Norveska Gramatika

NORVEŠKA GRAMATIKA
Kragujevac, 2003.
- 72 -
SADRŽAJ
SETNINGER OG SETNINGSLEDD - REČENICE I DELOVI REČENICE.............................................3
1. HELSETNINGER - SAMOSTALNE (NEZAVISNE) REČENICE..........................................................................3
2. SUBJECT OG VERBAL - SUBJEKAT I GLAGOL........................................................................................3
3. OBJEKT - OBJEKAT...................................................................................................................5
4. PREDIKATIV - PREDIKAT..............................................................................................................6
5. ADVERBIAL - PRILOG.................................................................................................................7
6. OPPSUMMERING - SAŽETAK..........................................................................................................9
7. LEDDSETNINGER - ZAVISNE REČENICE............................................................................................10
8. INDIREKTAN GOVOR (SLAGANJE VREMENA)......................................................................................15
9. DET SETNINGER - DET REČENICE..................................................................................................17
10. SETNINGSLEDD OG ORDKLASSER - DELOVI REČENICE I VRSTE REČI..........................................................19
SUBSTANTIV - IMENICE.........................................................................................................22
1. ORDKLASEN - VRSTA REČI.........................................................................................................22
2. KJØNN OG ARTIKKEL - ROD I ČLAN...............................................................................................22
3. BØYNING AV SUBSTANTIVET - PROMENA IMENICA...............................................................................24
4. GENITIV...............................................................................................................................31
5. SAMMENSATTE SUBSTANTIV - SLOŽENE IMENICE................................................................................32
6. SUBSTANTIV SOM MÅLSLEDD - IMENICA KAO MERA.............................................................................33
VERB - GLAGOLI....................................................................................................................35
1. ORDKLASSEN - VRSTA REČI........................................................................................................35
2. PRETERITUM - PRETERIT............................................................................................................37
3. PERFEKTUM - PERFEKAT.............................................................................................................39
4. HJELPEVERBER - POMOĆNI GLAGOLI...............................................................................................45
5. PARTISIPPER - PARTICIPI...........................................................................................................48
6. INFINITIV.............................................................................................................................48
7. IMPERATIV - ZAPOVEDNI NAČIN...................................................................................................50
8. SAMMENSATTE VERB - SLOŽENI GLAGOLI.........................................................................................51
9. VARIGE OG AVSLUTTEDE HANDLINGER - TRAJNO SVRŠENE RADNJE...........................................................52
ADJEKTIV - PRIDEVI..............................................................................................................55
2. BØYNING AV ADJEKTIV - PROMENA PRIDEVA.....................................................................................55
3. SAMMENLIKNING - POREĐENJE.....................................................................................................61
4. ADJEKTIV BRUKT SOM SUBSTANTIV - PRIDEV U UPOTREBI IMENICE...........................................................64
5. OVERSIKT OVER ADJEKTIVBØYNINGEN - PREGLED PROMENE PRIDEVA........................................................64
6. ORD FOR MENGDER - REČI ZA MASU..............................................................................................65
7. TALL - BROJ..........................................................................................................................70
PRONOMEN - ZAMENICE........................................................................................................72
2. OBJEKTSFORM - OBJEKTIVNA FORMA..............................................................................................75
3. REFLEKSIVT PRONOMEN - POVRATNA ZAMENICA.................................................................................75
4. EIENDOMSPRONOMEN - PRISVOJNA ZAMENICA...................................................................................76
5. PÅPEKENDE PRONOMEN - POKAZNA ZAMENICA...................................................................................80
6. UBESTEMT PRONOMEN - NEODREĐENA ZAMENICA...............................................................................81
ADVERB - PRILOG..................................................................................................................82
2. MÅTESADVERB - PRILOG ZA NAČIN................................................................................................82
3. TIDSADVERB - PRILOG ZA VREME.................................................................................................83
4. STEDSADVERB - PRILOG ZA MESTO...............................................................................................83
5. NEKTELSE OG USIKKERHET - NEGACIJA I NESIGURNOST.......................................................................85
6. ADVERB SOM KNYTTER SAMMEN SETNINGER - PRILOZI KOJI POVEZUJU REČENICE..........................................86
7. GRADSADVERB - STEPENOVANI PRILOZI..........................................................................................86
8. SAMMENLIKNING - POREĐENJE.....................................................................................................87
SPØRREORD OG SVARORD - UPITNE REČI I ODGOVORI.........................................................88

1. SPØRREORD - UPITNE REČI........................................................................................................88
2. SVARORD - ODGOVORI.............................................................................................................91
- 72 -
PREPOSISJONER - PREDLOZI.................................................................................................93
2. STED - MESTO.......................................................................................................................93
3. TID - VREME.........................................................................................................................96
4. TILKNYTNING - POVEZANOST.......................................................................................................98
5. ANNEN BRUK AV PREPOSISJONENE - DRUGA UPOTREBA PREDLOGA...........................................................99
6. SAMMENSATTE PREPOSISJONSUTTRYKK - SLOŽENI IZRAZI SA PREDLOZIMA................................................100
KONJUKSJONER - VEZNICI...................................................................................................103
1. SIDEORDNENDE KONJUKSJONER - NAPOREDNI VEZNICI.......................................................................103
2. UNDERORDENDE KONJUKSJONER - ZAVISNI VEZNICI..........................................................................104
TEKST..................................................................................................................................113
1. ORD SOM KNYTTER SAMMEN SETNINGER - REČI KOJE POVEZUJU REČENICE................................................113
2. SAMMENHENG MELLOM SETNINGER - VEZE IZMEĐU REČENICA...............................................................121
3. STRYKING AV LEDD - IZOSTAVLJANJE DELOVA.................................................................................124
NOEN GENERELLE REGLER - NEKA OPŠTA PRAVILA..............................................................126
- 72 -
SETNINGER OG SETNINGSLEDD
REČENICE I DELOVI REČENICE
1. Helsetninger - samostalne (nezavisne) rečenice
Jens sover. Jens spava.
Samostalna rečenica je nezavisna rečenica koja ima smisao.
2. Subject og verbal - subjekat i glagol
Rečenica sadrži, obično, više reči, ali subjekat i glagol su dovoljni za pravljenje
rečenice.
Jens sover. Jens spava.

subjekat glagol
Za nađeni glagol mi pitamo:"Šta se događa u rečenici?" Neko spava. Spavanje je glagol.

Za nađeni subjekat mi pitamo:"Šta ili ko spava?" Jens spava. Jens je subjekat.
Važno! Glagol stoji na drugom mestu u rečenici kada govorimo nešto.
- Fortelende setning - potvrdna rečenica

Subjekat Glagol
Anna gråt. Anna je plakala.
Jeg kommer. Ja dolazim.
Han spiser. On jede.
Huset brenner. Kuća gori.
- Spørresetning - upitna rečenica

Kada postavljamo pitanje, prvo dolazi glagol, a rečenica se završava sa znakom
pitanja (?):
Gråt Anna? Da li je Anna plakala?
Kommer du? Da li dolaziš?
Spiser han? Da li on jede?
Mi možemo, takođe, imati upitnu reč ispred glagola:

Upitna reč Glagol Subjekt (mi pitamo o)
Når kommer du? (vreme) Kada dolaziš?
Hvorfor gråt Anna? (razlog) Zašto je Anna plakala?
Hvor bor dere? (mesto) Gde vi živite?
Hvordan gikk det? (način) Kako je išlo?
- 72 -
Hvem er det? (lice) Ko je to?
Hva spiser han? (stvar) Šta on jede?
Hva gjørde dere? (radnja) Šta ste radili?
Mi možemo pitati, a da ne napravimo upitnu rečenicu, uz pomoć upitne intonacije:

Du kommer? Ti dolaziš?
Često koristimo "zaista" (vel), ili "zar ne" (ikke sant) u ovakvim rečenicama:
Du kommer vel? Ti dolaziš, zaista?
Det er vel sant? To je, zaista, istina?
Du kommer, ikke sant? Ti dolaziš, zar ne?
- Sammensatt verbal - složeni glagol
I subjekat i glagol se sastoje, često, više od jedne reči:

Subjekat Glagol
Alle barna har spist. Sva deca su jela.
Gutten nabohuset skal flytte. Dečak iz susedne kuće će se seliti.
Hele familien til Lizi må reise. Cela Lizina porodica mora putovati.
Kod subjekta jedna od reči je glavna (barna, gutten, familien).

Uz glavnu reč vezujemo različite opise i odluke.
Poslednji deo glagola zovemo glavni glagol: on sadrži značenje (smisao).
Prvi deo glagola zovemo pomoćni glagol. U upitnoj rečenici pomoćni glagol dolazi ispred
subjekta kada glagol ima dva dela. Glavni glagol dolazi iza subjekta.
pomoćni subjekat glavni

glagol glagol
Har alle barna spist? Da li su sva deca jela?
Skal gutten i nabohuset flytte? Da li će se dečak iz susedne kuće seliti?
Hvor skal de flytte? Gde će se oni seliti?
Hvorfor har Anna gråt? Zašto je Anna plakala?
- DET som subjekt - det kao subjekat
Kada nemamo neki drugi subjekat za radnju, koristimo DET:

Det regner. Pada kiša.
Det snør. Pada sneg.
Det lysner. Sviće.
Det banker på døra. Neko kuca na vrata.
- Setning uten subjekt - rečenica bez subjekta
Ponekad može rečenica biti bez subjekta. To je kada viknete nešto:

Stopp! Stani!
Hjelp meg! Pomozite mi!
Vent litt! Čekaj malo!
Flytt bilen! Pomeri auto!
Ikke mas! Ne gnjavi!
- 72 -
Iza ovakve rečenice koristimo uzvičnik(!).
3. Objekt - objekat
Često se govori u rečenici da se sa nekim ili sa nečim nešto radi:

Subjekat Glagol Objekat
Jeg hjalp Per. Ja sam pomagao Peru.
Læreren leste avisen. Učitelj je čitao novine.
Elevene i klassen har laget kinesisk mat. Učenici u razredu su pravili kinesku hranu.
En indisk elev skal danse en tradisjonell dans. Indijski učenik će igrati tradicionalnu igru.
Objekat stoji, obično, iza glavnog glagola.

Objekat može stajati prvi u rečenici, kada mi želimo da istaknemo to specijalno:
Bilen har jeg mistet. Automobil sam izgubio.
Maten kan du lage. Hranu možeš ti napraviti.
Analyse: Hva er hva? Analiza: Šta je šta?

U norveškom mi ne možemo videti po formi reči šta je subjekat, a šta je objekat u
rečenici.
Kada trebamo da nađemo koji rečenični deo imamo, možemo da pitamo na određeni
način:
Jens treffer ballen. Jens udara loptu.
Šta se događa? Neko udara nešto. GLAGOL: udara (treffer)
Ko ili šta udara nešto? Jens udara nešto. SUBJEKAT: Jens
Šta udara Jens? On udara loptu. OBJEKAT: lopta (ballen)
Ballen treffer Jens. Lopta udara Jensa.

Šta se događa u rečenici? Nešto udara nekoga. GLAGOL: udara (treffer)
Ko ili šta udara? Lopta udara. SUBJEKAT: lopta (ballen)
Koga ili šta udara lopta? Lopta udara Jensa. OBJEKAT: Jens
Kada je objekat zamenica, možemo videti razliku između subjekta i objekta:

Subjekat Glagol Objekat
Jeg liker henne. Ja se sviđam njoj.
Hun liker meg. Ona se sviđa meni.
- To objekter - dva objekta

Ponekad možemo imati dva objekta u rečenici. Ko dobije ili primi objekat o kome
govorimo zove se indirektni objekat (IO). Indirektni objekat stoji ispred običnog (direktnog)
objekta (O).
IO O
Hun sendte meg ei pakke. Ona je poslala meni paket.
IO O
De gav elevene nye boker. Oni su dali učenicima nove knjige.
Da bismo pronašli indirektni objekat možemo npr. pitati: "Kome je ona poslala
paket?"
Često se izražavamo drugačije:

Hun sendte ei pakke til meg. Ona je poslala paket meni.
- 72 -
De gav nye boker til elevene. Oni su dali nove knjige učenicima.
4. Predikativ - predikat
Ponekad rečenica ne govori šta subjekat radi, ali ŠTA je neko ili KAKO je nešto govori
nam predikat pomoću ER i BLIR:
Subjekat Glagol Predikat
Hun er flyktning. Ona je izbeglica.
Gutten i nabohuset er mekaniker. Dečak iz susedne kuće je mehaničar.
Sindy vil bli lege. Sindy će biti lekar.
Marek er polakk. Marek je Poljak.
Selskapet var hyggelig. Društvo je bilo prijatno.
Lisa ble syk. Lisa je bila bolesna.
Eva er polsk. Eva je Poljakinja.
Maten var god. Hrana je bila dobra.
Mi možemo pitati:
HVA (šta) ili HVORDAN (kako) je subjekat = predikat
Dakle, na pitanje ŠTA je subjekat, ili KAKO je subjekat dobijamo predikat.

Predikat može govoriti o subjektovom poslu, nacionalnosti i slično ili može opisati
subjekta.
Mi moramo uvek imati glagol u rečenici i glagol je skoro uvek u formi VÆRE (biti) ili
BLI (biti):
VÆRE (biti) govori o nečemu što traje jedno kraće vreme:
Han var sint da jeg kom. On je bio ljut kada sam ja došao.
Han var sint fra før. On je bio ljut od ranije.
Hun var syk i mange uker. Ona je bila bolesna više nedelja.
BLI govori o promeni, o prelazu:
Han ble sint da jeg kom. On je bio ljut kada sam došao.
Hun ble syk i ferien. Ona je bila bolesna na odmoru.
BLIR koristimo više za budućnost:

Jeg håper du blir frisk til i morgen. Nadam se da ćeš biti zdrav sutra.
Snart blir været varmere. Uskoro će biti toplije vreme.
Predikat stoji, obično, iza glagola.

HETE (zvati) i KALLES/BLI (zove se) se takođe javljaju kao predikat:
Hovedstaden i Italia heter Roma. Glavni grad Italije zove se Rim.

Den kalles Den evige stad. Zove se večni grad.
Ghandi blir kalt Indias far. Otac Indije se zvao Gandi.
Mi koristimo, uglavnom, HETE ispred zvaničnog imena, a KALLES ispred manje

zvaničnog.
U rečenicama sa DET kao subjektom možemo, takođe, imati predikat:

Det er kaldt. Hladno je.
Det er regnvær. Kišovito je vreme.
Ute var det en fryktelig vind. Napolju je bio strašan vetar.
- 72 -
5. Adverbial - prilog
Prilozi govore, na primer, KADA, GDE, KAKO ili ZAŠTO se nešto događa ili su poput
ostatka rečenice o kojoj se govori.
Subjekat Glagol Objekat/Predikat Prilog

Alle elevene har lest norsk i dag. Svi učenici su čitali norveški danas.
De ble syke i ferien. Oni su bili bolesni na odmoru.
Hun er ute. Ona je napolju.
De bor hjemme. Oni žive u kući.
Læreren snakket tidelig. Nastavnik je govorio jasno.
De skal flytte på grunn av jobben. Oni će se seliti zbog posla.
Prilozi stoje, često, poslednji u rečenici, ali oni mogu biti i prvi. Tada glagol dolazi na drugo
mesto:
Prilog Glagol Subjekat Prilog
Klokka fem drar de. U pet kreću oni.
I dag reiser Juan til Spania. Danas putuje Huan u Španiju.
På grunn av snøen ble de hjemme. Zbog snega su oni bili kod kuće.
Ako glagol ima dva dela, pomoćni glagol dolazi pre subjekta, a glavni glagol iza:
Prilog Glagol 1 Subjekat Glagol 2 Prilog
Nå har de flyttet. Sada su se oni odselili.
I Chile skal hun jobbe på en skole. U Čileu će ona raditi u
školi.
- Setningsadverbialer - rečenični prilozi
Neki prilozi stoje u sredini rečenice. Oni se zovu rečenični prilozi. To su najčešće: ikke (ne),
aldri (nikad), alltid (uvek), nok (dovoljno), vel (zaista), visst (sigurno). Oni stoje iza (prvog
dela) glagola.
Glagol 1 Prilog Glagol 2
Hun er alltid i godt humør. Ona je uvek dobro raspoložena.
Jeg liker ikke vinteren. Ja ne volim zimu.
Naboen har aldri vært i utlandet. Komšija nije bio nikad u inostranstvu.
Hun kan nok komme senere. Ona može doći kasnije.
Han er nok ikke frisk. On nije potpuno zdrav.
Kada rečenica ne počinje subjektom, subjekat dolazi ispred ovih priloga:

Prilog Glagol 1 Subjekat Prilog Glagol 2
I kveld kan hun nok komme. Večeras može ona doći.
På Vestlandet har de visst ikke vært. Na zap. delu Norveške oni nisu sigurno bili.
På grunn av uvær har han ikke dradd. Zbog nevremena on nije krenuo.
- Spørresetning - upitna rečenica
I kod pitanja subjekat dolazi, najčešće, ispred priloga:

- 72 -
Har du alltid bodd i byen? Da li si uvek živeo u gradu?
Har dere aldri vært på ski? Da li ste vi ikad bili na skijanju?
- Negative spørsmål - negativna pitanja
U norveškom se često postavljaju negativna pitanja:

Kommer du ikke på festen i kveld? Jo. Ne ideš li na žurku večeras? Da.
Liker du deg ikke her? Nei, ikke noe særlig. Ne sviđa li se tebi ovde? Ne, nije ništa posebno.
Skjønner du ikke dette? Jo, jeg tror det. Ne shvataš li ti ovo? Da, mislim.
Pitanja znače, otprilike, to isto kao pitanje bez ikke (Dolaziš li na žurku večeras?, Da li
ti se sviđa ovde?, Razumeš li ti ovo?).
Mi odgovaramo sa Jo (da) kada dolazimo na žurku, Nei (ne) kada ne dolazimo.
Mi postavljamo negativna pitanja za dobijanje potvrde nečega za šta smo prilično

sigurni. IKKE može stajati odmah iza glagola:
Går ikke du i samme klasse som Kalim? Ne ideš li ti u isti razred kao Kalim?
Har ikke vi møtt hverandre før? Nismo li se mi sreli ranije?
Mi možemo imati negaciju na kraju izjavne rečenice, u izrazu "zar ne":

Dette er riktig, ikke sant? Ovo je tačno, zar ne?
Du går i parellelleklassen, ikke sant? Ti ideš u paralelan razred, zar ne?
Na ova pitanja očekujemo odgovor sa Jo (da).
6. Oppsummering - sažetak
Videli smo da delovi rečenice imaju dosta čvrsto mesto u rečenici. Oni omogućavaju
da se napravi obrazac za pokaz kako su delovi rečenice postavljeni:
Subjekat Glagol 1 Subjekat Prilog Glagol 2 Objekat Prilog
Prilog ako nije prvi ikke, nok Predikat
Upitna reč u rečenici
I dag har jeg ikke gjort noe på skolen.

Alle elevene var trøtte i dag.
Skal dere ikke selge bilen?
Hvorfor vil du aldri smake den norske maten?
Danas nisam radio ništa u školi.

Svi učenici su bili umorni danas.
Nećete li vi prodavati auto?
Zašto nećeš nikad probati norvešku hranu?
7. Leddsetninger - zavisne rečenice
Adverbial - prilog
I går } Juče }
- 72 -
laget han pizza. napravio je picu.
Da jeg kom på besøk} Kada sam došao u posetu}
U jednoj rečenici može biti jedan ili više rečeničnih delova, a rečenica može imati i
subjekat, i glagol i druge delove rečenice. Ovakva rečenica kod koje prvi deo dobija
smisao tek sa drugim delom rečenice naziva se zavisna rečenica. Najčešće su objekat ili
prilog posebni delovi rečenice.
Rečenica koja je deo druge rečenice vezuje se, obično, za drugu rečenicu veznicima:
at (da), om (za), fordi (zato što), hvis (ako) itd.
Prilog
Hun gikk da vi kom. Ona je otišla kada smo mi došli.
De gikk etter at vi hadde kommet. Oni su otišli pošto smo mi došli.
Hun tok trikken fordi været var dårlig. Ona je uzela tramvaj jer je vreme bilo loše.
Hun tok vitaminer så hun ikke skulle bli forkjølet. Ona je uzimala vitamine jer nije želela biti
žžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžžprehlađena.
Objekat
Hun sier at hun vil gå. Ona kaže da će ići.
Kan du fortelle hvordan vi skal kjøre? Možeš li reći kako ćemo voziti?
Jeg vet ikke om de kommer i dag. Ne znam da li oni dolaze danas.
Zavisne rečenice stoje, često, na kraju rečenice, ali one mogu stajati prve. Kada je
zavisna rečenica prva onda odmah iza nje dolazi glagol:
Glagol Subjekat
Da hun kom gik jeg. Kada je ona došla ja sam otišao.
Siden det var så kaldt, tok vi bussen. Obzirom da je bilo hladno uzeli smo bus.
Når det blir bedre vær, kan vi ta en båttur. Kada bude bolje vreme možemo ploviti čamcem.
Om de kommer i dag, vet jeg ikke. Da li dolaze danas, ja ne znam.
- Ordstillingen i leddsetninger - red reči u zavisnoj rečenici
Redosled delova je potpuno čvrst u zavisnoj rečenici. Subjekat dolazi odmah iza
veznika. Rečenični prilozi kao što su: ikke (ne), alltid (uvek), aldri (nikad) stoje ispred
glagola u zavisnoj rečenici:
Elevene ble irritert fordi de aldri fikk nok tid.
Učenici su bili nervozni zato što nikad nisu imali dovoljno vremena.
Selv om det ikke var sant, trodde på henne.
Iako to nije bila istina, verovali su njoj.
Jeg skjønner ikke hvorfor du alltid skal være så sur på meg.
Ne razumem zašto si uvek tako kiseo prema meni.
Veznik Subjekat Prilog GlagolGlagolObjekat Predikat Prilog

Fordi de aldri fikk nok tid.
Selv om det ikke var sant.
Hvorfor du alltid skal være så sur på meg.
Zato što oni nikad nemaju dovoljno vremena.
Iako to nije bila istina.
Zašto si ti uvek tako kiseo prema meni?
Red reči u zavisnoj rečenici je uvek isti, s tim što zavisna rečenica može biti prva ili
poslednja.
Razlike između nezavisnih i zavisnih rečenica:
- 72 -
nezavisna: Hun vil ikke si noe nå. Ona neće reći ništa sada.
Nå vil hun ikke si noe. Sada ona neće reći ništa.
zavisna: Fordi hun ikke vil si noe nå. Zato što ona neće reći ništa sada.
- Adverbiale leddsetninger - priloške zavisne rečenice
Priloška zavisna rečenica je ona koja ima prilog u prvoj ili zadnjoj rečenici.
Najuobičajenije priloške zavisne rečenice govore o vremenu ili uzroku:
Vreme:
Da jeg var liten, bodde jeg i Kina. Kada sam bio mali živeo sam u Kini.
De gikk da de var ferdige med oppgaven. Oni su otišli kada su završili zadatak.
Når det blir varmere, kan vi gå på hytta. Kada bude toplije možemo otići u vikendicu.
Uzrok:
Hun gikk hjem fordi hun var trøtt. Ona je otišla kući zato što je bila umorna.
Siden det var blitt sent, gikk alle hjem. Pošto je bilo kasno, svi su otišli kući.
Mnoge priloške zavisne rečenice govore o suprotnostima ili uslovu:

Suprotnost:
Selv om hun var syk, gikk hun på skolen. Iako je bila bolesna, otišla je u školu.
De drog på ferie selv om de hadde lite penger. Oni su otišli na odmor iako su imali malo para.
Uslov:
Du kan bli med, hvis du har tid. Možeš biti sa nama, ako imaš vremena.
Hvis det blir sol, skal vi dra på stranda. Ako bude sunca, otići ćemo na plažu.
Dersom du reiser, blir det trist her. Ako otputuješ biće nam žao.
Često izražavamo uslov uslove uz pomoć zavisne rečenice koja nema veznik, ali
počinje glagolom:
Blir det regn, (så) blir vi hjemme. Biće kiše, (pa) ostaćemo kod kuće.
Kommer du i morgen, (så) er det greit. Dolaziš sutra, (pa) to je dobro.
Går det, så går det. Kad ide, (pa) ide.
Vil du ikke komme, så kan jeg ikke tvinge deg. Ako nećeš doći, (pa) ne mogu te prisiliti.
Ovakve rečenice imaju isto značenje kao rečenice sa HVIS (ako) ili DERSOM (ako):
Hvis det blir regn, (så) blir vi hjemme. Ako bude padala kiša, (pa) mi ćemo ostati kod kuće.
Naročito kada govorimo, mi rado stavljamo SÅ iza ovakvih zavisnih rečenica.

Mnogi različiti veznici mogu počinjati prilošku zavisnu rečenicu i dati različito
značenje. Iza zavisne rečenice koja stoji prva u rečenici stavlja se zarez.
At - setninger - at rečenice
AT - rečenice mogu stajati kao objekat u rečenici. One sadrže izveštaj o tome
šta neko govori ili misli:
Laban sier: Laban kaže:
Det er kaldt ute. Hladno je napolju.
Anne er grei. Ane je dobra.
Læreren kommer senere. Učitelj dolazi kasnije.
Laban sier at det er kaldt ute. Laban kaže da je hladno napolju.
Laban synes at Anne er grei. Laban kaže da je Ane dobra.
Laban sier at læreren kommer senere. Laban kaže da učitelj dolazi kasnije.
- 72 -
AT se izostavlja često, naročito iza mišljenja i uverenja:
Jeg vet (at) det er vanskelig. Znam (da) to je teško.
Hun synes (at) det var hyggelig. Ona misli (da) bilo je prijatno.
Jeg tror (at) vi kommer for sent. Mislim (da) dolazimo prekasno.
Om - setninger - om rečenice
Kada je upitna rečenica bez upitne reči onda je to zavisna rečenica i tada
koristimo veznik OM:
Regner det? Da li pada kiša?
Kommer Anna og Piotr? Da li dolaze Ana i Piotr?
Har de flyttet? Da li su se oni odselili?
Er det slutt? Da li je to gotovo?
Hun lurer på om det regner. Ona se pita da li pada kiša?
Hun spør om Anna og Piotr kommer. Ona pita da li Ana i Piotr dolaze.
Jeg vet ikke om de har flyttet. Ne znam da li su se oni odselili.
Jeg er ikke sikker på om det er slutt. Nisam siguran da li je to gotovo.
Nema inverzije u pitanjima sa OM!
- Leddsetninger med spørreord - zavisne rečenice sa upitnom reči
Kada je upitna rečenica sa upitnom reči zavisna rečenica, upitna reč se javlja kao veznik:
Direktan govor:
Når begynner det? Kada to počinje?
Hvor bor Igor? Gde živi Igor?
Hvorfor er Indra sint? Zašto je Indra ljuta?
Hva betyr dette ordet? Šta znači ova reč?
Hvordan kommer vi ditt? Kako dolazimo tamo?
Hvilken dag er det? Koji je dan?
Hvem snakket Linn med? S kim je Lin razgovarala?
Hva sa læreren? Šta je rekao učitelj?
Indirektan govor:
Hun lurer på når det begynner. Ona se pita kada to počinje.
Vet du hvor Igor bor? Da li znaš gde Igor živi?
Han lurer på hvorfor Indra er sint. On se pita zašto je Indra ljuta.
Vet du hva dette ordet betyr? Da li znaš šta ova reč znači?
Jeg aner ikke hvordan vi kommer dit. Ne slutim kako odlazimo tamo.
Jeg lurer på hvilken dag det er. Pitam se koji je dan.
Han spør hvem Linn snakket med. On pita s kim je Lin razgovarala.
Ingen husker hva læreren sa. Niko se ne seća šta je učitelj rekao.
Iza upitne reči ide prvo subjekat pa glagol!
Kada je upitna reč subjekat u zavisnoj rečenici, moramo imati SOM:

Hva hendte? Šta se dogodilo?
Jeg vet ikke hva som hendte. Ne znam šta se dogodilo.
Hvem kommer? Ko dolazi?
Jeg aner ikke hvem som kommer. Ne slutim ko dolazi.
Hvem bor her? Ko živi ovde?
Jeg vet ikke hvem som bor her. Ne znam ko živi ovde.
- 72 -
- Direkte og indirekte tale - direktan i inderektan govor
Kada opisujemo šta neko govori (citiramo), tada pišemo navodnike ili crtu:
Kari sa: "Nå kommer jeg." Kari je rekla:"Sada ja dolazim."
"Nå kommer jeg", sa Kari. "Sada ja dolazim", rekla je Kari.
Jeg kommer, sa Kari. Dolazim, rekla je Kari.
Primećuje se da koristimo dve tačke ispred govora u prvoj rečenici, a zarez iza govora
u drugim primerima.
Kada govorimo šta je neko rekao, mi to možemo reći u zavisnoj rečenici, kao da smo
videli. Tada moramo upotrebiti pravilan veznik i pravilan red reči (red reči u zavisnoj
rečenici).
Osim toga, može biti potrebno promeniti neke od reči u rečenici u odnosu na one u
direktnom govoru.
Direktan govor:
Jeg sier: Ja kažem:
Jeg kan ikke komme. Ne mogu da dođem.
Jeg har alltid dårlig tid. Uvek sam loš sa vremenom.
Indirektan govor:
Jeg sier at jeg ikke kan komme. Kažem da ne mogu da dođem.
Jeg sier at jeg alltid har dårlig tid. Kažem da sam uvek loš sa vremenom.
U direktnom govoru dolazi prvo glagol pa prilog, a u indirektnom prvo prilog pa glagol!
- Forandring av pronomen - promena zamenica

Često moramo upotrebiti neku drugu zamenicu u zavisnoj rečenici:
Direktan govor:
Kalim forteller: - Jeg er syk. Kalim kaže: - Ja sam bolestan.
Lisa sier: - Jeg skal flytte. Lisa kaže: - Ja ću se odseliti.
Kim og Ali sier: - Vi spiser. Kim i Ali kažu: - Mi jedemo.
Ola spør: - Kommer dere? Ula pita: - Da li vi dolazite?
Ana spør: - Kan du tysk? Ana pita: - Da li znaš nemački?
Kim spør: - Hvor er boka mi? Kim pita: - Gde je moja knjiga?
Liz sier: - Bilen min er borte. Liz kaže: - Moj auto je tamo.
Indirektan govor:
Kalim forteller at han er syk. Kalim kaže da je bolestan.
Lisa sier at hun skal flytte. Lisa kaže da će se odseliti.
Kim og Ali sier at de spiser. Kim i Ali kažu da oni jedu.
Ola spør om vi kommer. Ula pita kada dolazimo.
Ana spør om jeg kan tysk. Ana pita da li ja znam nemački.
Kim spør hvor boka hans er. Kim pita gde je njegova knjiga.
Liz sier at bilen hennes er borte. Liz kaže da je njen auto tamo.
- Forandring av verbalet - promena glagola
- 72 -
Kada govorimo o nekom ko je nešto rekao u prošlosti, često, moramo da zamenimo glagol:
Direktan govor:
Rosa:
Jeg er syk. Ja sam bolesna.
Jeg har feber. Imam temperaturu.
Jeg skal flytte. Ja ću se odseliti.
Jeg har spist. Ja sam jeo.
8. Indirektan govor (slaganje vremena):
Rosa fortalte at hun var syk. Rosa je rekla da je bolesna.

