1

S t e r i j a

Srpska komedija u 19 veku razvijala se u postupnim

etapama, od prevoda, zatim prilagođavanja srpskom mentalnom

sklopu pa do originalnih dela. Srpsku dramsku scenu u početku

preplavljuju drugorazredni i trećerazredni pisci od kojih dominira

Nemac Kocebu. Taj uticaj stranih uzora vremenom opada i ustupa

mesto osamostaljenoj komediji. A s pojavom Jovana Sterije

Popovića prevodi se najkrupnija figura evropskog klasicizma,

Molijer, a stvara se i originalna srpska komedija.

Sterija se pokazao kao raznovrstan stvaralac. Osvedočen i

priznat kao dramski autor, iskazuje se i kao romanopisac, pesnik i

kritičar, a nije izbegavao, u to vreme opšti trend, ni filološka

pitanja. Potpuno je otvoren prema savremenim književnim

strujanjima, pa kroz njegova dela provejavaju heterogeni pravci od

sentimentalizma, klasicizma, predromantizma, pa do realizma koji

odlikuje njegove najznačajnije komedije.

Početak njegovog komediografskog rada vezuje se za

jednočinke, a njegovo prvo značajnije delo u ovoj oblasti je Laža i

 2

paralaža iz 1830. godine. Nju pre svega odlikuje savremena i

prepoznatljiva atmosfera, što će omogućiti dobar prijem kod

čitalačke publike. A već 1837. godine piše svoju najbolju komediju,

Tvrdicu, ili po glavnom junaku poznatu još kao Kir Janja, pa će

sasvim opravdano nositi epitet "srpski Molijer". Posle sjajnog

uspeha uslediće čitav niz pozorja, od Zle žene i Pokondirene tikve,

1838. godine, Ženidbe i udadbe, 1841. godine, zatim 1853. godine ,

Beograd nekad i sad, pa do komedije štampane posle piščeve smrti,

Rodoljupci.

Jovan Sterija Popović rođen je 1806. godine u Vršcu iz braka

Grka, trgovca i Srpkinje otmenog porekla sa istančanim smislom za

lepotu. Između ova dva uticaja, trgovačkog i umetničkog proticaće

Sterijino detinjstvo. Tvrdoglavost oca u nameri da sin nasledi

trgovačke poslove dovešće do dvogodišnjeg prekida školovanja.

Ipak, put koji je zacrtala majka odnosi prevagu i Sterija završava

Višu gimnaziju u Temišvaru i 1826. godine upisuje se na studije

filozofije u Pešti. Tada piše prve stihove i dramske radove. Posle

završetka pravnih studija u Kežmarku 1829. godina vraća se u

Vršac gde predaje latinski jezik.U nadi da će mu doneti više

vremena za književni rad, Sterija napušta nastavničko mesto u

vršačkoj gimnaziji i započinje da se bavi advokaturom.

 3

U to vreme Srbiji, čiji je kulturni razvoj tek u povoju,

neophodna je intelektualna elita koja će inicirati ne samo kulturni

zamah, već i učestvovati u utemeljenju državnih institucija. Zato

Sterija po pozivu Miloševe vlade 1840. godine dolazi u Kragujevac

gde na tamošnjem liceju radi kao profesor prirodnog prava. Kad je

licej 1842. godine premešten u Beograd njega čeka mesto načelnika

ministarstva prosvete gde njegovo široko obrazovanje dolazi do

punog izražaja. Istovremeno, sa Atanasijem Nikolićem, profesorom

iz Novog Sada, neprekidno radi na organizovanju pozorišnog

života. U tom periodu i sam prevodi, ali i piše pozorišne komade

koji će sticati svoju stalnu publiku. Zbog neslaganja sa ljudima od

uticaja u državnom vrhu, njegova saradnja sa Beogradom 1848.

godine se završava da bi 1856. godine, razočaran i u veoma

mračnom raspoloženju skončao svoj život u rodnom Vršcu.

Svoj književni rad Sterija započinje pod uticajem

sentimentalnih romana Milovana Vidakovića. Ubrzo se uticaji

proširuju pa počinje da piše romantične istorijske romane Boj na

Kosovu i Dejan i Damjanka. Roman bez romana, objavljen 1832.

godine, njegov je raskid sa sentimentalizmom i romantičarskim

zastranjivanjima. S druge strane, istorijske drame su njegova stalna

preokupacija i piše ih u naglašenom romantičarskom tonu. Iz tog,

 4

drugog perioda njegovog stvaranja nastali su Smrt Stevana

Dečanskog, Lahan, Ajduci, Vladislav. Pred kraj života vraća se

svojoj mladalačkoj ljubavi, poeziji, i 1854. godine objavljuje

zbirku pesama Davorije. Ova zbirka, prepuna tamnih i

pesimističkih tonova, predstavljaju razlaz sa ranijim životom i

odraz su njegove mržnje prema ljudima. Tako, čovek koji se nekada

borio za afirmaciju pravih životnih vrednosti, na kraju svog

životnog puta paradoksalno menja svoj pogled na svet. U svakom

slučaju, čovek koji nikada u svom životu nije bio previše veseo,

stvorio je takve komedije koje svoju univerzalnost iskazuju od

samog nastanka i gde je njihova vedrina i veselost prijemčiva i

današnjim recipijentima. Tako, neosporan je fakat da je Sterijina

prava umetnička priroda došla do punog izražaja u njegovom

komediografskom radu.

komično i smešno
 5

Komično je postojalo oduvek i ispoljavalo se u veseloj povorci

kod drevnih Grka povodom svetkovina u čast Dionizija. Za

komediju možemo reći da se zasnovala onog trenutka kada je

svrgnut titanski heroj i uspostavljen junak koji "već samim svojim

postojanjem dokazuje da savršeno i savršenstvo ne postoje ".

1

Komični junak je sav u bipolarnosti, on je i dobar i zao, kreće se

između poštenja i zločina i kroz različite svetove i situacije i to sve

bez napora, s lakoćom. On je običan čovek svakodnevnog

života koji je po nekoj svojoj karakterističnoj osobini gori od

običnih ljudi. Tu podsticaj za smeh ne daje samo smešna situacija

iz čovekovog svakodnevnog okruženja, već i čovekov stav prema

životu, ono što je u samom čoveku. Na svom početku komično je

imalo svrhu da zasmeje mase i zato je smatrano neozbiljnim i bez

ozbiljnijeg književnog ugleda. U svom razvoju pristup komičnom je

pretrpeo izmene, promenjen je izvor, kao i stav pisca i publike

prema ovom fenomenu. Komičnost dobija na kvalitetu, poseduje

moć da život shvati kao jedinstveno trajanje. Smeh se sada shvata

2

kao pratilac komedije koja je literarni ili pozorišni žanr i komedije

kao umetničke ili estetske vrednosti. Ovde je nužno istaći da se

komedija kao žanr ne može strogo specifikovati jer su njene

1
Slobodanka Peković, Komično i tragično kao dva vida stvarnosti, u Komedija u srpskoj književnost,
Zbornik radova, Priština, 1997, str.169
2
Vidi, isto, str171
 6

istorijske promene brojne pa je neophodno u svakom pristupu imati

u vidu istorijski, a samim tim i vremenski kontekst. Za Aristotela

smešno je greška i rugoba koja nije pogubna i gde recipijent sa

distance uživa u smehu. Anri Bergson u svom eseju O smehu

pominje anesteziju srca,odnosno o posebnoj neosetljivosti i gde se

kod čitalaca razvija osećaj superiornosti u odnosu na likove iz

komedije.

Očigledno je da komično stvara osećaj zadovoljstva koji je

praćen radosnim i okrepljujućim smehom pri čemu dolazi do

formiranja estetskog stava recipijenta, "koji vodi, po pravilu do

estetskog suda kada se komično kao estetska i vrednosna kategorija

izdvaja od smešnog koje ne poseduje neki drugi kvalitet". Još je

3

Platon govorio o smehu u kome su pomešani zadovoljstvo i bol. U

tom smislu i Sigmund Frojd osećanje zadovoljstva povezuje sa

osećanjem lične slobode a kao rezultat javlja se ukidanje tenzija.

Dakle, ovde možemo uočiti različite vrste smeha kojima,

samim tim, odgovaraju i različite vrste komičnog. Time postaje

jasno da je nemoguć jedinstven koncept komedije i komičnog. Još

je Lesing uočio razliku smeha nečemu i smeha sa nekim. To nas

upućuje na komediju rableovskog tipa gde se predmet smeha

3
Branislav Milijić, Komedija i komično u interdisciplinarnom kontekstu, u Komedija u srpskoj
književnosti, str 13
 7

integriše u jedinstvo događanja zajedno sa onima koji se smeju.

Niče u takvom smehu vidi zanos i pijanstvo, svoje dionizijsko

načelo. Smešno i komično postaju jasno razdvojeni i time

omogućavaju i jasno razlikovanje komedije i, recimo farse.

Mnogi estetičari su skloni da vide jednorodnost komičnog sa

lepim. Kant kroz trgediju vidi buđenje osećanja uzvišenog, a kroz

komediju lepog. Za Laloa komično je deo "lepog u širem smislu".

4

Za Surioa Molijerovi komadi bili su lepi iako su zasmejavali. "Za

njega, koji je komično neraskidivo vezao za umetničko delo (a da

bi postalo vrednost umetnosti ono mora da prođe čitavo čistilište,

jednu askezu osećajnosti u sedam stupnjeva od sirovo smešnog do

profinjenog smeha komičnog u umetničkom delu) takvo komično je

istovremeno i lepo". Za Nikolaja Hartmana uživanje u komici je

5

srodno uživanju u lepom. Od onih, koji su u ovom smislu, smatrali

smeh i komično kao oblik, vid, vrstu lepog, pomenućemo Hegela,

Desoara, Borjeva i koji nam, pre svega, pokazuju da povezivanje

lepog i komičnog nije samo cepidlačenje i sterilno sholastičko

nadmudrivanje. Svi oni pokazuju da komično kao oblik lepog time

postaje prepoznatljivije i lakše mu je utvrditi granice u dodiru sa

vanumetničkim.

4
Vidi, Mihailo Vidaković, Komično kao oblik lepog, u Komedija u srpskoj književnosti,
Priština,1997,str.21
5
Isto, str. 21
 8

I Hartman ističe bliskost humora sa životom, a u vezi s tim i

"srpska književnost je bogata smehom zato što je bliska životu ili,

tačnije, u njoj nalazimo to svojstvo u onim periodima u kojima je

ona bivala najviše orijentisana prema životnoj zbilji i kod onih

pisaca koji su naročitu pažnju obraćali na ljudsku svakodnevnicu".

