BUDISTIČKI KATEKIZAM

HENRI S. OLCOTT

1915. godine
Budistički katihizis Henrija S. Olkota.
Ovo izdanje je kreirao i objavio Global Grei
©GlobalGrei 2018
globalgreiebooks.com
SADRŽAJ
Deo 1. Život Bude
Deo 2. Darma ili doktrina
Deo 3. Sangha
Deo 4. Uspon i širenje budizma
Deo 5. Budizam i nauka
Prvi deo: Buddin život

1. Pitanje. Koja je tvoja religija?

Odgovor: Budizam.
2. Šta je budizam?
O: To je celina učenja koje nam je dao savršeni učitelj Buda.
3. Da li je budizam najbolji naziv za njegovo učenje?
O: Nije. To je zapadni termin, nabolji naziv za učenje je Budina Darma.
4. Da li je Budiste samo onaj koji je rođen od Budinih roditelja?
O: Naravno da ne. Budista je onaj koji ne samo da veruje u Budu kao u Savršenog Učitelja, u
njegova učenja i u Brotherhood of Arhats, već onaj koji praktikuje njegovo učenje u
svakodnevnom životu.
5. Kako se zove muški budista?
O: Upāsaka
6. A ženski?
O: Upāsika
7: Kada je ova doktrina prvi put propovedana?
O: Postoje određena neslaganja oko stvarnog datuma, ali prema Sinhalski spisama to je bilo 2513.
godine (sadašnje) Kali-Juge.
8: Navedite važne datume u poslednjem rođenju Osnivača?
O: Rođen je pod sazvežđem Visa u utorak u maju, u godina 2478 (K.J.); povukao se u džunglu
2506. godine; postao Buda 2513. godine; i, izašavši iz kruga rađanja i umiranja, ušao u
Paranirvanu 2558. godine, sa osamdeset godina. Svaki od ovih događaja dogodilo na dan punog
meseca, pa se svi zajedno slave u veliki praznik punog meseca meseca Vesak (Vaisākha), što
odgovara mesecu maju.
9. Da li je Buda Bog?
O: Ne. Buda Darma podučava da on nije božija inkarnacija.
10: Da li je bio čovek?
O: Da; ali najmudrije, najplemenitije i najsvetije biće, koje je razvilo sebe u toku bezbrojnih
rađanja daleko iznad svih drugih bića osim prethodnih BUDA.
11. Da li je bilo drugih Buda pre njega?
O. Da; kao što će biti objašnjeno kasnije.
12. Da li je njegovo ime bilo Buda?
O: Ne . To je naziv sa stanje njegovog uma, nakon što je dostigao potpuni razvoj svesnosti.
13. Šta to znači?
O: Prosvetljenje, ili onaj koji ima Savršenu – Čistu Svest. Pālī fraza je Sabannu, Onaj koji je
Univerzalno - Bezgraničnoo znanje. Na sanskritu to je Sarvajna.
14. Koje je onda Budino pravo ime?
O: SIDDHĀRTHA
A. SIDDHĀRTHA je bilo njegovo kraljevsko ime, a GAUTAMA, ili GOTAMA, njegovo prezime. Bio
je princ od Kapilavastua i poticao je iz slavne porodice Okkaka, Solarne rase.
15. Ko su bili njegovi otac i majka?
O: Kralj Suddhodana i Kraljica Māyā, nazvana Mahā Māyā.
16. Kojim ljudima je vladao ovaj kralj?
O: Sākyas; arijevsko pleme Kshattriyas.
17. Gde je bio Kapilavāstu?
O. U Indiji, sto milja severoistočno od grada Benares, i četrdesetak milja od planina Himalaja.
Nalazi se u
Nepāl Terai. Grad je sada u ruševinama.
18. Na kojoj reci?
O. Na reci Rohīnī, koja se danas zove Kohana.
19. Reci mi još jednom kada je rođen princ Siddhārtha?
O. Šest stotina dvadeset i tri godine pre hrišćanske ere.
20- Da li je poznato tačno mesto?
O: To je sada identifikovano van svake sumnje. Arheolog u službi Vlada Indije otkrila je u džungli
Nepāl Terai kameni stub koji je podigao moćni budistički suveren Asoka da obeleži samo mestu.
Mesto je u to vreme bilo poznato kao Lumbinī Garden.
21. Da li je princ imao luksuz i sjaj kao ostali prinčevi?
O: Imao je; njegov otac, kralj, sagradio mu je tri veličanstvene palate — za tri indijska godišnja
doba - hladno, vruće i kišno - od devet, pet, i tri sprata.
22. Koliko im je bilo bogatstvo?
O: Oko svake palate bile su bašte najlepših i najmirisnijih cveće, sa izvorima vode koja izbija, sa
drvećem punim ptica koje pevaju i paunovima koji se šepure po zemlji.
23. Da li je bio sam?
O: Ne; u svojoj šesnaestoj godini bio je oženjen princezom Yasodharā, kćerkom kralja
Suprabuddha. Mnogo lepih devojaka, veštih u ples i muzici, bilo je stalno oko njega.
24. Kako je upoznao ženu?
O: Na drevni Kshattriya ili ratnički način, savladavanjem svih takmičara u igrama i vežbama
veštine i umeća, a zatim je odabrao Yasodharā od svih mladih princeza, koje su njihovi očevi
doveli na turnir.
25. Kako bi, usred svog ovog luksuza, princ mogao postati mudrac?
O: Imao je takvu prirodnu mudrost da je izgledao kao dete koje razume i umetnosti i nauku
gotovo bez učenja. Imao je najbolje učitelji, ali nisu mogli da ga nauče ničemu što nije mogao i
sam odmah da shvati.
odmah shvatiti.
26. Da li je postao Budda u svojim sjajnim palatama?
O: Ne. Ostavio je sve i otišao sam u džunglu.
27. Zbog čega je to uradio?
O: Da bi otkrio razlog patnje i načine da se ona izbegne.
28. Da li ga je na to naterala sebičnost?
O: Ne; bezgranična ljubav prema svim bićima navela ga je da se posveti na njihovo dobro.
29. Ali kako je stekao ovu bezgraničnu ljubav?
O: Tokom bezbrojnih rađanja i eona godina negovao je i budio u sebi ovu ljubav, sa
nepokolebljivom rešenošću da postane Budda.
30. Čega se ovaj put odrekao?
O: Svoje prelepe palate, svog bogatstva, luksuza i zadovoljstva, svojih mekanih kreveta, finih
odela, bogate hrana i svog carstva; ostavio je čak i svoju voljenu ženu i jedinog sina, Rāhula.
31. Da li se i jedan drugi čovek ikada žrtvovao toliko za naše dobro?
O: Nijedan u ovom poznatom svetu: zato budisti njega tako vole, i zašto dobri budisti pokušavaju
da budu kao on.
32. Ali zar se nije mnogo ljudi odreklo svih zemaljskih blagoslova, pa čak samog života, zarad
svojih bližnjih?
O: Sigurno. Ali mi verujemo da se ova nenadmašna nesebičnost i ljubav za čovečanstvo pokazala
u njegovom odricanju od blaženstva Nirvane pre bezbroj godina, kada je rođen kao Brāhmana
Sumedha, u vreme Dīpānkara Budde: on je tada dostigao nivo gde je mogao bi ući u Nirvanu, da
nije više voleo čovečanstvo sebe. Ovo odricanje je podrazumevalo da je dobrovoljno podnosio
bede zemaljskih života dok nije postao Budda, kako bi podučavao sva živa bića putu emancipacije
i oslobođenja sveta.
33. Koliko je imao godina kada je otišao u džunglu?
O: Imao je 29 godina.
34. Šta ga je konačno navelo da odluči da napusti sve što muškarci obično vole i da ode u džunglu?
O: Deva21 mu se ukazao kada se vozio u svojim kočijama, u svoja četiri impresivna oblika, u četiri
različite prilike
35. Koje su to bile forme?
O: Forma veoma starog čoveka, dorma bolesnog čoveka, forma raspadajućeg leša, i forma
dostojanstvenog pustinjaka.
36. Da li je bio sam kada ih je ugledao?
O: Ne, njegova pratilja Channa ih je takođe videla.
37. Zašto bi ga ovi, svima tako poznati prizori podstakli da ode u džunglu?
O: Mi sami često viđamo sve te prizore, ali on ih ranije nije video tako da su oni ostavili dubok
utisak u njegovom umu.
38. Zašto ih on nikada nije video ranije?
O: Brahmanski astrolozi su pri njegovom rođenju prorekli da će se on jednog dana odreći svog
kraljevstva i da će postati BUDDA. Kralj, njegov otac, ne želeći da izgubi naslednika svog
kraljevstva, pažljivo je sprečio njegovo upoznavanje sa bilo kojim prizorima koji bi mu mogli
nagovestiti ljudsku bedu i smrt. Nikome čak nije bilo ni dozvoljeno da o tome razgovara sa
Princom. On je bio gotovo kao zatvorenik u svojim ljupkim palatama i cvetnim baštama. One su
bile ograđene visokim zidovima, a unutra je sve bilo lepo koliko je moguće, da ne bi poželeo da
ode da vidi tugu i nevolje koje su u svetu.

