:KODERIUM: Sava Damjanov ISTORIJA JEDNE RECEPCIJE: KAKO (NIJSU CITALI KODERA ... [VIII] U slavu i spomen Dorda Markoviéa Kodera (1806—1891) KODERIUM, zagonetna re¢ koja bi pesnik Romoranke, a stin- ‘ski mag jezika, mogao protvortti u bezbro) neponovijivih pismu Mariji Milutinovié (1856), da bi oznacila pesnikove jeztko- jtmnetnidke projeki, i njegoy, Koderoy Tekstuain! Universuim. Nije Jinam tim Imenom on, koji je verovao da Ime zafsta predstaviia Sus tiny, sugerisao nesto vazno, nesio sto treba da respektuje svako Ko ‘na nekt nacin ulazi uw Koderov Univerzum (Koj), naravno, mora biti ltekstwalni, i. Jezicki)? Ako jeste, onda ove mesto moze samo tako da se zove: jer ovde so tokstovt hodoeasnic!klanjaju sonima tog Univer- zuma, u'vreme kada se navréava 99 godina od smrii njegovog Tvorea. Da, upravo tako je moralo bili, ovaj prostor morao se olvorld bas na 99-godisnjicu Koderove sinrti (a ne, recimo, na stogodisnjicu — kako to obiéno bival, jer samo misticnt broj (98) mode so posvetiti Onome ko fe u svojim pismima pozdravjao demone, dopisujuct na koverta- Ing il belinama magriske-vradzbinske formule 1 poruko 2a hionska ica, Zato, ovaj KODERIUM treba shwvatiti 1 kao svojovrsni spomenik (u znaku 99) Dordu Markoviéu Koderu, jednom od najradikalniji, najinovativnijin i najoriginalnijih stvaralaca u srpsko) knjiZevnostl, bia. | Ali, w tyegovom beskrajnom reéniku ona so favija samo jednom, u ‘koji — zanemaren i potcenjen od te iste knjizevnosti — pravi spome- _ nik, u stvarnost, jos uvek nema, 3 rugi od dva pomenuia, recepsis irelovantna, medurat- ‘a napisa 0 Koderu, svojim jedva prisutnim knjzevnim aspektom ne otvara moeunostt ea ozbilflu anal: eb feo hratkom biografskom prilogu Vase Stajica tz njeyowth Novosadskih biografiia'®, u kojom se registruje jedan doku- ment o Kodent hao utitellu macevanye (a Sexedinu, 1897), uz hhapomenu da je ove szagoneine Tiénaste napisala | Romoran- ku Oprezni poriivist Vasa Stalié ovde se usdreao maktar Lad iain sudo 0 i, mada, Mona sided po jena Ugrednoj opaset & njegovo} studio Zmaju— ae bile sasvim hepoenata: naime, govoreé! Snohvaticama, Stic vrai dat ‘9¥0} posts) zbirt sposmicka dusas Zmajeva -eVOlo PID Pr Zadublie narodni iver, nego so je to mogao } Dorde Marko: ‘6 Koder pisac Romorank«"™ Clirana opacka bat hago esto Sits (avi ceva sudo Koderowom nar iastvu, ko} podrazumova burem dve komponents ("dao os owns: inieneja autora Romoranke bile sio due zahwatan|e “aradnog Zivot. (to Je ipieno todifikovano-vakovsko Wer {avanje, er ako je Rodera unarodno| Kultuet nesto isinsid i teresovalo and to ih premanodno njen!mik, mister Ski maginkooklat sewn, w ne narod zt w anogral kom, idealno-kultnom, poiskostorskom (st. smist) |) da sui kniizevno-umeinicke vrednost fil, romantiearskt rete ho, spesmicke cuseu)-1Zmaja 1 Dorda Markoviea Kodera ne- luporedive ~ dakalo, na Stolu ovog drugog, jer prvi sve pip Ke pruza dubije w narodn! 2ivot, mnogo je Bi ideale) pa gmt sepske vukovako-romantiéarske Shoe {njenth poklo kasi (dopa often etabiranh nae {onjkihtumaga. 