6

Rodonačelnikom smeha u novoj srpskoj književnosti smatra se

Dositej Obradović gde humor postaje bitan estetski element. Ta

Dositejeva linija produžiće sve do realizma što pokazuje, između

ostalih, i Jovan Sterija Popović u svojim komedijama. On svakako

spada u naše najveće majstore smeha kod koga se smeh "izokreće u

besmisao, apsurd, grotesku, jezu". Ali, to je jedan oslobađajući

7

smeh koji nas vodi do same suštine komedije.

-Moralni i didaktički momenti Kir Janje

Humor Jovana Sterije Popovića ne spada u onu vrstu humora

koji hladno i distancirano lovi mane ljudi i otkriva nedostatke

6
Jovan Deretić, Smehotvorna literatura, u Komedija u srpskoj književnosti, str. 25
7
Isto, str.30
 9

stvarnosti čime se dovodi do stida i poniženja objekt piščeve

oštrice. Njegov se humor "spušta do svog predmeta ili ga uzdiže k

sebi, miri se s nesavršenstvima i umiruje, ne smeje se na tuđ račun,

nego bodri objekt šale da se, ne ismejan, već ako tako smem da

kažem, osmejan, i sam pridruži tom blagotvornom, umilnom

smehu". Dominantne crte Sterijine komedije su njegovo

8

poznavanje teorije i prakse evropske komedije i asimilovanje tih

poetika u izgradnji originalnih likova iz njegove sredine i

vremena. Zato on za junaka uzima, pod uticajem životne empirije,

9

tipičnu pojavu u srpskoj sredini i za to vreme i za kasnije, Kir

Janju. On je istovremeno i tip univerzalnog tvrdice, molijerovskog i

plautovskog, ali je i balkanski tip i ličnost koja ima svoj izraženi

unutrašnji život. U njemu su sabrane sve negativne osobine grčko-

cincarske sredine. Ovo okretanje literature ka stvarnosti uslovljeno

je za početke oslobađanja tadašnjeg čoveka od romantičarskog

zanosa. Raspolućen između stvarnosti i ideala običan čovek ukoliko

nije bio tragičan, izgledao je kom ično."Sterija je među prvima od

naših pisaca otkrio taj neiscrpni izvor komičnih tema i stvaralačku

mogućnost za kreiranje likova iz života i tipičnih situacija, a za

8
Hugo Klajn, Sterijin humor; predgovor, Jovan Sterija Popović, Kir Janja, Sarajevo 1976, str.5
9
Vidi, Dragiša Živković, Evropski okviri srpske književnosti,knj.II, Beograd,1997,str.96
 10

njim su krenuli i mnogi značajni i manje značajni srpski pisci

pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina XIX veka."

10

Međutim, čitavo prikazivanje Janjinog lika odvija se kroz

isticanje dominantne crte njegovog karaktera, tvrdičluk u kome je i

fokusirana opšta strast jedne takve sredine za bogatstvom. To je

tvrdičluk doveden do strasti i permanentnog patološkog

ispoljavanja. A kao produkt svega toga je zapadanje u jedno

iracionalno stanje u kome zdravom razumu nema mesta i gde sve

odluke postaju štetne po onoga ko ih, vođen isključivo svojom

strašću, donosi. Iako na prvi pogled izgleda da je reč o čoveku (kao

kod Molijera) koji zbog tvrdičluka sve oko sebe tiraniše, on

prerasta u lik koji nije umeo da se snađe među ljudima, a ispada i

da je nevešt trgovac. Taj stalni sukob s ljudima, iniciran pre svega

tvrdičlukom, junaka gura u osamu i sklanjanje od neprijateljskog

sveta. Zato će mnogi Kir-Janju svrstati u negativni humor, ali ni

društvo koje ga okružuje nije u boljoj poziciji. Time Sterijin

11

humor dobija jedan didaktički karakter okrenut pre svega prema

narodu i njegovim manama koje bi trebalo ispraviti. Dakle, Sterija

je slikao svoje vreme želeći da ga pouči. U tom kontekstu u

10
Isto, str.22
11
Vidi, Josip Lešić. Sterija dramski pisac, Novi Sad 1998, str.77
 11

njegovim komedijama možemo videti jedan eksplicitan moralni i

društveni angažman.

Kir Janja je kvalitetno oblikovani dramski karakter što je i

rezultat je Sterijinog širokog obrazovanja. Ono se kreće, ne samo

od Molijera čiji je uticaj nesumnjiv, već do daleko u prošlost i do

samih antičkih tema o moralu i filozofskih učenja o čovekovoj

sreći. Gramzivost i srebroljublje bili su uslov čovekovoj nesreći i

upravo iz ovih učenja Sterija crpi znanja koja će uneti u postupak

stvaranja svog najkvalitetnijeg književnog junaka. Ovom temom

bavio se i Horacije najviše u svojim Satirama i gde uzrok

čovekovom nezadovoljstvu vidi upravo u srebroljublju i

gramzivosti. Čovekova težnja da što više stekne nagoni ga u

naporan i iscrpljujući rad gde se potpuno slama. Sa takvim

odnosom prema srebru čovek stalno kudi svoju sudbinu. Ova

Horacijeva moralizatorska razmatranja prepoznatljiva su i u

Sterijinoj komediji, u stalnim žalopojkama i pritužbama kir-Janje. I

ako hoćemo uz pomoć Horacijeve prve satire "da iščitamo

naravoučenije skriveno u dramski objektivnom Sterijinom

kazivanju o tvrdici, mogli bismo to lako učiniti; jer otvoreno

iskazana pouka Horacijeve satire jeste da sticanje mora poznavati

svoju granicu (metu ili meru)." Jasno je da je Sterija poznavao

12

12
Miron Flašar, Studije o Steriji, Beograd 1988, str. 75
 12

Horacijeve stihove o tvrdičenju kao što se stalno i predano

upoznavao i sa još nekim antičkim tekstovima u kojima se

prepoznaju modeli tvrdičenja. Sve je to u skladu sa klasicističko-

prosvetiteljskom poetikom i njenom definicijom komedije da

razveseli, pouči i popravi gledaoce.

13

Mišić: Vidite, lepo kaže srpska poslovica: "Skup više

plaća." Da niste žalili za štalu, ne bi vam konji propali; da se

niste na interes polakomili, ne bi tolike novce izgubili. Skupoća

vam je više štete nego asne pričinila.

DEJSTVO drugo; POZORJE sedmo

U tekstu je pouka svedena u završnoj reči, a i kir-Janja se

obraća samom sebi.

Kir-Janja, imaš uvo da čuiš? Kir-Janja imaš pamet da

razumiš? Prokleto svaka špekulacija sos mnogo interes i malo

kapital! Uu! (Strese se) Deset hiljada! Uh, uh, uh! Oći da mi

uvati šlogu... Pravo ima! Nek me uvati za oko, da ne vidim moja

nestreća na ovum svetom, da ne vidim ona kuga (pokazuje na

13
Vidi, isto, str. 73
 13

Dimu ) što mi izio moje lepe novce! Ahar, kir-Janja, ahara;ne

ahara, nego ahamna.

DEJSTVO drugo; POZORJE sedmo

Kir—Janja ponovo nalazi spokojstvo jer je miraz dat kćeri

simboličan, a i dalje je okrenut svom kovčežiću.Prihvatio je pouku

ali u sopstvenoj varijanti, u duhu devize "sve sos meru". Na kraju

je on tip čoveka, štedljivog i pohlepnog koji je u suštini sitni mali

trgovac i umereni kamatnik.

 14

jezik

Slikajući život Sterija je oslikao društvene i kulturne prilike

svoga vremena. U tom kontekstu jezik dobija značajno mesto u

njegovim komadima. To je prvenstveno zbog sredine koju Sterija

slika, prostor u kome se mešaju narodi i jezici i, zbog samih

kulturnih prilika koje nastaju u jeku borbe za književni jezik.

Sterija jezik koristi u izgradnji karaktera svojih junaka, a unoseći

jezičke nesporazume stvara komične situacije. Mnoge njegove

komedije grade se na naročitom odnosu prema jeziku iz koga izbija

komična situacija. Jezik je tu i sredstvo pomoću koga pojedini

junaci žele da se izdignu iznad sredine kojoj pripadaju, dok drugi

tip čini to nesvesno, jer drugačiji govor i ne poznaju. Kao izvor

verbalne komike nije samo u upotrebi stranih jezika gde je ona

uglavnom deformisana, već i u prisustvu slavenosrpskog jezika koji

Sterija uvodi u običan govor. Još jedan od bitnih elemenata

karakterizacije je i u Janjinom slučaju jezik. Kir-Janja povremeno

koristi grčki jezik, ili ga meša sa iskvarenim srpskim. "Bez tog

svog idiolekta i bez stalnog hvalisanja grečeskom mudrosti Janja je

nezamisliv kao lik" U Tvrdici, grčki izrazi i grecizmi u manjoj

14

14
Jovan Deretić, Istorija srpske književnosti, Beograd 2004., str. 612
 15

meri su u funkciji balkanskog kolorita, a širom učestvuju u

stvaranju humora i verbalne komike . Važno je istaći da se upotreba

grčkog drži nivoa nepoznavanja književnog jezika, pa i kir-Janja i

kir-Dima govore svojim novogrčkim jezikom. Tu nije pretenciozna

namera da se ova dva lika uzdignu iznad okoline, s tim što kir-

Janja ponekad naglašava značaj visoke grčke kulture. Grčka jezička

mešavina učenog i narodnog stavlja se u službu komike i humora.

Jezik se, recimo, u Pokondirenoj tikvi koristi da ličnosti pokažu

sebe onakvim kakve one zapravo nisu, a u Kir-Janji da jezik

čini organski deo lika i izražava njegovu unutrašnju stranu,
onda je jezik u ovom slučaju konglomerat, ili bolje rečeno,
dualizam, spoj prethodnih karakteristika. 15
Kir Janja po govornim osobinama i psihološkom tipu pripada

cincarskom sloju varoškog stanovništva. Za razumevanje cincarsko-

grčkog govora kir-Janje i kir-Dime treba imati u vidu celovitost

balkanskog jezičkog prostora i grkomaniju Cincara koji su učili

grčke škole, pa su školovani Cincari pozajmljivali grčke glasove i

grčke reči i izreke. Otuda Janjino oduševljenje Homerom,

helenskom antikom i borbom Grka protiv Turaka. Ovde se grčka

filozofska sentenca primenjuje u trgovačkom i zelenaškom svetu

kir-Janje i kir-Dime gde, ne samo da se ova dva lika osenče grčkim

Vidi, Miroslav Radonjić, Postupak karakterizacije u Pokondirenoj tikvi, Kir Janji i Rodoljupcima, u
15

Scena-časopis za pozorišnu umetnost, br.1-2, Novi Sad 2003

 16

poreklom, već da se, pre svega, istakne njihova kulturna

uobraženost helenskim nasleđem. Na samom početku komedije

Sterija to jasno ističe.