1
Pogledaj značenje u definicijama.
39. Da li je on bio toliko dobrog srca da se Kralj plašio da bi zaista poželeo da sve ostavi zarad
dobra drugih?
O: Da; izgleda da je osećao prema svim bićima tako jako sažaljenje i ljubav da bi to mogao da
uradi.
40. A kako je očekivao da sazna uzrok tuge u džungli?
O. Udaljavanjem od svega što bi moglo da spreči njegovo duboko razmišljanje uzroka tuge i
prirode čoveka.
41. Kako je pobegao iz palate?
O: Jedne noći, kada su svi zaspali, ustao je i poslednji put pogledao svoju ženu koja je spavala
žena i malenog sina; pozvao je Channa, uzjahao je svog omiljenog belca konja Kantaka, i odjahao
do kapije palate. Deve su kraljevu gardu, koja je čuvala kapiju, bacile u dubok, tako da oni nisu
mogli čuti šum konjskih kopita.
42. Ali kapija je bila zaključana, zar ne?
O: Da; ali su Deve učinile da se otvori bez i najmanje buke, i odjahao je u tamu.
43. Gde je otišao?
O: Do reje Anomā, daleko od svog kraljevstva Kapilavāstu.
44. Šta je onda radio?
O: Skočio je sa konja, mačem odsekao svoju lepu kosu, stavio na žutoj haljini podvižnik i predao
svoje ukrase i konja Channu, rekavši mu da ih vrati svom ocu, kralju.
45. I šta onda?
A. Otišao je peške u Rājagrha, glavni grad Kralja Bimbisāra, od Magadha.
46. Ko ga je tamo posetio?
A. Kralj sa celim svojim dvorom.
46a. Q. A gde je odatle otišao?
O. U Uruvela, pored današnjeg Mahābōdhi Hrama u Buddha Gayā.
47. Zbog čega je otiša tamo?
O: U šumama su bili pustinjaci — veoma mudri ljudi, čiji je on učenik kasnije je postao, u nadi da
će pronaći saznanja koje je tražio.
48. Koja je bila njihova vera?
O. Hindu religija: bili su Bramani.
49. Šta su oni podučavali?
O. Da se teškim pokorama i mučenjem tela čovek može steći savršena mudrost.
50. Da li je princ našao da je to tako?
A. Ne; naučio je njihove sisteme i praktikovao sve njihove pokore, ali na taj način nije mogao
otkriti uzrok ljudske tuge i put do bivanja u Apsolutu.
51. Šta je uradio posle toga?
O: Otišao je u šumu blizu Uruvele i proveo šest godina u dubokoj meditaciji, podvrgavajući se
najstrožoj disciplini u umrtvljenju svog tela.
52. Q. Was he alone?
A. Ne. Pet Bramana su mu pravila društvo.
53. Kako su se zvali?
O: Kondañña, Bhaddiya, Vappa, Mahānāma, i Assaji.
54. Koji je oblik discipline praktikovao kako bi otvorio svoj um da spozna celovitu istinu?
O: Sedeo je i meditirao, koncentrišući svoj um na više životne probleme, isključujući iz svog
vidokruga i sluha sve ono što bi moglo da prekine njegovu unutrašnju kontemplaciju.
55. Da li je postio?
O: Da, kroz ceo taj period. Uzimao je sve manje i manje hranue i vode sve dok, kaže se, nije jeo
jedva više od jednog zrna pirinča ili susama u toku dana.
56. Da li mu je to dalo mudrost za kojom je čeznuo?
O: Ne. Bio je sve tanji i mršaviji i slabiji u telu dok ga jednog dana, dok je polako hodao i meditirao,
njegova vitalna snaga nije iznenada napustila i on je onesvešćen pao na zemlju.
57. Šta su o tome mislili njegovi saputnici?
O: Mislili su da je mrtav; ali je posle izvesnog vremena oživeo
58. Šta onda?
O: Shvatio je da se do znanja ne može doći samo postom ili telesnom patnjom, već je potrebno
otvoriti um. Iako je gotovo umro od izgladnjivanja nije stekao Savršenu Svest. Tada je odlučio da
jede, makad dotle dok ne stekne mudrost.
59. Ko mu je dao hranu?
o. Primio je hranu od Sujatā, plemićke ćerke, koja ga je videla kako sedi u podnožju drveta
njagrodha (banjana). Ustao je, uzeo svoju činiju za milostinju, okupao se u reci Nerandžari, pojeo
hranu i otišao u džungla.
60. Šta je radio tamo?
O. Utvrdivši svoju odlučnost nakon ovih uvida, otišao je uveče do Bōdhi, ili Asvattha drveta, gde
danas postoji Mahābōdhi Hram.
61. Šta je tamo radio?
O: Odlučio je da ne napusti to mesto dok ne postigne Savršenu Mudrost.
62. Na kojoj strani drveta je on sedeo?
O: Sedeo je okrenut ka istoku.
63. Šta je dobio te noći?
O: Dobio je saznanje o njegovim prethodnim rođenjima, o uzrocima ponovnih rađanja i o putu
gašenja želja. Neposredno pred rađanje sledećeg dana njegov um je bio potpuno otvoren, poput
punog cveta lotosa; svetlost vrhovnog znanja, ili Četiri Istine, izlilo se na njega. Tada je postao
BUDDA – Prosvetljeni, sveznajući - Sarvajña.
64. Da li je konačno otkrio uzrok ljudske bede?
O: Najzad je otkrio. Dok je svetlost jutarnjeg sunca terala tamu noći, i otkrivala drveće, polja,
stene, mora, reke, životinje, ljude i sve stvari, iz njegovog uma se uzdizala poptpuna svetlost
znanja i jednim pogledom je video uzrok ljudskih patnji i način kako da pobegnemo od njih.
65: Da li je imao velike borbe pre nego što je stekao ovu savršenu mudrost?
O: Da, moćne i strašne borbe. Morao je u svom telu da pobedi sve one prirodne mane i ljudske
apetite i želje koje nas sprečavaju da spoznamo istinu. Morao je da prevaziđe sve lođe uticaje
grešnog sveta oko sebe. Kao vojnik koji se očajnički bori u borbi protiv mnogo neprijatelja, borio
se: kao junak koji pobeđuje, osvojio je svoj cilj, i otkrio tajnu ljudske bede.
66. Čemu je koristilo tako stečeno znanje?
O: Na početku nije bio voljan da to znanje prenosi velikom broju ljudi.
67. Zbog čega?
O: Zbog svoje duboke važnosti i uzvišenosti. Plašio se toga da bi ga malo ljudi moglo razumeti.
68. Šta ga je navelo da promeni ovaj stav?
O: Uvideo je da mu je dužnost da ono što je naučio poučava što jasnije i što je jednostavnije
moguće, i da ima poverenje u istinu koja će sama da se utiskuje u um svakoga, a u skladu sa
njegovom jedinstvenom Karmom. To je bio jedini put spasenja, i svako biće je imalo jednako
pravo da ga dobije od njega. Zato je odlučio da počne sa svojih pet ranijih pratilaca, koji su ga
napustili kada je prekinuo post.
69. Gde ih je pronašao?
O: U dubokoj šumi u Isipatana, blizu Benares.
70. Da li se zna danas gde je to mesto?
O: Da, na njoj još uvek stoji delimično uništena stupa ili dagoba.
71. Da li su ga tih pet drugova spremno slušali?
O: U početku, ne; ali je njegova duhovna lepota bila toliko velika, a njegovo učenje tako slatko i
uverljivo, da su se ubrzo okrenuli i dali mu najvišu pažnju.
72. Kakav je efekat na njih imao ovaj diskurs?
O: Vremešni Kondañña, inaj koji je „razumeo“ (Anna), bio je prvi koji je odbacio predrasude i
prihvatio Buddino učenje, postao njegov učenik i krenuo na Put koji vodi do Oslobođenja
(Arhatship). Ostala četvorica su obrzo krenula za njim.
73. Ko su bili njegovi sledeći učenici?
O: Bogati mladi neradnik, po imenu Jasa, i njegov otac, bogati trgovac. Nakon tri meseca bilo je
tu ukupno šesdeset učenika.
74. Ko su bile prve učenice?
O. Jasine majka i supruga.
75. Šta je Budda radio u to vreme?
O: Sazvao je učenike, dao im puna uputstva i poslao na sve strane da propovedaju njegovo učenje.
76. Šta je bila suština toga?
O: Da put oslobođenja leži u vođenju svetog života i pridržavajući se propisanih pravila, koja će
biti objašnjena kasnije.
77. Koje je ime dao takvoj veštini podučavanja života?
O: Plemeniti osmostruki put.
78. Kako se to zove na pali jeziku?
O: Ariyo atthangiko maggo.
79. A gde je Budda otišao posle toga?
O: U Uruvela.
80. Šta se tamo desilo?
O: Preobratio je čoveka po imenu Kashiapa, poznatog po svojoj učenosti i učitelja Jatila,
pripadnike velike sekte obožavalaca vatre, kojih su postali njegovi sledbenici.
81. Ko je bio njegov sledeći veliki obraćenik?
O: Kralj Bimbisāra, od Magadha.
82. Koja dva Buddina najučenija i najomiljenija učenika, a koja su bila preobraćena u to vreme?
O: Sāriputra o Moggallāna, nekadašnji glavni učenici Sañjaya, askete.
83. Po čemu su postali poznati?
O. Sāriputra po njegovom dubokom učenju (Prajña), Moggallāna po njegovim izuzetnim
duhovnim moćima (Iddhi).
84. Da li su ove čudotvorne moći čudesne?
O: Ne, one su prirodne za sve ljude i svi su u stanju da ih razviju nakon praktikovanja različitih
praksi i obuka.
85. Da li se Budda ponovo sreo sa svojom porodicom, nakon što ih je napustio?
O: O da, sedam godina kasnije, dok je živeo u Rājagrha, svog oca. Kralj Suddhodana, poslao mu je
poruku i zamolio ga je da dođe i da ga vidi još jednom pre nego što umre.
86. Da li je otišao?
A. Da. Otac mu je sa svim rođacima i ministrima otišao u susret i primio ga s velikom radošću.
87. Da li je pristao da zauzme svoje staro mesto?
O: Ne. Ljubazno mu je objasnio svom ovu da je princ Sidarta je kao takav nestao i sada je
promenjen u stanje Budde, kome su sva bića bila podjednako srodna i jednako draga. Rekao mu
je da umesto da vladaja nad jednim plemenom ili narodom, kao zemaljskim kralj, on će, kroz svoju
Darmu, osvojiti srca svih ljudi kako bi postali njegovi sledbenici.
88. Da li je video ženu Yasodharā i sina Rāhula?
O: Da. Njegova žena, koja je tugovala za njim s najdubljom ljubavlju, plakala je gorko. Takođe je
poslala Rāhula da ga zamoli da mu da svoje nasledstvo, kao sin princa.
89. Šta se desilo zatim?
O: Svima je propovedao Darmu kao lek za sve tuge. Njegov otac, sin, žena, Ānanda (njegov
polubrat), Devadatta (njegov rođak i zet), svi su se obratili i postali njegovi učenici. Dva druga
poznata učenika bili Anuruddha, kasnije veliki metafizičar, i Upāli, berberin, koji je potom postao
najveći autoritet u Vinaji. Obojica su stekli veliki ugled.
90. Ko je bio prvi Bhikkuni?2
O: Prajāpatī, tetka i hraniteljica princa Sidarte. Sa njom, Yasodharā i mnoge druge dame su
primljene u red kao bhikkhuni ili žene posvećenice.
91. Kakav je uticaj na starog kralja Suddhodana imao započinjanje religioznog života njegovih
sinova, Siddharthe i Ananda, njegov nećak, Devadatta, žena njegovog sina Yasudharā, i njegovog
unuka?
O: To ga je mnogo rastužilo i požalio se Buddi, koji je tada učinio pravilom Reda da niko od sada
ne sme biti zaređen bez saglasnosti roditelja ako je živ.
92. Pričaj mi o sudbini Devadatte?
O: On je bio čovek velike inteligencije i brzog usvajanja naprednih znanja Dharme, ali je takođe
bio ekstremno ambiciozan. On je zavidio Buddi i mrzeo ga je, i konačno želeo je da ga ubije.
Takođe je nagovorio Ajātashatru, sina kralja Bimbisāra, da ubije svog oca i da postanje njegov —
Devadattin — učenik.
93. Da li naneo Buddi neke povrede?
O: Ni najmanje, ali zlo koje je kovao protiv njega je ustuknulo u sebe, i snašla ga je strašna smrt.
94. Koliko godina je Buda bio angažovan u podučavanju?
O: Četrdeset pet godina, tokom kojih je mnogo propovedao. Njegov običaj i običaj njegovih
učenika bio je da putuju i propovedaju tokom osam sušnih meseci, ali tokom sezone Puta—kiše—
on i oni bi se zaustavili u pānsulas i vihāras koje su za njih gradili kraljevi i drugi bogati
preobraćenici.
95. Koje su bile najpoznatije od ovih građevina?
O:. Jetāvanārāma; Veluvanārāma; Pubbārāma; Nigrodhārāma i Isipatanārāma.
96. Kakvi su to ljudi koje su obratili on i njegovi učenici?
O: Ljudi svih rangova, nacija i kasta; rājas i coolies, bogati i siromašni, moćni i skromni, nepismeni
i najučeniji. Njegova doktrina je odgovarala svima.
97. Da li postoje neka svedočenja o Buddinoj smrti?
O: U četrdeset petoj godini nakon što je postao Budda, na dan punog meseca u maju, znajući da
mu je kraj blizu, došao je uveče u Kusināgāra, mesto oko sto dvadeset milja od Benaresa. U sāla
gaju Malasa, Uparvartana u Kusināgāra, između dva stabla sāla, imao je svoju posteljinu raširenu

2
Bhikkhuni je Pali reč koja u budizmu znači monahinja.
glavom prema severu prema drevnom običaju. Legao je na nju i savršeno bistrog uma dao
poslednja uputstva svojim učenicima i oprostio se od njih.
98. Da li je na svojim poslednjim putovanjima stekao nove učenike?
O: Da, veoma važne. Među njima je bio i veliki braman pandit po imenu Subhadra. Takođe je
propovedao prinčevima Malija i njihovim sledbenicima.
99. Šta se desilo u svitanje?
O: Prešao je u unutrašnje stanje Samadija i odatle u Nirvanu.
100. Koje su bile njegove poslednje reči svojim učenicima?
O: „Bhikkhusi“, rekao je, „sada vam to utiskujem, časti i moći čoveka moraju da se rastvore. S
marljivošću ostvarite svoje spasenje“.
101. Kakav ubedljiv dokaz imamo da je Budda, bivši princ Siddhārtha, bio istorijska ličnost?
O: Njegovo postojanje je očigledno jednako jasno dokazano kao i postojanje bilo kog drugog lika
drevne istorije
102. Navedi neke dokaze?
O: Engleska verzija strana 19 – 20.
DEO 2. DARMA ILI DOKTRINA

106. Koje je značenje reči Budda?

O: Prosvetljeni ili onaj koji ima savrešenu mudrost.
107. Rečeno je da je bilo i drugih Budda pre ovog?
O: Da; naše uverenje je da se, pod dejstvom večne uzročnosti, Budda rađa u intervalima, kada je
čovečanstvo potopljeno u bedu zbog neznanja i kada mu je potrebna mudrost koju Budda
podučava (Pogledaj takođe P.11.)
108. Kako se Budda razvija?
O. Čovek, slušajući i gledajući jednog od Budda na zemlji, postaje obuzet odlučnošću da to živi u
nekom budućem vremenu, kada bude sposoban za to, i on će kao Budda voditi čovečanstvo ka
oslobođenju od ponovog rođenja.
109. Kako se dalje odvija razvoj?
Tokom celog tog rođenja i svakog sledećeg, on nastoji da pokori svoje strasti, da iskustvom stekne
mudrost i da razvije svoje više sposobnosti. Tako postaje postepeno mudriji, plemenitiji po
karakteru i jači u vrlini, sve dok, konačno, posle bezbrojnih ponovnih rađanja ne dostigne stanje
kada može postati Savršen, Prosvetljen, Svemudri, Savršeni Učitelj ljudskog roda.
110. Dok se ovaj postepeni razvoj odvija kroz sva ova rođenja, kojim imenom ga zovemo?
O: Bōdhisat, ili Bōdhisattva. Tako je princ Siddhartha Gautama bio Bōdhisat sve do trentuka dok
ispod blagoslovenog Bōdhi drveta u Gaji nije postao Budda.
111. Da li imamo ikakve izveštaje o njegovim raznim ponovnim rođenjima kao Bodisatve?
O: U Jātakatthakathā, knjizi koja sadrži priče o Bodisatvi reinkarnacijama, postoji nekoliko stotina
priča te vrste.
112. Koje nas lekcije uče te priče?
O: Da čovek može da nosi, kroz dugi niz reinkarnacija, jednu veliku, dobru svrhu koja mu
omogućava da pobedi loše sklonosti i da razvijaje vrline.
113. Možemo li odrediti broj reinkarnacija kroz koje Bodisatva mora da prođe pre nego što
postane Buda?
O: Naravno da ne: to zavisi od njegovog prirodnog karaktera, stanja razvoj svesti do kojeg je stigao
kada formira rezoluciju da će postati Budda, kao i od drugih stvari.
114. Imamo li način da klasifikujemo Bodisatve? Ako imamo, objasnite.
O. Bodisattve — buduće Bude — podeljeni su u tri klase.
115. Nastavi. Kako se nazivaju ove tri vrste Bodhisata?
O: Pannādhika, ili Udghatitajña—„onaj koji najmanje brzo postiže“; Saddhādhika, ili Vipachitajña
—„onaj ko postiže manje brzo“; i Viryādhika, ili Gneyya — „onaj koji brzo postiže“.
Pannadhika Bodisati razvija osobine i uči se inteligenciji; Saddhadhika razvija osobine i uči se veri;
Viriaahika razvija osobine i uči energetske Akcije. Prvi je vođen Inteligencijom i ne žuri; drugi je
pun Vere, i ne mari da preuzme vođstvo Premudrosti; a treći nikada ne odlaže da uradi ono što
je dobro. Bez obzira na posledice po sebe, on to čini kada vidi da je to što treba da uradi najbolje
što treba učiniti.
116. Kada je naš Bodisatva postao Budda, video je ono što je uzrok ljudske bede? Reci mi jednom
rečju.
O. Neznanje (Avidyā)
117. Možeš li da mi objasniš suštinu?
O. Rraspršio je neznanje i postaao je mudar (Prajna).
118. Zbog čega neznanje rađa patnju?
O: Zato što nas tera da cenimo ono što nije vredno toga, da tugujemo kada ne treba tugovati, da
smatramo stvarnim ono što nije stvarno već samo iluzija, i prolazimo naše živote u potrazi za
bezvrednim predmetima, zanemarujući ono što je u stvarnost najvrednija.
119. A šta je to najvrednije?
O: Da spoznamo svu tajnu čovekovog postojanja i sudbine, tako da možemo da spoznamo stvarnu
vrednost ovog života i njegovih odnosa; i da bismo živeli na način da obezbedimo najveću sreću i
najmanje patnje za naše bližnje i za sebe.
120. Koja je to svetlost koja može da rasprši ovo naše neznanje i otkloni sve tuge?
O:. Znanje o "Četiri plemenite istine", kako ih je nazvao Budda.
121. Navedite ove četiri plemenite istine?3
O: 1. Patnje evolucionog postojanja koje su rezultat rađanja i umiranja, iz života u život.
2. Uzrok koji stvara patnju jeste sebična želja, kojoj nema kraja i lično zadovoljenje koje kao takvo
nikada ne može biti zadovoljeno.
3. Uništenje te želje, ili otuđenje sebe od nje.

3
U savremenim tekstovima to su: Istina patnje (dukkha), Istina o uzroku patnje (samudaya), Istina kraja patnje
(nirhodha), Istina puta koja nas oslobađa od patnje (magga).
4. Instrument koji nas dovodi do uništenja želja.
122. Reci mi neke stvari koje izazivaju tugu?
O: Rađanje, propadanje, bolest, smrt, odvajanje od predmeta koje volimo, druženje sa onima koji
u odvratni, žudeći za onim što ne možemo dobiti.
123. Da li se ovi uzroci razlikuju kod svakog pojedinca?
O. Da: ali svaki čovek pati zbog njih u različitim stepenima patnje.
124. Kako možemo izbeći patnje koje su rezultat nezadovoljenih želja i neukih žudnji?
O: Potpunim osvajanjem i uništenjem ove žudnje za životom i ličnim zadovoljstvima koja izazivaju
tugu.
125. Kako možemo postići takvo osvajanje?
O. Prateći plemeniti osmostruki put koji je Budda otkrio i objavio.
126. Šta mislite pod tim: Plemeniti osmostruki Put?
O: Osam delova ove staze se nazivaju ange. To su:
Ispravno razumevanje
Ispravna namera
Ispravan govor
Ispravno delovanje
Ispravno življenje
Ispravan napor
Ispravna svesnost
Ispravna koncentracija
Čovek koji ima na umu ove ange i sledi ih oslobodiće se tuge i na kraju dostići spasenje.
127. Možete li dati bolju reč za spasenje?
A. Da, emancipacija.4
128. Emancipacija od čega?
O: Emancipacija od beda zemaljskog postojanja i neprestanog ponovnog rađanja, a sve to zbog
neznanja i nečistih požuda i žudnji.