12, NEOCEKIVANI, DRAGOCENI RECEPCUSKI ISKORAK; ZIVKO MILICEVIC DEFINISE KO JE, ZAPRAVO, BIO KODER. Jig eisie prion ate medanaran nemo kl Fe Roderoveik stratus pristplos uznom paznjomt 6, toga, recafovea nekolitim orblim {releyantiyin Slat, uimboyome upotrabiinn daa, ese) Zea Me licoica Nas prt pesnik modernist, ojavjon 10 nagove) Join Kojaerne rome Galo Je osnowne Wel tog oksta Mt tdi lence jo ts)"".Zanimijve fede ova pekua) al Tiacle eva/orzacije Dorda Markoviea Kodera (ofodlutall Iajrezolutn w dotadaanj)srpsko)knjleenost) doll od a tora fol nijo bie penne nash tadaanjn modernsuelah | iru aaprotv} i iherern kaso prefeirae = primerice — proma proal jednoga Stevana Jakovijoviea (22 ide Stpsku tellogja isticao da fe prevaaila save druge dra &@ jugosiovenske pisee Koj su do danas pial o Talus’ da Sma volte evropsitim ostvarenjima i ist fom), No, pored loga Milicvi |e boje ed avib = meretko {isjuciit Entitradeonaista{radikalnih knjizevnih inovatora oselo Of ome potendlale Kederovog stvaralastva t prvi jasno raat: ‘oo pravi znala) Koj to swraralasto ima u Kentekstsrpaie jeriehoumetnitke tradiije (to fe 28 Tecepclu Oveg pesca, Imoida bilo | najvagnio) ‘Vet sam naslov MiligeviGevog eseja (NaS prvl pesnik mo- dermis) nedvosmisleno otrkiva’njeyovu vicuruy Koder [0 Stvarnt proteca, autentén’ anicipalor modernisuéidh stra. jew arpsko| meduraino) knjtevrost,t MiiGevié upravo na ta Ehjenicu "a easito polemichom tors — uposbrava seoje Suvremenike-moderntte jr jon iit bili eves, Na samom pocettateksia Milicovi lei da ben mimnje vot post snova Tnitevnosts,-nova poesia, nova pripovetka, nova. kita, nov! Teracl | nov! mladl pst! ko th trae} objavjujue, odes: ito dau nao tadabnjol Rnyevaost paste novt du, Kol se “rarodito manifetovno u posnistras fa namo ont ie. Sama voj tl Jot dovolind neraagovotan, ail vil du noth Gana, Semo nay pravog sna! iatinske vrednost, a S11 ‘sia modesto, salon dostoftfvromenon pre adenine ovde Mllievie pomale troalene parafraaira fisw predstavnika tog onovog dbar)Kijueno picanje oye ‘Yee! sa prethodnim opaskama autor postaviia, este kada so ¥npravo, pojavila neva posmeha stra kod iy kaa so Ikaeno prvi put taj novt moderan peshighi du koji je preobra- Zio preporodio nasu poenfc | ko fe trorac...k0 Jo aac nove pesncke shole nove poeciies™? Prema miljenju Aves Nate Eeviéa, la radikaint preobraza) srpske knjovadst nije zagel ponte (I stetskog) rata ~ kako to slednoglasnos wrde vodedt Disc! ovin pravaca — ni se nlagocim redonaéeinicima moe Ematrati Lubomir Miele, Tin Ujevie, Hastko Petrovic 1 ostall, ‘Slavni na aja lsc, or -najnovia kondorna straja, hnueno manifestovana’»Zenitome, sHipnosomy, »Putevimae ‘aiotenim: ah lean ate nova i Gaome tos brine kao njen duhovn! i, kato nafmfadl psc! mise, njon revo. Iuclonarn! stave. Brethodno postaljena planje. Kase Mile: vig,omodda fe reSeno sdavno vee... njega o resi storia, sa 5 presrena, potcenfiana i omrznita a vrio opasna Istoriia InjBevnost«/»! pored toge Sto stvar fled neverovatn, nt Sa:nova poesia samo je plod tradiljae wsvom larabajnosno ‘aclfshom vidu ona se Kod nas sktao nova Javlla prvt put Jos Shore pre dtavog Jedriog veka. Oxtavjaite po strat ncka Milcericeva netena)preterwvanja (eeim dn fe poresno ta. dasnje srpske knizovne simee dovodil bilo kala ve Perrrarog Beleae” Sat ee ad polja. 