Kir Janja: Pan metron ariston.Krasno grčko mudrost. Sve

sos mera, sve sos mera, pa ćiš dođiš do velika slava. Ama

prokleti sadašnje svet oći sve visoko: oći mamuzu, oći bal,

oći kafana, oći svilena kadifa.

DEJSTVO prvo; POZORJE prvo

Grčka sentenca, čije se poreklo pripisuje sedmorici mudraca,

16

ima široke filozofske konotacije, ali se ni u kojoj meri ne može

odnositi na tvrdičluk. Sentencu uzetu iz Platonovih dijaloga Sterija

smešta u usta kir-Dimi:

Dima: Tiflute to filun peri to filumenon.

Janja: Što? Na ovu kugu od vreme? O teos, filaksi!

Propadnimo, propadnimo! Ahara, ahara, ahamna!

DEJSTVO prvo; POZORJE drugo

Naravno, ovde nema nikakvog značenja koje bi upućivalo ovu

Platonovu izreku na bilo kakvu računicu. A kir-Janja grčku mudru

sentencu sada doživljava kao nesreću i zlo. Upravo, ovaj raskorak

16
Vidi, Studije o Steriji, str.,70
 17

između klasične grčke sentence i njene primene u zelenaškom i

trgovačkom svetu kir-Janje i kir-Dime Sterija unosi da deluje

komično i karikaturno. "Deo grčkih jezičkih elemenata sadržanih u

Tvrdici ima dakle, i vrednost književne aluzije i reminiscencije."

17

Pored osnovne komike koja proističe iz karaktera junaka, iz

unutrašnjeg ustrojstva ličnosti, Sterija nam nameće i vrsnu verbalnu

komiku.Posebno je interesantna scena u kojoj kir Janja grdi Jucu

što ne zna gramatiku. A Sterija je majstor da takve scene ugradi

spontano i prirodno i pri tome postigne maksimalni komični efekat.

Janja: ...(donose hlebac) Ton djavolon! Di je toliku lebu?

Juca: Izeo se.

Janja: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam se lebac

izio?

Juca: Pa izeo se u kući.

Janja: Srbsko hondrokefalos, ne znaeš gramatiki? Kako ći

lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?

DEJSTVO prvo; POZORJE prvo

Kir Janja je uočio neispravan govor svoje žene, ali pri tome

sam daleko više greši. Slične verbalne komike ima i u sceni sa

Janjom i slugom Petrom:

17
Isto, str.72
 18

Janja: Šta mi jediš, jedili ti psi!

Ova dva glagola kojaje Janja upotrebio nemaju isti oblik niti

isto značenje u književnom jeziku, ali u Janjinom imaju i gde je

drugi glagol upotrebljen u značenju jesti. Na taj način Janjina

kletva deluje ispunjenije i dobija na komici. Još je takvih primera

koji pokazuju da je Sterija u svojim komedijama prilazio jeziku

vrlo temeljito i da je izgrađeni govor davao uverljivost likovima.

Kir Janjine gramatičke greške očigledno nisu ni slučajne ni

haotične. "Jasno je da striktna upotreba autentičnog jezika ima i

svoju izrazito dramsku funkciju. Ona ne daje samo lokalni kolorit,

priliku da se publika smeje živopisnom govoru, već pruža i

mogućnost dubljeg psihološkog osmišljavanja likova."

18

Poseban deo verbalne leksike kod Sterijinih likova je upotreba

slavenoserbskog jezika u cilju da se zaseni trgovački sloj kojima je

taj jezik najmanje namenjen i potpuno je nerazumljiv. U Tvrdici

njime se služi notaroš Mišić s namerom da uvek istakne svoju

važnost. U jedinoj sceni gde se iskazuje ljubav, Mišić koristi

pompezne reči koje inače nikada ne upotrebljava u svakodnevnom

životu da bi popunio svoju emotivnu prazninu. A krajnji cilj nije

brak, to je izvesno, već ostvarivanje što veće materijalne koristi.

Vaso Milinčević, Sterijina vrhunska komediografska ostvarenja, predgovor Pokondirena tikva;

18

Rodoljupci, Beograd, 1978,str.20

 19

Mišić: ... Gospodična, ja sam dosta vašu dobrotu i vaša

preizrjadna kačestva u samoći uvažavao... Ja znam da

najvećim pripjatstvijima ovde od vašeg gospodina oca

imam... počituje i u tri časti romana izdaje gdi je

brakosočitanije na kakav god način pripećeno bilo.

DEJSTVO drugo; POZORJE sedmo

Sterija komičnim rečima ne gradi samo karaktere već i

izgrađuje komediju situacije dovodeći je do "komičke tenzije" i

19

time nadopunjuje prazninu otvorenu nedostatkom akcije. On svoju

poetiku komičnog izgrađuje prvenstveno na verbalnom humoru, iz

komedije karaktera i komedije naravi. "U izboru sredstava

verbalnog humora pokazao je izuzetnu maštovitost i originalnost:

individualne govorne karakteristike- govor lika, jezički kalamburi,

komične preinake u značenju, parodiranje, razgovor gluvih,

poštapalice, makaronski jezik, karikirani govor, aforizmi, razne

zabune i komički nesporazumi koji proizilaze iz preinačavanja

riječi... raskošna komedijska: od nemčenja, francuzanja,

slaveniziranja, do grčko-cincarskog govornog iskaza."

20

19
Vidi, Studije o Steriji, str. 215
20
Isto, str. 215
 20

Ovde je govorni izraz jedna nezaobilazna materija za oblikovanje

umetničkog dela i gde je jezik sirovina od koje umetnik, svojim

talentom i kreativnošću, gradi jednu estetsku vrednost. Svi ti izrazi

nemaju stilsku osenčenost , ali sve imaju za posledicu smeh u

opštem smislu značenja, od humora i groteske do smešnog i

komičnog. I Sterija je Janjin jezik gradio slojevito što je uslovilo

da likovi imaju snažnu umetničku uverljivost.

Komparativno

Naša novija književnost rođena je iz jedne dijalektičke igre

"između opšteevropskih težnji i potreba naše sredine... No tada

počinje i onaj specifični oblik našeg usvajanja stranog duhovnog

blaga, poznat kao posrbljavanje. Iz njega će izrasti naš pozorišni

život i tim postupkom služiće se još dugo naši pisci scenskih

komada, izuzimajući jedino Steriju."

21

Odlučivši se za tvrdičenje kao temu svoje komedije, Sterija

je krenuo iz literature, ali i iz života. Škrtost kao bolest

simptomatična je bila i u Sterijinoj okolini, ali i u samoj porodici.

21
Zoran Konstantinović, Komparativno viđenje srpske književnosti, Novi Sad, 1993.,str. 187
 21

Tako se može reći da je Tvrdica osveta poslovnom delu čaršije, ali

je i rezultat nesumnjivih uticaja, pre svega Molijera, na našeg pisca

i komediografa. Ali, ako bismo se zadržali samo na značaju

Molijera za Steriju, onda bi prave vrednosti ove Sterijine najbolje

komedije ostale zamagljene.

Svi velikani komedije za temu su uzimali škrtost, od Plauta,

pa preko Držića do Molijera. Poslednjeg je Sterija prevodio, a i na

njega se najviše ugledao. Tako, Sterija Lažu i paralažu piše prema

Molijerovim Smešnim preciozama, Pokondirenu tikvu prema

Građaninu plemiću, a Tvrdicu prema Molijerovom Tvrdici. "Sterija

je kod Molijera (i drugih komediografa) tražio isto ono što je

Molijer tražio kod Plauta ili Plaut kod Menandra i drugih

predstavnika nove atinske komedije: gotove komičke motive, stalne

sižee, karakteristične situacije, utvrđene tipove, da bi im dao

vlastitu komediografsku obradu." Pavle Popović poredi Steriju

22

samo sa Molijerom, odnosno Kir Janju sa Tvrdicom. Molijerov

Harpagon je tvrdica, ali i zelenaš, globadžija i zato je opasan. On

je svima strašan, tiraniše i celu svoju kuću. Kir Janja je manje

opasan tip, malte ne bezazlen. Nesposoban je da ikoga tiraniše.

Ženi ne može ništa, nesposoban je da disciplinuje kćer.

22
Istorija srpske književnosti, str. 607
 22

I Jovan Ristić je nakon Sterijine smrti pokušao da uporedi ove

dve po mnogo čemu bliske, ali i različite komedije. Tu Ristić jasno

uočava ono što našeg komediografa razlikuje od francuskog. "Naš

Ćir Janja niti je svoje blago zakopao, kao u Plautusa, niti je izložen

spletkama, koje ga u večnom strahovanju drže, kao u Molijera. On

samo bojažljivo lebdi nad svojim sandukom, prebraja blago svoje i

mloži ga dobrim interesom." Ristićev značaj je u smislu da je prvi

23

načeo problem uticaja starijeg komediografa na mlađe. Tako, Plaut

je uticao i na Molijera i na Steriju. A Milan Jovanović u kir Janji

vidi određenu doslednost u građenju lika tvrdice koji može imati

samo jednu strast, što sa Harpagonom nije slučaj jer ih ima više.

Zato je, po Jovanoviću, kir Janja uspeliji lik od Harpagona. Slično

čini i Milan Savić dajući prednost Sterijinom kir Janji nad

Molijerovim tvrdicom. U kir Janji je, ističe Jovanović, dat karakter,

prototip jer, Harpagon samo govori o blagu dok Kir Janja strasno

drhti nad svojim dukatima. Pavle Popović će, pak, početkom

24

dvadesetog veka dati prednost Molijeru na stilskom planu, ali i na

planu komike, satire, karaktera... Ali, koriguje se Popović, Sterija

je u izvođenju lika kir Janje na mnogim mestima ravnopravan

Molijeru. Međutim, Popović odbacuje mogućnost da je Sterija

23
Jovan Ristić, Jovan St. Popović, / 1806-1856/, Glasnik društva srbske slovesnosti, 1856, VIII, str. 83-99,
u Ljiljana Glumac-Tomović, Francuski klasičari na srpskohrv. jezičkom području, Beograd 1991, str.155
24
Vidi, isto, str. 155
 23

Molijerov plagijator i ističe da je Sterija stvarao u duhu velikog

francuskog komediografa. Ovde smo istakli ocene Pavla Popovića

pre svega, zato što su izdržale probu vremena i sve analize koje su

se kasnije javljale nisu izlazile iz ovih okvira.