4
Emancipacija je oslobađanje od položaja zavisnosti i sticanje slobode i samostalnosti.
129. A kada se ovo spasenje ili emancipacija postigne, šta ćemo dosegnuti?
O: NIRVANU.
130. Šta je Nirvana?
O: To je stanje gde potpuno prestaje promena, stanje savršenog odmora, odsustvo želja i iluzija,
tuge, i potpunog nestanka svega onoga što čini fizičkog čoveka. Pre nego što njegov um uđe u
stanje Nirvane, čovek se kroz živote neprestano rađa. Kada jednom dostigne Nirvanu, više se
nikada neće roditi ponovo.
131. Gde se može pronaći tekstovi i diskusije o reči Nirvane i spisak drugih imena kojima stari
palijski pisci pokušavaju da je definišu?
O: U čuvenom rečniku pali jezika, gospodina. B. O. Childers, tad je kompletan spisak.
132. Neki ljudi smatraju da je Nirvana neka vrsta nebeskog vrta, Raj. Da li Budizam to podučava?
O: Ne. Kada je Kutadanta upitao Buddu „Gde je Nirvana“, on je odgovorio „gde god se poštuju
propisi“.
133. Šta uzrokuje da se ponovo rodimo?
O: Nezadovoljene sebične želje za stvarima koje pripadaju stanju lične egzistencije u
materijalnom svetu. Ova žudnja za fizičkim postojanjem (bhava) je sila koja ima stvaralačku moć
toliko jaku da uvlači biće nazad u zemaljski život.
134. Da li su naša ponovna rođenja na bilo koji način pod uticajem prirode naših nezadovoljenih
želja?
O: Da, po našim individualnim zaslugama ili manama.
135. Da li naše zasluge ili mane kontrolišu stanje ili oblik u kojem ćemo se ponovo roditi?
O: Da. Opšte pravilo je da ako imamo višak zasluga bićemo dobro i srećno rođen sledeći put; ako
je višak demerita5, naše sledeći rođenje će biti bedno i puno patnje.
136. Jedan od glavnih stubova budističke doktrine je, dakle, ideja da je svaki efekat rezultat
stvarnog uzroka, zar ne?
O: Tako je; uzroka bilo neposrednog ili udaljenog.
137. Kako nazivamo ovu uzročnost?
O: Primenjeno na pojedince, to je karma, odnosno akcija. To znači da su naše sopstvene akcije ili
dela uzrok svega što doživljavamo, bilo da je u pitanju radost ili patnja.

5
Demerit je poen koji se daje učeniku za loše ponašanje.
138. Može li loš čovek da pobegne od delovanja svoje Karme?
O: Dhammapada kaže: „Ne postoji mesto na zemlji, ili na nebu, ili u moru, niti ga ima u planinskim
pukotinama, gde (zlo) delo ne donosi nevolje (počiniocu).“
139. Može li dobar čovek da pobegne?
O: Kao rezultat dela naročitih zasluga, čovek može da postigne određene prednosti mesta, tela,
sredine i učenja u svom sledećem stepenu napretka, koje odbijaju efekte loše karme i pomažu
njegovoj višoj evoluciji.
140. Kako se zovu?
O: Gati Sampatti, Upādhi Sampatti, Kāla Sampatti i Payoga Sampatti.
141. Da li je to u skladu ili nije u skladu sa zdravim razumom i učenjima moderne nauke?
O: Savršeno konzistentan: u to nema sumnje.
142. Da li svi ljudi mogu da postanu budisti?
O: Nije u prirodi svakog čoveka da postane Buda; jer se Buda razvija samo u dugim vremenskim
intervalima, i to naizgled, kada stanje čovečanstva apsolutno zahteva od takvog učitelja da mu
pokaže zaboravljeni Put do Nirvane. Ali svako biće može podjednako dostići Nirvanu, tako što će
pobediti Neznanje i steći Mudrost.
143. Da li budizam uči da se čovek ponovo rađa samo na našoj zemlji?
O: Kao opšte pravilo, to bi bio slučaj, sve dok on nije evoluirao preko tog nivoa. ali naseljeni
svetovi su bezbrojni. Svet u kome će osoba imati svoje sledeće rođenje, kao i priroda samog
ponovnog rađanja, određuju se na osnovu prednosti ili mana pojedinca. Drugim rečima, njime će
upravljati njegove privlačnosti, kako bi to nauka opisala; ili njegovom karmom, kako bismo mi,
budisti, rekli.
144. Ima li svetova savršenije razvijenih, ili drugih manje razvijenih od naše Zemlje?
O: Budizam uči da postoje čitave Sakvale, ili sistemi svetova, raznih vrsta, viših i nižih, kao i da
stanovnici svakog sveta odgovaraju u razvoju sa samim sobom.
145. Nije li Buda sažeo celu svoju doktrinu u jednu gatu, ili stih?
O: Jeste.
146. Ponovi je?
A. Sabba pāpassa akaranm,
Kusalassa upasampadā
Sachitta pariyo dapanam—
Etam Buddhānusāsanam.
"Da se uzdržim od svih loših dela,
Da delam samo u dobru,
To čistim svoj um:
To je stalni savet Buda“
147. Imaju li prve tri od ovih linija bilo kakve važne i upadljive karakteristike?
O: Da: prvi red otelotvoruje ceo duh Vinaia Pitake, drugi Sutte, treći Abhidhamma. Sastoje se od
samo osam pali reči, a ipak, dok kap rose odražava zvezde, one svetlucaju duhom čitave Buda
Darme.
148. Da li ova pravila pokazuju da je budizam aktivna ili pasivna religija?
O: „Prestati sa grehom“ može se nazvati pasivnim, ali „steći vrlinu“ i „očistiti sopstveno srce“, ili
um, su potpuno aktivne osobine. Budda je učio da ne samo da ne treba da budemo zli, već da
treba da budemo pozitivno dobri.
149. Ko ili šta su „Tri vodiča“ koje budista treba da sledi?
O: Oni su otkriveni u formuli koja se zove Tisarana: „Pratim Buddu kao svog vodiča: sledim Zakon
kao svog vodiča: pratim Red kao svog vodiča“. Ovo troje su, u stvari, Budda Darma.
150. Šta on misli kada ponavlja ovu formulu?
O: On misli da Buddu smatra svojim svemudrim Učiteljem, Prijateljem i Uzorom; Zakon, ili
Doktrinu, zato što sadrži suštinske i nepromenljive principe Pravde i Istine i put koji vodi ka
ostvarenju savršenog duševnog mira na zemlji; i Red kao učitelje i uzore tog izvrsnog Zakona
kome je Budda podučavao.
151. Ali nisu li neki od članova ovog „Reda“ ljudi intelektualno i moralno inferiorni?
O: Da; ali nas Budda uči da samo oni koji se marljivo pridržavaju propisa, disciplinuju svoje umove
i teže da postignu ili su postigli jedan od osam stepena svetosti i savršenstva, čine njegov
„Poredak“. Izričito je navedeno da se Red koji se pominje u „Tisarani“ odnosi na „Attha Ariia
Puggala“— Plemenite koji su dostigli jedan od osam stepena savršenstva. Samo nošenje žutih
haljina, pa čak ni rukopoloženje, samo po sebi ne čini čoveka čistim ili mudrim niti mu daje pravo
na poštovanje.
152. Onda takvi nedostojni bhikkhui nisu oni koje bi pravi budista smatrao svojim vodičima?
O: Sasvim sigurno nisu.
153. Kojih je pet obreda, ili univerzalnih propisa, nazvanih Pancha Sila, koji su nametnuti običnim
ljudima uopšte?
153. Q. What are the five observances, or universal precepts, called the Pañcha Sīla, which are
imposed on the laity in general?
O: Oni su uključeni u sledeću formulu, koju budisti javno ponavljaju u viharama (hramovima):
Pridržavam se pravila da se uzdržim od uništavanja života bića. Pridržavam se pravila da se
uzdržim od krađe. Traženja utočišta u ne-entitetima i verovanja u nestvarnosti. Termin utočište
je više primenljiv na Nirvanu, čiji je sinonim Saranam. Prvosveštenik Sumangala mi takođe skreće
pažnju na činjenicu da pali koren Pali reči Sara ima sekundarno značenje ubijanja, ili onoga što
uništava. Buddham saranam gachchhami bi se tako mogao prevesti „Ja idem Buddi, Zakonu i
Redu, kao razaračima mojih strahova – prvi po njegovom propovedanju, drugi po njegovoj
aksiomatskoj istini, treći po njihovim različitim primerima i zapovestima“.
Pridržavam se pravila da se uzdržim od nedozvoljenih polnih odnosa.
Pridržavam se pravila da se uzdržim od laži.
Pridržavam se pravila da se uzdržim od upotrebe opojnih sredstava.
154. Šta pogađa inteligentnu osobu čitajući ove Sile?
O: Onaj ko ih strogo poštuje mora da pobegne od svakog uzroka koji proizvodi ljudsku patnju.
Ako proučavamo istoriju, otkrićemo da je sve proizašlo iz jednog ili drugog od ovih uzroka.
155. U kom Silasu je najjasnije prikazana dalekovidna mudrost Budde?
O: U prvom, trećem i petom; jer oduzimanje života, senzualnost i upotreba opojnih sredstava
izazivaju najmanje devedeset pet posto patnje među ljudima.
156. Kakve koristi čovek ima od poštovanja ovih propisa?
O: Kaže se da čovek stiče manje ili više zasluga prema načinu i vremenu poštovanja propisa, i
broju poštovanih; to jest, ako se pridržava samo jednog propisa, kršeći ostala četiri, stiče zaslugu
poštovanja samo tog propisa; i što se duže drži tog propisa to će zasluga biti veća. Onaj ko poštuje
sve, učiniće sebi više i sretnije postojanje u budućnosti.
157. Koja su druga pravila koji običnan čovek treba da se pridržava u svakodnevnom životu?
O: Atthanga Sila, ili Osmostruko pravilo, koje obuhvata pet gore nabrojanih (izostavljajući reč
"nezakonito" u trećem), sa tri dodatna; tj.:
Pridržavam se pravila da se uzdržavam od jela u neprikladno vreme.
Pridržavam se pravila da se uzdržim od plesa, pevanja, muzike i nepristojnih predstava, kao i od
upotrebe venaca, mirisa, parfema, kozmetike, masti i ukrasa.
Pridržavam se pravila da se uzdržim od korišćenja visokih i širokih kreveta. Sedišta i kauči koji se
ovde pominju su oni koje koriste svetovnjaci radi zadovoljstva i čulnog uživanja. U celibatu treba
izbegavati ove.
158. Kako bi budista opisao prave zasluge?
O: Nema velike zasluge ni u jednom samo spoljašnjem činu; sve zavisi od unutrašnjeg motiva koji
izaziva delo.
159. Daj mi primer?
O: Bogat čovek može potrošiti lakhe rupija na izgradnju dagoba ili vihara, na podizanje statua
Budde, na festivale i procesije, na hranjenje sveštenika, na davanje milostinje siromašnima, ili na
sadnju drveća, kopanje rezervoara ili izgradnju odmarališta kraj puta za putnike, a ipak ima
relativno male zasluge ako se to radi radi pokazivanja, ili da čuje kako ga ljudi hvale, ili iz bilo kojih
drugih sebičnih pobuda. Ali onaj ko čini najmanje od ovih stvari sa ljubaznim motivom, kao što je
ljubav prema bližnjima, dobija velike zasluge. Dobro delo učinjeno sa lošim motivom koristi
drugima, ali ne i onom koji ga čini. Onaj ko odobrava dobro delo kada ga učini drugi, deli zaslugu,
ako je njegova simpatija stvarna, a ne pretvarana. Isto pravilo važi i za zla dela.
160. Ali koje je najvrednije dobro delo od svih?
O: Dhammapada izjavljuje da je zasluga širenja Darme, Zakona Pravednosti, veća od zasluga bilo
kog drugog dobrog dela.
161. Koje knjige sadrže najvišu mudrost Budinog učenja?
O: Tri zbirke knjiga pod nazivom Tripitakas ili „Tri korpe“.
162. Kako se zovu tri Pitake, ili grupe knjiga?
O: Vinaya Pitaka, Sutta Pitaka i Abhidhamma Pitaka.
163. Šta one sadrže?
O: Prve sadrži sve što se odnosi na moral i pravila discipline za vladu Sanghe, ili Reda; druga sadrži
poučne diskurse o etici primenljive na sve; treća objašnjava psihološka učenja Budde, uključujući
dvadeset četiri transcendentalna zakona koji objašnjavaju funkcionisanje prirode.
164. Da li budisti smatraju da su izvor ovih knjiga Božanska bića?
O: Ne; ali ih poštuju kao da sadrže sve delove tog najizvrsnijeg zakona, pomoću kojeg čovek može
probiti puteve Samsare.
165. Koliko reči ima u celom tekstu tri Pitake?
O: Ukupno 1,752,800.
166. Kada su Pitake prvi put zapisane?
O: Godine 88-76 p.n.e., pod sinhalskim kraljem, Vatagaminijem, ili tri stotine trideset godina
nakon Budine Paranirvane.
167. Imamo li razloga da verujemo da su nam svi Budini govori poznati?
O: Verovatno ne, i bilo bi čudno da jesu. Za četrdeset pet godina svog javnog života morao je da
propoveda stotine govora. Od njih, u vreme rata i progona, mnogi su morali biti izgubljeni, mnogi
rasuti u daleke zemlje, a mnogi osakaćeni. Istorija kaže da su neprijatelji Buda Darme spaljivali
gomile naših knjiga visoke kao kokosovo drvo.
168. Da li budisti smatraju Budu onim koji nas svojom sopstvenom vrlinom može spasiti od
posledica naših individualnih greha?
O: Nimalo. Čovek mora da se emancipuje. Dok to ne učini, nastaviće da se rađa iznova i iznova –
žrtva neznanja, rob neugašenih strasti.
169. Šta je onda bio Buda za nas i sva druga bića?
O. Svevideći, svemudri Savetnik; onaj koji je otkrio siguran put i ukazao na njega; onaj koji je
pokazao uzrok i jedini lek za ljudsku patnju. Ukazujući na put, pokazujući nam kako da izbegnemo
opasnosti, postao je naš Vodič. On je za nas kao onaj koji vodi slepca preko uskog mosta preko
brzog i dubokog potoka i tako mu spasava život.
170. Ako bismo pokušali da predstavimo ceo duh Budine doktrine jednom rečju, koju reč bismo
izabrali?
O: Pravda.
171. Zbog čega?
O: Jer uči da svaki čovek dobija, pod dejstvom nepogrešive KARME, upravo onu nagradu ili kaznu
koju je zaslužio, ni više ni manje. Nijedno dobro ili loše delo, ma koliko beznačajno, i koliko god
tajno učinjeno, ne izmiče ravnomerno izbalansiranoj vagi Karme.
172. Šta je Karma6?
Uzročnost koja deluje kako na moralnom, tako i na fizičkom i drugim planovima. Budisti kažu da
u ljudskim poslovima nema čuda: šta čovek poseje to mora i požnjeće.
173. Koje su druge dobre reči korišćene da bi se izrazila suština budizma?
O: Samokultura i univerzalna ljubav.
174. Koja doktrina oplemenjuje budizam i daje mu uzvišeno mesto među svetskim religijama?

