Matrice

Definicija 1 Matrica tipa mn nad poljem F je funkcija

Mmn : {(i, j)|i ∈ {1, 2, ..., m}, j ∈ {1, 2, ..., n}} → F.

 a11 a12 . . . a1n 
 

 a21 a22 . . . a2n 

 
A =  .. .. ..  = [ai j ]m×n
 . . . 
am1 am2 . . . amn
 

Matrice Am×n i B p×q su jednake akko ai j = bi j ∧ m = p ∧ n = q.

" # " #
0 0 0 1 0
Nula matrica O = Jedinična matrica I =
0 0 0 0 1

Operacije sa matricama

1. [ai j ]m×n + [bi j ]m×n = [ai j + bi j ]m×n

2. α[ai j ]m×n = [α · ai j ]m×n

3. Am×k · Bk×n = Cm×n

" # " # " #
1 0 1 2 1 0 3 1 1
Primer 1 a) + =
−2 3 4 0 4 1 −2 7 5
   
−1 2 −2 4 
b) 2 ·  0 1 =  0 2 
   
1 5 2 10
   

 
 x u 
ax + by + cz au + bv + cw
" # " #
a b c
c) · y v  =
 
d e f 2×3  dx + ey + f z du + ev + f w 2×2
z w 3×2

N

Množenje matrica nije komutativna operacija AB , BA.

Podmatrice matrice Mm×n dobijamo izbacivanjem nekih njenih vrsta i kolona.
Minor reda r matrice Mm×n je determinanta neke njene kvadratne podmatrice reda r.

Rang matrice

1) Ako je A = O ⇒ rang(A) = 0.

2) Ako je A , O ⇒ rang(A) = r ako postoji minor reda r , 0, a svi minori reda većeg od r
su jednaki nuli.

1
Rang matrice je najveći red minora koji je različit od nule. Rang matrice je broj linearno neza-
visnih vrsta ili kolona.

Ekvivalentne transformacije

1) Zamena mesta vrsta (kolona).

2) Množenje elemenata vrste (kolone) skalarom različitim od nule.

3) Dodavanje elemenata vrste (kolone) elementima druge vrste (kolone).

Ekvivalentnim transformacijama se ne menja rang matrice.

Determinanta matrice je jednaka nuli ako su vektori kolona linearno zavisni. Ako je det A = 0
onda je rang(A) manji od reda matrice A.
Rang matrice je dimenzija vektorskog prostora generisanog vrstama ili kolonama.
 
1 1 3
Primer 2 4 5 7
 
1 −2 4
 
     
1  1  3
α 4 + β  5  + γ 7 = 0
     
1 −2 4
     

α + β + 3γ = 0
4α + 5β + 7γ = 0
α − 2β + 4γ = 0
α + β + 3γ = 0
β − 5γ = 0
− 3β + γ = 0
α + β + 3γ = 0
β − 5γ = 0
− 14γ = 0

(α, β, γ) = (0, 0, 0)
Pošto je sistem jednačina odred̄en zaključujemo da su vektori kolone linearno nezavisni ⇒ rang
matrice je 3 ⇒ dimenzija vektorskog prostora generisanog kolonama matrice je 3.
dimenzija prostora = red matrice - stepen neodred̄enosti sistema N
T
A11 A12 . . . A1n 

A21 A22 . . . A2n 
ad jA = [Ai j ] =  ..
T
.. .. 

 . . . 
An1 An2 . . . Ann n×n
 

Ai j kofaktori
[Ai j ] - kofaktor matrica

2
 Kofaktor matrica matrice A se dobija kada se svaki element matrice A zameni odgovarajućim
kofaktorom Ai j = (−1)i+ j · Mi j
Minor Mi j je determinanta podmatrice dobijene brisanjem i-te vrste i j-te kolone.
Transponovana matrica matrice A, u oznaci AT , se dobija tako što vrste matrice A postaju kolone
matrice AT sa istim rednim brojem.
   
1 2 3 1 4 7
A = 4 5 6 ⇒ AT = 2 5 8
   
7 8 9 3 6 9
   
 
1 h i
B = 2 ⇒ BT = 1 2 3
 
3
 

Inverzna matrica

1
A−1 = · ad jA
det A

 T  
A11 A12 A13  A11 A21 A31 
1  1 
A−1 = · A21 A22 A23  = A12 A22 A32 

det A  det A 
A31 A32 A33 A13 A23 A33
 

A · A−1 = A−1 · A = I

3
Zadatak 1 Pomnožiti matrice:
   
−1 h i −1 −2 −3
a)  0  · 1 2 3 =  0 0 0 
   
1 1 2 3
   
 
h i −1 h i
b) 1 2 3 ·  0  = 2
1
 
     
 1 1 −1 1  0 
c)  1 7 −3 · 0 = −2
     
−1 −3 1 1 0
     

Zadatak 2 Izračunati inverzne matrice:

   
1 1 −1  1 1 −1 
a) A = 2 2 −1 det A =  2 2 −1  = 4
 
 
3 −1 −1 3 −1 −1 
 

       T
  2 −1   2 −1   2 2  
  −1 −1  −  3 −1   3 −1    T  
 
  1 −1   1 −1 
     −3 −1 −8 −3 2 1 
 −  1 1  = 1  2 2 4  = 1 −1 2 −1

A−1 = 41 −    
  −1 −1 4  4 
 3 −1    3 −1 
     
1 −1 0 −8 4 0
  1 −1   1 −1   1 1  
   
 2 −1  −   2 2  
 2 −1  

 
1 1 3
b) B = 2 2 6 Pošto je det B = 0 zaključujemo da matrica B nema svoju inverznu.
 