Jovan Skerlić daje veliki značaj Sterijinom obrazovanju kao i

činjenici da je poznavao velike pisce stranih književnosti i da je

njihov uticaj prisutan, a naročito Molijerov. Petar Skok u

Harpagonu i kir Janji ne vidi podudarnost jer, Harpagon je

francuski građanin 17. veka, dok je kir Janja izrastao iz balkanskog

miljea. Neki pak vide uticaj Molijerovog Tvrdice u smislu

preuzimanja ideje i teme za pozornicu.

Jovan Popović brani Sterijinu originalnost ističući da su

veliki dramski pisci, Molijer, Šekspir, Gogolj stvarali

najoriginalnija dela koristeći brojne pozajmice. A Molijerovu

prednost vidi u njegovom crtanju čoveka prilagodljivom za sve

epohe i sredine, dok je Sterijin lik izrastao iz lokalne sredine i

prihvatljiv je samo za tu istu sredinu.

"Tako se, u stvari, završila jedna rasprava koja je potrajala

više od sto godina, rasprava u kojoj se pošlo od nevažnih, možda ne

uvek nedobronamernih nagoveštaja o sličnostima u komedijama

Molijerovim i Sterijinim, i u kojoj je, posle niza argumenata,

 24

ukazivanja na sličnosti i razlike, upoređivanja vremena, društvenih

sredina i istorijskih okolnosti u kojima su radila ova dva

komediografa, preovladalo mišljenje da je Molijer, po svoj prilici,

bio uzor Steriji, uzor koji je Sterija, kako je rekao Skerlić, "imao na

umu", ali od koga je nezavisno- ili u zavisnosti od opšte evropske

tradicije, od Aristofana do Moliera – stvarao srpsku originalnu

komediju sa živim likovima uzetim iz sredine u kojoj je živeo, s

likovima koji nose crte opšteljudske ali i karakteristike svoga

vremena i svoje sredine, "aromu" Vojvodine prve polovine 19.

veka."
25

Dakle, Sterija sa Molijerom iskazuje puno sličnosti, ali smo

uočili i izvesne razlike koje nas upućuju na to da uticaj francuskog

komediografa nije jedinstven i neprikosnoven. Naprotiv, u Kir Janji

postoje elementi koji upućuju na antičko nasleđe i Plautove

komediografske tehnike. Naime, Steriji je zamereno da vrši puko

popunjavanje komada gomilanjem anegdota i komičnih scena ne

vodeći računa o gradacijskom nizu. A to upravo čini i Plaut u

Aululariji u sceni gde robovi spremaju svečani ručak i ogovaraju

Eukliona. Primera veze antičko-rimskog i našeg komediografa ima

još, a karakterističan može biti onaj gde se u Sterijinoj reči

25
Francuski klasičari na srpskohrvatskom jezičkom području, str. 158
 25

prepoznaje neposredni odjek Plautove reči. Obratićemo pažnju na

scenu:

Mišić (jače): Pa kako živiš ovde u kući?

Petar: Kao naopako. Moj Grk, da može, on bi i paru

svoju prodao i u novac učinio...

DEJSTVO drugo; POZORJE šesto

Ovde je ključna reč para koja ima konkretno značenje- dah,

disanje (Rečnik Matice srpske). "No možda i ne bi trebalo dvojiti

značenje dah , značenje isparenje.Jer, i kod ovoga potonjega, ako se

ono stavi u Petrove reči... može se pomisliti samo na nekakva

telesna isparenja." Tu nije cilj da se samo istakne karakteristika

26

krajnjeg škrtarenja već je i jedna književna reminiscencija na

karakterizaciju tvrdog čoveka iz Plautove Aulularije.

ANTRAKS

Kako, pa zar čiča nije mogao sam da se

postara za ručak o svadbi svoje kćeri.

STROBIL

Hahaha!

26
Sterija dramski pisac, str.52
 26

ANTRAKS

Šta je?

STROBIL

Pitaš me šta je? Znaš li ti da kremen

nije tako tvrd kao taj čiča?

ANTRAKS

Ta šta govoriš?

STROBIL

Kažem ti celu istinu. On kad vidi da mu

iz odžaka izlazi dim, kuka da je propao

i zove i bogove i ljude u pomoć. Kad le-

že da spava, on metne meh na usta.

ANTRAKS

Zašto to?

STROBIL

Da u spavanju ne bi izgubio što od svoje

duše. On plače čak i za vodom koju prosipa

 27

kad se umiva.
27

ČIN prvi; SCENA četvrta

Dakle, Sterijina upotreba reči para upućuje na preteranu

karakterizaciju kir Janje, ali je, "najverovatnije, i nastala pod

neposrednim utiskom Plautovog teksta; odnosno, pod utiskom

karikaturalno preteranih karakterizacija Eukliona kao tvrdice koju

daju sluge-robovi Strobil i Antraks." Naravno, ovim nismo stvorili

28

obavezu da nas svaka anegdotska karakterizacija upućuje na Plauta.

Naravno, ovim se uticaji na Steriju ne okončavaju, već je taj

uticaj mnogo širi i tada se može govoriti o njegovim evropskim

okvirima. Njegovi prevodi zahvataju široka područja i tu njegovo

poznavanje drugih književnosti daleko prevazilazi strogo

nacionalne okvire. A njegov komediografski rad ima blisku vezu sa

"komedijom ranog nemačkog prosvetiteljstva" posebno u

29

komedijama iz tridesetih godina. Sterija je, takođe, stvorio i

obeležio bidermajersku epohu, stilski kompleks različitih

književnih orijentacija. Posebno se neguje satira i usmerena je više

27
Tit Makcije Plaut, Odabrane komedije, preveo s lat. dr Veselin Čajkanović, u Studije o Steriji,str.55
28
Studije o Steriji, str. 60
29
Istorija srpske književnosti, str.609
 28

na opšteljudske mane nego na klasne suprotnosti. Čovek počinje da

se posmatra u realnoj životnoj situaciji. Tako lik kir Janje

umnogome podseća na lik osobenjaka-melanholika u bidermajeru.

Srpska književnost tako stvara svoj pandan u liku Grko-Cincarina.

Moda i pomodarstvo su takođe česte teme bidermajera koje će

biti zastupljene i kod Sterije, u drugim komedijama mnogo više, a u

Kir Janji u manjoj meri i gde razne ličnosti svaki čas govore o

modi.

Janja: Da ti kerveros nosi gitaru, da ti nosi modu i moju

pametu...

Juca: A kako će biti s mojim šeširom?

Janja: Nemaš dosta aljinu? Oćiš široko, visoko..?

Prihvatajući okretanje literature ka životu Sterija će izvršiti

nesumnjiv uticaj na druge srpske pisce mada niko neće dostići

književnu veličinu svog prethodnika.

Na Steriju su uticali najgenijalniji dramatičari, Šekspir,

Molijer, ali je obraćao pažnju i na pisce nižeg reda kao što je

nemački dramatičar Kocebu. Sterija ga je prevodio, ali je bio

svestan njegove niže umetničke vrednosti. Ali kada se govori o

uticaju Kocebua na Steriju, tu je reč "zapravo o jednom istovetnom

 29

postupku u pravljenju komičnog lika u dvema komedijama ove

dvojice pisaca: u Sterijinoj komediji Sudbina jednog razuma ( posle

1847. godine ) i u Kocebuovoj jednočinki..."

30

Izrečenim se ne završava prisustvo uticaja stranih pisaca u

delima Jovana Sterije Popovića. S te strane njegovo delo možemo

posmatrati i u okvirima intertekstualnosti gde svaki citat nije

doslovce izrečena rečenica već, i svako preuzimanje motiva, teme,

građe, formi, umetničkih postupaka. Time smo u prvi plan stavili

višeslojnost Sterijinog dela i njegove komedije Kir Janja, istakli

smo njegovu dubinsku strukturiranost. Dakle, naše komparativne

analize pored ove koristi, daju nam i jasniju sliku kretanja

kulturnih uticaja u periodu zasnivanja srpske književnosti kao

evropske pojave. A za taj veoma bitan kurs razvoja srpske

književnosti veliku zaslugu nosi i Jovan Sterija Popović.

30
Evropski okviri srpske književnosti, str.44
 30

Sterijina komedija Tvrdica odmah nailazi na veliku

popularnost kod čitalačke publike, tako da nakon prvog izdanja !

837. godine, prinuđen je da objavi drugo izdanje odmah, 1838.

godine. To drugo izdanje je i prošireno novim likom, kir Dimom.

To je uslovilo i dodavanje novih scena, prvom činu devetu i desetu,

a trećem finalno sedmo pozorje čime je postigao veću dramatičnost

i, što je još važnije, umnožilo dvostruko Kir-Janjine nevolje.Naime,

 31

izgubio je kapitala i slomile su mu se iluzije o svojim

sunarodnicima kao mudrim i časnim ljudima. I na verbalnm planu

31

kir Dima obogaćuje dramu svojim nepravilnim srpskim, ali i grčkim

govorom. Time se dobio još jedan individualizovani govor lika koji

upućuje i na društvenu razdvojenost grčkog i srpskog sveta.

U Sterinijinoj komediji Tvrdica tematsku strukturu čini jedan

dominantan motiv, tvrdičluk, dok su ostali motivi u odnosu na

centralni slabo razvijeni. I motiv kaćiperstva u ponašanju Janjine

supruge Juce, i Katičina težnja za emancipacijom, pa i motivi

surovosti sadržani u karakteru glavnog junaka blago su izraženi.

Radnju komedije nose šest likova, što je relativno mali broj. Zato

možemo reći da je dramska kompoziciona struktura

pojednostavljena.Pored pomenutih likova tu su još samo Janjin

poslovni prijatelj kir-Dima, sluga Petar i notaroš Mišić. Sama

radnja je komponovana tako da se tematski krug mogao proširiti, ali

Sterija to ne čini.