6
Karma se definiše kao zbir čovekovih postupaka. Zakon uzroka i posledice naziva se Patice a Samuppada
Dhamma. U Anguttara Nikaia Buda uči da je moje delovanje moje vlasništvo, moje delovanje je moje nasleđe, moje
delovanje je materica koja me nosi, moje delovanje je moj rođak, moje delovanje je moje utočište.
O: Mitta ili Maitreja — saosećajna ljubaznost. Štaviše, značaj ove doktrine je naglašen u davanju
imena"Maitri" (Saosećajni), budućem Budi.
175. Da li su sve ove tačke Doktrine koje ste objasnili bile meditirane od strane Bude u blizini Bo-
drveta?
O: Da, ovo i još mnogo toga što se može pročitati u Budističkim spisima. Ceo sistem budizma mu
je pao na pamet tokom Velikog prosvetljenja.
176. Koliko dugo je Buda ostao u blizini Bo-drveta?
O: Četrdeset devet dana.
177. Kako nazivamo prvi govor koji je Buda propovedao — onu koju je uputio svojim petorici
bivših drugova?
O: Dhammacakka-ppavattana sutta - Suta Definicije Pravila Doktrine.7
178. Koje teme je on obradio u ovom govoru?
O: "Četiri plemenite istine" i "plemeniti osmostruki put". Osuđivao je krajnje fizičko umrtvljivanje
podvižnika, s jedne strane, i uživanje u čulnim zadovoljstvima, s druge; ukazujući i preporučujući
Plemeniti osmostruki put kao srednji put.
179. Da li je Buda imao praksu obožavanja idola?
O: Nije; protivio se tome. Obožavanje bogova, demona, drveća itd., Budda je osudio. Spoljašnje
obožavanje je okov koji čovek mora da razbije ako želi da napreduje više.
180. Ali, zar budisti ne poštuju statuu Bude, njegove relikvije i spomenike koji ih čuvaju?
O: Da, ali ne sa osećanjem idolopoklonika.
181. Koja je razlika?
O: Naš paganski brat ne samo da uzima svoje slike kao vidljive predstave svog nevidljivog Boga ili
bogova, već prefinjeni idolopoklonik, u obožavanju, smatra da idol u svojoj supstanci sadrži deo
sveprožimajućeg božanstva.

7
Nakon pojavljivanja prvog izdanja, dobio sam od jednog od najsposobnijih pali učenjaka na Cejlonu, pokojnog L.
Corneille Vijesinha, Esk., Mudaliar iz Matalea, ono što se čini boljim prevodom Dhammacakka-ppavattane od
prethodnog; on to zove „Uspostavljanje vladavine zakona“. Profesor Ris-Dejvids preferira „Osnovu kraljevstva
pravednosti“. Gospodin Vijesinha mi piše: „Možete koristiti i 'Kraljevstvo pravednosti', ali ja više volim dogmatsku
teologiju nego filozofsku etiku. Dhammacakkappavattana suttum je diskurs pod naslovom 'Uspostavljanje vladavine
zakona'." Pošto sam ovo pokazao prvosvešteniku, srećan sam što mogu da kažem da on pristaje na zaključke
gospodina Vijesinhe.
182. Šta misli budista?
O: Budista poštuje Budinu statuu i druge stvari koje ste spomenuli, samo kao uspomene na
najvećeg, najmudrijeg, najdobroćudnijeg i najsaosećajnijeg čoveka u ovom svetskom periodu
(Kalpa). Sve rase i ljudi čuvaju i cene mošti i uspomene muškaraca i žena koji su na bilo koji način
smatrani velikima. Nama samo izgleda ja Budda poštovan i voljen više od bilo koga drugog velikog
ljudskog bića koje je spoznali tugu.
183. Da li nam je sam Buda dao nešto određeno na ovu temu?
O: Svakako. U Maha Pari-Nirvana Sutti on kaže da se emancipacija može postići samo vođenjem
svetog života, prema plemenitom osmostrukom putu, a ne večnim obožavanjem (āmisa pūjā),
niti obožavanjem sebe, ili drugog, ili bilo koje slike
184. Koliko je Budda cenio ceremonije ?
O: Od početka je osudio poštovanje ceremonija i drugih spoljašnjih praksi, koje samo povećavaju
naše duhovno slepilo i našu vezanost za puke beživotne oblike.
185. Šta je sa kontroverzama?
O: U brojnim diskursima on je ovu naviku osuđivao kao najpogubniju. On je propisao pokoru za
monahe koji gube vreme i slabe svoju višu intuiciju u prepirkama oko teorija i metafizičkih
suptilnosti.
186. Da li su čari, zagonetki, zabava i đavolsko plesanje deo budizma?
O: Oni su pozitivno odbojni njegovim osnovnim principima. Oni su preživeli relikti fetišizma i
panteističkih i drugih stranih religija. U Brahmajata Sutti, Budda je kategorički opisao ova i druga
sujeverja kao paganska, podla i lažna.8
187. Koje izrazite razlike postoje između budizma i onoga što se može ispravno nazvati
„religijama“?
O: Između ostalih, ovo: Budizam uči o najvišoj dobroti bez stvaranja Boga; kontinuitet života bez
pridržavanja sujeverne i sebične doktrine o večnoj, metafizičkoj supstanciji duše koja izlazi iz tela;
sreća bez objektivnog raja; metod spasenja bez namesničkog Spasitelja; iskupljenje samim sobom
kao Iskupiteljem, a bez obreda, molitvi, pokajanja, sveštenika ili zastupnika; i kao suština svega
Nirvana, koja se može postići u ovom životu i na ovom svetu vodeći čist, nesebičan život pun
mudrosti i saosećanja prema svim živim bićima.
188. Navedite dva glavna pravca „meditacija“, tj. procesa kojima se gasi strast i stiče znanje?

8
Mešanje ovih umetnosti i praksi sa budizmom je znak propadanja. Njihove činjenice i fenomeni su stvarni i sposobni
za naučno objašnjenje. Oni su prihvaćeni u terminu „magija“, ali kada im se pribegne, u sebične svrhe, privlače loše
uticaje na nekoga i ometaju duhovni napredak. Kada su korišćeni u bezopasne i blagotvorne svrhe, kao što su lečenje
bolesnika, spasavanje života, itd., Buda je dozvolio njihovu upotrebu.
O: A. Samatha i Vidarsama: (1) slabljenje strasti vođenjem svetog života i stalnim nastojanjem da
se obuzdaju čula; (2) postizanje natprirodne mudrosti refleksijom: svaki od njih obuhvata
dvadeset aspekata, ali ne treba da ih ovde navodim.
189. Koja su četiri puta ili stepena napredovanja do kojih se može doći?
O: (1) Sottāpatti— početak ili ulazak koji sledi nakon jasnog sagledavanja Četiri plemenite istine“;
(2) Sakardāgāmi— put onoga koji je toliko potčinio požudu, mržnju i zabludu da se samo još
jednom treba vratiti na ovaj svet;
(3) Anāgami— put onih koji su do sada pobedili sebe da se ne moraju vraćati na ovaj svet;
(4) Arhat— put svetog i dostojnog Arhata, koji ne samo da je oslobođen od potrebe reinkarnacije,
već se osposobio da uživa u savršenoj mudrosti, bezgraničnom saosećanju prema patnjama svih
i bezmernoj ljubavi prema svim bićima.
190. Da li popularni budizam ne sadrži ništa osim onoga što je istina, i u skladu sa naukom?
O: Kao i svaka druga religija koja postoji mnogo vekova, ona svakako sada sadrži neistinu
pomešanu sa istinom; uvek se nađe zlato pomešano sa šljakom. Pesnička mašta, revnost ili
dugotrajno sujeverje budističkih poklonika su, u različitim vremenima i u raznim zemljama, doveli
do toga da se plemeniti principi Buddinih moralnih doktrina udruže manje ili više sa onim što bi
moglo biti uklonjeno.
191. Kada se otkriju takve izopačenosti, šta treba da bude iskrena želja pravog budiste?
O: Pravi budista treba da bude uvek spreman i nestrpljiv da spozna lažno očišćeno od istine, i da
pomogne, ako može. Održana su tri velika Saveta Sanghe sa izričitom svrhom čišćenja tela Učenja
od svih korumpiranih interpolacija.
192. Kada?
O: Prvi, u pećini Sattapanni, neposredno posle Budine smrti; drugi u Valukarami, u Vaisali; treći u
Asokarama Vihari, u Pataliputri, 235 godina nakon Budine smrti..
193. U kom govoru nas sam Buda upozorava da očekujemo ovu izopačenost istinske Doktrine?
O: U Sanyutta Nikāya.
194. Da li postoje neke dogme u budizmu koje smo dužni da prihvatimo na osnovu vere?
O: Ne: nama je iskreno naređeno da ništa ne prihvatamo na osnovu vere; bilo da je zapisano u
knjigama, preneto od naših predaka, ili poučeno od mudraca.
195. Da li je on sam zaista učio tom plemenitom pravilu?
O: Da. Buda je rekao da ne smemo verovati u nešto što je rečeno samo zato što je rečeno; niti u
predanja jer su predata od davnina; niti u glasine kao takve; niti u spise mudraca, samo zato što
su ih mudraci napisali; niti u maštarije za koje možemo sumnjati da ih je u nama pokrenuo Deva
(to jest, u pretpostavljeno duhovno nadahnuće); niti u zaključake izvedene iz neke slučajne
pretpostavke koju smo možda napravili; niti u ono što se čini analognom nužnošću; niti na osnovu
pukog autoriteta naših učitelja ili gospodara.
196. Kada onda treba da verujemo?
A. Treba da verujemo kada je doktrina o pisanju ili izreka potvrđena našim sopstvenim razumom
i svešću. „Za ovo“, kaže on u zaključku, „učio sam vas da ne verujete samo zato što ste čuli, već
kada verujete iz sopstvene svesti, onda postupajte u skladu sa tim i u izobilju“. (Pogledaj Kālāma
Sutta od Anguttara Nikāya i Mahā Pari Nirvāna Sutta.)
197. Kako Buda sebe naziva?
O: On kaže da su on i ostale Budde samo "propovednici" istine koji ukazuju na put: mi sami
moramo da se potrudimo.
198. Gde se to kaže?
O. U Dhammapadi, poglavlje XX.
199. Da li budizam prihvata licemerje?
O: Dhammapada kaže: „Kao prelep cvet pun boja bez mirisa, besplodne su fine reči onoga ko se
ne ponaša u skladu sa tim.“
200. Da li nas budizam uči da uzvratimo zlom za zlo?
O: U Dhammapadi, Buda je rekao: "Ako čovek glupo pogreši, vratiću mu zaštitu svoje bezobzirne
ljubavi; što više zla dolazi od njega, više će dobra otići od mene." Ovo je put koji je sledio Arhat.9
Uzvraćanje zla za zlo je u budizmu zabranjeno.
201. Da li to podstiče okrutnost?

9
Budistički asketa koji je propisanom praksom dostigao vrhunsko stanje duhovnog i intelektualnog razvoja. Arhati
se mogu podeliti u dve opšte grupe Samathaianika i Sukkha Vipassaka. Prvi su uništili svoje strasti i u potpunosti
razvili svoj intelektualni kapacitet ili mistični uvid; ovi drugi su podjednako pobedili strast, ali nisu stekli superiorne
mentalne moći. Prvi mogu da deluju na fenomene, drugi ne mogu. Arhat više klase, kada se potpuno razvije, više nije
plen zabluda čula, niti rob strasti ili smrtne slabosti. On prodire do korena bilo koje teme na koju se njegov um
primenjuje bez praćenja sporih procesa rasuđivanja. Njegovo samoosvajanje je potpuno; a umesto osećanja i želje
koje uznemiravaju i očaravaju običnog čoveka, on se uzdiže u stanje koje je najbolje izraženo terminom „nirvanic“.
Na Cejlonu postoji popularno pogrešno shvatanje da je postizanje arhaštva sada nemoguće; da je sam Buda prorekao
da će moć za takav preobražaj nestati posle jednog milenijuma od njegove smrti. Ovu glasinu — i sličnu koja se svuda
čuje u Indiji, naime, da je u ovo mračni ciklus Kali Juge, praksa Joga Vidia, ili uzvišene duhovne nauke, nemoguća —
pripisujem genijalnosti onih koji treba da budu čisti i (da upotrebim nebudistički, ali veoma zgodan izraz) psihički
mudri kao što su bili njihovi prethodnici, ali nisu, i koji stoga traže izgovor! Buda je učio sasvim suprotnu ideju. U Niga
Nikaia je rekao: „Čuj, Subbhadra! Svet nikada neće biti bez Arhata ako se askete (monasi) u mojim skupštinama dobro
i istinski pridržavaju mojih propisa.“ (Imeccha Subhaddabhikkhu samma vihareiium asunno loko Arahantehiassa.)
O: Ne, zaista. U Pet pravila i u mnogim svojim diskursima, Budda nas uči da budemo milostivi
prema svim bićima, da pokušamo da ih učinimo srećnim, da ih sve volimo, da se uzdržavamo od
oduzimanja života, pristanka na njega ili podsticanja da se to čini.
202. U kom diskursu se to navodi?
O: Dhammika Sutta kaže: "Neka on (domaćin) ne uništava život ili čini radnju koja će dovesti do
toga, niti sankcioniše čin onih koji to čine. Neka se uzdrži od povređivanja bilo kog stvorenja."10
203. Da li odobrava pijanstvo?
O: U njegovoj Dhammika Sutti upozorava da ne pijemo alkoholna pića, da ne navodimo druge da
piju ili da sankcionišemo postupke onih koji piju.11
204. Do čega nam je rečeno da dovodi pijanstvo?
O: Do omalovažavanja, zločina, ludila i neznanja—to su glavni uzroci ponovnog rađanja.
205. Šta budizam uči o braku?
O: Apsolutna čednost kao uslov punog duhovnog razvoja je najviše pohvaljena; ali se brak sa
jednom ženom i vernost njoj priznaju kao neka vrsta čednosti. Budda je osudio poligamiju rekavši
da ona uključuje neznanje i promoviše požudu.
206. U kom diskursu?
O: U Anguttara Nikāya, Poglavlje IV.
207. Šta uči o dužnosti roditelja prema deci?
O: Treba da ih obuzdaju od poroka, da ih obuče u vrlini; da im omoguće da uče umetnost i nauku;
da im obezbede prikladne žene i muževe i da im daju nasledstvo.
208. Šta je dužnost dece?
O: Da izdržavaju svoje roditelje kada su stari ili u nevolji; obavljaju porodične obaveze koje su im
nametnute; čuvaju svoju imovinu; učine sebe dostojnim da budu njihovi naslednici, a kad ih ne
bude, sećaju ih se sa poštovanjem.
209. Šta je sa učenicima prema nastavnicima?
O: Da im pokažu poštovanje; da ga slušaju; da ispunjavaju njegove želje; da paze na njegova
uputstva.
210. Šta je sa mužem prema ženi?

