Linearne transformacije

Definicija 1 Neka su V1 = (V1 , F, +1 , ·1 ) i V2 = (V2 , F, +2 , ·2 ) vektorski prostori nad istim poljem

F = (F, +, ·). Funkcija f : V1 → V2 je linearna transformacija (homomorfizam) iz vektorskog
prostora V1 u vektorski prostor V2 ako za sve vektore x, y ∈ V1 i svaki skalar α ∈ F važi
(LT1) f (x +1 y) = f (x) +2 f (y),
(LT2) f (α ·1 x) = α ·2 f (x).

Teorema 1 Neka su V1 = (V1 , F, +1 , ·1 ) i V2 = (V2 , F, +2 , ·2 ) vektorski prostori nad istim poljem

F = (F, +, ·). Funkcija f : V1 → V2 je linearna transformacija iz vektorskog prostora V1 u
vektorski prostor V2 ako za svaka dva vektora x, y ∈ V1 i svaka dva skalara α, β ∈ F važi
(LT) f (α ·1 x +1 β ·1 y) = α ·2 f (x) +2 β ·2 f (y).

Teorema 2 Svaka linearna transformacija f : V1 → V2 preslikava nula-vektor prostora V1 =

(V1 , F, +, ·) u nula-vektor prostora V2 = (V2 , F, +, ·).

Odnosno, ako je f linearna transformacija, tada je f (0) = 0.

Definicija 2
(a) Jezgro linearne transformacije f : V1 → V2 , u oznaci Ker ( f ), je skup svih vektora iz V1
koji se preslikavaju u nula-vektor prostora V2 , odnosno
Ker ( f ) = { x ∈ V1 | f (x) = O} .
(b) Slika linearne transformacije f : V1 → V2 , u oznaci Img ( f ), je skup svih vektora prostora
V2 koji se dobijaju preslikavanjem vektora prostora V1 , odnosno
Img ( f ) = { y ∈ V2 | ∃x ∈ V1 , f (x) = y} = { f (x) | x ∈ V1 } .

Teorema 3 Za linearnu transformaciju f : V1 → V2 važi da je njeno jezgro vektorski prostor,

odnosno, (Ker ( f ), F, +1 , ·1 ) je potprostor prostora V1 = (V1 , F, +1 , ·1 ).

Teorema 4 Za linearnu transformaciju f : V1 → V2 važi da je skup njenih slika vektorski

prostor, odnosno, Img ( f ), F, +2 , ·2 je potprostor prostora V2 = (V2 , F, +2 , ·2 ).

Svaka linearna transformacija
odgovarajućom matricom M f = αi j
F i y = (y1 , y2 , . . . , ym ) ∈ F važi
n m
n m
h f i : F → F se može jednoznačno identifikovati sa njoj
nad poljem F, takvom da za sve x = (x1 , x2 , . . . , xn ) ∈
m×n

f (x) = y ⇔ M f · [x] = y
 

gde su [x] = [x1 , x2 , . . . , xn ]T i y = y1 , y2 , . . . , ym T matrice-kolone koje odgovaraju vektorima

   
x i y.

Teorema 5 Neka su V1 , V2 i V3 vektorski prostori nad istim poljem, i neka su funkcije f : V1 →

V2 i g : V2 → V3 linearne transformacije. Tada je i h = g◦ f : V1 → V3 linearna transformacija,
i pri tome, ako su M f i Mg matrice linearnih transformacija f i g redom, tada je Mh = Mg · M f
matrica linearne transformacije h.

1
Definicija 3 Linearna transformacija f je regularna ako i samo ako je ona bijektivna, tj. ako i
samo ako je izomorfizam.

Definicija 4 Linearna transformacija f je regularna ako i samo ako je njena matrica M f kva-
dratna i regularna, odnosno det M f , 0.

• Linearna transformacija je izomorfizam ako i samo ako bazu preslikava na bazu.

• Linearna transformacija f : V1 → V2 odred̄ena je slikama bilo koje baze iz V1 .