405,een See sinim pokeretima: na Zapadu, it da staknutt stwaraoc| gene: fol i dvadesti | ideveth als malo novi] motzio = fobravanjem pratt! osnomu,nit_njegovog dljahronijskor romigijanja, posto se ona kreéo jednim lzrasito produktiv= him, olftivaiafkim putem, na kojem on kao lzvesnog, pra-oca modernist jeziéelo-umotni¢iih strujanja pronalez! Sinw Milutinoviea Sarajliju os snaivnoget »nesvsnogs, all smaglo- Uiloge, sinturtivnoge jesieki szakeakaljenog.) dok kao -nesti- nilve bravog tvores:, spotpuno lagradenog u pojedinostime | polpuno odredenog tu eolini. kao pesnia -dja prava prven- Siva danas se vise nece smeti usudli niko da odrecee ir 16 Is {inski sredonaéeinik nove Skoles, Milicvie vidi Borda Marko- ‘ida Kodora’. Autor esoja Nas prof pesnk modernistatokom tekst jos eksplicitije Ge odreditt prevratnich znaca) Koders. ‘Ye polave u kontokstu srpske jezi¢ko-umetni¢e tradi, pisuci da Romoranka, sjedna od najzanlmbivil kajga koje je dao fas 18 ok, hao fen drugo dele vormra ng aout Srpsko) knjiievnost! | srasko} poezii,iako fe trebalo »preko Seedeset sodina pa dase to wvidie ii Zanimijvo je, u ovo kontekstu, zapaziti da je Miligevié uuotio | Skerli6evo keupne ogresenje 0 pesnika, sadr2ano u Gt injeniel da ova) nije oseto l uvideo asa znaca) Romoranke, ne- Sluceno velit tol u nage dane, stoga Sio je Koder »20sto fed him novim putem, ollie jedan novi pravag,Kojt Jou stvari bio Dravac danasnje moderne likes, tako da on sa njom zaprave Gall =isio nadahnute, isi red ldeja ist! reenike (nezavisno od toga da ire njegovo jectko-umetnidko opredellenje bilo plod ssvesne pobures protiy ondanjih poetskih stereotipa I! ~pod- Svesnog nadannucae)™. Milleevié[e, kako sam kaze, u Kode Tovom somraladtvu propoznao eau fednu novw | voliku pes: Dicku situs, ssnaznu Zw one poezje koja se danas protvorr Taw rel « vodopad, u bujleu Kola plav! 1 nalapa dnevne listo: ve, Casopise, povremene, spise, knjige stihova | kujie prozee, lakiode je oltrio u pesnitovom seimboliénom nacinu Tarada- ‘anja signost, Ga istovetnost sa danasnjim pisanjems, »pod darnost u svema, Ge interpunkolfe ~ sia se, po njernu Bolje moze dokazatt spotcenjonim profesorskim metodon+ pO- Fedena tekstova naseg prvog moderniste | tekstova novih (me. futratnih srpskth modernists Dakako, sutor pomenvtt metod primenjuje # svom eseju, porededt Koderovu postsku proza Jodnim poetskorproznim fragmentom Dusana Jerkoviéa, Koji Jor zathjucuje on — uspeo da pise askoro sa fllkotsto sree Inadahnuca, a0 toliko Isto 2ara 1 polota kao 1 Dorde Marko- ide" Tako je vee od pocetnih redova.eseja jasno Ga se ovakvo Poredanje —'u Milcevicevo| viauri more ostvarit na stetu no ‘ih modernista, on taj slay na kralu ipak | posebno naglasava, Ikao jos jedno