10
Kolb, u svojoj Istoriji kulture, kaže: „Budizmu moramo zahvaliti za poštedu ratnih zarobljenika, koji su do sada bili
ubijani; takođe i za prekid odvođenja u ropstvo stanovnika osvojenih zemalja.”
11
Peti Sila se odnosi na puko uzimanje opojnih sredstava i droga koje zapanjuju, što na kraju dovodi do pijanstva.
O: Da je neguje; odnosi se prema njoj s poštovanjem i ljubaznošću; da joj bude veran; da učini da
je drugi poštuju; da joj obezbedi prikladne ukrase i odeću.
211. Šta je sa suprugom svom mužu?
O: Da pokaže naklonost prema njemu; vodi njegovo domaćinstvo kako treba; da bude
gostoljubiva prema gostima; da bude čedna; štedljiva; da pokaže veštinu i marljivost u svemu.
2012. Gde se uče ova pravila?
O: U Sigālovāda Sutta.
213. Da li bogatstvo pomaže čoveku u budućoj sreći?
O: Dhammapada kaže: „Jedan je put koji vodi do bogatstva, drugi put koji vodi do Nirvane.“
214. Da li to znači da nijedan bogat čovek ne može da postigne Nirvanu?
O: To zavisi od toga šta on najviše voli. Ako koristi svoje bogatstvo za dobrobit čovečanstva – za
napaćene, potlačene, neznalice – onda mu njegovo bogatstvo pomaže da stekne zasluge.
215. Ali ako ne?
O: Ali ako voli i pohlepno gomila novac radi njegovog posedovanja, onda to slabi njegov moralni
osećaj, podstiče ga na zločin, nanosi kletve na njega u ovom životu, a njihove posledice se osećaju
u sledećem rođenju.
216. Šta kaže "Dhammapada" o neznanju?
O: Da je to mrlja gora od svih ljaga koje čovek može da stavi na sebe.
217. Šta kaže o nemilosrdnosti prema drugima?
O: Da se krivica drugih lako uočava, a da je svoje greške teško vidimo; Čovek kao plevu saznaje
greške svog bližnjeg, ali svoju krivicu krije, kao što varalica krije lošu kocku od kockara.
218. Šta nam Buda savetuje o dužnosti čoveka prema siromašnima?
O: On kaže da neto prihod čoveka treba podeliti na četiri dela, od kojih jedan treba da bude
posvećen filantropskim aktivnostima.
219. Za kojih pet zanimanja se kaže da su najniža?
O: Prodaja pića, prodaja životinja za klanje, prodaja otrova, prodaja ubilačkog oružja i trgovina
robovima.
220. Za koga se kaže da nije u stanju da napreduje u duhovnosti?
O: Ubica oca, majke i svetih Arhata; Monasi koji seju razdor u Sangi; oni koji pokušavaju da
povrede ličnost Budde; oni koji imaju izrazito nihilističke poglede12 u pogledu buduće egzistencije;
i oni koji su izuzetno senzualni.
221. Da li budizam navodi mesta ili uslove mučenja u koje ga karma lošeg čoveka uvlači kada
napusti ovaj život?
O: Da. To su: Sanjīva; Kālasūtra; Sanghāta; Raurava; Mahā-Raurava Tāpa; Pratāpa; Avīchi.
222. Da li su to večne muke?
O: Svakako ne. Njeno trajanje zavisi od Karme čoveka.
223. Da li budizam tvrdi da će oni koji ne veruju u Buddu nužno biti osuđeni zbog svoje nevere?
O: Ne; dobrim delima mogu da uživaju ograničen period sreće pre nego što ih neiscrpljena tanhā
uvuče u ponovno rođenje. Da bi izbegao ponovno rođenje, mora se kročiti Plemenitim
Osmostrukim Putem.
224. Kakav je duhovni status žene među budistima?
O: Po našoj religiji one su savršeno jednake sa muškarcima. „Žena“, kaže Buda, u Čulavedala suti,
„može dostići najviši put svetosti koji je otvoren čoveku – Arhaštvo“.
225. Šta savremeni kritičar kaže o uticaju budizma na ženu?
O: Da je „učinila više za sreću i slobodu žene nego bilo koja druga vera“ (Sir Lepel Grifin)
226. 226. P. Šta je Buda učio o kasti?
O: Da čoveka ne određuju kaste, bilo Parija, najniža, ili Brahmana najviše, već dela. „Delima“,
rekao je On, „postaješ izopćenik, delima postaješ Brahmana“ (Vidi Vassala Sutt)
227. Recite mi priču da ovo ilustruje?
O: Ananda je, prolazeći pored bunara, bio žedan i zamolio je Prakrti, devojku iz kaste Matanga ili
Pariah, da mu da vode. Rekla je da je tako niske kaste da bi se on zarazio uzimanjem vode iz njene
ruke. Ali Ananda je odgovorio: „Ne tražim kastu, već vodu“; a srce devojke Matanga se
obradovalo i dala mu je da pije. Budda ju je blagoslovio zbog toga.
228. P. Šta je Buda rekao u "Vasala sutti" o čoveku Kaste Pariah Sopāka?
O: Da je svojim zaslugama dostigao najveću slavu; da su mnogi Khattiias (Kshattriias) i Brahmani
otišli da mu služe; i da je posle smrti rođen u svetu Brahma: dok ima mnogo bramana koji su zbog
svojih zlih dela rođeni u paklu.
229. Da li budizam uči o besmrtnosti duše?

12
Nihilizam je filozofsko učenje, po kome se ništa realno ne može dokazati.
O: Ona smatra da je "duša" reč koju koriste neznalice da izraze lažnu ideju. Ako je sve podložno
promeni, onda čovek i svaki njegov materijalni deo mora da se promeni. Ono što je podložno
promeni nije trajno: tako da ne može biti besmrtnog opstanka promenljive stvari.13
230. Šta je toliko zamerljivo u ovoj reči duša?
O: Ideja koja je povezana sa tim da čovek može biti entitet odvojen od svih drugih entiteta i od
postojanja celog Univerzuma. Ova ideja odvojenosti je nerazumna, nije dokazana logikom, niti je
podržana naukom.
231. Onda ne postoji posebno ja, niti možemo reći moje ovo ili ono?
O: Tačno tako.
O: Tanhā, ili nezadovoljena želja za postojanjem. Biće koje je učinilo ono za šta mora biti
nagrađeno ili kažnjeno u budućnosti i ima Tanhu, ponovo će se roditi zbog uticaja Karme.
233. Šta je to što se rađa?
O: Nova agregacija Skandhas, ili ličnosti14 izazvana poslednjom generativnom mišlju osobe koja
umire.
234. Koliko postoji Skandhas?
O: Pet
235. Kako se zovu?
A. Rūpa, Vedanā, Saññā, Samkhārā i Viññāna.
236. Objasnite ukratko šta su to?

13
„Duša“ koja se ovde kritikuje je ekvivalent grčkom psuche. Reč "materijal" pokriva druga stanja materije osim
fizičkog tela.
14
Nakon što sam razmislio, zamenio sam „ličnost“ za „individualnost“ kako je napisano u prvom izdanju. Uzastopna
pojavljivanja na jednoj ili više zemalja, ili "spuštanje u generaciju", tanhaički koherentnih delova (skandha)
određenog bića su sukcesija ličnosti. U svakom rođenju ličnost se razlikuje od ličnosti prethodnog ili sledećeg
rođenja. Karma deus ek machina, maskira (ili da kažemo reflektuje?) samu sebe, sada u ličnosti mudraca, ili kao
zanatlije, i tako dalje kroz niz rađanja. Ali iako se ličnosti uvek menjaju, jedna linija života duž koje su nanizane kao
perle, teče neprekinuto, to je uvek ta određena linija, nikada bilo koja druga. Stoga je individualno – individualno
vitalno talasanje – koje se kreće kroz objektivnu stranu Prirode, pod impulsom karme i kreativnim pravcem Tanhe i
opstaje kroz mnoge ciklične promene. Profesor Ris-Dejvids ono što prelazi od ličnosti do ličnosti duž individualnog
lanca naziva "karakterom" ili "delanjem". Pošto „karakter” nije puka metafizička apstrakcija, već zbir nečijih
mentalnih kvaliteta i moralnih sklonosti, zar ne bi pomoglo da se rasprši ono što profesor Ris-Dejvids naziva
„očajničkim sredstvom misterije” (budizam, str. 101), ako bismo život-talasanost posmatrali kao individualnost i svaki
njegov niz natalnih manifestacija kao zasebnu ličnost? Moramo imati dve reči da bismo razlikovali koncepte, a ja ne
smatram da nijedna nije tako jasna i izražajna kao dve koje sam izabrao. Savršena individua, budistički govoreći, je
Budda, rekao bih; jer Budda je samo redak cvet čovečanstva, bez imalo natprirodnog.
O: Rupa, materijalni kvaliteti; Vedana, senzacija; Sanna, apstraktne ideje; Samkhara, sklonosti
uma; Vinnana, mentalne moći ili svest. Od njih smo formirani; po njima smo svesni postojanja; i
preko njih komuniciraju sa svetom oko nas.
237. Kojem uzroku moramo da pripišemo razlike u kombinaciji pet Skandi koje čine da se svaki
pojedinac razlikuje od svakog drugog pojedinca?
O: Do zrele Karme pojedinca u njegovim prethodnim rođenjima.
238. Koja je sila energije koja deluje, pod vođstvom Karme, da proizvede novo biće?
O: Tanha—volja za životom.15
239. Na čemu je utemeljena doktrina ponovnog rođenja?
O: Na osnovu percepcije da su savršena pravda, ravnoteža i prilagođavanje svojstveni
univerzalnom sistemu prirode. Budisti ne veruju da je jedan život — iako je produžen na sto ili
pet stotina godina — dovoljan za nagradu ili kaznu za dela čoveka. Veliki krug ponovnih rađanja
će se manje-više brzo proći u skladu sa preovlađujućom čistotom ili nečistoćom nekoliko života
pojedinca.
240. Da li je ova nova agregacija Skandha – ova nova ličnost – isto biće kao ono u prethodnom
rođenju, čija ga je Tanhā dovela u postojanje?
O: U jednom smislu to je novo biće; u drugom nije. U Paliju je to — „nacha so nacha anno“ što
znači ni isto ni drugo. Tokom ovog života Skandhe se stalno menjaju; 16 i dok je čovek A. B., od
četrdeset godina, identičan, u pogledu ličnosti, sa mladićem A. B. od osamnaest godina, ipak,
neprekidnim trošenjem i popravkom svog tela i promenom uma i karakter, on je drugačije biće.
Ipak, čovek u starosti pravedno žanje nagradu patnje koja je posledica njegovih misli i postupaka
u svakoj prethodnoj fazi njegovog života. Dakle, novo biće ponovnog rođenja, budući da je ista
individualnost kao i ranije, ali sa izmenjenom formom, ili novom agregacijom Skandha, pravedno
žanje posledice svojih postupaka i misli u prethodnom postojanju.
241. Ali ostareli čovek se seća događaja iz svoje mladosti, uprkos tome što je bio fizički i psihički
promenjen. Zašto onda sećanje na prošle živote ne prenosimo od našeg poslednjeg rođenja, u
sadašnje rođenje?
O: Zato što je pamćenje uključeno u Skande; a Skandhe se menjaju sa novom reinkarnacijom,
razvija se novo sećanje, zapis tog konkretnog postojanja. Ipak, zapis ili odraz svih prošlih
zemaljskih života mora preživeti; jer, kada je princ Sidarta postao Budda, on je video ceo niz

15
Učenik može korisno konsultovati Šopenhauera u vezi s tim. Artur Šopenhauer, savremeni nemački filozof
najeminentnijih sposobnosti, učio je da je „Princip ili Radikal, prirode i svih njenih objekata, uključujući ljudsko telo,
suštinski ono čega smo sami najsvesniji u svom sopstvenom telu , odnosno volja. Intelekt je sekundarni kapacitet
primarne volje.
16
Fiziološki gledano, čovekovo telo se potpuno menja svakih sedam godina. Da nije tako on ne bi imao šta da vidi. I
svako ko dostigne četvrto stanje Dhiane (psihički uvid) može tako retrospektivno pratiti liniju svog života.
njegovih prethodnih rođenja. Intelekt je sekundaran, ali može dovesti, kod svetaca, do potpunog
odricanje od volje, onoliko koliko ono podstiče na „život“, a zatim se gasi u Nirvani (L. A. Sanders
u The Theosophist za maj 1882, str. 213).
242. Koja je krajnja tačka ka kojoj teže svi ti nizovi promena forme?
O: Nirvana.
243. P. Da li budizam uči da treba da činimo dobro u cilju dostizanja Nirvane?
O: Ne; to bi bila apsolutna sebičnost, jer bi onda Nirvana bila nagrada kojoj bi se mogli nadati,
kao što su novac, tron ili bilo koje drugo čulno uživanje. Nirvana se ne može tako dostići, a
nerazumni špekulant je osuđen na razočaranje.
244. Molim vas pojasnite?
O: Nirvana je sinonim za nesebičnost, potpuno prepuštanje sopstva istini. Neuki čovek teži
nirvanskoj sreći bez imalo pojma o njenoj prirodi. Odsustvo sebičnosti je nirvana. Činiti dobro u
cilju postizanja rezultata, ili voditi sveti život sa ciljem sticanja nebeske sreće, nije plemeniti život
koji je Budda zapovedio. Bez nade u nagradu treba živeti Plemeniti život, a to je najviši život.
Stanje nirvane se može postići dok neko živi na ovoj zemlji.
245. Navedite deset velikih prepreka napredovanju, koje se zovu Saniojanas, Okovi?
245. Q. Name the ten great obstacles to advancement, called Sanyojanas, the Fetters?
O: Zabluda o sebi (Sakkaia-ditthi); sumnja (Vicikiccha); zavisnost od sujevernih obreda (Silabbata-
paramasa); senzualnost, telesne strasti (Kama); mržnja, loše osećanje (Patiga); ljubav prema
životu na zemlji (Ruparaga); želja za životom na nebu (Aruparaga); ponos (Mana);
samopravednost (Uddhacca); neznanje (Avijja).
246. P: Da biste postali Arhat, koliko od ovih okova mora biti slomljeno?
O: Svi.
247. Kojih su pet Nirvarana ili Smetnji?
A. Pohlepa, zloba, lenjost, ponos i sumnja.
248. Zašto vidimo ovu sićušnu podelu osećanja, impulsa, delovanja uma, prepreka i pomoći
napredovanju toliko korišćenu u Budinim učenjima? To je veoma zbunjujuće za početnika.
O: To je da nam pomogne da steknemo znanje o sebi, trenirajući svoj um da detaljno razmisli o
svakoj temi. Prateći ovaj sistem samoispitivanja, konačno dolazimo do znanja i sagledavanja istine
kakva jeste. Ovo je kurs koji vodi svaki mudar učitelj da bi pomogao um svog učenika da se razvije.
249. Koliko je Budinih učenika bilo posebno poznato po svojim superiornim kvalitetima?
O: Ima osamdeset koji su u toj grupi. Zovu se Asiti Maha Savake.
250. Šta je prigrlila Budina mudrost?
O: On je poznavao prirodu Spoznajnog i Nespoznatljivog, Mogućeg i Nemogućeg, uzrok Zasluga i
Demerita; mogao je da čita misli svih bića; poznavao je zakone Prirode, iluzije čula i sredstva za
suzbijanje želja; mogao je razlikovati rađanje i ponovno rođenje pojedinaca i druge stvari.
251. Kako nazivamo osnovni princip na kome je izgrađeno celokupno Budino učenje?
O: Zove se Paticca Samuppāda.17
252. Da li je to lako shvatiti?
O: To je najteže je; u stvari, njegovo puno značenje i obim prevazilaze kapacitete onih koji nisu
savršeno razvijeni.
253. Šta je o tome rekao veliki komentator Buda Goša?
O: Da je čak i on bio bespomoćan u ovom ogromnom okeanu misli kao onaj koji pluta po okeanu
voda.
254. Zašto bi onda Buda rekao, u Parinibbana sutti, da on „nema tako nešto kao što je stisnuta
pesnica učitelja, koji nešto čuva“? Ako je celo njegovo učenje bilo otvoreno za svačije
razumevanje, zašto bi tako veliki i učeni čovek kao što je Buda Goša izjavio da je tako teško
razumeti?
O: Buda je očigledno mislio da je sve poučavao slobodno; ali podjednako je sigurno da stvarnu
osnovu Darme može razumeti samo onaj ko je usavršio svoje moći razumevanja. To je, dakle,
neshvatljivo običnim, neprosvećenim ljudima.
255. Kako Budino učenje podržava ovo gledište?
O: Buda je gledao u srce svake osobe, i propovedao je tako da odgovara individualnom
temperamentu i duhovnom razvoju slušaoca.