• Skup svih linearnih preslikavanja prostora V1 u V2 označavamo sa Hom(V1 , V2 ).

Zadatak 1 Neka je funkcija f : R2 → R2 definisana sa f (x, y) = (4x − 5y, 2x + 7y). Proveriti

po definiciji da li je f linearna transformacija.

Rešenje: Funkcija f je linearna transformacija ako za svaka dva vektora a, b ∈ R2 i svaka dva
skalara α, β ∈ R važi f (αa + βb) = α f (a) + β f (b). Neka su a = (x, y) i b = (u, v) iz R2 .
Tada je
f (αa + βb) = f (α(x, y) + β(u, v)) = f ((αx, αy) + (βu, βv)) = f (αx + βu, αy + βv) =
= (4(αx + βu) − 5(αy + βv), 2(αx + βu) + 7(αy + βv)) =
= (4αx − 5αy + 4βu − 5βv, 2αx + 7αy + 2βu + 7βv) =
= (4αx − 5αy, 2αx + 7αy) + (4βu − 5βv, 2βu + 7βv) =
= α(4x − 5y, 2x + 7y) + β(4u − 5v, 2u + 7v) = α f (x, y) + β f (u, v) = α f (a) + β f (b).


Zadatak 2 Neka su f : R3 → R3 , g : R3 → R2 i h : R2 → R3 funkcije definisane na sledeći

način: f (x, y, z) = (2, −3, 1) × (x, y, z) + (x, y, z) × (3, 0, −1), g je projekcija tačke prostora
R3 na xOy ravan (prostor R2 ) i h(x, y) = (2x − 6y, x + y, 3x + 5y). Dokazati da je funkcija
T = h ◦ g ◦ f linearna transformacija, i odrediti njenu matricu.

Rešenje: Za funkciju f : R3 → R3 imamo

 ~i ~j ~k   ~i ~j ~k 
   

f (x, y, z) = (2, −3, 1) × (x, y, z) + (x, y, z) × (3, 0, −1) =  2 −3 1  +  x y z  =

 x y z   3 0 −1 
= (−y − 3z, x − 2z, 3x + 2y) + (−y, x + 3z, −3y) = (−2y − 3z, 2x + z, 3x − y).
Funkcija g : R3 → R2 je g(x, y, z) = (x, y).
Dokaz da je funkcija T linearna transformacija (i da odredimo njenu matricu) možemo
uraditi na dva načina:

• 1. način: Funkcija T = h ◦ g ◦ f je kompozicija linearnih transformacija, pa je i ona

linearna transformacija i jednaka je:
T (x, y, z) = (h ◦ g ◦ f )(x, y, z) = h(g(−2y − 3z, 2x + z, 3x − y)) = h(−2y − 3z, 2x + z) =
= (2(−2y − 3z) − 6(2x + z), −2y − 3z + 2x + z, 3(−2y − 3z) + 5(2x + z)) =
= (−12x − 4y − 12z, 2x − 2y − 2z, 10x − 6y − 4z),
 
 −12 −4 −12 
a njena matrica je MT =  2 −2 −2 .
 
10 −6 −4
 

2
 • 2. način: Matrice linearnih transformacija f , g i h su redom
   
 0 −2 −3  " #  2 −6 
1 0 0
M f =  2 0 1  , Mg = i Mh =  1 1 .
   
0 1 0
3 −1 0 3 5
   

Na osnovu teoreme 5 funkcija T je linearna transformacija, i njena matrica je

   
 2 −6  " #  0 −2 −3 
 1 0 0 
MT = Mh · Mg · M f =  1 1  ·

·  2 0 1 

 0 1 0 
3 5 3 −1 0
 
   
 2 −6  " #  −12 −4 −12 
 0 −2 −3
=  1 1  · =  2 −2 −2 ,
 
 
 2 0 1
3 5 10 −6 −4
  

te je T (x, y, z) = (−12x − 4y − 12z, 2x − 2y − 2z, 10x − 6y − 4z).