pokice teze 0 prevrainitkom znacaju i veliéini Koderovog.stvarsiaékog. projekta: hvales! oujnu prorodly Imaginacyju Romoranke, on kaze da slako dug dah ituic Ynje) nagao mi kod jodnog neinovijog intutivnog liricara, tjlst ma pogledu a fo samo ubogt Lazar Gok Jo “Dodo Markovié bogatas sa éijeg stola Izobiino padaju mrve od Koh ‘on! mogu de tivoiaree = dake, u Kontekstu sdanasnjth nova Benjan he sme se eaboravit da Se Istria ponavha i da ema inidegia novog pod sunceme.."* Mice go} otgleno fe san se uvorenom dao tlo ‘bl slevucen fe eaborava Jedan veliks uklet!pesnike | ul ‘rden, bez prigovora moze bit nas prvl modernistae ™ ma Zalostrecepciia uilca) negovog teksta nisu bill vellki, mozda Fzato dio je sam autor bio bils! ne—modernistickim strujanyi ‘aya u protedno konstikinor odnovs prea adn) Kr Zornoj atangardl, koja — shodno tome ~ skupa sa svojom ci- ‘alachom publiiom, nlegove stavove svakako ni primala do- brohotno:najead, modernisiima !avangardisiima svakako jomogia odgovarat niintencija ovog eveja da se fparadoksal- tno, pomocut Kodera) osiro kritikuju, pa | obezvrede upravo jinova Inoracijska nasfojanja. pak, 39} Na8 prvi pesnik mo- lornista predetaviia znadajan datums istori recepeile Kode- ‘ovog dela mada svoj strarnim dejstvor nije potvrdio wuto- Tove pomenuto uverenje) a 2ivku Miligevicu u syakor slucaju {robe dail priznanje kao onome Koll je pevi smela, luciana t precizno definisao Koderove mesto i odgovarajucl znacal) u [Erpsko) jezieko-ametnick) tradicii-on ga.je, ponovimo, tipolo- Skt sagledao kao istinskog pretecu, anticipatora dvadesctove- Kone modernistioko poelke, all avangardne, sureét barem prema imenima 1 naslovima koje je navodio), a u konieksta Zhageg romantizma (nasuprot SkertCu) kao pojavu autobtonu radikalno raslicitu U odnosu na preoviadujuce rencoves osim {oga, Milleevieu takode pripada primat u pokusaju reaktuall ‘nel realoraacije Kederovegsvaraasia | neeovog po ‘rail iz tame zaborava «ive tkivo literature ci e on inte Faint, relevantni deo, lako je u takvo} Interpretacilt blo umne- fgomé nepravedan prema svolim suvrementcima—modernisti fra Lavangardistina, Miligevt¢ fe svojim tekstom Dordu Mar- Rovieu Koderu podario ono Sto Worse Romoranke decentjama pre toga nije ima (| potom, takode, barem [o8 tridesetak godi- ‘a neée ponovo mat) razumevajuél, adekvainu | poziivnu Tecepell recepell Koja podrazumeva duboku naklonost|po- ovanje prema pesntkovom delu, nasuprot ignorentskom, ne Tazumevajucom' pa tak t poden|vackom eta, Kalo Ie thato, sve do nusih dana dominiralo kada je ree o Koderovom sfvgalaiv, Sino kao (a sta Koda prope ome. Fanle, odngsno lunjatoviceve memoarske recepale. mozemo imo alt Sto NellcoviGev es) je imao pravog cajeke 406 plja sepsko) knjiZevnost (a svojom vainoséu i svojim dometima ta IGN ode nesumnv je sant, o smo, dao tual de {Ga rogistrujemo tek kao jedan od tauzetno retidh, usamijenih | fetipienih pokusaja eitanja Koderovog dela (kakve predstav Heh da prethodno pomenuta tata XIX vl oral po ‘Kusaj nije Bitnije utleao