Kundalini

Kundalini se podiže pri svakoj spoznaji. Kundalini je prana shakti (životna energija). (Maharši, R. 2000:
150)

Brahman
P: Kako treba da shvatimo ovaj deo iz Gite: 'Sav ovaj kosmos čini deo mene.'?
M: To ne znači da se mali deo Boga odvaja od njega i čini univerzum. Njegova energija (shakti) deluje;
kosmos se manifestovao u jednoj fazi takve aktivnosti. Slično ovom je iskaz iz Purusha sukte: 'Sva bića
sačinjavaju jednu njegovu nogu' ne znači da je brahman četvorodelan.
P: Razumem. Brahman sigurno nije deljiv.
M: Dakle, činjenica je da je brahman sve i da ostaje nedeljiv. On je večno spoznat. Čovek to, međutim, ne
zna. On to mora spoznati. Znanje znači prevazilaženje prepreka koje sprečavaju otkrovenje večne Istine
da je Sopstvo isto što i brahman. Sve prepreke zajedno čine ideju o tvojoj odvojenosti kao pojedinca. Zato
će sadašnje nastojanje da rezultira istinom kojom se otkriva da Sopstvo nije odvojeno od brahmana. ).
(Maharši, R. 2000: 358)

M: Gita kaže: Brahmano hi pratishtaham. Ako se spozna to 'aham' (ja sam), poznato je sve.
P: To je samo imanentan aspekt.
M: Ti sada misliš da si pojedinac, da postoji univerzum i da je iza kosmosa Bog. Znači da postoji ideja
odvojenosti. Ova ideja mora da otpadne zato što Bog nije odvojen od tebe ili kosmosa.
Gita kaže (X, 20):
'Ja sam Duh što u srcima svih živih bića prebiva;
početak, sredina i kraj svih bića, Ja sam.'
Tako, Bog nije samo u srcu svakoga, on je i svačija potpora, on je svačiji izvor, obitavalište i kraj. Sve je
iz njega proisteklo, sve u njemu ima svoje uporište i konačno se u njega rastvara. Zato on nije odvojen.
(Maharši, R. 2000: 358)

Ti si već Sopstvo. Nije potrebna nikakva razvijena nauka da bi se to ustanovilo (Maharši, R. 2000: 183)
Ljubav
Drugi pol i odnos prema njemu su samo mentalni koncepti. Upanišada kaže da su svi dragi zato što
Sopstvo volimo kod svih. Naša sreća je unutrašnja. Ljubav je samo ljubav Sopstva. Ona je samo
unutrašnja; nemoj da misliš da je spolja. Onda prestaje da deluje razlučivanje. (Maharši, R. 2000: 185)
Svako biće na svetu žudi da uvek bude srećno, bez ikakve primese patnje; i želi da se oslobodi telesnih
tegoba, koje nisu u njegovoj istinskoj prirodi. Dalje, svako neguje najveću ljubav za sebe samog - a ova
ljubav nije moguća bez sreće. U dubokom snu, iako je lišen svega, čovek doživljava iskustvo sreće. Ipak,
zbog neznanja o stvarnoj prirodi svog bića, koja je sreća sâma, ljudi posrću u prostranom okeanu
materijalnog postojanja, i deluju prema pogrešnom uverenju da se put do sreće sastoji u sticanju
zadovoljstava ovog i drugog sveta. (Maharši, R. 2000: 193)

Ljubav nije različita od Sopstva. Ljubav prema objektu je inferiorna, i ne može dugo da traje. A Sopstvo
je Ljubav, drugim rečima, Bog je Ljubav. (Maharši, R. 2000: 241)

Blaženstvo se sastoji u tome da ne zaboraviš svoje biće. Kako možeš drugačije da postojiš nego kao što
zaista jesi? To je isto što i biti Sedište Ljubavi. Ljubav je Blaženstvo. Sedište nije različito od Ljubavi.
(Maharši, R. 2000: 272)