Zadatak 3 Dati su sledeći skupovi vektora A = {a1 , a2 , a3 } i B = {b1 , b2 , b3 }, gde su vektori

a1 = (1, 2, 3), a2 = (1, 2, −1), a3 = (−1, −1, −1), b1 = (1, 2, −3), b2 = (2, 1, 4) i b3 = (1, 1, 1).
(a) Dokazati da su A i B baze prostora R3 .
(b) Vektor x ∈ R3 koji u bazi A ima reprezentaciju xA = (−2, 2, 1)A predstaviti u bazi B.
(c) Vektor x ∈ R3 koji u standardnoj bazi ima reprezentaciju xE = (−4, 12, 8)E predstaviti
u bazi A.

Rešenje:
 
h i  1 1 −1  h i
(a) Neka je matrica A = a1 a2 a3 =  2 2 −1  i matrica B = b1 b2 b3 =
 
3 −1 −1
 
  
 1 1 −1 
 1 2 1 
 2 1 1 . Determinanta matrice A je det(A) =  2 2 −1  = 4, a matrice B je
   
−3 4 1  3 −1 −1 
 
 1 2 1 
det(B) =  2 1 1  = −2. Pošto je det(A) , 0, sledi da su vektori a1 , a2 i a3 linearno
 
−3 4 1 
nezavisni, što znači da čine bazu 3−dimenzionalnog vektorskog prostora R3 . Analogno
važi i za skup B.

(b) Za vektor x važi

A · xA = B · x B = E · xE .
Prvo ćemo vektor x predstaviti u standardnoj bazi E = {e1 , e2 , e3 }:

     
 1   1   −1 
x = (−2, 2, 1)A = −2a1 + 2a2 + a3 = −2  2  + 2  2  +  −1  = (−1, −1, −9)E
     
3 −1 −1
    

3
 Iz reprezentacije vektora x u standardnoj bazi dobijemo vektor x u bazi B:

 1   2   1   α + 2β + γ

         
  −1 
x = (α, β, γ)B = αb1 +βb2 +γb3 = α  2 +β  1 +γ  1  =  2α + β + γ  =  −1 
         
−3 4 1 −3α + 4β + γ −9
      

Odavde se dobija sistem:

α + 2β + γ = −1
2α + β + γ = −1
−3α + 4β + γ = −9

Rešenje je: α = 4, β = 4, γ = −13, odnosno x = (4, 4, −13)B .

∗
Zadatak možemo rešiti i preko matrica. Kako je B· xB = A· xA , sledi da je xB = B−1 ·A· xA .

(c) Iz reprezentacije vektora x u standardnoj bazi dobijemo vektor x u bazi A:

 1   1   −1   α + β − γ

         
  −4 
x = (α, β, γ)A = αa1 +βa2 +γa3 = α  2 +β  2 +γ  −1  =  2α + 2β − γ  =  12 
         
3 −1 −1 3α − β − γ 8
      

Odavde se dobija sistem:

α + β − γ = −4
2α + 2β − γ = 12
3α − β − γ = 8

Rešenje je: α = 11, β = 5, γ = 20, odnosno x = (11, 5, 20)A .

∗
Zadatak možemo rešiti i preko matrica. Kako je A · xA = E · xE , sledi da je xA = A−1 · xE .

Zadatak 4 Za sledeće funkcije ispitati, odnosno diskutovati po parametrima kada su linearne

transformacije, i u slučajevima kada jesu, naći njihove matrice i odrediti (diskutovati) rang tih
matrica.
 
(a) f : R3 → R2 , f (x, y, z) = ax + yb , bx − z .
(b) g : R2 → R, g (x, y) = ax + bxy + cy.
(c) j : R3 → R2 , j (x, y, z) = (a x + cos (b)yzc , αx + βy + γz).
(d) h : R2 → R3 , h (x, y) = xcos α − βy , γ, α2 x + β2 y .
 