17
Ovaj osnovni princip u Pali jeziku zove se Nidana — lanac uzročnosti ili, doslovno, „Postanak zavisnosti“. Navedeno
je dvanaest nidana, tj.: Avijja—nepoznavanje istine prirodne religije; Samkhara—uzročna akcija, karma; Vinjana—
svest o ličnosti, „ja sam ja“; Nama rupa—ime i oblik; Salaiatana—šest čula; Phassa—kontakt, Vedana—osećanje,
Tanha—želja za uživanjem; Upadana—prianjanje, Bhava—individualizovanje postojanja; Jati—rođenje, kasta; Jara,
narana, sokaparidesa, dukkha, domanassa, upaiasa — propadanje, smrt, tuga, jadikovanje, očaj.
DEO 3. SANGHA
256. Po čemu se budistički monasi razlikuju od sveštenika drugih religija?
O: U drugim religijama, sveštenici tvrde da su zastupnici između ljudi i Boga, da je njihova uloga
u tome da pomognu da se dobije oproštenje grehova; budistički monahi ne priznaju i ne očekuju
ništa od božanske moći.
257. Ali zašto je onda vredelo stvarati ovaj Red, ili Bratstvo, ili Društvo, mimo celog naroda, ako
ne bi činili ono što rade drugi verski redovi?
O: Cilj je bio da se najčestitije, najinteligentnije, nesebične i duhovno nastrojene osobe navedu
da se povuku iz društvenog okruženja gde su njihove čulne i druge sebične želje prirodno ojačane,
i da posvete svoje živote sticanju najviše mudrosti i kako bi bili sposobni da poučavaju i vode
druge sa puta zadovoljstva koji vodi ka bedi, na teži put koji vodi istinskoj sreći i konačnom
oslobođenju.
258. Osim Osmorice, koja su dva dodatna svetkovanja obavezna za monahe?
O: Pridržavam se pravila da se uzdržim od plesa, pevanja i nepristojnih predstava. Pridržavam se
pravila da se uzdržim od primanja zlata ili srebra. Ceo Dasa, ili Bhikkhu Sila ili Deset pravila, su
obavezujući za sve Bhikkhue i Samanere, ili početnike, ali opciono sa bhaktama i običnim
narodom. Atthanga Sila je za one koji teže višim nivoima izvan rajskih oblasti18 tragalaca za
Nirvanom.
259. Da li postoje posebna pravila i uputstva za vođenje i disciplinu Reda?
O: Da: ima ih 250, ali svi spadaju u sledeća četiri poglavlja: Glavna disciplinska pravila {Patimokkha
Samvara Sila). Observacije za potiskivanje čula (Indriia Samvara Sila). Propisi za pravednu nabavku
i upotrebu hrane, ishrane, ogrtača itd. (Paccaia Sannissita Sila). Uputstva za vođenje
besprekornog života (Ajivapari Suddha Sila).
260. Nabrojite neke zločine i prestupe koje je monašima posebno zabranjeno da počine?
O: Pravi monasi se uzdržavaju od: uništavanja života bića; krađe; lažna demonstracije "okultnih"
moći da se bilo ko prevari; seksualnih odnosa; upotrebe opojnih pića i jela u neprikladno vreme;
ples, pevanje i nepristojne predstave; korišćenje venaca, mirisa, parfema itd.; korišćenje visokih
i širokih kreveta, kauča ili sedišta; primanje poklona od zlata, srebra, sirovog žita i mesa, žena i
devojaka, robova, stoke, slonova itd.; klevete; korišćenja grubog i prekornog jezika; preklapanja;
čitanja i slušanja bajkovitih priča; Prenošenje poruka običnim ljudima i od njih; kupovina i prodaja;
varanje, podmićivanje, obmana i prevara; zatvaranje, pljačkanje i pretnje drugima; praksa
određenih magijskih umetnosti i nauka, kao što su proricanje sudbine, astrološka predviđanja,

18
Upasaka i Upasika ih posmatraju na budističke dane Uposatha (subota) (u skr. Upavasata). To su 8., 14. i 15. dan
svake polovine lunarnog mesec.
hiromantija i druge nauke, koje se nazivaju magija. Bilo šta od ovoga bi usporilo napredak onoga
ko ima za cilj postizanje Nirvane.
261. P. Koje su dužnosti bhikhua prema običnim ljudima?
O: Uopšte, da im daju primer najvišeg morala; da ih poučavaju i upućuju; da propovedaji i izlagažu
Zakon; da recituje Parittu (utešne tekstove) bolesnima, i to javno u vreme javnih nesreća, kada
se to od njih traži; i da neprestano pozivaju narod na vrlinske radnje. Trebalo bi da ih odvrate od
poroka; da budu saosećajni i nežnog srca i da nastoje da unaprede dobrobit svih bića.
262. Koja su pravila za prijem u Red?
O: Kandidat se često ne uzima pre desete godine, mora imati saglasnost roditelja; biti bez lepre,
čireva, konzumacije i napadaja; mora biti slobodan čovek; da nema dugove; i ne sme biti zločinac
ili deformisan ili u kraljevskoj službi.
263. Kako se on zove početnik?
O. Samanera, učenik 1924
264. U kojoj dobi se Samanera može zamonašiti za Sramana?
O: Ne pre njegove dvadesete godine.
265. P: Kada ste spremni za rukopoloženje, šta se dešava?
O: Na sastanku monaha ga predstavlja jedan bhikkhu kao svog predlagača, koji izveštava da je
kvalifikovan, a kandidat kaže: „Molim Sanghu, velečasni gospodo, za ceremoniju Upasampada
(osvećenja) itd.“
266. I onda?
O: Oblači haljine i ponavlja Tri utočišta (Tisarana) i Deset propisa (Dasa Sila.)
267. Koje su dve suštinske stvari koje treba poštovati?
O: Siromaštvo i čednost. Bhikkhu pre hirotonije mora da poseduje osam stvari, tj. svoju odeću,
pojas za svoje slabine, činiju za prosjačenje, cediljku za vodu, britvu, iglu, lepezu, sandale. U okviru
ograničenja koja su striktno navedena u Vinaji, on može da poseduje određena druga svojstva.
268. P: Šta je sa javnim priznanjem krivice?
O: Jednom svake dve nedelje, obavlja se ceremonija Patimokka (Rasterećenja), kada svaki
Bhikkhu prizna pred skupštini sve svoje greške koje je počinio i prima pokajanja koje mu mogu
biti propisana.