Kir-Janja, kao centralni lik, dominira celokupnom dramom. Svi

ostali likovi kreirani su tako da služe njegovoj karakterizaciji, pa

su time ostali u njegovoj senci. Postupak u izgradnji glavnog

junaka je realistički i predstavljen je kao društveni tip koji oličava

trgovački sloj grčkog ili cincarskog porekla. To je upravo onaj sloj

31
Vidi, Sterija dramski pisac, str78
 32

koji je veštim trgovačkim poslovima, marljivošću i štedljivošću

uticao na formiranje trgovačkog sloja među Srbima u

Ugarskoj.Očigledno je da su u Sterijinom vremenu živeli upravo

onakve ličnosti iz kojih su proizašle i kir-Dime i kir-Janje, i

oficirske kćeri, gospože Juce koje su u želji za lagodnim životom

završavale u bračnoj postelji bogatih udovaca i ubrzo postajale

razočarane, pa i mirazolovci notariusi Mišići.

Naravno, kir-Janja nije samo tip već i pojedinačni karakter

smešten u porodični milje. Iz jedne osobenosti preuzete iz njegove

etničke zajednice, štedljivosti, razviće se strast, bolesno stanje

nošeno preteranim tvrdičlukom. Njegov život je usmeren na upravo

dve strasti, strast za bogaćenjem i očuvanjem svog bogatstva,

odnosno svojih dukata od kojih se ne odvaja. Sterija je upravo

simbolisao tu strast pomoću čestog računanja na sceni, isticanjem

tačnih brojeva i nabrajanjem raznih vrsta valuta i vrednosnih

papira.

Sterija svoje junake slika u krugu porodice "u kojem se i

razvija glavni sukob izražen u različitiim pogledima na život i

njegovo ustrojstvo". Sama komedija ima uobičajenu strukturu,

32

sastavljena je od tri čina i svaki se sastoji od različitog broja

pojava. Prvi čin ima jedanaest pojava, drugi devet, a treći sedam.

32
Raško V. Jovanović, Pozorište i drama, Beograd, 1984, odrednica, Popović, Jovan Sterija
 33

Ili, po terminologiji iz onog vremena, činovi su dejstva, a scene

pozorja. U komediji učestvuje mali broj junaka, pa pored kir Janje

tu je i njegova supruga Juca, ćerka iz prvog braka Katica, sluga

Petar, zatim vršnjak kir Janje i takođe trgovac, kir Dima i, mladi

notarius Mišić. U samoj komediji bilo je prostora da se proširi

tematski krug, ali Sterija to nije učinio. U tom smislu, u toku radnje

dolazili su do kućnog praga i ljudi iz drugih poslovnih krugova ili

poslovanje sa falsifikovanim novčanicama, ali Sterija te likove nije

uvodio niti je pokušavao da tematski obogati svoje delo. Sterija je

dosledno primenjivao zakon o tri jedinstva i veoma elegantno rešio

i razradio tehniku komedijskog konflikta.

Prvi čin ima ekspozicionu funkciju i postepeno predočava

karakter i mentalitet kir-Janje. Pisac glavnog junaka vodi iz

situacije u situaciju i tako upotpunjava njegov psihološki i moralni

portret. Sukobi i uskušenja dolaze tek u drugom i trećem činu.

Dakle, još u prvoj sceni pisac započinje oblikovanje svog junaka.

Dramska priča započinje razgovorom kir-Janje i Juce. Odmah,

iz razgovora otkrivamo nekoliko stvari. Druga žena je dosta mlađa

od njega, ona je očekivala, kako je on i obećavao, udoban život i

bogatstvo. Tvrdičluk odmah izbija u prvi plan, smeta mu što je

neko u međuvremenu, između ručka i večere, pojeo malo hleba.

 34

Juca: Sad da propadne kroz malo leba što se u kući pojelo!

Janja: Kučko prokleta, čto mi daiš vatra u moju srcu? Esmo

ručali kako firšt? Esm kazo da si čeka večeru?

DEJSTVO prvo; POZORJE prvo

Njegovi sukobi i nesporazumi sa ženom se nastavljaju. On je i

ozbiljno ljubomoran na muškarce koje viđa u Jucinom društvu, na

njeno opsedanje prozora i gledanje mladih oficira. A posebno je

ljubomoran na notariusa Mišića čije mu prisustvo u kući smeta.

Posebno je pogođen što ona šije haljinu i traži da kupi šešir. A kao

primer štedljivosti navodi grčkog filozofa Diogena kome se divi što

nije trošio i išao bez čizama, ali ne razume najbolje primer

odbijanja nagrade od Aleksandra Velikog.

Janja: O, hondrokefalos! More, slavno grečesko car

Aleksander go moli da primi dukati, veliki kako tvoje čelo,

filosof neći; car go moli, filosof neći. E, de, de!

(Gumari/magarče/, što nisi uzio tako lepo novac, pa da daš

mene, da pravimo lepa špekulacija).

DEJSTVO prvo; POZORJE prvo

 35

Takođe ne razume razliku između ljubavi i ljubljenja i kad mu

Juca kaže da je ne voli, demantuje je tako što je ljubi.

U drugoj sceni pojavljuje se stari sluga Petar sa pismom od kir

Dime. U pismu kir Dima traži pozajmicu pod dobrim interesom i

zadovoljstvo se već ocrtava na licu kir Janje. Zaključava se sam u

sobi, posmatra novac u sanduku, ali se naglo prepada pri pomisli da

Juca kroz rupu na vratima može sve to videti i udružiti se sa

razbojnicima da ga opljačkaju. "Kir Janjina misao ide svojim tokom

nezavisno od svih stvarnih tokova. Ono što jednom pomisli pretvara

se u stvarnost i činjenicu." Ubeđen je da je Juca prisluškivala i

33

optužuje je za zaveru. A zatim nailazi scena gde on opet ostaje sam

i uspostavlja jedan prisan i emotivan odnos sa novcem u škrinji. Taj

m onolog je pun emotivnog naboja i imamo utisak kao da se obraća

najrođenijem rodu.

Janja: ...(Otvori opet sanduk). Moi krasni život! (Premeće

novce, pa posle ustane i protegli se malo). Kako mi rasti srcu

kad vidim moi lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad

pazim veliki pakli sos banku! Što ću da mu dam? Ovo kaži:

Nemoj mene gospodar! Ovo opet viče: Nemoj mene, ja sum lepa!

Škilji mali, nećim da vas prodam, oćim da vas kotim, više, sve

više, ja, dovde! ( Pokazuje vrh sanduka). Pak onda da legnim,

33
Dr Staniša Veličković, Dr Jordanka Marković, Interpretacije,knj. II, Niš 2003,str. 34
 36

da spavam slatko! Odite vi! ( Uzme banke, pa broji ). Mia

hiljada; ekaton, dio, trija, tesera, pendi, eksi, epta, okto, inja,

deka; dijes hiljades; teseres hiljades... Oćim da vas zatvorim da

vas niko ne dira ( Zatvori sanduk ). E, sad da nosim na kir-

Dimu i da ištim obligacija. Oho! Ima više banku! ( Opet

izbroji ). E, e, ja sum dobro trgovac. Ne može da fali Grku...

DEJSTVO prvo; POZORJE četvrto

U ovoj sceni jasno se ispoljava karakter kir Janje i njegova

strast prema novcu koja prerasta u bolesno stanje ličnosti. Njegov

strah od krađe je opsesivan, prelazi sve granice normalnog. On

postaje nesposoban da u realnim situacijama reaguje na pravi način,

potpuno je isključen iz stvarnosti. U trenutku kad se sprema da ode

i ugovori posao sa kir Dimom nailazi notarius Mišić i ometa ga u

tome. I ovde možemo reći da je zaplet drame uveliko započeo.

Sada se u kir Janji budi ljubomora zbog dolaska mladog gosta i

odlaže odlazak na susret sa kir Dimom. Ali strah koji je još

upečatljiviji od ljubomore je patološka unezverenost da može biti

opljačkan od žene i mladog notariusa. Time je i Mišić uveden u

priču s tim što ta promena ne pokreće radnju, već je u funkciji

dodavanju novih detalja već formiranom liku tvrdice. I u sceni sa

 37

Mišićem jasno će se uočiti prevaga strasti tvrdičenja nad

ljubomorom. Naime, dok Mišić pregovara sa kir Janjom o prilogu

za izgradnju bolnice, ovaj stalno iskazuje ljubomorni strah za svoju

mladu ženu. A kad Mišić odbija da primi dve forinte kao

dobrovoljni prilog i najavljuje novi dolazak, on će i ljubomoru

potisnuti, ali novac neće dati.

Janja: ( pruža mu listu ): Gospodar notarius, evo vaša

artija, evo moja Juca! Makar sto puta dođite, ja nemam da dam.

DEJSTVO prvo; POZORJE šesto

Posle Mišićevog odlaska, u sedmoj sceni, i Janjinog napada da

ga je izdala pred Mišićem, ona mu predlaže da razglasi da je

opljačkan. Njegovo oduševljenje predlogom je veliko i on joj

odmah pripisuje atribut grčke pameti i mašta o tome kako u crkvi

skupljaju prilog za njega. Ali, milostinja iz crkve nije dovoljna da

potkrepi njegovu pohlepu, pa razmišlja o tome da kupim lutriju.

Sada mu se javlja nova dilema, na čije ime uzeti srećku, jer rizično

je i na ćerku i na ženu to učiniti.

Motiv tvrdičenja Sterija u prvom činu gradacijski uspostavlja i

vrhunac se odvija dolaskom kir Dime. Janja mu pozajmljuje novac

uz interes koji ovaj odmah isplaćuje od pozajmljene svote. Ali, i

 38

drugi uspešan posao je obavljen, Janja kir Dimi obećava svoju

osamnaestogodišnju kćer samo zato što ovaj ne traži nikakav miraz.

U završnom delu prvog čina Petar donosi vest da je krov stare šupe

pao i ubio konje i time učinjena nepopravljiva šteta. Naravno, ta

vest na kir Janju deluje kao grom iz vedra neba.

U drugom činu se razvija najavljeni zaplet i dalje se dograđuje

kir Janjin lik. U nastavku dramske priče pojavljuje se Janjina kćer

Katica. Ovde će Sterija pojedine detalje ugrađivati u tematsku

strukturu dela, ali očekivanog konflikta između ćerke i

nemilosrdnog oca neće biti. Ono što će vući nit dramske priče su

novi neuspesi i materijalne nesreće izbezumljenog tvrdice. Početak

čina obeležen je komentarima Katice i Juce, a nešto kasnije i

Mišića o pogubnim i štetnim posledicama Janjinog tvrdičenja. Time

Sterija i tvrdičenje dovodi do besmisla jer je njen rezultat ogromna

šteta.