Rešenje:
(a) Da bi f bila linearna transformacija, svaka komponenta slike mora biti oblika t1 x+t2 y+t3 z
za neke t1 , t2 , t3 ∈ R. Izraz ax + yb je traženog oblika ako i samo ako je b = 1, a za a nema
ograničenja. Izraz bx − z je za svako b traženog oblika.
Dakle, f je linearna transformacija ako i samo ako je b = 1. U"tom slučaju #je f (x, y, z) =
a 1 0
(ax + y, x − z), i matrica ove linearne transformacije je M f = . Matrica M f
1 0 −1
je ranga 2 za svako a ∈ R.

4
 (b) Mora biti b = 0, što je i jedini uslov da g bude linearna transformacija.
h i U tom slučaju
je funkcija g (x, y) = ax + cy, i odgovarajuća matrica je Mg = a c . Prema tome je
  ( 0 , a=c=0
rang Mg = .
1 , a,0 ∨ c,0
(c) Analizirajući redom komponente slike (a x + cos (b)yzc , αx + βy + γz), zaključujemo da
kod prve komponente mora biti a = 0, i s druge strane mora biti ili cos (b) = 0 ili c = 0,
kod druge komponente αx + βy + γz nema ograničenja za α, β i γ.
Prema tome,
 zaključujemo dao je funkcija
 j linearna transformacija ako i samo ako je
π
n 
a = 0 ∧ b ∈ 2 + kπ k ∈ Z ∨ c = 0 .


(c.1) U slučaju a = 0 ∧ b ∈ π2 + kπ  k ∈ Z je j (x, y, z) = (0, αx + βy + γz),

n  o
"
0 0 0
#   ( 0 , α=β=γ=0
Mj = , rang M j = .
α β γ 1 , α,0 ∨ β,0 ∨ γ,0
(c.2) U slučaju a = 0 ∧ c = 0 je j (x, y, z) = (cos (b)y, αx + βy + γz),
π
n  o
, α = β = γ = +

" #  0 0 ∧ b ∈ kπ  k ∈ Z
0 cos (b) 0    
 o 2
Mj = , rang M j =  π
n 
, + ∧ (α , 0 ∨ γ , 0) .

α β γ  2 b < 2
kπ  k ∈ Z
 1 , inače



(d) Analizirajući redom komponente slike xcos α − βy , γ, α2 x + β2 y , zaključujemo da kod pr-

 

ve komponente mora biti cos α n= 1 i β = 0 (odnosno α ∈ { 2kπ | k ∈ Z} i β = 0) ili

cos α = 0 i β = 1 (odnosno α ∈ π2 + kπ  k ∈ Z i β = 1), kod druge komponente γ = 0,
o

a kod treće komponente α2 x + β2 y nema ograničenja za α i β.

Dakle, h je nlinearna transformacija ako i samo ako je (α ∈ { 2kπ | k ∈ Z} ∧ β = 0 ∧ γ =
π
o
0) ∨ (α ∈ 2 + kπ  k ∈ Z ∧ β = 1 ∧ γ = 0).

 
(d.1) U slučaju α ∈ { 2kπ | k ∈ Z} ∧ β = 0 ∧ γ = 0 je h (x, y) = x, 0, (2kπ)2 x , i
 
 1 0 
odgovarajuća matrica je Mh =  0 0 . Pri tome je rang (Mh ) = 1.
 
(2kπ)2 0
 

(d.2) U slučaju α ∈ π2 + kπ  k ∈ Z ∧ β = 1 ∧ γ = 0 je h (x, y) = 0, 0, ( π2 + kπ)2 x + y ,

n  o  
 
 0 0 
i odgovarajuća matrica je Mh =  0 0 . Pri tome je rang (Mh ) = 1.
 
 π
( 2 + kπ)2 1


Zadatak 5 Neka je f : R3 → R3 ravanska simetrija u odnosu na ravan α, g : R3 → R3

projekcija na ravan α, gde je α : x + y + z = 0. Da li su f i g linearne transformacije i ako jesu,
naći matrice M f i Mg i proveriti da li su funkcije f i g izomorfizmi.

Rešenje: Funkcije f i g možemo zapisati: f (M) = M 0 i g(M) = S . Tako da treba da nad̄emo

tačke M 0 i S .