na literarnu sudbinu tog dela, najzad | ‘sam Je pao u zaborav, lako je duboko zacrlao obrise upravo ‘one recepetiske paradigme Koja vod ka Kederovim kljucnim Siframa P koja ce u nase vremo razvitltintonawnife osmisllt fautort sto su doneli preveat u istorii recepeife Koderovog stva- ralastva, 13, POSLEDNJI INTERLUDIJ: DUGOGODISNJE_ CUTANIE I NEKOLIKO GLASOVA ZA KODERA. Pesisroe Muicoicevor that, proto gotovo de decent Je dol ve o Dordu Markovieu Roderu kod tas nije ponovo Drogovorlio, Tokom tog vramena sepskom lterarnom scenom Somninirale su (soclealisteke tondencie, dna izrazito utile tarna 1 ideologizovana knjiievna praksa (al, naravno, | tori Jal Gijem kontekstu nie bilo mesta ne samo za tako radikal- he'projelte kaltav je Koderov negon {7a mnogo blaze Iskora ie Zato je obnavljanje recopellskog tntresovanja za. njegovo Swwaralasivo 1 hronolo®t | Koncepeljski vezano za nov mo- Sornisticku pobunt pedesetsh godina, odnosno za oslobadanje Sepake knjidevnost od (prethodnih) dogmatskin stoga 1 rad nie jericko-umetiisn orjentaciia koje su umnogome bile os- Tenjone na meduratni modernizam 1 avangardy, Ovogs pula, to treba odmal istai, akteri hove knjizevne pobune pokazall ‘Savile sluha 2a ollvanje | drugagiiescitavanye sopstventh I- {erarnih korens, tako da ée na duhovno} putanjt koju su oni acral zapravo s pobett ozbiljpa {stinski osmisiiena knjizev- Fa rehabilitacia Romorankinog Worca. ‘Sie Roo. aude Bate ee santo ‘aca Lubinkoue Prvi tekst koji u to vreme obnavija potamnelo setanje expske knji2evnosti na Dorda Markoviea Kodera, bio je élanak Nakoliko novils momenata iz Koderovog Zivota Bozidara Kova- eviea "(Koj Jo sto Jo velo indikativno! — u meduratnom perlodu blo uz moderniste) U pomenutom Glanku Kovacevic Re ‘prezentuje neke bitno nove recepejske uvide, ostajucl ug ayhom u ravni uopétenih odrednica (Romorankc je, po n)e- imu. zanimfies, originalna, neobién, Cudna, tajanstvena, tes- Bo abjudnjava, hermetiene (tsi), vee portato isticanye Ko- derove liene iztzetnostt (on je erudlta, osobeniak, ekstrava- Gantan, madar, uklot! pesmik | si) = Medutim, ono sto u Ko- facevidevom tkstu privlacl pa2nju, josie njegovo neskriveno ‘Zalaganje 2a nove éltanje | pravedniju valorizacilu Koderovog ela, kao { obakivanje, uverente da Ge se to uskoro ostvarit. Bodldar Kovacevie tznos! mislienle da ova) pesnike ni w Kor Slucalu nije zaslutio zaboray i nedecitanost, kojl ga gotovo ck {ay vek prate jer mada Romoranka spada u one knige koje relko tiaju fodnosno koje | nemaju cialacu publiku), njene ‘recnosti su nesporne, cemtu prilog govor! | einjenica dase wMfako autor kaze — hokt mladi pesiuel fajegov! prijatelli} po Ginju sve vise interesovall za Dorda Markoviéa Kodera, U ‘vom élanica Kovacevie s pravom Istce da Kaderovo delo tek Sada (1065) moze oGeldvalloxblinie proucavanie, fer Je njego- ‘Ya cudnovatnost morala bit jo! eudnovalia | zagonetsia 1002, Uvreme pojavijivanja Romoranke, vrhusnkl esietski uzor. Danas mozemo sumo nagadail da i je jedan od Kovacevl- éevih jnetmenovanih) prijaelja-mladih