Rosa fortalte at hun hadde feber. Rosa je rekla da ima temperaturu.
Rosa fortalte at hun skulle flytte. Rosa je rekla da će se odseliti.
Rosa fortalte at hun hadde spist. Rosa je rekla da je jela.
Kod slaganja vremena i glagol fortalte i pomoćni glagoli var, hadde i skulle se pišu u
preteritu, ali kada se prevodi na srpski fortalte se prevodi u prošlom vremenu (preteritu),
a pomoćni glagoli se prevode u sadašnjem vremenu (prezentu).
Dakle, nećemo prevesti kao:

Rosa je rekla da je bila bolesna,
kako nas navodi pomoćni glagol var (jer je napisan u prošlom vremenu)
već ćemo prevesti kao:

Rosa je rekla da je bolesna,
jer je to slaganje vremena.
Iako direktan govor koristi prezent (sadašnje vreme) za buduće vreme, mi ,često,
koristimo pomoćni glagol u indirektnom govoru:
Direktan govor:
Jeg kommer snart. Dolazim brzo.
Indirektan govor:
Rosa fortalte at hun snart skulle komme. Rosa je rekla da će doći brzo.
- Forandring av adverbial - promena priloga
Ponekad može biti potrebno promeniti priloge ako govorimo nešto što je bilo rečeno
davno pre ili na nekom drugom mestu:
Direktan govor:
Jeg kommer i morgen. Dolazim sutra.
Jeg liker meg her. Sviđa mi se ovde.
Indirektan govor:
Han sa at han skulle komme dagen etter. On je rekao da će doći sutradan.
Han sa at han likte seg der. On je rekao da mu se sviđa tamo.
Mi možemo da kažemo rečenicu bez subjekta. Često koristimo SKULLE ili MÅTE u AT-
rečenici:
- 72 -
Direktan govor:
Kjør forsiktig! Vozi oprezno!
Sitt stille! Sedi na mesto!
Ta en kake til! Uzmi kolač!
Stopp! Stani!
Indirektan govor:
Hun sier at du må kjøre forsiktig. Ona je rekla da voziš oprezno.
Hun sa at de skulle sitte stille. Ona je rekla da sedneš na mesto.
Hun sa at jeg måtte ta en kake til. Ona je rekla da uzmem kolač.
Hun ropte at de skulle stoppe. Ona je vikala da oni stanu.
Posle zapovesti obično ne koristimo at:

Direktan govor:
Vent litt! Čekaj malo!
Vær stille! Budi na mestu!
Indirektan govor:
Hun bad meg (om å) vente. Ona me je zamolila da čekam.
Hun bad oss (om å) være stille. Ona nas je zamolila da budemo na mestu.
- Som setninger - som rečenice
Jeg besøkte en venn. Vennen min/han var syk. Posetio sam jednog prijatelja. Moj prijatelj/on je
bio bolestan.
Jeg besøkte en venn som var syk. Posetio sam prijatelja koji je bio bolestan.
SOM možemo koristiti umesto da ponavljamo jednu reč dva puta:

Kan jeg låne pengene som ligger i skuffen. Mogu li pozajmiti novac koji stoji u fijoci.
(Pengene ligger i skuffen.) (Novac stoji u fijoci.)
Vi bodde på et hotell som lå ved havet. Živimo u hotelu koji se nalazi pored mora.
(Hotellet lå ved havet.) (Hotel se nalazi pored mora.)
U rečenicama iznad SOM je subjekat u zavisnoj rečenici. Možemo imati SOM-

rečenice u kojima SOM nije subjekat. Kada SOM nije subjekat možemo ga izostaviti:
Jeg har kjøpt ei bok. Du kan låne boka/den. Kupio sam knjigu. Ti možeš pozajmiti knjigu/nju.
Jeg har kjøpt ei bok (som) du kan låne. Kupio sam knjigu (koju) možeš je pozajmiti.
Du kan få den billetten (som) jeg har kjøpt. (Jeg har kjøpt billetten.)
Možeš dobiti ovu kartu (koju) sam kupio. (Ja sam kupio kartu.)
Der kommer det noen elever (som) jeg kjenner. (Jeg kjenner elevene.)
Tamo dolaze neki učenici (koje) ja poznajem. (Ja poznajem učenike.)
Imenice koje se ponavljaju u obe rečenice, mogu stajati iza predloga. Predlog može
stajati na kraju u zavisnoj rečenici, kada mi radimo sa SOM-rečenicom:
Vi skal se en film. Alle snakker om filmen/den. Mi ćemo gledati film. Svi pričaju o filmu/njemu.
Vi skal se en film (som) alle snakker om. Mi ćemo gledati film (o kome) svi pričaju.
Vi møtte en lærer (som) vi snakket med. Sreli smo učitelja (s kojim) smo pričali.
(Vi snakket med læreren.) (Pričali smo sa učiteljem.)
De besøkte den byen (som) de kommer fra. Oni su posetili grad (iz kog) oni dolaze.
(De kommer fra den byen.) (Oni dolaze iz tog grada.)
- 72 -
Kada imenice stoje u određenoj formi, često dobijaju ispred sebe pokazne zamenice
kada iza dolazi SOM-rečenica:
Skjøner du den forklaringen som læreren gav? Razumeš li ti objašnjenje koje je učitelj dao?
- Sted og tid - mesto i vreme
Pored mesta odredišta mi možemo dobiti kao veznik DER (tamo) ili HVOR (gde):
Vi besøkte byen der familen din bor. Posetili smo grad tamo gde tvoja porodica živi.
Vi besøkte byen hvor familien din bor. Posetili smo grad gde živi tvoja porodica.
Vi besøkte byen (som) familien din bor i. Posetili smo grad (u kome) tvoja porodica živi.
Pored vremena odredišta, možemo imati i DA (tada, kada) kao veznik:

Jeg husker godt den dagen da dere kom hit. Pamtim dobro dan kada ste vi došli ovamo.
9. Det setninger - det rečenice
Det sitter ei flue på nesa! Muva ti je na nosu!
Ponekad možemo dobiti dva subjekta u rečenici. Logičan subjekat - koji obavlja
radnju glagola o kome govorimo - je pozadi u rečenici, dok je gramatički subjekat DET na
početku rečenice.
Ovu konstrukciju često koristimo kada je subjekat u neodređenoj formi. Kada
subjekat stoji u neodređenoj formi, govori se o nekim novostima. Uobičajeno je da ne
stavljamo nove informacije prve u rečenici, ali se stavlja DET umesto subjekta.
Naročito je uobičajen ovaj tip rečenice sa glagolom VÆRE ili FINNES:

Det er mer mat til deg i kjøleskapet. Ima još hrane za tebe u frižideru.
Det er mye krydder i sausen. Ima više začina u sosu.
Det finnes fremdeles ulv i Norge. Ima još vukova u Norveškoj.
Finnes det isbjørn i Alaska? Ima li polarnih medveda na Aljasci?
Pored nekoliko drugih glagola uobičajeno je imati DET kao subjekat, kada je logičan
subjekat u neodređenoj formi, iako rečenice i bez DET mogu biti ispravne.
Det sitter noen elever i kafetariaen. Neki učenici sede u kafiću.
Det kom noen soldater bortover veien. Neki vojnici dolaze putem.
Det står litt mat til deg på bordet. Na stolu je malo hrane za tebe.
Iako počinjemo rečenicu prilogom, stavljamo DET na mesto subjekta:

I kafetariaen sitter det noen elever. U kafiću sede neki učenici.
På bordet står det litt mat til deg. Na stolu stoji malo hrane za tebe.
Važno! Predočavanje možemo koristiti kada je subjekat neodređen. Naročito se

koriste glagoli være (biti), finnes (imati, postojati), komme (doći), sitte (sedeti), stå
(stajati) i ligge (ležati).
Glagol koji dolazi iza objekta, ne može se koristiti za predočavanje.

U posebnom izrazu sa dva glagola, logičan subjekat dolazi iza prvog glagola u predstavljanju:
Det sitter noen elever og skriver stil på biblioteket.
- 72 -
Neki učenici sede i pišu u biblioteci.
Det kom noen gutter og spurte etter deg.
Došlo je nekoliko dečaka i pitali su za tebe.
- Utbryting - naglašavanje
Det var Kari som gjorde det! To je Kari uradila!
Znamo da se ponekad slomi prozor. U ovakoj rečenici naglašavamo ko je to uradio.

Kada naglašavamo, konstrukcija rečenice ima obrazac: DET ER + SOM:
(Per gråter.) Det er Per som gråter.
(Per plače.) Per plače.
(Bare elevene har fri.) Det er bare elevene som har fri.
(Samo učenici imaju slobodu.) Samo učenici imaju slobodne dane.
(Læreren sa det.) Det var læreren som sa det.
(Učitelj je rekao to.) Učitelj je rekao to.
Kada glagol ili pomoćni glagol u rečenici stoji u prezentu, kažemo DET ER.
Kada imamo preterit, kažemo DET VAR!
(Kari har knust vasen.) Det er Kari som har knust vasen.
(Kari je slomila vazu.) Kari je slomila vazu.
(Tor skal flytte.) Det er Tor som skal flytte.
(Tor će se seliti.) Tor će se seliti.
(Per hadde rett.) Det var Per som hadde rett.
(Per je bio u pravu.) Per je bio u pravu.
(Elevene skulle synge.) Det var elevene som skulle synge.
(Učenici bi trebali da pevaju.) Učenici bi trebali da pevaju.
Kada imamo subjekat iz dva dela, izostavljamo SOM:

(De synger polske sanger.) Det er polske sanger de synger.
(Oni pevaju poljske pesme.) Poljske pesme oni pevaju.
(De kommer i morgen.) Det er i morgen de kommer.
(Oni dolaze sutra.) Sutra oni dolaze.
(De bor i Bergen.) Det er i Bergen de bor.
(Oni žive u Bergenu.) U Bergenu oni žive.
Kada je subjekat zamenica i naglašavamo je, često koristimo objektivnu formu. Dakle,
za naglašavanje koristimo obrazac: DET ER + SOM:
Jeg kommer. Det er jeg/meg som kommer.
Ja dolazim. Ja dolazim.
Du ville flytte. Det var du/deg som ville flytte.
Ti bi trebao da se seliš. Ti bi trebao da se seliš.
Hun har lært mest. Det er hun/henne som har lært mest.
Ona je najviše učila. Ona je najviše učila.
Naglašavanje možemo koristiti sa svim tipovima glagola, a subjekat ili drugi deo
subjekta koji se naglašava mogu stajati u svim formama.
- 72 -
- Utbryting i spørsmål - naglašavanje u pitanju
Ovu konstrukciju koristimo vrlo često kada pitamo:

Hva skjedde? Hva var det som skjedde?
Šta se dogodilo? Šta se dogodilo?
Hvem kommer i selskapet? Hvem er det som kommer i selskapet?
Ko dolazi na zabavu? Ko dolazi na zabavu?
Hvem bor her? Hvem er det som bor her?
Ko živi ovde? Ko živi ovde?
Kada upitna reč nije subjekat, izostavljamo SOM:

Hva gjorde dere der? Hva var det dere gjorde der?
Šta ste radili tamo? Šta ste radili tamo?
Hvem bor du hos? Hvem er det du bor hos?
Kod koga živiš? Kod koga živiš?
Hva sier han? Hva er det han sier?
Šta on gleda? Šta on gleda?
I u pitanju bez upitne reči često imamo naglašavanje. Onda stavljamo akcenat na
naglašeni deo:
Bor du her? Er det her du bor?
Živiš ovde? Da li ovde ti živiš?
Bor du her? Er det du som bor her?
Živiš li ti ovde? Da li ti živiš ovde?
10. Setningsledd og ordklasser - delovi rečenice i vrste reči
Jedan deo rečenice pokazuje koju funkciju imaju reči u određenoj vezi.
Može biti podosta različitih reči u istom tipu rečeničnog dela i može biti mnogo reči,
uključivši celu rečenicu, u jednom delu rečenice.
Delovi rečenice:
Subjekat: Vi kommer. I går var den nye læreren på besøk.
Mi dolazimo. Juče je bio novi učitelj u poseti.
Glagol: Vi skal flytte. Læreren er grei.
Mi ćemo se seliti. Učitelj je dobar.
Objekat: Vi skal kjøpe hus. Vi må hjelpe dem.
Mi ćemo kupiti kuću. Treba da im pognemo.
Predikat: Vi ble trøtte. Ibrahim er flyktning.
Bili smo umorni. Ibrahim je izbeglica.
Prilog: Vi er trøtte i dag. Da de kom ble det bråk.
Mi smo umorni danas. Kada su oni došli bila je galama.
Reči delimo i na vrste reči. Niko ne zna na koliko različitih vrsta delimo reči. Mogu biti
različite, na različitim jezicima i različite gramatike. U ovoj knjizi vrste reči delimo na:
- 72 -
Imenice: en skole, ei jente, en tanke, Asia
škola, devojčica, misao, Azija
Glagole: lese, snakke, løpe, tenke, være, ha, bo
čitati, govoriti, trčati, misliti, biti, imati, živeti
Prideve: stor, gammel, nydelig, grønn, mange
veliki, star, divan, zelen, mnogo
Zamenice: jeg, dere, vi, oss, våre, denne
ja, vi, mi, nas, naši, ovaj
Priloge: tidlig, sent, ute, inne, likevel, etterpå, veldig
rano, kasno, napolju, unutra, ipak, posle, veoma
Upitne reči: hvem, hva, hvorfor, når, hvordan

ko, šta, zašto, kada, kako
Predloge: i, på, av, under, over, ved siden av
u, na, od, ispod, iznad, pored
Veznike: og, at, fordi, selv, om, hvis, dersom
i, da, zato što, iako, ako, ukoliko
U jednu vrstu reči stavljamo reči koje imaju mnogo zajedničkih osobina. One se mogu
menjati na isti način, ako se menjaju. One mogu imati sasvim slično značenje, ili može biti
da ih koristimo na isti način u rečenici.
- Forskjell på setningsledd og ordklasse - razlika između dela rečenice i vrste

reči
Jedan rečenični deo može sadržavati reči iz različitih vrsta reči.
Subjekat može, na primer, biti sačinjen od:

imenice: Læreren kommer for sent. Učitelj kasni.
zamenice: Vi kommer for sent. Det er irriterende. Mi kasnimo. To je iritirajuće.
prideva: De gamle får pensjon. Stari dobijaju penziju.
glagola: Å jobbe er viktig. Raditi je važno.
upitne reči: Hvem kommer? Ko dolazi?
zavisne
rečenice: At dere kommer for sent , er iriterende. Vi kasnite i to je iritirajuće.
više tipova: Den nye læreren som jeg fortalte deg om, er grei. Novi učitelj o kome sam ti
pričao je dobar.
Na isti način može biti prilog sačinjen od reči iz različitih vrsta, npr.:
priloga: De er ute. Oni su napolju.
predloga i imenice: De er i skolegården. Oni su u školskom dvorištu.
imenice: De kommer søndag. Oni dolaze nedeljom.
zavisne rečenice: De kommer når de får tid. Oni dolaze kada dobiju malo vremena.
Reč koja pripada glagolima je najčešće glagol u rečenici, ali može biti i drugi deo
rečenice:
glagol: Jeg jobber hardt. Ja naporno radim.
objekat: Jeg liker å jobbe. Ja volim da radim.
subjekat: Å jogge er kjedelig. Trčati je dosadno.
deo priloga: Etter å ha jogget tok de seg en øl. Posle trčanja oni su uzeli pivo.
- 72 -
Reč koja pripada imenicama je često subjekat ili objekat u rečenici, ali može imati i
druge funkcije:
subjekat: Læreren kom for sent. Učitelj je zakasnio.
Objekat: Vi spurte læreren. Pitali smo učitelja.
indirektni objekat: Vi sendte læreren et julekort. Poslali smo učitelju Božićnu čestitku.
predikat: Hun er lærer. Ona je učitelj.
(deo) priloga: Jeg snakket med læreren. Razgovarao sam sa učiteljom.
SUBSTANTIV
IMENICE
1. Ordklasen - vrsta reči

Norge ligger i Nord-Europa. Norveška se nalazi u severnoj Evropi.
Landet har litt over 4 millioner innbyggere. Zemlja ima malo više od 4 miliona stanovnika.
Imenice su imena za lica, mesta, stvari itd. Mi pravimo razliku između vlastitih imenica i
zajedničkih imenica.
- Egennavn - vlastite imenice

Lica: Fatima, Aziz, Robert, Hansen
Mesta: Kina, Sør Amerika, Polen, Rim, Bergen
Vlastite imenice se pišu velikim slovom na početku!
- Fellesnavn - zajedničke imenice
jente, gull, amerikaner, familie, by, land, sted, penn, bok, stol, bord osv.
devojčica, zlato, Amerikanci, porodica, grad, zemlja, mesto, pero, knjiga, stolica, sto itd.
Zajedničke imenice se pišu malim slovom (ako ne stoje na početku rečenice). To važi i za
imenice koje govore o nacionalnosti: iraner - Iranac, kineser - Kinez, nordmann - Norvežanin.
1. Kjønn og artikkel - rod i član

Zajedničke imenice su ili ženskog roda, ili muškog, ili srednjeg roda. Koji je rod, možemo
videti po članu koji možemo upotrebiti zajedno sa zajedničkim imenicama. Ne možemo videti
po jednoj reči koji je rod. Moramo učiti članove zajedno sa rečima. Neodređeni članovi su EI za
ženski rod, EN za muški i ET za srednji rod.
Hunkjønn - ženski rod

ei jente, ei klokke, ei bok, ei dør, ei lampe, ei hylle
devojčica, sat, knjiga, vrata, lampa, polica
Hankjønn - muški rod
en gutt, en mann, en situasjon, en avdeling, en lærer
dečak, čovek, situacija, odeljenje, učitelj
Intetkjønn - srednji rod
et barn, et dyr, et problem, et land, et spørsmål
dete, životinja, problem, zemlja, pitanje
- 72 -
Reči ženskog roda mogu imati EN umesto EI.
- Bruk av ubestemt artikkel - upotreba neodređenog člana
Mi moramo da kažemo: en lærer (učitelj), Mogu li pozajmiti en penn (penkalo)? Možeš

li ispeći ei kake (kolač)? Treba ti ei lue (kapa) kada je hladno.
Koristimo član ispred imenice u jednini kada govorimo o specijalnom primeru, o

nečemu što je nova informacija u rečenici:
Jeg kjenner en amerikaner. Ja poznajem jednog Amerikanca.
Vi har kjøpt ei bok til deg. Mi smo kupili jednu knjigu za tebe.
De har kjøpt et gammelt hus på landet. Kupili su staru kuću na selu.
Uten artikkel - bez artikla

Utellige mengder - mase bez težine
Imenice koje opisuju nešto što nema težinu, nemaju član ispred:
Vi trenger smør og kaffe. Nama treba maslac i kafa.
De fant olje utenfor kysten. Našli su naftu izvan obale.
Jeg liker ikke snø. Ne volim sneg.
De dyrker ris i Vietnam. Oni gaje pirinač u Vijetnamu.
Ghana eksporterte gull og kakao. Gana je izvozila zlato i kakao.
Kada kažemo jednu kafu, to znači jednu šoljicu kafe.

Kada glagol i objekat stoje u tesnoj vezi i izgledaju kao jedna radnja, izostavljamo
član (pisati sastav, ići autobusom). U tom slučaju ne mislimo na specijalan primer:
I dag må jeg skrive stil. Danas moram pisati sastav.
Vi kan ta buss dit. Možemo uzeti autobus tamo.
Kjører du bil? Da li voziš auto?
Skal dere kjøpe leilighet? Hoćete li kupiti stan?
Har du bakt kake? Da li si pekao kolače?
Mi možemo napraviti pravilne rečenice sa i bez člana:

Jeg har kjøpt (en) sykkel. Kupio sam biciklu.
De har kjøpt (et) hus. Oni su kupili kuću.
Jeg har bakt (ei) kake. Ispekao sam kolač.
Jeh har fått (ei) pakke. Dobio sam paket.
I predikativet - u predikatu
- Uten artikkel - bez člana
Kada imenica govori kojoj grupi subjekat pripada (npr. koje zanimanje, koja
nacionalnost) ne koristimo član:
Hun er politiker. Ona je političar.
Hun er lærer. Ona je učitelj.
Han er muslim. On je musliman.
Han er inder. On je Indijac.
Han er profesjonell fotballspiller. On je profesionalni fudbaler.
- 72 -
Han er enebarn. On je jedinac.
Hun er fjellklatrer. Ona je alpinist.
Han er blitt bestefar. On je postao deda.
- Med artikkel - sa članom
Kada predikat govori šta vidi ili misli o nekom licu, koristimo član:
-
Han er en engel. On je anđeo.

Du er en kjeltring. Ti si varalica.
Han er et geni. On je genije.
Hun er en flink fotballspiller. Ona je vešt futbaler.
Han er et bortskjemt enebarn. On je razmaženi jedinac.
2. Bøyning av substantivet - promena imenica
Imenice menjamo u množini u određenoj formi sa dodavanjem različitih nastavaka.
- Flertal - množina
Kada govorimo o više nečega, menjamo zajedničke imenice u množini. Mi koristimo

množinu posle svih brojeva, posle mange (mnogo), få (malo), begge (oba), alle (svi), a
najčešće iza noen (nekoliko) i ingen (niko).
to biler, ti kroner, mange elever, noen guter, få steder, ingen venner
dva auta, deset kruna, mnogo učenika, nekoliko dečaka, malo mesta, neki prijatelji
- Er i flertall - er u množini
Većina imenica dobija nastavak ER u množini. Er se dodaje na jedninu. Ako se imenica

završava na E u jednini, dodaje se R:
entall flertall
ei dør (vrata) tre dører
en student to studenter
et system to systemer
en kafe noen kafeer
ei krone to kroner
en klasse ni klasser
et bilde (slika) ti bilder
- Ingen endelse i flertall - bez nastavka u množini
Neke imenice su iste u množini kao u jednini.

To važi za imenice srednjeg roda od jednog sloga:
entall flertall
et glass (čaša) fem glass
et ord (reč) ti ord
et hus (kuća) mange hus
- 72 -
et bord (sto) noen bord
et smil (smešak) to smil
et år (godina) tre år
Unntak - izuzetak:
et sted (mesto) mange steder
To važi i za neke reči ženskog i muškog roda sa jednim slogom:

en ting (stvar) mange ting
en feil (greška) seks feil
ei mus (miš) noen mus
Mnoge reči za meru, a većinom one koje označavaju stranu valutu iste su u množini i
jednini:
en liter ti liter
en meter to meter
en kilo tre kilo
en dollar ti dollar
et pund (funta) ti pund
en mark ti mark
- E i flertall - e u množini
Imenice koje govore o zanimanjima, nacionalnosti itd, a koje se završavaju na ER u

jednini, dobijaju samo E u množini:
en lærer (učitelj) to lærere
en baker (pekar) to bakere
en mekaniker (mehaničar) to mekanikere
en fisker (ribar) to fiskere
en tyrker (Turčin) to tyrkere
en amerikaner (Amerikanac) to amerikanere
en marokkaner (Marokanac) to marokkanere
en inder (Indijac) to indere
- Spesiel bøyning - specijalne promene
Neke imenice dobijaju drugi samoglasnik u množini:

en far (otac) to fedre en bonde (seljak) to bønder
en bror (brat) to brødre ei bok (knjiga) to bøker
ei mor(majka) to mødre en fot (noga) to føtter
ei datter (ćerka) to døtre ei hånd (ruka) to hender
et tre (drvo) to trær ei strand (plaža) to strender
et kne(koleno) to knær ei natt (noć) to netter
en mann (čovek) to menn ei tann (zub) to tenner
- Ord uten flertall - reči bez množine
Nekim rečima ne može da stoji broj ispred, jer nemaju množinu ili količinu i
one nemaju formu množine.
To važi za reči za građu (materijal) i masu:
- 72 -
Det er kommet snø. Pao je sneg.
Alle drakk kaffe. Svi su pili kafu.
Vil dere ha is? Hoćete li sladoled?
Hun liker best ris. Ona najviše voli pirinač.
Ispred ovih reči možemo staviti mange (mnogo) ili noen (nekoliko), litt (malo) itd.:
mye mat, noe ris, litt snø
mnogo hrane, nešto pirinča, malo snega
Mnoge reči sa apstraktnim značenjem ne mogu se upotrebiti u množini:

takknemlighe. tvil. lykke. hell. tro. trøbbel
zahvalnost, sumnja, sreća, sreća, poverenje, briga
- Bestemt form - određena forma
Kada imenica govori o nečemu poznatom, mi koristimo određenu formu u jednini i

množini. Određenu formu dobijamo tako što dodamo nastavak.
Entall - jednina
Boka er veldig god. Knjiga je veoma dobra.
Bussen har kjørt. Autobus je išao.
Jeg har mistet sertifikatet. Izgubio sam sertifikat.
neodređena nastavak u određena rod

forma određenoj formi forma
ei bok (knjiga) + a boka ženski
en lærer (učitelj) + en læreren muški
et vindu (prozor) + et vinduet srednji
en ide (ideja) + en ideen muški
Kada se imenica završava na E:

ei veske -e (tašna) +a veska ženski
en konge -e (kralj) + en kongen muški
et bilde -e (slika) + et bildet srednji
Nastavak u određenoj formi je A za ženski rod, EN za muški rod i ET za srednji rod.

Ako se imenica završava na E bez akcenta u neodređenoj formi ono se gubi u nastavku.
U ženskom rodu možemo imati EN umesto A.
Nastavak u određenoj formi množine najčešće je ENE.

Nastavci u neodređenoj formi množine se gube i dodaje se ENE za određenu formu.
neodređena nastavak u određena rod
forma određenoj formi forma
jenter (devojčice) + ene jentene ženski
busser (autobusi) + ene bussene muški
epler (jabuke) + ene eplene srednji
Specijalne promene:
hender + ene hendene ženski
søstre + ene søstrene ženski
menn + ene mennene muški
Imenice srednjeg roda nekada imaju nastavak A u određenoj formi množine.
- 72 -
et, barn (dete) +a barna
et, bein (noga) +a beina
Hvor gamle er barna dine? Koliko imaju godina tvoja deca?

Du må ikke ha beina på bordet! Nemoj držati noge na stolu!
Većina imenica srednjeg roda može dobiti nastavak A umesto ENE u određenoj formi
množine. To je naročiti uobičajeno sa kratkim rečima:
et, år (godina) + ene/a årene/åra
et, fjell (planina) + ene/a fjellene/fjella
Nastavak NE
Imenice koje se završavaju na ER i govore o nacionalnosti, ili o zanimanju dobijaju
samo nastavak NE u određenoj formi množine.
neodređena nastavak određena
forma forma
lærere - e (učitelji) + ne lærerne
tyrkere - e (Turci) + ne tyrkerne
- Substantivets forme - imenične forme
Većina imenica ima četiri forme:

jednina množina
neodređena određena neodređena određena
forma forma forma forma
ei dør (vrata) døra dører dørene
en sjef (šef) sjefen sjefer sjefene
et vindu (prozor) vinduet vinduer vinduene/vindua
ei veske (tašna) veska vesker veskene
en konge (kralj) kongen konger kongene
et bilde (slika) bildet bilder bildene
et fjell (planina) fjellet fjell fjellene/fjella
en feil (greška) feilen feil feilene
en lærer (učitelj) læreren lærere lærerne
en kineser (Kinez) kineseren kinesere kineserne
en far (otac) faren fedre fedrene
ei datter (ćerka) dattera døtre døtrene
Imenice koje označavaju beztežinske stvari, imaju samo dve forme, neodređenu i
određenu formu jednine:
neodređena određena
forma forma
et mel (brašno) melet
et gull (zlato) gullet
en snø (sneg) snøen
en mais (kukuruz) maisen
en te (čaj) teen
ei ull (vuna) ulla
- 72 -
Određenu formu koristimo kada govorimo o određenoj količini nečega, ili nečeg
poznatog:
Takk for maten! Hvala na hrani!
Kafeen er ferdig! Kafa je gotova!
Teen blir kaldt! Čaj je hladan!
Snøen har smeltet! Sneg se otopio!
Ordliste - lista reči
U listi reči se vidi promena imenica. To je nastavak u određenoj formi množine koji je
naveden: bil, - en, - er, - ene (= bilen: biler, bilene).
Neke liste reči navode samo određenu formu jednine: bil, - en
Imenice srednjeg roda sa jednim slogom mogu stajati ovako: hus, - et, -, - a el. - ene
(= huset; hus, husa/husene).
Kada nema nastavka stoji crtica (-) u listi reči.

Kada možemo birati između dva nastavka, pišemo oba sa el. (= eller) između.
Reči sa specijalnom promenom stoje napisane cele:

faktum, - et; fl. fakta, faktaene
Množina od et faktum je uvek fakta!
Mi koristimo određenu određenu formu kada govorimo o nečemu što nam je poznato.
Jeg skal i butikken. (den vi pleier å handle i)
Ja ću ići u prodavnicu. (kada uobičajeno idemo u kupovinu)
Læreren er syk i dag. (Vi vet hvilken lærer der er snakk om)
Učitelj je bolestan danas. (Mi znamo o kom učitelju se govori)
Jeg er ferdig med oppgaven. (den vi skulle gjøre)
Ja sam završio domaći zadatak. (onaj koji smo radili)
Veska ligger i bilen. (Vi vet hvilken veske og hvilken bil)
Tašna je u autu. (Mi znamo koja tašna i koji auto)
Jeg har vondt i hodet. (Det er selvfølgelig mitt hode)
Boli me glava. (To je naravno moja glava)
Han brakk beinet. (sitt eget bein)
On je polomio nogu. (svoju sopstvenu nogu)
Mi ne moramo tačno da znamo koje je to lice ili stvar o kome govorimo, ali oni su poznati:
Jeg skal til tannlegen. Ja ću kod zubara.
Statsministeren er leder for regjeringen. Državni ministar je šef vlade.
Kari er på jobben. Kari je na poslu.
Liker du å gå tur i skogen? Da li voliš da se šetaš po šumi?
Često govorimo o nečem novom u neodređenoj formi kada prvi put to sretnemo.
Posle, onaj ko sluša zna šta je to o čemu se govori i koristimo određenu formu kada
dalje govorimo o tome:
Eva har ei datter og to sønner. Dattera går på skolen, og sønnene er i barnehage.
Eva ima ćerku i dva sina. Ćerka ide u školu, a sinovi su u vrtiću.
To važi ne samo kada je ista reč koju ponavljamo, nego kada znamo koja je stvar o
kojoj se govori:
Vi har fått ny leilighet. Dobili smo novi stan.
- 72 -
Kjøkkenet er stort, men badet er nok så lite. Kuhinja je velika, ali je kupatilo prilično malo.
Jasno je da su kuhinja i kupatilo prostorije u novom stanu, pa će ove reči stajati u

određenoj formi.
Često možemo videti da reči koje stoje zajedno sa imenicama su u neodređenoj ili
određenoj formi:
jednina
en leilighet den nye leiligheten
min leilighet leiligheten min
Annas leilighet denne leiligheten
množina
to leiligheter to av leilighetene
noen leiligheter noen av leilighetene
mange leiligheter mange av leilighetene
disse leilighetene
Mnoga geografska imena stoje u određenoj formi, naročito ako se završavaju jednom
norveškom reči: havet (pučina), sjøen (more), fjellene (planine), bukta (zalivi) itd.
Ali, takođe jedan deo može biti u neodređenoj, a drugi u određenoj formi:
Atlanterhavet, Stillehavet, Rødehavet, Andesfjellene, Persiabukta, Østersjøen, Nordpolen
Atlantski okean, Tihi okean, Crveno more, Andi, Persijski zaliv, Baltičko more, Severni pol
Alpene, Themsen, Nilen, Karpatene
Alpi, Temza, Nil, Karpati
3. Genitiv
I vlastite imenice i zajedničke imenice mogu dobiti svoju prisvojnu formu, genitiv.
Genitiv izražava neko vlasništvo ili neko posedovanje. Mi pravimo genitiv sa nastavkom -
S na kraju imenice.
Egenavn - vlastite imenice

Petersvenner, Mariasbil, Indias hovedstad, Polens historie, USAs politikk
Peterovi prijatelji, Marijin auto, indijski glavni grad, poljska istorija, politika USA
Ako se imenica završava na -S, stavljamo samo apostrof do zadnjeg S:

Sveits' hovedstad Švajcarski glavni grad
Johannes' familie Johanesova porodica
Fellesnavn - zajedničke imenice

S može stajati u svim formama imenica, ali obično je genitiv u određenoj formi.
jentas ide, skolens elever, byens innbyggere, landets politikk, elevenes stiler, barnas lærer
devojčicina ideja, školski đaci, gradski stanovnici, državna politika, đački stilovi, dečji učitelj
Važno! Imenice imaju određenu formu ispred genitiva!
Alternativer til genitiv - zamene za genitiv

Često izražavamo to isto na drugi način:
Petters venner vennene til Peter
- 72 -
Indias hovedstad hovedstaden i India
USAs politikk den politikken som USA fører
Skolens elever elevene på skolen eller skoleelevene
Ko ima u vlasništvu nešto ili poseduje nešto, stoji iza imenice u takvom izražavanju u
određenoj formi.
Mi koristimo genitiv u izražavanju vremena ispred druge imenice:
fem minuters pause, sju timers arbeidsdag, to ukers ferie, tolv års utdannelse
pet minuta pauze, sedmosatni radni dan, dve nedelje odmora, dvanaestogodišnje obrazovanje
Drugo izražavanje sa genitivom za veličinu je često složena reč:

en treroms leilighet, et tomotors fly
trosoban stan, dvomotorni avion
Izražavanje sa genitivom iza til:

Vi går til fots. Idemo pešice.
Hun gikk til topps i konkurransen. Ona je pobedila na takmičenju.
Han var syk og gikk til sengs. On je bio bolestan i otišao je u krevet.
De ville komme til bunns i saken. Oni će istresati stvar do kraja.
Vi satte oss til bords. Mi smo seli za sto.
De drar til fjells i ferien. Oni su otišli na planinu na odmor.
4. Sammensatte substantiv - složene imenice

Imenica je često sastavljena od dve (ili više) reči.
Poslednja reč je glavna reč. Prva reč više govori o tipu poslednje reči: od čega je
napravljena, šta joj odgovara, kada će se upotrebiti, itd. Prva reč je najčešće imenica ili
glagol:
ei bok for barn ei barnebok (dečja knjiga)
ei bok til å skrive i ei skrivebok (sveska)
ei bok av skinn ei skinnbok (kožna knjiga)
ei bok om gramatikk ei gramatikkbok (gramatika)
ei bok med ord ei ordbok (rečnik)
et bord av mahogni et mahognibord (mahoni sto)

et bord til å skrive ved et skrivebord (pisaći sto)
et bord til å ha på kjøkkenetet et kjøkkenbord (kuhinjski sto)
klær til sommeren sommerklær (letnja odeća)

klær for damer dameklær (ženska odeća)
klær av ull ullklær (vunena odeća)
klær til å drive sport i sportsklær (sportska odeća)
klær til å arbeide i arbeidsklær (radna odeća)
Zadnja reč određuje kog je roda složena reč i član koji će imati.
Ponekad moramo imati E ili S između složenih reči kada je prvi deo imenica:
barnehage, gutteklasse, fiskesuppe
vrtić, odeljenje dečaka, riblja supa
sportsutstyr, selskapsklær, informasjonssjef, kjærligshistorie
sportski bik, večernje odelo, šef informacija, ljubavna istorija
- 72 -
Sve reči koje se završavaju na SJON, ELSE, HET, TET, SKAP, DOM i neke druge reči,
dobijaju nastavak S kada stoje prve u složenici.
Kada reč koja dobije S u složenici stoji ispred reči koja počinje sa S, dobijamo dva S:
selskapssko (večernja obuća), sportssko (sportska obuća)
Kada se sudare isti suglasnici, dobijamo:

fotball + lag = fotballag (fudbalski tim)
ull + lue = ullue (vunena kapa)
topp + politeker = toppolitiker (vrhunski političar)
ballet + trening = ballettrening (baletska proba)
Bøyning av sammensatte substantiv - promena složenih imenica