19
Odnos prema njegovom Guruu, ili učitelju, je skoro kao odnos kumčeta i kuma među hrišćanima, samo stvarniji,
jer učitelj postaje otac, majka, porodica i svi za njega. Njegov uvodničar tada preporučuje da bude primljen. Tada je
prihvaćen.
269. P: Koju dnevnu rutinu mora da prati?
O. On se diže pre Sunca, pere, mete viharu, briše oko Bo-drveta koje raste u blizini svake vihare,
donosi vodu za piće za dan i filtrira je; povlači se za meditaciju, nudi cveće ispred dagobe, ili
relikvija, ili pred Bo-drvetom; zatim uzima svoju zdelu za prosjačenje i ide od kuće do kuće
skupljajući hranu – koju ne smije tražiti, već primati u svoju činiju koju dobrovoljno daju ukućani.
Vraća se, kupa noge i jede, nakon čega nastavlja meditaciju.
270. Moramo li da verujemo da nema zasluga u prinošenju cveća (mala puja) kao činu
obožavanja?
O: Sam taj čin je bez osnova kao puka formalnost, ali ako se prinese cvet kao najslađi, najčistiji
271. Q. What next does the Bhikkhu do?
O: On nastavlja da uči. Na zalasku sunca ponovo mete sveta mesta, pali lampu, sluša uputstva
svog pretpostavljenog i priznaje mu svaku grešku koju je možda počinio.
272. P. Na osnovu čega su napravljene njegove četiri iskrene meditacije (Sati-patthana)?
A. Na osnovu tela, Kaianapassana.
2. Na osnovu osećanja, Vedananupassana.
3. Na osnovu uma, Chittannpassana.
4. Na osnovu doktrine, Dhammanupassan
273. P. Šta je cilj četiri velika napora (Sammappadhana)?
O: Da potisnu animalne želje i da se raste u dobroti.
274. Za percepciju najviše istine od strane Bhikkhua, da li se kaže da je razum najbolji, ili intuicija?
O: Intuicija — mentalno stanje u kome se bilo koja željena istina trenutno shvata.
275. A kada se može postići taj razvoj?
O. Kada neko, vežbanjem Jñāna, dođe do svoje četvrte faze otkrivanja.
276. Da li treba da verujemo da je u završnoj fazi Jñāna, i u stanju zvanom Samadhi, um prazan i
misao zaustavljena?
O: Upravo suprotno. Tada je nečija svest najintenzivnije aktivna, a njegova moć da stekne znanje
shodno tome ogromna.
277. Pokušajte da mi date poređenje?
O: U običnom budnom stanju nečiji pogled na znanje je ograničen kao što je ograničen pogled
čoveka koji hoda putem između visokih brda; u višoj svesti Jñāna i Samadhija to je kao prizor orla
koji stoji na gornjem nebu i gleda na celu zemlju.
278. Šta naše knjige govore o Budinoj upotrebi ove sposobnosti?
O: Kažu nam da je imao običaj da svako jutro baci pogled na svet i svojim božanskim (vidovitim)
vidom vidi gde ima ljudi spremnih da prime istinu. Zatim bi zamislio, ako je to bilo moguće, da
istina stigne do njih. Kada bi ga ljudi posećivali, on bi gledao u njihove umove, čitao njihove tajne
motive, a zatim im propovedao prema njihovim potrebama.
DEO 4. USPON I ŠIRENJE BUDIZMA
279. P: Što se tiče broja njegovih sledbenika, kakav je budizam u ovom trenutku u poređenju sa
drugim glavnim religijama?
O. Sledbenici Buda Darme su brojniji od sledbenika svake druge religije.
280. Koliki je procenjeni broj?
O: Oko pet stotina miliona (5.000 lakh ili 500 kruna): ovo je petnaestina, ili gotovo polovina,
procenjene populacije planete.
281. Da li su vođene mnoge velike bitke i mnoge zemlje osvojene? Da li je mnogo ljudske krvi
proliveno za širenje Buda Darme?
O: Istorija ne beleži da je jedan od tih okrutnosti i zločina počinjen da bi se propagirala naša
religija. Koliko znamo, to nije izazvalo prolivanje ni kapi krvi. (Vidi fusnotu ante—svedočenje
profesora Kolba.)
282. U čemu je onda tajna njegovog divnog širenja?
O. Ona ne može biti ništa drugo do njena suštinska izvrsnost: njena samoočigledna osnova istine,
njeno uzvišeno moralno učenje koji su dovoljni da zadovolje sve ljudske potrebe.
283. P: Kako je propagiran budizam?
O. Buda je tokom četrdeset pet godina svog života kao Učitelj mnogo putovao Indijom i
propovedao Darmu. Poslao je svoje najmudrije i najbolje učenike da učine isto širom Indije.
284. Kada je poslao svoje pionirske misionare?
O: Na dan punog meseca u mesecu Vap (oktobar).
285. Šta im je rekao?
O: Sazvao ih je i rekao: „Izađite, monasi, idite i propovedajte zakon svetu. Radite za dobro drugih,
kao i za svoje dobro... Nosite radosnu vest svakom čoveku. Gledajte da vam se putevi ne ukrste."
286. Koliko pre hrišćanske ere se to dogodilo?
O: Oko šest vekova.
287. Kakvu pomoć su Kraljevi pružili?
O. Pored nižih klasa, veliki kraljevi, radže i maharadže su se preobratili i dali svoj uticaj na širenje
religije.
288. Šta je sa hodočasnicima?
A. Učeni hodočasnici su dolazili u različitim vekovima u Indiju i nosili sa sobom knjige i učenja u
svoje rodne zemlje. Tako su postepeno čitavi narodi napuštali svoje religije i postajali budisti.
289. Kome, više nego bilo kom drugom, svet duguje trajno uspostavljanje Buddine religije?
O: Caru Ašoki, zvanom Veliki, ponekad Pijadasi, ponekad Darmašoka. Bio je sin Bindusare, kralja
Magade, sušnog unuka Čandragupte, koji je proterao Grke iz Indije.
290. Kada je on vladao?
A. U trećem veku pre nove ere, oko dva veka posle Buddinog vremena. Istoričari se ne slažu oko
njegovog tačnog datuma, ali ne mnogo.
291. Šta ga je učinilo velikim?
O: Bio je najmoćniji monarh u indijskoj istoriji, kao ratnik i kao državnik; ali njegove najplemenitije
karakteristike bile su ljubav prema istini i pravdi, tolerancija prema verskim razlikama, pravičnost
vlasti, ljubaznost prema bolesnima, siromašnima i životinjama. Njegovo ime se poštuje od Sibira
do Cejlona.
292. P: Da li je rođen kao budista?
O: Ne, on je preobraćen desete godine nakon njegovog pomazanja za kralja, od strane Nigrodha
Samanere, Arhata.
293. Šta je uradio za budizam?
O. Isterao je loše monahe, ohrabrio dobre, svuda gradio manastire i dagobe, osnivao bašte,
otvarao bolnice za ljude i životinje, sazvao savet u Patni da revidira i ponovo uspostavi Darmu,
promovisao žensko versko obrazovanje i slao ambasade petorici grčkih kraljeva, njegovim
saveznicima i svim vladarima Indije, da propovedaju Buddinu doktrinu. On je sagradio spomenike
u Kapilavastu, Buda Gaji, Isipatani i Kusinari, naša četiri glavna mesta hodočašća, pored hiljada
drugih.
294. Koji apsolutni dokazi postoje o njegovom plemenitom karakteru?
O: Poslednjih godina otkriveno je, u svim delovima Indije, četrnaest njegovih Edikta, ispisanih na
živim stenama, i osam na stubovima podignutim po njegovom naređenju. Oni u potpunosti
dokazuju da je bio jedan od najmudrijih i najviših suverena koji je ikada živeo.
295. Kakav karakter ovi natpisi daju budizmu?
O: Oni pokazuju da je to religija plemenite tolerancije, univerzalnog bratstva, pravednosti i
pravde. Nema mrlje sebičnosti, sektaštva ili netrpeljivosti. Oni su učinili više od bilo čega drugog
da budizam zadobije poštovanje kojem sada ima među velikim poglavarima zapadnih zemalja.
296. Koji je najdragoceniji poklon Dharmašoka dao budizmu?
O: On je svog voljenog sina Mahindu i ćerku Sanghamittu dao Redu i poslao ih na Cejlon da uvedu
religiju.
297. Da li je ova činjenica zabeležena u istoriji Cejlona?
O: Da, sve je to zabeleženo u Mahavansi, od strane čuvara kraljevskih zapisa, koji su tada živeli i
videli misionare.
298. Da li je još uvek vidljiv neki dokaz o Sanghamittinoj misiji?
O: Da; donela je sa sobom na Cejlon granu samog Bodhi drveta pod kojim je sedeo Buda kada je
postao prosvetljen, a ona još uvek raste.
299. Gde?
O. U Annradhapuri. Njegova istorija je zvanično sačuvana do danas. Zasađeno 306. godine pre
nove ere, to je najstarije istorijsko drvo na svetu.
300. Ko je bio vladajući suveren u to vreme?
O. Devanampiiatissa. Njegova supruga, kraljica Anula, pozvala je Sanghamittu da dođe i osnuje
Bhikkhuni ogranak Reda.
301. Ko je došao sa Sanghamittom?
O. Mnogi drugi Bhikkhuni. Ona je svojevremeno primila kraljicu i mnoge njene dame, zajedno sa
pet stotina devica, u red.
302. Da li možemo da pratimo efekte misionara cara Ašoke u inistranstvu?
O. Njegov sin i ćerka su uveli budizam na Cejlon: njegovi monasi su ga dali celoj severnoj Indiji,
četrnaest indijskih nacija van njenih granica i pet grčkih kraljeva, njegovih saveznika, sa kojima je
sklopio ugovore o prihvatanju svojih verskih propovednika.
303. Možete li ih imenovati?
O: ANTIOH Sirijski, PTOLEMEJ Egipatski, ANTIGON Makedonski, MARGA Kirenski i ALEKSANDAR
Epirski.
304. Gde to saznajemo?
O: Iz samih edikta Ašoke Velikog, koje je on napisao na stene i kamene stubove, koji još uvek stoje
i mogu ih videti svi koji se odluče da posete mesta.
305. Preko kojih zapadnih verskih bratstava se Budda Darma pomešala sa zapadnim mišljenjem?
O: Preko sekti egipatskih terapeuta i palestinskih esena.
306. Kada su budističke knjige prvi put uvedene u Kinu?
O. Već u drugom ili trećem veku p.n.e. U Samanta Pasadika i Sarattha Dipani — dve knjige Palija
se kaže da je pet Darmašokinih monaha poslato u pet divizija Kine.
307. Odakle i kada je stigao u Koreju?
O: Iz Kine, 372. godine nove ere.
308. Odakle i kada je stigao u Japan?
O: Iz Koreje, 552. nove ere.
309. Odakle i kada je stigao u Kinu Kočin, Formozu, Javu, Mongoliju, Jorkand, Balk, Boharu,
Avganistan i druge zemlje Centralne Azije?
O. Očigledno u četvrtom i petom veku nove ere.
310. Sa Cejlona, gde i kada se proširio?
O: U Burmu, 450. godine nove ere, a odatle postepeno u Arakan, Kamboju i Pegu. U sedmom
veku (638. godine nove ere) proširila se na Sijam, gde je sada, kao i uvek od tada, državna religija.
311. Iz Kašmira, gde se još proširio osim u Kinu?
A. U Nepal i Tibet.
312. Zašto je budizam, koji je nekada bio preovlađujuća religija širom Indije, sada tamo skoro
izumro?
O: Budizam je u početku bio čist i plemenit, samo učenje Tathagate; Sangha je bio pune vrlina i i
poštovao je propise; budizam je osvojio sva srca i širio je radost kroz mnoge narode, kao što
jutarnja svetlost šalje život kroz cveće. Ali posle nekoliko vekova, loši Bhikkhui su dobili
rukopoloženje (Upasampada), Sangha je postao bogat, lenj i senzualan, Darma je iskvarena i
indijska nacija ju je napustila.
313. P. Da li se nešto desilo u devetom ili desetom veku nove ere da bi se ubrzao njegov pad?
O: Da.
314. Da li još nešto pored propadanja duhovnosti, kvarenja Sanghe i odgovora stanovništva koje
je imalo više ideale i očekivanja od neinteligentnog idolopoklonstva?
O: Da. Rečeno je da su Musalmani izvršili invaziju, pregazili i osvojili velika područja Indije; svuda
dajući sve od sebe da iskorijene našu religiju.
315. P. Za koja su okrutna dela optuženi?
O: Spalili su, srušili ili na drugi način uništili naše vihare, poklali naše bhikhue i zapalili naše verske
knjige.
316. P. Da li je naša književnost potpuno uništena u Indiji?
O: Ne. Mnogi monasi su pobegli preko granica u Tibet i druga bezbedna mesta utočišta, noseći
svoje knjige sa sobom.
317. Da li su nedavno otkriveni tragovi ovih knjiga?
O: Da. Rai Bhadur Sarat Chandra Das, C.I.E., poznati bengalski pandit, video ih je na stotine u
vihara bibliotekama Tibeta, doneo je sa sobom kopije nekih od najvažnijih i sada je zaposlen od
strane Vlade Indije na njihovom uređivanju i objavljivanju .
318. U kojoj zemlji imamo razloga da verujemo da su svete knjige početnog budizma najbolje
očuvane i najmanje iskvarene?
O. Cejlon. Enciklopedija Britanika kaže da je na ovom ostrvu budizam, iz određenih razloga,
„zadržao skoro svoju iskonsku čistotu do modernih vremena“.
319. Da li je u savremeno doba napravljena bilo kakva revizija teksta Pitaka?
O: Da. Pažljiva revizija Vinaia Pitake napravljena je na Cejlonu 1875. godine, na konvenciji
najučenijih bhikhua, pod predsedništvom H. Sumangale, Pradhana Sthavira.
320. Da li je bilo prijateljskih odnosa u interesu budizma između naroda južnih i naroda severnih
budističkih zemalja?
O. Godine 1891 nove ere, učinjen je uspešan pokušaj da se najake Pradhana iz dve velike divizije
slože da prihvate četrnaest predloga kao otelotvorenja fundamentalnih budističkih verovanja
koja su priznata i podučavaju obe divizije. Ovi predlozi, koje je sastavio pukovnik Olkot, pažljivo
su prevedeni na burmanski, singalski i japanski, o njima se raspravljalo jedan po jedan i
jednoglasno su usvojeni i potpisani od strane glavnih monaha i objavljeni u januaru 1892.
321. Sa kojim dobrim rezultatom?
O: Kao rezultat dobrog razumevanja koje sada postoji, izvestan broj japanskih bhikhua i samanera
poslat je na Cejlon i Indiju da proučavaju pali i sanskrit.
322. Postoje li znaci da je Budda Darma sve popularnija u nebudističkim zemljama?25
O: Postoje. Pojavljuju se prevodi naših vrednijih knjiga, objavljuju se mnogi članci u recenzijama,
časopisima i novinama, a iz štampe stižu odlični originalni traktati uglednih pisaca. Štaviše,
budistički i nebudistički predavači javno govore o budizmu širokoj publici u zapadnim zemljama.
Shin Shu sekta japanskih budista je zapravo otvorila misije u Honoluluu, San Francisku,
Sakramentu i drugim američkim gradovima.
323. Koje dve naše vodeće ideje uglavnom zauzimaju zapadnjački um?
O: Oni karme i reinkarnacije. Brzina njihovog prihvatanja je veoma iznenađujuća.
324. Šta se veruje da je objašnjenje ovoga?
O: Njihovo pozivanje na prirodni instinkt pravde i njihovu očiglednu razumnost.
25 Vidi Dodatak.
DEO 5. BUDIZAM I NAUKA
325. Ima li budizam ikakvo pravo da se smatra naučnom religijom, ili se može klasifikovati kao
„otkrivena“?
O: Najizrazitije, to nije otkrivena religija. Budda nije tako propovedao, niti se to tako shvata.
Naprotiv, izneo ga je kao izjavu večnih istina, koje su i njegovi prethodnici učili kao i on.
326. Ponovite ponovo ime Sutte, u kojoj nam Budda govori da ne verujemo u navodno otkrivenje,
a da ga ne testiramo svojim razumom i iskustvom?
O: Kalama Sutta, Anguthara Nikaia.
327. Da li budisti prihvataju teoriju da je sve iz ničega formirao Stvoritelj?
O: Buda je učio da su dve stvari bezrazložne, tj. Akaša i Nirvana. Sve je izašlo iz Akaše, koja je pod
uticajm zakona kretanja koji joj je svojstven, i, nakon izvesnog postojanja, nestaje. Nikada ništa
nije proizašlo iz ničega. Mi ne verujemo u čuda; stoga poričemo stvaranje i ne možemo zamisliti
stvaranje nečega ni iz čega. Ništa organsko nije večno. Sve je u stanju stalnog toka, i prolazi kroz
promene i reformaciju, održavajući kontinuitet u skladu sa zakonom evolucije.
328. Da li je budizam suprotan obrazovanju i proučavanju nauke?
O: Upravo suprotno: u Sigalovada sutti, u govoru koji je propovedao Budda, On je kao jednu od
dužnosti učitelja naveo da svojim učenicima treba da daje „pouke o nauci i predanju“. Buddina
viša učenja su za prosvetljene, mudre i promišljene.
329. Možete li da pokažete bilo kakvu dalju podršku budizma od strane nauke?
O: Budina doktrina uči da je postojalo mnogo rodonačelnika ljudske rase; takođe da postoji
princip diferencijacije među ljudima; neki pojedinci imaju veći kapacitet za brzo postizanje
Mudrosti i dolazak u Nirvanu od drugih.
330. Još neko?
O: Budizam podržava učenje o neuništivosti sile.
331. Da li budizam treba nazvati planom nauke ili kodeksom morala?
O: Pravilno govoreći, čista moralna filozofija, sistem etike i transcendentalne metafizike. Toliko je
izuzetno praktično da je Buda ćutao kada ga je Malunka pitala o poreklu stvari.
332. Zašto je to uradio?
O: Zato što je smatrao da naš glavni cilj treba da bude da vidimo stvari kakve postoje oko nas i da
pokušamo da ih poboljšamo, a ne da gubimo vreme u intelektualnim spekulacijama.
333. Šta budisti kažu da je razlog povremenog rađanja veoma dobre i mudre dece od loših
roditelja, a veoma loše od dobrih roditelja?
O: To je zbog odgovarajuće karme dece i roditelja; svako je možda zaslužio da se takvi neobični
odnosi formiraju u sadašnjem rođenju.
334. Da li je bilo šta rečeno o telu Budde koje daje jarko svetlo?
O: Da, postojao je božanski sjaj poslat iznutra snagom njegove svetosti.
335. Kako se to zove na Pali?
O: Buddharansi, Buda zraci.
336. Koliko se boja moglo videti u njemu?
O: Šest, povezanih u parove.
337. Njihova imena?
O:. Nila, Pita, Lohita, Avadata, Mangasta, Prabhasvra.
338. Da li su druge osobe emitovale takvu blistavu svetlost?
O: Da, svi Arhati su imali tu osobinu, u stvari, svetlost sija jače i jače srazmerno duhovnom razvoju
ličnosti.
339. Gde vidimo ove boje?
O: U svim viharama gde postoje naslikane slike Bude. Takođe se vide na prugama budističke
zastave, prvo napravljene na Cejlonu, ali sada široko prihvaćene u svim budističkim zemljama.
340. U kom govoru sam Budda govori o tom svetlu u njemu?
O: U Maha-Parinibbana Sutti, Anandi, njegovom omiljenom učeniku, primetivši veliki sjaj koji
dolazi iz tela njegovog Učitelja. Budda je rekao da se u dva navrata dešava ovaj izvanredni sjaj,
(a) neposredno nakon što Tathagata stekne vrhunski uvid, i (b) u noći kada je konačno preminuo.
341. Gde čitamo o ovoj velikoj svetlosti koja se emituje iz tela drugog Bude?
O: U priči o Sumedhi i Dipankara Budi, koja se nalazi u Nidanakathi knjige Jataka, ili priči o
reinkarnacijama Bodisattve Siddharthe Gautame.
342. Kako je to opisano?
O: Kao oreol dubine kopna.
343. Kako to zovu Indusi?
O: Tejas; njegov produženi sjaj nazivaju Prakasha.
344. Kako to sada zovu Evropljani?
O: Ljudska aura.
345. Koji je veliki naučnik dokazao postojanje ove aure pažljivo sprovedenim eksperimentima?
O: Baron fon Rajhenbah. Njegovi eksperimenti su u potpunosti opisani u njegovim istraživanjima,
objavljenim 1844-5. Doktor Baraduk iz Pariza je nedavno fotografisao ovo svetlo.
346. Da li je ova svetla aura čudo ili prirodni fenomen?
O: Prirodni fenomen. Dokazano je da ga imaju ne samo svi ljudi, već i životinje, drveće, biljke, pa
čak i kamenje.
347. Koja je to posebnost u slučaju Budde ili Arhata?
O: Neizmerno je svetliji i prošireniji nego u slučajevima drugih bića i predmeta. To je dokaz
njihovog superiornog razvoja u moći Iddija. Svetlost je viđena kako dolazi iz dagoba na Cejlonu
gde su, kako se kaže, smeštene relikvije Bude.
348. Da li ljudi drugih religija osim budizma i hinduizma takođe veruju u ovo svetlo?
O: Da, na svim slikama hrišćanskih umetnika ova svetlost je predstavljena kako sija oko tela
njihovih svetih ličnosti. Utvrđeno je da je isto verovanje postojalo i u drugim religijama.
349. Koji istorijski događaj podržava modernu teoriju hipnotičke sugestije?
O: To od Chullapanthake, kao što je rečeno u Pali komentaru na Dhammapadu, itd.
350. Recite mi činjenice.
O: On je bio bhikkhu koji je postao Arhat. Baš tog dana Buda je poslao glasnika da ga pozove.
Kada je čovek stigao do Vihare, video je tri stotine monaha u jednoj grupi, svaki potpuno sličan
ostalim u svakom pogledu. Na njegovo pitanje ko je Chullapanthaka, svaka od tri stotine figura je
odgovorila: „Ja sam Chullapanthaka“.
351. Šta je glasnik uradio?
O: U svojoj zbunjenosti vratio se i prijavio Buddi.
352. Šta mu je tada Budda rekao?
O: Rekao mu je da se vrati u viharu i, ako se ista stvar desi, da uhvati za ruku prvu osobu koja je
rekla da je Chullapanthaka i da ga dovede do njega. Buda je znao da će novi Arhat pokazati svoju
stečenu moć da utisne iluzorne slike sebe na glasnika.
353. Kako se ova moć iluzije zove u Paliju?
A. Manomaia Iddhi.
354. Da li su iluzorne kopije Arhatove ličnosti bile materijalne? Da li su bili sastavljeni od
supstance i da li ih je glasnik mogao osetiti i njima rukovati?
O: Ne; bile su to slike impresionirane njegovom mišlju i uvežbanom snagom volje na glasnikov
um.
355. Sa čime biste ih uporedili?
O: Čovekovom odrazu u ogledalu, prikazi su dakle bili kao on, ali bez čvrstine.
356. Šta je bilo potrebno da bi se stvorila takva iluzija na glasniku?
O: Taj Čulapanthaka treba jasno da zamisli u svom sopstvenom umu svoj tačan izgled, a zatim da
to utisne, sa onoliko duplikata ili ponavljanja koliko odabere, na osetljivi mozak glasnika.
357. Kako se ovaj proces sada zove?
O: Hipnotička sugestija.
358. Da li je bilo koja treća strana takođe mogla da vidi ove iluzorne figure?
O: To bi zavisilo od volje Arhata ili hipnotizera.
359. Kako to mislite?
O: Pod pretpostavkom da je tamo bilo pedeset ili pet stotina ljudi, umesto jednog, Arhat bi mogao
hteti da iluziju svi podjednako vide, ali je mogao želeo, da je jedino glasnik vidi.
360. Da li je ova grana nauke dobro poznata u naše vreme?
O: Vrlo dobro poznata. Poznato je svim studentima mesmerizma i hipnotizma.
361. U čemu naše moderno naučno uverenje podržava teoriju karme, kako se uči u budizmu?
O: Savremeni naučnici uče da je svaka generacija ljudi nasledila vrline i poroke prethodne
generacije, ne u masi kao takvoj, već u svakom pojedinačnom slučaju. Svako od nas, prema
budizmu, dobija rođenje koje predstavlja uzroke koje je on stvorio u prethodnom rođenju. Ovo
je ideja Karme.
362. Šta kaže Vasettha Sutta o uzročnosti u prirodi?
O: Kaže: "Svet postoji po uzroku; sve stvari postoje po uzroku, sva bića su vezana uzrokom."
363. Da li budizam uči o nepromenljivosti vidljivog univerzuma; naše zemlje, sunce, meseca,
zvezda, minerala, biljnog, životinjskog i ljudskog carstva?
O: Ne. On uči da se sve stalno menja i da sve mora da nestane tokom vremena.
364. I da se nikada više ne pojaviti?
O: Nije tako: principom evolucije, vođeni karmom, individualnom i kolektivnom, evoluiraće drugi
univerzum sa svojim sadržajem, kao što je naš univerzum evoluirao iz Akaše.
365. Da li budizam priznaje da čovek u svojoj prirodi ima bilo kakvu latentnu moć za proizvodnju
fenomena koji se obično nazivaju "čuda"?
O: Da; ali su prirodni, a ne natprirodni. Oni mogu biti razvijeni određenim sistemom koji je
postavljen u našim svetim knjigama, Visuddhi Marga na primer.
366. Kako se zove ova grana nauke?
O: Pali ime je Iddhi-vidhanana.
367. Koliko vrsta postoji?
O: Dva: Bahira, tj. ona u kojoj se moć stvaranja fenomena može privremeno steći asketskim
praksama, a takođe i upotrebom droga, recitovanjem mantri (čini) ili drugim pomoćnim
sredstvima; i Sasaniks, ono u kome se ova moć stiče unutrašnjim samorazvojom, i pokriva sve i
više od fenomena Laukika Iddhija.
368. Koja klasa ljudi uživa ove moći?
O: Oni se postepeno razvijaju u onom koji sledi određeni kurs asketske prakse koji se zove Dhiana.
369. Može li se ova Iddhi moć izgubiti?20
O: Bahira se može izgubiti, ali Sasanika nikada, kada se jednom stekne. Jednom stečeno znanje o
Lokottari nikada se ne gubi, i Arhat samo po tom znanju poznaje apsolutno stanje Nirvane. A ovo
znanje se može steći praćenjem plemenitog života Osmostrukog puta.
370. Da li je Buda imao Lokottara Iddhi?
O: Da, u savršenstvu.
371. A da li su ga imali njegovi učenici?
O: Da, neki, ali ne svi podjednako; sposobnost za sticanje ovih okultnih moći varira u zavisnosti
od pojedinca.
372. Navedite primere?
O: Od svih Budinih učenika, Mogallana je posedovao najneobičnije moći za stvaranje fenomena,
dok Ananda nije mogao da razvije nijednu tokom dvadeset pet godina u kojima je bio lični i intimni
učenik samog Budde. Kasnije je to učinio, kao što je Budda i prorekao da hoće.
373. Da li čovek dobija te moći iznenada ili postepeno?