pesnika iz pedesetth bio | Vasko Popa, jer je upravo on realizovao sledeci koraie Pandajan 24 Focepelj Koderoveg dela. srpsko) knjizevnost, aime, u svo} ~2bornik posni¢kow humora- Urnebesnik (108), Rao Tu Ponotno stnce (1052) ~ =zbornik pesnickih snovide-ni on ous aos Bod Maeve Kodera, po ko, to posta prem antoiogy a verhikaca vor posta id nas Dolo, Popina antolognra recep be lute epctrazumevaia je specnimy ra (humornu, odnesno oi Fekotantartinu, i Je svakako ‘odroden velorzacish [sim je Koder stolen w ons eednonn rnomn po sped) nog itera primal armen) Ser, Bravo la Ive uae | nnd Rabo pls od sredojes ve poco tviih ‘romona, Ovatia sredndona ontetstasnacj Koderovoy Shuraiativa dopunjona[e 'ovoevrsnen (mpiclinim) polos Eointrprataeipine Khuters Koy je inapiratnn. arog ‘drodorpu ow nuci Ponotno sunee(umacena s oniickor flntstoen ajueu nesuraniv fe joann ol aekatni hp stupa Koserovom dels) ipak prev enaéa ovog Popinog re iorBachekon nestojenjane tebe veivat nmin dnjorion da Isat o pel angigistl pote Kader vedas, woo i injnteu da adh tal abn antowan esta ‘odelnest ne mote bit sunny ise, Mit Palowi dra Tropste no usiraja a obairsmaraastvo ovo posi, da 68 {Skea feaciperajat sve do natty fr! cet bare kod ypomenutin-aneologiare presugna nije bila vukovska, dom! Rata Yo pre Heat subiktvay lust Uterarnt tert & ojos Koder ie visa) oto So o providola veGins tadanithantologtéara,nisa Vifoikont deadeguh previdela dom knaswna iioreary Thvb Mitar| Borde frifunowe-1 Mita Thfuneviu eksoe ‘isa posveenies Kodera sera rehaoitaclu ovo pes Tat tn toto die na aie nano Tu neto drain qetatatiina prombhana newovog stvecaasia Tako Tia Silt eave idan doleamentarnofikconalt tekst = Nettas sredaufa enieomolstoniela oglea.ustrozam sity soem alien se ror svojvrstan paratono=aleloe Beaks edeeea tu bite momenta ie Kederovog fata | ‘Shtrautia” Coven teksts Redorj trian fa autor ba Stvtemenimn postin sokovlme nego glavnim ko2evnim in tanepia wobetene poke (eo Se ntormemene,ernacar | its danovatraslog nog koje fe stag neshwaden od soi Scteomontkal aaserjlues suai Mileweegra Hn raze ‘hidjanj: Alias ile dn fo Borde Markowie Reder bo as eel eliemita, pean koe arom sm sto godin prevalan Pry fui oruinafa pretos ating. sawre meno penis, hoy Saga bt uprava predetavme! polonit toy pest tre TRO Uae Saborava,S ert stane, Doras Tritune- Su lndm atom etolu Selimo se Kodere re posmatra ‘lon provashodno kao astlepmiore moderated, ego Renta engl romantioke kejzevnem: pokusavaluel oo dope Tdo'PrukiuralainpromisaKoserovorsWaralasiva Bie pomenutn agpektaTifenowisevo thon strive Kode rhea Stora, mas nan eke ane doje jot week Sete pad © posojnju vestog sistema, Aeeiles tprnddnam joatosertantickom haost Roderorok Behn ealpotns nove pesnicke min! jak. roe ho sat, ait svasoonckaneomedenos., © odredenom ral Tetum hoderorsne powte fj one koi reprecentulu Sk fra Mliuinon Samia! twa Howie Naa Tato ‘Pt zadobi specieny anos injnicam da je objvien ceeaee ie ako Borde Markie Koder tao i who “abowned youn bio predstauijon