5
Tačka S je projekcija tačke M na ra-
van α:
(~r0 − ~r M ) · ~n
~rS = ~r M + · ~n,
~n · ~n
gde je ~r0 = (0, 0, 0) tačka ravni α i
~n = (1, 1, 1) normala ravni α.
Tačka M 0 je simetrična tačka tački
M u odnosu na ravan α, tako da je
−−−−→
S sredina duži MM 0 :
~r M + ~r M0
~rS = , odnosno ~r M0 = 2~rS − ~r M .
2

~r M · ~n (x, y, z) · (1, 1, 1)
~rS = ~r M − · ~n = (x, y, z) − · (1, 1, 1)
~n · ~n (1, 1, 1) · (1, 1, 1)
x+y+z 1
= (x, y, z) − · (1, 1, 1) = (x, y, z) − · (x + y + z, x + y + z, x + y + z)
3 3
2 1 1 1 2 1 1 1 2
= ( x − y − z, − x + y − z, − x − y + z)
3 3 3 3 3 3 3 3 3
Tako da je funkcija g jednaka:
2 1 1 1 2 1 1 1 2
g(x, y, z) = ( x − y − z, − x + y − z, − x − y + z).
3 3 3 3 3 3 3 3 3
Odgovarajuća matrica je  
 2 −1 −1 
1
Mg =  −1 2 −1  .

3
−1 −1 2


Linearna transformacija g nije izomorfizam, jer je det(Mg ) = 0.

2 1 1 1 2 1 1 1 2
~r M0 = 2~rS − ~r M = 2 · ( x − y − z, − x + y − z, − x − y + z) − (x, y, z)
3 3 3 3 3 3 3 3 3
1 2 2 2 1 2 2 2 1
= ( x − y − z, − x + y − z, − x − y + z)
3 3 3 3 3 3 3 3 3
Tako da je funkcija f jednaka:
1 2 2 2 1 2 2 2 1
f (x, y, z) = ( x − y − z, − x + y − z, − x − y + z).
3 3 3 3 3 3 3 3 3
Odgovarajuća matrica je  
 1 −2 −2 
1
M f =  −2 1 −2  .

3
−2 −2 1


Linearna transformacija f jeste izomorfizam, jer je det(M f ) = −1 , 0. 

Zadatak 6 Neka je ~rQ = (a, a, b) i ~n = (0, 1, 0), gde su a, b ∈ R, i neka je fa,b : R3 → R3

translacija za vektor ~rQ , a ga,b : R3 → R3 projekcija na ravan α : ~n · (~r − ~rQ ) = 0 i
ha,b : R3 → R3 definisana sa h(~v) = (~rQ · ~v) · ~n , gde je ~v = x~ı + y~ + z~k. Za koje a i b su fa,b ,
ga,b i ha,b linearne transformacije i u tom slučaju odrediti njihove matrice i rangove.

6
Rešenje: Funkcija fa,b je

fa,b (x, y, z) = (x, y, z) + (a, a, b) = (x + a, y + a, z + b),

 za a = 0 i b = 0, odnosno f (x, y, z) = (x, y, z). Odgovarajuća

i fa,b je linearna transformacija
 1 0 0   
matrica je M f =  0 1 0 . Pri tome je rang M f = 3.
 
0 0 1
 
Funkcija ga,b je
((a, a, b) − (x, y, z)) · (0, 1, 0)
ga,b (x, y, z) = (x, y, z)+ ·(0, 1, 0) = (x, y, z)+(a−y)·(0, 1, 0) = (x, a, z),
(0, 1, 0) · (0, 1, 0)
i ga,b je linearna transformacija
 za a = 0, odnosno g(x, y, z) = (x, 0, z). Odgovarajuća matrica je
 1 0 0   
Mg =  0 0 0 . Pri tome je rang Mg = 2.
 
0 0 1
 
Funkcija ha,b je

ha,b (x, y, z) = ((a, a, b) · (x, y, z)) · (0, 1, 0) = (ax + ay + bz) · (0, 1, 0) = (0, ax + ay + bz, 0),
 
 0 0 0 
i ha,b je linearna transformacija za svako a, b ∈ R. Odgovarajuća matrica je Mh =  a a b .
 