U složenim imenicama samo se poslednja reč menja. Prva reč se ne menja. Ako je
prva reč imenica, ona stoji u neodređenoj formi jednine. Glagol stoji u infinitivu.
en varebil (kombi) varebilen varebiler varebilene
et sommerhus (vikendica) sommerhuset sommerhus sommerhusene
en barnehage (vrtić) barnehagen barnehager barnehagene
ei lesebok (čitanka) leseboka lesebøker lesebøkene
5. Substantiv som målsledd - imenica kao mera
Mere kao kilogram, metar, litar, gram postavljaju se ispred imenice u neodređenoj
formi:
tre kilo kjøtt, fire liter melk, fem meter stoff
tri kilograma mesa, četiri litra mleka, pet metara štofa
Imena predmeta i ambalaže mogu biti mera i postavljaju se ispred imenica u

neodređenoj formi:
en teskje salt, en spisekje mel, en kopp sukker, to flasker mineralvann, en sekk ris, fem bøter vann
kašičica soli, kašika brašna, šolja šećera, dve flaše kisele vode, džak pirinča, pet kofa vode
Ako se pridaje važnost sadržaju, možemo upotrebiti MED:

en pose med epler, en sekk med ris, ei bøtte med vann
kesa sa jabukama, džak sa pirinčom, kofa sa vodom
Kada dajemo opis veličine, možemo dobiti izraz sa genitivom ili predlogom:
ei trekilos pakke, ei toliters flaske, en hundregrams pakning
trokilogramski paket, dvolitarska flaša, stogramska ambalaža
ei pakke på tre kilo, en pakning på hundre gram
paket od tri kilograma, ambalaža od sto grama
Andre substantiv som sier noe om mengden - druge imenice koje govore o masi:
en del (noen) Jeg har fått en del svar på søknaden.
deo (nečega) Dobio sam delimičan odgovor na molbu.
en rekke (ganske mange) Det er en rekke problemer som må løses.
niz (prilično mnogo) Ima niz problema koje moram rešiti.
en mengde (formelt - mange) Det har vært en mengde henvendelser.
mnoštvo (formalno - mnogo) Bilo je mnoštvo molbi.
- 72 -
en haug (uformelt - veldig mange) Det var en haug med svar.
gomila (neformalno - veoma mnogo) Bila je gomila odgovora.
en masse Det var (en) masse mennesker ute.
masa Bila je masa ljudi napolju.
VERB
GLAGOLI
1. Ordklassen - vrsta reči
En krabbemor og en krabbesøn gikk langs havbunnen. "Du går så skjevt, gutten min." sa
krabbemora. "Gå foran du" sa sønnen. "så skal jeg gå slik som du går."
Majka morski račić i sin morski račić išli su po morskom dnu. "Ideš tako nakrivo, dečače moj,"
rekla je majka morski račić. "Idi ti napred," rekao je sin. "Ja ću ići za tobom."
Glagol govori šta neko radi. Infinitiv glagola se završava uvek jednim samoglasnikom,
najčešće E bez akcenta.
lese, kjøpe, løpe, komme, skrive
čitati, kupiti, trčati, doći, pisati
Neki glagoli imaju samo jedan slog u infinitivu. Oni se mogu završavati na bilo koji od
samoglasnika:
gå, se, dra, gi, bo, snu, sy, blø
ići, videti, krenuti, dati, živeti, okrenuti, šiti, krvariti
Kada koristimo glagol u rečenici, moramo ga menjati. U tekstu, na kraju, glagol ide u
drugačijiim, promenjenim formama. Kada menjamo glagol, dobijamo jedan nastavak ili
pomoćni glagol.
Najčešće forme su:
prezent: Vi spiser hjemme. Mi jedemo kod kuće.
preterit: I går spiste vi på restaurant. Juče smo jeli u restoranu.
perfekat: Jeg har spist frokost allerede. Ja sam već doručkovao.
futur: Vi skal spise snart. Mi ćemo jesti brzo.
pluskvamperfekat: Da hun hadde spist frokost, gikk hun. Kada je doručkovala, ona je otišla.
prošli futur: De skulle spise da vi kom. Oni su trebali da jedu kad mi dođemo.
Prezent i preterit gradimo tako što stavljamo nastavak na infinitiv. Za druge forme
treba nam pomoćni glagol.
Presens - prezent
Prezent govori o nečemu što se događa sada.
Prezent se gradi tako što se na infinitiv glagola doda nastavak R:
infinitiv: gå spise reise kjøpe
prezent: går spiser reiser kjøper
Vi leser. Mi čitamo.
Danny spiser. Dani jede.
I dag arbeider hun ikke. Danas ona ne radi.
Regner det? Da li pada kiša?
Hun studerer matematikk. Ona studira matematiku.
- 72 -
Nešto što se događa obično:
Vi kjøper mat i en pakistansk butikk. Mi kupujemo hranu u jednoj pakistanskoj prodavnici.
Om søndagen spiser de på restaurant. Nedeljom oni jedu u restoranu.
Nešto što će se desiti u budućnosti:

Vi kommer snart. Dolazimo brzo.
De reiser i morgen. Oni putuju sutra.
Ferien begynner i neste måned. Odmor počinje sledećeg meseca.
Om to år kommer jeg tilbake. Za dve godine dolazim nazad.
Når drar du? Kada krećeš?
Izuzetno glagol govori o promeni ili kretanju i stoji u prezentu kada govorimo u
budućem vremenu. Mi najčešće imamo prilog koji govori u budućem vremenu u rečenici.
Nekada glagol ima specijalnu formu u prezentu:

infinitiv prezent infinitiv prezent
å vite (znati) vet å kunne (moći) kan
å gjøre (raditi) gjør å ville (hteti) vil
å være (biti) er å måtte (morati) må
å spørre (pitati) spør å skulle (trebati+bih) skal
å burde (trebati) bør
Hva gjør Dina nå? Šta radi Dina sada?

Jeg vet ikke. Ne znam.
Kan hun noe norsk? Da li zna ona norveški?
Noen verb som kan være vanskelige - neki glagoli koji mogu biti teški
Være og Ha - biti i imati
ER vezuje predikat za subjekat:

Hun er tekniker. Ona je tehničar.
Han er sulten. On je gladan.
Huset er nytt. Kuća je nova.
Har vezuje objekat za glagol:

Han har tannverk. Ona ima zubobolju.
Hun har en god jobb. Ona ima dobar posao.
Vite, kjenne og kunne - znati, poznavati i moći:

Jeg kjenner ikke mange her. (personer) Ja ne poznajem mnoge ovde.
Jeg vet ikke noe om politikk. Ja ne znam ništa o politici.
Jeg kan ikke lage mat. (hjelpeverb) Ne znam da spremam hranu.
Jeg kan ikke arabisk. (har ikke lært) Ne znam arapski.
Legge, ligge - staviti, ležati:

Jeg legger bøkene dine på bordet. (legge med objekt) Stavljam tvoje knjige na sto.
Når ligger du deg om kvelden? Kada ležeš uveče?
Bøkene ligger på bordet. (ligge uten objekt) Knjige leže na stolu.
Sette, sitte og stå - staviti, sedeti i stajati:

Nå setter jeg bilen i garasjen. (sette med objekt) Sada stavljam auto u garažu.
Bilen står utenfor huset. (stå uten objekt) Auto stoji izvan kuće.
Læreren sitter på lærerromet. (sitte uten objekt) Učitelj sedi u nastavničkoj kancelariji.
- 72 -
Legge znači postaviti nešto u horizontalan položaj.
Sette znači postaviti nešto u vertikalan položaj.
Ligge znači biti u horizontalnom položaju.
Stå znači biti u vertikalnom položaju.
2. Preteritum - preterit
Får omtrent 3000 år siden var fønikerne et mektig folkeslag. De hadde gode båter og drev
handel over hele Middelhavet. De laget vakre tøyer. Helt til England kom de, og noen sier at de
også seilte rundt Afrika.
Pre otprilike 3000 godina Feničani su bili moćan narod. Oni su imali dobre čamce i bavili su se
trgovinom preko celog Sredozemnog mora. Oni su pravili dobre materijale. Skroz do Engleske su
išli, a neki kažu da su oni plovili, takođe i oko Afrike.
Neki glagoli dobijaju nastavak u preteritu: hadde, laget, seilte.

Ove glagole zovemo pravilni glagoli.
Drugi glagoli imaju kratku formu bez nastavka u preteritu: var, drev, kom. Oni često
menjaju samoglasnike. Ove glagole zovemo nepravilni glagoli.
Regelmessige verb - pravilni glagoli

Preterit od većine glagola pravimo sa nastavkom. Nastavak može biti: ET, TE, DE ili
DDE.
infinitiv: snakke spise leve bo
preterit: snakket spiste levde bodde
Kada se infinitiv glagola završava na E, to E se gubi, a dodaje se nastavak ET:

infinitiv: vaske snakke vente angre bade hate
preterit: vasket snakket ventet angret badet hatet
Veoma mnogo glagola sa dva ili više suglasnika (sk, kk, nt, ngr itd.) menjaju se ispred
E. Svi ti glagoli mogu imati A umesto ET (vaska, snakka, venta itd.)
Sa nastavkom TE se menjaju mnogi glagoli sa samo jednim suglasnikom ispred E (p,

s, r, k itd.). Osim ovih i glagoli sa dva ista suglasnika: mm, ll itd:
infinitiv: kjøpe lese kjøre like drømme spile
preterit: kjøpte leste kjørte likte drømte spilte
Neki glagoli dobijaju nastavak DE umesto TE. To važi za glagole sa g, v i ei ispred E:
infinitiv: leve klage greie leie bygge
preterit: levde klagde greide leide bygde
Neki glagoli dobijaju nastavak nastavak DDE. To važi za one glagole koji se
završavaju na druge samoglasnike kada nema nastavka E:
infinitiv: bo bety sy tro ha snø så
preterit: bodde betydde sydde trodde hadde snødde sådde
Uregelmessige verb - nepravilni glagoli

Neki glagoli ne dobijaju nastavak u preteritu. Oni moraju da se uče svaki zasebno.
infinitiv: synge skrive gå se ta ligge være løpe
preterit: sang skrev gikk så tok lå var løp
Neki glagoli dobijaju nastavak u preteritu, ali je on izmenjen:

infinitiv: velge selge fortelle gjøre spørre vite
- 72 -
preterit: valgte solgte fortalte gjorde spurte visste
Pomoćni glagoli ville, skulle, måtte, kunne, burde su isti u infinitivu i u preteritu.
De ville ikke gå. Oni nisu hteli da idu.
I går måtte de arbeide overtid. Juče su oni morali da rade prekovremeno.
Bruk av preteritum - upotreba preterita
Preterit najčešće govori o radnji ili stanju u prošlosti:

Kineserne oppfant papiret. Kinezi su pronašli papir.
Det ringte! Zvonio je telefon!
Inkaene hadde et stort rike. Inke su imali veliku državu.
Može biti da je prošlo duže ili kraće vreme od kada se dogodila radnja o kojoj
govorimo, koja je trajala duže ili kraće vreme.
Tidsbestemmelser - određeno vreme
Često tekst sadrži priloge koji nam govore kada se radnja dešava. Prilozi koji se
koriste zajedno sa preteritom izražavaju određeno vreme u prošlosti: godina, dan itd. To
mogu biti i opšti vremenski izrazi: ranije, pre, u staro doba.
I 1990 bodde de i Tromsø. 1990 oni su živeli u Trumsu.
De reiste i forrige uke. Oni su putovali prošle nedelje.
Det ringte nettop inn. Upravo je zvonio telefon.
Før likte jeg ikke fisk. Ranije nisam voleo ribu.
For...siden (pre ...) koristimo zajedno sa preteritom. Ovaj izraz govori koliko je
vremena prošlo od kada se nešto dogodilo.
Grakerne hadde en form for demokrati for over to tusen år siden.
Grci su imali demokratski poredak pre više od dve hiljade godina.
Filmen begynte for to minutter siden.
Film je počeo pre dva minuta.
De kom hit for lenge siden.
Oni su došli ovamo odavno.
Zavisne rečenice sa DA i ETTER AT + pluskvamperfekat imaju, takođe, priloge u

nezavisnoj rečenici sa glagolom u preteritu.
Da jeg kom hit, var det vinter. Kada sam ja došao ovamo, bila je zima.
De drog herfra etter at de hadde spist. Oni otišli odavde kada su jeli.
Važno! Preterit se koristi za radnju koja je završena u prošlosti!
3. Perfektum - perfekat
Perfekat pravimo pomoću pomoćnog glagola HAR i glavnog glagola u prošlom

participu. Prošli particip je identičan preteritu kada se preterit završava na ET.
Kada se preterit završava na E, ovo E se gubi u prošlom participu:

infinitiv: vaske kjøpe leve bo
preterit: vasket kjøpte levde bodde
perfekat: har vasket har kjøpt har levd har bodd
- 72 -
Perfekat od različitih glagola je različit i mora se učiti svaki posebno:
infinitiv: skrive gå ligge si se ta
preterit: skrev gikk lå sa så tok
perfekat: har skrevet har gått har ligget har sagt har sett har tatt
Bruk av perfektum - upotreba perfekta
Perfekat često izražava kombinaciju prošlog i sadašnjeg.

Mi možemo govoriti o stanju koje je počelo u prošlosti i traje još uvek u sadašnjosti.
Dakle, radi se o prošlom nesvršenom vremenu. Rečenice daju odgovor na pitanje
"Koliko dugo ovo traje?".
Vi har bodd her i fire år. Mi smo stanovali ovde četiri godine.
Nå har hun vært borte i tre uker. Sada je ona bila odsutna tri nedelje.
Vi har kjent familien Lopez i mange år. Mi smo poznavali porodicu Lopez mnogo godina.
Jeg har alltid likt å gå på ski. Ja sam oduvek voleo da idem na skijanje.
Mi koristimo perfekat i kada govorimo o radnji ili stanju koja je završena u prošlosti,
ali koja ima važnost i u sadašnjosti:
De har flyttet. (De bor ikke her lenger.)
Oni su se odselili. (Oni nisu dugo ovde živeli.)
Hun har tatt eksamen. (så nå kan hun prøve å finne en jobb.)
Ona je položila ispit. (sada ona može probati da nađe posao.)
Jeg har vært i London mange ganger. (Jeg kjenner byen godt.)
Bio sam u Londonu više puta. (Poznajem dobro grad.)
Vi har spist middag. (så vi er mette nå)
Mi smo ručali. (pa smo sada siti)
Har du sett den nye filmen? (eller skal vi gå sammen?)
Da li si gledao novi film? (ili ćemo ići zajedno?)
Mi koristimo perfekat i kada govorimo o konkretnim rezultatima nečega što se

dogodilo u prošlosti:
Hvem har malt dette bildet? Ko je slikao ovu sliku?
Det er Shakespeare som har skrevet "Romeo og Julie". Šekspir je napisao "Romeo i Julija"
Har dere pusset opp leiligheten selv? Jeste li renovirali vaš stan?
Ali kada govorimo o samoj radnji u prošlosti koristimo preterit:

Gauguin malte mange bilder på Tahiti. Gauguin je slikao mnogo slika na Tahitiju.
Shakespeare skrev "Romeo og Julia" i 1595. Šekspir je napisao "Romeo i Julija" 1595.
Vi pusset opp i fjor. Mi smo renovirali stan prošle godine.
Tidsbestemmelser - određeno vreme
Zajedno sa alltid (uvek), aldri (nikad), mange ganger (mnogo puta) mi

koristimo perfekat:
Jeg har aldri vært der. Nikad nisam bio tamo.
Hun har alltid jobbet hardt. Ona je uvek naporno radila.
De har flyttet mange ganger. Oni su se selili mnogo puta.
Hvor mange ganger har dere flyttet? Koliko puta ste se vi selili?
Zajedno sa perfektom često koristimo priloge za vreme koji se odnose na sadašnjost:

I dag har vi gjort lite. Danas smo malo radili.
- 72 -
Jeg har vært syk hele denne uka. Bio sam bolestan cele ove nedelje.
I det siste har det kommet mange nye elever. Na kraju je došlo mnogo novih učenika.
De har arbeidet hardt i dette semesteret. Oni su naporno radili u ovom semestru.
Landet har forandret seg mye i dette århundret. Zemlja se puno promenila u ovom veku.
Takođe, u rečenicama sa SIDEN kao prilogom, koristimo perfekat:

Jeg har ventet siden klokka ni. Čekao sam od devet sati.
De har bodd her siden 1989. Živeo sam ovde od 1989.
Preteritum eller perfektum om fortid - preterit ili perfekat za prošlost
Mi koristimo preterit kada je nešto završeno i kada ga više nećemo uzimati iz

prošlosti.
Den andre verdenskrigen sluttet i 1945. Drugi svetski rat je završen 1945.
Romerne erobret store landområder. Rimljani su osvojili veliki deo zemlje.
Perfekat koristimo kada se nešto još nije završilo ili kada će se posledica pojaviti u
sadašnjosti.
Vi har bodd her i noen år nå. Mi smo živeli ovde nekoliko godina.
Aziz har sluttet på skolen. Aziz je završio školu.
Neke događaje možemo izraziti i sa perfektom i sa preteritom:

Hun lærte norsk. (for mange år siden) Ona je učila norveški. (pre mnogo godina)
Hun har lært norsk. (hun kan det nå) Ona je učila norveški. (može da uči i sada)
Romerne bygde mange imponerende byggverk. (på den tida)
Rimljani su sagradili mnoga zadivljujuća zdanja. (u to vreme)
Romerne har bygd mange imponerende byggverk. (Vi kan se dem nå)
Rimljani su sagradili mnoga zadivljujuća zdanja. (Možemo ih videti i sada)
Perfektum - perfekat
U perfekt pasivu možemo imati različite forme:

passiv aktiv
Brevet har blitt sendt.
Brevet er blitt sendt. (Noen har sendt brevet.)
Brevet er sendt.
Pismo je poslato. (Neko je poslao pismo.)
Pomoćni glagol je u prezentu.
Pluskvamperfektum - pluskvamperfekat
U pluskvamperfektu dobijamo isto, samo što nam je pomoćni glagol u preteritu:

passiv aktiv
Brevet hadd blitt sendt.
Brevet var blitt sendt. (Noen hadde sendt brevet.)
Bravet var sendt.
Pismo je poslato. (Neko je poslao pismo.)
- 72 -
Futurum - futur
U književnom jeziku je uobičajeno koristiti VIL BLI + prošli particip:

Skolen vil bli stengt til neste år. Škola će biti zatvorena do iduće godine
Oppgavene vil bli gjennomgått senere. Zadaci će biti urađeni kasnije.
Uobičajeno je, takođe upotrebiti KOMMER TIL Å u pasivu:
Skolen kommer til å bli stengt til neste år. Škola će biti zatvorena do iduće godine.
Oppgavene kommer til å bli gjennomgått senere. Zadaci će biti urađeni kasnije.
Takođe, u pasivu je vrlo uobičajeno koristiti prezent za izražavanje budućnosti:

Skolen blir stengt til neste år. Škola je zatvorena do iduće godine.
Oppgavene blir gjennomgått senere. Zadaci su urađeni kasnije.
- Fortidsfuturum - prošli futur
Prošli futur ima pomoćni glagol u preteritu:

De trodde saken ville bli avgjort på neste møte. Oni su mislili da će slučaj biti rešen na sledećem susretu.
De sa at bilen skulle bli reparert straks. Oni su rekli da će auto biti popravljen odmah.
Mi imamo iste forme u pasivu kao i u aktivu:

prezent: Bilen blir reparert. Auto je popravljen.
preterit: Bilen ble reperert i forrige uke. Auto je popravljen prošle nedelje.
perfekat: Bilen har blitt reparert. Auto je popravljen.
futur: Bilen vil bli reparert senere. Auto će biti popravljen kasnije.
pluskvamperfekat: Bilen hadde blitt reparert. Auto je popravljen.
prošli futur: Bilen ville bli reparert i løpet av uka. Auto bi trebalo biti popravljen u toku nedelje.
Pomoćni glagol BLI se menja u svim formama, ali glavni glagol u prošlom participu se
ne menja.
S - passiv
Mi imamo još jednu formu pasiva koja se gradi dodavanjem nastavka S u infinitivu
aktiva. Infinitiv sa S je obično iza glagola SKAL, KAN, MÅ i BØR:
Dette må gjøres. Ovo mora da se uradi.
Bilen kan ikke repareres. Auto se ne može popraviti.
Nå skal huset males. Sada će se okrečiti kuća.
Denne teksten bør leses godt. Ovaj tekst se treba pročitati dobro.
S pasiv nalazimo i u receptima i u uputstvima:

Dørene stenges klokka 20.00. Vrata se zatvaraju u 20 časova.
Frokost serveres fra klokka 7.00. Doručak se servira od 7 sati.
Grønnsakene kokes i ca. 12 minutter. Povrće se kuva otprilike 12 minuta.
S pasiv koristimo samo u infinitivu i prezentu i te dve forme su iste:

prezent pomoćni glagol + infinitiv
Ski selges billig. Huset skal selges.
Skije se jeftino prodaju. Kuća na prodaju.
- 72 -
Feilparkerte biler flyttes. Pogrešno parkirana auta se odnose.
Bilen måtte flyttes. Auto se mora odneti.
Kjøtet kokes lenge. Meso se kuva dugo.
Vannet bør kokes. Voda treba da se kuva.
Sko repareres her. Cipele se popravljaju ovde.
Den kunne ikke repareres. Nije se moglo popraviti.
- Det - setninger med passiv - det rečenice sa pasivom

Ako aktivna rečenica nema neki objekat ili radnju, možemo dobiti rečenice sa DET kao
subjektom u pasivu. Mi koristimo oba pasiva sa BLI i S pasiv:
Det snakkes mye om dette, men det blir gjort lite. Govori se mnogo o tome, ali se malo radi.
Det eksporteres mye kakao fra Ghana. Izvozi se mnogo kakaa iz Gane.
Det blir produsert mer enn landet trenger. Proizvedeno je više nego što zemlji treba.
Andre S-verb - drugi S-glagoli

Neki glagoli se završavaju na S, a nemaju značenje pasiva:
synes: Jeg synes det er kaldt. (mener)
Mislim da je hladno. (mislim)
lykkes: Jeg håper vi lykkes. (klarer det)
Nadam se da smo srećni. (dovoljno)
finnes: Det finnes ikke tigre i Afrika. (eksisterer)
Ne postoje tigrovi u Africi. (postoje)
skyldes: Ulikken skyldes det glatte føret. (er på grunn av)
Uzrok nesreće je klizav sneg. (je razlog)
trives: Vi trives godt her. (liker oss)
Osećamo se dobro ovde. (sviđa nam se)
skilles: Hun skal visst skilles. (skille seg)
Ona će se, svakako razvesti. (razvesti se)
samles: Demonstrantene samles ved ambassaden. (samler seg)
Demonstranti se okupljaju oko ambasade. (okupljaju se)
undres: Jeg undres på hva som skal skje. (undrer meg)
Pitam se šta će se desiti. (pitam se)
møtes: Vi kan møtes senere. (møte hverandre)
Možemo se sresti kasnije. (sresti jedan drugog)
treffes: De treffes i morgen. (treffer hverandre)
Oni se sreću sutra. (susreću jedan drugog)
sees: Når kan vi sees? (se hverandre)

Kada se možemo videti? (videti jedan drugog)
snakkes: Vi snakkes. (snakker med hverandre)
Mi razgovaramo. (govorimo jedan sa drugim)
U ovoj poslednjoj grupi subjekat mora biti reč u množini.

Infinitiv i prezent od S glagola su isti, a najviše se ove dve forme koriste.
Neki od glagola se koriste, međutim, u preteritu - ređe u perfektu:

infinitiv/prezent preterit perfekat
synes syntes har synes
lykkes lyktes har lykkes
- 72 -
høres hørtes
trives trivdes har trives
finnes fantes
skyldes skyldes
møtes møttes
treffes traf(fe)s
sees såes
SYNES koristimo da izrazimo ličnu misao o nečemu. To mora biti nešto što smo, npr.
osećali, ili probali:
Jeg synes (ikke) fiskeboller er godt. (Jeg har smakt det.)
Mislim (ne mislim) da je okruglica od ribe dobra. (Ja sam probao to.)
Jeg tror (ikke) fiskeboller er godt. (Jeg bare gjetter.)
Mislim (ne mislim) da je okruglica od ribe dobra. (Ja samo nagađam.)
4. Hjelpeverber - pomoćni glagoli
Videli smo da glagol ima dve forme koje se koriste same u rečenicama: prezent i
preterit. Kada treba da izrazimo nešto drugo u odnosu na ove dve forme moramo da
koristimo kombinacije pomoćnog glagola i prezenta ili preterit + prošli particip ili infinitiv
glavnog glagola. Pomoćni glagoli se koriste u različitim kombinacijama.
- Modale verb - modelni glagoli
SKAL, VIL, MÅ, KAN i BØR zovu se modelni glagoli. Modelni glagoli govore najčešće o
budućem vremenu. Oni, takođe govore o tome kako je neko bio spreman na to o čemu se
priča. Modelni glagoli stoje ispred glagola u infinitivu:
Hun skal slutte i jobben. (Hun har planlagt å slutte.)
Ona će završiti posao. (Ona je planirala da završi.)
Hun vil slutte i jobben. (Hun ønsker å slutte.)
Ona će završiti posao. (Ona želi da završi.)
Hun må slutte i jobben. (Hun er nødt til å slutte.)
Ona mora da završi posao. (Ona je prinuđena da završi.)
Hun kan slutte i jobben. (Det er mulig for henne å slutte.)
Ona može da završi posao. (Moguće je da ona završi.)
Hun bør slutte i jobben. (Det er best for henne å slutte.)
Ona treba da završi posao. (Najbolje za nju je da završi.)
Modelni glagoli se koriste mnogo kada hoćemo da zamolimo nekog da uradi nešto ili
nudimo nešto sami sebi:
Kan du hjelpe meg litt? Možeš li mi pomoći malo?
Vil du komme hit et øyeblikk? Hoćeš li doći ovamo na trenutak?
Skal vi ta følge på kino? Hoćemo li ići u bioskop?
Skal jeg hjelpe deg med oppgavene? Hoćeš li da ti pomognem oko zadataka?
Najčešće dolazi glavni glagol iza modelnih glagola, ali mogu oni sami da sagrade
glagol. Tada oni najčešće stoje zajedno sa prilogom za mesto:
Jeg skal hjem. Vi skal ut. (har planlagt å gå)
Ja ću kući. Mi ćemo napolje. (isplanirano je da se ide)
Jeg må hjem. Jeg må til byen. (er nødt til å gå)
- 72 -
Ja moram kući. Moram do grada. (prinudno se ide)
Jeg vil hjem. Alle vil ut. (har lyst til å dra)
Ja ću kući. Svi će napolje. (imaju želju da odu)
KAN može stajati zajedno sa imenicom i sa imenom jezika:

Hun kan ikke leksa. Ona ne zna da piše.
Han kan engelsk og norsk. On zna engleski i norveški.
Modelni glagoli imaju specijalnu promenu:
infinitiv prezent preterit
å skulle skal skulle
å ville vil ville
å kunne kan kunne
å måtte må måtte
å burde bør burde
Preterit se koristi za prošlo vreme:

Da jeg var liten, kunne jeg snakke arabisk. Kad sam bio mali znao sam da govorim arapski.
I går måtte vi vaske hele huset. Juče smo morali da peremo celu kuću.
Hun kunne leksa si veldig godt. Ona je znala da završi svoje zadatke veoma dobro.
Preterit za sadašnje vreme može da funkcioniše učtivije i skromnije od prezenta:

Du burde/skulle ikke røyke så mye. Ne bi trebao da pušiš tako mnogo.
Jeg ville/skulle gjerne snakke med Hansen. Rado ću razgovarati sa Hansenom.
Ha - imati
HA se koristi kao pomoćni glagol u perfektu i pluskvamperfektu:
Jeg har vært her lenge. Bio sam ovde dugo.
Vi hadde spist opp alle kakene, da de kom. Pojeli smo sve kolače, kada su oni došli.
HA može biti jedini glagol u rečenici i vezati subjekat i objekat.
Bli - biti
BLI se koristi kao pomoćni glagol u pasivu:
Maten ble ødelagt. Hrana se pokvarila.
Alt har blitt forandret. Sve se izmenilo.
BLI može biti jedini glagol. Najčešće vezuje subjekat i predikat.
Være - biti
VÆRE se može upotrebiti kao pomoćni glagol u perfekt pasivu sa glagolom koji govori
o kretanju ili promeni:
Hun er reist. Ona je otputovala.
Alle er kommet. Svi su došli.
Naročito ispred BLIT se koristi ER:

Hun er blitt syk. Ona je bila bolesna.
ER može biti pomoćni glagol u perfekt pasivu:

Hun er (blitt) oppsagt. Ona je (bila) otpuštena.
Sa glagolom koji govori o nečemu što traje dugo, može se upotrebiti kao pomoćni glagol
u pasiv prezentu:
- 72 -
Hun er godt likt av alle. Ona je najbolja od svih.
VÆRE može biti jedini glagol i vezati subjekat i predikat.