mojo) Fulno| avnost Tee aeete saioda Prive narosto zaintgirlo postojanie fesse navnoy, velo eto pte Xe ree njnom horizon orevar Kol devnost Ip Anker "droge, aconineone entpntin fram) Tau, rebn pomenut|jadns encikapodisku odredn- cu o Rost i ovog aiob er frre o dost naga aenattee i Ss edna Enehdopedit fucesatie i= se ele hakogeal cog oavogn (a Kees) Encklo- so vom prea isan ave onanopedie (108) posh Peet sen Marhotle Borde Roder, si je autor Bidar Ko- earser it Sete uy flstavegoe cameo Hontinulet nes weiekine adicorallgeke, pat egntione eeepc Koderog searadive Naty, Kovndek beds poranlja vee vie pula sae tdove s promasenoat | nebtiwont Kederovog dela Tho cuehae elperimentstnis, mada tom seoporsent Fo a Relaraantnlivon,evehvo Chane, Qvakto saan Kodorovoy dea (popu neki doce eh) Saree ae cto rocepcinke sire tao Zale Stebigove, Ptrovidevo, pew tom sis kao dat no pripada sree predstael svoevrsns provi ok ste ane Pesta nusnost ernrne rehabitacte au {2.a'Nomoranke,evst je jeuuprav to ere, nov, po ‘icrattrtorisn pote js jadnors ino ova put eins nlgrnogo v-medurainem sdoh) Peduria gover otste 14 UMESTO REZIMEA: STA (NIJE PROMENILA DRUGA FAZA RECEPCIJE KODEROVOG DELA Op zero taraeriatom drag az rcoplle Koserovg “isla mogie bi se smatrall — kako kantitativno, tako + ivalitativno © slubo, povrsna {uglavnor tek uzgredno intere- Sovanjo 2a to delo, take da, u ovom kontokstu, pesmilcova po- Stiumna sudbina ie sustinsls bila p1 mnogo bolja ni mnogo {fora nego ona 2a Zivota, Racionalno-logicka paradigms (a ne Fetio' njoj shedna suiltarna Komponen, u Faznim razdobll- ra razigto obojena) jo uvek je domintrala srpskim jezitho "ymotaitkimn {kulturnim prostorom, pa je Koder prevasiiodno Sogn tao | u'sopstvenom vremen — morao oa. neprih Sadan upravo sa stanovisia rarumijivost racionalno shat og tmisia, semanticke odredijivost | asnost i barem -pre- Yedliver nejasnost), normativne fodnosno w duh tzvesne praviinost determiitsane poslskoyezicke lepole, opstepre- Pomme tematsko relowantnost (on zobilat Taor jt, Soar Pech Zor.) Eealnih razioga su, takode, pojedini atirmat- Ijpristep! Kederovomn stvsraiaatv | ea oataal ivan pro- BU;R'pomemute paradigme, | tak bil liven pravog delet ‘Tohonp th sedanrosam decanija Roderavo delo Jeu nekliko havrata nufortauieno, (enjdernoistorisia 1 enciklopediei) beenieno{ verfiovano kaa promasene tbezvrodno, so fe a7 Shins omelo njeyovuintenzivniju tezbilju recepei, kao Poti sume (poyalivne) prrode informacija koje su nfennu Giiehrto ugledne lterarno 1 kulturoloske sinteze, tako 1 og Sinjenice da istovremeno isu prusale ni njegov (eventual) {achtts adokwatnih petit opi jednom rechu, potoncal {alee Kodorovog opusa tu nile mogao pronadi nesto 80 Dl EB ‘rodustivile zainloresovalo 2a ovog pesnika (naproti {pod Plato na traganje 2a rartetnim iedazjem Romoranke i njee0- ‘Yom zaturenom rukopisnom zaostavatinom 8 druge strane, Tow, avangardn mogernistiia, okov!srpake knjizevnosth, prvh docunlja XX veka Koll su prevasileit(kazkad 1 koderov Ey radikaing} ogranicenja