0 0 0
 
0 , a=b=0
(
Pri tome je rang (Mh ) = . 
1 , a,0 ∨ b,0

Zadatak 7 Neka je ~n = 2~ı − 2~ + ~k i neka funkcije f, g i h preslikavaju prostor slobodnih

vektora V u samog sebe, a definisane su sa:
1 1
f (~x) = (~x × ~n) × ~n, g(~x) = (~x · ~n) · ~n i h(~x) = 2
· f (~x) + 2 · g(~x).
|~n| |~n|

(a) Dokazati da su f, g i h linearne transformacije.

(b) Napisati redom matrice A, B i C linearnih transformacija f, g i h .
(c) Naći rangove matrica A, B i C. Izračunati h−1 i ispitati da li je C 2 = I .
(d) Odrediti dimenzije vektorskih prostora f (V), g(V) i h(V).

Rešenje:
(a) Kako je
~i ~j ~k 
 

f (x, y, z) = ((x, y, z) × (2, −2, 1)) × (2, −2, 1) = 
x y z  × (2, −2, 1) =

2 −2 1 


 ~i ~j ~k
 

= (y + 2z, 2z − x, −2x − 2y) × (2, −2, 1) =  y + 2z 2z − x −2x − 2y
  =

 2 −2 1 
= (−5x − 4y + 2z, −4x − 5y − 2z, 2x − 2y − 8z),

7
 sledi da funkcija f (x, y, z) jeste linearna transformacija. Kako je
g(x, y, z) = ((x, y, z) · (2, −2, 1)) · (2, −2, 1) = (2x − 2y + z) · (2, −2, 1) =
= (4x − 4y + 2z, −4x + 4y − 2z, 2x − 2y + z),
sledi da funkcija g(x, y, z) jeste linearna transformacija. Funkcija h(x, y, z) je linearna kom-
binacija linearnih transformacija, tako da je i sama linearna transformacija.
 
 −5 −4 2 
(b) Matrice linearnih transformacija f (x, y, z) i g(x, y, z) su redom A =  −4 −5 −2  i
 
2 −2 −8
 
 
 4 −4 2 
1
B =  −4 4 −2  . Matrica linearne transformacije h(x, y, z) je C = 2 · (A + B), gde
 

2 −2 1
 |~n|
 
 −1 −8 4 
p 2 1 1
je |~n|2 = 22 + (−2)2 + 12 = 9. Tako da je C = · (A + B) =  −8 −1 −4  .
 
9 9
4 −4 −7

     
 −5 −4 2   −5 −4 2   −5 −4 2 
 (1)   (2) 
(c) A =  −4 −5 −2  ∼  −9 −9 0  ∼  −9 −9 0  ⇒ rang (A) = 2
 
2 −2 −8 −18 −18 0 0 0 0
     

(1) Prvu vrstu dodajemo drugoj vrsti i prvu vrstu množimo sa 4 i dodajemo trećoj vrsti.
(2) Drugu vrstu množimo sa −2 i dodajemo trećoj vrsti.
 
 4 −4 2  (3)
B =  −4 4 −2  ⇒ rang (B) = 1
 
2 −2 1
 

(3) Kako su sve vrste med̄usobno proporcionalne, sledi da je rang (B) = 1.

     
 −1 −8 4   −1 −8 4   −1 8 4 
1  (4) 1   (5) 1 
C =  −8 −1 −4  ∼  0 63 −36  ∼  0 −81 −36  ⇒ rang (C) = 3

9  9  9
4 −4 −7 0 −36 9 0 0 9


(4) Prvu vrstu množimo sa −8 i dodajemo drugoj vrsti i prvu vrstu množimo sa 4 i doda-
jemo trećoj vrsti.
(5) Treću kolonu množimo sa 4 i dodajemo drugoj koloni.
Izračunamo C 2 :
       
 −1 −8 4   −1 −8 4  81 0 0   1 0 0 
1   1  1 

C = 
2
−8 −1 −4  ·  −8 −1 −4  =  0 81 0  =  0 1 0  = I
    
9 9 81 
4 −4 −7 4 −4 −7 0 0 81 0 0 1
Kako je C 2 = I sledi da je C −1 = C, što ujedno znači i da je h−1 = h.
(d) dim( f (V)) = 2,
dim(g(V)) = 1,
dim(h(V)) = 3.