3 −1 1
 

   
2 −3 1   2 −3 1 
c) C = 1 1 1  detC =  1 1 1  = −23
 
 
3 1 −2 3 1 −2
 

 T  
−3 5 −2  −3 −5 −4
C −1 = −23
1 
−5 −7 −11 = − 23  5 −7 −1
1 
 
−4 −1 5 −2 −11 5
" #  
1 2  1 2
d) D = det D =   = −2

3 4  3 4
" #T " #
4 −3 4 −2
D−1 = 1
−2 = − 21
−2 1 −3 1

Napomena: Pri traženju adjugovane matrice formata 2 × 2 elementi na glavnoj dijagonali

zamene mesta, a elementi na sporednoj promene znak.

4
Zadatak 3 Izračunati rang sledećih matrica:
     
 1 2 3 4 2   1 2 3 4 2   1 2 3 4 2 
 −1 1 −1 −2 3   0 3 2 2 5   0 1 −4 −5 0 
A =   [1]
∼   [2]
 ∼  0 0 14 17 5  ⇒ rangA=3
 
 0 3 2 2 5   0 3 2 2 5
1 3 −1 −1 2 0 1 −4 −5
  
0 0 0 0 0 0

[1] - prva vrsta se dodaje drugoj i pomnožena sa −1 se dodaje četvrtoj vrsti;

[2] - četvrta vrsta pomnožena sa −3 se dodaje trećoj vrsti, treća vrsta pomnožena sa −1 se
dodaje drugoj vrsti i četvrta i druga vrsta menjaju mesta;
 
−2 1 −1
B = −4 2 −2 svake dve vrste su linearno zavisne ⇒ rangB=1
 
2 −1 1
 
   
1 0 −1 0 1 0 0 −1
 [1] 
C = 0 3 1 0 ∼ 0 3 0 1  ⇒ rangC=3
 
0 0 0 2 0 0 2 0
   

[1] - treća i četvrta kolona menjaju mesta;

"#
1 2 3
D= dve vrste su linearno nezavisne ⇒ rangD=2
0 0 1
 
1 2 1
E = 0 2 0 prva i treća kolona jednake, a nezavisne sa drugom ⇒ rangE=2
 
2 0 2
 
 
1
F = 0 jedna nenula kolona ⇒ rangF=1
 
2
 
 
 1 1 
G =  1 −1 dve nezavisne kolone ⇒ rangG=2
 
−1 1
 
" #
1 0 2
H= 1 dve linearno zavisne vrste ⇒ rangH=1
2 0 1
 
1 0 −1 0
M = 0 3 1 0 ⇒ rangM=3
 
0 0 2 2
 
     
 1 0 −1 0 1 0 −1 0 1 0 0 −1
 [1]   [2] 
N =  0 3 1 0 ∼ 0 3 1 0 ∼ 0 3 0 1  ⇒ rangN=3
 
−2 0 2 2 0 0 0 2 0 0 2 0
     

[1] - prva vrsta pomnožena sa 2 se dodaje trećoj vrsti;

[2] - treća i četvrta kolona menjaju mesta.

5
Zadatak 4 Odrediti rang matrice A.
     
 p r r q   p − q r r q   p − q r r q 
 r p q r   0 p q r  [2]  0 p q r  [3]
A =   [1]
∼  ∼ ∼
 r q p r   0 q p r   0 q p r 
 
q− p r r p 2r 2r p + q
  
q r r p 0
   
 p−q 0 r q   p − q 0 r q 
 0 p−q q r  [4]  0

 
 p−q q r  [5]
  ∼  ∼
 0 q− p p r   0 0 p + q 2r 
2r p + q 2r p + q
   
0 0 0 0
   
 p−q 0 r q   p − q 0 r−q q 
 0 p−q q r  [6]  0

 
 p−q q−r r 
 ,
  ∼ 
 0 0 p+q 2r   0 0 p + q − 2r 2r 
p + q + 2r p + q + 2r p + q + 2r
 
0 0 0 0 0
pri čemu smo primenjivali sledeće transformacije:
[1] - četvrta kolona pomnožena sa −1 se dodaje prvoj koloni;
[2] - prva vrsta se dodaje četvrtoj vrsti;
[3] - treća kolona pomnožena sa −1 se dodaje drugoj koloni;
[4] - druga vrsta se dodaje trećoj vrsti;
[5] - treća vrsta se dodaje četvrtoj vrsti;
[6] - četvrta kolona pomnožena sa −1 se dodaje trećoj koloni.

a) (p, q, r) = (0, 0, 0) ⇒ rangA = 0

b) (p, q, r) = (1, 1, 1) ⇒ rangA = 1

c) (p, q, r) = (1, 1, −1) ⇒ rangA = 1

d) (p, q, r) = (1, 1, 2) ⇒ rangA = 2

e) (p, q, r) = (1, −1, 0) ⇒ rangA = 2

f) (p, q, r) = (1, 3, 2) ⇒ rangA = 3

g) (p, q, r) = (1, −3, 1) ⇒ rangA = 3

h) (p, q, r) = (1, 2, 1) ⇒ rangA = 4