VÆRE govori, takođe, gde subjekat boravi:
Hun var hjemme. Ona je bila kod kuće.
De andre er på skolen. Drugi su u školi.
Få - dobiti
Få se može koristiti ispred infinitiva, često sa značenjem "smem li da", "morati",
"imati mogućnost za":
Jeg får låne ski av naboen. (det er i orden)
Moram pozajmiti skije od komšije. (to je u redu)
Hun fikk ikke dra på ferie alene. (fikk ikke lov)
Ona nije smela da krene na odmor sama. (nije dobila dozvolu)
Jeg får dra nå. (må/bør)
Moram da krenem sada. (morati/trebati)
Vi får se hva som skjer. (framtida vil vise...)
Moramo da vidimo šta se događa. (budućnost će pokazati...)
Få se hva du har kjøpt! (få lov)
Smem li da vidim šta si kupio! (smeti)
Få se može upotrebiti kao pomoćni glagol ispred prošlog participa. Tada znači "moći da",
"uspeti da", "imati priliku da":
Fikk du bestilt billetter? Da li si mogao da rezervišeš karte?
Nå har vi fått solgt bilen. Sada smo mogli da prodamo auto.
I dag fikk jeg levert stilen. Danas sam uspeo da predam sastav.
Få može da bude jedini glagol. Tada on znači "primiti, dobiti":

Har du fått brev? Da li si dobio pismo?
Han fikk hjelp. On je dobio pomoć.
5. Partisipper - participi
Glagoli imaju dva participa:

a) Prošli particip (perfektum partisipp) se završava na ET ili T (-D, -DD):
et: laget, sovet, drukket, hjulpet t: (-d, -dd): lest, lopt, fått, levd, bodd
Zajedno sa pomoćnim glagolom obrazuje particip glagola u perfektu,

pluskvamperfektu i pasivu. Particip može biti jedini glagol kada skratimo SOM rečenicu:
De bodde i ei hytte. (som var) laget av gamle kasser.
Oni su živeli u kolibi (koja je) napravljena od starih sanduka.
Jeg bruker vanlig kjøtdeig. (som er) blandet med mye krydder.
Ja koristim, obično, mleveno meso (koje je) pomešano sa mnogo začina.
Prošli particip se koristi i kao pridev:

Hun mistet den nymalte sykkelen. Ona je izgubila tek obojenu biciklu.
Elevene var deprimert. Učenici su bili depresivni.
Kada je prošli particip deo glagolske forme tada ga ne menjamo. Kao pridev može da
se menja.
- 72 -
b) Sadašnji particip (presens partisipp) se gradi dodavanjem nastavka ENDE na
infinitiv: smilende (nasmejan), leende (nasmejan). Sadašnji particip se najviše koristi
kao pridev:
Det er en fascinerende film. To je očaravajući film.
Forsinkelsen var irriterende. Kašnjenje je bilo iritirajuće.
Sadašnji particip se ne može menjati.
6. Infinitiv
- Etter verb - iza glagola
Infinitiv se koristi iza modelnih glagola:

Vi skal flytte. Mi ćemo se seliti.
Nå må dere gå. Sada vi morate ići.
Kan du stoppe her? Možeš li stati ovde?
Iza nekih drugih glagola (pleie - negovati, like - voleti, ønske - želeti, orke - podnositi,
behove - morati) koristimo, takođe, infinitiv. Tada su ovi glagoli ispred infinitiva:
Jeg liker å svomme. Ja volim da plivam.
Vi pleier å lage mat selv. Mi običavamo da napravimo hranu sami.
Jeg orker ikke å gjøre mer. Ja ne podnosim da radim više.
Du behover ikke å svare. Ne moraš odgovoriti.
Iza glagola BE (zamoliti) možemo imati objekat + infinitiv:

De bad oss (om å) vente. Oni su nas zamolili da sačekamo.
Jeg bad dem (om å) kjøpe mat. Ja sam ih zamolio da kupe hranu.
Od nekog drugog glagola možemo, takođe, dobiti objekat + infinitiv:

Vi sa dem kjøre av gårde. Rekli smo im da voze iz dvorišta.
Vi hørte henne komme. Čuli smo da ona dolazi.
- Etter preposisjoner - iza predloga
Mi imamo infinitiv iza mnogih predloga. Uten izražava da neko nije nešto uradio:
De gikk videre uten å stoppe. (og de stoppet ikke)
Oni su išli dalje bez zaustavljanja. (oni se nisu zaustavljali)
I dag gikk han på ski uten å falle. (og han falt ikke)
Danas je on otišao na skijanje bez objave. (nije objavio)
Infinitiv å ha + prošli particip imamo iza ETTER i UTEN:

Etter å ha sittet inne hele dagen trengte de en tur.
Posle celodnevnog odmora oni su trebali na put.
De gikk uten å ha sett halve filmen.
Oni su otišli na pola filma.
De gikk uten å ha sett hele filmen ferdig.
Oni su otišli, a da nisu odgledali film do kraja.
Ovom izrazu odgovara ETTER AT DE HADDE SITTET, UTEN AT DE HADDE SETT itd.
Izraz sa infinitivom možemo koristiti kada je isti subjekat za oba glagola.
Nameru izražavamo sa FOR + infinitiv:

De drog hjem for å besøke besteforeldrene. Oni su otišli kući da posete babu i dedu.
- 72 -
Hva skal jeg gjøre for å forstå dette? Šta da radim da razumem ovo?
For å snakke om noe annet... Govoriti o nečemu drugom...
Mnogi izrazi sa predlogom mogu se razumeti iz infinitiva:

Har du lyst til å komme? Da li si želeo da dođeš?
Jeg har ikke tid til å gå til byen i dag. Nemam vremena da idem do grada danas.
Hun hadde behov for å reise bort. Ona je morala da putuje dalje.
7. Imperativ - zapovedni način
Imperativ možemo napraviti od infinitiva bez nastavka E. Ako se infinitiv ne završava

na E, imperativ je isti kao infinitiv:
infinitiv imperativ
lese les čitaj Les dette strykket hjemme.
Čitaj ovo kod kuće.
snakke snakk govori Snakk litt høyere, er du snill.
Govori malo glasnije, budi ljubazan.
kjøre kjør vozi Kjør forsiktig!
Vozi oprezno!
sitte sitt sedi Sitt her hos meg, du!
Sedi ovde kod mene!
hilse hils pozdravi Hils Olivia fra meg.
Pozdravi Oliviju od mene.
se se vidi Se deg godt for!
Dobro se pazi!
gå gå idi Gå forsiktig på isen!
Hodaj pažljivo po ledu!
gi gi daj Ikke gi deg!
Ne dam ti!
ta ta uzmi Bare ta mer kake!
Uzmi još kolača!
Imperativ koristimo kada govorimo nekom direktno i kažemo da uradi nešto. Kada
želimo da se nešto ne uradi, obično stavimo ikke ispred imperativa, kada govorimo. U
pisanju je ikke iza imperativa:
Ikke gå ennå! Nemoj još da ideš!
Kast ikke billetten før De har passert utgangen. Ne bacajte kartu dok ne izađete.
infinitiv (å) smile (smešiti se) (å) gå (ići)

imperativ smil! gå!
sadašnji particip smilende gående
prošli particip smilt gått
8. Sammensatte verb - složeni glagoli
Glagoli mogu biti složeni. Prva reč može da pripada različitim vrstama reči, na primer:
imenica: delta (učestvovati), maskinskrive (pisaća mašina)
pridev: muliggjøre (omogućiti), sykmelde (bolovati), dypfryse (duboko zamrznuti)
- 72 -
Ali, uobičajeno je glagol kombinovan sa predlogom i prilogom:
å oversette, å avgjøre, å undervise, å utdanne, å inneholde
prevesti, odlučiti, predavati, obrazovati, sadržati
Postoji izraz koji ne vezuje složenicu, što će reći da predlog/prilog stoji kao prikladna
reč iza glagola:
å ta over, å sette i gang, å gjøre om, å henge sammen, å si opp
preuzeti, organizovati, raditi se o, zalepiti se, dati otkaz
Neki glagoli mogu biti nepovezani ili učvršćeni u složenici sa istim značenjem. Čvrsta
složena forma je više formalna i pismena nego nepovezana forma:
De gav ut boka. De utgav boka. Izdali su knjigu.
De la ned skolen. De nedla skolen. Napustili su školu.
Hun satte fram et forslag. Hun framssate et forslag. Ona je iznela predlog.
U drugom slučaju značenje može biti izmenjeno:

De satte over maten. De oversatte boka.
Stavili su hranu gore. Preveli su knjigu.
Vi drog opp plantene. De oppdrog barna strengt.
Počupali smo sadnice. Oni vaspitavaju decu strogo.
Hun slo av radioen. Hun avslo forslaget.
Ona je ugasila radio. Ona je odbila predlog.
Iako se glagol nalazi u nevezanoj složenoj rečenici, particip u pasivu može biti čvrsto
povezan:
De sa opp arbeiderne. Arbeiderne ble sagt opp. Radnici su dobili otkaz.
Oni su dali otkaz radnicima. Arbeiderne ble oppsagt. Radnici su otpušteni.
Bilen kjørte på en hund. Hunden ble påkjørt.
Auto je zgazio psa. Pas je zgažen.
9. Varige og avsluttede handlinger - trajno svršene radnje
Glagol može u nekom slučaju izražavati radnju koja traje duže ili je kratkotrajna.
Bo (stanovati), leve (živeti), være (biti), ha (imati) su glagoli koji govore o trajanju
radnje ili stanja. Flytte (seliti), begynne (početi), dø (umirati), få (dobiti) međutim,
govore o kratkotrajnoj radnji, koja se menja iz stanja u stanje.
Ovu razliku vidimo u rečenicama kao što su ove:

Hun var syk. (tilstand) Ona je bila bolesna. (stanje)
Hun ble syk. (overgang) Ona je bila bolesna. (prelazni period)
Hun hadde feber. (tilstand) Ona je imala temperaturu. (stanje)
Hun fikk feber. (overgang) Ona je dobila temperaturu. (prelazni period)
Ovakav glagol može se izvesti različito u različitim odnosima.

Prezent glagola koji govore o kratkotrajnim radnjama koristimo često za buduće
vreme:
Vi flytter i neste uke. Mi se selimo sledeće nedelje.
Jeg blir sikkert frisk i morgen. Ja ću sigurno biti zdrav sutra.
- 72 -
Perfekat glagola za kratkotrajne radnje govori o nečemu što je završeno u prošlosti,
dok oni koji govore o stanjima koja traju jedan trenutak, takođe mogu govoriti o nečemu
što traje još uvek.
De har flyttet. Oni su se odselili.
De har bodd i utlandet lenge. Oni su živeli u inostranstvu dugo.
Glagoli koji govore o prelaznom periodu, mogu imati VÆRE kao pomoćni glagol u
perfekat aktivu:
De er reist. Oni su otputovali.
Han er flyttet. On se odselio.
Hun er blitt syk. Ona je bila bolesna.
Neki glagoli sa N govore o kratkotrajnom prelaznom periodu do novog stanja:

Helene sover. (varig)
Helene spava. (stalno)
Hun sovnet klokka sju. (overgang)
Ona je spavala do sedam sati. (prelazni period)
Drugi ovakvi glagoli su: å våkne, (bli våken) - buditi se (biti budan), å blekne (bli
blek) - pobledeti (biti bled), å visne (bli vissen) - uvenuti (biti uveo), å gulne (bli gul) -
požuteti (biti žut), å stivne (bli stiv) - ukočiti se (biti ukočen).
Neki prilozi pokazuju da je radnja završena:

Han spiste opp et eple. On je pojeo jabuku.
Hun leste ut en zykk roman. Ona je pročitala debeo roman.
Huset brant ned. Kuća je izgorela.
Jeg skal brenne opp papirene. Ja ću zapaliti papire.
Neki predlozi govore o nesvršenoj radnji:

Han spiste på et eple. On je jeo jabuku.
Hun leste i en tykk roman. Ona je čitala debeo roman.
Zajedno sa rečima za periode govori predlog PÅ o svršenoj radnji, dok I govori o

radnji koja traje:
Hun pusset opp hybelen i ei uke. (Hun jobbet så lenge - vi vet ikke noe om resultatet)
Ona je renovirala iznajmljenu sobu ove nedelje. (Radila je tako dugo - ne znamo ništa o rezultatu)
Hun pusset opp hybelen på ei uke. (Hun klarte å bli ferdig i løpet av den tida.)
Ona je renovirala iznajmljenu sobu ove nedelje. (Ona je uspela da bude slobodna u toku tog vremena)
Neki izrazi specijalno govore da radnje traju jedan trenutak:

De satt og smilte. Oni su sedeli i smešili se.
De lå og leste. Oni su ležali i čitali.
Han gikk og ventet. On je hodao i čekao.
De holder på å pusse opp leiligheten. Oni su upravo renovirali stan.
Huset er i ferd med å falle samen. Kuća se taman rušila.
Sadašnji particip glagola koji govore o stanju može se koristiti iza glagola BLI (biti).
Ovakav izraz govori o nečemu što traje:

De ble stående utenfor. Oni su stajali napolju.
Vi ønsker å bli boende her. Želeli smo da živimo ovde.
Hun ble liggende på sykehuset i en måned. Ona je ležala u bolnici mesec dana.
- 72 -
ADJEKTIV
PRIDEVI
Jeg er ikke syk, jeg er bare trøtt!

Nisam bolestan, samo sam umoran!
Pridevi govore kako je nešto ili neko. Pridevi govore između ostalog o:
veličini:Hun er liten. Skolen er stor. Båten er lang. Han er tynn.
Ona je mala. Škola je velika. Čamac je dug. On je tanak.
dobu: Han blir gammel. Er skolen ny? Frukten er frisk. Klærne hans er moderne.
On je star. Da li je škola nova? Voće je sveže. Njegova odeća je moderna.
boji: Jakka er lyss/ mørk/ rød/ grønn/ hvit osv.
Jakna je svetla/ tamna/ crvena/ zelena/ bela itd.
kvalitetu: Maten var god. Boka er dårlig. Byen er pen.
Hrana je bila dobra. Knjiga je loša. Grad je lep.
nacionalnosti: Hun er tyrkisk. Maten var norsk. Er filmen utenlandsk?

Ona je Turkinja. Hrana je bila norveška. Da li je film strani?
stanju: Læreren er syk. Ble hun sint? Han ble trøtt.
Učitelj je bolestan. Da li je ona bila ljuta? On je bio umoran.
Kada govorimo nešto novo o subjektu, vezujemo pridev za subjekat uz pomoć glagola
VÆRE(biti) ili BLI (biti). Tada je pridev predikat.
Kada pitamo, obično je glagol na prvom mestu:

Er du trøtt? Da li si ti umoran?
Var læreren syk? Da li je učitelj bio bolestan?
Ble hun glad? Da li je ona bila srećna?
Pridevi mogu stajati ispred imenice koju opisuju. U jednini imamo, obično, neodređeni
član ispred:
De har ei stor stue. Oni imaju veliku dnevnu sobu.
Det var en fin dag. Bio je lep dan.
Vi kjøpte et bilig bord. Kupili smo jeftin sto.
Možemo imati izraz bez člana:

De har kjøpt ny bil. Oni su kupili novi auto.
Vi fikk god middag. Dobili smo dobar ručak.
Det er pent vær. Lepo je vreme.
Han er katolsk prest. On je katolički pop.
- 72 -
1. Bøyning av adjektiv - promena prideva
Pridev se menja iza imenice koju opisuje. Forma koju nalazimo u rečenicama i listama se
koristi za opisivanje reči koje su muškog i ženskog roda u jednini. Kada pridev opisuje reč
srednjeg roda ili množinu menjamo pridev.
Intetkjøn - srednji rod
Kada pridev opisuje imenicu srednjeg roda, dobija, često, nastavak T:

Huset er stort. Kuća je velika.
Stedet var fint. Mesto je bilo lepo.
Bildet er pent. Slika je lepa.
Dette er et fint sted. Ovo je fino mesto.
Kan du kjøpe et ferskt brød? Možeš li kupiti svež hleb?
Dupli suglasnik se svodi na na jedan ispred T:

(grønn) et grønt teppe zelen tepih
(tykk) et tykt teppe debeo tepih
Neki pridevi koji se završavaju samoglasnikom dobijaju dva TT:

(ny) et nytt system novi sistem
(fri) et fritt land slobodna zemlja
(blå) et blått lys svetlo plavo
(grå) et grått liv siv život
Uten T i intetkjønn - bez T u srednjem rodu
Pridevi koji se završavaju na IG i E (nekad još neki samoglasnici) ne dobijaju T u

srednjem rodu:
Huset var bilig. Kuća je bila jeftina.
Dette stedet er hyggelig. Ovo mesto je prijatno.
Hun har et rotete rom. Ona ima neurednu sobu.
De traff et gråtende barn. Oni su sreli uplakano dete.
Huset er moderne. Kuća je moderna.
Slipset var rosa. Kravata je bila roza.
Mnogi pridevi koji se završavaju na na SK ne dobijaju T u srednjem rodu. To važi za

strane reči i reči za nacionalnost:
Dette er økonomisk spørsmål. Ovo je ekonomsko pitanje.
Vi har et praktisk problem. Imamo praktičan problem.
Vi så et tysk teaterstykke. Gledali smo nemački pozorišni komad.
Dette flagget er tyrkisk. Ova zastava je turska.
Pridevi koji se završavaju na suglasnik T u ženskom i muškom rodu ne dobijaju

posebno T u srednjem rodu. To važi, takođe, za neke prideve koji se završavaju na D:
ženski/muški rod srednji rod
en kort tur et kort brev
kratka tura kratko pismo
ei svart jakke et svart skjerf
crna jakna crna marama
en interessant film et interessant sted
interesantan film interesantno mesto
ei fremmed dame et fremmed sted
strankinja strano mesto
- 72 -
en solid bygning et solid fundament
čvrsta zgrada čvrsta osnova
Flertal - množina
Pridev koji opisuje reč u množini dobija, obično, nastavak E:

jednina: Jeg er trøtt. Hun ble glad. Vi har en stor hage.
Ja sam umoran. Ona je bila srećna. Mi imamo veliki vrt.
množina: Vi er trøtte. De ble glade. De har store hager.
Mi smo umorni. Oni su bili zadovoljni. Oni imaju velike vrtove.
Nastavak u srednjem rodu jednine moramo staviti do nastavka u množini:

jednina: Huset var hvitt. Hun kjøpte nytt gardin.
Kuća je bila bela. Ona je kupila novu zavesu.
množina: Husene var hvite. Hun kjøpte nye gardiner.
Kuće su bile bele. Ona je kupila nove zavese.
Pridevi koji se završavaju na ER, EL i EN dobijaju izmenjenu formu u množini:

jednina: en diger ost, ei sulten jente, et gammelt hus
ogroman sir, gladna devojčica, stara kuća
množina: digre oster, sultne jenter, gamle hus
ogromni sirevi, gladne devojčice, stare kuće
Uten forandring i flertal - bez promene u množini
Pridev koji se završava na E, ne dobija neko novo E u množini:

jednina: et moderne hus, et stille barn, et øde sted
moderna kuća, mirno dete, pusto mesto
množina: mange moderne hus, noen stille barn, noen øde steder
mnogo modernih kuća, nekoliko mirne dece, nekoliko pustih mesta
Neki pridevi koji se završavaju na druge samoglasnike, obično ne dobijaju E u množini:

jednina: en rosa panter, et blått øye, en grå dress
roze panter, plavo oko, sivo odelo
množina: noen rosa pantere, to blå øyne, mange grå dresser
nekoliko roze pantera, dva plava oka, mnogo sivih odela
Ordliste - lista reči
U listi reči nalaziš kako se pridevi menjaju iza nabrajanja ili kod specijalne promene:
stor adj..n.-t stor pridev.srednji rod.nastavak -t
(n.=nøytrum=intetkjønn)
To znači da je pridev pravilan, sa T u srednjem rodu i E u množini.
Kada je neka specijalna promena forme su sledeće:

sulten adj..n.-ent.fl.-tne
(intetkjønn: sultent. flertall: sultne)
Bestemt form - određena forma:

Læreren forklarte mattestykket.
Učitelj je objašnjavao zadatak iz matematike.
- 72 -
Den trøtte læreren forklarte det vanskelige mattestykket.
Umorni učitelj je objašnjavao težak zadatak iz matematike.
Uporedi ove dve rečenice iznad.
Kada pridev stoji ispred imenice u određenoj formi dobija nastavak E (forma kao u
množini - trøtte).Ali nije dovoljno staviti pridev u određenu formu. Pridev dobija i
određeni član ispred sebe.
Klokka er god. Den nye klokka er god.

Sat je dobar. Novi sat je dobar.
Læreren er grei. Den nye læreren er grei.
Učitelj je dobar. Novi učitelj je dobar.
Systemet er godt. Det nye systemet er godt.
Sistem je dobar. Novi sistem je dobar.
Kollegene er hyggelige. Den nye kollegene er hyggelige.
Kolege su prijatne. Nove kolege su prijatne.
Pridev koji stoji kao predikat do imenice u određenoj formi ne dobija određenu formu:
Huset er nytt. Kuća je nova.
Det nye huset var dyrt. Nova kuća je bila skupa.
Pridevi koji imaju izmenjenu formu u množini, imaju tu formu i u određenoj formi:
en sulten student den sultne studenten
gladan student gladan student
et vakkert sted det vakre stedet
lepo mesto lepo mesto
Pridev ima određenu formu iza genitiva i drugih reči za posedovanje, dok imenica stoji
u određenoj formi:
Karims nye motorsykkel, landets økonomiske situasjon, min gamle far, min kjære venn
Karimov novi motor, državna ekonomska situacija, moj stari otac, moj dragi prijatelj
Nekada koristimo određenu formu imenice kada imamo pridevski određen član ispred.
To važi za neke imenice:
Det hvite hus, Den røde plass, Den siste mohikaner
bela kuća, crveno sedište, poslednji Mohikanac
Nekada se razlikuju forme. Forma sa imenicom u neodređenoj formi je više formalna:

den norske regjering(en) den franske revolusjon(en)
norveška vlada francuska revolucija
U nekom slučaju koristimo forme u malo drugačijim odnosima:

det moderne maleri (fenomenet) det moderne maleriet (konkret)
moderna umetnička slika (pojava) moderna umetnička slika (konkretna)
den lille mann (vanlige mennesker) den lille mannen (en bestemt)
mali čovek (obični ljudi) mali čovek (određeni)
Liten (mali) i annen (drugi) imaju specijalnu promenu i imaju jednu sopstvenu formu
u ženskom rodu, kada koristimo neodređeni član ei:
NEODREĐENA FORMA
ženski rod muški rod srednji rod množina
ei lita jente en liten by et lite land små land
- 72 -
mala devojčica mali grad mala zemlja male zemlje
ei anna jente en annen dag et annet sted andre steder
druga devojčica drugi dan drugo mesto druga mesta
ODREĐENA FORMA
ženski rod muški rod srednji rod množina
den lille jenta den lille byen den lille landet de små landene
mala devojčica mali grad mala zemlja male zemlje
den andre jenta den andre dagen det andre stedet de andre stedene
druga devojčica drugi dan drugo mesto druga mesta
Mer om intetkjønnsformen - više o formi srednjeg roda

Nekada koristimo formu srednjeg roda prideva kada on stoji kao predikat, iako
subjekat nije reč srednjeg roda. To važi za opšte izjave sa subjektom u neodređenoj
formi:
Kaffe er godt. Kafa je dobra.
Vin er dyrt. Vino je skupo.
Grønnsakker er sunt. Povrće je zdravo.
To važi i kada je subjekat u infinitivu:

Å jogge er populært. Džogirati je popularno.
Ovakve rečenice se mogu uvek transformisati u rečenice sa DET kao subjektom:

Det er godt med kaffe. Dobra je kafa.
Det er populært å jogge. Popularno je džogirati.
- Partisipper - participi
Prošli particip koristimo često kao pridev. Kada particip stoji iza glagola obično se ne
menja:
Kyllingene var stekt. og potetene var kokt.
Pilići su bili pečeni, a krompiri su bili kuvani.
Brevene var håndskrevet.
Pisma su bila napisana rukom.
Ali kada prošli particip stoji ispred imenice dobija E ako je imenica u množini ili određenoj
formi:
Vi fikk stekte kyllinger og kokte poteter.
Dobili smo pečene piliće i kuvane krompire.
Den stekte kyllingen var veldig god.
Pečeno pile je bilo veoma dobro.
Particip je često složen:

nyskrevet, ustekt, håndlaget
novonapisano, nepečen, ručnoizrađen
Partisipper som ender på ET - participi koji se završavaju na ET

Participi pravilnih glagola koji se završavaju na ET dobijaju EDE, ETE ili A u množini i u
određenoj formi:
Det var to bortkastede/bortkastete/bortkasta timer. (kastet)
- 72 -
Bilo je duplo traćenje vremena. (izgubljeno)
Hun hengte opp det nyvaskede/nyvaskete/nyvaska gardinet. (vasket)
On je okačio novoopranu zavesu. (oprano)
Nepravilni glagoli na ET dobijaju promenu sa N:

De håndskrevne brevene var uleselige. (skrevet)
Ručno napisana pisma su bila nečitljiva. (napisana)
Sadašnji particip se koristi kao pridev, ali se ne menja:
ei smilende jente, et smilende barn, de smilende barna
nasmejana devojčica, nasmejano dete, nasmejana deca
2. Sammenlikning - poređenje
Det er like kaldt i dag som i går.

Danas je slično hladno kao juče.
Kada pridev opisuje nešto ili nekog, to možemo izraziti sa LIKE SOM:
Det er like kaldt i Canada som i Norge. U Kanadi je hladno kao u Norveškoj.
Det er like pent i Spania som i Italia. U Španiji je lepo kao u Italiji.
Fransk er like vanskelig som norsk. Francuski je težak kao norveški.
Anne er like flink som Martin. Anne je sposobna kao Martin.
Vi ble like trøtte som de andre elevene. Bili smo umorni kao drugi učenici.
Onaj koji se poredi može, takođe, biti subjekat. Tada pridev stoji u množini:
Anne og Martin er like flinke. Anne i Martin su slično sposobni.
Bestemor og bestefar er like gamle. Baba i deda su slično stari.
Alle elevene var like trøtte. Svi učenici su bili slično umorni.
Kada je nešto različito, možemo reći:

Det er ikke så kaldt i dag som i går. Nije tako hladno danas kao juče.
Bestemor er ikke så gammel som bestefar. Baba nije tako stara kao deda.
Per var ikke så trøtt som Eva. Per nije tako umoran kao Eva.
Pridev ima specijalne forme koje se koriste za poređenje:

Komparativ
Det var kaldere i går enn i dag. Bilo je hladnije juče nego danas.
Det er varmere i dag enn i går. Toplije je danas nego juče.
Iza komparativa imamo skoro uvek ENN (od, nego):

De har billigere mat på torget enn i butikken. Oni imaju jeftiniju hranu na pijaci nego u prodavnici.
Det er varmere i Tunisia enn i Norge. Toplije je u Tunisu nego u Norveškoj.
Maten er dyrere i Norge enn i India og Pakistan. Hrana je skuplja u Norveškoj nego u Indiji i Pakistanu.
Er matematikk morsommere enn norsk? Da li je matematika zanimljivija od norveškog?
Synes du norsk er lettere enn tyrkisk? Misliš li da je norveški lakši od turskog?
Najviše prideva dobija nastavak ERE u komparativu, ali neki obični pridevi imaju drugu
promenu:
(god) Er norsk mat bedre enn engelsk?
(dobar) Da li je norveška hrana bolja od engleske?
(stor) Islamabad er mye storre enn Oslo.
- 72 -
(veliki) Islamabad je mnogo veći od Osla.
(liten) Norge er mindre enn Tyrkia.
(mali) Norveška je manja od Turske.
(ung) Elevene er yngre enn læreren.

(mlad) Učenici su mlađi od učitelja.
(gammel) Damaskus er en mye eldre by enn Bergen.
(star) Damask je mnogo stariji grad nego Bergen.
Mi možemo graditi komparativ sa postavljanjem drugačijeg priloga ispred:

Hun er litt eldre enn meg. Ona je malo starija od mene.
Hun er mye eldre enn meg. Ona je mnogo starija od mene.
Hun er enda eldre enn meg. Ona je daleko starija od mene.
Superlativ
Maten er billigst på torget. (billigere enn andre steder)

Hrana je najjeftinija na pijaci. (jeftinija nego na drugim mestima)
Hvilket fag er morsomst? (morsommere enn andre fag)
Koji predmet je najinteresantniji? (interesantniji od drugih predmeta)
Denne genseren er finest. (finere enn de andre genserne)
Ovaj džemper je najfiniji. (finiji od drugih džempera)
Hvilke fag er vanskeligst? (vanskeligere enn andre fag)
Koji predmet je najteži? (teži od drugih predmeta)
Mi koristimo superlativ za najviši stepen kada ne spominjemo druge stvari koje

poredimo. Mi ne možemo staviti ENN (od, nego) iza superlativa.
Možemo pominjati to što poredimo u pitanju, kao:

Hva slags mat er best, indisk eller pakistansk?
Koja vrsta hrane je najbolja, indijska ili pakistanska?
Hvilken by er størst. Ankara eller Istanbul?
Koji grad je najveći, Ankara ili Istanbul?
Er Anna eller Anis flinkest i norsk?
Da li je Ana ili je Anis najbolji iz norveškog?
Najviše prideva dobija EST u superlativu: penest (najlepši), greiest (najbolji). Oni koji se
završavaju na IG i SOM dobijaju samo ST: hyggeligst (najprijatniji), morsomst
(najinteresantniji).
Neki pridevi imaju specijalne forme:
(god) Hvor er maten best?

(dobar) Koja je hrana najbolja?
(ung) Hvem er yngst i familien?
(mlad) Ko je najmlađi u porodici?
(gammel) Hvem er eldst i familien?
(star) Ko je najstariji u porodici?
Specijalne forme u komparativu i superlativu:

komparativ superlativ
liten (mali) mindre minst
stor (veliki) større størst
- 72 -
gammel (star) eldre eldst
ung (mlad) yngre yngst
lang (dug) lengre lengst
god (dobar) bedre best
tung (težak) tyngre tyngst
Komparativ se ne menja.
Superlativ se menja samo u određenoj formi:
Den yngste dattera skal begynne på skolen. Najmlađa ćerka će poći u školu.
Det minste romet er mitt. Najmanja soba je moja.
De eldste barna er tvillinger. Najstarija deca su blizanci.
Hun bor i den største byen i verden. Ona živi u najvećem gradu na svetu.
De bor i det eldste huset i gata. Oni žive u najstarijoj kući u ulici.
Han er den flinkeste gutten i klassen. On je najbolji dečak u razredu.
U neodređenoj formi je superlativ nepromenjen:

Hun er yngst. Ona je najmlađa.
De er yngst. Oni su najmlađi.
Kod predikata možemo da biramo hoćemo li da koristimo neodređenu ili određenu

formu:
Dette bildet er finest/det fineste. Ova slika je najlepša.
Hvem er yngst/de yngste i klassen? Ko je najmlađi u razredu?
Eva og Peter er minst/de minste i klassen? Eva i Peter su najmanji u razredu?
Nekada može biti malih razlika u značenju:

De er best i matematikk. (=bedre enn i de andre fagene)
Oni su najbolji iz matematike. (=bolji nego iz drugih predmeta)
De er de beste i matematikk. (=bedre enn de andre elevene)
Oni su najbolji iz matematike. (=bolji od drugih učenika)
Gradbøyning med mer og mest - gradacija sa više i najviše
Umesto promene uz pomoć nastavaka ERE i EST možemo imati gradaciju korišćenjem
MER (više) i MEST (najviše) ispred prideva. Svi participi i neki drugi pridevi imaju ovakvu
gradaciju:
Denne oppgaven er mer komplisert enn de andre.
Ovaj zadatak je više komplikovan od drugih.
Shakespeare er mer kjent enn Dickens.
Šekspir je više poznat od Dikensa.
Det er mer rotete enn det pleier å være.
Više je prljav nego da se igrao.
Det er mest praktisk å sykle på skolen.
Najpraktičnije je voziti se biciklom u školu.
Hvilken musiker er mest populær blant ungdommen?
Koja je muzika najpopularnija među mladima?
Superlativ ima, takođe, određenu formu:

Ibsen er den mest berømte norske forfatteren. Ibsen je najčuveniji norveški književnik.
Dette er det mest idiotiske forslaget jeg har hørt. Ovo je najidiotskiji predlog koji sam čuo.
De liker den mest bråkete musikken. Oni vole najbučniju muziku.
Gradbøyning med mindre og minst - gradacija sa manji i najmanji

Možemo,takođe, imati gradaciju sa manji i najmanji:
- 72 -
Det er mindre interessant nå enn før. To je mnogo manje interesantno sada nego pre.
Dette er den minst populære boka hans. Ovo je njegova najmanje popularna knjiga.
3. Adjektiv brukt som substantiv - pridev u upotrebi imenice
U norveškom koristimo, često, pridev na isti način kao imenicu, ali iako se reči koriste kao
imenice, menjaju se kao pridevi sa E u množini i u određenoj formi:
Det er mange gamle her i landet. (=mange gamle mennesker)
Mnogo je starih ovde u zemlji. (=mnogo starih ljudi)
Mange unge ønsker å fortsette på skolen. Mnogi mladi žele nastaviti školovanje.
Det er stor forskjell på rike og fatigge. Velika je razlika između bogatih i siromašnih.
De fikk hjelp av noen arbeidsløse. Oni su dobili pomoć od nekih nezaposlenih.
U određenoj formi moramo upotrebiti pridev sa određenim članom:

De unge hadde store problemer. (de unge meneskene)
Mladi su imali velike probleme. (mladi ljudi)
De fatigge gjorde opprør.
Siromašni su se bunili.
Hun syntes at de rike kunne betale mer skatt.
Ona misli da su bogati mogli da plate veći porez.
Participi se mogu koristiti na isti način:

De oppsagte ble rasende. (de som var blitt oppsagt)
Otpušteni su bili besni. (oni koji su bili otpušteni)
Ingen adgang for gående på motorveien. (de som går)
Niko nema pravo da ide po autoputu. (oni koji idu)
4. Oversikt over adjektivbøyningen - pregled promene

prideva
Pridev menjamo u rodu, broju odluci i gradaciji:

rod broj
ženski muški srednji množina
ei pen veske en pen by et pent sted pene steder
lepa tašna lep grad lepo mesto lepa mesta
ei tynn jente en tynn gutt et tynt barn tynne barn
tanka devojčica tanak dečak tanko dete tanka deca
ei ny klokke en ny sko et nytt hus nye hus
nov sat nove cipele nova kuća nove kuće
ei tysk jente en tysk film et tysk flagg tyske filmer
Nemica nemački film nemačka zastava nemački filmovi
ei diger dør en digre bil et digert fjell digre biler
velika vrata veliki auto velika planina veliki automobili
ei øde gate en øde vei et øde sted øde steder
pusta ulica pust put pusto mesto pusta mesta
ei lita jente en liten sti et lite hus små barn
mala devojčica mala staza mala kuća mala deca
- 72 -
Odluka
den jenta lepa devojčica
det pene stedet lepo mesto
de guttene lepi dečaci
Komparativ i superlativ:
Den nye leiligheten er penere enn den gamle. Novi stan je lepši od starog.
Den nye leiligheten er penest. Novi stan je najlepši.
Den nye leiligheten er den peneste jeg har hatt. Novi stan je najlepši od onih koje sam imao.
5. Ord for mengder - reči za masu
Mi koristimo drugačije reči kada govorimo koliko je nečega što se može meriti i kada
govorimo o nečemu što se ne može meriti.
brojive nebrojive
Vi har mange venner. Vi har mye mat.
Mi imamo mnogo prijatelja. Mi imamo mnogo hrane.
Vi har noen venner. Vi har noe mat.
Mi imamo nekoliko prijatelja. Mi imamo nešto hrane.
Vi har noen få venner. Vi har litt mat.
Mi imamo nešto malo prijatelja. Mi imamo nešto malo hrane.
Vi har få venner. Vi har lite mat.
Mi imamo malo prijatelja. Mi imamo malo hrane.
Vi har ikke noen venner. Vi har ikke noe mat.
Mi nemamo nijednog prijatelja. Mi nemamo hranu.
Kada govorimo o masi imenica koje se zovu brojive stvari (stolica, devojčica, knjige)
možemo upotrebiti:
mange - noen - noen få - få - ikke noen
mnogo - nekoliko - nešto malo - malo - nijedan
Kada govorimo o masi nekog materijala, mase apstraktnih materijala ne mogu imati
množinu (hrana, kafa, ljubav), tada možemo upotrebiti:
mye - noe - litt - lite - ikke noe
mnogo - nešto - nešto malo - malo – ništa
Važno! Imenice stoje u neodređenoj formi:

množina: noen/mange/få venner
nekoliko/mnogo/malo prijatelja
nebrojive: noe/mye/lite ølje
nešto/mnogo/malo ulja
Noen - nekoliko, neki