Zadatak 8 Neka je f : R3 → R3 linearna transformacija vektorskog prostora ured̄enih trojki

u samog sebe za koju važi f (1, 0, 1) = (5, −4, −3), f (1, −1, 0) = (1, −1, 0) i f (1, 1, 1) =
(7, −5, −5).
(a) Napisati vektore (1, 0, 0), (0, 1, 0) i (0, 0, 1) kao linearne kombinacije vektora (1, 0, 1),
(1, −1, 0) i (1, 1, 1).

8
 (b) Odrediti vektore f (1, 0, 0), f (0, 1, 0) i f (0, 0, 1).
(c) Odrediti linearnu transformaciju f (x, y, z).
(d) Napisati matricu M linearne transformacije f u standardnoj bazi i naći njen rang.
(e) Naći M −1 i f −1 (ako postoje).
Rešenje:
(a) (1) Vektor (1, 0, 0):
(1, 0, 0) = α(1, 0, 1) + β(1, −1, 0) + γ(1, 1, 1)
Odavde se dobija sistem:
α + β + γ = 1
− β + γ = 0
α + γ = 0
Rešenje je: α = −1, β = 1, γ = 1.
(2) Vektor (0, 1, 0):
(0, 1, 0) = α(1, 0, 1) + β(1, −1, 0) + γ(1, 1, 1) Odavde se dobija sistem:
α + β + γ = 0
− β + γ = 1
α + γ = 0
Rešenje je: α = −1, β = 0, γ = 1.
(3) Vektor (0, 0, 1):
(0, 0, 1) = α(1, 0, 1) + β(1, −1, 0) + γ(1, 1, 1) Odavde se dobija sistem:
α + β + γ = 0
− β + γ = 0
α + γ = 1
Rešenje je: α = 2, β = −1, γ = −1.
(b) f (1, 0, 0) = f (−(1, 0, 1) + (1, −1, 0) + (1, 1, 1)) = − f (1, 0, 1) + f (1, −1, 0) + f (1, 1, 1)
= −(5, −4, −3) + (1, −1, 0) + (7, −5, −5) = (3, −2, −2)
f (0, 1, 0) = f (−(1, 0, 1) + (1, 1, 1)) = − f (1, 0, 1) + f (1, 1, 1)
= −(5, −4, −3) + (7, −5, −5) = (2, −1, −2)
f (0, 0, 1) = f (2(1, 0, 1) − (1, −1, 0) − (1, 1, 1)) = 2 f (1, 0, 1) − f (1, −1, 0) − f (1, 1, 1)
= 2(5, −4, −3) − (1, −1, 0) − (7, −5, −5) = (2, −2, −1)
(c) Linearnu transformaciju f (x, y, z) možemo naći na dva načina.
1.način: f (x, y, z) = f (x(1, 0, 0) + y(0, 1, 0) + z(0, 0, 1)) = x f (1, 0, 0) + y f (0, 1, 0) + z f (0, 0, 1)
= x(3, −2, −2) + y(2, −1, −2) + z(2, −2, −1)
= (3x + 2y + 2z, −2x − y − 2z, −2x − 2y − z)
   
 1 1 1   5 1 7 
2.način: Neka su matrice A =  0 −1 1  i B =  −4 −1 −5  . Matricu linearne trans-
   
1 0 1 −3 0 −5
   
formacije f (x, y, z) možemo naći na sledeći način: M · A = B, odnosno M = B· A−1 .
     
 5 1 7   −1 −1 2   3 2 2 
M = B · A−1 =  −4 −1 −5  ·  1 0 −1  =  −2 −1 −2  .
     