U petoj sceni drugog čina pri susretu Janje i Mišića vodi se reč

o udaji njegove kćeri. Mišić ukazuje na besmislenost udaje Katice

za starog i grbavog kir Dimu dok Janja u njegovim osobinama vidi

prave vrednosti. A kad saznaje da mladi notarius namerava da je

 39

prosi, ozbiljno se uznemiri. On ostavlja mogućnost i tom braku, ali

uz uslov da se obavi bez miraza.

Janja: Ako oćite bez krajcara, ajde de. Ama za novci? Nema

siromah kir Janja. Kamo sreća da može da iskopi dve akove

dukate, da da vama sto, Katici sto, da budete strećni!

DEJSTVO drugo; POZORJE šesto

Mišić upoznaje Katicu sa namerama njenog oca, ali joj

istovremeno i izjavljuje ljubav. Pri tome koristi slavenosrpski jezik

iz sentimentalnih romana, ali i kritiku tih romana i njihovih

izveštačenih priča.

Mišić: Vi vidite, gospodična, da ja ljubov moju k vami dosta

prosto i bez upotreblenija tekstova iz romana izražavam, no s

otim mislim da što je jezik prostiji, to su čuvstva prirodnija...

I na kraju drugog čina, inače obazrivi Janja postaje žrtva

Čivuta koji su ga prevarili pri zameni novca.

Treći čin počinje Janjinim jadikovanjem nad nesrećama koje su

ga snašle. Rušenje šupe i gubitak konja nije jedina nesreća.

Kukuruz mu se ubuđao, , Čivuti su mu ukrali dvadeset forinti u

srebru i Rotšildovu obligaciju od hiljadu srebrnih forinti. Dolazi na

 40

ideju da se ubije, ali je u dilemi kako to da izvede a što manje da

košta.Međutim, ovo škrtarenje i u smrti nije pošteda porodice od

troškova, ne misli koga i kako ostavlja, već nežne misli upućene su

nečemu drugom. Svo to jadanje teče u monologu.

Janja: ( sam hoda po sobi): Janja, Janja, u nestrećna si se

planeta rodio! Janja, oćiš da propadneš kao Velizarios, što piše

grečesko mudrost... Da budiš siromah iros, pod tvojom

starostom, kao što kaži mudro grečesko slovo, da budiš siromah

Janja... Nega da si ubiiš. Kako si ubiim? Da napunim puška. Pu!

Ubio si Janja. Ajde da go vizitiramo. Oho! To nia dobar plan.

Da kupim štranga, oskudnu vremenu. Doksa si o teos, znam što

da radim! Da ukradim od Juca malo saračiku, što pravi belila,

pa da se otruim. To ne koštui ništa, i ne pravi larma... Zbogom

moja špekulacija, oći Janju da si pođini..! Moje lepe žute

dukate, moje bele talire, zbogom! Oći Janju da vas ostavi, da ne

idete na proces. Ama oći da umri sos vas , sos moju srcu.

(Zatvori sanduk). Sad da sakriim ključ, da niko ne uzmi moji

lepi novci.

Janji se ipak ne da bez novih šteta. Nova nesreća ga je snašla,

obaveštava ga Juca, isteklo je sirće, jer nije dozvolio da se promeni

slavina. Svu krivicu baca na slugu Petra, obračunava mu plate i

 41

štete za ga okrivljuje, i one štete koje je Petar načinio spašavajući

drugu, daleko veću štetu.

Janja: Kad si teo da si udavi Miška, oceko si ularu i načinio

šteta edna forinta i trideset krajcara.

Znači, zaračunava mu štete koje to nisu, kada sprečava da se

konj udavi, a u svom računanju ide do najsitnijih, besmislenih

detalja.

Janja: ... Izio si edna kobasica, trideset krajcara... Kad si

tela da si pali šupu izio si šafoljica sos mleka i ugasio vatra;

dva forinta trideset krajcara...

Tako, za jedanaestogodišnje službovanje Petar ostaje dužan

Janji osamnaest forinti.

Kada notarius Mišić u petoj sceni trećeg čina koja je ključna,

jer se rešava pitanje Katičine udaje, upozorava Janju da će krivično

odgovarati zbog opticaja lažnih novčanica, Janja dokazuje nevinost

zakletvom u svoje najsvetije, u zaradu i trgovinu. Notarius Mišić ne

propušta takvu priliku, Janjinu uplašenost, i iznuđuje, ne Janjin

pristanak da blagosilja njiho brak, već miraz u novcu i obligacijama

za koje ovaj misli da su nepovratno izgubljeni.Shvatajući da je

obmanut Janja pokušava da spasi bar polovinu tražeći rođačku

 42

deobu. Ipak, priznaje da je nadmudren jednom simpatičnom i za

Srbe afirmativnom opaskom:

Janja (Dugo ga gledi): Gospodin notarius! Usred moja

nevolja imam ćef da pišim jedna istorija.

Mišić: Kakvu istoriju?

Janja: Kako je srpsko glava prevarila grečesko mudrost.

Ipak, to nije kraj Janjinim mukama, sledi još jedan udarac i to

od sunarodnika kir Dime. On dolazi po Katicu i pare jer je

bankrotirao. A Janja proklinje svaki vid špekulacije sa velikim

interesom i malo kapitala. Jedino je na sceni srećna Katica koja se

udaje za mladog izabranika. Time princip moralne kazne postaje

dominantan motiv. A komedija završava onako kako je i počela,

Janjinim monologom prepunim proklinjanja i jadikovanja:

Janja: ... Uh, uh, uh. Oći da mi uvati šlogu... Pravo ima!

Nek mi uvati za oko, da ne vidim moja nestreća na ovum

svetom, da ne vidim ona kuga (pokazuje na Dimu) što mi

izio moje lepe novce! Ahara kir-Janja, ahara; ne ahara,

nego ahamna.

zavesa
 43

Likovi i karakterizacija u Tvrdici

Kada govorimo o likovima u komediji Tvrdica ne možemo

poreći opšti utisak o snažnoj uverljivosti glavnog junaka i gde su

sporedni likovi podređeni njegovoj karakterizaciji i time dobijaju

sasvim marginalizovanu ulogu. U tom smislu glavni junak postaje

 44

nosilac čitave drame i nije ništa neobično što je vremenom

prvobitni naslov prerastao u ime komičnog protagoniste. Ali, s

druge strane, ne smemo i ne možemo prenabreći činjenicu da je

upravo ovakvom postavkom i tretmanom sporednih likova Sterija

iskazao izuzetnu originalnost u odnosu na svoje preteče i uzore ,

Plauta i Molijera. Naime, kod pomenutih uzora ovi likovi su "posve

nalik jedno drugom te ih u mraku teško možemo razlikovati".

34

Sterijini sporedni likovi izdiferencirani su, u odnosu na sporedne

likove pomenutih uzora, jasno definisanim karakterom, ali i

funkcijom koju imaju u radnji komedije. Pri tome Sterija koristi

model opozicionih parova, pa ćemo upravo od takvog para i

krenuti, od kir Janje i njegove žene Juce.

Postupak koji koristi Sterija u slikanju Janjinog lika je

realistički. I sam milje u kome se odvija drama je realističan, a to

je građanska porodica iz 19. veka. Pred nama se iz scene u scenu

pokazuje karakter jednog potpuno deformisanog čoveka kod koga je

strast tvrdičenja postala opsesija. On je neosetljiv za sve radosti

koje pruža i porodični život i život uopšte i otvoren je samo za ona

zadovoljstva koja mu pričinjavaju tvrdičenje i kamatništvo. Nikome

ne veruje i jasno je iskristalisano njegovo otuđenje od sveta i ljudi.

Nortrop Fraj, Anatomija kritike, Zagreb 1979, str 190, u, Postupak karakterizacije u Pokondirenoj tikvi,
34

Kir-Janji i Rodoljupcima
 45

Ne interesuju ga izlasci, druženja, moda. Zarada i očuvanje

stečenog su njegova strast i preokupacija.Na svakog gleda s

podozrenjem, a trgovina i profit su mu život i smisao života, oni su

njegova zakletva. Jedino je srećan u onim trenucima kada je sam sa

svojim bogatstvom, pred svojim otvorenim kovčegom.

Janja:... Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad

gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos banku!

DEJSTVO prvo; POZORJE četvrto

Ovo je vrhunac njegovog bolesnog stanja, a upravo iz ovakvih

monologa otkrivamo značajan deo njegove izvitoperene ličnosti.

Kir Janja je bolesno štedljiv do te mere kada njegova štedljivost

postaje nerazumna i štetna. On je taj koji trpi sve posledice

materijalnih nesreća koje ga snalaze, ali se ispoljava njegova

bezdušnost prema drugima. Tako, slugi Petru bezočno zakida od

plate obesmišljavajući njegov dugogodišnji rad do te mere da sluga

postaje dužan gospodaru. . Osećanja prema porodici potpuno su mu

utrnula, a izgubio je i osećanje očinstva. Potpuno je ravnodušan

prema sudbini sopstvene kćeri i rukovođen što većom uštedom oko

njene udaje spreman je da je da svom vršnjaku, trgovcu i

 46

špekulantu, kir Dimi. Sve ovo bogato ilustruje mentalni sklop,

prirodu i način razmišljanja tvrdice.

"Kir Janja je bolestan od tvrdičluka ali u suštini on nije

bezobzirni egoista, nije destruktivan čovek i ne predstavlja

opasnost za druge. Ono što je stekao, stekao je prekomernom

štednjom; nejak je, slab, nesiguran je; kada pokuša da se bavi

špekulacijama, uvek je na gubitku; ne podvaljuje, drugi njemu

podvaljuju; pokušava da nadmudri, ali biva nadmudren." Sve ovo

35

su činjenice koje nam otkrivaju zaklonjenu stranu njegove ličnosti.

Opterećen je i uporan u stalnoj štednji uvek sebi naškodi, pa zato u

nekim momentima deluje tragično. "Komično je u ličnosti Janjinoj,

u njegovim postupcima i govoru, ali je tragično u rezultatu

njegovog delanja." Za njega će se ipak reći da je pošten i ugledan

36

građanin što predstavlja i izvesnu svetlu stranu njegove

izvitoperene ličnosti.

Odnos kir Janje prema sopstvenom narodu i njegovoj istoriji u

duhu je njegove izvitoperene ličnosti. Naravno, ponosan je on na

grčku antiku i tradiciju, ali sve to vidi kroz prizmu interesa i

špekulacije. Tako, vrlo je interesantan, a samim tim i komičan

odnos prema Diogenovoj filozofiji čiju suštinu vidi u jednoj

35
Interpretacije, knj. II, str.39
36
Isto, str. 39
 47

apsolutnoj štedljivosti. Ali kad Diogen odbija nagradu od

Aleksandra Velikog, za kir Janju je to nerazuman čin jer se nagrada

mogla oploditi kroz špekulativne poslove . Ali zato, kad oseti svu

nesreću koja se sručila na njega, njegove reminiscencije na grčku

istoriju i mudrost postaju vrlo dovitljive i precizno shvaćene.