ractonaino-togicke lterarne para- igme, U ovo) fae n samt isu predstavjalidominirajuél fak {of fnarodto ne u knjzewno ketic storiografi}e osiratogn prumarna sfera nifiovog inleresovanja bile Je evropelzacils Page itrature (ane nove Gilanje domace tradi), Medutimy, Ida je nasioge tn tokova potolo bitrile odredivatkretanja ‘elokipno| srpsko| knizevnoat (time dovoai u ptanye apso {atmu domtaaellunjene racionalno-logi¢ke paradigm, odnos po inlerai edu vaznu promenu recepelekog norizonta obe ‘Rfeanja) pojavil su set znacl dubleg Koncepasia osvescenog tnoresovanja 2a stvaralastvo Dorda Markovica Kodera, 610 Je Slpotelo krsjom druge recto, u Popinim antologijama, i ‘itunovicevo) inrpretac}}, ca bi se punim Iptenzitetoi O>- tvarllo tokom tre¢e faze recapeile Koderovog dela "Naja taba td do pored preoiaduluc stagnacie ty recep! Koderovog dela a faze o Kojo] smo do sada govorr II pai ostao 1 jedan tstinski dragocen, nezaobiiazan tekst (es) 2. baligoviéa, ko feu mnogo Gemu antilpirao ono sf0 6 ee $a lim Geion Zit roca fat njeyowe recep. ‘a prelaou ig Sezdesetth u sedamdesete godine naseg veka, Dotinje trete faza recepesje Koderovog dola, koja traje jo8 tuvel a koluobelezavaju svestrani|iozbilall, teorid uteme- YJont i (najeesee) razumevajuel pristup njegovom sivaralastvu, eo napor da se to atvaralativo pravedaije vrednule i odredi Kako u kontekstu nageg romantizma, tako 1 u kontekstu oelo- Kupne stpske lnnjizewnos Osim toga, ovo razdoblje donost Teuporedivo intancivnija revepeita Roderovo dela Rego pre- Thoda cvatokom sedamdesetih | osamdesetth godina pojav- {ge vise od dvadecotak (Cesta | vrlo obimnih) radova ostvara- Iadteu naSeg pestiiea, Kojima je uglavnom. reprezentovano posltivnie | ddekvainije Inloresovanje za njeya nego ranije [iS jo: dakako, dalo t produxtivnije rezultato} isto tako, Koder Phegovo stvaralastve predsiavijent su — all pe u negesivno) ‘aint 1 u pojedinim publikncljama udzbentekog karaktera, tthaiad je ebament fot doo logo zacslaviine, Hoe Sz ponovieno izdanje Romoranke ~ svakako znaino pobol|sa 1G Sementarne preduslove'2n rocepelju tog stvaralasiva, Neki Cd ovth savrementh rasiova posedulu izracitu, pa t radikalny fevalorizacijseu crtu, kao 1 (nista manjo izrazitu 1 radikaln) Rtoneiju da Kederove stvaralastvo uvedu u orbitu aktualtira- Juce recepelje interpretacijom koja pokuzule da je ret 0 fezle- Koumetnickom projekta to predstavllaitinskl Geo nase (ne~ ‘elke dive traditije,Zatwaljujuc) svermu tome, Koderowo stva- Felasive vec tokom sedamdesetth prestaje da egistira kao pu- Risspeciliter, ao ekstravagantn!iterarat unikat igen vece felevantnost,{postaje peihvaceno u Taimanju rol kao feno- ‘men dostojan puznje, koji se — bez obzira na vrednosnu pro- Jokela he thoze jednasiavno pronobeti, zanemarit, vee se roma, njemu mora aspostavil Halwa taliva relacija (a te facje co, tokom osamdesetthipale poprimatt eve pociivnlje to- nove, ask Ge one preteeno negaiiyne delovall kao svojevrstan Tazetak ko zvuel aisonanino,« katkad | unalrono}. INasTAvICe sey