NOEN stoji obično do imenice u množini kao na primerima iznad. Ali, u odričnim i
upitnim rečenicama može, takođe, stajati ispred reči u žensko/muškom rodu u jednini.
- 72 -
Noe - nešto, nekakav
NOE stoji, obično, do nečega što se ne može brojati, kao u primerima iznad. Ali, u
odričnim i upitnim rečenicama može stajati ispred reči srednjeg roda u jednini - iako je to
reč koja može imati množinu:
noen noe
odrične rečenice: Vi har ikke noen bil. Det er ikke noe problem.
Nemamo nijedan auto. To nije neki problem.
upitne rečenice: Er det noen kiosk her? Er det noe turistkontor her?
Da li je neki kiosk ovde? Da li je neka turistička agencija ovde?
NOEN FÅ (nešto malo) i LITT (nešto malo) znači deo, a to je više od FÅ (malo) i LITE (malo).
Tellelig eller ikke tellelig? - brojivo ili nebrojivo?
Neke imenice možemo uzeti kao brojive i kao nebrojive:

Vi trenger mange/mye penger. Nama treba mnogo para.
Det er mange/mye mennesker utenfor. Mnogo je ljudi napolju.
U nekim odnosima je samo jedna varijanta prirodna:

Vi dyrker mye grønnsaker. (støre mengder)
Mi gajimo mnogo povrća. (široke mase)
Vi dyrker mange grønnsaker. (mange arter)
Mi gajimo mnogo povrća. (mnogo vrsta)
ALLE (svi, svaki)

ALLE je množina i obuhvata više od dva nečega. Imenice iza ALLE mogu stajati u
neodređenoj formi kada je značenje uopšteno, a u određenoj formi kada slušalac zna o
čemu govorimo:
Alle mennesker bør ha samme rettigheter. Svi ljudi trebaju imati ista prava.
Alle bilettene er utsolgt. Sve karte su rasprodate.
ALLE se koristi mnogo bez imenice iza:

Alle var enige. Svi su bili saglasni.
Alle hadde det gøy. Sve je bilo zabavno.
Jeg kjenner alle her. Ja poznajem sve ovde.
Begge - oba
BEGGE koristimo kada govorimo o dve određene ličnosti ili stvari:
Begge barna våre er syke. Oboje naše dece je bolesno.
De har solgt begge bilene sine. Oni su prodali oba svoja auta.
Begge to/ begge deler - oba/obadva

Kada BEGGE stoji samo, bez imenice iza, dodajemo često drugu reč. Kada govorimo o dve
određene ličnosti ili stvari, koristimo BEGGE TO:
Kommer Kim eller Leo? De kommer begge to. Dolazi li Kim ili Leo? Dolaze oboje.
Kjøpte du den lille eller den støre lampa? Jeg kjøpte begge (to).
Da li si kupio onu malu ili onu veliku lampu? Kupio sam obe.
Kada je značenje više uopšteno koristimo BEGGE DELER:

Vil du ha melk eller kaffe til frokost? Jeg vil gjerne ha begge deler.
Da li želiš mleko ili kafu za doručak? Ja bih, rado, oba.
- 72 -
Snakker Kim thai eller engelsk? Begge deler, tror jeg.
Da li govori Kim tajlandski ili engleski? Oba, mislim.
Ingen - niko, nikakav

Umesto IKKE NOEN možemo, često, upotrebiti INGEN.
Kada IKKE i NOEN stoje zajedno u rečenici mogu "sklopiti" INGEN. To je naročito
uobičajeno sa subjektom:
Ingen problemer er for små for oss.
Nikakvi problemi nisu veliki za nas.
Možemo, takođe, dobiti INGEN kao objekat kada je glagol jedna reč:
Vi har ingen problemer. (eller ikke noen)
Mi nemamo nikakvih problema.
Hun kjenner ingen nordmenn. (eller ikke noen)
Ona ne poznaje nijednog Norvežanina.
Kada dolazi nešto između IKKE i NOEN, ne možemo upotrebiti INGEN:

Vi skal ikke ha noen gjester i denne uka. Mi nećemo imati nijednog gosta ove nedelje.
Jeg snakket ikke med noen. Nisam govorio nisakim.
U zavisnim rečenicama možemo imati INGEN samo kao subjekat:

Siden ingen av elevene var ferdige, fikk de ekstra tid.
Pošto niko od učenika nije završio, dobili su dodatno vreme.
Siden de ikke kjente noen av elevene, var de litt usikre.
Pošto nisu poznavali nijednog učenika, bili su malo nesigurni.
Imenica stoji često u množini iza INGEN:

Møtte du ingen mennesker? Da nisi sreo neke ljude?
De har ingen venner. Oni nemaju nijednog prijatelja.
To isto važi za prideve:

Ingen ble sure. Niko nije bio ljut.
Ingen var syke. Niko nije bio bolestan.
Ingenting - ništa
IKKE i NOE mogu sklopiti INGENTING kada stoje zajedno u rečenicama:
Ingenting virker som det skal. (eller ikke noe)
Ništa ne izgleda kao što treba.
Jeg tjente ingenting. (eller ikke noe)
Nisam zaradio ništa.
Hun skjønte ingenting. (eller ikke noe)
Ona nije razumela ništa.
Kada dolaze druge reči između IKKE i NOE mi ne možemo koristiti INGENTING.
INGENTING ne može stajati ispred imenice:
Jeg har ikke tjent noe. Nisam zaradio ništa.
Hun tenker ikke på noe. Ona ne misli ninašta.
Hun sier at hun ikke tjener noe. Ona kaže da ne zarađuje ništa.
Vi trenger ikke noe mat. Nama ne treba hrana.
Važno! Obično se izostavljaju reči kao mennesker (ljudi), folk (narod), ting (stvar) i
slično iza alle (svi), mange (mnogo), noen få (nešto malo) i ingen (ništa):
Mange synes jogging er kjedelig. Mnogi misle da je džoging dosadan.
Er det noen her? Da li je neko ovde?
- 72 -
Jeg kan ikke se noe. Ne mogu da vidim ništa.
Jeg kjenner ingen her. Ne poznajem nikoga ovde.
Mi, često, imamo DET rečenicu kada ove reči stoje same kao subjekat:
Det er mange som synes jogging er kjedelig.
Mnogi misle da je džoging dosadan.
Det var noen som gikk hjem før forestillingen var slutt.
Neki su išli kući pre nego što je predstava bila završena.
Det var ingenting som virket som det skulle.
Ništa nije izgledalo kao što treba.
Važno! Kada govorimo o delu određene mase koristimo AV. Iza AV dobijamo određenu
formu:
Jeg kjenner noen av elevene. Ja poznajem neke učenike.
Jeg har lest mange av bøkene. Čitao sam mnoge knjige.
De spiste litt av maten. Oni su jeli malo hrane.
Vi skjønte ikke mye av forklaringen. Mi nismo razumeli mnoga objašnjenja.
Ingen av læreren kunne svare. Niko od učitelja nije mogao da odgovori.
Iza ALLE nemamo AV, samo određenu formu:

Alle studentene klarte seg bra. Svi studenti su se dobro snašli.
Vi har gjort alle oppgavene. Mi smo radili sve zadatke.
Sammenlikning - poređenje
Neke reči iznad mogu da se menjaju u komparativu i superlativu kao drugi pridevi:
komparativ superlativ
mange (mnogo) flere flest
mye (mnogo) mer mest
lite (malo) mindre minst
få (malo) færre færest
Nordmenn spiser mindre ris enn japanere. Norvežani jedu manje rižu od Japanaca.
De spiser mer poteter enn italianerne. Oni jedu više krompira od Italijana.
Det burde være fære elever i klassen. (enn det er nå)
Trebalo je da bude manje učenika u razredu. (nego što je sada)
Vi burde være få flere oppgaver hjemme. (enn vi får nå)
Trebali smo dobiti više domaćih zadataka. (nego što dobijamo sada)
Možemo, takođe, dobiti određenu formu:

De fleste elevene liker seg godt.
Najviše učenika izgleda dobro.
Det meste av undervisningen er bra.
Najveći deo nastave je dobar.
Er elevene i klassen greie? Ja, jeg liker de fleste.
Da li su učenici u razredu dobri? Da, najveći broj.
Kan du snakke arabisk nå? Nei, jeg har glemt det meste.
Znaš li govoriti arapski sada? Ne, zaboravio sam najveći deo.
- 72 -
All, hver, hel - ceo, svaki, čitav (ceo)
ALL koristimo za nebrojive, a HVER i HEL za brojive stvari.
Ove reči se menjaju u srednjem rodu sve, a takođe se menjaju i u određenoj formi
(bez određenog člana!):
ženski rod, muški rod srednji rod
all/alt
De spiste opp all maten. De har gjort alt arbeidet.
Oni su pojeli svu hranu. Oni su radili sve poslove.
Drakk de opp all vinen? Vi har spist opp alt kjøtet.
Da li su oni popili svo vino? Mi smo pojeli svo meso.
hver/hvert
Det regnet hver dag. Vi har flyttet hvert år.
Pada kiša svaki dan. Mi smo se selili svake godine.
hel/helt/hele
Vi ventet en hel dag. Vi ventet et helt år.
Čekali smo celi dan. Čekali smo cele godine.
Vi ventet hele dagen. Vi ventet hele året.
Čekali smo celi dan. Čekali smo cele godine.
HVER u jednini specijalno koristimo zajedno sa rečima za vreme: hver uke (svake
nedelje), hvert semester (svakog semestra).
Dok za množinu koristimo najviše ALLE: alle steder (sva mesta), alle menesker (svi
ljudi).
6. Tall - broj
Gruntallene - osnovni brojevi

0 null 10 ti 20 tjue 100 hundre
1 en/ei/ett 11 elleve 21 tjueen 101 hundre og en
2 to 12 tolv 22 tjueto 102 hundre og to
3 tre 13 tretten 30 tretti 200 to hundre
4 fire 14 fjorten 40 førti 221 to hundre og tjueen
5 fem 15 femten 50 femti 1000 tusen
6 seks 16 seksten 60 seksti 5000 fem tusen
7 sju 17 sytten 70 sytti 5200 fem tusen to hundre
8 åtte 18 atten 80 åtti
9 ni 19 nitten 90 nitti 1000 000 en million
1000 000 000 en milliard
Tallene mellom 20 og 100 - brojevi između 20 i 100
Jedinice se zovu od prve prema kraju:

55 femtifem, 68 sekstiåtte
Imenice stoje u množini iza brojeva preko jedan: fem elever (pet učenika), tjue
plasser (dvadeset mesta), femti kroner (pedeset kruna).
Gammel tellemåte - stari način brojanja
Ranije se brojalo od pozadi prema napred: 55 femogfemti, 68 åtteogseksti
Kada se od zadnjeg išlo prema prvom imali smo OG između.
Neki brojevi su imali drugu formu: 7 syv, 20 tyve, 30 tredve, 40 førr.
- 72 -
Mnogi koriste još uvek stari način, pa je važno razumeti te brojeve, takođe.
Tallene over hundre - brojevi preko sto
Sto nema završetak u množini: 500 fem hundre, 800 åtte hundre.
Kada imamo desetice i jedinice iza sto, koristimo OG: 550 fem hundre og femti,
805 åtte hundre og fem.
Hiljadu se ne menja u množini, ali milion i milijarda dobijaju ER u množini:
5000 fem tusen
5000 000 fem millioner
5000 000 000 fem milliarder
Bruk av tall - upotreba brojeva
Cene kažemo kao: 7,50 sju femti (sedam pedeset), 19,90 nitten nitti (devetnaest devedeset).
Ili možemo da kažemo "sju kroner og femti øre" (sedam kruna i pedeset øra), nitten kroner
og nitti øre (devetnaest kruna i devedeset øra).
Brojeve za godine kažemo, obično, kao: 1789 sytten åttini (sedamnaest osamdesetdevet),
1995 nitten nittifem (devetnaest devedesetpet), 1066 tusen og sekstiseks (hiljadu i
šezdesetšest), 2003 to tusen og tre (dve hiljade i tri).
U adresama stoji broj iza imena ulice: Storgata 21, Elvegata 30.
Ordenstallene - redni brojevi
0. nulte 10. tiende 20. tjuende
1. første 11. ellevte 21. tjueførste
2. andre 12. tolvte 22. tjueandre
3. tredje 13. trettende 27. tjuesjuende
4. fjerde 14. fjortende 30. trettiende
5. femte 15. femtende 31. trettiførste
6. sjette 16. sekstende 39. trettiniende
7. sjuende 17. syttende 100. hundrede
8. åttende 18. attende 100. tusende
9. niende 19. nittende
Najviše rednih brojeva je slično osnovnim brojevima sa nastavkom ENDE. Oni su građeni
malo drugačije kao što je istaknuto iznad.
Mi koristimo redne brojeve da kažemo brojeve u nizu: datume, razred, sprat itd:
De bor i fjerde etasje. Oni žive na četvrtom spratu.
Dattera går i første klasse. Ćerka ide u prvi razred.
Det er femte gang jeg går på ski. Peti put idem na skijanje.
Hun er født sjette juli. Ona je rođena šestog jula.
Redne brojeve pišemo sa tačkom iza kada koristimo cifre:

De feiret 17. mai. Oni su slavili 17. maj.
Hun har begynt i 9. klasse. Ona je krenula u 9. razred.
Datume možemo pisati kao:

17.05.1814 syttende i femte..., 21.12.1992 tjueførste i tolvte...
Brøk - razlomak
Razlomak koristimo za osnovne brojeve, za brojilac i imenilac:
1/4 = en firedel (četvrtina)
1/5 = en femdel (petina)
3/4 = tre firedeler (tri četvrtine)
9/10 = ni tideler (devet desetina)
- 72 -
Možemo, takođe, upotrebiti redni broj u imeniocu:
1/4 = en fjerdedel (četvrti deo)
1/5 = en femtedel (peti deo)
3/4 = tre fjerdedeler (tri četvrta dela)
9/10 = ni tiendedeler (devet desetih delova)
Postoji i specijalan način da se vidi razlomak:

1/1 = en hel. (jedan ceo)
1/2 = en halv, et halv (jedna polovina)
1/4 = en kvart (jedna četvrtina)
PRONOMEN
ZAMENICE
Han liker henne! On se njoj sviđa!

Zamenica znači "umesto imenice" i zamenice stoje umesto vlastitih ili zajedničkih
imenica, da ne bismo morali ponavljati imenice svaki put kada govorimo o nekome ili
nečemu.
Personer - lica
jednina množina
1. lice jeg (ja) vi (mi)
2. lice du (ti) dere (vi)
3. lice hun (ona) de (oni)
han (on)
HUN (ona) koristimo za lica ženskog roda:

Den beste vennina mi heter Maria. Hun bor i nabohuset.
Moja najbolja prijateljica se zove Marija. Ona živi u susednoj kući.
HAN (on) koristimo za lica muškog roda:
Broren min heter Ahmet. Han jobber i postverket.
Moj brat se zove Ahmet. On radi u poštanskoj službi.
De (oni) koristimo za množinu:
Hvor er elevene? De er i klasserommet.
Gde su učenici? Oni su u učionici.
VI (mi) koristimo za ja+ona/on/oni:

Vi (familien min og jeg) kommer fra Latin-Amerika.
Mi (moja porodica i ja) smo iz Latinske Amerike.
VI (mi) koristimo i za ja+ti/vi:

Skal vi (du/dere+jeg) sitte her?
Hoćemo li mi (ti/vi+ja) sesti ovde?
Ting, steder og dyr - stvari, mesta i životinje

jednina množina
den (onaj) de (oni)
det (to)
- 72 -
DEN (onaj, taj) koristimo za imenice koje su ženskog ili muškog roda (ali nisu reči za
ljude):
Hvor er veska mi? Den er her.
Gde mi je tašna? Ona je ovde.
Hvor er katten din? Den er ute.
Gde je tvoja mačka? Ona je napolju.
Hvordan er byen? Den er ganske koselig.
Kakav je grad? On je baš prijatan.
Når går trikken? Den går hvert kvarter.
Kada ide tramvaj? On ide svakih 15 minuta.
Det (to) koristimo za imenice srednjeg roda:
Hvordan er huset? Det er gammelt.
Kakva je kuća? Ona je stara.
Hvor ligger Danmark? (et land) Det ligger sør for Norge.
Gde se nalazi Danska? (država) Ona se nalazi južno od Norveške.
Liker du stedet du bor på? Det er ikke så verst.
Da li ti se sviđa mesto gde živiš? Nije tako loše.
DE (oni) koristimo uvek kada je više nečega ili nekoga:

Hvor er bøkene? De er her.
Gde su knjige? One su ovde.
Važno! Pravi se razlika između izgovora i pisanja.

DET se izgovara "DE".
DE se izgovara "DI".
I druge zamenice se izgovaraju i pišu drugačije i one se mogu razlikovati veoma

mnogo u različitim dijalektima.
DET se koristi i za dete i za čoveka. Zato, takođe, možemo upotrebiti DET kada
govorimo o licima. Ali, kada znamo da je čovek muškog ili ženskog roda koristimo HAN
(on)/HUN (ona) umesto DET:
Hvor gammelt er barnet? Hun/han/det er fem år.
Koliko je staro dete? Ona/on/ono ima pet godina.
Nekada koristimo HUN i HAN za životinje kada imamo lični odnos sa njima:
Har du sett hunden min? Er den/hun/han ikke pen?
Da li si video mog psa? Nije li onaj/ona/on lepi?
Zamenice koje su subjekat, ponavljamo specijalno u usmenom govoru:
Naboen min, han er grei, han! Moj komšija, on je dobar!
Den var fin, den! To je bilo fino!
Mer om DET - više o DET

DET može odbiti reč u neodređenoj formi i (deo) rečenice:
Kan jeg låne en varm genser? Det har jeg dessverre ikke.
Mogu li da pozajmim topao džemper? Ja ga, nažalost, nemam.
Jeg trenger noen kasseter. Det kan du låne av meg.
Trebaju mi neke kasete. Možeš ih pozajmiti od mene.
Jeg kan ikke lage vafler. Det kan jeg lære deg.
Ne mogu da napravim vafel kolače. To te ja mogu naučiti.
- 72 -
Mi koristimo DET i kada DET ne upućuje na druge reči:
Det kommer noen gjester om en time. Dolazi nekoliko gostiju za sat.
2. Objektsform - objektivna forma
Zamenice se najčešće menjaju i imaju drugu formu kada nisu subjekat u rečenici. Ovu
formu zovemo objektivna forma:
Jeg liker henne. Ja se sviđam njoj.
Har du snakket med henne? Da li si razgovarao sa njom?
Jeg gav henne ei bok. Ja sam joj dao knjigu.
Skal jeg hjelpe deg? Trebam li da ti pomognem?
Læreren snakket om deg. Učitelj je govorio o tebi.
Hvem har sendt deg disse pakkene? Ko ti je poslao ove pakete?
jednina množina
subjektivna forma objektivna forma subjektivna forma objektivna forma
jeg (ja) meg (mene,meni) vi (mi) oss (nas,nama)
du (ti) deg (tebe,tebi) dere (vi) dere (vas,vama)
hun (ona) henne (nju,njoj) de (oni) dem (njih,njima)
han (on) ham (njega,njemu)
den (onaj,taj) den (onome,tome)
det (to) det (tome)
Vidimo da je objektivna forma ista za DEN, DET i DERE.

Kada objekat stoji do pojedinačnog glagola, onda on dolazi ispred rečeničnih priloga:
Vi så dem ikke. Nismo ih videli.
Jeg kjenner ham ikke. Ja ga ne poznajem.
3. Refleksivt pronomen - povratna zamenica
Kada je i subjekat i objekat isto lice, kažemo da je objekat povratni, odbija subjekat.
U trećem licu jednine i množine imamo povratnu zamenicu SEG.
Hun pynter henne. Ona doteruje nju. (jedna doteruje drugu)
Hun pynter seg. Ona doteruje sebe. (jedna doteruje samu sebe)
običan objekat povratni objekat

Hun har pyntet meg. Jeg har pyntet meg.
Ona me je doterala. Ja sam se doterao.
Har hun pyntet deg? Har du pyntet deg?
Da li te je ona doterala? Da li si se doterao?
Hun har pyntet henne. Jenta har pyntet seg.
Ona je doterala nju. Devojčica se doterala.
Hun har pyntet ham. Gutten har pyntet seg.
Ona ga je doterala. Dečak se doterao.
Hun har pyntet oss. Vi har pyntet oss.
Ona nas je doterala. Mi smo se doterali.
- 72 -
Har hun pyntet dere? Har dere pyntet dere?
Da li vas je ona doterala? Da li ste se doterali?
Hun har pyntet dem. De har pyntet seg.
Ona ih je doterala. Oni su se doterali.
SEG koristimo i kada subjekat nisu ljudi:

Det ordner seg nok. Ove reči su dovoljne same sebi.
Det får klare seg. Dovoljno je.
Refleksive verb - povratni glagoli
Imamo mnogo glagola sa povratnom zamenicom koji obrazuju obrazuju izraze.

U infinitivu se navode povratni glagoli u trećem licu - uvek sa SEG kao objektom:
å like seg (sviđati se), å glede seg (radovati se), å grue seg (plašiti se), å kjede seg
(dosađivati se), å skynde seg (žuriti se), å forte seg (žuriti se), å konsentrere seg
(skoncentrisati se), å foreta seg noe (raditi se nešto), å oppføre seg (ponašati se).
Jeg kjeder meg. Dosađujem se.
Kjeder du deg? Da li se dosađuješ?
Hun kjeder seg. Ona se dosađuje.
Han kjeder seg. On se dosađuje.
Vi kjeder oss. Mi se dosađujemo.
Kjeder dere dere? Da li se dosađujete?
De kjeder seg. Oni se dosađuju.
Jeg liker meg på landet. Sviđa mi se na selu.
Liker du deg her? Da li ti se sviđa ovde?
Liker hun seg der? Da li joj se sviđa tamo?
Liker han seg i Paris? Da li mu se sviđa u Parizu?
Vi liker oss på skolen. Sviđa nam se u školi.
Liker dere dere her? Da li vam se sviđa ovde?
Liker de seg i det nye huset? Da li im se sviđa u novoj kući?
4. Eiendomspronomen - prisvojna zamenica
Zamenica ima posebne forme koje pokazuju da se nešto poseduje ili neko nešto ima:
Hennes, hans, deres - njen, njegov, vaš-njihov
Er det Don og Lilly som eier denne bagasjen? Ja, den er deres.
Da li Donu i Lili pripada ovaj prtljag? Da, on je njihov.
Ryggsekken er hans (=Dons) og kofferten er hennes (Lillys).

Ranac je njegov (=Donov), a kofer je njen (Lilin).
Kada ona ima nešto, to je njeno. HENNES (njeno)

Kada on ima nešto, to je njegovo. HANS (njegovo)
Kada vi imate nešto, to je vaše. DERES (vaše)
Kada oni imaju nešto, to je njihovo. DERES (njihovo)
Prisvojne zamenice mogu stajati do imenice na isti način kao pridev. One stoje iza
imenice koja je određena.
Skal du besøke Anne og familien hennes?
Hoćeš li posetiti Anu i njenu porodicu?
- 72 -
Jeg møtte Robert og barna hans.
Sreo sam Roberta i njegovu decu.
Kan jeg få høre svarene deres?
Mogu li čuti vaše odgovore?
Vi må snakke med Kim og Linn eller læreren deres.
Moramo govoriti sa Kimom i Lin ili sa njihovim učiteljom.
Min, din, vår - moj, tvoj, naš

Neke prisvojne zamenice se menjaju u odnosu na imenicu:
Ko prisvaja: (ja) (ti) (mi)
Denne boka er mi/di/vår ženski rod

Ova knjiga je moja/tvoja/naša
Denne bilen er ikke min/din/vår muški rod
Ovaj auto nije moj/tvoj/naš
Dette skjemaet er mitt/ditt/vårt srednji rod
Ova šema je moja/tvoja/naša
Er disse bøkene mine/dine/våre? množina
Da li su ove knjige moje/tvoje/naše?
Promena je ista kada reči stoje zajedno sa imenicom:

Hvor er klokka mi? kona di? boka vår? ženski rod
Gde je moj sat? tvoja žena? naša knjiga?
Der står bilen min koppen din bilen vår muški rod
Tamo stoji moj auto tvoja šoljica naš auto
Der er huset mitt glasset ditt huset vårt srednji rod
Tamo je moja kuća tvoja čaša naša kuća
Hvor er skoene mine bøkene dine pengene våre množina
Gde su moje cipele tvoje knjige naša pare
Hunkjønn - ženski rod

Ako izaberemo određenu formu sa A, koristimo MI i DI:
Den boka er mi! Ova knjiga je moja!
Når skal du besøke tanta di?Kada ćeš posetiti tvoju tetku?
Ako izaberemo određenu formu sa EN, koristimo MIN i DIN:

Den boken er min! Ova knjiga je moja!
Når skal du besøke tanten din? Kada ćeš posetiti tvoju tetku?
Refleksiv eieform - povratna prisvojna forma
Mi imamo posebnu povratnu formu u trećem licu:

Jeg har mistet boka mi. Izgubio sam moju knjigu.
Hvor har du boka di? Gde ti je knjiga?
Hun har mistet boka si. Ona je izgubila svoju knjigu.
Han finner ikke boka si. On nije našao svoju knjigu.
Vi har glemt boka vår. Mi smo zaboravili našu knjigu.
Har dere ikke boka deres? Da nemate knjigu?
De har ikke boka si. Oni nemaju svoju knjigu.
- 72 -
Povratna forma se menja iza imenice do koje stoji:
Hun/han/de har solgt hytta si
bilen sin
huset sitt
smykkene sine
Ona/on/oni su prodali svoju vikendicu
svoj auto
svoju kuću
svoje nakite
Važno! SI, SIN, SITT i SINE se koristi kada je subjekat u trećem licu (ona, on, oni) i
ima ili prisvaja ono o čemu se govori u drugom delu rečenice.
Maria savner familien sin. Marija čezne za svojom porodicom.
Hun snakker mye om familien sin. Ona mnogo govori o svojoj porodici.
Vidi razliku:
Maria fikk brev fra vennen sin. (Marias venn)
Marija je dobila pismo od svog prijatelja. (Marijin prijatelj)
Maria fikk brev fra vennen hennes. (en annen jentes venn)
Marija je dobila pismo od njenog prijatelja. (prijatelja druge devojke)
SI, SIN, SITT i SINE ne mogu da budu subjekat:

Maria og familien hennes bor langt borte. Marija i njena porodica stanuju dugo tamo.
Hun og mannen hennes har flyttet. Ona i njen muž su se odselili.
Subjekat i SI, SIN, SITT i SINE moraju biti u istoj rečenici. Zavisna rečenica ga ima u
svojoj rečenici:
Hun fortalte meg at hun savner familien sin. Ona mi je rekla da se uželela svoje porodice.
Jeg hørte at hun hadde fått brev fra familien sin. Čuo sam da je ona dobila pismo od svoje porodice.
Hun sa at jeg måtte besøke familien hennes. Ona je rekla da ja moram da posetim njenu porodicu.
Hun fortalte at familien hennes kanskje kommer hit på ferie. Ona je rekla da njena porodica, možda, dolazi ovamo na odmor.
Važno! Pazi da imenica koja stoji ispred prisvojnih zamenica uvek stoji u određenoj
formi: vennene mine (moji prijatelji), boka di (tvoja knjiga), huset sitt (tvoja kuća) itd.
Foranstilt pronomen - prisvojna zamenica smeštena ispred
Možemo staviti zamenicu ispred imenice kojoj pripada. To je naročito uobičajeno kada
stavljamo težište na zamenicu:
Det var hennes forslag. ikke mitt. To je bio njen predlog, nije moj.
Er dette din avis? Da li su ovo tvoje novine?
U manje formalnom, pisanom jeziku je sasvim normalno da je prisvojna zamenica

ispred:
Våre ressurser kan utnyttes bedre. Vaši resursi se mogu iskoristiti bolje.
Hans forslag er alltid interessante. Njegov predlog je uvek interesantan.
Sa imenima članova porodice je uobičajenije da prisvojne zamenice budu ispred, nego što je
to sa drugim imenicama:
Mine foreldre bor i Nord-Afrika. Moji roditelji žive u Severnoj Africi.
Min mann har fått ny jobb. Moj muž je dobio novi posao.
- 72 -
Zajedno sa EGEN (sopstven, vlastit) mora da stoji zamenica ispred. Pazi, EGEN se
menja iza imenice:
Jeg lager min egen mat på rommet. Ja pravim svoju sopstvenu hranu u sobi.
Du får fjerne ditt eget rot! To odstranjuješ svoj vlastiti koren!
Hun ville bruke sine egne penger. Ona je trebala upotrebiti svoj sopstveni novac.
EGEN pojačava prisvojnu zamenicu i podvlači da nešto samo pripada ili se tiče
subjekta.
Važno! Kada zamenica stoji ispred, reč koja dolazi iza je u neodređenoj formi.
Oversikt over eiendomspronomen - pregled prisvojnih zamenica
Prisvojne zamenice stoje same iza imenice ili ispred zamenice:
ja ti ona on mi vi oni (ona, on, oni povratna)
klokka mi di hennes hans vår deres deres si

bilen min din hennes hans vår deres deres sin
huset mitt ditt hennes hans vårt deres deres sitt
vennene mine dine hennes hans våre deres deres sine
Høflig form - učtiva forma

Kada govorimo sa nekim koga ne poznajemo tako dobro ili sa starijom osobom možemo
upotrebiti učtivu formu umesto du, deg, di, din, ditt, dine.
Kan De hjelpe meg litt? Možete li mi pomoći malo?
Skal jeg hjelpe Dem? Mogu li Vam pomoći?
Her er varene Deres. Ovde su Vaše namirnice.
Svuda je III lice množine!
5. Påpekende pronomen - pokazna zamenica

Kada pokazujemo nešto, možemo da koristimo zamenicu sa naglaskom:
Se på den! (for eksempel bilen)
Vidi ono! (npr. auto)
Det skulle jeg gjerne ha! (for eksempel huset)
To bi mi trebalo! (npr. kuća)
De var nydelige! (for eksempel blomstene)
Bilo je divno! (npr. cveće)
Kada govorimo o nečemu što je blizu nas, koristimo posebne forme: DENNE (ovaj),
DETTE (ovo) i DISSE (ovi).
blizu daleko
Ženski/muški rod denne den
srednji rod dette det
množina disse de
Pokazne zamenice mogu stajati ispred imenice:

Denne boka ser spennende ut. Ova knjiga izgleda uzbudljivo.
Jeg klarer ikke dette spørsmålet. Ne razumem ovo pitanje.
Har du smakt på disse kakene? Da li ti se sviđaju ovi kolači?
Jeg liker best den jakka! Najviše mi se sviđa ona jakna!
Hvem eier det huset? Čija je ova kuća?
Se på de galningene! Pogledaj one budale!
- 72 -
Mi ne moramo pokazati, konkretno, o kome govorimo:
I denne uka har jeg mye å gjøre. Ove nedelje imam dosta da radim.
Dette året blir vanskelig. Ova godina će biti teška.
Obično imamo određenu formu imenica koje dolaze iza pokazne zamenice, kao na
primerima iznad.
Pokaznu zamenicu možemo koristiti zajedno sa SOM-rečenicom:
Det som står i avisa er ikke riktig. To što piše u novinama nije tačno.
Jeg skjønner ikke det som står i grammatikken! Ne razumem ono što piše u gramatici!
Kada SOM nije subjekat, često se izostavlja:

Det hun sa, var viktig. To što je ona rekla bilo je važno.
Jeg skjønte ikke det hun forklarte. Nisam razumeo to što je ona objašnjavala.
SELV može da znači "sam", "lično", "bez pomoći".

Dette må du klare selv. Ovo moraš da pitaš sam.
Jeg kan gjøre det selv. Ovo mogu lično da uradim.
Hun ville betale for seg selv. Ona je trebala platiti za sebe sama.
De ville heller bo for seg selv. Oni su hteli radije živeti sami za sebe.
Umesto SELV možemo upotrebiti SJØL. To je posebno uobičajeno u usmenom govoru.

SAMME znači "identičan", "jednak" i koristi se, najviše, ispred imenice. Različiti je za
različite imenice i stoji u neodređenoj ili određenoj formi, eventualno sa članom
ispred.
De kom hit samme dag. Oni dolaze ovamo istog dana.
Vi snakker samme språk. Mi govorimo istim jezikom.
De har de samme problemene som vi har. Oni imaju iste probleme kao mi.
Vi har lest (den) samme boka tre ganger. Pročitali smo istu knjigu tri puta.
6. Ubestemt pronomen - neodređena zamenica
Man, en - jedan, neki

Nekada iznosimo mišljenje o ljudima uopšteno, bez pokazivanja određenih lica:
Man trenger å ha litt ferie av og til. Nekad treba imati malo odmora.
Man kan ikke bare jobbe hele tida. Ne može se samo raditi sve vreme.
En kan ikke stole på avisene. Ne može se uzdati u novine.
En sier at.... Kaže se da....
I MAN i EN se mogu koristiti kao subjekat.