Janja: Janja, Janja, u nesrećna si se planeta rodio! Janja,

oćiš da propadniš kao Velizarios, što piše grečesko mudrost... Da

budiš siromah iros pod tvojom starostom, kao što kaže mudro

grečesko slovo, , da budiš siromah Janja...

DEJSTVO treće; POZORJE prvo

Ovde je ime Velizariosa upotrebljeno u duhu srednjovekovne

legende kao simbol prevrtljivosti ljudske sudbine i vladarske

naklonosti. S druge strane pominjanje siromaha "irosa" je direktna

reminiscencija na homerskog prosjaka Arneja čiji je nadimak Ir i

simbol je siromaštva ali i uz to kljaste osobe." Zato je Janja

37

ubeđen da Grka, zbog kulturne tradicije i filozofske mudrosti, niko

ne može prevariti. A po n jegovoj špekulanskoj logici svako

trgovačko i zelenaško lukavstvo je mudrost.U tom smislu je i

zgranut Mišićevom lukavom igrom kojom ga je nadmudrio spreman

37
Vidi, Studije o Steriji, str. 81-95
 48

je da piše istoriju o tome kako je jedna srpska glava prevarila

"grečesko mudrost".

Već smo istakli izdiferenciranost, jasno definisani karakter i

funkciju koju imaju sporedni likovi u Kir Janji i time istakli

Sterijinu originalnost u odnosu na svoje uzore i preteče. Zato je

nužno i sporednim likovima dati onaj značaj koji upravo ovakvom

postavkom i imaju.

Lik koji je osnovna opozicija glavnom junaku i iz koje se

jasno ispoljava njegov izvitoperen karakter je upravo njegova

supruga Juca. Ona se za Janju udala iz čisto materjalne pozicije,

zbog perspektive koju je obećavao njegov novac. Sada je prinuđena

da se za svoje želje bori, da preti razvodom i u momentima ga

prinudi da joj sve to i ispuni. Nju ne možemo svrstati u klasične

pomodarke i kaćiperke, jednostavno ona sa svojim zahtevima ne

izlazi iz okvira građanskih normi. O njoj više saznajemo iz Janjinih

reči, ali to sve se mahom svodi na neosnovane optužbe koje više

ocrtavaju karakter onoga ko ih izriče, a manje na nju samu. Muža

prihvata kao takvog i kao supruga i domaćica sve to podnosi, ali je

uvek spremna da se sa njim uhvati u koštac i da osudi sve njegove

nerazumne poteze. Data je kao jednostavna, patrijarhalna supruga,

željna života, ali i privržena porodici. Mužu zna često da se

 49

podsmehne zbog njegovih nerazumnih strasti, ali je zato odnos

prema pastorci nežan i iskren. Ona, pomalo u pomodarskom duhu

savetuje Katicu kako će se doterivati i držati. Njih vezuje i neka

tajna koja upućuje na izvestan Jucin greh, ali je to u komediji samo

naznačeno tako da možemo zaključiti da je samo reč o nekom

mogućem Jucinom slobodnijem ponašanju

Lik Janjine ćerke, Katice, građen je bez posebnih pretenzija.

Ona je mlada devojka iz građanske patrijarhalne sredine koja nije

imala prilike da proživi svoje devojačke dane zbog mnogih

uskraćenosti koje je postavio izvitopereni otac. No, ona uvek nađe

lepu reč za njega i brani ga od Jucinih osuda. Veruje u očevu

dobrotu i žao joj je što se otac pod stare dane jedi. Veruje u njegovo

poštenje i brani ga kad ga optužuju za falsifikovanje novca. Na

njegovoj je strani i kada čuje da planira da je uda za starca. Ona je

bledo izgrađen dramski lik čija osnovna uloga je u opoziciji prema

ocu iz koje se slika ona strana njegovog karaktera koja se nije

mogla sagledati u dramskim zbivanjima. Njena funkcija u drami je i

da se stvori zaplet oko njene udaje gde su očeva i Mišićeva namera

sukobljene, ali sve se razrešava u korist mladosti.Dakle, ona je kao

lik neophodan element dramskog trougla iz koga izbija dramski

konflikt.
 50

Lik gradskog notariusa Mišića ima bogatije značenje. On je

nosilac zapleta oko Katičine udaje, ali je i bitan element oko

razrešenja dramske priče. Oličenje je mladog gradskog činovnika

koji je sav u manirima. Njegova posebna odlika je otresitost koju će

primeniti za zadobijanje devojčine ruke. Uspeva da dobije i

devojku i novac uz nju. Ali, u svim tim postupcima ne postoji ni

najmanja zla namera.Poštuje kir Janju, i njegov ugled i poštenje. Na

kraju se pokazuje kao mudriji i duhovitiji od svog tasta. Njegov

govor prelazi i u upotrebu slavenoserbskog, ali je ta odlika bledo

data i na njoj se Sterija ne zadržava.

Sluga Petar je takođe lik u opoziciji i njegova uloga u

osvetljavanju lika i karaktera glavnog junaka je značajna. Njegova

individualnost najviše se ispoljava preko jezika. Naime, dok je

govor kir Janje prepun grcizama i iskvarenog srpskog, a Jucin i

Katičin naginje ka noblesu, govor Petra je jednostavni narodni

govor. On je star i gluv i ta njegova osobina stvaraće nijz komičnih

situacija. Opozicija u koju ulazi s Janjinim karakterom najviše je

kontrastirana u čitavoj drami. Dok mu Janja obračunava minule

godine i štete koje je pričinio, Petar iskazuje jedan ravnodušan

odnos prema novcu i s lakoćom prihvata da se sva šteta koju je

pričinio odbije od zarade. Upravo u toj kontrasti najizrazitije dolazi

 51

do izražaja Janjina čudovišna priroda i jedan patološki odnos prema

novcu i tvrdičenju. Zato ćemo biti slobodni da iskažemo stav da je

lik sluge Petra najuspeliji sporedni lik kako po svojoj

individualnosti, tako i po funkciji koja mu je namenjena.

Iako svi Sterijini likovi izrastaju iz sredine kojoj pripadaju,

dakle iz jednog društvenno-ekonomskog miljea, on nije napisao

društvenu komediju čija će ironija biti usmerena na uslovljenost

života i ljudi od odnosa koji vladaju u društvu tog doba. Sterijina

komedija je prvenstveno komedija karaktera u kome je određena

ljudska strast izvedena izvan granica ljudskosti i gde se sva

razložna logička misao gubi i zalazi se u iracionalnu sferu

apsurdnog i besmislenog. Pisac nas vrlo vešto vodi tim praznim

prostorima čovekove egzistencije koje ništa drugo i ne može da

ispuni sem jednog smeha do paroksizma jer, komični lik ovde

jednom dubljom analizom postaje i duboko tragičan lik.

Tvrdica tako postaje komedija karaktera ili psihološka

komedija gde je sve podređeno dominantnoj crti centralnog lika,

38

dok su druge crte izostavljene, ili se mogu otkriti tek u dubinskoj

strukturi dela. Slikajući tvrdičluk kir Janje Sterija je dao širok

opseg manifestacija jedne strasti koja ispoljava sve simptome

38
Vidi, Interpretacije,knj.II, str. 40
 52

bolesnog i devijantnog ponašanja čije posledice trpi najbliža

okolina. Zato je njegov tvrdičluk upečatljiv i pamti se. To je

karakter koji koji od samog početka stavlja do znanja da svet

postoji samo i isključivo u ispunjavanju tog patološkog poriva i van

toga sve je neprihvatljivo i besmisleno. Upravo zbo toga komedija i

nema srećan kraj iako je pobedila težnja mladosti, ljubav, jer

centralni junak ostaje na sceni i dalje unesrećen.

Naravno, svi likovi su u funkciji karakterizacije glavnog junaka

i svi oni su dati u opoziciji prema njemu. Ali, ovde se ne možemo

složiti sa stanovištem onih teoretičara da su sporedni likovi time

ostali bledi i neindividualizovani. Pošto je slikao strast u njenom

ekstremnom obimu i manifestacijama sav prostor drame morao je

biti njoj podređen. Monolozi su zauzimali bitna mesta i davali su

jednu uverljivu sliku o glavnom junaku. Međutim, dijalozi su

iskazivali jednu oštru opoziciju ne samo glavnog junaka i sporednih

likova već, bićemo smeli da to i dokažemo, među samim sporednim

likovima. Tako, u odnosu kir Janje i Juce ispoljava se jedna

provalija koja stoji između tvrdice i jedne kaćiperke opčinjene

noblsom i modom. Odnos tvrdice-oca i ćerke je i produkt jedne

patrijarhalne sredine, ali i ispoljavanje je jedne neškolovane i

neiživljene mlade osobe čiji smisao postojanja jeste da poštuje i

 53

voli svog oca i da se uda za onoga za kim i srce žudi. A sukob kir

Janje i Mišića iskrsava sukob dveju svesti, one špekulantske i

konzervativne i one činovničke i moderne i gde će ova druga odneti

pobedu. A tamo gde se postiže najveći etički kvalitet drame, u

sukobu kir Janje i Petra, iskazana je i najveća opozicija data u

onom muškom, crno-belom pogledu na svet. Koliko je kir Janja

opsednut, gramziv prema novcu, toliko je Petar indiferentan.

Sada jasno vidimo da su sporedni likovi u funkciji oslikavanja

karaktera centralnog lika, ali su istovremeno i u funkciji

međusobnog diferenciranja. I to je ono, već smo istakli, što Steriju

uveliko razlikuje od Plauta i Molijera i nosi u sebi izvestan stepen

originalnosti. Sporedni likovi nisu tipovi, naprotiv, oni su karakteri

sa svojom ispoljenom dominantnom crtom. To je dakle koncepcija

koju Sterija ispoljava na celokupnoj površini svoje drame. Zato,

ovde u ovom procesu tumačenja našeg dela možemo hermeneutički

krug i zatvoriti.
 54

Zaključna razmatramnja

Prilazeći Steriji kao piscu koji je obeležio, bilo svojom

poezijom, romanima, ili dramama, nekoliko književnoumetničkih

epoha, počev od klasicizma, pa preko sentimentalizma i

bidermajera, da bi vrhunac svog književnog stvaranja krunisao

realističkim postupkom oblikovanja stvarnosti i svojih junaka.