SREĆA
Želja za srećom (sukha prema) je dokaz večno postojeće sreće Sopstva. Inače, kako bi se u tebi javila
želja za njim (za Sopstvom)? Da je glavobolja prirodna za ljudska bića, niko ne bi nastojao da je se reši.
Međutim, svako ko ima glavobolju nastoji da je se oslobodi, pošto mu je poznato odsustvo glavobolje. On
želi samo ono što mu je prirodno. Isto tako, on želi sreću, zato što mu je ona prirodna. Budući da je
prirodna, ona se ne stiče. Njegova nastojanja mogu biti usmerena samo na oslobađanje od jada. Ako se to
učini, osećamo večno prisutno blaženstvo. Prvobitno blaženstvo je zamračeno ne-Sopstvom, koje je
identično sa neblaženstvom ili patnjom. Duhkha nasam=sukha prapti. (Gubljenje nesreće je postizanje
sreće.) Sreća prožeta patnjom je samo patnja. Kada se patnja ukloni, kaže se da je postignuto večno
prisutno blaženstvo. (Maharši, R. 2000: 343)

Ako čovek smatra da je njegova sreća posledica spoljašnjih činilaca i onoga što poseduje, razumno je
zaključiti kako njegova sreća mora rasti sa porastom poseda i opadati srazmerno njihovom opadanju.
Tako, ukoliko je lišen svojih poseda, njegova sreća bi trebalo da je ravna nuli. Koje je stvarno iskustvo
čoveka? Da li ono potvrđuje ovakvo viđenje? U dubokom snu čovek je lišen osećanja posedovanja,
uključujući tu i njegovo sopstveno elo. Umesto da je nesrećan, on je sasvim srećan. Svako želi da spava
čvrstim snom. To znači da je sreća prirođena čoveku i da nije posledica spoljašnjih uzroka. Čovek mora
da spozna svoje Sopstvo kako bi otvorio skladište potpune sreće. (Maharši, R. 2000: 11)

P: Šta je to viša sreća?

M: Biti slobodan od briga. Posedovanje stvara brige kao što su njihovo čuvanje, korišćenje itd.
Neposedovanje ne nosi sa sobom nikakve brige. Zato se Šiva odrekao svega u korist Višnua i sam otišao
srećan. Otarasiti se poseda je najviša sreća. (Maharši, R. 2000: 119)

Postoji sreća koja nastaje kada se suočimo sa prijatnim prizorima i sl. To je sreća kojam je Sopstvu
urođena. Sreća nije strana i daleka. Zaranjate u čisto Sopstvo u onim prilikama kojen smatrate ugodnim.
To uranjanje otkriva samopostojeće blaženstvo. Ali, zbog vezivanja ideja za njega, to se blaženstvo
pripisuje drugim stvarima ili događajima. U stvari, ono je u tebi. U ovakvim prilikama uranjaš u Sopstvo
iako to činiš nesvesno. Ako učiniš svesno, biće to Spoznaja. Ja želim da svesno zaroniš u Sopstvo, tj. u
Srce. (Maharši, R. 2000: 135)
Naš cilj je odstranjenje patnje. Sreću ne možeš da stekneš. Sama tvoja priroda je sreća. Blaženstvo se ne
stiče kao nešto novo. Sve što se čini služi tome da se nesreća odstrani. Ove metode to čine. (Maharši, R.
2000: 157)

302. Svi traže sreću, ali zavedeni su verovanjem da je sreća u zadovoljstvima koja su združena s bolom.
Takva sreća je prolazna. Njihov pogrešan identitet daje im zadovoljstva kratkog veka. Bol i uživanje se u
svetu međusobno smenjuju. Razlučiti ono što proizvodi sreću od onog što proizvodi bol, i ograničiti se
samo na one aktivnosti koje donose sreću, je vairagya. (Maharši, R. 2000: 164)