U drugim delovima rečenice možemo upotrebiti samo EN:
Man skal ikke tro alt folk sier til en. Neće misliti svi, ono što kaže jedan.
Prisvojna forma je ENS:

Slike opplevelser kan ødelegge ens selvtillit.
Ovakvi događaji mogu pokvariti samo poverenje.
Možemo, takođe, dobiti povratnu zamenicu:

Man må kunne stole på sine venner. Treba se uzdati u svoje prijatelje.
Man får gjøre sin plikt. Mora se izvršiti svoja obaveza.
Umesto MAN i EN koristimo, takođe, DU ili FOLK:

Du kan aldri vite hva politikerne finner på! Ne može se nikad znati šta političari smišljaju!
- 72 -
Folk sier at det er sant. Kažu da je to istina.
Možemo imati neodređen izraz sa pasivom:

Elevene bes om å være på plass i god tid før eksamen begynner. Učenici su zamoljeni da budu na mestu i na vreme pred početak
ispita.
Publikum anmodes om å være tidlig ute. Gledaoci se mole da ranije izađu.
Često imamo DET kao subjekat u pasivu:

Det sies mye dumt. Govore se mnoge gluposti.
Det selges frukt på torget. Prodaje se voće na pijaci.
Det sies at det er sant. Priča se da je to istina.
ADVERB
PRILOG
Hun sover godt. Ona spava dobro.
Prilog govori nešto više o jednoj radnji.

Prilog znači "do glagola". Najviše priloga govori više o radnji ili o stanju rečenice o
kojoj se govori. Prilozi mogu, npr., govoriti kako, kada ili gde se nešto događa.
2. Måtesadverb - prilog za način
Prilozi mogu govoriti kako se nešto događa:

Læreren snakker fort, langsomt, høyt, lavt, rolig.
Učitelj govori brzo, sporo, glasno, tiho, smireno.
Jenta svarte høflig, uhøflig, pent, sint, raskt.
Devojčica je odgovorila učtivo, neučtivo, lepo, ljutito, žustro.
De synger pent, godt, dårlig, bra, nydelig, fint.
Oni pevaju lepo, dobro, loše, dobro, divno, fino.
Mnogi od ovih priloga su isti kao pridevi i imaju istu formu kao pridevi u srednjem
rodu.
Pridevi govore o licima i stvarima, prilozi govore o radnjama:
pridev prilog
Han ble sint. Han svarte sint.
On je bio ljut. Odgovorio je ljutito.
Hun er uhøflig. Hun svarte uhøflig.
Ona je neučtiva. Odgovorila je neučtivo.
De er pene. De synger pent.
Oni su lepi. Oni pevaju lepo.
Maten er god. Maten smaker godt.
Hrana je dobra. Hrana ima dobar ukus.
Prilozi imaju uvek istu formu. Oni se ne menjaju.
- 72 -
Prilozi za način stoje, obično, iza glagola u rečenici.
3. Tidsadverb - prilog za vreme
Prilozi mogu govoriti kada se nešto događa:

Hun synger alltid, aldri, ofte, sjelden, fremdeles, ennå.
Ona peva uvek, nikad, često, retko, uvek, još.
Prilozi mogu da pokažu kojim se redosledom nešto događa:

Nå må vi gå. Men vi kommer tilbake etterpå. Sada moramo da idemo, ali dolazimo ponovo.
Først må jeg til byen. Prvo moram do grada.
Så skal jeg hjem. Pa, ja ću kući.
Neki prilozi za vreme su rečenični prilozi i stoje iza (prvog dela) glagola u nezavisnoj
rečenici. To, naročito, važi za ALLTID (uvek) i ALDRI (nikad).
Hun kommer alltid for sent. Ona uvek kasni.
Jeg har aldri vært i Tyrkia. Nisam nikad bio u turskoj.
De må ofte arbeide overtid. Oni moraju, često, da rade prekovremeno.
Drugi prilozi za vreme stoje, obično, na početku ili na kraju rečenice:

Først skal vi lese. Etterpå kan vi snakke.
Prvo ćemo čitati, posle možemo govoriti.
Jeg kommer snart. Dolazim brzo.

Jeg kan hjelpe dere nå. Ја mogu da vam pomognem sada.
4. Stedsadverb - prilog za mesto
Prilozi mogu govoriti gde se nešto događa:

Det er kaldt ute. Hladno je napolju.
Når kommer du tilbake? Kada se vraćaš nazad?
Gå vekk! Skloni se odatle!
Mnogi prilozi za mesto imaju dve forme - jedna, kada se govori o nekom događaju u
mirovanju i druga, kada se govori o kretanju.
På et sted - uz glagol mirovanja
De er ute, inne, hjemme, borte, oppe, nede. Sa nastavkom E

Oni su napolju, unutra, kod kuće, odsutni, gore, dole.
De bor her. (på dette stedet.)
Oni žive ovde. (na ovom mestu.)
De bor der. (på et annet sted.)
Oni žive tamo. (na nekom drugom mestu.)
Til et sted - uz glagol kretanja

De gikk ut, inn, hjem, bort, opp, ned. Bez nastavka E
Oni su otišli napolje, unutra, kući, odavde, gore, dole.
De drog hit. (til dette stedet.)
- 72 -
Oni su krenuli ovamo. (do ovog mesta.)
De drog dit. (til annet sted.)
Oni su krenuli tamo. (do drugog mesta.)
Neki prilozi za kretanje mogu se koristiti zajedno sa glagolom koji govore o svršenoj
radnji:
Ungene har spist opp all maten.
Mladi su pojeli svu hranu.
Sammensatte uttrykk - složeni izrazi

Neki složeni izrazi govore o mestu dešavanja radnje ili o pravcima kretanja
dešavanja:
På et sted - uz glagol mirovanja
Nedenfor, ovenfor, østafor, vestafor
ispod, iznad, istočno od, zapadno od
Stoppestedet ligger nedenfor butikken. (lenger nede en)
Stanica se nalazi ispod prodavnice. (još dole)
Finland ligger østafor Sverige.
Finska se nalazi istočno od Švedske.
Kada se odnosi na geografske pojmove, koristimo, često: Nord for (severno od), sør
for (južno od), øst for (istočno od), vest for (zapadno od).
Spania ligger sør for Frankrike. (el. lenger sør enn Frankrike)
Španija se nalazi južno od Francuske. (ili južnije od Francuske)
Mot et sted - prema mestu

De kommer nordover, sørover, østover, vestover, hjemover, oppover, nedover.
Oni su otišli na sever, na jug, na istok, na zapad, prema kući, prema gore, prema dole.
Fra et sted - od mesta

De kommer nordfra, vestfra, hjemmefra, nedenfra, ovenfra.
Oni su došli sa severe, sa zapada, od kuće, odozdo, odozgo.
5. Nektelse og usikkerhet - negacija i nesigurnost
Læreren kommer ikke i dag. Učitelj ne dolazi danas.

Per kommer kanskje senere. Per, možda, dolazi kasnije.
Prilozi mogu da govore da se nešto ne dešava, ili da nije sigurno da se nešto desilo ili
će se desiti. Možemo da koristimo prilog koji pokazuje da mi nismo sigurni.
Læreren kommer. (Jeg vet at hun/han kommer.)
Učitelj dolazi. (Znam da on/ona dolazi.)
Læreren kommer sikkert (Jag tror det er slik)
Učitelj dolazi sigurno (Mislim da je to tako)
antakelig (Jag tror det er slik)

verovatno (Mislim da je to tako)
- 72 -
nok (Jag tror det er slik)
po svoj prilici (Mislim da je to tako)
kanskje (Det er mulig)
možda (Moguće je)
visst (Noen har sagt det)
sigurno (Neko je to rekao)
neppe (antakelig ikke)
teško (neće verovatno)
sikkert ikke (Jeg tror ikke det)
neće sigurno (Mislim da neće)
ikke (Jeg vet at hun/han ikke kommer)

neće (Znam da ona/on ne dolazi)
Ovi prilozi stoje, obično, iza (prvog dela) glagola u nezavisnoj rečenici:
Vi skal nok greie det. Nećemo, po svoj prilici, uspeti to.
De har ikke sagt noe. Oni nisu rekli ništa.
ANTAKELIG (verovatno) može stajati prvi u rečenici, a glagol dolazi iza:

Antakelig kommer hun senere. Verovatno ona dolazi kasnije.
KANSKJE (možda) može, takođe, stajati prvi sa glagolom iza:

Kanskje kommer de senere. Možda oni dolaze kasnije.
Prilog može govoriti šta neko misli o nečemu o čemu se govorilo:

Hun kan gjerne bo hos oss. (Jeg er positivt til det.)
Ona može, rado, živeti kod nas. (Ja sam za to.)
Hun vil heller bo på hotell. (Hun foretrekker det.)
Ona će, radije, živeti u hotelu. (Ona pretpostavlja to.)
Hun kommer heldigvis snart. (Jeg er glad for det.)
Ona, srećom, dolazi brzo. (Ja sam srećan zbog toga.)
Det er dessverre for sent. (Jeg er lei for det.)
To je, nažalost, kasno. (Ja sam tužan zbog toga.)
6. Adverb som knytter sammen setninger - prilozi koji

povezuju rečenice
Mnogi prilozi predstavljaju vezu između rečenica.

DERFOR (zato) povezuje dve rečenice i objašnjava zbog čega je jedna rečenica
poslednja:
Hun er nesten 80 år. Derfor har hun sluttet å arbeide.
Ona ima skoro 80 godina. Zato ona ide u penziju.
Han var veldig trøtt. Derfor la han seg til å sove.
On je bio veoma umoran. Zato je on otišao da spava.
- 72 -
LIKEVEL (ipak) povezuje dve rečenice, gde poslednja rečenica govori da je nešto
suprotstavljeno onome što očekujemo:
Hun var veldig trøtt. Likevel jobbet han videre.
On je bio vrlo umoran. Ipak, radio je dalje.
7. Gradsadverb - stepenovani prilozi
Prilog može govoriti o manje ili više neke radnje:

Hun leser mye. Ona čita mnogo.
Hun leser litt. Ona čita malo.
Hun leser lite. Ona čita malo.
LITT znači nešto, deo nečega. LITE je, često, negativno i može značiti "manje od
onoga što je potrebno" za malo ili veoma malo.
Stepenovani prilozi stoje ispred prideva i drugog glagola:

Prilog Pridev
Hun er ikke så gammel. Ona nije tako stara.
Det er litt vanskelig. To je malo teško.
Vi er nokså trøtte. Mi smo dosta umorni.
Dette er ganske kjedelig. Ovo je sasvim dosadno.
Han er temmelig masete. On je prilično naporan.
De er veldig pene. Oni su veoma lepi.
Det er meget pent (formelt). To je vrlo lepo (formalno).
Det er svært vanskelig. To je veoma teško.
Hun snakker litt vanskelig. Ona govori malo teško.
De snakker nokså bedre. Oni govore dosta bolje.
Hun snakker veldig fort. Ona govori veoma brzo.
Neki prilog može stajati ispred komparativa:

Hun er litt flinkere enn broren. Ona je malo sposobnija od brata.
Dette er mye bedre. Ovo je mnogo bolje.
Matte er enda morsommere enn fysikk. Matematika je daleko zabavnija od fizike.
8. Sammenlikning - poređenje
Neki prilozi se mogu menjati u komparativu i superlativu i izraze poređenje. To, naročito,
važi za priloge za način, ali takođe i za neke druge.
Komparativ
Ana løper fortere enn meg. Ana trči brže od mene.
Jeg liker bedre å spille squash enn å jogge. Više volim da igram squash nego da džogiram.
De ville heller gå hjem (enn å være her.) Oni će radije ići kući (nego da budu ovde).
Jeg forstår mer enn før. Ja razumem više nego ranije.
Komparativ koristimo, obično, zajedno sa ENN (nego, od).
Superlativ
Monir løper fortest av alle i klassen. Munir trči najbrže od svih u razredu.
- 72 -
Jeg liker best å være hjemme om kvelden.Najviše volim da budem kod kuće uveče.
De ville helst gå hjem. Oni će, najradije, ići kući.
Hva slags mat liker du best? Kakvu hranu voliš najviše?
Hva vil du helst ha til middag? Šta, najradije, želiš za ručak?
Najviše priloga dobija ERE u komparativu i EST u superlativu, ali neki imaju specijalnu
promenu:
godt bedre best dobar, bolji, najbolji
mye mer mest mnogo, više, najviše
lite mindre minst malo, manje, najmanje
gjerne heller helst rado, radije, najradije
langt lenger lengst (distance) dugo, duže, najduže (rastojanje)
lenge lenger lengst (tid) dugo, duže, najduže (vreme)
SPØRREORD OG SVARORD
UPITNE REČI I ODGOVORI
1. Spørreord - upitne reči
Norveški jezik ima različite upitne reči - u zavisnosti o čemu pitamo. Upitna reč stoji prva u
rečenici.
Tidspunkt - vreme
Når kom du hit? For to åren siden.
Kada si dolazio ovamo? Pre dve godine.
Når blir du ferdig på skolen? Om et år.
Kada ćeš završiti školu? Za godinu dana.
Når står du opp? Som oftest kloka sju.
Kada ustaješ? Najčešće u 7h.
Sted - mesto
Hvor bor dere? Litt utenfor byen.
Gde vi živite? Malo izvan grada.
Hvor skal dere? Til byen.
Gde ćete vi? Do grada.
Hvor kommer du fra? Fra Tunisia.
Odakle si ti? Iz Tunisa.
Grunn - razlog
Hvorfor skal du gå hjem? Jeg er trøtt.
Zašto hoćeš da ideš kući? Umoran sam.
Hvorfor kommer hun ikke? Fordi hun er syk.
Zašto ona ne dolazi? Zato što je bolesna.
Måte - način
Hvordan kommer vi dit? Med bus.
- 72 -
Kako idemo tamo? Busom.
Hvordan går det? Ganske bra, takk.
Kako ide? Dosta dobro, hvala.
Størrelser - veličine
Mi možemo staviti HVOR ispred prideva. Pridevi se menjaju na uobičajen način, u
srednjem rodu i množini.
Hvor lang vei har du? To kilometer hver vei.

Koliko dug put imaš? Dva kilometra svaki put.
Hvor stor er Hong Kong? Jeg vet ikke.
Koliki je Hong Kong? Ne znam.
Hvor gammel er han? 33, tror jeg.
Koliko on ima godina? 33, mislim.
Hvor gamle er barna hans? Tre og fem år.
Koliko njegova deca imaju godina? Tri i pet godina.
Hvor gamelt er huset? Over hundre år.
Koliko je stara kuća? Preko sto godina.
Hvor tung er bagasjen? Den veier nesten 20 kilo.
Koliko je težak prtljag? Težak je skoro 20 kilograma.
Hvor tunge er koffertene? De veier ca. ti kilo hver.
Koliko su teški koferi? Teški su, cirka, po deset kilograma svaki.
Hvor mange oppgaver skal vi gjøre? Fem stykker.
Koliko zadataka ćemo uraditi? Pet zadataka.
Hvor mye mat trenger vi? Ikke så mye.
Koliko nam hrane treba? Ne tako mnogo.
Možemo, takođe, pitati sa HVOR ispred priloga:

Hvor langt har dere gått? 20 kilometer. (distanse)
Koliko dugo ste vi išli. 20 kilometara. (rastojanje)
Hvor lenge har du vært her? I to år. (periode)
Koliko dugo si bio ovde? Dve godine. (period)
Hvor ofte trener du? To ganger i uka.
Koliko često treniraš? Dva puta nedeljno.
Hvor sent kom du hjem i går? Etter midnatt.
Koliko kasno si došao juče? Iza ponoći.
Hvor mye koster det? 150 kroner.
Koliko to košta? 150 kruna.
Med det setning - sa det rečenicom

Hvor lenge er det til ferien? Koliko ima do odmora?
Hvor lenge er det til maten er ferdig? Za koliko će hrana biti gotova?
Ting - handling - stvari - radnje

Hva er dette? Det kalles eggfrukt.
Šta je ovo? To se zove jajasto voće.
Hva sa hun? Ingenting.
- 72 -
Šta je ona rekla? Ništa.
Hva driver dere med? Vi trener.
Šta radite? Treniramo.
Hvilken avis leser du? Dagbladet.
Koje novine čitaš? Dagbladet.
Hvilket rom er ditt? Det minste.

Koja soba je tvoja? Najmanja.
Hvilke oppgaver skal vi gjøre? Nummer 12 og nummer 13.
Koje zadatke ćemo raditi? Broj 12 i broj 13.
HVILKEN stoji ispred imenice i u srednjem rodu je HVILKET, a u množini HVILKE.

Umesto HVILKEN možemo posebno u usmenom govoru koristiti HVA FOR EN (koji):
Hva for en avis leser du? Koje novine čitaš?
Hva for et rom er ditt? Koja soba je tvoja?
Hva for noen oppgaver skal vi gjøre? Koje zadatke ćemo raditi?
Person - lica
Hvem er det? Foreldrene mine.
Ko je to? Moji roditelji.
Hvem snakket du med? Læreren og rektor.
Sa kim si razgovarao? Sa učiteljom i rektorom.
Hvem skal du gi blomstene til? Mannen min, han har fødselsdag.
Kome ćeš dati cveće? Mužu, rođendan mu je.
Hvilken lærer har du fått? Anne Hansen.
Kog učitelja si dobio? Anne Hansen.
Hvilke elever skal fortsette med norsk? Alle sammen, tror jeg.
Koji učenici će nastaviti sa norveškim? Svi, mislim.
Kada znamo ko poseduje nešto, rado kažemo:

Hvem eier denne boka? Ko poseduje ovu knjigu? (Čija je ovo knjiga?)
Često koristimo rečenice sa DET:

Hvem er det som eier denne boka? Ko je to što poseduje ovu knjigu? (Čija je ovo knjiga?)
U usmenom i dečjem govoru koriste se različite varijante:

Hvem sin pung er dette? Čija je ovo kesica?
Hvem sit rom kan vi være på? U kojoj sobi možemo da budemo?
Hvem er dette sin pung? Ko je to čija je kesica?
Može se koristiti i HVEMS (koja):

Hvems bok er dette? Koja je ovo knjiga?
2. Svarord - odgovori
Na pitanja sa upitnim rečima (iznad) možemo dati mnogo različitih odgovora. To

možemo, takođe, i na pitanja bez upitne reči, ali ovde koristimo specijalne odgovore.
- 72 -
Ja - da
Kada mislimo da je nešto tačno o čemu se pita odgovaramo sa JA (da):

Er det broren din? Ja.
Da li je ovo tvoj brat? Da.
Kommer du på festen i kveld? Ja, jeg tror det.
Da li dolaziš na žurku večeras? Da, mislim.
Liker du deg her? Ja, ganske bra.
Da li ti se sviđa ovde? Da, sasvim dobro.
Nei - ne
Kada nešto nije tačno, odgovaramo NEI (ne).

Er det broren din? Nei.
Da li je ovo tvoj brat? Ne.
Najčešće koristimo više reči u odgovoru i tada koristimo IKKE:

Kommer du på festen i kveld? Nei, jeg tror ikke det.
Da li dolaziš na žurku večeras? Ne, mislim da neću.
Liker du deg her? Nei, ikke noe særlig.
Da li ti se sviđa ovde? Ne, nije ništa naročito.
Er det gøy med snø? Nei, det synes jeg ikke.
Da li je zabavno na snegu? Ne, mislim da nije.
Snakker han godt norsk? Nei, det gjør han visst ikke.
Govori li on dobro norveški? Ne, ne radi to baš sigurno.
IKKE ne može biti samostalan odgovor.

Jo - da (za negativna pitanja)
Mi možemo odgovoriti sa JO (da) na negativno pitanje.

Kommer du ikke på festen? Jo, det regner jeg med.
Ne dolaziš li na žurku? Da, može se računati na mene.
Liker du deg ikke her? Jo, for det meste.

Ne sviđa li se tebi ovde? Da, najviše.
Du kjenner Victoria. ikke sant? Jo, ganske godt.
Ti poznaješ Viktoriju, zar ne? Da, sasvim dobro.
Ako nećemo na žurku, ne sviđa nam se ovde itd... odgovaramo sa NEI (ne).
Kommer du ikke på festen? Nei, jeg har ikke tid.
Ne dolaziš li na žurku? Ne, nemam vremena.
Liker du deg ikke her? Nei, ikke noe særlig.
Ne sviđa li se tebi ovde? Ne, ništa naročito.
Jo da, Ja da, Nei da

Često dodajemo DA (tada, onda) uz odgovor. Naročito kada dajemo odgovor, a
očekuje se, ili se nadamo drugačijem odgovoru. Takav odgovor može izraziti nestrpljenje
ili iritiranost:
Er ikke dette riktig? Jo da.
- 72 -
Da li je ovo tačno? Da.
Er du syk? Nei da, jeg er bare litt trøtt.
Da li si bolestan? Ne, samo sam malo umoran.
Ble du ikke glad? Jo da, selvfølgelig.
Nisi li bio zadovoljan? Da, razumljivo.
Kommer du snart? Ja da.
Dolaziš li brzo? Da.
Du er vel, ikke sint? Nei da.
Ti si dobro, zar ne? Ne.
Kommer du ikke snart? Jo da.
Ne dolaziš li brzo? Da.
Ja vel, Nei vel
Ovi odgovori se ne koriste kao odgovori na pitanja, nego kao odgovor na obaveštenja i
poruke
Bussen går om ti minutter. Ja vel.
Bus dolazi za 10 minuta. Da, verovatno.
Læreren kommer litt for sent i dag. Ja vel.
Učitelj dolazi malo kasnije danas. Da, verovatno.
Anita kan ikke komme i dag. Nei vel.
Anita ne može doći danas. Ne, verovatno.
Det blir ikke noe av turen. Nei vel.
Nema ništa od puta. Ne, verovatno.
Sa NEI (ne) odgovaramo kada je IKKE u rečenici ispred.
- 72 -
PREPOSISJONER
PREDLOZI
Hunden ligger i senga. Pas leži u krevetu.

Hassan ligger på gulvet. Hasan leži na zemlji.
Skilpadda ligger under senga. Kornjača leži ispod kreveta.
Predlozi I, PÅ i UNDER govore gde su Hasan i njegove životinje. Predlozi stoje ispred
imenice i pokazuju koji je odnos između reči iza predloga i drugih delova u rečenici:
Vi snakket med læreren. Mi smo razgovarali sa učiteljom.
Vi snakket til læreren. Mi smo razgovarali do učitelja.
Vi snakket om læreren. Mi smo razgovarali o učitelju.
Predlog može stajati ispred zamenice. Zamenica stoji uvek u objektivnoj formi iza predloga:
Denne pekken er til deg fra meg.
Ovaj paket je tebi od mene.
Predlozi mogu stajati sami na kraju rečenice, posebno u upitnim i SOM rečenicama:
Hvem fikk du brev fra? Od koga si dobio pismo?
Hve skrev hun om? O čemu je ona pisala?
Her er ei kake som du må smake på. Ovde je kolač koji ti moraš da probaš.
Predlozi mogu stajati ispred infinitiva glagola i ispred zavisne rečenice:

Vi ser fra til å treffe dere. Mi se unapred radujemo što ćemo se sresti sa vama.
Hun reddet en gut fra å drukne. Ona je spasila jednog dečaka od davljenja.
Vi ser fram til at dere kommer. Unapred se radujemo što vi dolazite.
2. Sted - mesto
På et sted - na jednom mestu
Mnogi predlozi govore kako neko ili nešto stoji na nekom mestu:
Aslam sitter bak Peggy. Aslam sedi iza Pegi.
Peggy sitter ved døra, like foran Aslam. Pegi sedi do vrata, tačno ispred Aslama.
Bøkene ligger på bordet. Knjige leže na stolu.
Bildene henger på veggen over ovnen. Slike vise na zidu iznad peći.
Rotta sitter i Aslams lomme. Pacov sedi u Aslamovom džepu.
- 72 -
I eller på? - u ili na?
Uobičajeno je znati da li ćemo upotrebiti I (u) ili PÅ (na) za nešto što stoji na nekom
mestu.
Ispred geografskih imena koristimo najviše I (u). Ali, za većinu mesta u Norveškoj se
koristi PÅ (na). To, naročito, važi za mesta koja nisu grad ili srez. Do gradova u
Norveškoj koji se nalaze do mora sasvim je uobičajeno da se koristi PÅ.
PÅ koristimo i do imena ostrva. Ako je ostrvo vezano za zemlju (poluostrvo), za takve
slučajeve možemo koristiti i I i PÅ.
Geografska imena:
gradovi i ostrva i gradovi na
kontinenti poluostrva obali mora
De er i London i/på Filippinene på Mallorca
Oni su i Marokko i/på Sri Lanka på Tøyen
i Afrika i/på Island på Majorstua
i Bærum på Geilo
i Oppland på Tromøya
i Rogaland på Karmøy
i Bergen på Nes
i Griruddalen på Hamar
Kada to važi za reči koje nisu vlastite imenice, onda je nekad ispravno sa I, a nekad sa
PÅ. Sa nekim rečima se prihvataju oba predloga.
Važno! i byen u gradu

i et land (f.eks. Norge) u zemlji (npr. u Norveškoj)
på et sted na nekom mestu
på landet (utenfor byen) na selu (izvan grada)
I PÅ
i et rom (u sobi) på hybelen (u iznajmljenoj sobi)

i huset (u kući) på bus-stoppet (na buskoj stanici)
i leiligheten (u stanu) på stasjonen (na stanici)
i sentrum (u centru) på biblioteket (u biblioteci)
i banken (u banci) på universitetet (na univerzitetu)
i kjelleren (u podrumu) på fabrikken (u fabrici)
i kantina (u kantini) på skolen (u školi)
på kontoret (u kancelariji)
på kafe (u kafiću)
på restaurant (u restoranu)
på jobben (na poslu)
på loftet (na tavanu)
på kurs (na kursu)
I/PÅ
i/på butikken (u prodavnici)
i/på teateret (u pozorištu)
i/på soverommet (u spavaćoj sobi)
i/på kjøkkenet (u kuhinji)
i/på badet (u kupatilu)
Imenica iza predloga je u određenoj formi kada govorimo o poznatom mestu, ali u
neodređenoj formi sa članom kada je značenje "jedan ili drugi" i kada govorimo nešto
novo:
Hun jobber på et kontor/på en fabrikk/i en bank.
Ona radi u kancelariji/u fabrici/u banci.
- 72 -
Han bor på en liten hybel. On živi u malom, iznajmljenoj sobi.
Imenica može stajati u neodređenoj formi, bez člana kada su glagol i izraz povezani
predlogom:
Han bor på hybel. On živi u iznajmljenoj sobi.
Hun jobber i bank. Ona radi u banci.
I i PÅ se mogu promeniti ispred iste reči u različite veze.

Mi koristimo I kada je nešto unutra, a PÅ kada je nešto napolju:
Hun har penger i veska. Ona ima novac u tašni.
Det er egg i kaka. Jaje je u kolaču.
Hun har vondt i hodet. Nju boli glava.
Maten ligger i kjøleskapet. Hrana stoji u frižideru.
Hun fikk en flekk på veska. Ona je isflekala tašnu.
Det er marsipan på kaka. Marcipan je u kolaču.
Hun har lue på hodet. Ona ima kapu na glavi.
Radioen står på skapet. Radio stoji na ormaru.
Hos - kod
HOS koristimo ispred imena lica:

Jeg bodde hos Raimond. Ja sam živeo kod Raimonda.
Hvem bor du hos? Kod koga ti živiš?
I dag har jeg vært hos legen og hos frisøren. Danas sam bio kod lekara i kod frizera.
Barna er hos naboen. Deca su kod komšije.
Har du vært hos politiet? Da li si bio u policiji?
Samo kada smo, ili živimo na jednom mestu koristimo HOS. Kada hoćemo da
idemo kod nekoga moramo upotrebiti TIL.
Til et sted - do nekog mesta

Kada govorimo da ćemo se seliti na neko mesto, možemo to da kažemo bez predloga.
Mi koristimo TIL uz geografska imena, imena lica i uz deo drugih izraza. Inače, koristimo
iste predloge kada govorimo da je nešto na jednom mestu:
til Australia på skolen (u školu)

til New York på fjellet (na planinu)
til India på jobben (na posao)
til Sri Lanka på ferie (na odmor)
til byen på loftet (na tavan)
til tannlegen på kino (u bioskop)
Vi skal til legen Vi skal på restaurant (u restoran)
Mi ćemo til rektor Mi ćemo på konsert (na koncert)
til Anna Marie på trening (na trening)
til politiet på fest (na žurku)
Vi skal til/i/på butikken Vi skal i banken (u banku)

Mi ćemo til/i/på postkontoret (pošta) Mi ćemo i kjelleren (u podrum)
til/i/på universitetet i selskap (na zabavu)
til/i/på biblioteket i skogen (u šumu)
- 72 -
Fra et sted - iz nekog mesta
Fra - iz
De kommer fra Indonesia. Oni su iz Indonezije.
3. Tid - vreme
Mi koristimo, često, izraz sa predlogom kada govorimo KADA se nešto dešava i

KOLIKO dugo nešto traje:
broj nedelja
1. Hun har vært her i to uker. Ona je bila ovde dve nedelje.
2. Hun bodde her i forrige uke. Ona je stanovala ovde prošle nedelje.
3. Hun skal være her i to uker. Ona će biti ovde dve nedelje.
4. Hun kom for to uker siden. Ona je došla pre dve nedelje.
5. Hun skal flytte om to uker. Ona će se seliti za dve nedelje.
I - om periode - i za periode
Kada govorimo koliko dugo nešto traje, možemo upotrebiti I za sadašnjost, prošlost i
budućnost.
U rečenicama koje govore koliko je dugo nešto trajalo, koristimo perfekat glagola:
Vi har bodd her i tre år. Mi smo stanovali ovde tri godine.
Jeg har ventet i ti minuter. Čekao sam deset minuta.
Kada govorimo o periodu koji se završio, koristimo preterit:

Jeg bodde der i to uker i fjor. Stanovao sam tamo dve nedelje prošle godine.
Ispred reči za godine i mesece i druge periode, koristimo I:

Vi kjøpte bilen i 1989. Mi smo kupili auto 1989. g.
Vi skal flytte i april. Mi ćemo se seliti u aprilu.
I neste uke er det eksamen. Sledeće nedelje je ispit.
I påsken er det mange fridager. Za Vaskrs je mnogo slobodnih dana.
Hva gjør dere vanligvis i jula. Šta radite, obično, za Božić.
Han jobber i helgene. On radi preko vikenda.
Elevene jobber i feriene. Učenici rade preko raspusta.
Kada to važi i za godišnja doba, koristimo I + neodređena forma tog godišnjeg doba u
kome smo ili koje se završava:
I vinter har jeg gått på ski tre ganger. Zimus sam išao na skijanje tri puta.
For siden - om tidspunkt i fortida - pre... - za prošlo vreme
Kada govorimo pre koliko se nešto dogodilo, koristimo FOR SIDEN (pre...):
De kom for ei uke siden. Oni su došli pre nedelju dana.
Hun gikk for to minutter siden. Ona je otišla pre dva minuta.
For lenge siden bodde det en konge der. Mnogo pre je tamo živeo kralj.
Zajedno sa FOR SIDEN koristimo preterit i izraz se koristi samo za prošlo vreme.
- 72 -
Om - om tidspunkt i framtida - za - za buduće vreme
Kada govorimo za koliko će se nešto dogoditi, koristimo OM:
De drar om en uke. Oni kreću za jednu nedelju.
Vi skal flytte om ca. ett år. Odselićemo se za, otprilike, godinu dana.
Jeg kommer om fem minutter. Dolazim za pet minuta.
På - om tid - på - za vreme
Zajedno sa rečima za dane koristimo i PÅ:
Perez om på tirsdag. Perez je došao u utorak.
De andre kommer på lørdag. Oni drugi dolaze u subotu.
Jeg trener på mandager og onsdager. Ja treniram ponedeljkom i sredom.
Kada govorimo o budućem vremenu možemo, takođe, upotrebiti TIL:

De andre kommer til lørdag. Ostali dolaze u subotu.
Mi koristimo PÅ kada govorimo koliko je vremena prošlo, a da se ništa nije dogodilo:

Jeg har ikke sett henne på mange uker. Nisam je video više nedelja.
Hun har ikke vært i Kina på mange år. Ona nije bila u Kini mnogo godina.
PÅ koristimo za vreme koje smo koristili ili ćemo ga koristiti da završimo nešto:
Hun har lært norsk på ett år. Ona je učila norveški godinu dana.
Hun leste ut boka på to timer. Ona je pročitala knjigu dva puta.
Det skal jeg greie på noen dager! To ću srediti za nekoliko dana!
Til - om framtid - til - za buduće vreme

Zajedno sa rečima za godišnja doba koristimo TIL kada govorimo o budućem
vremenu:
Til vinteren skal jeg dra til Egypt. Na zimu ću ići u Egipat.
Hun skal begynne på ny skole til høsten. Ona će poći u novu školu na jesen.
Når noe gjentar seg - kada nešto ponavljamo