Kako smo odmicali u radu pred nama se sve više otvarao umetnik

jerudita koji je, uostalom kao i svaki genijalni stvaralac, svoje

široko poznavanje evropskih i antičkih vrednosti, usađivao u samo

tkivo svojih dela i od nas čitalaca, a posebno izučavalaca, zahtevao

jednu duboku analizu koja nije mogla biti jednostrana i

pravolinijska. I širok je spektar izučavalaca nužan da bi se Kir

Janja sa svih strana osvetlio i pojasnio.

Sterija je neumoljivo od nas zahtevao jednu svestranost u

analizi, pa smo prinuđeni bili da se iskazujemo i kao teoretičari-

biografi, i kao lingvisti, i kao komparatisti, i da nastupamo sa

pozicija fenomenološke škole, posebno u značenjskom sloju dela,

 55

pa i kao hermeneutičari. I možda genijalnost i Sterije kao pisca i

Kir Janje kao dela visokog umetničkog dometa iznenađuje u smislu

da je prihvaćeno od recipijenata svih nivoa, od dece, publike sa

nižim nivoom obrazovanja, pa do pravih poznavalaca umetnosti čiji

se kriterijumi percepcije drže dosta visoko. U tom smislu Sterija za

nas i dalje ostaje enigma koja otvara prostore za nova izučavanja i

nove pristupe.

Upravo zbo izrečenoga, pri izradi ovog rada nastojali smo da

prikaz Sterijine najbolje komedije izvršimo sveobuhvatno, da ga

višestrano sagledamo i iznesemo jednu detaljnu sliku umetničkog

dela, od jezičkog i intelektualnog materijala, pa preko postupka u

stvaranju dela do opšteg smeha koji delo inicira, ali i onih tananih

nijansi tragike koja prožima glavnog junaka.

Osnovni kriterijum kojim smo se rukovodili je, pružiti što

manje informacija, a što više teorijskog i metodološkog. Zato smo

biografizam i njegovu pomoć pri tumačenju književnoumetničkog

postupka i kreacija gotovo isključili, pa su neka, dosta zastupljena

tumačenja karaktera i lika kir Janje izostala. Tako, portret i uticaj

oca na Steriju u stvaranju Janjinog lika potpuno smo izostavili. I

sada, na kraju, jasno je da su mnoge silnice daleko snažnije i

uverljivije strujale kroz našeg pisca dok je stvarao svoj najjači

 56

književni lik. U tom smislu ovakve teze smo odbacivali. S druge

strane, saznanja o Sterijinom školovanju, njegovoj lektiri,

prevodilačkom radu bila su od ogromne pomoći za neke vrlo

suptilne analize. Zato je bilo nužno pri izradi ovog rada poći od

Sterijine biografije i posebno od njegovog književnog opusa, više

kao naznaka da biografski metod nismo u potpunosti odbacili, a

manje u smislu plasiranja informacija o životu i delu našeg

velikana komedije.

Naravno, tumačiti jednu komediju tako visokog ranga kao što

je Tvrdica, nemoguće je iscrpno obaviti bez upznavanja sa

pojmovima smešno, komično i koje nam je bilo od dragocene

pomoći da ovaj pojam ne shvatimo površno, u smislu reakcije

smeha koju izaziva. Osnovna koncepcija koja nas je vodila

39

oslanjala se na pojam u njegovom istorijskom kontekstu, od

mitskog karaktera pa preko vulgarizovanja i njegovog nižeg ranga

do estetskih razmatranja. Pri tome smo, koristeći se u izvesnoj meri

fenomenološkim metodom, nastojali da pojam komičnog jasno

odvojimo od pojma smešnog, što je bilo od velikog značaja pri

daljoj analizi i samog dela i razmatranja komedije karaktera kao

"visoke komedije".
40

39
Vidi, Rečnik književnih termina, Beograd, 1992, komično
40
Isto, komedija karaktera
 57

A komediju karaktera svrstavamo u visoku komediju zbog toga

što nema za cilj samo da nasmeje i zabavi, već i da pouči. Zato su

ove Sterijine tendencije uzete u obzir kao značajan činilac u

procesu stvaranja. I ovde smo došli do impozantnih rezultata koji

našeg komediografa svrstavaju u red najznačajnijih srpskih

stvaralaca. Naime, jasno je odmah postalo da je jedan od ciljeva

njegove komedije i da pouči. Ali, pri tome Sterija ne morališe iz

često tesnih okvira građanskog morala vodeći se dnevnim

pomodarstvom. Njegov moral izvire i oslanja se kako na antičku

tradiciju, tako i na visoke vrednosti zapadne civilizacije koja iz te

iste tradicije izrasta. I u tom smislu moralno i didaktičko u

komediji Kir Janja dobija jednu univerzalnu vrednost aktuelnu i

danas. Pri tome smo jasno istakli da ovaj vanumetnički momenat

Sterijine drame ni jednog momenta nije stvaran na račun komičnog

kao estetske kategorije. Naprotiv, on je neraskidivo usađen u

njegovo tkivo.

Poseban i značajan predmet naše analize je jezik. Tu smo

istakli njegov značaj i kao građe, ali i, u jednom višem stepenu, kao

nezaobilazno i bitno sredstvo verbalne komike. Pri tome smo

nastojali da celokupni Sterijin jezik obuhvatimo u onom rasponu u

kojem ga je i dao. Znači, od vica i kalambura, pa preko "govorenja

 58

u stranu" i parodiranja, od upotrebe slavenoserbskog do

41

iskrivljene upotrebe srpskog i grčkog, razgovora gluvih, pa do

upotrebe sentence u trgovačkom i špekulacijskom duhu. Pri tome

smo istakli jedan momenat, koji teorija i kritika nisu obuhvatile, a

sastoji se Janjinoj u ispravnoj upotrebi antičkih paradigmi u

trenucima ojađenosti i očaja. Ovde smo nedvosmisleno ukazali na

jezik kao bitan činilac komedije karaktera, onaj elemenat koji je

nezaobilazan u strukturiranju dubljeg psihološkog profila. I sve to,

opet moramo istaći, neraskidivo se usađuje u samo tkivo komičnog

( dobija jednu estetsku dimenziju). Tako, Janjin posrbljeni grčki ili

grecizirani srpski svakako je vrhunac Sterijine scenske poliglosije i

danas je neodoljivo komičan i izaziva smeh koji gotovo dva veka

odjekuje našim pozorišnim nebom.

Prizivanje komparatistike u pomoć uslovilo je onu vrstu

tananih analiza koje nas vode u najsuptilnija nijansiranja

stvaralačkog postupka, ali nas mogu odvesti i u onu neoprostivu

grešku koja pisca optužuje za epigonstvo i plagijat. U tom smislu

Sterija je i trpeo posledice jer su neki previše videli Molijera u

njemu i oduzimali mu ono što je u doba romantizma bilo jedna od

najviših proklamovanih vrednosti, originalnost. U ovom našem

najobimnijem odeljku nastojali smo da pokažemo do kog stepena je

41
Vidi, Sterija dramski pisac, str.79
 59

Sterija sledio svog velikog uzora Molijera, a odakle deluju drugi

pisci i gde se Sterija otima prevelikoj dozi uticaja i zasniva svoju

originalnu književnost. I u tom kontekstu smo došli do zaključka da

je Sterija u dovoljnoj meri originalan pisac, a u pojedinim

momentima i nadmašuje svoje uzore.

Posebno smo ukazali na nešto što je u teoriji i kritici

zapostavljeno, na vrlo snažnu crno-belu opoziciju kir Janje i sluge

Petra gde se ističu jasno i nedvosmisleno etički kvaliteti svih

junaka, a time i njihova jasna karakterna razlika. Sluga Petar jedini

je lik potpuno ravnodušan prema novcu i on je krajnja opozicija

Janjinoj pohlepi. Zato kroz prizmu ove opozicije, koja je u

postmodernoj ideologiji muški pogled na svet, možemo vršiti

karakterizaciju ostalih sporednih likova i jasno ih odvojiti. I to je

momenat kojim Sterija nadmašuje svoje uzore, i Molijera i Plauta.

Kod ovih pisaca sporedni likovi mahom liče jedni na druge i teško

ih je karakterno razdvojiti.

Naravno, nismo mogli izbeći ni prikaz strukture Sterijine drame

prateći je na nivou dramskog razvoja, uočavajući one momente

bitne i za sam dramski tok, ali i za oslikavanje karaktera junaka. Od

samog početka pisanja rada na momente smo bili prinuđeni da se

 60

služimo i hermeneutikom i da bismo upravo na karakterizaciji taj

hermeneutički krug i zatvorili.

LITERATURA

1. Peković, Slobodanka -Komično i tragično kao dva vida stvarnosti,

u Komedija u srpskoj književnost, Zbornik radova, Priština, 1997

2. Milijić, Branislav- Komedija i komično u interdisciplinarnom

kontekstu, u Komedija u srpskoj književnosti, Zbornik radova,
Priština, 1997
 61

3. Vidaković, Mihailo -Komično kao oblik lepog, u Komedija u srpskoj

književnosti, Zbornik radova, Priština,1997

4. Deretić, Jovan -Smehotvorna literatura, u Komedija u srpskoj

književnosti, Zbornik radova, Priština, 1997

5. Deretić, Jovan- Istorija srpske književnosti, Beograd 2004

6. Klajn, Hugo -Sterijin humor; predgovor, Jovan Sterija Popović, Kir

Janja, Sarajevo 1976

7. Živković, Dragiša- Evropski okviri srpske književnosti,knj.II,

Beograd,1997

8. Lešić, Josip.-Sterija dramski pisac, Novi Sad 1998

9. Flašar, Miron- Studije o Steriji, Beograd 1988

10. Konstantinović, Zoran- Komparativno viđenje srpske književnosti,

Novi Sad, 1993

11. Raško V. Jovanović- Pozorište i drama, Beograd, 1984

12.Vaso Milinčević-Sterijina vrhunska komediografska

ostvarenja, predgovor Pokondirena tikva; Rodoljupci, Beograd,
1978

13. Dr Staniša Veličković, Dr Jordanka Marković, Interpretacije,knj. II,

Niš 2003

14. Miroslav Radonjić, Postupak karakterizacije u Pokondirenoj tikvi,

Kir Janji i Rodoljupcima, u Scena-časopis za pozorišnu umetnost, br.1-
2, Novi Sad 2003
 62

15.Rečnik književnih termina, Beograd, 1992

63