20
Sumangala Sthavira mi objašnjava da te transcendentne moći trajno poseduje samo onaj ko je pokorio sve strasti
(Klesa), drugim rečima, Arhat. Može da ih razvije i loš čovek i da ih upotreb za činjenice zlih stvari, ali njihova
aktivnost je samo kratka, buntovne strasti ponovo zavladaju čarobnjakom i on konačno postaje njihova žrtva.
O: Normalno, oni se postepeno razvijaju kako učenik progresivno dobija kontrolu nad svojom
nižom prirodom u nizu rađanja.21
374. Da li se budizam zagovara da je moguće čudo podizanja mrtvih?
O: Ne. Budda uči suprotno, u prelepoj priči o Kisi Gotami i zrnu gorušice. Ali kada se samo čini da
je osoba mrtva, a zapravo nije, reanimacija je moguća.
375. Dajte mi ideju o ovim uzastopnim fazama razvoja Lokottare u Iddiju?
O: Postoji šest stepeni koje mogu postići Arhati; ono što je više od njih može dostići samo Buda.
376. Opišite šest faza ili stepena?
O: Možemo ih podeliti u dve grupe, po tri. Prvi koji uključuje (1) Progresivnu retrospekciju,
odnosno, postepeno stečenu moć da se gleda unazad u vremenu ka poreklu stvari; (2)
Progresivno predviđanje, ili moć proročanstva; (3) Postepeno gašenje želja i vezanosti za
materijalne stvari.
377. Šta bi uključivala druga grupa?
O: Iste veštine, ali neponovljivo razvijene. Dakle, puni Arhat poseduje savršenu retrospekciju,
savršeno predviđanje i apsolutno je ugasio poslednji trag želje i sebičnih privlačnosti.
378. Koja su četiri načina za sticanje Iddhija?
O: Volja, njeno naprezanje, mentalni razvoj i diskriminacija između ispravnog i pogrešnog.
379. Naše Sveto pismo govori o stotinama pojava koje su proizveli Arhati: kako ste rekli da se
zvala ova veština ili moć?
O. Iddhi vidha. Onaj ko poseduje ovo može, manipulišući silama prirode, da proizvede bilo koju
divnu pojavu, tj. da izvede bilo koji naučni eksperiment želi.
380. Da li je Buda podsticao prikazivanje fenomena?
O: Ne; izričito ih je obeshrabrio da stvaraju konfuziju u umovima onih koji nisu bili upoznati sa
tim principima. Oni takođe iskušavaju one koji ih poseduju da ih pokažu samo da bi zadovoljili
dokonu radoznalost i sopstvenu sujetu. Štaviše, slične fenomene mogu pokazati magičari i
čarobnjaci naučeni u Laukiki, ili osnovnom obliku nauke o idiju. Sve lažne pretenzije na
natprirodno dostignuće monaha su među neoprostivim gresima (Tevijja sutta).
381. Govorili ste o "devi" koji se pojavio princu Sidarti u različitim oblicima; u šta veruju budisti
poštujući rase elementarnih nevidljivih bića koja imaju odnose sa čovečanstvom?

21
Kada se mogu iznenada pokazati, zaključak je da se pojedinac razvio u prethodnom rođenju. Ne verujemo u
ekscentrične kršenja prirodnog zakona.
O: Oni veruju da postoje takva bića koja naseljavaju svoje svetove ili sfere. Budistička doktrina je
da, unutrašnjim samorazvojom i osvajanjem svoje niže prirode, Arhat postaje superiorniji čak i
od najstrašnijih deva, i može da potčini i kontroliše niže redove.
382. Koliko vrsta deva postoji?
O: Tri: Kamavachara (oni koji su još uvek pod vlašću strasti); Rupavachara (viša klasa, koja još uvek
zadržava individualni oblik): Arapavachara (najviši stepen pročišćenja, koji su lišeni materijalnih
oblika).
383. Da li se nekoga od njih treba plašiti?
O: Onaj ko je čistog i saosećajnog srca i hrabrog uma ne treba da se plaši ničega: nijedan čovek,
bog, bramarakha, demon ili deva, ne može ga povrediti, ali neki imaju moć da muče nečiste, kao
i one koji pozivaju da im se pridruže.
DODATAK
Sledeći tekst od četrnaest stavova verovanja koji su prihvaćeni kao fundamentalni principi iu
južnom i u severnom delu budizma, od strane autoritativnih komiteta kojima sam ih lično podneo,
imaju toliko istorijsku važnost da se dodaju sadašnjosti. Izdanje BUDISTIČKOG KATIHIZMA kao
dodatak. Princ Ouchtomski, učeni ruski orijentalista, me je nedavno izvestio da su mu, pošto su
im dokument preveli, glavni lame velikih mongolskih budističkih manastira izjavile da prihvataju
svaki od predloga koji su dati u nacrtu, sa jednim izuzetkom što oni veruju da je Buddino vreme
bilo nekoliko hiljada godina ranije od onog koje sam ja naveo. Ova iznenađujuća činjenica do sada
mi nije bila poznata. Kako god bilo, ohrabrujuća je činjenica da se za ceo budistički svet sada može
reći da se ujedinio u ovih Četrnaest principa.
Propozicije.
H.S.O.
FUNDAMENTALNA BUDISTIČKA VEROVANJA
I Budisti su naučeni da pokažu istu toleranciju, strpljivost i bratsku ljubav prema svim ljudima, bez
razlike; i nepokolebljivu ljubaznost prema pripadnicima životinjskog carstva.
II Univerzum je evoluirao, a ne stvoren; i on funkcioniše po zakonu, a ne prema hiru bilo kog Boga.
III Istine na kojima je zasnovan budizam su prirodne. Verujemo da su ih u uzastopnim kalpama,
ili svetskim periodima, podučavala određena prosvetljena bića koja se zovu BUDE, zato što ime
BUDA znači "Prosvetljeni".
IV Četvrti Učitelj u sadašnjoj kalpi bio je Sakia Muni, ili Gautama Buda, koji je rođen u kraljevskoj
porodici u Indiji pre oko 2500 godina. On je istorijska ličnost i zvao se Sidarta Gautama.
V Sakia Muni je učio da neznanje proizvodi želju, nezadovoljena želja je uzrok ponovnog rođenja,
a ponovno rođenje uzrok patnje. Da bismo se oslobodili patnje, stoga, potrebno je izbeći ponovno
rođenje; da bi se izbeglo ponovno rođenje, potrebno je ugasiti želje; a da bi se ugasile želje,
potrebno je uništi neznanje.
VI Neznanje podstiče verovanje da je ponovno rađanje nužno. Kada se neznanje uništi, može da
se spozna bezvrednost svakog takvog ponovnog rađanja, koje se smatra svrhom samo po sebi, i
usvajaju se one životne vrednosti i principi kojima se oslobađamo toka ponovnih rođenja.
Neznanje takođe rađa iluzivnu i nelogičnu ideju da postoji samo jedan život za čoveka, kao i iluziju
da ovaj jedan život prate stanja nepromenljivog zadovoljstva ili muke.
VII Raspršivanje svog ovog neznanja može se postići istrajnim vežbanjem sveobuhvatnog
altruizma u ponašanju, razvojem inteligencije, mudrosti u mislima i uništavanjem želje za nižim
ličnim zadovoljstvima.
VIII Želja za životom je uzrok ponovnog rađanja, kada ta želja nestane ponovna rođenja prestaju
i usavršeni pojedinac meditacijom može da dosegne ono najviše stanje mira zvano Nirvana.
IV Sakia Muni je učio da se neznanje može raspršiti i patnja otkloniti znanjem o četiri Plemenite
Istine, tj.:
Istina o patnji – patnja postoji
Istina o nastanku patnje – u osnovi patnje je uvek želja koja se nikada ne može zadovoljiti
Istina o prestanku patnje – oslobađanje od želja ili otuđenje sebe od nje.
Istina o putu prestanka patnje – kao sredstva za oslobađanje od želja. Sredstva na koja je on
ukazao nazivaju se Plemeniti osmostruki put, tj:
Ispravno gledište
Ispravna namera
Ispravan govor
Ispravno delanje
Ispravno življenje
Ispravan napor
Ispravnu svesnost
Ispravna maditacija
X Prava meditacija vodi ka duhovnom prosvetljenju, ili razvoju sposobnosti nalik na Budu koja je
latentna u svakom čoveku.
XI Suština budizma, kako je sumirao sam Tathagatha (Buda), jeste:
Da se uzdržimo od svakog greha,
Da razvijemo vrline,
Da očistimo srce.
XII Univerzum je podložan prirodnoj uzročnosti poznatoj kao "karma". Zasluge i mane bića u
prošlim egzistencijama određuju njegovo stanje u sadašnjem. Svaki čovek je, dakle, pripremio
uzroke posledica koje sada doživljava.
XIII Prepreke postizanju dobre karme mogu biti uklonjene poštovanjem sledećih propisa, koji su
prihvaćeni u moralnom kodeksu budizma, tj.: (1) Ne ubij; (2) Ne kradi; (3) Ne prepustite se
zabranjenom seksualnom zadovoljstvu; (4) Ne laži; (5) Ne uzimaj drogu ili alkohol. Pet drugih
pravila koja ne treba ovde nabrajati treba da se pridržavaju oni koji žele da se brže od prosečnog
čoveka oslobode patnje i ponovnih rođenja.
XIV Budizam obeshrabruje sujevernu lakovernost. Gautama Budda je učio da je obaveza roditelja
da svom detetu omoguće izučavanje nauke i književnosti. Takođe je učio da niko ne treba da
veruje u ono što je rekao bilo koji mudrac, u oni što je zapisano u bilo kojoj knjizi ili potvrđeno
tradicijom, osim ako to nije u skladu sa razumom.
Izrađen kao zajednička platforma oko koje se svi budisti mogu složiti.
H.S. OLCOTT, P.T.S.