Kada nešto radimo više puta koristimo OM zajedno sa rečima za dane, vreme u toku
jednog dana i godišnja doba. Primećujemo da imenice iza predloga OM stoje u određenoj
formi:
De bor på landet om sommeren. Oni žive na selu leti.
Hun liker seg best om våren. Njoj se najviše sviđa proleće.
Vi gikk alltid mye på ski om vinteren. Mi smo uvek išli mnogo na skijanje zimi.
Han jobber om lørdagen. On radi subotom.
Om kvelden er de for det meste hjemme. Uveče su oni najčešće kod kuće.
Når står du opp om morgenen? Kada ustaješ ujutru?
Zajedno sa rečima za periode koristimo I.
Možemo, takođe, koristiti HVER (svaki):

Han jobber hver helg. On radi svaki vikend.
Vi reiser til familien hver jul. Mi putujemo kod familije za svaki Božić.
- 72 -
4. Tilknytning - povezanost
Kada lica imaju ili poseduju nešto, koristimo TIL:

(Ali har ei søster.) Søstera til Ali skal gifte seg.
(Ali ima sestru.) Alijeva sestra će se udati.
(Lena har skrevet en stil.) Læreren leste opp stilen til Lena.
(Lena je napisala sastav.) Učitelj je pročitao Lenin sastav.
(Læreren hadde en bil.) Bilen til læreren er stjålet.
(Učitelj je imao auto.) Učiteljev auto su ukrali.
Kada pominjemo osobine stvari koristimo PÅ:

(Bilen har en farge.) Liker du fargen på bilen?
(Auto ima boju.) Da li ti se sviđa boja auta?
(Hus har en pris.) Prisen på hus har økt.
(Kuća ima cenu.) Cena kuće je porasla.
(Butikken har et navn.) Hva er navnet på butikken?
(Prodavnica ima ime.) Kako se zove prodavnica?
5. Annen bruk av preposisjonene - druga upotreba predloga
Imamo mnogo predloga u norveškom jeziku i oni se koriste u mnogo izraza. To može biti
potrebno za učenje izraza. Ali, predlozi se koriste i za neke glavne (gramatičke) oblasti i
ovde su neki takvi predlozi.
Med - sa
MED može značiti zajedno sa:

Jeg skal på kino med Kamal. Ići ću u bioskop sa Kamalom.
Vil du være med meg til byen? Hoćeš li sa mnom do grada?
MED govori šta neko radi uz pomoć - koje sredstvo ili instrument koristi:
Hun vil helst skrive med blyant. Ona će najradije pisati olovkom.
Jeg kom med bussen. Ja sam došao busom.
MED pokazuje šta neko ima:
Du må gå med lue om vinteren. Moraš ići sa kapom zimi.
Hun drikker te med melk og sukker. Ona pije čaj sa mlekom i šećerom.
De fikk en leilighet med tre soverom. Ona je dobila stan sa tri spavaće sobe.
Uten - bez
UTEN govori o nečemu što neko nema:

De gikk uten lue i snøværet. Oni su išli bez kape po snegu.
De har en leilighet uten bad. Oni imaju stan bez kupatila.
Može se dobiti infinitiv i AT rečenica iza UTEN:

- 72 -
De gikk uten å si noe.
Oni su išli i ništa nisu govorili.
Skolen ble nedlagt uten at elevene kunne gjøre noe.
Škola je bila zatvorena tako da učenici nisu mogli ništa da rade.
Til - do
TIL koristimo ispred nekog ko je primio nešto:

Hva har du sagt til henne? Šta si joj rekao?
De gav blomster til læreren. Oni su dali cveće učitelju.
TIL imamo zajedno sa pridevom u izrazima kao što su ovi:

Du er flink nok til å klare denne jobben. Ti si dovoljno sposoban da se snađeš sa ovim poslom.
Hun er for ung til å klare dette alene. Ona je premlada da se snađe sa ovim sama.
For - za
FOR govori za koga je nešto važno i aktuelno:

For meg er dette veldig interessant.
Za mene je ovo vrlo interesantno.
Det er vanskelig for utlendinger å lære preposisjoner.
Teško je za strance da uče predloge.
Det er ikke så morsomt for oss når alle drar på ferie.
Nije nam tako zabavno kad svi odlaze na odmor.
Av - od
AV koristimo kada govorimo od čega je nešto napravljeno ili od čega se sastoji:

Oljen er laget av oliven. Zejtin je napravljen od masline.
Hun ønsket seg en kjole av silke. Ona je želela haljinu od svile.
6. Sammensatte preposisjonsuttrykk - složeni izrazi sa

predlozima
Mi možemo staviti zajedno više reči koje funkcionišu kao predlozi:

Skolen ligger ved siden av biblioteket. Škola se nalazi pored biblioteke.
Vi bor i nærheten av skolen. Mi živimo u blizini škole.
Aslam sitter til høyre for døra. Aslam sedi sa desne strane vrata.
Læreren står til venstre for døra. Učitelj stoji sa leve strane vrata.
Drugi složeni predlozi su:

ved hjelp av (uz pomoć), i stedet for (umesto), i tilleg til (sem toga još),
til tross for (iako), på bunnen av (u suštini), på grunn av (zbog)
Ovakvi izrazi moraju se učiti pojedinačno.
- 72 -
Često, građenje glagola i predloga učvršćuje izraz:
å ha lyst /råd/ tid til å gjøre noe Jeg har lyst til å dra.
želeti /savet/ vreme da se uradi nešto Želim da odem.
å glede /grue seg til noe Jeg gleder meg til å dra.
radovati se /plašiti se za nešto Radujem se da odem.
å være nødt til å gjøre noe De var nødt til å dra.
biti prisiljen da radi nešto Oni su bili prisiljeni da odu.
å ha grunn til noe De hadde grunn til å bli.
imati razlog za nešto Oni su imali razlog da ostan
å være vant til noe De er vant til å arbeide.
biti naviknut na nešto Oni su navikli da rade.
å være flink til å gjøre noe Hun er flink til å sy.
biti sposoban da radi nešto Ona je sposobna da šije.
å få lov til noe Hun fikk lov til å dra.
dobiti dozvolu za nešto Ona je dobila dozvolu da ode.
å ha lyst på noe Jeg har lyst på te.
želeti nešto Ja želim čaj.
å være sikker på noe Det er sikker på.
biti siguran u nešto To je sigurno.
å være oppmerksom på Jeg er oppmerksom på dette.
biti svestan nečega Ja sam svestan toga.
å passe på noe (n) Kan du passe på lillebror?
paziti na nekog (nešto) Možeš li pripaziti malog brata?
å lure på noe Jeg lurer på hva er det.
pitati se nešto Pitam se šta je to.
å være glad i noe (n) Jeg er glad i naturen
voleti nekog (nešto) Ja volim prirodu.
å være interessert i noe (n) Jeg er interessert i sjakk.
interesovati se za nekog (nešto) Interesujem se za šah.
å bestemme seg for noe De bestemte seg for å dra.
odlučiti se za nešto Oni su se odlučili da odu.
å være redd for noe (n) Han er redd for edderkopper.
plašiti se nekoga (nečega) On se plaši paukova.
å være glad for noe Hun ble glad for gaven.
radovati se nečemu Ona se radovala poklonu.
å være lei for noe Hun var lei for at det var slutt.
žaliti zbog nečega Ona je bila žalosna što je to bilo završeno.
å ha behov for noe De hadde behov for ferie.
osećati potrebu za nečim Oni su osećali potrebu za odmorom.
å være trøtt av noe (n) De var trøtte av å se på tv.
biti umoran od nekoga (nečega) Oni su bili umorni od gledanja TV-a.
å være lei av noe (n) Hun var lei av vinteren.
dosta je više nekoga (nečega) Dosta joj je bilo zime.
å ta seg av noen Hun måtte ta seg av barna.
preduzeti nešto, pobrinuti se Ona se mora pobrinuti za decu.
- 72 -
å ta av seg Han tok av seg lua.
skinuti se On je skinuo kapu.
å lengte etter noe (n) Jeg lengter etter familien.
čeznuti za nekim (nečim) Ja čeznem za porodicom.
å ringte etter noe (n) Vi må ringe etter drosje.
pozvati nekoga Moramo pozvati taksi.
å være klar over noe Jeg er klar over det.
biti svestan nečega Svestan sam toga.
Neki pridevi u takvim izrazima moraju se menjati na različite načine:

Jeg er siker på... Siguran sam u...
De er sikre på... Oni su sigurni u...
Ali, neki izrazi se često ne menjaju:

De er lei av varmen. Dosta im je više vrućine.
De er glad i god maten. Oni vole dobru hranu.
De er klar over problemet. Oni su svesni problema.
De er vant til varmen. Oni su se navikli na vrućinu.
De er interessert(e) i jazz. Njih interesuje džez.
De er oppmerksom(me) på dette problemet. Oni su svesni ovog problema.
Oni izrazi koji imaju VÆRE kao glagol, mogu da se izraze sa BLI. Oni koji su izvedeni
od HA mogu imati FÅ. VÆRE i HA govore o situaciji, o stanju, dok BLI i FÅ govore o
izmeni, o novoj situaciji.
Hun var lei av maset. Hun ble lai av maset.
Bilo joj je dosta gužve. Bilo joj je dosta gužve.
Han hadde lyst på mat. Han fikk lyst på mat.
On je želeo da jede. On je želeo da jede.
Preposisjoner som konjuksjoner - predlozi kao veznici
Mnogi predlozi mogu stajati ispred celih rečenica:

De kom før jeg gikk. Oni su došli pre nego što sam ja otišao.
Jeg har ikke sett dem siden de flyttet. Nisam ih video otkada su se odselili.
- 72 -
KONJUKSJONER
VEZNICI
1. Sideordnende konjuksjoner - naporedni veznici
Ovi veznici povezuju reči i rečenice istog tipa:

Og - i
Per og Kari kommer snart. Per i Kari dolaze brzo.
Vi må ta tog og fly. Mi moramo uzeti voz i avion.
Hun er flink og interessert. Ona je dobra i interesantna.
Vi må først ta tog, og så må vi ta fly. Mi moramo prvo uzeti voz, a posle moramo uzeti avion.
Kada OG povezuje dve rečenice imamo zarez (,) između.
Både - og - i...i
BÅDE - OG povezuje dva nečega ili sve alternative:
Vi skal gjøre både oppgave 2 og oppgave 3. Mi ćemo raditi i drugi i treće zadatak.
Både unge og gamle trives der. I mladi i stari se dobro osećaju tamo.
Hun snakker både norsk, arabisk og fransk. Ona govori i norveški i arapski i francuski.
BÅDE stoji uvek zajedno sa OG.

Kada nabrajamo stavljamo OG ispred poslednje reči u nabrajanju, a zarez između ostalih
reči u nabrajanju.
Men - ali, nego

MEN izražava suprotnost između dva dela rečenice. Mi stavljamo zarez (.) ispred MEN:
Vi tar ikke fly. men tog.
Mi ne uzimamo avion, nego voz.
Per kommer ikke. men Kari kommer.

Per ne dolazi, nego dolazi Kari.
Jeg vil gjerne ha litt kaffe. men ikke noe å spise.

Ja ću rado malo kafe, ali ne mogu da jedem.
- 72 -
Eller - ili
ELLER povezuje dva dela rečenice, između kojih mi biramo jedan deo koji nama
odgovara:
Det er nå eller aldri! Sad ili nikad!
Vil du ha kaffe eller te? Hoćeš li kafu ili čaj?
Skal dere ta tog, eller drar dere med fly? Uzimate li voz, ili idete avionom?
Enten - eller - ili - ili

ENTEN - ELLER pokazuje da jedna alternativa isključuje drugu ili druge:
Vi skal gjøre enten oppgave 2 eller oppgave 3. Radićemo ili drugi, ili treće zadatak.
Det var enten læreren eller du som sa det. Ili je učitelj, ili si ti to rekao.
Vi skal enten til Italia, Spania eller Hellas. Mi ćemo ili u Italiju, ili u Španiju, ili u Grčku.
Verken - eller - ni - ni
Mi koristimo VERKEN - ELLER da izrazimo da ni jedna od dve (ili više) alternativa nisu
moguće:
Vi har verken kaffe eller te i huset.
Nemamo ni kafu ni čaj u kući.
Jeg kommer verken i dag eller i morgen.
Ne dolazim ni danas ni sutra.
Hun snakker verken engelsk, fransk eller spansk.
Ona ne govori ni engleski, ni francuski, ni španski.
For - jer
FOR povezuje dve nezavisne rečenice, gde poslednja rečenica objašnjava razlog prve
rečenice:
Hun gikk hjem. for hun følte seg ikke bra. Ona je otišla kući, jer se ne oseća dobro.
De skal flytte snart. for de har ikke så plass nå. Oni će se ubrzo seliti jer nemaju mesto sada.
Så - pa
SÅ može povezati dve nezavisne rečenice gde druga rečenica predstavlja posledicu prve
rečenice:
Hun følte seg ikke bra. så hun gikk hjem.
Ona se nije osećala dobro, pa je otišla kući.
De har ikke så god plass, så de vil gjerne flytte.
Oni nemaju dobar plac, pa će se rado preseliti.
2. Underordende konjuksjoner - zavisni veznici
Zavisni veznici povezuju zavisne rečenice sa ostatkom nezavisne rečenice.
a) Tid - vreme
Najuobičajeniji veznici u vremenskim rečenicama su:
Når – kada
NÅR se koristi za buduće vreme i kada se nešto ponavlja.
- 72 -
Glagol u NÅR - rečenici stoji u prezentu ili perfektu. Kada se nešto ponavlja u
prošlosti, koristimo preterit.
Vi går når det blir varmere. (framtid)
Idemo kada bude toplije. (buduće vreme)
Når vi har betalt. har vi ikke mer penger. (framtid)
Kada smo platili nismo imali više para. (buduće vreme)
Når det regner. tar hun bussen. (vanligvis)
Kada pada kiša ona uzima bus. (obično)
Når de hadde fri måtte de arbeide. (vanligvis, fortid)
Kada su oni bili slobodni, morali su da rade. (obično, buduće vreme)
Da - onda, kada
DA - rečenice govore o prošlosti, a glagol stoji u preteritu ili u pluskvamperfektu.
Hun gikk da vi kom. (fortid)
Ona je otišla kada smo mi došli. (prošlo vreme)
Da han hadde fortalt alt, gikk han. (fortid)
Kada je on ispričao sve, otišao je. (prošlo vreme)
Etter at - pošto, kad

ETTER AT + PLUSKVAMPERFEKAT se koristi za nešto što se dogodilo pre nečeg drugog
u prošlosti.
Vi drog etter at vi hadde spist. (fortid)
Otišli smo pošto smo jeli. (prošlo vreme)
ETTER AT + PERFEKAT koristimo za nešto što će se desiti pre nečeg drugog u

budućnosti.
Etter at vi har spist, kan vi kjøre. (framtid)
Pošto smo jeli, možemo voziti. (prošlo vreme)
Siden - još od, otkako, od tada

Hun har bodd her siden hun var fem år.
Ona je živela ovde još od svoje pete godine.
Før - pre
De drog før vi kom.
Oni su otišli pre nego što smo mi došli.
Før det blir mørkt. må vi være ferdige.
Pre mraka moramo biti gotovi.
Så lenge - tako dugo

Så lenge det er sommer her. og det veldig pent.
Tako dugo je leto ovde i veoma je lepo.
Innen - pre, do
Innen vi er ferdige med dette. er det kveld.
Završićemo sa ovim pre mraka.
- 72 -
Mens - dok
Hun vasket huset mens han laget mat.
Ona je čistila kuću dok je on spremao hranu.
Idet - baš, kad, čim

Idet han la seg på sofaen. ringte telefonen. (i samme øyeblik)
Baš kad se spustio na sofu zazvonio je telefon. (u istom trenutku)
Straks - odmah, smesta

Straks hun hadde sagt det. angret hun. (med det samme)
Čim je to rekla, naljutila se. (odmah)
b) Årsak - uzrok
Kada zavisna rečenica objašnjava razlog zašto se nešto dešava, mi možemo upotrebiti
ove veznike:
Fordi - zato što, zbog toga, jer

Hun drog hjem fordi han følte seg syk.
Ona je otišla kući zato što se osećala bolesno.
Siden - s obzirom da, pošto

Siden det var så kaldt, tok hun bussen.
Pošto je bilo tako hladno, uzela je bus.
Ettersom - pošto, budući da

Ettersom hun kommer fra Chile, snakker hun spansk.
Budući da je ona iz Čilea, govori španski.
c) Motsetning - suprotnost
Zavisna rečenica može izraziti da se nešto dešava u nezavisnoj rečenici što je malo
neočekivano.
Mi smo očekivali nešto drugo.
Selv om - iako
Selv om han er gammel. har han jobb.
Iako je star, on radi.
Til tross for at - iako

Hun er arbeidsledig. til tross for at hun har god utdannelse.
Ona je nezaposlena, iako ima dobro obrazovanje.
Enda - iako, premda, još

De gikk til stranda. enda været var nokså dårlig.
- 72 -
Oni su otišli na plažu, iako je vreme bilo dosta loše.
d) Betingelse - uslov
Zavisna rečenica sadrži uslov, uslov da bi ostatak rečenice bio ostvaren.
Hvis - ako
Jeg kommer hvis jeg blir bedre.
Dolazim ako budem bio bolje.
Dersom - ako, ukoliko

Vi skal reise på ferie dersom vi får råd.
Putovaćemo na odmor ako dobijemo novac.
Med mindre - ako

Vi kan ikke reise på ferie, med mindre jeg kan tjene noe ekstra.
Nećemo putovati na odmor, ako mogu da zaradim nešto dodatno.
Bare - samo
Bare du hadde sagt det før, så kunne jeg ha hjulpet deg.
Samo da si to rekao pre, mogao sam ja da ti pomognem.
Jeg skal lage maten. bare jeg blir ferdig med hjemmeleksa.
Ja ću napraviti hranu, samo da završim sa domaćim zadatkom.
IKKE može nekada da stoji ispred subjekta u uslovnim rečenicama:

Hvis ikke du kommer, kommer ikke jeg heller.
Ako ti ne dođeš, ne dolazim ni ja.
Jeg kommer i morgen dersom ikke været blir dårlig.
Dolazim sutra ako ne bude loše vreme.
e) Hensikt - namera, cilj
Ciljna rečenica govori ZAŠTO radimo to što stoji u nezavisnoj rečenici, šta je cilj i šta je
namera.
For at - da bi
De flyttet for at barna skulle få det bedre.
Oni su se preselili da bi deci bilo bolje.
Slik at - tako da
De pusset opp leiligheten slik at det skulle bli hyggeligere der.
Oni su renovirali stan tako da bi im bilo ugodnije u njemu.
Så - pa
Ta på deg mer tøy. så du ikke blir syk!
- 72 -
Obuci se bolje, pa nećeš biti bolestan!
Glagol u ciljnoj rečenici ima pomoćni glagol SKULLE.
f) Følge - posledica
Posledična rečenica govori koji je rezultat prethodne rečenice.
Slik at - tako da
Det snødde kraftig slik at de holdt seg inne.
Sneg je padao jako tako da je trajao.
Så - at - tako - da
Det snødde så kraftig at de ikke ville gå ut.
Sneg je padao tako jako da oni nisu hteli da idu napolje.
Hun ble så sint at hun skrek.
Ona je bila tako ljuta da je vrištala.
SÅ mora da stoji ispred prideva ili glagola u rečenici.
g) Sammenlikning - poređenje
Enn - nego, od
De er mye flinkere enn jeg er.
Oni su sposobniji od mene.
Dette var mye vanskeligere enn jeg hadde trodd.
Ovo je bilo mnogo teže nego što sam ja mislio.
(slik) som - kao, poput

Vi skal dra til Bergen i ferien, slik som vi alltid gjør.
Mi ćemo otići u Bergen na odmor, kao što uvek radimo.
Så - som - tako - kao

Det var ikke så vanskelig som jeg trodde.
Nije bilo tako teško kao što sam ja mislio.
Som om - tako - kao

Han så ut som om han hadde vært veldig syk.
On je izgledao kao da je bio vrlo bolestan.
Često imamo uporedni deo koji nije rečenica:

De er flinkere enn meg. Oni su sposobniji od mene.
Det går bedre nå enn før. Sada ide bolje nego pre.
De har lært like mye som oss. Oni su učili mnogo kao mi.
Det er ikke så vanskelig som før. Nije tako teško kao pre.
Zamenica je u objektivnoj formi kao na primerima iznad.
- 72 -
h) Fortellende leddsetninger - potvrdne zavisne rečenice
U zavisnoj rečenici koja govori šta neko govori ili misli, koristimo AT:
At - da
Hun fortalte at de skulle ha gjester. Ona je rekla da će imati goste.
De regner med at det blir bryllup i høst. Oni računaju da će svadba biti jesenas.
Vi trodde (at) du ikke ville komme. Mislili smo da ti nećeš doći.
Er det sant at det har skjedd en ulykke? Da li je istina da se dogodila nesreća?
i) Spørrende leddsetninger - upitne zavisne rečenice
Kada zavisna rečenica govori šta neko pita o nečemu ili je nesiguran povodom nečega,
koristimo OM ili upitnu reč:
Om - o, za
Jeg lurer på om det er sant. Pitam se da li je to istina?
Jeg vet ikke om jeg tar jobben eller ikke. Ne znam da li da prihvatim posao ili ne.
De var ikke sikre på om de kunne komme. Nisu bili sigurni da li mogu da dođu.
Hvor - gde
Du må spørre dem hvor de bor.
Ti moraš pitati njih gde žive.
Hvordan - kako
Jeg lurer på hvordan det går.
Pitam se kako ide.
Hvorfor - zašto
Vet du hvorfor hun ble sint?
Da li znaš zašto je ona bila ljuta?
Når - kada
Jeg vet ikke når de kommer.
Ne znam kada oni dolaze.
Hvem - ko
Vet du hvem hun bor sammen med?
Da li znaš sa kim ona živi?
Hva – šta
Jeg vet ikke hva jeg skal gjøre.
Ne znam šta ću da radim.
Hvilken - koji
De spør hvilken trikk de skal ta.
Oni pitaju koji tramvaj će uzeti.
Kada su ove upitne reči subjekat u zavisnoj rečenici moramo ih upotrebiti sa SOM.
Hvem som - ko
Vet du hvem som kommer?
- 72 -
Da li znaš ko dolazi?
Hva som - šta

Jeg vet ikke hva som skjedde.
Ne znam šta se dogodilo.
Hvilken - som - koji

De spør hvilken trikk som går dit.
Oni pitaju koji tramvaj ide tamo.
- 72 -
TEKST
1. Ord som knytter sammen setninger - reči koje povezuju

rečenice
a) Jeg gikk til byen. Išao sam u grad.

Jeg kjøpte julegaver. Kupio sam božićne poklone.
Jeg gikk på kino. Išao sam u bioskop.
b) Per hadde lite penger. Per je imao malo para.
Han reiste på ferie. On je otputovao na odmor.
Više sličnih nezavisnih rečenica koje su jedna iza druge mogu raditi nešto jednolično i
dosadno.
Nikad ne stoji napred kakav je odnos između sadržaja u rečenicama.
Mi koristimo različite reči da dobijemo bolje povezane rečenice:

- prilog može povezati rečenice i reći nešto o vezi između više radnji:
a) I år gikk jeg til byen. Der kjøpte jeg julegaver. Etterpå gikk jeg på kino.
Juče sam bio u gradu. Tamo sam kupio božićne poklone. Posle sam išao u bioskop.
b) Per hadde lite penger. Likevel reiste han på ferie.
Per je imao malo para. Ipak, otputovao je na odmor.
- jednu radnju možemo nekoliko puta izraziti infinitivom iza predloga:
I går gikk jeg til byen for å kjøpe julegaver.
Juče sam išao u grad da kupim božićne poklone.
Per drog på ferie uten å ha mye penger.
Per je otišao na odmor, a nije imao mnogo para.
- Veznici povezuju rečenice na različite načine:
Jeg gikk til byen. for jeg skulle kjøpe julegaver.
Išao sam u grad, pošto sam trebao kupiti božićne poklone.
Per drog på ferie, men han hadde lite penger.
Per je otišao na odmor, ali je imao malo para.
- radnja se može izraziti u zavisnoj rečenici:
Da jeg hadde kjøpt julepresanger. gikk jeg på kino.
Kada sam kupio božićne poklone, otišao sam u bioskop.
Selv om Per hadde lite penger. drog han på ferie.
Iako je Per imao malo para otišao je na odmor.
Sve veznike, predloge, glagole itd. koje koristimo predstavljaju vezu između sadržaja
u rečenicama. Mi koristimo, npr. druge reči i izraze kada je u pitanju vremensko
povezivanje u odnosu na uzročno povezivanje.
Tidsforhold - vremensko povezivanje
Handlinger som følger etter hverandre - radnje koje idu jedna iza druge
- 72 -
Kada hoćemo da kažemo da radnje idu jedna iza druge vremenski, to možemo da
uradimo na različite načine:
Više tipova priloga može istaći redosled, npr. kao:
Først spiste vi. Så sang vi populære sanger.
Etterpå sang vi populære sanger.
Etter det sang vi populære sanger.
Etter måltidet sang vi populære sanger.
Deretter sang vi populære sanger.
Prvo smo jeli, pa smo pevali popularne pesme.
kasnije smo pevali popularne pesme.
posle toga smo pevali popularne pesme.
posle jela smo pevali popularne pesme.
zatim smo pevali popularne pesme.
Først skal vi spise. Så skal vi synge.

Prvo ćemo da jedemo, pa ćemo da pevamo.
Mi možemo upotrebiti ETTER Å HA + PROŠLI PARTICIP kada je subjekat do obe

radnje:
Etter å ha spist. sang vi populære sanger.
Posle jela pevali smo popularne pesme.
Etter å ha spist. skal vi singe populære sanger.
Posle jela pevaćemo popularne pesme.
Zavisne rečenice mogu govoriti o redosledu radnji:

Vi drog før gjestene kom. Mi smo otišli pre nego što su gosti došli.
Vi drar før gjestene kommer. Mi odlazimo pre nego što gosti dolaze.
Hun skal bo her til hun har tatt eksamen. Ona će stanovati ovde dok ne položi ispit.
Za buduće vreme koristimo, često, ETTER AT i DA:

Da Harald kom. begynte festen. Kada je Harald došao počela je žurka.
Važno! Kada hoćemo da istaknemo da je jedna radnja bila završena pre druge,
koristimo pluskvamperfekat za glagol.
Etter at vi hadde spist, sang vi nasjonale sanger.

Pošto smo jeli, pevali smo narodne pesme.
Da vi hadde badet, solte vi oss.
Kad smo se okupali, sunčali smo se.
Za buduće vreme možemo upotrebiti ETTER AT i NÅR. Kada će jedna radnja biti gotova
pre druge, tada glagol stoji u perfektu.
Når Harald kommer, kan festen begynne.

Kada Harold dođe, žurka može da počne.
Etter at vi har spist, skal vi synge nasjonale sanger.
Kada jedemo, pevaćemo narodne pesme.
Når vi har badet, kan vi sole oss.
Kad se okupamo, možemo da se sunčamo.
Iste veze mogu se izraziti na različite načine:

Hun spiste middag. Etterpå gikk hun. (adverb)
- 72 -
Ona je ručala. Kasnije je otišla. (prilog)
Hun gikk etter middag. (preposisjon)

Ona je otišla posle ručka. (predlog)
Hun gikk etter å ha spist. (preposisjon)
Ona je otišla posle jela. (predlog)
Hun gikk etter at hun hadde spist. (konjuksjon)
Ona je otišla pošto je jela. (veznik)
Pazi, mi moramo imati ETTER AT kada koristimo zavisnu rečenicu.

Hun gikk da hun hadde spist. (konjuksjon i leddsetning)
Ona je otišla kada je jela. (veznik u zavisnoj rečenici)
Hun gikk klokka fem. Da hadde hun spist. (adverb=på det tidspunktet)
Ona je otišla u 5 sati. Tada je ona jela. (prilog za vreme)
Handlingene er samtidige - istovremene radnje
Možemo pokazati da se radnje dešavaju u isto vreme:

Prilozi kao što su i samme øyeblikk (u istom trenutku), samtidig (istovremeno),
plutselig (iznenada), på samme tid (u isto vreme) vezuju stanja ili radnje za isto vreme.
Det var stor nød blant folk. Samtidig levde kongen i luksus.
Bila je velika nemaština među ljudima. Istovremeno, kralj je živeo luksuzno.
Familien satt i hagen og drakk kaffe. Plutselig smalt det.
Porodica je sedela u bašti i pili su kafu. Iznenada se čula eksplozija.
Det er vanskelig å gjøre lekser samtidig som man hører på nyhetene.
Teško je raditi zadatke dok istovremeno neko sluša novosti.
Zavisne rečenice koje naglašavaju da se nešto događa istovremeno, mogu imati

veznike mens (dok), idet (baš, kad, čim) ili samtidig som (istovremeno kad):
Mens regnet høljet ned. fortsatte de å plukke bær.
Dok je pljuštala kiša, oni su nastavili da beru jagode.
Jeg kan vaske opp mens du leser avisa.
Ja mogu da perem posuđe dok ti čitaš novine.
Idet de åpnet døra. kom det er kraftig lyn.
Čim su oni otvorili vrata, sevnula je jaka munja.
Det er vanskelig å gjøre lekser samtidig som man hører på nyhetene.
Teško je raditi zadatke istovremeno kad neko sluša novosti.
Årsaksforhold - uzročna veza

Često povezujemo radnje o kojima govorimo na takav način da jedna radnja
objašnjava drugu.
Følge - posledica
Možemo da kažemo da je jedna radnja posledica, konsekvenca druge radnje.
- 72 -
Derfor - zato
Det var krig. Derfor var det mange som flyktet.
Bio je rat. Zato je bilo mnogo onih koji su izbegli.
Det var trikkestans. Derfor kom hun for sent på skolen.
Bio je zastoj tramvaja. Zato je ona zakasnila u školu.
Av den grunn - iz tog razloga

Forholdene i landet er vanskelige. Av den grunn er det mange som har flyktet.
Prilike u zemlji su otežane. Iz tog razloga mnogi su izbegli.
Så - pa
SÅ povezuje dve nezavisne rečenice:
Det var trikkestans, så hun kom sent på skolen.
Bio je zastoj tramvaja, pa je ona došla kasno u školu.
Det var vanskelige forhold, så det var mange som flyktet.
Bile su otežane prilike, pa je bilo mnogo onih koji su izbegli.
Slik at, så - at - tako da, tako - da

Veznici u zavisnoj rečenici koji govore nešto o posledici radnje su SLIK AT i
SÅ-AT:
Det var trikkestans, slik at hun kom sent på skolen.
Bio je zastoj tramvaja, tako da je ona kasno došla u školu.
Forholdene var så vanskelige at mange måtte flykte.
Prilike su bile tako otežane da su mnogi morali otići.
Možemo, dakle, izraziti iste tipove veza pomoću priloga, veznika u nezavisnim
rečenicama i pomoću veznika u zavisnim rečenicama. Red reči je različit, zavisi kako se
izražavamo:
Det var trkkestans. Derfor rakk hun ikke skolen. (helsetning)
Bio je zastoj tramvaja. Zato ona nije stigla u školu. (nezavisna rečenica)
Det var trikkestans. så hun rakk ikke skolen. (så - helsetning)
Bio je zastoj tramvaja, pa ona nije stigla u školu. (så - nezavisna rečenica)
Det var trikkestans, slik at hun ikke rakk skolen. (slik at - ledsetning)
Bio je zastoj tramvaja, tako da ona nije stigla u školu. (slik at - zavisna rečenica)
Årsak - uzrok
Jedna rečenica može reći razlog ili uzrok koji stoji u drugoj.
For - jer
FOR povezuje dve nezavisne rečenice:
Hun kom for sent på skolen, for det var trikkestans.
Ona je zakasnila u školu, jer je bio zastoj tramvaja.
Mange måtte flykte, for forholdene var vanskelige.
Mnogi su morali otići, jer su prilike bile otežane.
- 72 -
Fordi, siden, ettersom - zato što, s obzirom da, pošto
Veznici u zavisnim rečenicama koji govore nešto u uzroku radnje su
fordi, siden i ettersom.
Hun kom for sent, fordi det var trikkestans.

Ona je zakasnila zato što je bio zastoj tramvaja.
Ettersom der er streik i England, kom brevet for sent.
Pošto je bio štrajk u engleskoj, kasnila su pisma.
Siden det var vår, ville han gjerne kjøpe noen ny klær.
S obzirom da je bilo proleće, on je želeo, rado, kupiti novu odeću.
SIDEN koristimo kada ono što stoji u zavisnoj rečenici je poznato.
På grunn av - zbog
PÅ GRUNN AV + IMENICA govori o uzroku radnje ili stanja:
På grunn av forholdene er det mange som har flyktet.
Zbog prilika mnogi su izbegli.
Det holdt seg hjemme på grunn av det dårlige været.
Oni su ostali kod kuće zbog lošeg vremena.
Neki prilozi stoje u rečenici koja govori razlog zbog čega nešto stoji u rečenici napred.
Oni mogu da kažu nešto više, da objasne - npr. nešto što je iznenađujuće, nešto
dopadljivo ili nešto drugo koje je trebalo objasniti.
Jeg må skynde meg. Jeg skal nemlig ha gjester.