−3 0 −5 1 1 −1 −2 −2 −1
     

9
      
 3 2 2   −1 −2 0   −1 0 0 
 (1)   (2) 
(d) M =  −2 −1 −2  ∼  2 3 0  ∼  2 −1 0 ⇒ rang (M) = 3
 

−2 −2 −1 −2 −2 −1 −2 2 −1


(1) Treću vrstu množimo sa −2 i dodajemo drugoj vrsti i treću vrstu množimo sa 2 i
dodajemo prvoj vrsti.
(2) Prvu kolonu množimo sa −2 i dodajemo drugoj koloni.
(e) Prvo izračunamo det(M):
 
 3 2 2 
det(M) =  −2 −1 −2  = −1
 
−2 −2 −1

Kako det(M) nije 0, za matricu M postoji inverz:

 T    
 −3 2 2   −3 −2 −2   3 2 2 
M −1 = −1 ·  −2 1 2  = −  2 1 2  =  −2 −1 −2  = M
     
−2 2 1 2 2 1 −2 −2 −1
    

Kako je M −1 = M sledi da je i f −1 = f .


Tvrd̄enje 1 Neka je M matrica linearne transformacije f : Rn → Rm . Tada linearna transfor-

macija f je:
1. sirjektivna (epimorfizam) akko je n > m i rangM = m,
2. injektivna (monomorfizam) akko je n 6 m i rangM = n,
3. bijektivna (izomorfizam) akko je n = m i rangM = n.

Primer 1 Primeri sa testa:

• Linearna transformacija f : R2 → R3 definisana sa f (x, y) = (x − y, x + y, 2x + 5y) je:

1) sirjektivna 2) injektivna 3) bijektivna 4) izomorfizam 5) ništa od prethodnog.

• Linearna transformacija f : R2 → R3 definisana sa f (x, y) = (x − y, −x + y, −5x + 5y) je:

6) sirjektivna 7) injektivna 8) bijektivna 9) izomorfizam 10) ništa od prethodnog.

• Linearna transformacija f : R3 → R2 definisana sa f (x, y, z) = (x − y − z, x + y + z) je:

11) sirjektivna 12) injektivna 13) bijektivna 14) izomorfizam 15) ništa od prethodnog.

• Linearna transformacija f : R3 → R2 definisana sa f (x, y, z) = (x − y − z, −2x + 2y + 2z)

je:
16) sirjektivna 17) injektivna 18) bijektivna 19) izomorfizam 20) ništa od prethodnog.

• Linearna transformacija f : R2 → R2 definisana sa f (x, y) = (x − y, −2x + y) je:

21) sirjektivna 22) injektivna 23) bijektivna 24) izomorfizam 25) ništa od prethodnog.

• Linearna transformacija f : R2 → R2 definisana sa f (x, y) = (x − y, −3x + 3y) je:

26) sirjektivna 27) injektivna 28) bijektivna 29) izomorfizam 30) ništa od prethodnog.

• Postoji linearna transformacija f : R → R za koju važi da je:

31) sirjektivna 32) injektivna 33) bijektivna 34) izomorfizam 35) ništa od prethodnog.

10
• Napisati bar jednu, ukoliko postoji, linearnu transformaciju f : R → R2 za koju važi da:
36) je injektivna f (x) = 37) nije injektivna f (x) =
38) je sirjektivna f (x) = 39) nije sirjektivna f (x) =

• Napisati bar jednu, ukoliko postoji, linearnu transformaciju f : R2 → R3 za koju važi

da:
40) je injektivna f (x, y) = 41) nije injektivna f (x, y) =
42) je sirjektivna f (x, y) = 43) nije sirjektivna f (x, y) =

• Napisati bar jednu, ukoliko postoji, linearnu transformaciju f : R3 → R2 za koju važi

da:
44) je injektivna f (x, y, z) = 45) nije injektivna f (x, y, z) =
46) je sirjektivna f (x, y, z) = 47) nije sirjektivna f (x, y, z) =

11