Moram da požurim. Ja ću, naime, imati goste.
Jeg må skynde meg. Jeg skal faktisk ha gjester.
Moram da požurim. Ja ću, zapravo, imati goste.
Jeg må skynde meg. Jeg skal dessverre ha gjester.
Moram da požurim. Ja ću, nažalost, imati goste.
Jeg må skynde meg. Jeg skal jo ha gjester.
Moram da požurim. Ja ču, već, imati goste.
Isti odnos može se izraziti na različite načine:

Hun kom sent. for trikken var ikke i rute. (for - leddsetning)
Ona je zakasnila, jer tramvaj nije išao po redu vožnje. (for - nezavisna rečenica)
Hun kom sent. fordi trikken ikke var i rute. (leddsetning)
Ona je zakasnila zato što tramvaj nije išao po redu vožnje. (zavisna rečenica)
Hun kom sent. Trikken var nemlig ikke i rute.
Ona je zakasnila. Tramvaj, naime, nije išao po redu vožnje.
Hun kom sent på grunn av trikkestans.
Ona je zakasnila zbog zastoja tramvaja.
Važno! FOR sadrži nezavisna rečenica, FORDI zavisna.
Hensikt - namera
Rečenica može govoriti šta neko želi postići pomoću radnje koju namerava da
uradi. To možemo izraziti u zavisnoj rečenici sa veznicima FOR AT ili SÅ:
- 72 -
De ville flytte for at barna skulle få bedre forhold.
Oni će se odseliti da bi deca dobila bolju priliku.
Hun gjemte skjokoladen så barna ikke skulle finne den.
Ona je sakrila čokoladu tako da je deca ne mogu naći.
FOR + INFINITIV može izraziti isto, kada je subjekat za obe radnje isti:
De ville flykte for å få bedre forhold.

Oni su želeli otići da dobiju bolju priliku.
Hun gjemte skjokoladen for å ha den senere.
Ona je sakrila čokoladu da je imaju za kasnije.
Različiti načini da se izrazimo:

De begynte å trimme for å bli friskere.
Počeli su da vežbaju pošto su želeli biti zdraviji.
De begynte å trimme for at de skulle bli friskere.
Počeli su da vežbaju da bi bili zdraviji.
De begynte å trimme så de skulle bli friskere.
Počeli su da vežbaju pa bi trebali biti zdraviji.
Motsetning - suprotnost
Možemo izraziti da je jedna radnja drugačija od one koju očekujemo.
Men - ali
MEN povezuje nezavisne rečenice:
Per hadde lite penger. men reiste på ferie likevel.
Per je imao malo para, ali je, ipak, otputovao na odmor.
Forholdene i landet var vanskelige. men de ville ikke flytte.
Prilike u zemlji su bile teške, ali oni nisu želeli da izbegnu.
Selv om, enda, til tross for at - iako

Zavisne rečenice koje izražavaju suprotnost mogu imati veznike kao što su selv om,
enda, til tross for at:
Selv om forholdene var vanskelige. ville de ikke flytte.
Iako su prilike bile teške oni nisu želeli da izbegnu.
Per drog på ferie til tross for at han hadde dårlig råd.
Per je otišao na odmor iako je bio loš sa novcem.
Enda de var veldig uenige. var de gode venner.
Iako su bili veoma nesaglasni, bili su dobri prijatelji.
Neki prilozi govore o suprotnosti između sadržaja dve rečenice:

Likevel - ipak
Hun er nesten 80 år. Likevel går hun tur hver dag.
Ona ima skoro 80 godina. Ipak, ona ide u šetnju svaki dan.
De er uenige om det meste. Likevel er de gode venner.
Oni nisu saglasni u mnogome. Ipak, oni su dobri prijatelji.
Forholdene var vanskelige. men likevel ville de ikke flytte.
Prilike su bile teške, ali ipak, oni nisu želeli da se odsele.
- 72 -
Imidlertid - međutim
Det var ikke plass på flyet. Hun fikk imidlertid plass på et ekstrafly.
Nije bilo mesta u avionu. Ona je dobila, međutim, mesto u posebnom avionu.
Ikke desto mindre - pored toga, pa ipak
Statsministeren har ferie. Ikke desto mindre vil hun holde pressekonferanse i morgen.
Državni ministar je na odmoru. Pa ipak, on će održati konferenciju za štampu sutra.
IMIDLERTID i IKKE DESTO MINDRE su uobičajeniji u pisanju nego u govoru.
Ellers - inače
ELLERS povezuje dve rečenice gde poslednja rečenica govori šta se dešava ako
neko ne radi ono što stoji u prvoj reče .
Du må kle deg bedre. Ellers kan du bli syk.

Moraš se obući bolje. Inače, možeš biti bolestan.
ELLERS može da znači "osim toga" (onoga što stoji u prvoj rečenici):
Jeg er litt trøtt. men ellers står det bra til.
Malo sam umoran, ali, osim toga, sve drugo je dobro.
Isti odnos može se izraziti na različite načine:

Forholdene var vanskelige. men de ville ikke flytte.
Prilike su bile teške, ali oni nisu hteli da se odsele.
Forholdene var vanskelige. Likevel ville de ikke flytte.
Prilike su bile teške. Ipak, oni nisu hteli da se odsele.
Selv om forholdene var vanskelige, ville de ikke flytte.
Iako su prilike bile teške, oni nisu hteli da se odsele.
2. Sammenheng mellom setninger - veze između rečenica
I dag fikk jeg brev fra Kina. Brevet var fra en onkel som bor i Beijing. Der har han bodd i flere år nå.
Danas sam dobio pismo iz Kine. Pismo je bilo od ujaka koji živi u Bejingu. Tamo sada on živi više godina.
Tekst je mnogo više od pojedinačnih rečenica koje stoje jedne iza drugih. Mnogo reči i
formi odlučujemo se da koristimo u rečenici koje zavise od sadržaja u rečenicama ispred, kao
što se vidi u primerima.
Bestemt form - određena forma
Na primeru iznad videli smo da sam ja dobio pismo. To je nova informacija i zove se
neodređena forma. Posle toga, slušalac zna o kom pismu govorim, i ja govorim dalje o
tome u određenoj formi.
Nemamo određenu formu samo kad ponavljamo imenice. Takođe, u drugim

slučajevima može slušalac znati da postoji veza između onoga što smo počeli da pričamo
i onoga što ćemo nastaviti da pričamo:
I går så jeg en spennende film. Handlingen var fra Vietnamkrigen. Bildene var skremmende,
men skuespillerne var veldig gode.
Juče sam gledao uzbudljiv film. Radnja je bila iz vijetnamskog rata. Slike su bile zastrašujuće,
ali glumci su bili veoma dobri.
- 72 -
Veza pokazuje da handlingen, bildene i skuespillerne su iz filma koji sam gledao.
Slušalac zato zna o čemu govorim, a imenice imaju određenu formu.
Važno! Imenice stoje u određenoj formi kada govorimo o nečemu što je poznato.
Neka reč dobija svoj sadržaj iz reči koja je spominjana ranije u tekstu:
Pronomen - zamenica
I dag fikk jeg brev fra Kina. Det var fra onkelen min. Han bor i Beijing.
Danas sam dobio pismo iz Kine. Ono je bilo od mog ujaka. On živi u Beijingu.
Zamenica upućuje na imenicu ispred. Koju zamenicu koristimo zavisi od roda i broja
imenice.
Vi har ikke bil for tida. Den er i stykker.
Privremeno nemamo auto. On je slupan.
Hvordan er oppgavene? De er lette.
Kakvi su zadaci? Oni su laki.
Jeg fikk brev fra onkelen min. Han bor i Kina.
Dobio sam pismo od mog ujaka. On živi u Kini.
Umesto den (taj), det (to) i de (oni) možemo upotrebiti denne (ovaj), dette (ovo) i
disse (ovi) za nešto što je blizu nas.
Jeg har fått mange bøker. Denne ser spennende ut. men disse har jeg lest før.
Dobio sam mnogo knjiga. One izgledaju uzbudljivije nego one koje sam čitao pre.
Zamenica DET ne upućuje samo unazad na reč u srednjem rodu. Osim toga, upućuje
unazad do druge imenice u neodređenoj formi do dela rečenice i do celih rečenica.
Vi trenger en ny tv. Det har vi ikke råd til.
Treba nam novi TV. Za to nemamo para.
Jeg må ha noen penger. Det har jeg ikke.
Moram imati nešto para. Ja ih nemam.
Mario liker å gå på skøyter. Det liker ungene mine også.
Mario voli da ide na klizanje. To vole i moja deca, takođe.
Jeg har lyst til å reise til Maldivene. Det har jeg også.
Želim da putujem u Maldivene. To želim i ja, takođe.
Jeg kan ikke komme i morgen. Det var synd!
Ne mogu da dođem sutra. Bilo bi šteta!
Takođe, DETTE može da uputi na ceo sadržaj rečenice ispred:

Bedriften må redusere forurensningen, og dette vil koste mange millioner.
Preduzeće mora smanjiti zagađivanje, a to će koštati mnogo miliona.
Kada iste reči pripadaju u dve rečenice, možemo ih zameniti sa SOM:

Jeg har fått brev fra onkelen min. Onkelen min bor i Beijing.
Jeg har fått brev fra onkelen min som bor i Beijing.
Dobio sam pismo od ujaka. Moj ujak živi u Beijingu.
Dobio sam pismo od ujaka koji živi u Beijingu.
Adverb - prilog
Prilog može dobiti sadržaj od reči koje su spominjane u tekstu:
Onkel bor i Beijing. Der har han bodd i flere år.
- 72 -
Ujak živi u Beijingu. Tamo on živi više godina.
Jeg liker meg godt i denne kommunen, og her har jeg tenkt å bli boende. Jeg kom hit for fem år siden.
Meni se sviđa ova opština i ja sam mislio ovde da živim. Ovde sam došao pre pet godina.
De kom hit for fem år siden. Da var det ingen utlendinger her.
Den gang var det ingen utlendinger her.
På den tida var det ingen utlendinger her.
Oni su došli ovamo pre pet godina. Onda nije bilo stranaca ovde.
U ono vreme nije bilo stranaca ovde.
U to doba nije bilo stranaca ovde.
Hun har farget håret rødt. Obojila je kosu u crveno.
Sånn vil jeg også ha det! ću i ja, takođe, to da uradim!
Verbet gjøre - glagol radni

Glagol radni dobija sadržaj iz glagola (+ eventualno drugih delova) iz rečenice ispred.
Umesto ponavljanja istih reči više puta, možemo upotrebiti GJØRE, često zajedno sa DET:
De går på kino hver uke. Gjør de virkelig!?
Oni idu u bioskop svake nedelje. Idu li stvarno!?
Jeg fikk brev fra onkelen min i dag. Gjorde du det?
Dobio sam pismo od mog ujaka danas. Jesi li?
Savner du slektningene dine? Ja, det gjør jeg.
Da li ti nedostaju rođaci? Da, nedostaju mi.
Glagoli være, ha, skulle, kunne, ville, burde, måtte se ne mogu nadoknaditi sa gjøre,
pa se moraju ponavljati. Eventualni glavni glagol se, obično, izostavlja:
Er hun frisk igjen? Ja, det er hun.
Da li je ona ozdravila? Da, jeste.
Han har ikke lest boka ennå. Det har ikke jeg heller (gjort).
On nije još pročitao knjigu. To nisam ni ja uradio.
Kan jeg låne boka di? Det kan du gjerne.
Mogu li da pozajmim tvoju knjigu? Možeš.
Passiv - pasiv
I dag fikk jeg brev. Det ble sendt for to uker siden.
(Onkel sendte det for to uker siden)
Danas sam dobio pismo. Ono je bilo poslato pre dve nedelje.
(Ujak ga je poslao pre dve nedelje.)
Linn er skadet. Hun ble truffet av en tung stein.
(En tung stein traff henne.)
Lin se povredila. Ona je udarena teškim kamenom.
(Težak kamen je udario.)
Ono o čemu govorimo može biti objekat za glagol.

Ono o čemu govorimo stavljamo napred u rečenici. Kada koristimo pasivnu formu
glagola, objekat može biti subjekat i možemo ga staviti na neko prirodnije mesto.
- 72 -
Det setninger - det rečenice
Nova informacija neće doći prva u rečenici. Na to mesto možemo doći sa
informacijama koje predstavljamo.
(Et brev kom fra Kina i dag.) Det kom et brev fra Kina i dag.
I dag kom det et brev fra Kina.
(Pismo je došlo iz Kine danas.) Došlo je pismo iz Kine danas.
Danas je došlo pismo iz Kine.
Predstavljanje možemo koristiti kada je logično subjekat nova informacija i stoji u

neodređenoj formi. Glagol mora biti glagol koji ne zahteva objekat, često je to komme,
sitte, stå, være, finnes:
Det går en spennende film på kino nå.
Daje se uzbudljiv film u bioskopu sada.
I avisa står det mye om den politiske situasjonen i Syria.
Novine pišu mnogo o političkoj situaciji u Siriji.
Novu informaciju možemo da uzviknemo:

Det var en elev som måtte på legevakta i dag.
Jedan učenik je morao u hitnu danas.
I dag var det en elev som måtte på legevakta.
Danas je jedan učenik morao u hitnu.
Det + passiv
U pasivnim rečenicama sa novom informacijom DET može da bude subjekat:

Det selges frukt på markedet.
Prodavalo se voće na vašaru.
I Sør Korea produseres det mange høyteknologiprodukter.
U Južnoj Koreji se proizvodi mnogo visoka tehnologija.
I avisa ble det skrevet flere sider om konflikten.
U novinama je pisalo više strana o konfliktu.
3. Stryking av ledd - izostavljanje delova
Kada imamo isti deo u više rečenica, možemo u nekim slučajevima da ih izostavimo.
Moramo imati uvek subjekat u potvrdnoj rečenici u norveškom, ali ne moramo
ponavljati isti subjekat u istoj rečenici:
I går gikk jeg til byen og (jeg) kjøpte julegaver.
Juče sam (ja) išao u grad i kupio sam (ja) božićne poklone.
Per dropet leksene og (han) drog til byen.
Per je uradio zadatke i (on) otišao je u grad.
I glagol se može izostaviti, umesto da se ponavlja:
- 72 -
Sasja studerer norsk og Walter (studerer) matematikk.
Saša studira norveški, a Walter (studira) matematiku.
Anne bor i London og Peter (bor) i New York.
Ana živi u Londonu, a Peter (živi) u New Yorku.
Često izostavljamo pomoćni glagol, tako da infinitiv i prošli particip stoje bez
pomoćnog glagola iza OG:
Han må slutte å røyke og (har) begynt å trimme.
On mora da prestane da puši i početi da trenira.
De skal reise til hjembygda og (skal) overta familiens bedrift.
Oni će otputovati u zavičaj i preuzeti porodično preduzeće.
Per har sluttet å røyke og (har) begynt å trimme.
Per je prestao da puši i počeo je da trenira.
Saleem ble påkjørt av en bil og (ble) brakt til sykehus.
Salema je udario auto i prebačen je u bolnicu.
Kada govorimo isto o više subjekata oni se mogu spojiti. Predikat tada mora da stoji u
množini:
Norge er kongedømme.
Sverige er kongedømme. Norge. Sverige og Danmark er kongedømmer.
Danmark er kongedømme.
Norveška je kraljevina.
Švedska je kraljevina. Norveška, Švedska i Danska su kraljevine.
Danska je kraljevina.
Tom er sur. Liza er sur. Tom og Liza er sure.
Tom je ljut. Liza je ljuta. Tom i Liza su ljuti.
Både - og - i - i
Često povezujemo delove rečenice sa BÅDE - OG:
Både Norge. Sverige og Danmark er kongedømmer.
I Norveška, i Švedska i Danska su kraljevine.
Både Tom og Liza er sur.
I Tom i Liza su ljuti.
Verken - eller - ni - ni
Ako je rečenica sa negacijom dobijamo VERKEN - ELLER:
Verken Tom eller Liza er i godt humør.
Ni Tom ni Liza nisu dobro raspoloženi.
Verken Norge. Sverige eller Danmark er republikker.
Ni Norveška, ni Švedska, ni Danska nisu republike.
Isti pridev se može izostaviti ako su imenice istog roda i broja:

Hun har hyggelige slektninger og (hyggelige) venner.
Ona ima prijatne rođake i (prijatne) prijatelje.
Ali, s obzirom da se pridevi menjaju iza reči do kojih stoje, moraju se, često, ponavljati:
Hun har hyggelige venner og en hyggelig mann.
- 72 -
Ona ima prijatne prijatelje i prijatnog muža.
De har ei pen stue og et pent kjøkken.
Oni imaju lepu dnevnu sobu i lepu kuhinju.
NOEN GENERELLE REGLER

NEKA OPŠTA PRAVILA
Stor bokstav - veliko slovo
Mi koristimo veliko slovo u sledećim situacijama:

- prvo slovo u nezavisnoj rečenici:
Det var varmt. Hun gledet seg til et bad.
Bilo je toplo. Ona se radovala kupanju.
- prvo slovo imena:
lica: Vi besøkte Karim og Elise.
Posetili smo Karima i Elisu.
mesta: De kommer fra Somalia. Hun er fra Nord-Norge.

Oni su iz Somalije. Ona je iz Severne Norveške.
knjiga, novina, De leser både Koranen og Bibelen.

filmova Oni čitaju i Kuran i Bibliju.
mnogih institucija, Norges bank, Stortinget
organizacija i Norveška banka, Norveški parlament
preduzeća
Kada se ime sastoji iz više reči, često se samo prva reč piše velikim slovom.
De britiske øyer, De forente nasjoner
Britanska ostrva, Ujedinjene nacije
Neke skraćenice se pišu velikim slovima: USA, NRK, FN, NATO, EF
Vokaler og konsonanter - samoglasnici i suglasnici
Mi koristimo ove samoglasnike Mi koristimo ove suglasnike
duge kratke
a ape (majmun) salt (so) b ball (lopta)

e ren (čist) renne (oluk) d dag (dan)
i slik (takav) slikke (lizati) f far (otac)
o to (dva) tomme (prazan) g går (juče)
u ut (napolje) slutt (završetak) h han (on)
y by (grad) bytte (zamena) j jente (devojčica)
æ fæl (užasan) færre (manje) k katt (mačka)
ø søt (sladak) søtt (slatko) l like (isti)
å blå (plav) blått (plavo) m mamma(mama)
n nå (sada)
p pappa (tata)
- 72 -
r rar (čudan)
s sot (čađ)
t ta (uzeti)
v varm (toplo)
U stranim imenima i drugim rečima možemo naći i ove suglasnike: c, q, w, x, z.
g - se izgovara /j/ ispred I,Y i EI: gyselig, gi, geit, (ali /g/ u gir, gitar)
g - se izgovara /j/ u giro
k - se izgovara /h/ ispred I i Y (kirke, kyst)
Samoglasnici mogu biti dugi ili kratki. Samo jako akcentovani samoglasnici mogu biti
dugi (o - glas je kratak, a - glas je dug). Iza drugog vokala imamo kao pravilo jedan
suglasnik ili nijedan. Iza kratkog samoglasnika imamo kao pravilo dva suglasnika:
Hvit - hvitt, blå - blått - beo, plav

Ne pišu se sve reči sa dva suglasnika iako im je samoglasnik kratak: den, kan, vil,
skal, som, hos, han, hun, nok.
Mi nikad ne pišemo dva M na kraju reči, iako je samoglasnik kratak: dum, morsom,
fram. Ali, kada je samoglasnik iza, pišemo MM: dumme (glup), morsommere (zabavan),
framme (napred).
æ - glas pišemo nekad æ, ali često kao E:
æ: hær (vojska), svær (veliki), klær (odelo), være (biti), vær (vreme), nær (blizu),
fæl (užasan).
e: herr (gospodin), hjerte (srce), merke (znak), verre (gori), vers (stih), her (ovde), der
(tamo), er (je), hver (svaki).
Najviše reči koje se pišu sa Æ imaju dug samoglasnik. One koje se pišu sa E imaju
kratak samoglasnik. (Ali neke reči imaju dug samoglasnik, vidi 4 poslednje reči sa E).
å - glas se piše nekada sa O: sove (spavati), lov (dozvola), doven (lenj), psykolog (psiholog),
morgen (jutro), orke (podnositi).
o - glas se piše nekada sa U: bukser (pantalone), skuff (fijoka), dum (glup), lukte (mirisati),
nummer (broj), tung (težak).
Diftonger - dvoglasi
Dva samoglasnika koji se izgovaraju kao jedan glas, zovemo dvoglas:

EI vei (put), grei (dobar), eie (svojina), nei (ne)
AI kai (kej), vaie (lepršati se)
ØI øya (ostrvo), gøy (zabavno), røyke (pušiti)
AU sau (ovca), hauk (jastreb), flaut (osramoćen), maur (mrav), Australia
EU Europa, europeisk (evropski)
Konsonantforbindelser - suglasnički spojevi
Neki suglasnički spojevi mogu se izgovarati kao jedan glas.

U nekim slučajevima je izgovor različit na različitim mestima u zemlji.
- 72 -
NG /Ŋ/ sang (pesma), mange (mnogo)
KJ /ç/ kjole (haljina), kjøre (voziti)
TJ /∫/ tjue (20)
SJ /∫/ sjø (more), sjal (šal), sjokolade (čokolada)
SKJ /∫/ skjære (seći), skjør (lomljiv)
SK /∫/ (ispred I,Y,ØY) ski (skija), sky (oblak), skøyte (klizaljka, ribarski brod)
Stumme konsonanter - nečujni suglasnici
Neka slova se pišu, ali se ne izgovaraju:
H hva (šta), hvem (ko), hvilken (koji), hvor (gde), hjerne (mozak), hjerte (srce)
G gjerne (rado), gjest (gost)
D land (zemlja), kveld (veče), god (dobar), glad (zadovoljan)
T huset (kuća), problemet (problem)
Forenkling av dobbeltkonsonant - uprošćavanje duplog suglasnika
Reči koje se završavaju na dva suglasnika, gube jedno slovo koje je udvojeno:
sann-sant (istinit), tykk-tykt (debeo), drømme-drømte (sanjati), spille-spilte (igrati)
Ali, mi zadržavamo oba suglasnika ispred drugih tipova završetaka:
venn-vennlig (prijatelj-ljubazan), sann-sannhet (istinit-istina)
Sammendragning - rezime
Pridevi koji se završavaju na ER, EL i EN u množini gube pretposlednje E, a dobijaju

nastavak za množinu:
super-supre (odličan), nobel-noble (plemenit), åpen-åpnere (otvoren).
Kada reč ima dva ista suglasnika ispred završetka, gubi jedan suglasnik i E pre nego
što dobije nastavak za množinu:
vakker-vakre (lep), sikker-sikre (siguran), skummel-skumle (bučan), gammel-gamle
(star).
Imenica koja se završava na EL menja nastavak u množini:

en konstabel-konstabler (policajac), et middel-midler (sredstvo).
To važi i za neke imenice koje se završavaju na ER:

en sommer-somrer (leto), en vinter-vintrer (zima).
Tegnsetting - stavljanje znakova
Pisani jezik ima drugačije znakove koji će nam omogućiti da bude lako razumljivo ono
što mislimo da napišemo. Znakovi odvajaju tekst tako da možemo videti šta ide zajedno.
Neki znak pokazuje koju intonaciju koristimo ako izgovaramo iste rečenice:
Punktum – tačka
Tekst delimo tačkom. Mora biti najmanje jedna nezavisna rečenica da bi iza stavili
tačku. Često imamo jednu ili više zavisnih rečenica uz dodatak jedne ili dve nezavisne
rečenice.
Kada završavamo misao, stavljamo tačku.
- 72 -
Komma – zarez
- zarez se stavlja kada se dve rečenice povezuju sa OG ili MEN:
Hun skriver bra norsk. men hun glemmer å sette komma.
Ona dobro piše norveški, ali zaboravlja da stavi zarez.
- kada zavisna rečenica stoji prva
Ako rečenicu počinješ zavisnom rečenicom, stavljaš zarez iza nje.

- iza rečenice koja počinje sa SOM, takođe stavljamo zarez.
- iza direktnog govora, ispred SA, MENTE i sl., stavljamo zarez:
"Ikke glem komma." sa hun.
"Ne zaboravljaj zarez", rekla je ona.
Spørsmålstegn - znak pitanja

Znak pitanja koristimo iza direktnog pitanja:
"Skal vi ha spørsmålstegn her?"
"Hoćemo li staviti znak pitanja ovde?"
Ali, ne koristimo znak pitanja iza indirektnog pitanja:

Hun spurte om det skulle være spørsmålstegn.
Ona je pitala da li je trebalo staviti znak pitanja.
Utropstegn - znak uzvika
Mi koristimo znak uzvika kada izražavamo iznenađenje, poruku i sl. često zajedno sa
imperativom glagola:
Husk utropstegn! Ikke glem det!
Stavi znak uzvika! Ne zaboravljaj ga!
Kolon - dve tačke

Dve tačke koristimo ispred direktnog govora, iza SA (rekao) i sl.
Elevene spurte:"Hvor bruker vi kolon?"
Učenici su pitali:"Gde stavljamo dve tačke?"
Možemo upotrebiti dve tačke ispred primera i nabrajanja:

Ta med: ski, solbriller, solkrem og niste.
Ponesi sa sobom: skije, naočare za sunce, kremu za sunčanje i suvu hranu.
Anførselstegn - navodnici
Mi pokazujemo da je nešto citat tako što na početku i na kraju stavljamo navodnike:
Læreren sa: "Husk dette!"
Učitelj je rekao:"Zapamtite ovo!"
Ali ne koristimo navodnike u izveštaju nečijeg govora:

Læreren sa at vi måtte huske dette.
Učitelj je rekao da moramo zapamtiti ovo.
Mi stavljamo navodnike i da pokažemo da koristimo reč malo drugačije nego obično,

ili je ta reč "nadimak".
Hun skal ta "lappen". (=sertifikat)
Ona će uzeti "papir". (=svedočanstvo)
Hele bygda kalte henne "bestemor".

Celo selo je nju zvalo "baba".
- 72 -
Navodnici mogu da izraze i ironiju. U primeru ispod htelo je da se kaže da nije bilo
nikoga na recepciji:
"Resepsjonen" var i første etasje.
"Recepcija" je bila na prvom spratu.
Noen vanlige forkortelser - neke uobičajene skraćenice

dvs. =det vil si=det betyr to će reći, to znači
osv. =og så videre i tako dalje
etc. =et cetera= og så videre i tako dalje
jf. =jamfør=sammenlikne u poređenju
bl.a. =blant annet između ostalog
m.m. =med mer još više
o.a. =og annet. og andre i drugi
o.l. =og liknende i slično
o.fl. =og flere i više
Možemo, takođe, izostaviti tačku u skraćenicama: dvs, osv. m m, o a.
- 72 -
Liste over vanlige uregelmessige verb - lista najuobičajenijih nepravilnih glagola
infinitiv preterit perfekat
å be bad har bedt tražiti, moliti

å binde bandt har bundet povezati, vezati
å bli ble(i) har blitt biti
å brekke brakk har brukket polomiti
å bryte brøt har brutt polomiti, prekinuti
å bære bar har båret nositi
å dra drog har dratt krenuti
å drikke drakk har drukket piti
å falle falt har falt pasti
å finne fant har funnet naći
å fly fløy har fløyet leteti
å forlate forlot har forlatt napustiti, ostaviti
å forstå forstod har forstått razumeti
å forsvinne forsvant har forsvunnet nestati, izgubiti se
å fortelle fortalte har fortalt pričati, govoriti, reći
å fryse fros har frosset smrznuti se, ozepsti
å få fikk har fått dobiti
å gi gav har gitt dati
å gidde gadd har giddet imati volju
å gjelde gjaldt har gjeldt važiti, ticati se
å gjøre gjorde har gjort raditi
å gråte gråt har grått plakati
å gå gikk har gått ići
å hjelpe hjalp har hjulpet pomoći
å holde holdt har holdt držati
å komme kom har kommet doći, dolaziti
å la lot har latt pustiti, dati, naterati
å le lo har ledd smejati se
å legge la har lagt staviti, postavljati
å ligge lå har ligget ležati
å lyve loy har løyet lagati, slagati
å løpe løp har løpt trčati
å rekke rakk har rukket stizati
å se så har sett videti, gledati
å selge solgte har solgt prodavati
å si sa har sagt reći
å sitte satt har sittet sedeti
å skjære skar har skåret seći, rezati
å skrike skre(i)k har skreket vrištati
å skrive skre(i)v har skrevet pisati
å skyte skjot har skutt pucati, streljati
å slippe slapp har sluppet izbeći
å slå slår har slått tući, udarati
å sove sov har sovet spavati
å stjele stjal har stjålet krasti
å stå stod har stått stajati
å synge sang har sunget pevati
å synke sank har sunket tonuti
å ta tok har tatt uzeti
å treffe traff har truffet pogoditi, sresti
å trekke trakk har trukket vući, presvući
å tvinge tvang har tvunget prisiliti
å vinne vant har vunnet pobediti, dobiti
å vite visste har visst znati
å velge valgte har valgt izabrati
å være var har vært biti
Pravilni glagoli promena kroz vreme (Infinitiv – Preterit - Perfekat)

- 72 -

Norveska Gramatika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Norveska Gramatika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NORVEŠKA GRAMATIKA

SPØRREORD OG SVARORD - UPITNE REČI I ODGOVORI.........................................................88

1. Helsetninger - samostalne (nezavisne) rečenice

Jens sover. Jens spava.

Samostalna rečenica je nezavisna rečenica koja ima smisao.

2. Subject og verbal - subjekat i glagol

Jens sover. Jens spava.

Za nađeni glagol mi pitamo:"Šta se događa u rečenici?" Neko spava. Spavanje je glagol.

Važno! Glagol stoji na drugom mestu u rečenici kada govorimo nešto.

- Fortelende setning - potvrdna rečenica

- Spørresetning - upitna rečenica

Mi možemo, takođe, imati upitnu reč ispred glagola:

Mi možemo pitati, a da ne napravimo upitnu rečenicu, uz pomoć upitne intonacije:

- Sammensatt verbal - složeni glagol

I subjekat i glagol se sastoje, često, više od jedne reči:

Kod subjekta jedna od reči je glavna (barna, gutten, familien).

pomoćni subjekat glavni

- DET som subjekt - det kao subjekat

Kada nemamo neki drugi subjekat za radnju, koristimo DET:

- Setning uten subjekt - rečenica bez subjekta

Ponekad može rečenica biti bez subjekta. To je kada viknete nešto:

Često se govori u rečenici da se sa nekim ili sa nečim nešto radi:

Objekat stoji, obično, iza glavnog glagola.

Analyse: Hva er hva? Analiza: Šta je šta?

Ballen treffer Jens. Lopta udara Jensa.

Kada je objekat zamenica, možemo videti razliku između subjekta i objekta:

- To objekter - dva objekta

Često se izražavamo drugačije:

Dakle, na pitanje ŠTA je subjekat, ili KAKO je subjekat dobijamo predikat.

BLIR koristimo više za budućnost:

Predikat stoji, obično, iza glagola.

Hovedstaden i Italia heter Roma. Glavni grad Italije zove se Rim.

Mi koristimo, uglavnom, HETE ispred zvaničnog imena, a KALLES ispred manje

U rečenicama sa DET kao subjektom možemo, takođe, imati predikat:

Subjekat Glagol Objekat/Predikat Prilog

- Setningsadverbialer - rečenični prilozi

Kada rečenica ne počinje subjektom, subjekat dolazi ispred ovih priloga:

- Spørresetning - upitna rečenica

I kod pitanja subjekat dolazi, najčešće, ispred priloga:

- Negative spørsmål - negativna pitanja

U norveškom se često postavljaju negativna pitanja:

Mi postavljamo negativna pitanja za dobijanje potvrde nečega za šta smo prilično

Mi možemo imati negaciju na kraju izjavne rečenice, u izrazu "zar ne":

I dag har jeg ikke gjort noe på skolen.

Danas nisam radio ništa u školi.

7. Leddsetninger - zavisne rečenice

- Ordstillingen i leddsetninger - red reči u zavisnoj rečenici

Veznik Subjekat Prilog GlagolGlagolObjekat Predikat Prilog

- Adverbiale leddsetninger - priloške zavisne rečenice

Mnoge priloške zavisne rečenice govore o suprotnostima ili uslovu:

Naročito kada govorimo, mi rado stavljamo SÅ iza ovakvih zavisnih rečenica.

Nema inverzije u pitanjima sa OM!

- Leddsetninger med spørreord - zavisne rečenice sa upitnom reči

Iza upitne reči ide prvo subjekat pa glagol!

Kada je upitna reč subjekat u zavisnoj rečenici, moramo imati SOM:

- Forandring av pronomen - promena zamenica

- Forandring av verbalet - promena glagola

8. Indirektan govor (slaganje vremena):

Rosa fortalte at hun var syk. Rosa je rekla da je bolesna.

Dakle, nećemo prevesti kao:

već ćemo prevesti kao:

- Forandring av adverbial - promena priloga

Posle zapovesti obično ne koristimo at: