Pisma o Jogi 1 Deo - Sri Aurobindo

PISMA O JOGI
PRVI DEO
[ri Aurobindo
Naslov originala: Sri Aurobindo,
"Letters on Yoga, part One"
Sri Aurobindo Ashram Trust 1971,
Pondicherry, India
prevod sa engleskog:
Milan @ivkovi}
izdava~:
Milan @ivkovi}
{tampa:
Junior Beograd
prvo izdanje,
Beograd, 2005
tira`: 300
ISBN 86-84597-07-9
biblioteka
HEART CORE ISSUES
Pisma o Jogi 3
SADR@AJ
PRVI DEO
Glava I
NADUMNA EVOLUCIJA 5
Glava II
INTEGRALNA JOGA I DRUGE STAZE 37
Glava III
RELIGIJA, MORALNOST, IDEALIZAM I JOGA 121
Glava IV
RAZUM, NAUKA I JOGA 139
Glava V
RAVNI I DELOVI BI]A 205
Glava VI
BO@ANSKE I NEPRIJATELJSKE SILE 333
Glava VII
SVRHA AVATARSTVA 351
Glava VIII
PONOVNO RO\ENJE 379
Glava IX
SUDBINA I SLOBODNA VOLJA, KARMA I NASLE\E, ITD. 409
Glosar sanskritskih termina 443
O [ri Aurobindu 445

Pisma o Jogi 5
PRVA GLAVA
NADUMNA EVOLUCIJA
Pisma o Jogi 7
Nadumna Evolucija
POSTOJALA su vremena kada je traganje za

duhovnim postignu}em bilo, barem kod izvesnih civilizacija,
intenzivnije i ra{irenije nego sada ili bolje re}i nego {to je (bilo) u
svetu generalno tokom proteklih nekoliko vekova. Jer sada se ta kriva
~ini kao da je po~etak novog sleda traganja koje kre}e od onoga {to je
postignuto u pro{losti i projektuje sebe ka ve}oj budu}nosti. Ali uvek,
~ak i u vremenu Veda ili u Egiptu, duhovno postignu}e ili okultno
znanje je bilo ograni~eno na malobrojne, nije bilo ra{ireno u ~itavoj
masi ~ove~anstva. Masa ~ove~anstva evoluira polako, sadràvaju}i u
sebi sve stadijume evolucije od materijalnog i vitalnog ~oveka do
umnog ~oveka. Mala manjina je pre{la preko granica, otvaraju}i vrata
okultnom i duhovnom znanju i pripremaju}i uspon evolucije izvan
umnog ~oveka u duhovno i nadumno bi}e. Ponekad je manjina vr{ila
ogroman uticaj kao u Vedskoj Indiji, Egiptu ili, prema tradiciji, u
Atlantidi, i odre|ivala civilizaciju rase, daju}i joj snaàn pe~at
duhovnog ili okultnog; ponekad su stajali izdvojeno u svojim tajnim
{kolama ili redovima, ne uti~u}i direktno na civilizaciju koja je utonula
u materijalno neznanje ili u haos i mrak ili u okorelu spolja{nju
prosve}enost koja odbija duhovno znanje.
Ciklusi evolucije uvek imaju tendenciju kretanja ka gore, ali oni
su ciklusi i ne uzdiù se u pravoj liniji. Proces stoga daje utisak niza
uzlazaka i silazaka, ali ono {to je su{tinsko za ono {to je evolucija
stekla se ~uva, ili ~ak i ako biva pomra~eno na neko vreme, ponovo
izranja u novim oblicima podesnim za nova doba. Stvaranje je si{lo
kroz sve stepene bi}a od Naduma Supermind, prim. prev. do Materije
i na svakom stepenu je stvorilo svet, carstvo, ravan ili poredak za taj
stepen. U stvaranju materijalnog sveta bilo je uranjanje ove silaze}e
Svesti u prividnu Nesvesnost i njeno izranjanje iz te Nesvesnosti,
stepen po stepen, dok ne povrati svoje najvi{e duhovne i nadumne
supramental, prim. prev. vrhunce i ispolji njihove mo}i ovde u
Materiji. Ali ~ak i u Nesvesnosti postoji tajna Svest koja radi, moglo bi
se re}i, kroz involuiranu i skrivenu Intuiciju njoj svojstvenu. U svakom
stadijumu Materije, u svakom stadijumu @ivota, ova Intuicija poprima
delovanje svojstveno tom stadijumu i dela iza vela, podràvaju}i i
oja~avaju}i trenutne nu`ne potrebe stvarala~ke Sile. Postoji Intuicija u
Materiji koja odràva delovanje materijalnog sveta, od elektrona do
sunca i planeta i njihovog sadràja. Postoji Intuicija u @ivotu koja na
sli~an na~in podràva i vodi igru i razvoj @ivota u Materiji dok on ne
bude spreman za umnu evoluciju za koju je ~ovek sredstvo. U ~oveku
tako|e tvorevina sledi isti proces na gore – Intuicija unutra se razvija u
skladu sa stadijumom do kojeg je stigao u svom napretku. âk i
precizni intelekt nau~nika, koji je sklon da pori~e odvojeno postojanje
ili nadmo} Intuicije, ipak ne moè zaista da se kre}e napred ukoliko
iza njega nije umna Intuicija, koja mu omogu}uje da na~ini korak
napred ili da smisli {ta mora da se u~ini. Intuicija je stoga prisutna na
po~etku stvari i u njihovoj sredini kao i na njihovom dovr{etku.
Ali Intuicija poprima svoj svojstveni oblik samo kada ~ovek ode
izvan umnog u duhovni domen, jer jedino tamo ona u potpunosti
izlazi iza vela i razotkriva svoju istinsku i potpunu prirodu. Skupa sa
umnom evolucijom ~oveka kretao se i kre}e se rani proces jedne druge
evolucije koja priprema duhovno i nadumno bi}e. Ovo je imalo dve
linije, jednu otkri}e okultnih sila tajnih u Prirodi i skrivenih ravni i
svetova koji su skriveni od nas svetom Materije, i drugu otkri}e
~ovekove du{e i duhovnog sopstva. Ako je tradicija o Atlantidi ta~na,
ona je o napretku koji je oti{ao do krajnjosti okultnog znanja, ali nije
mogao i}i dalje. U Indiji u Vedsko vreme imamo ostavljene zapise o
drugoj liniji razvoja, onoj o duhovnom samootkri}u; okultno znanje je
bilo tu, ali je dràno kao podre|eno. Moèmo re}i da je ovde u Indiji
carstvo Intuicije do{lo prvo, intelektualni Um se razvio kasnije u
kasnijoj filozofiji i nauci. Ali ustvari masa ljudi tog vremena, to je
sasvim o~igledno, ìvela je potpuno na materijalnoj ravni, oboàvala
Boànstva materijalne prirode, traìla od njih potpuno materijalne
objekte. Trud Vedskih mistika im je otkrio stvari koje su u pozadini,
kroz mo} unutra{njeg vida i sluha i iskustva koja je bila svedena na
ograni~eni broj proroka i mudraca i koja se pa`ljivo ~uvala od mase
~ove~anstva – mistik je uvek insistirao na tajnosti. Moèmo bez
problema pripisati ovo cvetanje Intuicije na duhovnoj ravni brzom
ponovnom izranjanju onog su{tinskog {to je ste~eno prenetom iz
prethodnog ciklusa. Ako analiziramo duhovnu istoriju Indije na}i
}emo da nakon {to je dostignuta ta visina do{lo je do silaska koji je
poku{ao da preuzme svaki niì stepen ve} evoluirane svesti i prika~i ga
na duhovno na vrhuncu. Za Vedskim dobom je usledilo veliko bujanje
intelekta i filozofije, a koji su, pak, uzeli duhovnu istinu kao svoju
osnovu i poku{ali da je dostignu iznova, ne kroz direktnu Intuiciju ili
okultni proces, kao {to su to u~inili Vedski proroci, ve} putem mo}i
refleksivne, spekulativne, logi~ke misli uma; istovremeno su razvijeni
Pisma o Jogi 9
procesi joge koji su koristili misle}i um kao sredstvo da se stigne do

duhovne realizacije, oduhovljuju}i sam taj um istovremeno. Onda je
sledila era razvoja filozofija i procesa joge koji su sve vi{e i vi{e
koristili emocionalno i estetsko bi}e kao sredstvo duhovne realizacije i
oduhovili emocionalni nivo u ~oveku kroz srce i ose}anje. Tome su se
pridruìli Tantri~ki i drugi procesi koji su preuzeli umnu volju, ìvotnu
volju, volju oseta i na~inili ih smesta instrumentima i poljem
oduhovljenja. U Hatajogi i raznim poku{ajima oboènja tela tako|e
postoji jedna linija nastojanja koja je poku{ala da stigne do istog
postignu}a po pitanju ìve Materije; ali to i dalje ~eka na okri}e
istinskog karakteristi~nog metoda i mo}i Duha u telu. Moèmo stoga
re}i da je univerzalna Svest nakon svog silaska u Materiju predvodila
evoluciju tamo du` dve linije, jedne uspona do otkri}a Sopstva i Duha,
druge silaska kroz ve} evoluirane nivoe uma, ìvota i tela kako bi
spustila duhovnu svest u njih tako|e i da time ispuni neku tajnu
nameru u tvorevini materijalnog univerzuma. Na{a joga je u svom
principu preuzimanje i sumiranje i dovr{enje ovog procesa, nastojanje
da se izdigne na najvi{i mogu}i nadumni nivo i da se spusti njegova
svest i mo} u um, ìvot i telo.
Stanje dana{nje civilizacije, materijalisti~ke sa intelektom i
ìvotnim nastojanjem koji su okrenuti ka spolja, koje nalazite tako
bolnim, je epizoda, ali kakva je mo`da bila neizbe`na. Jer ako je
oduhovljenje uma, ìvota i tela stvar koja se ima dosti}i, svesno
prisustvo Duha ~ak i u fizi~koj svesti i materijalnom telu, doba koje
stavlja Materiju i fizi~ki ìvot u prvi plan i posve}uje sebe naporu
intelekta da otkrije istinu materijalnog postojanja, mo`da je moralo da
do|e. S jedne strane, materijalizuju}i sve do samog intelekta ono je
stvorilo krajnju te{ko}u o kojoj govorite za duhovnog tragaoca, ali, s
druge strane, dalo je ìvotu u Materiji va`nost koji je duhovnost iz
pro{losti bila sklona da mu pori~e. Na neki na~in ono je u~inilo
njegovo oduhovljenje nu`no{}u za duhovno traganje i tako pomoglo
pokretu silaska evoluiraju}e duhovne svesti u zemaljsku prirodu. Vi{e
od toga ne moèmo da tvrdimo za njega; njegov svesni efekat je bio
pre da se ugu{i i skoro istrebi duhovni element u ~ove~anstvu; jedino
boànskom upotrebom pritiska suprotnosti i intervencijom odozgo
do}i }e do duhovnog ishoda.
***
Sve faze ljudske istorije mogu se posmatrati kao izra|ivanje zemaljske
svesti u kojoj svaka faza ima svoje mesto i zna~aj, tako da je ova
materijalisti~ka intelektualna faza morala da do|e i imala je,
nesumnjivo, svoju svrhu i zna~aj. Tako|e se moè smatrati da je jedan
od njenih ciljeva bio eksperiment da se vidi dokle i kamo bi i{la
ljudska svest kroz intelektualnu i spolja{nju kontrolu nad Prirodom
samo fizi~kim i intelektualnim sredstvima i bez intervencije bilo kakve
vi{e svesti i znanja – ili da pomogne putem otpora da se povu~e
duhovna svest koja raste iza svih ìvotnih uspona i padova kako bi se
poku{ala kontrola nad materijom i da se okrene ka Boànskom, kao
{to su Tantrici i Vai{nave poku{ali da u~ine sa emocionalnom i niòm
vitalnom prirodom, ne zadovoljavaju}i se Vedantskim okretanjem uma
ka Svevi{njem. Ali suvi{e je problemati~no i}i dalje od toga ili smatrati
da je taj materijalizam sam duhovna stvar ili da je mra~no, zbrkano i
nasilni~ko stanje savremene Evrope bilo nu`na priprema za silazak
Duha. Ova tama i nasilje koji izgledaju kao da su re{eni da uni{te
takvu svetlost umnog idealizma i èlju za skladom kakvi su uspeli da
se uspostave u umu ~ove~anstva, o~igledno je tu zbog silaska èstokih
i mra~nih vitalnih Mo}i koje nastoje da zaposednu ljudski svet za svoj
sopstveni, ne u duhovnu svrhu. Ta~no je da su takvo obru{avanje
Asuri~kih sila iz mra~nijih vitalnih svetova predvideli neki okultisti kao
jedan od prvih rezultata pritiska koji je silazak Boànskog izvr{io na
njihov vitalni domen, ali na to se gledalo kao na okolnost bitke, ne kao
na ne{to {to pomaè u smeru Boànske Pobede. Kome{anje Materije
kroz poku{aj ljudskog intelekta da savlada materijalnu prirodu i da je
koristi za svoju svrhu moè da razbije ne{to pasivnosti i inercije, ali
ono se obavlja radi materijalnih ciljeva, u radàsi~nom duhu, sa
poricanjem duhovnosti kao njegove umne osnove. Takav poku{aj bi
mogao zavr{iti, i uistinu izgleda da zavr{ava, u haosu i dezintegraciji,
dok novi poku{aji za stvaranje i reintegraciju izgleda da kombinuju
mutnu krutost materijalne Prirode sa ponovnim naletom varvarske
brutalnosti i nasilja polu-ìvotinjske vitalne Prirode. Kako da se
duhovne sile pozabave sa svim tim ili da iskoriste takvo kome{anje
energija materijalnog univerzuma? Put Duha je put mira i svetlosti i
sklada; ako mora da se bori, to je upravo zbog prisustva takvih sila
koje nastoje da ili ugase ili spre~e duhovnu svetlost. U duhovnoj
promeni inercija mora biti zamenjena boànskim mirom i mirno}om,
radàsi~na uzburkana energija smirenom i mo}nom, ~istom i
oslobo|enom dinamikom, dok um mora da se odràva plasti~nim za
Pisma o Jogi 11
delovanja vi{e higher, prim.prev. Svetlosti znanja. Kako }e se

aktivnost Materijalizma postaviti prema toj promeni?
Materijalizam jedva da moè da bude duhovan u svojoj osnovi,
jer je njegov osnovni metod upravo suprotan od duhovnog na~ina
obavljanja stvari. Duhovno radi iznutra ka spolja, na~in materijalizma
je da radi od spolja ka unutra. On ~ini da unutra{nje bude rezultat
spolja{njega, u osnovi pojava prirode i on radi na tom pogledu na
stvari. On traga za tim da "usavr{i" ~ove~anstvo spolja{njim sredstvima
i jedno od njegovih glavnih nastojanja je da konstrui{e savr{enu
dru{tvenu ma{inu koja }e obu~avati i obavezivati ljude da budu ono
{to treba da budu. Gubitak ega u Boànskom je duhovni ideal; ovde je
on zamenjen `rtvovanjem pojedinca vojnoj i industrijskoj Dràvi. Gde
je bilo kakva duhovnost u svemu tome? Duhovnost moè do}i samo
otvaranjem uma, vitala i fizi~kog najunutarnjijoj du{i, vi{em Sopstvu,
Boànskom, i njihovom podre|ivanju duhovnim silama i
instrumentaciji kao kanalima unutra{nje Svetlosti, vi{eg Znanja i Mo}i.
Druge stvari, umne, estetske, vitalne, ~esto bivaju pogre{no imenovane
kao "duhovnost", ali njima nedostaje su{tinski karakter bez kojeg ta re~
gubi svoje istinsko zna~enje.
***
Kada postoji pritisak na vitalni svet zbog pripremanja Silaska odozgo,

taj svet obi~no obru{i ne{to od sebe u ljudsko. Vitalni svet je veoma
veliki i daleko prema{uje ljudski po obimu. Ali obi~no on dominira
uticajem, ne silaskom. Naravno, nastojanje ovog dela vitalnog sveta je
uvek da drì ~ove~anstvo pod svome i da spre~ava vi{u Svetlost.
***
Vitalni silazak ne moè da spre~i nadumni – jo{ manje to mogu da

u~ine zaposednute nacije svojom materijalnom mo}i, po{to je
nadumni silazak prvenstveno duhovna ~injenica koja }e snositi svoje
neophodne spolja{nje posledice. Ono {to su prethodni vitalni silasci
u~inili je falsifikovanje Svetlosti koja je si{la, kao u istoriji Hri{}anstva,
gde je zaposeo u~enje i razblaìo ga i li{io bilo kakvog {ire
rasprostranjenog ispunjenja. Ali nadum je po definiciji Svetlost koju ne
moè ni{ta da izobli~i ako ona do|e neposredno i kroz svoje sopstveno
prisustvo. Jedino kada se suzdrì i dopusti inferiornim Mo}ima svesti
da upotebe umanjenu i ve} zastranelu Istinu znanje mogu da {~epaju
vitalne Sile i da ga nateraju da sluì njihovoj sopstvenoj svrsi.
***
Sve {to vi kaète svodi se, generalno, na ~injenicu da je ovo svet spore
evolucije u kome se ~ovek pojavio od zveri i jo{ nije iz nje iza{ao,
svetlost iz mraka, a vi{a svest iz nesvesnosti, isprva mrtve, a koja se
potom trudila i mu~ila. Duhovna svest izranja i upravo kroz tu
duhovnu svest ~ovek se moè sresti sa Boànskim. Religije, pune
vitalne i umne, izbrkane, uzburkane i neznala~ke gra|e, mogu da
steknu samo letimi~ne poglede na Boànsko; pozitivisti~ki razum sa
svojim ispitivanjem zasnovanom na stvarima kakve jesu i odbijaju}i da
poveruje ni u {ta {to moè biti ili {to }e biti ne moè da stekne nikakvo
vi|enje uop{te. Duhovno je nova svest koja mora da evoluira i koja
(ve}) evoluira. Sasvim je prirodno da }e isprva i na duè vreme samo
malobrojni da steknu punu svetlost, dok }e je ve}i broj, mada samo
retki u pore|enju sa masom ~ove~anstva, ste}i delimi~no. Ali ono {to
stekne nekolicina moè u nekom stadijumu evolucije da se dovr{i i
vi{e uop{ti i to je poku{aj koji mi ~inimo. Ali ako ova ve}a svest
svetlosti, mira i radosti ima da se stekne, to ne moè biti ispitivanjem i
skepticizmom koji mogu samo da padnu nazad na ono {to jeste i da
kaù: "To je nemogu}e, ono {to nije bilo u pro{losti ne moè da bude u
budu}nosti, {to je tako nesavr{eno realizovano tako da ne moè biti
bolje realizovano u budu}nosti." Vera, volja, ili barem istrajan zahtev i
te`nja su potrebni – ose}anje da sa ovim i samo sa ovim mogu biti
zadovoljan i poriv ka tome koji ne}e prestati dok to ne bude obavljeno.
Eto za{to se duh skepticizma i poricanja ispre~uje na putu, jer oni stoje
protiv stvaranja uslova pod kojim duhovno iskustvo moè da se
razmota.
***
Silazak naduma je dug proces, ili barem proces sa dugom pripremom,

i moè se jedino re}i da se taj posao odvija ponekad sa sna`nim
pritiskom za dovr{enje, ponekad usporen stvarima koje izni~u odozdo
i sa kojima je nu`no pozabaviti se pre nego {to moè da se na~ini dalji
napredak. Taj proces je duhovni evolutivni proces, usredsre|en na
kratak period; mogao bi biti obavljen druga~ije (onim na {ta bi ljudi
gledali kao na ~udotvornu intervenciju) jedino kad bi ljudski um bio
Pisma o Jogi 13
fleksibilniji i manje vezan za svoje neznanje nego {to jeste. Kako mi to

sagledavamo, on mora da se ispolji u nekolicini prvo, a onda da se
pro{iri, ali nije verovatno da }e prevladati Zemlju u trenutku. Nije
preporu~ljivo raspravljati previ{e {ta }e u~initi i kako }e to u~initi, jer
su to stvari koje }e sam nadum odrediti, deluju}i iz Boànske Istine u
sebi, i um ne sme da poku{ava da za njega utvr|uje koloseke kojima
}e se kretati. Prirodno, oslobo|enje od podsvesnog neznanja i od
bolesti, trajanje ìvota po volji i promena u funkcionisanju tela moraju
biti me|u krajnjim elementima nadumne promene; ali detalji o ovim
stvarima moraju da se ostave da ih nadumna Energija izdejstvuje u
skladu sa Istinom svoje sopstvene prirode.
Silazak nadumnog je neminovna nu`nost u logici stvari i stoga je
siguran. Samo zato {to ljudi ne razumeju {ta je nadum i ne shvataju
zna~enje izranjanja svesti u svetu nesvesne Materije oni nisu u stanju
da shvate tu neminovnost. Pretpostavljam da bi uskogrudi posmatra~,
da je bilo takvog u vreme suverene vladavine neìve Materije na
po~etku Zemlje, kritikovao bilo kakvo obe}anje o izranjanju ìvota u
svetu mrtve zemlje i kamena i minerala kao apsurd i izmi{ljotinu; isto
tako, kasnije bi ponovio tu gre{ku i gledao na izranjanje misli i razuma
u ìvotinjskom svetu kao apsurd i izmi{ljotinu. Isto je sada sa pojavom
naduma u posr}u}oj umnosti ovog sveta ljudske svesti i njegovog
rezonuju}eg neznanja.
***
Sasvim je mogu}e da je bilo perioda sklada na razli~itim nivoima, ne

nadumnom, koji su kasnije naru{eni – ali to bi mogao biti samo
stadijum ili odmori{te na krivulji duhovne evolucije iz Nesvesnosti.
***
Ono na {ta se misli ovde je Boànsko u svom su{tinskom ispoljenju

koje nam se razotkriva kao Svetlost i Svest, Mo}, Ljubav i Lepota. Ali u
svom stvarnom kosmi~kom ispoljenju Svevi{nji, budu}i da je Beskrajan
a ne vezan bilo kakvim ograni~enjima, moè da ispolji u Sebi, u svojoj
svesti nebrojenih mogu}nosti, ne{to {to izgleda kao njegova
suprotnost, ne{to u ~emu moè biti Tame, Nesvesnosti, Inercije,
Bezose}ajnosti, Nesklada i Raspada. To je ono {to mi vidimo u osnovi
materijalnog sveta i o ~emu govorimo u dana{nje vreme kao o
Nesvesnom – Nesvesni Okean Rigvede u kome je Jedno bilo sakriveno
i izdiglo se u obliku ovog univerzuma – ili, kako se ponekad naziva,
ne-bi}e, Asat. Neznanje koje je karakteristi~no za na{ um i ìvot je
rezultat ovog porekla u Nesvesnosti. [ta vi{e, u evoluciji iz nesvesnog
postojanja prirodno se izdiù mo}i i bi}a koji su zainteresovani za
odràvanje svih negacija Boànskog, gre{ku i nesvest, bol, patnju,
zamra~enost, smrt, slabost, bolest, nesklad, zlo. Otud izopa~enje
ispoljenja ovde, njegova nesposobnost da razotkrije istinsku su{tinu
Boànskog. Pa ipak u samoj toj osnovi ove evolucije sve {to je
boànsko je tu involuirano i vr{i pritisak da evoluira, Svetlost, Svest,
Mo}, Savr{enstvo, Lepota, Ljubav. Jer u samom Nesvesnom i u
pozadini izopa~enja Neznanja, Boànska Svest leì prikrivena i radi i
mora sve vi{e i vi{e da se pojavljuje, bacaju}i na kraju svoje maske. Eto
za{to se kaè da je svet pozvan da izrazi Boànsko.
Va{a izjava o nadumnoj evoluciji je ta~na, sem da ne proizilazi
da }e ~ove~anstvo kao celina postati nadumno. Ono {to je verovatnije
da }e se desiti je da }e nadumni princip biti uspostavljen u evoluciji
silaskom kao {to je umni princip bio uspostavljen pojavom misle}eg
Uma i ôveka u zemaljskom ìvotu. Postoja}e rasa nadumnih bi}a na
Zemlji kao {to sada postoji rasa umnih bi}a. Sam ~ovek }e na}i ve}u
mogu}nost dizanja do ravni koje posreduju izme|u njegovog uma i
naduma i ~injenja njihovih mo}i delotvornim u svom ìvotu, {to }e
zna~iti veliku promenu u ~ove~anstvu na Zemlji, ali nije verovatno da
}e umni stadijum nestati sa uspinju}e lestvice i, ako je tako,
nastavljeno postojanje umne rase }e biti neophodno kako bi formiralo
stadijum izme|u vitalnog i nadumnog u evolutivnoj kretnji Duha.
Takav silazak vi{ih bi}a kakav sugeri{ete moè se sagledati kao
deo procesa promene. Ali glavni deo promene bi}e pojava nadumnog
bi}a i organizacija nadumne prirode ovde, kao {to se umno bi}e
pojavilo a umna priroda sebe organizovala tokom poslednjeg
stadijuma evolucije. Vi{e volim u dana{nje vreme da ne govorim o
silasku vi{ih bi}a jer je moje iskustvo da to vodi ta{tom i ~esto
egoisti~nom romanticizmu koji odvla~i pa`nju od pravog rada, rada na
realizaciji Boànskog i preobraàju prirode.
***
Ono {to mi radimo, ako i kada uspemo, bi}e po~etak, ne dovr{etak. To

je osnova nove svesti na Zemlji – svesti sa beskrajnim mogu}nostima
ispoljavanja. Ve~no napredovanje je u ispoljavanju i izvan njega nema
napredovanja.
Pisma o Jogi 15
Ako je iskupljenje du{e od fizi~ke odore cilj, onda nema potrebe

za supramentalizacijom. Duhovna Mukti i Nirvana su dovoljne. Ako je
cilj di}i se na nadfizi~ke ravni, onda tako|e nema potrebe za
supramentalizacijom. ôvek moè da stupi na nekakva nebesa iznad
posve}eno{}u Gospodu tih nebesa. Ali to nije napredovanje. Drugi
svetovi su tipski svetovi, svaki u~vr{}en u svojoj sopstvenoj vrsti i tipu i
zakonu. Evolucija se odvija na Zemlji i stoga je Zemlja odgovaraju}e
polje za napredovanje. Bi}a drugih svetova ne napreduju iz jednog
sveta do drugog. Oni ostaju fiksirani za svoj sopstveni tip.
îsto monisti~ki Vedantista kaè: sve je Braman, ìvot je san,
nestvarnost, samo Braman postoji. ôvek stekne Nirvanu ili Mukti,
onda ìvi samo dok telo ne otpadne – nakon toga nema takve stvari
poput ìvota.
Oni ne veruju u preobraàj, jer um, ìvot i telo su neznanje,
iluzija – jedina stvarnost je Sopstvo ili Braman, bez odlika, bez odnosa.
@ivot je stvar odnosa; u ~istom Sopstvu, sav ìvot i odnosi nestaju.
Kakva bi bila korist, ili mogu}nost, toga da se preobrazi iluzija koja
nikad ne moè biti ni{ta drugo (kako god preobraèna) sem iluzije?
Nema takve stvari za njih kao {to je "Nirvani~ki ìvot".
Samo neke joge zapravo ciljaju na preobraàj bilo kakve vrste
osim onog koji preobraàva neznanje u znanje. Ideja varira – ponekad
boànsko znanje ili mo} ili, u drugom slu~aju, boànska ~istota ili
eti~ko savr{enstvo ili boànska ljubav.
Ono {to se mora prevazi}i je suprotstavljanje Neznanja koje ne
èli preobraàj prirode. Ako to moè da se prevazi|e, onda stare
duhovne ideje ne}e ~initi prepreku.
Ne namerava se da se supramentalizuje ~ove~anstvo u
ogromnom broju, ve} da se uspostavi princip nadumne svesti u
zemaljskoj evoluciji. Ako se to obavi, sve {to je potrebno bi}e
evoluirano od strane same nadumne Mo}i. Nije stoga va`no da misija
treba da bude {iroko rasprostranjena. Ono {to je va`no je da stvar
treba da se obavi uop{te u ma kako malom broju; to je jedina te{ko}a.
Ako je preobraàj tela potpun, to zna~i bez podre|enosti smrti –
to ne zna~i da bi ~ovek bio obavezan da zadrì isto telo za sva
vremena. ôvek stvara novo telo za sebe kada èli da se menja, ali
kako }e se to obavljati ne moè se re}i sada. Sada{nji metod je putem
fizi~kog ro|enja – neki okultisti pretpostavljaju da }e do}i vreme kada
to ne}e biti neophodno – ali to pitanje mora biti prepu{teno nadumnoj
evoluciji da odlu~i.
Na pitanja o nadumu ne moè se sada odgovoriti a da od toga
bude koristi. Nadum ne moè da se opi{e terminima koje }e um
razumeti, jer }e termini biti umni a um }e ih razumeti na umni na~in i
u umnom smislu i proma{i}e njihovo istinsko zna~enje. Bilo bi stoga
tra}enje vremena i energije koji treba da se posvete pripremnom radu
– psihizaciji i oduhovljenju bi}a i prirode bez kojih nikakva
supramentalizacija nije mogu}a. Neka ~itava dinami~ka priroda koju
predvodi psihi~ko na~ini sebe punom dinami~ke duhovne svetlosti,
mira, ~istote, znanja, sile; neka potom stekne iskustvo duhovnih ravni
koji se nalaze izme|u i neka sazna njihov smisao, oseti ga i deluje
prema njemu; onda }e biti mogu}e progovoriti zavr{nu re~ o
nadumnom preobraàju.
***
[ta je savr{ena tehnika joge ili, bolje re~eno, joga koja menja svet ili
menja prirodu? Ne ona koja uzme ~oveka za neki njegov deo negde,
prika~i kuku, pa ga vu~e gore ~ekrkom u Nirvanu ili Raj. Tehnika joge
koja menja svet mora da bude sa tako puno oblika, krivudava,
strpljiva, sveobuhvatna kao i sam svet. Ako se ne pozabavi sa svim
te{ko}ama ili mogu}nostima, i ako se pa`ljivo ne pozabavi sa svakim
neophodnim elementom, ima li ona ikakve {anse za uspeh? I moè li
savr{ena tehnika koju svako moè da shvati da to obavi? To nije kao
pisanje pesmice sa utvr|enim metrom sa ograni~enim brojem
modulacija. Ako uzmete to pore|enje sa pesmom, to je Mahabarata
nad Mahabaratama koja mora da se uradi. A kakva je, u pore|enju sa
ograni~enom Gr~kom perfekcijom, tehnika Mahabarate?
Dalje, kakva je korist od vicārabuddhi u takvom slu~aju? Ako
~ovek mora da stekne novu svest koja nadma{a rezonuju}i intelekt,
moè li on to u~initi na smernicama o kojima }e suditi i koje }e
shvatati rezonuju}i intelekt, koje }e na svakom koraku on kontrolisati,
da mu intelekt govori {ta da radi, koja je mera postignu}a intelekta,
koji moraju biti njegovi koraci i {ta je njihova vrednost? Ako ~ovek to
uradi, ho}e li ikad iza}i iz doma{aja rezonuju}e inteligencije u ono {to
je izvan nje? A ako to uradi, kako }e drugi prosu|ivati intelektualnom
merom ono {to ~ovek radi? Kako neko moè da prosu|uje ono {to je
izvan obi~ne svesti kada je i sam u obi~noj svesti? Zar nije da samo
nadma{anjem sebe samih moète osetiti, doìveti, prosu|ivati ono {to
vas nadma{a? Koja je vrednost prosu|ivanja bez ose}aja i iskustva?
Pisma o Jogi 17
Ono {to }e nadumno da uradi um ne moè da predvidi ili

formuli{e. Um je neznanje koje traga za Istinom, nadumna po svojoj
samoj definiciji je Svest Istine Truth-Consciousness, prim. prev. , Istina
u posedovanju sebe i koja ispunjava sebe putem svoje sopstvene mo}i.
U nadumnom svetu nesavr{enost i nesklad }e zasigurno da nestanu.
Ali ono {to mi predlaèmo upravo sada nije da na~inimo od Zemlje
nadumni svet ve} da spustimo nadumno kao mo} i uspostavljenu svest
u sred ostalog – da ga pustimo da tu radi i da ispuni sebe kao {to je
Um si{ao u @ivot i Materiju i radio kao Mo} tamo da ispuni sebe u sred
ostalog. To }e biti dovoljno da se promeni svet i da se promeni priroda
ru{e}i njena sada{nja ograni~enja. Ali {ta, kako, kojim stupnjevima }e
ono to da u~ini, je stvar koja ne treba da bude izre~ena sada – kad
Svetlost bude tu, Svetlost sama }e obaviti svoj posao – kada nadumna
Volja bude stajala na Zemlji, ta Volja }e odlu~iti. Ona }e uspostaviti
savr{enstvo, sklad, tvorevinu Istine – za ostalo, e, pa, to }e biti ostalo –
to je sve.
***
îtavo ~ove~anstvo ne moè da se promeni odjednom. Ono {to mora

da se u~ini je da se spusti Vi{a Svest u zemaljsku svest i da se
uspostavi tu kao konstantna realizovana sila. Kao {to su um i ìvot
uspostavljeni i otelovljeni u Materiji, tako da se uspostavi i otelovi
nadumna Sila.
***
Ne bi bilo mogu}e promeniti sve to u trenutku – uvek smo govorili da

se ne}e ~itavo ~ove~anstvo promeniti onog trenutka kada do|e do
Silaska. Ali ono {to se moè u~initi je da se uspostavi vi{i princip u
zemaljskoj svesti na takav na~in da }e ostati i nastaviti da se oja~ava i
{iri u ìvotu Zemlje. Eto kako novi princip u evoluciji mora nu`no da
radi.
***
On svet èli i ne èli ne{to {to nema. Sve {to bi nadumno moglo da
da, unutra{nji um sveta bi voleo da ima, ali njegov spolja{nji um,
njegov vital i fizi~ko ne èle da plate cenu. Ali, napokon, ja ne
poku{avam da promenim svet odjednom ve} samo da spustim
centralno ne{to u njega {to on jo{ nema, novu svest i mo}.
***
Ovaj preobraàj ne moè da se obavi samo pojedina~no ili na

samotnja~ki na~in. Nikakav pojedina~an samotnja~ki preobraàj koga
se ne ti~e rad za Zemlju ({to zna~i vi{e od bilo kakvog pojedina~nog
preobraàja) ne bi bio ni mogu} ni koristan. Tako|e, nijedno pojedino
ljudsko bi}e ne moè jedino svojom vlastitom mo}i izdejstvovati
preobraàj, niti je cilj joge stvoriti pojedinog nat~oveka tu i tamo. Cilj
joge je da se spusti nadumna svest na Zemlju, da se tu u~vrsti, da se
stvori nova rasa sa principom nadumne svesti koja rukovodi
unutra{njim i spolja{njim ìvotom pojedinca i kolektiva.
Ta sila koju bi prihvatao pojedinac za pojedincem u skladu sa
svojom pripremom uspostavila bi nadumnu svest u fizi~kom svetu i
tako stvorila jezgro za svoje sopstveno {irenje.
***
Prvo kroz pojedince ona nadumna svest postaje deo zemaljske svesti
i potom se {iri iz prvih centara i preuzima sve vi{e i vi{e globalne
svesti dok ne postane uspostavljena svest tu.
***
Sve to je apsurdno. Silazak nadumnog zna~i samo da }e Mo} biti tu u

zemaljskoj svesti kao ìva sila isto kao {to su misle}e umno i vi{e
umno ve} tu. Ali ìvotinja ne moè da izvu~e korist od prisustva
misle}e umne Mo}i niti nerazvijeni ~ovek od prisustva vi{e umne Mo}i
– tako, tako|e, ne}e svako biti u stanju da izvu~e korist od prisustva
nadumne Mo}i. Tako|e sam dovoljno ~esto govorio da }e ona isprva
biti za nekolicinu, ne za ~itavu Zemlju – jedino }e biti njenog rastu}eg
uticaja na zemaljski ìvot.
***
On silazak naduma u zemaljsku svest ne bi nu`no bio poznat svima.

Osim toga, ~ak i kad bi silazak bio ovde ~ovek bi morao da bude
spreman pre nego {to bi mogao da stekne finalnu promenu.
Pisma o Jogi 19
***
Ne u njihovoj potpunosti – jer to preobraàj Kosmi~kog Uma, @ivota i

Materije nije na{ posao. Nas same treba da preobrazimo i da
promenimo zemaljsku svest unose}i nadumni princip u evoluciju tu.
îm bude bio tu on }e nu`no imati mo}an uticaj na ~itav zemaljski
ìvot – kao {to je um imao na evoluciju ljudi, samo mnogo ve}i.
***
Nije mogu}e za silu poput nadumne da si|e a da ne napravi veliku

promenu u zemaljskim uslovima. Ne proizilazi iz toga da }e svi postati
supramentalizovani, i to nije neophodno – ali na sam um }e biti
izvr{en uticaj kao {to je na ìvot izvr{io uticaj razvoj uma na Zemlji.
***
Ni{ta trajno ne moè se obaviti bez prave nadumne Sile. Ali rezultat
njenog silaska bi bilo to da bi u ljudskom ìvotu intuicija postala ve}a i
razvijenija sila nego {to je sada, a druge posredni~ke mo}i izme|u
uma i naduma bi postale tako|e uobi~ajenije i razvile bi organizovano
delovanje.
***
Kako znate da ona na{a joga ne}e imati efekta na obi~ne ljude? Ona
}e neizbe`no pove}ati njihove mogu}nosti i iako ne mogu svi da se
uzdignu do svog najvi{eg, to }e zna~iti veliku promenu za Zemlju.
***
Bilo bi, naprotiv, nemogu}e za njih obi~ne ljude da ne osete da su

ve}a Svetlost i Mo} do{le na Zemlju.
***
Boànska Svest ne deluje radi razmatranja o dobitku ili gubitku – to je

ljudsko stanovi{te neophodno za ljudski razvoj. Boànsko, kako Gita
kaè, nema ni{ta da stekne i ni{ta {to ve} nema, pa ipak oda{ilje svoju
mo} delovanja u ispoljenje. Zemaljska svest je ta, a ne nadumni svet,
koja mora da stekne korist od silaska nadumnog principa – to je
dovoljan razlog za njega da si|e. Nadumni svetovi ostaju takvi kakvi
jesu i na njih silazak ne uti~e ni na koji na~in.
***
"Otvaranje odozdo"1 zna~i ovo – da nadumna sila koja silazi budi

odgovor odozdo u zemaljskoj svesti tako da je mogu}e za nadumnu
aktivnost da bude formirana u samom materijalnom. Sve je
involuirano kao potencijal u zemaljskoj svesti, ìvot, um, nadum – ali
jedino kada je ìvotna sila si{la sa ìvotne ravni u materijalnu bio je
mogu} aktivan i svestan organizovan ìvot – dakle jedino kad je um
si{ao latentni um u Materiji se probudio i mogao je da bude
organizovan. Nadumni silazak mora da stvori istu vrstu otvaranja
odozdo kako bi nadumna svest mogla biti organizovana u
materijalnoj.
1
"... jedino ta sama najvi{a nadumna Sila koja silazo odozgo i otvara odozdo
je ta koja moè pobedni~ki da ovlada fizi~kom Prirodom i da satre njene
te{ko}e." Sri Aurobindo, The Mother, strana 2 [ri Aurobindo, Majka, prim.
prev. .
***
Ona Zemlja sadrì sve mogu}nosti koje proizilaze iz zemaljskih bi}a i

tako|e mnogo toga {to je neizraèno.
***
Da. Zemlja je mesto evolucije u kojoj se sve ove sile sre}u i poku{avaju
da se ispolje i iz njihovog delovanja ne{to mora da se razvije. Na
drugim ravnima (umnoj, vitalnoj itd.) nema evolucije – tamo svako
deluje odvojeno u skladu sa svojim sopstvenim zakonom.
***
Zemaljska svest: Svest ove Zemlje jedino. Postoji odvojena globalna

svest Zemlje (kao i drugih svetova) koja evoluira sa evolucijom ìvota
na planeti.
Pisma o Jogi 21
***
Da, sve to je zemaljska svest – mineral=materija, biljka=vitalno-

fizi~ka tvorevina, ìvotinja=vitalna tvorevina, ~ovek=umna tvorevina.
U zemaljsku svest tako ograni~enu na um, vital, materiju mora da
do|e nadumna tvorevina. Nu`no isprva to ne moè biti u velikom
broju – ali ~ak i ako je ona samo u malobrojnima isprva, to ne zna~i da
ne}e imati nikakvog efekta na ostale niti da ne}e promeniti ~itavu
ravnoteù zemaljske prirode.
***
Nema razloga za{to biljni, ìvotinjski i ljudski ìvot ne bi evoluirali u

Istini a ne u Neznanju – ako jednom znanje bude tu na zemaljskom
planu.
***
On nadum moè da deluje direktno na sve ako bude spu{ten u

materijalnu svest – u trenutnom rasporedu stvari ovde on je latentan u
pozadini i deluje kroz druge medije.
***
Direktno nadumno delovanje u biljkama trenutno: Ne, to se ne bi

moglo re}i. Vitalna sila je ono {to radi, ali postoji neka vrsta ispod-
leè}e Intuicije u ovoj @ivotnoj Sili koja je u pozadini ~itave akcije i to
je ono {to bi se moglo nazvati odrazom ili odaslanom Mo}i u ~ijem
zale|u je latentan nadum.
***
Kad bi duhovno i nadumno bili ista stvar, kao {to vi kaète da moji
~itaoci zami{ljaju, onda bi svi sveci i posve}enici i jogiji i sadake kroz
vekove bili nadumna bi}a a sve {to sam napisao o nadumu bi bilo
toliko suvi{ne gra|e, beskorisne i zabadava. Bilo ko ko je imao
duhovna iskustva bi onda bio nadumno bi}e; A{ram bi bio do vrha pun
nadumnih bi}a i svaki drugi A{ram u Indiji tako|e. Duhovna iskustva
mogu da se u~vrste u unutra{njoj svesti i da je izmene, preobraze, ako
vam se svi|a; ~ovek moè da spozna Boànsko svuda, Sopstvo u
svemu i sve u Sopstvu, univerzalnu [akti koja ~ini sve; ~ovek moè da
oseti da se stopio sa Kosmi~kim Sopstvom ili da je pun ekstati~ne bakti
ili Anande. Ali bi mogao da ide dalje, i obi~no to i ~ini, u spolja{njim
delovima Prirode misle}i intelektom ili u najboljem slu~aju intuitivnim
umom, ispoljavaju}i volju kroz umnu volju, ose}aju}i radost i tugu na
vitalnoj povr{ini, prolaze}i kroz fizi~ke neda}e i pate}i od borbe ìvota
u telu sa smr}u i bole{}u. Promena }e onda jedino biti da }e
unutra{nje sopstvo da sve to posmatra bez da bude uznemireno ili
zbunjeno, sa savr{enom izbalansirano{}u, prihvataju}i to kao
neizbeàn deo Prirode, neizbeàn barem dotle dok se ~ovek ne povu~e
do Sopstva izvan Prirode. To nije preobraàj koji ja sagledavam.
Sasvim druga mo} znanja, druga vrsta volje, druga svetlosna priroda
emocije i estetike, druga konstitucija fizi~ke svesti je ono {to mora da
u|e kroz nadumnu promenu.
***
Duhovnu spoznaju mogu}e je imati na bilo kojoj ravni kroz dodir sa

Boànskim (koje je svugde) ili opaànjem Sopstva unutra, koje je ~isto
i nedotaknuto spolja{njim pokretima. Nadum je ne{to transcendentno
– dinami~ka Svest Istine koja jo{ nije tu, ne{to {to ima da se spusti
odozgo.
***
Jedino nadumno je ono koje je znanje svega. Sve ispod toga od

prekouma overmind, prim. prev. do Materije je Neznanje – Neznanje
koje raste od nivoa do nivoa prema punom znanju. Ispod naduma
moè biti znanja, ali ono nije znanje svega.
***
Nisam rekao da je sve la`nost osim nadumne Istine. Rekao sam da

nema potpune Istine ispod nadumnog. U prekoumu Istina naduma
koja je cela i skladna ulazi u razdvajanje na delove, mnoge istine koje
se me|usobno suo~avaju i koje bivaju pokretane svaka da ispuni sebe,
da na~ine svoj sopstveni svet ili da prevladaju ili da uzmu udela u
svetovima sa~injenim od kombinacije raznih razdvojenih Istina i sila
Istine. Niè dole na skali, fragmentacija postaje sve istaknutija, tako da
Pisma o Jogi 23
dopu{ta stvarnu gre{ku, la`nost, neznanje, i na kraju nesvesnost poput

one kao kod Materije. Ovaj svet ovde je proiza{ao iz Neznanja i razvio
je Um koji je instrument Neznanja koje poku{ava da dosegne Istinu
kroz mnogo ograni~enja, sukoba, zbrke i gre{ke. Vratiti se do
prekouma, ako ~ovek to moè da uradi u potpunosti, {to nije lako za
fizi~ka bi}a, zna~i stajati na granicama nadumne Istine sa nadom da se
u|e tamo.
***
Ne moè biti nikakvog umnog pravila ili definicije. ôvek mora prvo
da ìvi u Boànskom i da dostigne Istinu – volja i svesnost Istine }e
organizovati ìvot.
Neaktivni Braman je ono u {ta se ~ovek stapa, ako traga za
Lajom ili Mok{om Laya, Moksha . ôvek moè da prebiva u Li~nom
Boànskom, ali se ~ovek ne stapa u njega. [to se ti~e Svevi{njeg
Boànskog, on drì u sebi postojanje sveta i njegova svest je ono u
~emu se ono kre}e, tako da se ulaskom u Svevi{njeg ~ovek izdiè iznad
podre|enosti Prirodi, ali ~ovek ne nestaje iz sve svesti postojanja
sveta.
Generalna Boànska Volja u univerzumu je za progresivno
ispoljavanje u univerzumu. Ali to je generalna volja – ona dopu{ta
povla~enje pojedinih du{a koje nisu spremne da istrajavaju u svetu.
Nije besmrtnost tela, ve} svest o besmrtnosti u ono telu {to moè
do}i sa silaskom prekouma u Materiju ili ~ak u fizi~ki um ili sa
dodirom modifikovane nadumne Svetlosti na svest fizi~kog uma. Ovo
su pripremna otvaranja, ali ona nisu nadumno ispunjenje u Materiji.
Ako je nadumno doneto kao nare|enje, ni{ta ne moè da ga
spre~i; ali sve stvari se odra|uju ovde kroz igru sila, a nepovoljna
atmosfera ili uslovi mogu da odloè ~ak i kad ne mogu da spre~e. âk
i kad je neka stvar su|ena, ona sebe ne predstavlja kao izvesnost u
svesti ovde (prekoum-um-vital-fizi~ko) dok igra sila ne bude odra|ena
do izvesne ta~ke gde silazak ne samo {to jeste, ve} se i pojavljuje kao
neizbeàn.
***
Nadumna promena je krajnji stadijum sidija siddhi i nije verovatno

da }e do}i uskoro; ali ima mnogo nivoa izme|u normalnog uma i
naduma i lako je pobrkati uspon na jedan od njih ili silazak njihove
svesti ili uticaj sa nadumnom promenom.
Sasvim je nemogu}e uspeti se na stvarnu ravan Anande (osim u
dubokom transu), do nakon kada se kro~i u nadumnu svest i dok se
ona ne spozna i ne zaposedne; ali sasvim je mogu}e i normalno osetiti
neki oblik svesti Anande na bilo kom nivou. Ova svest gde god da se
oseti je ne{to proisteklo sa ravni Anande, ali je veoma mnogo
umanjena u mo}i i modifikovana da sluì manjoj mo}i prijem~ivosti
inferiornih nivoa.
***
Pretpostavljam da je razvoj Mo}i Istine i Mo}i Anande u svesti

prekouma ono {to se priprema. Transcendentna Ananda po sebi mogla
bi se spustiti samo nakon potpune supramentalizacije bi}a i zna~ila bi
ogromnu promenu u zemaljskoj svesti. Boànska Istina u prekoumu i
boànska Ananda u prekoumu je ono {to moè sada da pripremi svoje
ispoljenje i to je ono na {ta se ukazuje u ovim iskustvima.
***
Nadum je ono {to moramo da spustimo, ispoljimo, ostvarimo – bilo {ta

vi{e od toga je nemogu}e u ovom stadijumu evolucije osim kao odraz
u svesti ili mo} odaslana i modifikovana u svom silasku.
***
Ja ne znam {ta Mahatma Gandi podrazumeva pod kompletnom

realizacijom.1 Ako misli na realizaciju da nema ni~eg vi{e {to bi se
realizovalo, da nikakav dalji razvoj nije mogu}, onda se slaèm – ja
li~no sam govorio o daljem boànskom napredovanju, beskrajnom
razvoju. Ali pitanje nije to: pitanje je da li se Neznanje moè prevazi}i,
da li kompletna su{tinska realizacija koja okre}e svest od tame ka
svetlosti, od instrumenta Neznanja koji traga za Znanjem u
instrument, ili bolje re}i, ispoljenje Znanja koje nastavlja ka ve}em
Znanju, Svetlosti koja raste, uzvisuje se u ve}u Svetlost, jeste ili nije
mogu}a. Moje gledi{te je da ta konverzija ne samo {to je mogu}a, ve} i
neizbe`na u duhovnoj evoluciji bi}a ovde. Otelovljenje ìvota nema
ni{ta s tim. Ovo otelovljenje nije ìvota, ve} svesti i njegove energije,
~ija je ìvot samo jedna faza ili sila. Kao {to je ìvot razvio um, a
Pisma o Jogi 25
otelovljenje je modifikovalo sebe da bi odgovaralo tom razvoju (um je,

precizno re~eno, glavni instrument neznanja koje traga za znanjem),
tako um moè da razvije nadum koji je po svojoj prirodi znanje ne
koje traga za sobom, ve} sebe ispoljava svojom sopstvenom
automatskom mo}i, a otelovljenje moè opet da sebe modifikuje ili da
bude modifikovano odozgo kako bi odgovaralo ovom razvoju. Vera je
nu`no sredstvo za stizanje do realizacije, jer smo u neznanju i ne
znamo jo{ ono za kojim tragamo da ga realizujemo; vera je uistinu
znanje koje daje neznanju nagove{taje sebe prethode}i svom
sopstvenom ispoljenju, ona je odsjaj svetlosti poslat ranije od strane
Sunca koje jo{ nije osvanulo. Kada sunce osvane, ne}e vi{e biti nikakve
potrebe za odsjajem. Nadumno znanje podràva samo sebe. Njemu
nije potrebno da ga podràva vera; ono ìvi svojom sopstvenom
izvesno{}u. Moète re}i da }e za dalje napredovanje, dalji razvoj biti
potrebna vera. Ne, jer dalji razvoj }e nastaviti na bazi Znanja, ne
Neznanja. Kora~a}emo u svetlosti znanja ka njegovim sopstvenim
{irim vidicima samoispunjenja.
1
Ova opaànja su apropo slede}e izjave u jednom ~lanku Mahatme Gandija
koji je jedan sadaka dao [ri Aurobindu radi njegovog mi{ljenja:
"Drìm da je kompletna realizacija nemogu}a u ovom otelovljenom
ìvotu. Niti je neophodna. @iva neuzdrmana vera je sve {to se traì za
dostizanje pune duhovne visine koju ljudska bi}a mogu dosti}i."
***
Evolucija iz Nesvesnog ne mora da bude bolna ako nema otpora; ona

namerno moè biti sporo i prelepo rascvetavanje Boànskog. ôvek bi
trebalo da bude u stanju da vidi kako prelepa spolja{nja Priroda moè
biti, a obi~no i jeste, mada je i sama prividno "nesvesna". Za{to bi rast
svesti u unutra{njoj Prirodi pratilo tako mnogo ru`no}e i zla koji kvare
lepotu spolja{nje tvorevine? Zbog izopa~enosti koju je izrodilo
Neznanje, koje je u{lo sa @ivotom a pove}alo se u Umu – to je La`nost,
Zlo koje je ro|eno zbog otupelosti stanja usnulosti Nesvesnog koje
razdvaja njegovo delovanje od svetlosnosti tajnog Svesnog koje je sve
vreme unutar njega. Ali to nije moralo da bude tako izuzev zbog
nadvladavaju}e Volje Svevi{njeg koja je zna~ila da mogu}nosti
izopa~enja od strane nesvesti i neznanja treba da se ispolje kako bi se
eliminisale kroz to da im se da {ansa, po{to svaka mogu}nost mora da
se ispolji negde: ~im se elimini{e, boànsko Ispoljenje u Materiji }e biti
ve}e nego {to bi ina~e moglo biti, jer }e kombinovati sve mogu}nosti
involuirane u ovu te{ku tvorevinu a ne neke od njih kao {to bi se u
lak{oj i manje napornoj tvorevini moglo prirodno desiti.
"Od lepote do ve}e lepote, od radosti do intenzivnije radosti,
kroz naro~ito prilago|avanje ~ula" – da, to bi bio normalan tok
boànskog ispoljenja, ma koliko postepenog, u Materiji. "Neskladan
zvuk i odbojan vonj" su tvorevine nesklada izme|u svesti i Prirode i ne
postoje po sebi; oni ne bi bili prisutni za oslobo|enu i uskla|enu svest,
jer bi bili strani njenom bi}u, niti bi uticali na du{u i Prirodu koji se
ispravno razvijaju. âk ni "rigaju}i vulkan, svelome}a gromovita oluja i
vitlaju}i tajfun" nisu po sebi grandiozne i prelepe stvari i samo {tetne
ili uàsne u o~ima svesti koja nije u stanju da se sretne ili pozabavi
njima ili da sklopi pakt sa duhovima Vetra i Vatre. Vi pretpostavljate
da ispoljenje iz Nesvesnog mora biti ono {to je ono sada i ovde i da
nikakva druga vrsta sveta Materije nije bila mogu}a, ali sklad
materijalne Prirode po sebi pokazuje da to ne mora nu`no da bude
neskladna, zla, besno istumbana i bolna tvorevina – psihi~ko bi}e, ako
mu se dopusti da se ispolji iz prvog u @ivotu i Umu i da predvodi
evoluciju umesto da bude sklonjeno iza vela, bi bilo princip sklada koji
se vazda izliva: svako ko je osetio psihi~ko na delu u sebi, slobodno od
vitalne intervencije, moè smesta da uvidi da bi ovo bio njegov efekat
zbog njegovog nepogre{ivog opaànja, istinskog izbora, skladnog
delovanja. Ako to nije bilo tako, to je zato {to su Mra~ne Sile na~inile
od @ivota onog koji zahteva, umesto instrument. U stvarnost
Neprijatelja Hostiles, prim. prev. i prirodu njihove uloge i trend
njihovog nastojanja ne moè da sumnja niko ko je imao svoju
unutra{nju viziju nezape~a}enu i ko je imao tu neprijatnost da se sa
njima upozna.
***
To nije za poricanje, nijedno duhovno iskustvo ne}e poricati da je ovo

neidealan i nezadovoljavaju}i svet, sna`no ozna~en pe~atom
nedovoljnosti, patnje, zla. Uistinu ovo opaànje je na neki na~in
polazi{na ta~ka duhovnog poriva – osim za retke kojima ve}e iskustvo
do|e spontano bez da ih na to primorava snaàn i preovladavaju}i,
povre|uju}i i razdvajaju}i ose}aj Senke koja visi nad celim rasponom
ovog ispoljenog postojanja. Ali i dalje ostaje pitanje da li je sve ovo,
kako se tvrdi, su{tinski karakter sveg ispoljenja ili barem dotle dok
postoji fizi~ki svet ono mora da bude te prirode, tako da èlja za
Pisma o Jogi 27
ro|enjem, volja da se ispolji ili stvara mora da se posmatra kao

prvobitni greh a povla~enje iz ro|enja ili ispoljenja kao jedini mogu}i
na~in spasenja. Za one koji na to gledaju tako ili nekim srodnim
gledi{tem – a ti su ve}ina – postoje dobro poznati putevi izlaza,
direktna pre~ica do duhovnog izbavljenja. Ali u istoj meri to mo`da
nije tako, ve} se to tako samo ~ini na{em neznanju ili delimi~nom
znanju – nesavr{enost, zlo, patnja moè biti da su spopadaju}a
okolnost ili bolan prelaz, ali ne sam uslov ispoljenja, ne sama su{tina
ro|enja u Prirodi. A ako je tako, najvi{a mudrost ne}e leàti u bekstvu,
ve} u porivu za pobedom ovde, u saglasnom zdruìvanju sa Voljom u
pozadini sveta, u otkri}u duhovne kapije ka savr{enstvu koja }e
istovremeno biti otvaranje za ~itav silazak Boànske Svetlosti, Znanja,
Mo}i, Blaènosti.
Svo duhovno iskustvo potvr|uje da postoji ne{to Trajno iznad
prolaznosti ovog ispoljenog sveta u kom ìvimo i ove ograni~ene svesti
u ~ijim uzanim granicama opipavamo i borimo se i da su njegove
karakteristike beskraj, samopostojanje, sloboda, apsolutna Svetlost,
apsolutna Blaènost. Da li onda postoji nepremostiv procep izme|u
onoga {to je izvan i onoga {to je ovde ili su oni dve stalne suprotnosti i
samo napu{tanjem ove avanture u Vremenu koje je iza, preskakanjem
procepa mogu ljudi da dosegnu Ve~no? Ovo je ono {to izgleda da je na
kraju jedne linije iskustva koju je sledio do svog strogog zaklju~ka
Budizam a malo manje strogo izvestan tip Monisti~ke duhovnosti koja
dopu{ta neku vezu sveta sa boànskim, ali ih na kraju ipak
suprotstavljaju jedno drugom kao istinu i iluziju. Ali postoji tako|e ovo
drugo i nesumnjivo iskustvo da je Boànsko ovde u svemu kao i iznad
i u pozadini svega, da je sve u Tome i da je To kada se vratimo od
njegove pojavnosti do njegove Stvarnosti. Zna~ajna je, i prosvetljuju}a,
~injenica da Znalac Bramana ~ak i koji se kre}e i deluje u svetu, ~ak i
koji trpi sve njegove {okove, moè da ìvi u nekom apsolutnom miru,
svetlosti i blaènosti Boànskog. Onda postoji ne{to drugo sem te puke
o{tre opre~nosti – postoji misterija, problem za koji bi se pomislilo da
mora da dopusti neko manje o~ajni~ko re{enje. Ova duhovna
mogu}nost upire prstom izvan sebe i donosi tra~ak nade u tamu na{eg
palog postojanja.
I smesta se pojavljuje prvo pitanje – da li je ovaj svet
nepromenljivi sled istih pojava uvek ili postoji li u njemu evolutivni
poriv, evolutivna ~injenica, lestvica uspona nekud iz prvobitnog
prividnog Neznanja do sve razvijenije svesti, od svakog razvitka koji se
i dalje uspinje, izranjaju}i na najvi{im visinama koje nisu jo{ u na{em
normalnom doma{aju? Ako je tako, koji je smisao, osnovni princip,
logi~ki zaklju~ak tog napredovanja? Sve izgleda da ukazuje na takvo
napredovanje kao na ~injenicu – na duhovnu a ne samo fizi~ku
evoluciju. Ovde tako|e postoji opravdavaju}a linija duhovnog iskustva
u kojoj otkrivamo da je Nesvesno, iz kojeg sve drugo kre}e, samo
prividno, jer u njemu postoji involuirana Svest sa beskrajnim
mogu}nostima, svest koja nije ograni~ena ve} kosmi~ka i beskrajna,
skriveno Boànsko koje je samo sebe utamni~ilo, utamni~eno u
Materiji ali sa svakom potencijalno{}u koju sadràva u svojim tajnim
dubinama. Iz ove prividne Nesvesnosti svaka potencijalnost se
razotkriva kad je njen red, prvo organizovana Materija koja skriva
unutra prebivaju}i Duh, onda @ivot koji izranja u biljci i povezuje se u
ìvotinji sa rastu}im Umom, potom Um i sam evoluiran i organizovan
u ôveku. Ova evolucija, ovo duhovno napredovanje – da li ona staje
ovde u nesavr{enom umnom bi}u zvanom ôvek? Ili je njena tajna
naprosto niz ponovnih ro|enja ~ija je jedina svrha bi}a da radi do
ta~ke na kojoj moè da sazna svoju sopstvenu jalovost, odrekne se
sebe i sko~i u neko prvobitno nero|eno Postojanje ili Nepostojanje?
Postoji barem mogu}nost, na izvesnoj ta~ki dolazi izvesnost, da postoji
daleko ve}a svest od one koju nazivamo Umom, i da uspinjanjem jo{
dalje uz lestvicu moèmo na}i ta~ku u kojoj stisak materijalne
Nesvesnosti, vitalnog i umnog Neznanja prestaje; princip svesti postaje
sposoban za ispoljenje koje osloba|a ne delimi~no, ne nesavr{eno, ve}
radikalno i celovito ovo utamni~eno Boànsko. U ovoj viziji svaki
stadijum evolucije ~ini se da postoji usled silaska vi{e i vi{e ve}e po
visini, higher oba puta, prim. prev. Mo}i svesti, uzdiù}i zemni ìvot,
stvaraju}i novi sloj, ali najvi{i tek ostaju da si|u a upravo njihovim
silaskom }e zagonetka zemnog postojanja dobiti svoje re{enje i ne
samo du{a ve} i sama Priroda na}i svoje izbavljenje. To je Istina koja
je bila sagledana u bljeskovima, u sve ve}oj i ve}oj potpunosti u svom
smislu od strane niza proroka seers, prim. prev. koje bi Tantra
nazvala tragaocima-herojima i boànskim tragaocima i koji bi se sada
mogao bliìti ta~ki spremnosti za njegovo puno otkrovenje i iskustvo.
Onda {ta god bio te{ki teret napora i patnje i tame u svetu, ipak ako
postoji to kao njen visoki rezultat koji ~eka na nas, sve {to je ranije
proteklo mo`da sna`ni i odva`ni ne}e smatrati prevelikom cenom za
slavu koja }e do}i. U svakom slu~aju senka se odiè; postoji Boànska
Svetlost koja se naginje nad svetom i nije samo daleki Sjaj s kojim je
nemogu}e op{titi.
Pisma o Jogi 29
Ta~no je da i dalje ostaje problem za{to je sve ovo {to jo{ uvek
jeste bilo neophodno – ovi grubi po~eci, ovaj dug i olujni prelaz –
za{to bi se zahtevala debela i optere}uju}a cena, za{to su zlo i patnja
uop{te trebali da budu tu. Jer za 'kako' (je do{lo do) pada u Neznanje
naspram 'za{to', za efektivni uzrok, postoji znatno slaganje u svem
duhovnom iskustvu. Upravo podela, razdvajanje, princip izolovanosti
od Trajnog i Jednog je ono {to ga je izazvalo; upravo zato {to je ego
postavio na poloàj sebe u svetu koji isti~e njegovu sopstvenu èlju i
samoisticanje pre biraju}i njega od jedinstva sa Boànskim i svoje
jednosti sa svim; upravo zato {to je umesto jednoj vrhovnoj Sili,
Mudrosti, Svetlosti koja odre|uje sklad svih sila dopu{teno svakoj
Ideji, Sili, Formi stvari da odradi sebe {to dalje moè u masi beskrajnih
mogu}nosti kroz svoju odvojenu volju i neizbe`no na kraju kroz sukob
sa drugima. Podela, ego, nesavr{ena svest i napipavanje i borba
odvojenog samoisticanja su efikasan uzrok patnje i neznanja u ovom
svetu. îm su se svesti razdvojile od jedne svesti, pale su neizbe`no u
Neznanje i poslednji rezultat Neznanja je bila Nesvesnost; iz mra~ne
ogromne Nesvesnosti ovaj materijalni svet izni~e i iz njega du{a koja
se evolucijom probija u svest, privu~ena ka skrivenoj Svetlosti,
uspinju}i se ali i dalje naslepo ka izgubljenoj Boànskosti iz koje je
do{la.
Ali za{to je sve ovo uop{te trebalo da se desi? Jedan uobi~ajen
na~in da se ovo pitanje postavlja i da se na njega odgovara treba
eliminisati od po~etka – ljudski na~in i njegov eti~ki bunt i osudu,
njegov emotivni pokli~. Jer nije, kako neke religije pretpostavljaju,
nadkosmi~ko, samovoljno, li~no Boànstvo kojeg se samog pad ni{ta
ne ti~e ono koje je nametnulo zlo i patnju stvorenjima stvorenim
kapriciozno njegovim ukazom. Boànsko koje znamo je Beskrajno Bi}e
u ~ijem beskrajnom ispoljenju su ove stvari do{le – Boànsko samo je
ono koje je ovde, iza nas, proìmaju}i ispoljenje, podràvaju}i svet
svojom jedno{}u; to je Boànsko koje je u nama koje i samo drì teret
pada i njegovu mra~nu posledicu. Ako iznad Ono stoji zauvek u svojoj
savr{enoj Svetlosti, Blaènstvu i Miru, Ono je tako|e i ovde; njegova
Svetlost, Blaènsto i Mir su potajno ovde podràvaju}i sve; u nama
postoji duh, sredi{nje prisustvo ve}e od niza povr{inskih li~nosti, koji,
poput samog vrhovnog Boànskog, nije prevagnut sudbinom koju one
trpe. Ako otkrijemo ovo Boànsko unutar nas, ako znamo sebe kao
duh koji je jedne su{tine i bi}a sa Boànskim, to je na{a kapija za
izbavljenje i u njemu moèmo da ostanemo mi sami, ~ak i usred
ovosvetskih nesklada, svetlosni, blaèni i slobodni. Toliko predstavlja
staro svedo~enje duhovnog iskustva.
Ali ipak koja je svrha i poreklo nesklada – za{to je do{la ova
podela i ego, ovaj svet bolne evolucije? Za{to moraju zlo i tuga da
kro~e u boànsko Dobro, Blaènstvo i Mir? Te{ko je odgovoriti
ljudskoj inteligenciji na njenom sopstvenom nivou, jer svest kojoj
poreklo ove pojave pripada i za koju ovo stoji, dakle, automatski
opravdano u nadintelektualnom znanju, je kosmi~ka a ne
individualizovana ljudska inteligencija; ona vidi u ve}im prostorima,
ima druga~ije vi|enje i saznavanje, druga~ije uslove svesti od ljudskog
razuma i ose}anja. Ljudskom umu moglo bi se odgovoriti da dok je u
sebi Beskraj mogao biti slobodan od ovih tumbanja, ipak ~im je
ispoljenje otpo~elo beskrajna mogu}nost tako|e je otpo~ela, a me|u
beskrajnim mogu}nostima ~ija je funkcija univerzalnog ispoljenja da se
odradi, negacija, prividna efektivna negacija – sa svim svojim
posledicama – Mo}i, Svetlosti, Mira, Blaènstva je vrlo o~igledno bila
jo{ jedna od mogu}nosti. Ako se postavi pitanje za{to je, premda je
bila mogu}a, trebalo da se prihvati, odgovor najbliì Kosmi~koj Istini
koji ljudska inteligencija moè da sa~ini je da u odnosima ili u prelazu
Boànskog u Jednosti i Boànskog u Mno{tvu, ovo zlokobno 'mogu}e'
postalo je u izvesnoj ta~ki 'neminovno'. Jer ~im se pojavi, ono sti~e za
Du{u koja silazi u evolutivno ispoljenje neodoljivu privla~nost koja
stvara neminovnost – privla~nost koja bi se kod ljudi na zemaljskom
nivou mogla tuma~iti kao poziv neznanog, radost opasnosti i te{ko}e i
avanture, volja da se poku{a nemogu}e, da se odradi nesra~unljivo,
volja da se stvori novo i nestvoreno svojim vlastitim sopstvom i
ìvotom kao materijalom, fasciniranost opre~nostima i njihovim
te{kim uskla|ivanjem – te stvari prevedene u jednu drugu nadfizi~ku,
nadljudsku svest, vi{u i {iru od umne, bile su isku{enje koje je dovelo
do pada. Jer prvobitnom bi}u svetlosti na ivici silaska jedina
nepoznanica je bila dubine ambisa, mogu}nosti Boànskog u Neznanju
i Nesvesnosti. Na drugoj strani od Boànske Jednosti {iroko slaganje,
samilosno, saglasno, pomaù}e, vrhovno znanje da ta stvar mora da se
desi, da pojaviv{i se mora da se odradi, da je njegova pojava u
izvesnom smislu deo neizra~unljive beskrajne mudrosti, da ako je
zaranjanje u No} bilo neizbe`no, izranjanje u nov Dan kakvog nije bilo
pre je tako|e bila izvesnost, i da bi jedino tako izvesno ispoljenje
Svevi{nje Istine moglo biti izdejstvovano – radom sa njegovim
pojavnim suprotnostima kao polazi{nom ta~kom evolucije, kao
uslovom postavljenim za preobraàvaju}e izranjanje. U tom
Pisma o Jogi 31
odobravanju tako|e je prigrljena volja za ve}om @rtvom, silazak

samog Boànskog u Nesvesnost da preuzme teret Neznanja i njegove
posledice, da interveni{e kao Avatar i Vibuti Vibhuti kora~aju}i
izme|u dvostrukog znaka Krsta i Pobede ka ispoljenju i izbavljenju.
Previ{e slikovit opis neizrecive Istine? Ali bez slika kako predstaviti
intelektu misteriju koja je daleko iznad njega? Jedino kada ~ovek
pre|e barijeru ograni~ene inteligencije i uzme udela u kosmi~kom
iskustvu i znanju koje vidi stvari iz istovetnosti, vrhovne stvarnosti
koje leè u pozadini ovih slika – slika koje odgovaraju zemaljskim
~injenicama – poprimaju svoje boànske oblike i osete se kao
jednostavne, prirodne, podrazumevane u su{tini stvari. Jedino
ulaskom u tu ve}u svest moè ~ovek da shvati neminovnost svoje
samotvorevine i njenu svrhu.
Ovo je zaista samo Istina o ispoljenju kakva se predstavlja svesti
kada stoji na grani~noj crti izme|u Ve~nosti i silaska u Vreme gde je
odnos izme|u Jednog i Mno{tva samoodre|en, zona gde sve {to treba
da bude se podrazumeva, ali nije jo{ u akciji. Ali oslobo|ena svest
moè da se digne vi{lje gde problem vi{e ne postoji i odatle da ga vidi
u svetlu vrhovne istovetnosti gde je sve predodre|eno u automatskoj
samopostoje}oj istini stvari i samoopravdano apsolutnoj svesti i
mudrosti i apsolutnom Blaènstvu koje je u zale|u sve tvorevine i
netvorevine a potvrda i negacija se obe vide o~ima neizrecive
Stvarnosti koja ih pu{ta i miri. Ali to znanje nije mogu}e izraziti
ljudskom umu; njegov jezik je suvi{e teàk za de{ifrovanje, sama
svetlost suvi{e blje{tava za svest koja je navikla na stres i zamra~enost
kosmi~ke zagonetke i upetljana u nju da bi sledila trag ili shvatila
njenu tajnu. U svakom slu~aju, jedino kada se uzdignemo u duhu
izvan zone tame i borbe mi ulazimo u njen pun zna~aj i dolazi do
izbavljenja du{e od njene enigme. Uzdi}i se do te visine oslobo|enja je
istinski izlaz i jedino sredstvo nesumnjivog znanja.
Ali oslobo|enje i transcendencija ne moraju nu`no da nametnu
nestanak, puko rastapanje iz ispoljenja; ono moè da pripremi
oslobo|enje u delovanje najvi{eg znanja i intenzitet Mo}i koja moè
da preobrazi svet i ispuni evolutivni poriv. To je uspon do tamo odakle
vi{e ne postoji pad, ve} krilati ili samosuzdràni silazak svetlosti, sile i
Anande.
Ono {to je uro|eno u sili bi}a je ono {to se ispoljava kao
postajanje; ali {ta }e biti ispoljenje, njegovi uslovi, njegova ravnoteà
energija, njegovo ure|enje principa zavisi od svesti koja dela u
stvarala~koj sili, od mo}i svesti koju Bi}e pu{ta iz sebe za ispoljenje. U
prirodi Bi}a je da bude u stanju da stepenuje i varira svoje mo}i svesti
i da odre|uje prema stepenu i varijaciji svoj svet ili svoj stepen i opseg
samootkrovenja. Ispoljena tvorevina je ograni~ena od strane mo}i
kojoj pripada i vidi i ìvi u skladu sa njom, i moè samo da vidi vi{e,
da ìvi mo}nije, da promeni svoj svet otvaranjem ili kretanjem prema
ve}oj mo}i svesti koja je iznad nje ili teraju}i je da si|e. To je ono {to
se de{ava u evoluciji svesti u na{em svetu, svetu neìve materije koja
daje pod naglaskom ove nu`nosti mo} ìvota, mo} uma koji donose u
nju nove oblike tvorevine i i dalje rade da proizvedu, da u~ine da se u
njih spusti, ne{to nadumne mo}i. To je, dalje, operacija stvarala~ke
sile koja se kre}e izme|u dva pola svesti. Na jednoj strani postoji tajna
svest unutra i iznad koja sadrì u sebi sve mogu}nosti – tamo ve~no
ispoljena, ovde ~ekaju}i da se rodi – svetlosti, mira, mo}i i blaènstva.
Na drugoj strani postoji druga, spolja{nja na povr{ini i ispod, koja
kre}e od prividne suprotnosti nesvesti, inercije, slepog stresa,
mogu}nosti patnje i raste primanjem u sebe vi{e i vi{e higher oba
puta, prim. prev. mo}i koje je teraju da uvek ponovo stvara svoje
ispoljenje u ve}em smislu, svaka nova tvorevina ove vrste iznosi ne{to
od unutra{nje mogu}nosti, ~ine}i sve vi{e mogu}im da se spusti
Savr{enstvo koje ~eka iznad. Sve dok je spolja{nja li~nost koju
nazivamo sobom usredsre|ena u niìm mo}ima svesti, zagonetka
njenog sopstvenog postojanja, njena svrha, njena neophodnost za nju
je nere{iva enigma; ako se i{ta od te istine i prenese ovom spolja{njem
umnom ~oveku, on to tek nesavr{eno shvata i mo`da pogre{no tuma~i
ili zloupotrebi ili pogre{no proìvi. Njegov istinski {tap za hodanje je
napravljen vi{e od vatre vere nego od bilo kog potvr|enog i
nesumnjivog svetla znanja. Jedino uzdizanjem ka vi{oj svesti izvan
umne crte i stoga nadsvesne sada za njega on moè da izroni iz svoje
nesposobnosti i svog neznanja. Njegovo puno oslobo|enje i
prosvetljenje }e do}i kada on pre|e tu crtu u svetlost novog
nadsvesnog postojanja. To je transcendencija koja je bila cilj te`nje
mistika i duhovnih tragalaca.
Ali po sebi ova promena ne bi ni{ta promenila u tvorevini ovde,
izvla~enje oslobo|ene du{e iz sveta ne menja ni{ta u svetu. Ali ovaj
prelazak crte ako nije okrenut samo ka uzlaze}oj, ve} i silaze}oj svrsi
zna~io bi preobraàj crte od onoga {to je ona sada, poklopac, barijera,
u prolaz za vi{e mo}i svesti Bi}a koje je sada iznad nje. To bi zna~ilo
novu tvorevinu na Zemlji, uvo|enje krajnjih mo}i koje bi preokrenule
uslove ovde, onoliko koliko bi to dalo tvorevinu podignutu u punu
poplavu duhovne i nadumne svetlosti na mestu one koja izranja u
Pisma o Jogi 33
polu-svetlost uma iz tame materijalne nesvesnosti. Jedino u takvoj

punoj poplavi realizovanog duh otelovljeno bi}e bi moglo znati, u
smislu svega {to je bilo involuirano u njega, zna~enje privremene
neophodnosti njegovog silaska u tamu i njene uslove i istovremeno da
ih rastopi svetlosnom transmutacijom u ispoljenje ovde razotkrivenog
Boànskog, a ne vi{e zakriljenog velom i preru{enog ili prividno
izobli~enog.
***
Pretpostavljam da niste pro~itali moju Riddle of this World,1

Zagonetka ovog sveta, prim. prev. ali sli~no je re{enje ono koje
dajem ovde. X-ov na~in kako je to izrazio je za mrvicu isuvi{e
"Vedantsko-Teisti~ki" – po mom vi|enju to je transakcija izme|u
Jednog i Mno{tva. U po~etku vi ste bili ti (ne ljudsko u vama koje se
sada buni ve} sredi{nje bi}e) koji ste prihvatili ili ~ak pozvali avanturu
Neznanja; àlost i borba su nu`na posledica uranjanja u nesvesnost i
evolutivnog izranjanja iz nje. Obja{njenje je da je imalo cilj, krajnju
igru Boànske Svesti i Anande ne u njenoj prvobitnoj transcendenciji
ve} pod uslovima za koje je uranjanje u Nesvesnost bilo neophodno.
To je u osnovi kosmi~ki problem i moè se shvatiti samo iz kosmi~ke
svesti. Ako èlite re{enje koje }e biti prijatno ljudskom umu i
ose}anjima, bojim se da nema nijednog. Nema sumnje, da su ljudi
stvorili univerzum, oni bi to u~inili mnogo bolje; ali oni nisu bili tu da
ih konsultuju kad su pravljeni. Jedino je va{e sredi{nje bi}e bilo tu i
ono je bilo mnogo bliè u svojoj smeloj strmoglavosti Vivekanandinom
ili X-ovom nego snu`denom oprezu va{e mrmljaju}e i dr{}u}e ljudske
umnosti sada{njeg trenutka – u protivnom nikad ne bi si{lo dole u
avanturu. Ili mo`da nije shvatilo u {ta upada? Isto je i sa onima koji se
valjaju pod svojim krstom. âk i sada se valjaju jer ne{to u njima voli
valjanje i nose krst jer ne{to u njima bira da pati. Dakle? –
1
To je bio naslov dat prethodnom dugom pismu kada je prvi put objavljeno u
novembru 1933, zajedno sa jo{ nekim pismima, u istoimenoj knjizi.
***
Evropski tip monizma je obi~no panteisti~ki i prepli}e univerzum i

Boànsko tako blisko skupa da jedva da se mogu razdvojiti. Ali koje
obja{njenje zla i bede moè tu da postoji? Indijsko gledi{te je da je
Boànsko najunutarnjija supstanca univerzuma, ali je tako|e i izvan
njega, transcendentno; dobro i zlo, sre}a i beda su samo pojave
kosmi~kog iskustva zahvaljuju}i podeli i umanjenju svesti u ispoljenju,
ali nisu deo su{tine ili nepodeljenje celo-svesti bilo Boànskog, bilo
na{eg sopstvenog duhovnog bi}a.
***
Involucija je Boànskog u Nesvesnost i ona se obavlja umetanjem

ravni koje se nalaze izme|u (prekoum itd, um, vital – onda uranjanje
u Nesvesno koje je poreklo materije). Ali sve to nije proces koji daje
odgovor na evoluciju u obratnom smislu – jer nema potrebe za time,
ve} gradacija svesti koja je namenjena tome da omogu}i evoluciju ka
gore.
***
Postoje tri sile kosmosa kojima su sve stvari podre|ene – stvaranje,

odràvanje i uni{tenje; {ta god da je stvoreno traje neko vreme, onda
po~inje da se oru{ava. Oduzimanje Sile uni{tenja podrazumeva
tvorevinu koja ne}e biti uni{tena ve} traje i razvija se uvek. U
Neznanju uni{tenje je neophodno radi napretka – u Znanju, tvorevini
Istine, zakon je taj o stalnom razmotavanju bez ikakve Pralaje
Pralaya .
***
Velike prirodne katastrofe kada se nadum bude spu{tao: Ne mora da

bude. Nu`no }e biti velikih promena ali one ne moraju da budu
katastrofalne. Kada postoji snaàn pritisak od prekoumnih sila radi
promene, tada je verovatno da do|e do katastrofa zbog otpora i
sukoba sila. Nadumno ima ve}e – u svojoj puno}i potpuno ovladavanje
stvarima i mo} uskla|ivanja koja moè da prevazi|e otpor sredstvima
druga~ijim od dramati~ne borbe i nasilja.
***
Da, do{lo je do nekog napretka po tom pitanju psihi~ka promena i

sav napredak u psihi~koj ili duhovnoj svesti sadaka ~ini silazak lak{im.
Ali glavni uzrok je da prekoumni princip koji je neposredna tajna
Pisma o Jogi 35
podr{ka sada{nje zemaljske prirode sa svim svojim ograni~enjima sve

vi{e i vi{e dolazi pod pritisak nadumnog i propu{ta ve}u Svetlost i
Mo}. Jer sve dok prekoum interveni{e (budu}i da je princip prekouma
igra sila, gde svaka poku{ava da ostvari sebe kao Istinu) zakon borbe
ostaje i sa njim prilika za opre~ne Sile.
***
Koliko ja mogu da vidim, ~im se nadumno uspostavi u Materiji,

preobraàj }e biti mogu} pod uslovima koji zadaju puno manje nevolje
nego oni koji sada postoje. Ovi lo{i uslovi postoje usled ~injenice da
Neznanje drì posed a da su neprijateljske Sile uspostavljeni autoritet,
dakle, kojima nije stalo da odustanu od svog stiska a nema pune sile
Svetlosti uspostavljene u svesti Zemlje koja ne samo {to bi stala pred
njihovu punu silu tame, ve} je i prevagnula.
***
Gre{ka tog argumenta leì u premisi koja je data na po~etku da }e se

~ak i nakon supramentalizacije te{ko}e i napadi nastaviti. U nadumnoj
svesti takvi napadi nisu mogu}i – koegzistencija nadumnog i niè tame
u istom bi}u i telu nije mogu}a. Upravo iz tog razloga
supramentalizacija telesne svesti je izneta kao uslov uspe{nog
preobraàja. Ako se napadi nastavljaju i mogu uspe{no da u|u, to
zna~i da telesna svest nije jo{ supramentalizovana.
***
Silazak nadumnog moè da ubrza stvari, ali ne}e delovati kao lek koji
se izdaje na recept niti }e da promeni sve za tren oka.
***
Najtamnije no}i su one koje pripremaju najve}a svitanja – i to je tako

jer upravo u najdublju nesvesnost materijalnog ìvota moramo da
unesemo ne posredni~ko svetlucanje ve} punu igru boànske Svetlosti.
***
1.2.34 Pretpostavlja se da je uvek godina ispoljavanja. 2.3.45 je
godina mo}i – kada ispoljena stvar sti~e punu silu. 4.5.67 je godina
potpune realizacije.
Pisma o Jogi 37
DRUGA GLAVA
INTEGRALNA JOGA I DRUGE STAZE

Pisma o Jogi 39
Integralna Joga i Druge Staze
JA se ne slaèm sa gledi{tem da je svet iluzija,

mithya. Braman je ovde kao i u natkosmi~kom Apsolutu. Stvar koju
treba prevazi}i je neznanje koje nas oslepljuje i spre~ava nas da
spoznamo Bramana u svetu kao i izvan njega i istinsku prirodu
postojanja.
***
[ankarino znanje je, kako je va{ Guru istakao, samo jedna strana
Istine; to je znanje Svevi{njeg spoznatog duhovnim Umom kroz
stati~nu ti{inu ~istog Postojanja. Ba{ zato {to je i{ao samo tom stranom
[ankara nije bio u stanju da prihvati ili objasni poreklo univerzuma
osim kao iluziju, tvorevinu Maje Maya . Ukoliko ~ovek ne spozna
Svevi{njeg sa dinami~ke kao i sa stati~ke strane, on ne moè da doìvi
istinsko poreklo stvari i podjednaku stvarnost aktivnog Bramana. [akti
Shakti ili Mo} Ve~nog postaje onda mo} iluzije jedino, a svet postaje
nerazumljiv, misterija kosmi~kog ludila, ve~ni delirijum Ve~nog. Koju
god verbalnu ili idejnu logiku da ~ovek uvede da ga podrì, ovaj na~in
vi|enja univerzuma ne obja{njava ni{ta; on samo podiè umnu
formulu neobja{njivog. Jedino ako prilazite Svevi{njem kroz njegov
dvostruki aspekt Sat i ît-[akti, dvostruki ali nerazdvojan, moè da
totalna istina stvari postane ispoljena unutra{njem iskustvu. Ovu
drugu stranu su razvili [akta Tantrici. Te dve zajedno, Vedantska i
Tantri~ka istina ujedinjene, mogu da stignu do integralnog znanja.
Ali filozofski gledano ovo je ono do ~ega dolazi u~enje va{eg
Gurua i to je o~igledno potpunija istina i {ire znanje nego ono koje je
dato [ankarinom formulom. Na njega je ve} ukazano u Gitinom
u~enju o Puru{otami Purushottama i Para{akti (Adja Adya [akti)
koji postaju \iva Jiva i podupiru univerzum. O~igledno je da su i
Puru{otama i Para{akti oboje ve~ni i da su nerazdvojni i jedno u bi}u;
Para{akti ispoljava univerzum, ispoljava tako|e Boànsko u
univerzumu kao I{varu Ishwara a Ona sama se pojavljuje kraj Njega
kao I{vari [akti. Ili, moèmo re}i, Svevi{nja Svesna Mo} Svevi{njega je
ta koja ispoljava ili isti~e sebe kao I{vara I{vari, Atma Atma-{akti,
Puru{a Prakriti, \iva \agat Jagat . To je istina u svojoj potpunosti
koliko um moè da je uobli~i. U nadumu ta se pitanja ~ak ni ne
pojavljuju: jer um je onaj koji stvara problem stvaraju}i suprotnosti
izme|u aspekata Boànskog koji nisu stvarno suprotstavljeni jedan
drugom, ve} su jedno i nerazdvojno.
Ovo nadumno znanje nije jo{ dostignuto, jer sam nadum nije jo{
dostignut, ali njegov odraz u intuitivnoj duhovnoj svesti je tu i to je
ono {to je o~igledno spoznao u iskustvu va{ Guru i ono {to je on
izraàvao umnim terminima u citiranom pasusu. Mogu}e je i}i ka
znanju po~ev{i sa iskustvom rastakanja u Jednom, ali pod uslovom da
ne stanete tu, smatraju}i to kao najvi{u Istinu, ve} da produìte da
spoznate isto to Jedno kao svevi{nju Majku, Silu Svesti Ve~nog. Ako, s
druge strane, prilazite kroz Svevi{nju Majku, ona }e vam dati
oslobo|enje u tihom Jednom tako|e, kao i spoznaju dinami~kog
Jednog, a odatle je lak{e sti}i do Istine u kojoj su oba jedno i
nerazdvojno. Istovremeno, procep koji je stvorio um izme|u
Svevi{njeg i Njegovog ispoljenja biva premo{}en, i vi{e nema naprsline
u istini koja sve ~ini nerazumljivim. Ako u svetlu ovoga ispitate ono
~emu vas je va{ Guru nau~io, vide}ete da je to ista stvar re~ena manje
metafizi~kim jezikom.
[to se ti~e Ade{a Adesh, Poruka od Boànskog, prim. prev. ,
ljudi govore o Ade{u bez da prave neophodne razlike, ali te razlike
moraju da se naprave. Boànsko nam govori na mnogo na~ina i nije
uvek obavezuju}a Ade{ ta koja dolazi. Kada dolazi, ona je jasna i
neodoljiva, um mora da poslu{a i nema mogu}eg pitanja, ~ak i kada je
ono {to dolazi u suprotnosti sa prethodnim idejama umne
inteligencije. Takvu Ade{ sam ja imao kada sam do{ao da se sklonim u
Pondi~eri. Ali mnogo ~e{}e ono {to je re~eno je sugestija ili ~ak i
manje, puko ukazivanje koje um moè da ne sledi jer nije
impresioniran njegovom obavezuju}om nu`no{}u. To je ne{to
ponu|eno ali ne nametnuto, mo`da ne{to {to nije ~ak ni ponu|eno ve}
samo predloèno od strane Istine iznad.
***
Ako je [ankarina koncepcija nediferencirane ~iste Svesti kao Bramana

va{ pogled na to, onda nije staza ove joge ono {to treba da sledite; jer
ovde je spoznaja ~iste Svesti i Bi}a samo prvi korak a ne cilj. Ali
unutra{nji stvarala~ki poriv iznutra ne moè da ima mesto u
nediferenciranoj Svesti – svo delovanje i stvaranje joj nu`no moraju
biti strani.
Pisma o Jogi 41
Ja ne zasnivam svoju jogu na nedovoljnom tlu da je Sopstvo (ne

du{a) ve~no slobodno. Ta potvrda ne vodi ni~em izvan sebe same, ili,
ako se iskoristi kao polazi{na ta~ka, moè podjednako lako da dovede
do zaklju~ka da delovanje i stvaranje nemaju zna~aja ili vrednosti.
Pitanje nije to ve} o smislu stvaranja, da li postoji Svevi{nji koji nije
samo nediferencirana Svest i Bi}e, ve} izvor i podr{ka tako|e
dinami~ke energije stvaranja i da li kosmi~ko postojanje za To ima
zna~aj i vrednost. To je pitanje koje se ne moè re{iti metafizi~kom
logikom koja se bavi re~ima i idejama, ve} duhovnim iskustvom koje
ide izvan Uma i ulazi u duhovne stvarnosti. Svaki um je zadovoljan
svojim sopstvenim rezonovanjem, ali za duhovne svrhe to zadovoljenje
nema validnost, osim kao indikacija koliko i kojom linijom je svako
spreman da ide poljem duhovnog iskustva. Ako va{e rezonovanje vodi
do [ankarine ideje Svevi{njeg, to moè biti indikacija da je Vedanta
Advaita Adwaita (Majavada Mayavada ) va{ put napredovanja.
Ova joga prihvata vrednost kosmi~kog postojanja i drì ga za
stvarnost; njen cilj je da se kro~i u vi{u Svest Istine ili Boànsku
nadumnu Svest u kojoj su delovanje i stvaranje izraz ne neznanja i
nesavr{enosti, ve} Istine, Svetlosti, Boànske Anande. Ali za to,
predanost smrtnog uma, ìvota i tela toj Vi{oj Svesti je neophodna,
po{to je isuvi{e te{ko za smrtno ljudsko bi}e da pro|e svojim
sopstvenim naporom u nadumnu Svest u kojoj dinamizam vi{e nije
umni ve} od sasvim druga~ije mo}i. Jedino oni koji mogu da prihvate
poziv za takvu jednu promenu bi trebalo da kro~e u ovu jogu.
***
Ne znam da mogu ba{ puno da vam pomognem u vezi s odgovorom

na pitanje va{eg prijatelja. Mogu samo da izloìm svoju poziciju po
pitanju tih stvari.
1. [ANKARINO OBJA[NJENJE UNIVERZUMA

Prili~no je te{ko re}i u dana{nje vreme {ta je zaista bila
[ankarina filozofija: postoje nebrojeni izlaga~i i niko od njih se ne
slaè sa drugima. Pro~itao sam izjave koje su dale desetine njegovih
tuma~a i svaki je sledio svoju sopstvenu liniju. Neki nam ~ak govore da
on uop{te nije bio Majavadin, mada je uvek bio ~uven kao najve}i
eksponent teorije Maje, ve} pre da je bio najve}i Realista u filozofskoj
istoriji. Jedan istaknuti sledbenik [ankare je ~ak izjavio da su moja
filozofija i [ankarina identi~ne, izjava od koje mi je maltene stao dah.
Ranije se mislilo da je [ankarina filozofija bila ta da je Svevi{nja
Stvarnost besprostorni i bezvremeni Apsolut (Parabraman) koji je
izvan svih odlika ili osobina, izvan sveg delovanja ili stvaranja, i da je
svet tvorevina Maje, ne apsolutno nestvaran, ve} stvaran samo u
vremenu i dok ~ovek ìvi u vremenu; ~im u|emo u znanje Stvarnosti,
opaàmo da Maja i svet i sve u njemu nema trajno ili istinsko
postojanje. On je, ako ne nepostoje}i, ono barem laàn, jaganmithya;
on je gre{ka svesti, on jeste i nije; on je iracionalna i neobja{njiva
misterija po svom poreklu, mada moèmo videti njegov proces ili
barem kako sebe odràva nametnutim svesti. Braman se vidi u Maji
kao I{vara koji podràva dela Maje a prividno pojedina~na du{a
zapravo nije ni{ta drugo do li Braman sam. Na kraju, me|utim, sve to
izgleda da je mit Maje, mithya, a ne ne{to stvarno istinito. Ako je to
[ankarina filozofija, ona je za mene neprihvatljiva i neverovatna, ma
koliko briljantno pametna bila i ma koliko smelo i o{tro obrazloèna;
ona ne zadovoljava moj razum i ne slaè se sa mojim iskustvom.
Ne znam ta~no na {ta se misli pod tom juktivadom yuktivada .
Ako se misli da je to samo radi osporavanja suparnika, onda taj deo
filozofije nema osnovnu valjanost; [ankarina teorija uni{tava samu
sebe. Ili je on mislio na to kao na dovoljno obja{njenje univerzuma ili
nije. Ako jeste, nema koristi da ga odbaci kao Juktivadu. Mogu da
shvatim tu dubokose`nu izjavu Majavadina da je ~itavo pitanje
nelegitimno, jer Maja i svet ne postoje stvarno; zapravo, problem kako
je svet nastao je samo deo Maje, nestvaran je poput Maje i ne
pojavljuje se izistinski; ali, ako }e se dati neko obja{njenje, to mora biti
stvarno, valjano i zadovoljavaju}e obja{njenje. Ako postoje dve ravni a
u postavljanju pitanja brkamo te dve ravni, taj argument moè biti od
vrednosti jedino ako obe ravni imaju neku vrstu postojanja a
obrazlaganje i obja{njenje su ta~ni na niòj ravni ali prestaju da imaju
bilo kakav smisao za svest koja je iza{la iz nje.
2. ADVAITA
Ljudi su skloni da govore o Advaiti kao da je ona identi~na sa
Majavada monizmom, kao {to govore o Vedanti kao da je ona
identi~na samo sa Advaitom; nije takav slu~aj. Postoji nekoliko oblika
Indijske filozofije koji se zasnivaju na Jednoj Stvarosti, ali tako|e
prihvataju stvarnost sveta, stvarnost Mno{tva, stvarnost razlika
Mno{tva kao i istovetnosti Jednog (bhedabheda). Ali Mno{tvo postoji u
Jednom i od Jednog, razlike su varijacije u ispoljenju onoga {to je u
osnovi vazda isto. Ovo zapravo vidimo kao op{ti zakon postojanja gde
Pisma o Jogi 43
je jednost uvek osnova sa beskrajnom mnogostruko{}u i razlikom u

jednosti; kao {to, na primer, postoji jedno ~ove~anstvo, ali mnogo
vrsta ljudi, jedna stvar koja se zove list ili cvet, ali mnogi oblici,
obrasci, boje lista i cveta. Kroz ovo moèmo da se osvrnemo na jednu
od osnovnih tajni postojanja, tajnu koja je sadràna u samoj jednoj
Stvarnosti. Jednost Beskraja nije ne{to ograni~eno, okovano na svoje
jedinstvo; ona je sposobna za beskrajnu mnogostrukost. Svevi{nja
Stvarnost je Apsolut koji nije ograni~en ni jedno{}u ni mnogostruko{}u
ve} je istovremeno u stanju da bude oba; jer oba su njegovi aspekti,
mada je jednost osnovna a mnogostrukost zavisi od jednosti.
Mogu}a je realisti~ka kao i iluzionisti~ka Advaita. Filozofija
"@ivota Boànskog" The Life Divine, [ri Aurobindovo mo`da
naj~uvenije delo, prim. prev. je jedna takva realisti~ka Advaita. Svet je
ispoljenje Stvarnog i stoga je i sam stvaran. Stvarnost je beskrajno i
ve~no Boànsko, beskrajno i ve~no Bi}e, Sila Svesti i Blaènstvo. Ovo
Boànsko je svojom mo}i stvorilo svet ili bolje re}i ispoljilo ga u svom
sopstvenom beskrajnom Bi}u. Ali ovde u meterijalnom svetu ili u
njegovoj osnovi ono se sakrilo u onome {to se ~ini kao da su njegove
suprotnosti: Ne-Bi}e, Nesvesnost i Neosetljivost. To je ono {to danas
nazivamo Nesvesnim koje izgleda kao da je stvorilo materijalni
univerzum svojom nesvesnom Energijom, ali to je samo prividna slika,
jer nalazimo na kraju da su sve skonosti sveta mogle biti ure|ene
jedino delovanjem vrhovne tajne Inteligencije. Bi}e koje je skriveno u
onom {to izgleda kao da je nesvesna praznina izranja u svetu prvo u
Materiji, potom u @ivotu, potom u Umu i na kraju kao Duh. Prividno
nesvesna Energija koja stvara je zapravo Sila Svesti Boànskog i
njegov aspekt svesti, tajne u Materiji, po~inje da izranja u @ivotu,
nalazi ne{to vi{e sebe u Umu i nalazi svoje istinsko sopstvo u duhovnoj
svesti i na kraju nadumnoj Svesti kroz koju postaje svesna Stvarnosti,
ulazi u nju i sjedinjuje se sa njom. To je ono {to nazivamo evolucijom
koja je evolucija Svesti i evolucija Duha u stvarima i samo spolja
evolucija vrsta. Tako tako|e, blaènstvo postojanja izranja iz prvobitne
neosetljivosti, prvo u opre~nim oblicima zadovoljstva i bola, a onda
mora da na|e sebe u blaènstvu Duha ili, kako se to naziva u
Upani{adama, blaènstvu Bramana. To je sredi{nja ideja u obja{njenju
univerzuma izloèna u "@ivotu Boànskom".
3. NIRGUNA I SAGUNA
U realisti~koj Advaiti nema potrebe da se gleda na Sagunu kao
na tvorevinu iz Nirgune ili ~ak kao na drugorazrednu ili njoj
podre|enu: obe su jednaki aspekti jedne Stvarnosti, njena poloàj
tihog statusa i po~inka i njen poloàj delovanja i dinami~ke sile; ti{ina
ve~nog po~inka i mira podràva ve~no delovanje i pokret. Jedna
Stvarnost, Boànsko Bi}e, nije vezano ni jednim ni drugim, jer ni na
koji na~in nije ograni~ena; ona ih poseduje oboje. Nema
nekompatibilnosti izme|u njih dvoje, kao {to je nema ni izme|u
Mno{tva i Jednog, istovetnosti i razlike. To su sve ve~ni aspekti
univerzuma koji ne bi mogao postojati ako bi bilo koji od njih bio
odstranjen, i razumno je pretpostaviti da su oba do{la iz iste Stvarnosti
koja je ispoljila univerzum i da su oba stvarna. Mi se jedino moèmo
otarasiti prividne protivre~nosti – koja nije zaista protivre~nost ve}
samo prirodna propratna pojava – ophode}i se prema jednoj ili drugoj
kao prema iluziji. Ali te{ko da je razumno pretpostaviti da ve~na
Stvarnost dopu{ta postojanje ve~ne iluzije sa kojom nema nikakve
veze ili da podràva ili natura bi}u ispraznu kosmi~ku iluziju i da
nema mo} za bilo kakvo drugo i stvarno delovanje. Sila Boànskog je
uvek tu u ti{ini kao i u delovanju, neaktivna u ti{ini, aktivna u
ispoljenju. Jedva da je mogu}e pretpostaviti da Boànska Stvarnost
nema mo} ili silu ili da je njena jedina mo} da stvori sveop{tu la`nost,
kosmi~ku la` – mithya-u.
4. JEDINJENJA I RAZLAGANJE
Nesumnjivo, sva jedinjenja, budu}i da nisu integralne stvari po
sebi ve} ne{to sloèno, mogu se razloìti. Tako|e, vaì i za ìvot, iako
on nije fizi~ko jedinjenje, da ima krivulju ro|enja ili integracije i,
nakon {to do|e do izvesne ta~ke, razlaganja, tj. dezintegracije,
propadanja i smrti. Ali te ideje ili to pravilo ne mogu sa sigurno{}u da
se primene na stvari po sebi. Du{a nije jedinjenje, ve} celina, stvar po
sebi; ona se ne razlaè, najvi{e se moè re}i da ulazi u ispoljenje i
izlazi iz ispoljenja. To vaì ~ak i za oblike druga~ije od sa~injenih
fizi~kih ili sa~injenih ìvotnih oblika; oni se ne razlaù ve} se
pojavljuju i nestaju ili najvi{e {to se moè re}i izblede iz ispoljenja.
Sam um u odnosu na pojedina~ne misli je ne{to su{tinsko i trajno; on
je mo} Boànske Svesti. Tako i ìvot, u odnosu na sa~injena ìva tela;
tako mislim i da je ono {to nazivamo materijalnom energijom koja je
zapravo sila su{tinske supstance u pokretu, mo} Duha. Misli, ìvoti,
materijalni predmeti su formacije ovih energija, sa~injeni ili naprosto
ispoljeni u skladu sa navikom igre pojedine energije. [to se ti~e
elemenata, {ta je ~isto prirodno stanje jednog elementa? Prema
savremenoj Nauci, ono {to je nazivano elementima ispostavilo se da su
Pisma o Jogi 45
jedinjenja, a ~isto prirodno stanje, ako ga i ima, mora biti stanje ~iste
energije; to je ono ~isto stanje u koje jedinjenja uklju~uju}i i ono {to
nazivamo elementima moraju oti}i kada pro|u razlaganjem u
Nirvanu.
5. NIRVANA
[ta je onda Nirvana? U ortodoksnom Budizmu ona zna~i
razlaganje, ne du{e – jer to ne postoji – ve} umnog jedinjenja ili toka
asocijacija iliti samskara samskara za koje gre{kom mislimo da smo
to mi. U iluzionisti~koj Vedanti ona podrazumeva ne razlaganje ve}
nestanak la`nog i nestvarnog pojedina~nog sopstva u ono jedno
stvarno Sopstvo ili Bramana; ideja i iskustvo individualnosti je ono {to
tako nestaje i prestaje – moèmo re}i la`na svetlost koja biva uga{ena
(nirvana) u istinskoj Svetlosti. U duhovnom iskustvu ona je nekad
gubitak sveg ose}aja individualnosti u bezgrani~noj kosmi~koj svesti;
ono {to je bilo individualno ostaje samo kao sredi{te ili kanal za tok
kosmi~ke svesti i kosmi~ke sile i delovanja. Ili moè biti iskustvo
gubitka individualnosti u transcendentnom bi}u i svesti u kojoj ose}aj
kosmosa kao i individualnog nestaje. Ili, opet, moè biti u
transcendenciji koja je svesna kosmi~kog delovanja i podràva ga. Ali
na {ta mislimo pod individualnim? Ono {to obi~no nazivamo tim
imenom je prirodni ego, izum Prirode koji drì skupa njeno delovanje
u umu i telu. Ovaj ego mora da bude uga{en, u protivnom nije mogu}e
potpuno oslobo|enje; ali individualno, tj. pojedina~no, sopstvo ili du{a
nije ovaj ego. Pojedina~na du{a je duhovno bi}e koje se ponekad
opisuje kao ve~ni deo Boànskog, ali se tako|e moè opisati i kao
Boànsko samo, koje podràva svoje ispoljenje kao Mno{tvo. To je
istinska duhovna individua koja se pojavljuje u svojoj potpunoj istini
kada se otarasimo ega i na{eg la`nog razdvaja~kog ose}aja
individualnosti, kad spoznamo svoju jednost sa transcendentnim i
kosmi~kim Boànskim i sa svim bi}ima. To je ono {to ~ini mogu}im
Boànski @ivot. Nirvana je korak ka njemu; nestanak la`ne
razdvaja~ke individualnosti je nephodan uslov za na{e spoznavanje
na{eg istinskog ve~nog bi}a i ìvljenje u njemu, da ìvimo boànski u
Boànskom. Ali to moèmo da u~inimo i u svetu i ìvotu.
6. PONOVNO RO\ENJE
Ako je evolucija istina, i ako ona nije samo fizi~ka evolucija
vrsta, ve} evolucija svesti, ona mora biti duhovna a ne samo fizi~ka
~injenica. U tom slu~aju, pojedinac je taj koji evoluira i raste u sve
razvijeniju i savr{eniju svest, a o~igledno to ne moè da se obavi
tokom jednog kratkog i jedinog ljudskog ìvota. Ako postoji evolucija
svesnog pojedinca, onda mora postojati ponovno ro|enje. Ponovno
ro|enje je logi~ka nu`nost i duhovna ~injenica o kojoj moèmo imati
iskustvo. Dokaza o ponovnom ro|enju, ponekad neodoljivo ubedljive
prirode, ne manjka, ali do sada nisu pa`ljivo beleèni i objedinjeni.
7. EVOLUCIJA
U mom obja{njenju univerzuma izneo sam ovu klju~nu ~injenicu
duhovne evolucije kao smisao na{eg postojanja ovde. Ona je niz
uspona od fizi~kog bi}a i svesti, do vitalnog, bi}a kojim dominira
ìvotno sopstvo, odatle do umnog bi}a ostvarenog u potpuno
razvijenom ~oveku i odatle u savr{enu svet koja je izvan umne, u
nadumnu Svest i nadumno bi}e, Svest Istine koja je integralna svest
duhovnog bi}a. Um ne moè biti na{ poslednji svesni izraz jer um je u
osnovi neznanje koje traga za znanjem; jedino nadumna Svest Istine je
ona koja nam moè doneti istinsko i celo Znanje Sebe i Znanje sveta;
jedino kroz nju moèmo do}i do na{eg istinskog bi}a i ispunjenja na{e
duhovne evolucije.
***
Ta re~enica1 je prili~no labavog izraza. Ona ne zna~i da je Maja

Bramanova sloboda, ve} da "doktrina Maje naprosto dolazi dotle da je
Braman slobodan od okolnosti kroz koje On izraàva Sebe." Ova
ograni~ena igra nije On, jer Njega je nemogu}e ograni~iti; ona je samo
uslovljeno (delimi~no) ispoljenje, ali On nije vezan uslovima
(okolnostima) kao {to je igra vezana. Svet je figura ne~eg Njegovog
koje je On ubacio u njega, ali On je vi{e od te figure. Svet nije
nestvaran ili iluzoran, ali je na{e trenutno vi|enje njega, ili svest o
njemu, neznala~ko, i stoga se svet kakvim ga mi vidimo moè opisati
kao iluzija. Dotle je ideja o Maji istinita. Ali ako vidimo svet kakav
jeste zaista, delimi~no i razvijaju}e ispoljenje Bramana, onda se on
vi{e ne moè opisivati kao iluzija, ve} pre kao Lila. On je jo{ i vi{e od
Svoje Lile, ali On je u njoj i ona je u Njemu; to nije iluzija.
1
"Maja ne zna~i ni{ta vi{e do li sloboda Bramana od okolnosti kroz koje on
izraàva sebe." Sri Aurobindo, The Yoga and its Objects ("Joga i njeni ciljevi",
prim. prev., izdanje iz 1968., str. 39.).
Pisma o Jogi 47
***
O Nirvani:
Kada sam Pisao u Arji1 postavljao sam prekoumni overmind
pogled na stvari umu i stavljao ga u umne termine, i to je ono zbog
~ega sam morao ponekad da koristim logiku. Jer u takvom radu –
posreduju}i izme|u intelekta i nadintelektualnog – logika ima mesto,
mada ne moè imati glavno mesto koje zauzima u ~isto umnim
filozofijama. Sam Majavadin se trudi da uspostavi svoje gledi{te ili
svoje iskustvo kroz strogo logi~ko rezonovanje. Jedino, kada do|e do
obja{njenja Maje, on, poput nau~nika koji se bavi Prirodom, ne moè
da u~ini vi{e do li da sredi i organizuje svoje ideje o procesu ove
univerzalne mistifikacije; on ne moè da objasni kako je ili za{to ova
obmanjuju}a mistifikuju}a Maja nastala. On moè samo da kaè:
"Dobro, ali ona je tu."
Naravno, ona je tu. Ali pitanje je, prvo, {ta je ona? Da li je ona
stvarno obmanjuju}a Mo} i ni{ta drugo, ili je Majavadinova ideja o
njoj pogre{an prvi pogled, umno nesavr{eno i{~itavanje, ~ak mo`da i
samo iluzija? I dalje, "Da li je iluzija jedina ili najvi{a Mo} koju
Boànska Svest ili Nadsvest poseduje?" Apsolut je apsolutna Istina
slobodna od Maje, u protivnom, oslobo|enje ne bi bilo mogu}e. Zar
onda vrhovna i apsolutna Istina nema nikakvu drugu aktivnu Mo} od
mo}i la`nosti i sa njom, nesunjivo, jer to dvoje idu zajedno, mo}
rastapanja, ili odricanja od, la`nosti – koja je, opet, tu zauvek? Ja sam
ukazao da to zvu~i malo uvrnuto. Ali uvrnuto ili ne, ako je tako, tako
je – jer, kako isti~ete, Neizrecivo ne moè biti podvrgnuto zakonima
logike. Ali ko treba da odlu~i da li je to tako? Re}i }ete, oni koji stignu
tamo. Ali stignu gde? Do Savr{enog i Najvi{eg, purnam param. Da li je
Majavadinov bezodli~ni featureless Braman to Savr{eno, to Potpuno –
da li je to ono Najvi{e? Zar nema ili zar ne moè biti ne~eg vi{eg od
tog najvi{eg, paratparam? To nije pitanje logike, to je pitanje duhovne
~injenice, vrhovnog i potpunog iskustva. Re{enje te stvari ne sme da
po~iva na logici, ve} na rastu}em, vazda sve vi{em i {irem duhovnom
iskustvu – iskustvu koje mora naravno da obuhvati ili da pro|e kroz
iskustvo Nirvane i Maje, u protivnom ne bi bilo potpuno i ne bi imalo
odlu~uju}u vrednost.
A sada, dostizanje Nirvane je bio prvi radikalni rezultat moje
joge. To me je bacilo iznenada u stanje iznad, i bez, misli, neokaljano
bilo kakvim umnim ili vitalnim pokretom; nije bilo nikakvog ega,
nikakvog stvarnog sveta – jedino kad bi neko gledao kroz nepokretna
~ula, ne{to je opaàlo ili nosilo na svojoj ~istoj ti{ini svet praznih
oblika, materijalizovanih senki bez istinske supstance. Nije bilo
nikakvog Jednog, pa ~ak ni mno{tva, jedino naprosto apsolutno To,
bez odlika, bez odnosa, ~isto, neopisivo, nezamislivo, apsolutno, pa
ipak vrhunski stvarno i jedino stvarno. To nije bila umna spoznaja niti
ne{to spaèno negde iznad – nikakva apstrakcija – to je bilo pozitivno,
jedina pozitivna stvarnost – mada ne prostorni fizi~ki svet,
proìmaju}i, zauzimaju}i ili bolje re}i preplavljuju}i i potapaju}i ovu
prikazu od fizi~kog sveta, ne ostavljaju}i mesta ili prostora ni za kakvu
stvarnost osim sebe same, ne dopu{taju}i ni~em drugom da uop{te
izgleda kao stvarno, pozitivno ili supstancijalno. Ne mogu da kaèm
da je bilo i~ega odu{evljavaju}eg ili ushi}uju}eg u iskustvu kakvo mi je
tada do{lo – (neizrecivu Anandu sam imao godinama nakon toga) –
ali ono {to je donelo bio je neizreciv Mir, ogromna ti{ina, beskraj
oslobo|enja i slobode. @iveo sam u toj Nirvani danono}no pre nego
{to je po~ela da pu{ta druge stvari u sebe ili da sebe uop{te
modifikuje, a unutra{nje srce iskustva, stalno se}anje na njega i
njegova mo} da se vrati ostali su dok na kraju to nije po~elo da nestaje
u ve}oj Nadsvesti odozgo. Ali u me|uvremenu spoznaja se dodavala
na spoznaju i stapala se sa ovim prvobitnim iskustvom. U ranom
stadijumu aspekt iluzornog sveta ustupio je mesto onome u kome je
iluzija2 samo mala povr{inska pojava sa ogromnom Boànskom
Stvarno{}u iza sebe i vrhovnom Boànskom Stvarno{}u iznad sebe i
intenzivnom Boànskom Stvarno{}u u srcu svega {to je isprva
izgledalo kao bioskopska slika na platnu ili senka. A to nije bilo
vra}anje robovanju ~ulima, nikakvo umanjenje vrhovnog iskustva ili
pad iz njega, to je do{lo, pre bi se reklo, kao stalno uzvisivanje i
pro{irivanje Istine; duh je bio taj koji je video predmete, ne ~ula, a
Mir, Ti{ina, sloboda u Beskraju ostajali su uvek, sa svetom ili svim
svetovima samo kao neprestanim incidentom u bezvremenoj ve~nosti
Boànskog.
Sada, u tome je cela nevolja u mom pristupu Majavadi. Nirvana
u mojoj oslobo|enoj svesti ispostavilo se da je po~etak moje
realizacije, prvi korak ka potpunoj stvari, ne jedino istinsko postignu}e
koje je mogu}e ili ~ak kulminiraju}e finale. Do{la je netraèna, bez da
se za njom tragalo, mada je u svakom slu~aju bila vrlo dobrodo{la.
Nisam imao ni najmanje ideju o njoj ranije, nikakvu te`nju ka njoj,
zapravo moja te`nja je bila ka su{toj suprotnosti, duhovnoj mo}i da
pomognem svetu i da obavim svoj rad u njemu, pa ipak je do{la – bez
~ak nekakvog "Mogu li da u|em" ili "Uz va{e dopu{tenje". Naprosto se
Pisma o Jogi 49
desila i skrasila kao za ~itavu ve~nost ili kao da je stvarno tu bila

oduvek. A onda je polako rasla u ne{to ne manje ve} ve}e od njenog
prvog ja. Kako onda mogu da prihvatim Majavadu i da nagovorim
sebe da se suprostavim Istini koja mi je nametnuta od iznad [ankarine
logike?
Ali ja ne insistiram da svako pro|e kroz moje iskustvo ili da sledi
Istinu koja je njegova posledica. Ne bunim se da bilo ko prihvati
Majavadu kao istinu svoje du{e ili istinu svoga uma ili kao njihov izlaz
iz kosmi~ke te{ko}e. Ja se samo bunim za to ako neko poku{a da je
satera niz moju gu{u ili gu{u sveta kao jedino mogu}e,
zadovoljavaju}e i sveobuhvatno obja{njenje stvari. Jer ona to uop{te
nije. Ima mnogo drugih mogu}ih obja{njenja; ona uop{te nije
zadovoljavaju}a, jer na kraju ne obja{njava ni{ta; a ona je – i mora biti
ukoliko se ne okrene od svoje sopstvene logike – sve-isklju~uju}a, a ne
ni najmanje sveobuhvatna. Ali to nije bitno. Teorija moè biti
pogre{na ili makar jednostrana i nesavr{ena, a ipak krajnje prakti~na i
korisna. To se obilato pokazalo u istoriji Nauke. Zapravo, teorija, bilo
filozofska, bilo nau~na, nije ni{ta vi{e od podr{ke za um, prakti~ne
naprave da mu pomogne da se pozabavi svojim predmetom, {tap da
ga podupire i da u~ini da hoda sa vi{e samopouzdanja i da se snalazi
dalje na svom te{kom putovanju. Sama isklju~ivost i jednostranost
Majavade ~ini je jakim {tapom ili sna`nim podstrekom za duhovno
nastojanje koje misli da bude jednostrano, radikalno i isklju~ivo. Ona
podràva napor Uma da pobegne od sebe i od @ivota pre~icom u
nadsvest. Ili bolje re~eno Puru{a Purusha u Umu je taj koji èli da
pobegne od ograni~enja Uma i @ivota u nadsvesno Beskrajno.
Teoretski, put umu za to je da pori~e sva svoja opaànja i sve
preokupacije vitala i da ih vidi i tretira kao iluzije. Prakti~no, kada se
um povu~e od sebe, on ulazi lako u mir koji ni sa ~im nije u vezi u
kojem ni{ta nije bitno – jer u njegovoj apsolutnosti ne postoje umne ili
vitalne vrednosti – i iz kojeg um moè brzo da se kre}e ka toj velikoj
pre~ici do nadsvesnog, bez-umnog transa, susupti. U odnosu na
temeljitost te kretnje sva opaànja koja je jednom prihvatio postaju za
njega nestvarna – iluzija, Maja. On je na svom putu ka stapanju
immergence .
Majavada, stoga, sa svojim jedinim naglaskom na Nirvani, na
stranu njeni nedostaci kao umnoj teoriji stvari, sluì velikom
duhovnom cilju i, kao staza, moè da odvede veoma visoko i daleko.
âk, kad bi um bio poslednja re~ i kad ne bi bilo ni~eg izvan njega
osim ~istog Duha, ni meni ne bi bilo mrsko da je prihvatim kao jedini
izlaz. Jer ono {to su um sa svojim opaànjima i vital sa svojim èljama
napravili od ìvota na ovom svetu, je vrlo gadna zbrka, i kad ne bi bilo
ni~eg boljeg ~emu bismo se nadali, najkra}a pre~ica do izlaza bi bila
najbolja. Ali moje iskustvo je da postoji ne{to izvan Uma; Um nije
poslednja re~ Duha ovde. Um je svest neznanja i njegova opaànja ne
mogu biti ni{ta drugo osim ili la`na, izbrkana ili nesavr{ena – ~ak i
kad su ta~na, ona su delimi~ni odraz Istine a ne samo telo same Istine.
Ali postoji Svest Istine, ne samo stati~ka i samointrospektivna, ve}
tako|e dinami~ka i stvarala~ka, i ja vi{e volim da do|em do toga i da
vidim {ta ona kaè o stvarima i {ta moè da uradi, pre nego da uzmem
pre~icu i da odem od onih stvari koje je Neznanje ponudilo kao svoj
sopstveni cilj.
Pa ipak, ne bih imao primedbe kad va{a privla~nost koju ose}ate
prema Nirvani ne bi bila samo raspoloènje uma i vitala ve} znak
istinskog puta uma i pitanje du{e. Ali meni se ~ini da je to samo vital
koji se okre}e od svojih sopstvenih razo~aranih èlja u krajnjem
nezadovoljstvu, ne du{a koja dragovoljno ska~e na svoju istinsku
stazu. Ta Vairagja Vairagya je i sama vitalna kretnja; vitalna Vairagja
je suprotna strana vitalne èlja – mada je um naravno tu da da razloge
i da to kaè. âk i ta Vairagja, ako je jednousmerena i isklju~iva, moè
da vodi ili da ukaè ka Nirvani. Ali vi imate mnogo strana svoje
li~nosti, ili bolje re}i, mnoge li~nosti u sebi; uistinu, upravo su njihove
neskladne kretnje koje se ispre~uju na putu jedna drugoj, kao {to se
de{ava kada se izraàvaju kroz spolja{nji um, ono {to je u velikoj meri
stajalo na putu va{oj sadani sadhana . Postoji vitalna li~nost koja je
bila okrenuta ka uspehu i uìvanju i dobila ga je i èlela da nastavi s
njim, ali nije mogla da privoli ostatak bi}a da ga sledi. Postoji vitalna
li~nost koja je èlela uìvanje dublje vrste i predlagala je drugom da bi
lako moglo i da digne ruke od tih nezadovoljavaju}ih stvari ako bi
dobilo nekakav ekvivalent u nekoj bajkovitoj zemlji radosti koja je
vi{a. Postoji psihi~ko-vitalna li~nost koja je Vai{nava u vama i koja je
èlela Boànskog Kri{nu i bakti bhakti i Anandu. Postoji li~nost koja
je pesnik i muzi~ar i tragalac za lepotom kroz te stvari. Postoji umno-
vitalna li~nost koja je, kada je videla da se vital ispre~uje, insistirala na
mrgodnoj borbi Tapasje Tapasya , i to je nesumnjivo ono {to tako|e
odobrava Vairagju i Nirvanu. Posotoji fizi~ko-umna li~nost koja je
Raselovac, ekstroverta, sumnjalo. Postoji jo{ jedna umno-emocionalna
li~nost ~ije su sve ideje za verovanje u Boànsko, jogu, bakti,
Guruvadu. Postoji tako|e psihi~ko bi}e koje vas je gurnulo u sadanu i
~eka svoj ~as da izroni.
Pisma o Jogi 51
[ta }ete da radite sa svim tim narodom? Ako èlite Nirvanu,

morate ili da ih proterate ili prigu{ite ili ih nalupate dok ne padnu u
komu. Svi autoriteti nas uveravaju da je isklju~ivi biznis oko Nirvane
krajnje teàk posao (duhkham dehavadbhih, kaè Gita), a va{ vlastiti
poku{aj da potisnete druge nije bio ohrabruju}i – prema va{im
sopstvenim re~ima ostavilo vas je suve i o~ajne kao isce|enu
pomorandù, bez imalo preostalog soka. Ako je pustinja va{ put do
obe}ane zemlje, onda to nije bitno. Ali – dakle, ako nije, onda postoji
drugi put – to je ono {to zovemo integracijom, uskla|ivanjem bi}a. To
se ne moè u~initi spolja, to se ne moè u~initi umom i vitalnim bi}em
– oni bi sigurno zabrljali stvar. To se moè u~initi jedino iznutra,
du{om, Duhom koji centralizuje, koji je i sam centar svih tih radijusa.
U svima njima postoji istina koja moè da se uskladi sa istinskom
istinom ostalih. Jer postoji istina u Nirvani – Nirvana nije ni{ta drugo
do li mir i sloboda Duha koji moè da postoji u sebi, bilo da ima sveta
ili da nema sveta, svetskog poretka ili svetskog poreme}aja. Bakti i zov
srca za Boànsko imaju istinu – to je istina boànske Ljubavi i Anande.
Volja za Tapasjom ima u sebi istinu – to je istina ovladavanja Duha
nad svojim ~lanovima. Muzi~ar i pesnik stoje za istinu, to je istina
izraza Duha kroz lepotu. Postoji istina iza onog koji umom potvr|uje;
~ak postoji i istina i iza onoga koji umom sumnja, Raselovca, mada
daleko iza njega – istina poricanja svih la`nih oblika. âk i iza dve
vitalne li~nosti postoji istina, istina posedovanja unutra{njih i
spolja{njih svetova ne od strane ega ve} od strane Boànskog. To je
uskla|ivanje u ~ije ime stoji na{a joga – ali ono se ne moè posti}i
nikakvim spolja{njim ure|enjem, ono se moè posti}i jedino ulaskom
unutra i gledanjem, gajenjem volje i delovanjem iz psihi~kog i iz
duhovnog sredi{ta. Jer istina bi}a je tamo i tajna Sklada tako|e je
tamo.
1
Arya, filozofski ùrnal koji je vodio [ri Aurobindo tokom godina 1914-1921.
2
Zapravo to nije iluzija u smislu nametanja ne~eg neosnovanog i nestvarnog
na svest, ve} pogre{no tuma~enje od strane svesnog uma i ~ula i falsifikuju}a
zloupotreba ispoljenog postojanja.
***
ôvek moè biti svestan su{tinskog stati~nog sopstva bez veze sa

igrom kosmosa. Opet, moè biti svestan univerzalnog stati~nog
sopstva sveprisutnog u svemu bez da bude progresivno probu|en za
pokret dinami~ke vi{va-prakriti visva-prakriti . Prva spoznaja Sopstva
ili Bramana je ~esto spoznaja ne~eg {to odvaja sebe od svakog oblika,
imena, delovanja, pokreta, {to postoji jedino u sebi, gledaju}i na
kosmos samo kao na masu oblika sa bioskopskog platna,
nesupstancijalnih i li{enih stvarnosti. To je bilo moje sopstveno prvo
ostvarenje Nirvane u Sopstvu. To ne zna~i zid izme|u Sopstva i
Bramana, ve} raskol izme|u su{tinskog samopostojanja i ispoljenog
sveta.
***
Ja verujem da je prema Advaitistima Bog samo odraz Bramana u Maji

– kao {to se Braman spolja vidi kao svet koji ima samo prakti~nu, a ne
stvarnu stvarnost, tako se subjektivno Braman vidi kao Bog, Bagavan,
I{vara, a i to bi tako|e bila prakti~na, a ne stvarna stvarnost – koja
jeste i moè biti samo Braman bez odnosa sa bilo ~im koji je sav sam
za sebe u ve~nosti bez sveta. Barem je to ono {to sam pro~itao – ne
znam da li [ankara li~no to kaè. ôveku uvek savremeni Advaitisti
govore da [ankara nije mislio ono {to ljudi kaù da je mislio – tako da
~ovek mora da bude oprezan u tome da mu pripi{e bilo koje mi{ljenje.
***
Oni èle da pokaù da [ankara nije bio tako divlje iluzionista kako je
predstavljen – da je dao izvesnu privremenu starnost svetu, dopu{tao
[akti itd. Ali ovo (pod uslovom da ih je na~ino) su ustupci koji se ne
slaù sa logikom njegove sopstvene filozofije koja je da samo Braman
postoji a da je ostalo neznanje i iluzija. Ostalo ima samo privremenu i
stoga iluzornu stvarnost u Maji. On je dalje tvrdio da se Braman ne
moè dosti}i delima. Ako to nije bila njegova filozofija, voleo bih da
znam {ta je bila njegova filozofija. U svakom slu~aju to je bilo ono
kako su ljudi shvatili njegovu filozofiju. Sada kada je op{ti zaokret od
strogog Iluzionizma, mnogi Advaitisti izgleda da èle da se ograde i
teraju [ankaru da se ogradi sa njima.
Vivekananda je prihvatio [ankarinu filozofiju sa modifikacijama,
od kojih je klju~na Daridra-Narajan Narayan -Seva {to je me{avina
Budisti~ke samilosti i savremene filantropije.
***
Pisma o Jogi 53
Naravno da [ankara mora da je podrazumevao Majavadu. Te{ko da je

mogu}e da su svi pogre{no shvatili njegove ideje (koje nisu ni
najmanje bile zamagljene ili enigmatske) dok njegove moderne
apologete nisu otkrili {ta su one zaista bile.
***
[ankara svakako stoji ili pada uz Majavadu. âk i pesma Bhaja-

Govindam je Majavadska u duhu. Ja nisam dobro upoznat sa tim
drugim pisanim delima – tako da mi je te{ko da kaèm bilo {ta u vezi s
tom stranom pitanja.
***
]ita{udi pripada Radàjogi cittasudhi, rajayoga . U ~istoj Advaiti

metod je pre da se ~ovek odveè kroz vi~aru i viveku vicara, viveka i
da se spozna "Ja nisam um, ni ìvot, itd., itd." U tom slu~aju, nikav
{udi ne bi bio neophodan – sopstvo bi se odvojilo od prirode dobre ili
lo{e i gledalo na nju kao na ma{ineriju koja bi, nemaju}i vi{e podr{ku
atmana atman , otpala sama od sebe skupa sa telom. Naravno, moè
se tako|e pribe}i i }ita{udiju, ali radi prestanka }itavriti cittavrtti , ne
radi njegovog boljeg dinamizma kao instrumenta Boànskog. [ankara
insistira da sva karma mora da otpadne pre nego {to ~ovek moè da
bude oslobo|en – du{a mora da spozna sebe kao akartu akarta ,
nema re{enja u delima ili kroz njih u ~istoj Jogi Znanja. Pa kako je
onda [ankara mogao da prizna dinamizam? âk i ako priznaje
}ita{udi kao neophodan, to mora biti kao priprema da se ~ovek otarasi
karme, niza{ta drugo.
***
Su{tinski "Ja" ose}aj nestaje kada postoji stabilna realizacija

univerzalnog Sopstva u svemu i to ostaje u svakom trenutku u svim
uslovima pod bilo kojim okolnostima. Obi~no to dolazi prvo u Puru{a
svesti i pro{irenje do pokreta Prakriti se ne de{ava istog trenutka. Ali
~ak i ako ima pokreta "Ja" u reakcijama Prakriti, Puru{a koji je unutra
posmatra ih kao nastavljen rad starog mehanizma i ne ose}a ih kao
svoje sopstvene. Ve}ina Vedantista tu staju, jer oni zbilja misle da }e te
reakcije da otpadnu od ~oveka prilikom smrti i da }e sve da nestane u
Jednom. Ali za promenu prirode neophodno je da se iskustvo i vi|enje
Puru{e pro{iri na sve delove, um, vital, fizi~ko, podsvesno. Tada ego
pokreti Prakriti tako|e mogu da nestanu postepeno iz jednog polja za
drugim dok ni jedan ne preostane. Za ovo, savr{ena samata, ~ak i u
}elijama tela i u svakoj vibraciji bi}a, je neophodna – sama hi brahma.
Onda je ~ovek sasvim slobodan od toga i u delima. Pojedinac ostaje,
ali to nije mali razdvaja~ki ego, ve} oblik i mo} Univerzalnog koji sebe
ose}a kao jedno sa svim bi}ima, deluju}e sredi{te i instrument
Univerzalnog Transcendentnog, prepun Anande prisustva i delovanja
ali ne misle}i niti kre}u}i se nezavisno ili deluju}i radi sebe samog. To
se ne moè nazvati egoizmom. Boànsko se moè nazvati egom jedino
ako je on Osoba ograni~ena kao u Hri{}anskoj ideji Boga njegovom
izdvojeno{}u (mada ~ak i tamo ezoteri~ko Hri{}anstvo ukida to
ograni~enje). Ja koje nije izdvojeno na taj na~in uop{te nije Ja.
***
Sumnjam da li je stanje o kome govorite stanje ostvarenog Vedantiste

– osim naravno gubitka ose}aja li~nosti i nepoistove}ivanja sa èljom i
pokretima Prakriti. Pa ipak, stanje |adavat Paramahamse (poput \ada
Barate) jadavat, Paramahamsa, Jada Bharata moè da na njega
potse}a. Ta teorija prarabda karme prarabdha karma ide dalje od
toga – ona pretpostavlja da ~ak i ako postoje vitalne kretnje, to je
tako|e samo nastavak ma{ine Prakriti i otpa{}e prilikom smrti. Moglo
bi se desiti, mo`da. Ja ne zasnivam jevan|elje preobraàja Prirode na
nemogu}nosti smatranja stati~kog oslobo|enja kao finalnog – stati~ko
oslobo|enje je neophodno, ali ne smatram da je smatrati ga za finalno
cilj dolaska u postojanje sveta. Ja drìm da je stati~ko oslobo|enje
samo po~etak, prvi korak u Boànskom. Ako je bilo ko zadovoljan
prvim korakom kao svim {to je za njega mogu}e, nemam primedbu {to
on to tako smatra.
***
Va{a primedba je ispravna. Ilustracija sa zmijom i kanapom od kojeg

nam se, sklup~anog, pri slaboj svetlosti, ~ini da je zmija, prim. prev.
ne moè se koristiti da pokaè nepostojanje sveta, ona bi samo zna~ila
da na{e vi|enje sveta nije vi|enje sveta kakav on zaista jeste. Ideja
kompletne iluzije bi bila bolje prikazana kroz ma|ioni~arev trik
penjanja uz konopac, gde nema kanapa i nema onog ko se penje, a
~ovek biva ube|en da su oni tu.
Pisma o Jogi 55
***
Metafore iluzionista sve padaju u vodu kada ih poterate nazad ku}i –

one su i same iluzija. Poistove}enje sa telom je gre{ka, nije iluzija. Mi
nismo telo, ali telo je i dalje ne{to od nas samih. Sa spoznajom
pogre{no poistove}enje prestaje – u izvesnim iskustvima postojanje
tela se uop{te ne ose}a. U punoj spoznaji telo je unutar nas, ne mi u
njemu, ono je instrumentalna formacija na{eg {ireg bi}a – na{a svest
ga prema{uje, ali ga tako|e i proìma – ono se moè rastaviti a da mi
ne prestajemo da budemo sopstvo. To je otprilike sve.
***
To je Vedantsko Advaitsko iskustvo laje laya . To je samo jedna faza

iskustva, ne cela ili najvi{a Istina Boànskog.
***
Impuls prema laji je tvorevina uma, to nije jedina mogu}a sudbina

du{e. Kada um poku{a da raskrsti sa svojim sopstvenim Neznanjem,
on ne nalazi izlaz iz njega osim kroz laju, jer pretpostavlja da nema
vi{eg principa kosmi~kog postojanja izvan njega samog – izvan njega
samog je samo ~ist Duh, apsolutno bezli~no Boànsko. Oni koji idu
kroz srce (ljubav, bakti) ne prihvataju laju, oni veruju u stanje izvan,
stanje ve~nog dru`beni{tva sa Boànskim ili prebivanja u Boànskom
bez laje. Sve ovo sasvim odvojeno od supramentalizacije. [ta se onda
zbiva sa va{om polazi{nom ta~kom da je laja neizbe`na sudbina du{e i
da je jedino li~ni silazak Avatara ono {to je spa{ava od neizbe`ne laje!
***
Gre{ka je bila na dve ta~ke: (1) Da du{a prvobitno nije imala druge
mogu}nosti ~im jednom dosegne Boànsko osim laje. Bile su i druge
mogu}nosti, npr. prelazak na vi{u ravan, ìvljenje u Boànskom ili u
prisustvu Boànskog. Obe ukazuju na odbijanje ro|enja i napu{tanje
Lile na Zemlji. (2) Da je jedino radi ìvljenja sa otelovljenim
Boànskim i iz razloga tog silaska du{a pristala da digne ruke od laje.
Kapitalna ta~ka je supramentalizacija bi}a {to je Boànska namera u
evoluciji na Zemlji i kojoj ne moè da se desi da ne do|e; silazak ili
otelovljenje je samo instrumentacija za to da se to prouzrokuje. Va{a
izjava stoga postaje pogre{na zbog nepotpunosti.
***
Ali oni Majavadski Vedantisti nisu imali jasno opaànje ovih stvari
prekouma, naduma itd. zato {to su ìveli u najvi{em slu~aju u
oduhovljenom vi{em umu, a za ostalo su mogli samo da primaju stvari
~ak iz prekouma – oni nisu mogli da u|u u njega osim kroz duboki
samadi samadhi (su{upti). Pra|na i I{vara su za njih bili Gospodar
su{uptija Prajna, Ishwara, susupti .
II
U na{oj jogi Nirvana je po~etak vi{e Istine, po{to je ona prolaz iz

Neznanja do vi{e Istine. Neznanje mora da se ugasi kako bi Istina
mogla da se ispolji.
***
Ne mislim da sam napisao, ali sam rekao jednom da du{e koje su

pre{le u Nirvanu mogu (ne "moraju") da se vrate da bi dovr{ile ve}u
krivu ka gore. Negde sam napisao, mislim, da za ovu jogu (tako|e bi
se moglo dodati, u prirodnom kompletnom poretku ispoljenja)
iskustvo Nirvane moè biti samo stadijum ili prelaz do kompletne
spoznaje. Rekao sam tako|e da postoje mnoga vrata kojima ~ovek
moè pro}i u spoznaju Apsoluta (Parabramana), i Nirvana predstavlja
jedna od njih, ali nipo{to jedina. Mo`da se se}ate Ramakri{nine izreke
da \ivakoti moè da se popne uz stepenice, ali ne i da se vrati, dok
I{varakoti moè da se penje i silazi kako mu je volja. Ako je to tako,
\ivakoti bi mogli biti oni koji opisuju jedino krivulju od Materije kroz
Um u tihog Bramana, a I{varakoti oni koji do|u do integralne
Stvarnosti i mogu stoga da kombinuju Uzlazak sa Silaskom i da sadrè
"dva kraja" postojanja u svom jednom jedinom bi}u.
***
Ostvarenje ove joge nije niè, ve} vi{e od Nirvane ili Nirvikalpa
Samadija.
Pisma o Jogi 57
***
Ako se Buda zbilja borio sa svim Vedantskim koncepcijama Sopstva i

poricao ih, onda vi{e ne moè biti ta~no da se Buda suzdràvao od
svih metafizi~kih spekulacija ili vrlo odre|enih izjava u vezi s
prirodom krajnje Stvarnosti. Gledi{te koje vi zauzimate o njegovoj
koncepciji Nirvane izgleda da se slaè sa Mahajanskim Mahayana
tuma~enjem i njenim tuma~enjem onog Trajnog, dhruvam, na koje bi
se mogla staviti primedba kao na kasniji razvoj poput suprotne
Nihilisti~ke koncepcije [unje Shunyam . Ono ~emu je Buda veoma
izvesno podu~avao bilo je da je svet ne-Sopstvo i da pojedinac nema
istinsko postojanje po{to ono {to zbilja postoji u svetu jeste tok
nestalne svesti iz trenutka u trenutak a pojedina~na li~nost je fiktivno
sa~injena od gomile samskara i moè se rastaviti rastavljanjem gomile.
Ovo se slaè sa Vedantskim Monisti~kim gledi{tem da nema istinskog
odvojenog pojedinca. [to se ti~e drugog Vedantskog pogleda na
Sopstvo, bezli~no i op{te i transcendentno, ne izgleda da je Buda dao
ikakvu odre|enu i nepogre{ivu izjavu o apstraktnim i metafizi~kim
pitanjima; ali ako je svet ili sve u Svetu ne-Sopstvo, anatman, ne moè
vi{e biti mesta za univerzalno Sopstvo, jedino, u najboljem slu~aju, za
transcendentno Stvarno Bi}e. Njegova koncepcija Nirvane je bila o
ne~emu {to prevazilazi univerzum, ali on nije definisao {ta je to jer ga
se nisu ticale nikakve apstraktne metafizi~ke spekulacije o Stvarnosti;
on mora da ih je smatrao nepotrebnim i nebitnim i svako upu{tanje u
njih kao ne{to {to }e verovatno odvla~iti od istinskog predmeta.
Njegovo obja{njenje stvari je bilo psiholo{ko a ne metafizi~ko i njegovi
metodi su svi bili psiholo{ki – razbijanje pogre{nih veza (asocijacija)
svesti koje uzrokuju nastavak èlje i patnju, na taj na~in otarasiv{i se
toka ro|enja i smrti u ~isto pojavnom (ne nestvarnom) svetu; metod
ìvota kojim bi se ovo oslobo|enje moglo izdejstvovati je tako|e bio
psiholo{ki metod, osmostruka staza koja razvija ispravno razumevanje
i ispravno delovanje. Njegov cilj je bio pragmati~an i krajnje strogo
prakti~an, a takvi su mu bili i metodi; metafizi~ke spekulacije bi samo
odvukle um od jedine potrebne stvari.
[to se ti~e Budinog stava prema ìvotu, ne vidim ba{ kako je
"sluènje ~ove~anstvu" ili bilo kakav ideal pobolj{anja postojanja sveta
moglo da bude deo njegovog clja, po{to je njegov cilj bio pre}i iz
ìvota u transcendenciju. Njegova osmostruka staza je bila sredstvo za
dostizanje tog cilja, a ne cilj po sebi ili, zbilja, cilj na bilo koji na~in.
O~igledno, ako ispravno razumevanje i ispravno delovanje postanu
op{te pravilo ìvota, do{lo bi do velikog pobolj{anja u svetu, ali za
Budinu nameru to bi bio slu~ajni ishod, a ne uop{te deo njegovog
centralnog cilja. Vi kaète: "Sam Buda je podsticao na neophodnost da
se sluì ~ove~anstvu; njegov ideal je bio da se dostigne svest
unutra{nje ve~nosti, a onda da se bude izvor zra~e}eg uticaja i
delovanja." Ali gde i kada je Buda rekao te stvari, koristio te termine ili
izrazio te ideje? "Sluènje ~ove~anstvu" zvu~i kao veoma moderan i
Evropski koncept; podse}a me na neka Evropska tuma~enja Gite koja
kao da samo u~i o obavljanju du`nosti bez interesa ili na izjavu da je
cela ideja Gite sluènje. Isklju~ivi naglasak ili preterani naglasak na
~ove~anstvo ili ljudski rod je tako|e Evropski. Mahajanski Budizam je
stavio naglasak na samilost, bratsko ose}anje prema svima, vasudhaiva
kutumbakam, ba{ kao {to Gita govori o ose}anju jednosti sa svim
bi}ima i zaokupljenosti dobrom svih bi}a, sarvabhuta hite ratah, ali to
ne zna~i samo ~ove~anstvo, ve} sva bi}a, a vasudha zna~i sav zemaljski
ìvot. Ima li ikakvih Budinih kazivanja koja bi opravdala izjavu da je
cilj ili da je jedan cilj dostizanja Nirvane bio da se postane izvor
zra~e}eg uticaja i delovanja? Svest o unutra{njoj ve~nosti moè da ima
taj ishod, ali moèmo li zaista da kaèmo da je to bio Budin ideal, cilj
koji je drào pred o~ima i zbog kojeg je do{ao?
***
Nema razloga za{to bi se odeljak o Budizmu izostavio. On daje jednu

stranu Budisti~kog u~enja koja nije mnogo poznata ili se obi~no
ignori{e, jer to u~enje ve}ina smatra za Nirvanu ([unjavadu
Sunyavada ) i duhovni humanitarizam. Problem je u tome {to su to te
strane koje su bile nagla{ene naro~ito u savremenim tuma~enjima
Budizma i bilo kakve o{trije kritike koje sam izneo bile su u pogledu
tih tuma~enja i tog jednostranog naglaska. Svestan sam, naravno,
opre~nih tendencija u Mahajani i japanskom kultu Amitaba Amitabha
Bude koji je kult bakti. Sada se govori ~ak i za [ankaru da je postojala
druga strana njegove doktrine – ali njegovi sledbenici su ga naterali da
stoji jedino u ime Velike Iluzije, manje vrednosti bakti, beskorisnosti
Karme – jagan mithya.
***
Pisma o Jogi 59
Buda, to se mora imati na umu, je uvek odbijao da raspravlja o onome

{to je izvan sveta. Ali iz ono malo {to je rekao moglo bi se ~initi da je
bio svestan nekog Trajnog koje je izvan, koje je ekvivalentno
Vedantskom Para-Bramanu, ali koje je on bio krajnje nevoljan da
opisuje. Poricanje bilo ~ega izvan sveta osim negativnog stanja
Nirvane je bilo kasnije u~enje, ne Budino.
***
Budistina Nirvana i Advaitistina Mok{a Moksha su ista stvar. To

odgovara spoznaji u kojoj ~ovek vi{e ne ose}a sebe kao pojedinca sa
takvim imenom ili takvim oblikom, ve} kao beskona~no ve~no Sopstvo
besprostorno (~ak i kad je u prostoru), bezvremeno (~ak i kad je u
vremenu). Obratite pa`nju da ~ovek moè savr{eno dobro da obavlja
radnje u tom stanju i da se ono ne sti~e samo Samadijem.
***
Ona Budina Nirvana je ista kao Brama Nirvana iz Gite . Jedino je

Gita opisuje kao Nirvanu u Bramanu, dok je Buda vi{e voleo da joj ne
daje nikakvo ime niti da kaè i{ta o tome u ~emu se ta Nirvana
odigrala. Neke kasnije {kole Budista su to opisali kao [unju, ekvivalent
kineskog Tao-a, opisanog kao Ni{ta koje je sve.
***
Budizma postoji mnogih vrsta, a potpuno nihilisti~ka vrsta je samo

jedna varijanta. Ve}i deo Budizma priznaje ono Trajno kao izvan
domena Karme i Sanskara. âk se i [unja kod [unjapantija opisuje
poput Lao Ceovog Tao-a kao Ni{ta koje je Sve. Tako, kako se dopu{ta
neko vi{e, "iznad umno", stanje koje ~ovek poku{ava da dostigne
strogom disciplinom svesti, to se moè nazvati duhovno{}u.
***
U vezi Jednog Budisti~kog postoje razli~ite verzije. Upravo sam

pro~itao negde da je Budisti~ko Jedno Superbuda iz kog sve Bude
dolaze – ali je meni to izgledalo kao preformulisanje Budizma u
Vedantske termine koje je iznedrio savremeni um. Za Budisti~ko
Trajno se uvek pretpostavljalo da je Natkosmi~ko i Neizrecivo – eto
za{to Buda nikad nije poku{ao da objasni {ta je to; jer, logi~no, kako
neko moè da pri~a o Neizrecivom? Ono nema zbilja nikakve veze sa
Kosmosom koji je stvar Sanskara i Karme.
***
Utisci u prilazu Beskraju ili ulasku u njega nisu uvek sasvim isti;
mnogo zavisi od na~ina na koji mu um prilazi. Neki ga prvo ose}aju
kao beskraj iznad, neki drugi kao beskraj naokolo u kojem um nestaje
(kao energija) gube}i svoja ograni~enja. Neki ose}aju ne upijanje
energije uma u beskraj, ve} pad u potpunu neaktivnost; drugi to
ose}aju kao prekid ili nestajanje energije u ~istom Postojanju. Neki
prvo ose}aju beskraj kao prostrano postojanje u koje sve tone ili
nestaje, drugi, kao {to opisujete, kao beskrajni okean Svetlosti iznad,
drugi kao beskrajni okean Mo}i iznad. Ako su ga izvesne {kole Budista
osetile u svom iskustvu kao bezgrani~nu [unju, Vedantisti ga,
naprotiv, vide kao pozitivno Samo-Postojanje koje je bez osobina i
apsolutno. Nesumnjivo, razna iskustva su izdignuta u razne filozofije,
gde svaka postavlja svoju koncepciju kao definitivnu; ali u pozadini
svake koncepcije bilo je takvo jedno iskustvo. Ono {to vi opisujete kao
potpuno ispra`njenu supstancu uma li{enu energije ili svetlosti,
potpuno inertnu, je stanje neutralnog mira i prazne mirno}e koja je, ili
moè biti, (jedan) stadijum oslobo|enja. Ali ono moè kasnije sebe
osetiti kao ispunjeno beskrajnim postojanjem, sve{}u (koja nosi
energiju u sebi) i na kraju Anandom.
***
Pasus1 u "Joga i njeni Ciljevi" napisan je sa ta~ke gledi{ta oduhovljenog

uma koji prilazi vrhovnoj Istini direktno, bez prolaska kroz nadum ili
nestanka u njemu. Um sebe oduhovljuje odbacuju}i sve svoje
sopstvene aktivnosti i formacije i svode}i sve na ~isto Postojanje, sad-
atman, iz kojeg sve stvari i aktivnosti proisti~u i koje podràva sve.
Kada èli da ide jo{ dalje izvan, on negira i dalje i stiè do asata asat ,
koje je negacija sveg ovog postojanja a ipak ne{to nezamislivo umu,
govoru ili defini{u}em iskustvu. To je tiho Nesaznatljivo, Turija
Turiya ili Apsolut monisti~kih Vedantista, bez osobina i bez odnosa,
[unjam nihilisti~kih Budista, Tao ili sveprisutni i transcendentni Nihil
kineza, neodredivo i neizrecivo Trajno kod Mahajane. Mnogi
Hri{}anski mistici tako|e govore o neophodnosti potpunog neznanja
Pisma o Jogi 61
kako bi se steklo vrhovno iskustvo i govore tako|e o boànskoj Tami –

oni misle na odbacivanje sveg umnog znanja, ~ine}i um praznim i
uranjaju}i ga u Neispoljeno, param avyaktam. Sve ovo je put uma za
prilaz Svevi{njem – jer izvan avyaktam, tamasah parastat, je Svevi{nji,
Puru{otama iz Gite, Para Puru{a iz Upani{ada. To je adityavarna kao
suprotnost tami Neispoljenog; to je metafora, ali ne puka metafora, jer
je to i simbol tako|e, simbol kojeg u vizuelnom smislu vidi suksma
drsti, suptilna mo} vi|enja, i ne samo simbol, ve}, kako bi se moglo
re}i, ~injenica duhovnog iskustva. Sunce u jogi je simbol naduma, a
nadum je prva mo} Svevi{njeg koju ~ovek sre}e preko granice gde
iskustvo oduhovljenog uma prestaje, a nemodifikovana boànska Svest
po~inje vladavinu vrhovne Prirode, para prakrti. To je ta Svetlost koju
su Vedski mistici nakratko videli i ona je suprotna od interveni{u}e
tame Hri{}anskih mistika, jer nadum je sav svetlost, a ne tama. Umu je
Svevi{nji avyaktam param avyaktam, ali ako sledimo liniju koja vodi
do naduma, pre je rastu}e potvr|ivanje nego li rastu}a negacija ono
kroz {ta se kre}emo.
Svetlost se uvek vidi u jogi unutra{njim okom, ~ak i spolja{njim
okom, ali postoje mnoga svetla; nisu sva i ne dolaze sva iz vrhovne
Svetlosti, param jyotih.
1
"Jer iza sad atman-a je ti{ina asat-a koju su Budisti~ki Nihilisti spoznali kao
sunyam, a izvan te ti{ine je paratpara purusa (puruso varenya adityavarnas
tamasah parastat)." Sri Aurobindo, The Yoga and its Objects ("Joga i njeni
ciljevi", prim. prev., izdanje iz 1968., str. 12-13.).
***
Univerzum je samo delimi~no ispoljenje, a Braman kao njegova

osnova je Sat. Ali tako|e postoji ono koje nije ispoljeno i koje je izvan
ispoljenja, a koje se ne sadrì u bazi ispoljenja. Budisti i ostali su
odatle dobili koncepciju Asata kao krajnje stvari.
Jo{ jedan dat smisao je – Sat=Ve~no, Asat=Privremeno i
Nestvarno.
***
Ose}anje Sopstva kao prostrane mirne Praznine, oslobo|enje od

postojanja kakvo poznajemo, je ono koje ~ovek uvek moè imati, bio
Budista ili ne bio Budista. To je negativni aspekt Nirvane – sasvim je
prirodno za um, ako sledi negativnu kretnju povla~enja, da prvo to
dobije, i ako se zadrìte na tome i odbijete da idete dalje, budu}i
zadovoljni ovim oslobo|enim Ne-Postojanjem, onda je prirodno da
}ete filozofirati poput Budista da je [unja ve~na istina. Lao Ce je
pronicljiviji kada je govorio o tome kao o Ni~emu koje je Sve. Mnogi
naravno imaju pozitivno iskustvo Atmana prvo, ne kao prazninu ve}
kao ~isto nepovezano Postojanje poput Advaitista ([ankara) ili kao
jedno Postoje}e.
***
Oni oni koji imaju iskustvo Nirvane ne ose}aju kao da imaju bilo
kakvo postojanje uop{te. U Budisti~koj Nirvani oni ose}aju kao da
takva stvar uop{te i ne postoji, samo jedna beskrajna nula bez oblika.
U Advaita Nirvani ose}a je samo jedno Prostrano Postojanje, nikakvo
izdvojeno bi}e se nigde ne moè uo~iti. Postoje oblici, naravno, ali to
su samo oblici, ne odvojena bi}a. Um je u ti{ini, misao je prestala –
èlja, strasti, vitalnih kretnji nema nikakvih. Postoji svest, ali samo
bezobli~na elementarna svest bez ograni~enja. Telo se kre}e i dela, ali
ose}aj tela nije tu. Ponekad postoji samo svest o ~istom postojanju,
ponekad samo ~ista svest, ponekad je sve {to postoji samo neprekidna
bezgrani~na Ananda. Da li je sve drugo zaista rastvoreno ili samo
prekriveno je stvar za raspravu, ali u svakom slu~aju to je iskustvo kao
njihovog rastvaranja.
***
Ego i njegovo trajanje, kaù oni Budisti , su iluzija, rezultat stalnog

toka energija i ideja u odre|enoj struji. Nema stvarnog formiranja ega.
[to se ti~e oslobo|enja, ono je u cilju toga da se postane slobodan od
duke duhkha itd. – to je bolni tok energija a da bi se postalo
slobodan od bola one moraju da prekinu svoje trajanje. To je sve u
redu, ali kako je to otpo~elo, za{to bi trebalo da se uop{te zavr{i i kako
iko dobija ikakvu korist od oslobo|enja, po{to nema nikoga tamo,
samo masa ideja i delovanja – te stvari su nere{ive misterije. Ali zar ne
postoji ista te{ko}a i kod Majavadina tako|e, po{to nema \ive stvarno,
samo Braman, a Braman je po prirodi slobodan i nevezan za uvek?
Dakle, kako je ~itava apsurdna stvar Maje nastala i ko biva oslobo|en?
To je ono {to su stari mudraci rekli napokon: "Nema nikog vezanog,
nikog oslobo|enog, nikog ko traga za tim da bude slobodan". To je sve
Pisma o Jogi 63
bila gre{ka (a opet, poprili~no dugove~na). Budisti bi, pretpostavljam,

mogli re}i to tako|e.
***
I prema Budi i prema [ankari oslobo|enje zna~i laju pojedinca u neku

transcendentnu Trajnost koja nije individualizovana – tako da,
logi~no, verovanje u individualnu du{u mora da spre~i oslobo|enje,
dok ose}aj bede u svetu vodi do poku{aja da se pobegne.
***
Fraza "pre}i dalje"1 pokazuje da ono {to se pod njima podrazumeva je
evolucija ne na Zemlji ve} negde izvan, Bog zna gde. U tom slu~aju
Nirvana bi bila mesto ili svet na putu do drugih svetova, a du{a
evoluira iz jednog sveta do drugog – npr. od Zemlje do Nirvane i od
Nirvane do neke Izvan-Nirvane. To je potpuno evropska ideja i krajnje
je neverovatno da su je gajili Budisti. Indijska ideja je bila da je
evolucija ovde i da ~ak Bogovi ako èle da odu izvan svog boànstva i
da steknu oslobo|enje moraju da si|u na Zemlju u tu svrhu. Zapadni
duhovnjaci i drugi su ti koji misle da je ro|enje na Zemlji stadijum
napretka od nekog mesta inferiornog u odnosu na Zemlju i nakon {to
se ~ovek ve} jednom rodi na Zemlji ne vra}a se ve} ide u neki drugi
svet i ostaje tamo dok ne bude mogao da napreduje do nekog drugog
boljeg sveta i tako dalje i dalje... Opet, ovaj "usavr{eni dru{tveni
poredak na Zemlji" svakako nije Budisti~ka ideja, Bude nikad nisu ni
sanjali o tome – njihova preokupacija je bila da pomognu ljudima da
do|u do Nirvane, ne do usavr{enog poretka ovde. Sve to je ~ista
protivure~nost Budizma.
1
"Velikani... se odri~u svog prava da pre|u dalje u jo{ Vi{u Evoluciju i ostaju
u Kosmosu radi dobra svih osetilnih bi}a... To su te Bodi~ke Sile... koje vode
~ove~anstvo... ka usavr{enom dru{tvenom poretku na Zemlji." Tibetan Yoga
and Secret Doctrines Tibetanska joga i tajne doktrine, prim. prev. by Dr. W.
Y. Evans-Wentz.
***
Nirvana ne moè istovremeno da bude kraj Staze na kojoj vi{e nema

ni{ta da se istraùje, a opet samo odmori{te ili, bolje re~eno, po~etak
Vi{e Staze sa svim koje tek treba da se istraùje... Izmirenje tih
gledi{ta bi bilo da je ona kraj niè Staze kroz niù Prirodu i po~etak
Vi{e Evolucije. U tom slu~aju to bi se ta~no slagalo sa u~enjem na{e
joge.
***
Kako se ovaj Apsolut1 razlikuje od Apsoluta Vedante? Ili ovo

oslobo|enje od Vedantske Mukti? Kad bi to bilo tako, nikad ne bi bilo
ovih sva|a izme|u Budizma i Vedantskih {kola. To mora biti da je
neka novosklepana verzija Budizma ili je u protivnom to bio neki
kasniji razvoj u kome se Budizam sveo nazad na Advaitu.
Ali, da li je ova Vi{a Evolucija zaista Budisti~ka ideja ili samo
evropska verzija onog {ta bi Nirvana mogla da bude?
1
"Tako Doktrina [unjate koja leì u osnovi cele Prad`na-Paramite postavlja...
Apsolut kao uro|en u pojavama, jer Apsolut je izvor i podr{ka pojava... i u
poslednjoj analizi stvari od strane Bodi-prosvetljenog uma, oslobo|enog od
Neznanja, dvojnost nestaje i ostaje samo Jedno u Svemu, Sve u Jednom."
Tibetan Yoga and Secret Doctrines by Dr. W. Y. Evans-Wentz.
***
Nema razlike izme|u takvog opisa1 i onog {to se podrazumeva pod

du{om, osim {to se naziva "bezli~nim" – ali o~igledno ovde se bezli~no
koristi kao suprotnost stvarima koje zavise od imena, tela i oblika,
onoga {to se naziva li~no{}u. Evropljani naro~ito, ali tako|e i ljudi bez
filozofskih ideja bi lako pobrkali ovu spolja{nju li~nost sa du{om i
onda bi uskra}ivali ime du{a za nero|en i beskrajan entitet. Da li je
onda oni smatraju za duh ili sopstvo – atman? Ali te{ko}a je u tome da
su stari Budisti odbacili i koncepciju atmana tako|e. Tako da smo opet
u nebranom gro`|u. U~enje Nihilisti~kih Budista je jasno i razumljivo
da ne postoji du{a, samo klupko Sanskara koje se nastavljaju ili njihov
tok koji se obnavlja bez razlaganja (Nirvane). Ali ova Mahajanska
stvar se ~ini kao neka vrsta labavog i grubog kompromisa sa
Vedantom.
1
"Bezli~ni princip, ovo mikrokosmi~ko predstavljanje makrokosmi~kog
istrajava kroz sve postojanje, ili stanja uslovljenog bi}a u Sangsari... Ali
princip bezli~ne svesti ne treba ni na koji na~in poistove}ivati sa li~no{}u koju
predstavlja ime, ili telesni oblik ili Sangsari~ni um... ona je sama ne-
Sangsari~na, budu}i da je nestvorena, nero|ena, neoblikovana, izvan
Pisma o Jogi 65
ljudskog koncepta ili definicije, i stoga prevazilaze}i vreme i prostor... ona je

bez po~etka i bez kraja." Tibetan Yoga and Secret Doctrines by Dr. W. Y. Evans-
Wentz.
***
Postoje elementi u ve}ini joga koji ulaze u ovu, tako da nije

iznena|uju}e da ima ne{to i u Budizmu tako|e. Ali takve ideje kao {to
je Vi{a Evolucija izvan Nirvane meni se ne ~ine izvorno Budisti~kim,
ukoliko naravno nema nekog ogranka Budizma koji je razvio ne{to {to
je autor tako protuma~io. Nikad nisam ~uo za to kao deo Budinih
u~enja – on je uvek govorio o Nirvani kao cilju i odbijao da raspravlja
metafizi~ki {ta bi ona mogla biti.
***
\ainske filozofije se ti~e savr{enstvo pojedinca. Na{e nastojanje je

sasvim druga~ije. Mi èlimo da spustimo nadum kao novu sposobnost.
Kao {to je um sada trajno stanje svesti u ~ove~anstvu, isto tako mi
èlimo da stvorimo rasu u kojoj }e nadum biti trajno stanje svesti.
III
Ne stoji ~injenica da Gita daje ~itavu osnovu [ri Aurobindove poruke;

jer Gita izgleda da priznaje prekid ra|anja u svetu kao krajnji cilj ili
barem kao krajnju kulminaciju joge; ona ne iznosi ideju duhovne
evolucije ili ideju vi{ih ravni i nadumne Svesti Istine i spu{tanja te
svesti kao sredstva potpunog preobraàja Zemaljskog ìvota.
Ideja naduma, Svesti Istine, se nalazi u Rig Vedi prema [ri
Aurobindovom tuma~enju i u jednom ili dva odeljka u Upani{adama,
ali u Upani{adama ona je tamo samo u zametku u konceptu bi}a
znanja, vijnanamaya purusa, nadma{aju}i umno, vitalno i fizi~ko bi}e;
u Rig Vedi ideja je tamo, ali samo u principu, nije razvijena, a ~ak je i
njen princip nestao iz Hindu tradicije.
Upravo ove stvari izme|u ostalih sa~injavaju novinu [ri
Aurobindove poruke u pore|enju sa Hindu tradicijom – ideja da svet
nije ni tvorevina Maje ili samo igra, lila, Boànskog, ili krug ro|enja u
neznanju iz kojeg moramo da pobegnemo, ve} polje ispoljenja u kojem
postoji progresivna evolucija du{e i prirode u Materiji i iz Materije
kroz @ivot i Um u ono {to je izvan Uma dok ne dostigne potpuno
otkrovenje Sat}itanande u ìvotu. Upravo ovo je osnova joge i daje
novi smisao ìvotu.
***
Nema prave protivure~nosti; ta dva odlomka1 ukazuju u Gitinom

sistemu na dve razli~ite kretnje njene joge, gde je potpuna predaja
krunska kretnja. ôvek mora prvo da savlada niù prirodu, izbavi
sopstvo involuirano u niòj kretnji putem vi{eg Sopstva koje se izdiè
u boànsku prirodu; istovremeno ~ovek nudi sva svoja delovanja
uklju~uju}i i unutra{nje delovanje joge kao `rtvu Puru{otami,
transcendentnom i imanentnom Boànskom. Kada se ~ovek izdigne u
vi{e Sopstvo, stekne znanje i bude slobodan, on se potpuno predaje
Boànskom, napu{taju}i sve druge darme dharma , ìve}i jedino po
boànskoj Svesti, boànskoj Volji i Sili, boànskoj Anandi.
Na{a joga nije identi~na sa jogom Gite mada sadrì sve {to je
su{tinsko u Gitinoj jogi. U na{oj jogi mi po~injemo sa idejom, voljom,
te`njom za potpunom predajom; ali istovremeno moramo da
odbacimo niù prirodu, izbavimo sopstvo involuirano u niù prirodu
sopstvom koje se uzdiè do slobode u vi{oj prirodi. Ako ne vr{imo ovu
dvostruku kretnju, u opasnosti smo da na~inimo tamasi~nu i stoga
nestvarnu predaju, ne ~ine}i nikakav napor, nikakav tapas i stoga
nikakav napredak; ili u protivnom moèmo da na~inimo radàsi~nu
predaju ne Boànskom ve} nekoj samona~injenoj la`noj ideji ili slici
Boànskog koja maskira na{ radàsi~ni ego ili ne{to jo{ i gore.
1
"Izbavi sopstvo Sopstvom" (Bhagavad Gita, poglavlje VI, 5); i "Napusti sve
darme" (isto, poglavlje XVIII, 66).
***
Ovaj svet, kako ga Gita opisuje, je anityamasukham, sve dok ìvimo u

sada{njoj svesti sveta; jedino okretanjem od tog ka Boànskom i
ulaskom u Boànsku Svest moè ~ovek da poseduje, tako|e i kroz svet,
ono Ve~no.
***
Pisma o Jogi 67
Jezik Gite u mnogim stvarima izgleda ponekad protivure~an zato {to

dopu{ta dve prividno opre~ne istine i poku{ava da ih pomiri. Ona
dopu{ta ideal odlaska iz samsare u Bramana kao jednu mogu}nost;
tako|e ona potvr|uje i mogu}nost da se ìvi slobodno u Boànskom
(ona kaè "u Meni") i da se deluje u svetu kao \ivanmukta. Ba{ ova
druga vrsta re{enja je ona na koji stavlja najve}i naglasak. Tako
Ramakri{na stavlja "boànske du{e" (I{varakoti), koje mogu da silaze
niz lestvice kao i da se njima uspinju, kao vi{e od \iva (\ivakoti) koje,
~im se jednom popnu, nemaju snagu da si|u ponovo radi boànskog
rada. Potpuna istina je u nadumnoj svesti i mo}i da se odatle radi na
ìvotu i Materiji.
***
Gita se ne moè opisati kao isklju~ivo jevan|elje ljubavi. Ono {to ona
iznosi je joga znanja, posve}enosti i delovanja zasnovana na duhovnoj
svesti i spoznaji jednosti sa Boànskim i jednosti svih bi}a u
Boànskom. Bakti, posve}enosti i ljubavi prema Bogu koji sa sobom
nose jedinstvo sa svim ìvim bi}ima i ljubavi prema svim bi}ima je
dato visoko mesto, ali uvek u povezanosti sa znanjem i delima.
***
Ali obratite pa`nju da Gita nije zami{ljena od strane pisca da bude

alegorija – vi moète re}i, ako èlite, da sada moèmo odbaciti
element drevnog rata tuma~e}i ga kao da je on alegorija. Gita je joga,
duhovna istina primenjena na spolja{nji ìvot i delovanje – ali to moè
biti bilo kakvo delovanje, a ne nu`no neko delovanje koje potse}a na
ono iz Gite. Princip duhovne svesti primenjene na delovanje mora da
se odràva – pojedina~ni primer koji je Gita iskoristila moè se tretirati
kao stvar koja pripada pro{lom svetu.
***
Gita ne govori izri~ito o Boànskoj Majci; ona govori uvek o predaji

Puru{otami – nju pominje samo kao Para Prakriti koja postaje \iva, to
jest, koja ispoljava Boànsko u mnogostrukosti i kroz koju Svevi{nji
stvara sve ove svetove i on li~no silazi kao Avatar. Gita sledi
Vedantsku tradiciju koja se u potpunosti oslanja na I{vara aspekt
Boànskog i govori malo o Boànskoj Majci, jer ima za cilj da se
povu~e iz prirode sveta i da stigne do vrhovne spoznaje izvan njega;
Tantri~ka tradicija se oslanja na aspekt [akti ili I{vari i ~ini da sve
zavisi od Boànske Majke, jer joj je cilj da zaposedne i da dominira
prirodom sveta i da stigne do vrhovne spoznaje kroz njega. Ova joga
insistira na oba aspekta; predaja Boànskoj Majci je od su{tinskog
zna~aja, jer bez nje nema ispunjenja cilja joge.
U odnosu na Puru{otamu Boànska Majka je vrhovna boànska
Svest i Mo} iznad svetova, Adja [akti; ona nosi Svevi{njeg u sebi i
ispoljava Boànsko u svetovima kroz Ak{aru i K{aru. [to se ti~e Ak{are
ona je ista Para [akti koja drì Puru{u nepokretnog u sebi samoj i
tako|e sebe samu nepokretnu u njemu u pozadini sve tvorevine. [to
se ti~e K{are, ona je pokretna kosmi~ka Energija koja ispoljava sva bi}a
i sile.
***
Meni nije poznato da postoji i{ta takvo poput svesti Puru{otame koju
ljudsko bi}e moè posti}i ili ostvariti za sebe; jer, u Giti, Puru{otama je
Svevi{nji Gospod, Svevi{nje Bi}e koje je izvan Nepromenljivog i
Promenljivog i sadrì i Jedno i Mno{tvo. ôvek, kaè Gita, moè
dosti}i Brami~ku svest, spoznati sebe kao ve~ni deo Puru{otame i
ìveti u Puru{otami. Svest Puru{otame je svest Svevi{njeg Bi}a i ~ovek
gubitkom ega i spoznajom svoje istinske su{tine moè da ìvi u njoj.
***
U duhovnoj misli Indije tokom vremena Ri{ija, pa ~ak i pre, elementi

Sankje Sankhya i Vedante su uvek bili kombinovani. Opis Sankje o
konstituciji bi}a (Puru{a, Prakriti, elementi, Indrije, Budi Indriya,
Buddhi , itd.) je bio op{te prihva}en i Kapila se svuda pominjao sa
velikim po{tovanjem. U Giti on se pominje me|u velikim Vibutijima;
Kri{na kaè: "Ja sam Kapila me|u mudracima."
IV
Veda i Vedanta su jedna strana Jedne Istine; Tantra sa svojim

naglaskom na [akti je druga; u ovoj jogi obuhva}ene su sve strane
Istine, ne u sistematskim oblicima koji su im ranije dati, ve} u njihovoj
su{tini, i prenete su do najpotpunijeg i najvi{eg zna~enja. Ali Vedanta
Pisma o Jogi 69
se bavi vi{e principima i su{tinskim stvarima boànskog znanja i stoga

je veliki deo njenog duhovnog znanja i iskustva u komadu prenet u
Arju. Tantra se vi{e bavi oblicima i procesima i organizovanim mo}ima
– sve to se nije moglo preuzeti onakvo kakvo je bilo, jer integralnoj
jogi je potrebno da ona razvije svoje sopstvene oblike i procese; ali
uspon svesti kroz centre i drugo Tantri~ko znanje su tu u pozadini
procesa preobraàja kojem ja dajem toliku va`nost – kao i istina da se
ni{ta ne moè u~initi osim kroz silu Majke.
Proces probu|ene Kundalini koja se penje kroz centre kao i
pro~i{}enje centara je Tantri~ko znanje. U na{oj jogi nema voljnog
procesa pro~i{}enja i otvaranja centara, nema ni podizanja Kundalini
zadatim procesom. Drugi metod se koristi, ali i dalje postoji uspon
svesti sa razli~itih ravni i kroz njih da bi se spojila sa vi{om sve{}u
iznad; postoji otvaranje centara i ravni (umne, vitalne, fizi~ke) kojima
ovi centri zapovedaju; tako|e postoji silazak koji je glavni klju~
duhovnog preobraàja. Stoga, postoji, rekao sam, Tantri~ko znanje u
pozadini preobraàja u ovoj jogi.
***
U na{oj jogi nema voljnog otvaranja ~akri, one se otvaraju same od

sebe silaskom Sile. U Tantri~koj disciplini one se otvaraju odozdo na
gore, Muladara prvo; u na{oj jogi one se otvaraju odozgo na dole. Ali
uspon sile iz Muladare se zbilja odigrava.
***
U Tantri, centri se otvaraju i Kundalini se budi specijalnim procesom,

njegova akcija uspona se ose}a kroz ki~mu. Ovde, pritisak Sile odozgo
je taj koji je budi i otvara centre. Postoji uspon svesti koja se kre}e na
gore dok se ne pridruì vi{oj svesti iznad. Ovo se ponavlja (ponekad se
tako|e ose}a i silazak) dok se svi centri ne otvore i svest ne izdigne
iznad tela. U kasnijem stadijumu ona ostaje iznad i {iri se u kosmi~ku
svest i univerzalno sopstvo. Ovo je uobi~ajni tok, ali ponekad je proces
brì i dolazi do iznenadnog i definitivnog otvaranja iznad.
***
Uspon i silazak Sile u ovoj jogi postiè sebe na svoj sopstveni na~in bez
bilo kakvog neophodnog sprovo|enja detalja koji su izneti u
Tantri~kim knjigama. Mnogi postanu svesni centara, ali drugi naprosto
ose}aju uspon ili silazak na generalni na~in ili od nivoa do nivoa pre
nego li od centra do centra, to jest, oni ose}aju silu kako silazi prvo do
glave, onda do srca, onda do pupka i jo{ niè. Uop{te nije neophodno
postati svestan boànstava u centrima prema Tantri~kom opisu, ali
neki ose}aju Majku u razli~itim centrima. U ovim stvarima na{a
sadana se ne drì znanja datog u knjigama, ve} se samo drì centralne
istine (koja je) u pozadini i ostvaruje je nezavisno bez bilo kakvog
podvrgavanja starim formama i simbolima. Sami centri imaju
druga~ije tuma~enje ovde od onog datog u knjigama Tantrika.
***
Da, cilj na{e joge je da se uspostavi direktan kontakt sa Boànskim

iznad i da se spusti boànska Svest odozgo u sve centre. Okultne mo}i
koje pripadaju umnim, vitalnim i suptilnim fizi~kim ravnima nisu na{
cilj. ôvek moè da ima kontakt sa raznim Boànskim Silama i
Li~nostima usput, ali nema potrebe da se oni uspostavljaju u centrima,
mada se to ponekad de{ava automatski (kao sa ~etiri Li~nosti Majke)
na neko vreme u toku sadane. Ali nije pravilo da se to radi. Na{a joga
je zami{ljena da bude plasti~na i da dopusti sva neophodna delovanja
Boànske Mo}i u skladu sa prirodom, ali ona u svojim detaljima mogu
da variraju kod svakog pojedinca.
***
Okultizam je znanje i ispravno kori{}enje skrivenih sila Prirode.

Okultne sile su sile koje se mogu znati samo odlaskom iza vela
prividnih pojava – naro~ito sile suptilnih fizi~kih i nadfizi~kih ravni.
***
Kako je uobi~ajeno, sva vi{e unutra{nja i sva abnormalna psiholo{ka

iskustva se nazivaju psihi~kim. Ja koristim re~ psihi~ko za du{u, kao
razli~itu od uma i vitala. Svi pokreti i iskustva du{e bi se u tom smislu
nazvali psihi~kim, oni koji se izdiù iz psihi~kog bi}a ili ga direktno
dodiruju; tamo gde preovla|uju um i vital, iskustvo bi se nazvalo
psiholo{kim (povr{insko ili okultno). "Duhovno" nema nu`nu vezu sa
Apsolutom. Naravno, iskustvo Apsoluta je duhovno. Svi kontakti sa
sopstvom, vi{om sve{}u, Boànskim iznad, su duhovni. Postoje drugi
Pisma o Jogi 71
koji ne bi mogli tako o{tro da se klasifikuju ili da se stave jedan

naspram drugog.
Duhovna spoznaja je od primarnog zna~aja i neophodna.
Smatrao bih najboljim da se stekne prvo duhovni i psihi~ki razvoj i da
se stekne sa istom puno}om pre no {to se u|e u okultne regione. Oni
koji u|u prvo u njih mogu na}i da }e im duhovna spoznaja biti znatno
odloèna – drugi upadnu u zamke i lavirinte okultnog i ne iza|u
napolje u ovom ìvotu. Neki nesumnjivo mogu da nastave sa oba,
okultnim i duhovnim, i da ih navedu da pomaù jedno drugom; ali
proces koji ja predlaèm je bezbedniji.
Rukovode}i faktori za nas moraju biti duh i psihi~ko bi}e
ujedinjeni sa Boànskim – okultni zakoni i pojave moraju da se znaju,
ali samo kao instrumentacija, ne kao rukovode}i principi. Okultno je
{iroko polje i komplikovano i ne bez svojih opasnosti. Ono ne treba da
se napusti, ali mu ne treba dati prvo mesto.
***
Aktivnost na astralnoj ravni u kontaktu sa astralnim silama pra}eno

napu{tanjem tela nije duhovni cilj, ve} pripada oblasti okultizma. To
nije deo cilja na{e joge. Tako|e, post nije dopustiv u A{ramu, jer je
njegovo praktikovanje ~e{}e vi{e {tetno nego korisno za duhovno
nastojanje.
Ovaj cilj koji vi sugeri{ete izgleda kao deo traganja za okultnim
mo}ima; na takvo traganje se gleda sa negodovanjem u najve}em delu
od strane duhovnih u~itelja u Indiji, jer ono pripada niìm ravnima i
obi~no pogura tragaoca na stazu koja ga moè odvesti veoma daleko
od Boànskog. Naro~ito je kontakt sa silama i bi}ima astralne (ili, kako
je mi nazivamo, vitalne) ravni pra}en velikim opasnostima. Bi}a te
ravni su ~esto neprijateljski nastrojena prema istinskom cilju
duhovnog ìvota i uspostavljaju kontakt sa tragaocem i nude mu mo}i
i okultna znanja samo kako bi mogla da ga skrenu sa duhovne staze ili
da bi mogla da uspostave svoju kontrolu nad njim ili da ga zaposednu
u svoju sopstvenu svrhu. êsto predstavljaju}i sebe kao boànske
mo}i, ona vode u pogre{nom smeru, daju pogre{ne sugestije i
podstreke i izopa~uju unutra{nji ìvot. Mnogo je onih koji su,
privu~eni tim mo}ima i bi}ima vitalne ravni, okon~ali u definitivnom
duhovnom padu ili sa umnim i fizi~kim izopa~enjem i poreme}ajem.
ôvek neizbe`no dolazi u kontakt sa vitalnom ravni i ulazi u nju u
{irenju svesti koje proizlazi iz unutra{njeg otvaranja, ali ~ovek nikad
ne bi trebalo da sebe stavi u ruke tih bi}a i sila ili da dopusti sebi da ga
vode njihove sugestije i podstrekivanja. To je jedna od glavnih
opasnosti duhovnog ìvota i biti na oprezu protiv njih je neophodnost
za tragaoca ako èli da stigne na svoj cilj. Ta~no je da mnoge
nadfizi~ke ili nadnormalne mo}i dolaze sa {irenjem svesti u jogi; da se
izdigne izvan telesne svesti, da deluje suptilnim sredstvima na
nadfizi~kim ravnima, itd. su prirodne aktivnosti za jogija. Ali za tim
mo}ima se ne traga, one dolaze prirodno, i nemaju astralni karakter.
Tako|e, one moraju da se koriste na ~isto duhovnim smernicama, to
jest, u skladu sa Boànskom Voljom i Boànskom Silom, kao
instrument, ali nikad kao instrumentacija sila i bi}a sa vitalne ravni.
Traìti njihovu pomo} za takve stvari je velika gre{ka.
Produèn post moè dovesti do uzrujavanja nervnog bi}a {to
~esto donosi ìve ma{tarije i halucinacije koje se smatraju za istinska
iskustva; takav post ~esto sugeri{u vitalni Entiteti, jer stavlja svest u
neizbalansirano stanje koje je povoljno za njihove zamisli. Stoga se on
ovde ne ohrabruje. Pravilo koje treba slediti je ono koje je iznela Gita
koja kaè da "Joga nije za onog koji jede previ{e ili onog koji ne jede"
– umereno kori{}enje hrane dovoljne za odràvanje zdravlja i snage
tela.
Nema bratstva tog tipa koji opisujete u Indiji. Postoje jogiji koji
tragaju za tim da steknu i da praktikuju okultne mo}i, ali to je kao
pojedinci koji u~e od pojedinog U~itelja. Okultna udruènja, loè,
bratstva u takvu svrhu kako su opisali Evropski okultisti nisu poznata
u Aziji.
Po pitanju tajnosti, izvesna diskrecija ili }utnja o uputstvima
Gurua i ~ovekovim sopstvenim iskustvima je uvek preporu~ljiva, ali
apsolutna tajnovitost ili pravljenje misterije od ovih stvari nije.
Jednom kad se odabere Guru, ni{ta se ne sme kriti od njega. Predlog
apsolutne tajnosti je ~esto trik astralnih mo}i da spre~e traganje za
prosvetljenjem i pomo}i.
***
Svi ovi va{i "eksperimenti" su zasnovani na vitalnoj prirodi i umu u

vezi s njom; rade}i na toj osnovi nema sigurnosti protiv la`nosti i
osnovne gre{ke. Nikakva koli~ina mo}i (malih ili velikih) koje se
razviju ne moè biti garancija protiv zastranjivanja od Istine; a ako
dopustite gordosti i aroganciji i razmetljivosti da se uvu~e u vas i
obuzme vas, sigurno }ete pasti u gre{ku i pod mo} radàsi~ne Maje i
Pisma o Jogi 73
Avidje. Na{ cilj nije da steknemo mo}i, ve} da se uspnemo ka

boànskoj Svesti Istine i da spustimo njenu Istinu u niè ~lanove. Sa
Istinom sve neophodne mo}i }e do}i, ne kao ne~ije sopstvene, ve} kao
od Boànskog. Kontakt sa istinom ne moè da raste kroz radàsi~no
umno i vitalno samoisticanje, ve} samo kroz psihi~ku ~istotu i
predanost.
***
Astasidiji astasiddhis kakvi se sti~u u obi~noj jogi su vitalne mo}i ili,

kao u Radàjogi, umni sidiji. Oni su obi~no nesigurni u svojoj primeni i
rizi~ni zavise}i od odràvanja procesa kojim su dostignuti.
***
Fizi~ka Priroda ne zna~i samo telo ve} ta fraza obuhvata preobraàj

~itavog fizi~kog uma, vitala, materijalne prirode – ne name}u}i im
sidije, ve} stvaraju}i novu fizi~ku prirodu koja treba da bude boravi{te
nadumnog bi}a u novoj evoluciji. Nemam svest o tome da se ovo
radilo bilo kakvim Hatajogi~kim ili drugim procesom. Umna ili vitalna
okultna mo} moè samo da donese sidije vi{eg nivoa u ìvot pojedinca
– kao Sanjasi koji je mogao da uzme bilo koju koli~inu otrova da mu
ne {kodi, ali je umro od otrova na kraju kad je zaboravio da se
pridràva uslova sidija. Delovanje nadumne mo}i o kakvom postoji
vizija nije uticaj na fizi~ko daju}i mu abnormalne sposobnosti ve}
ulazak i proìmanje koje ga menja u celosti u supramentalizovano
fizi~ko. Nisam tu ideju nau~io iz Veda ili Upani{ada, i ne znam da li
ne{to takvo tamo postoji. Ono {to sam primio o nadumu je bilo
direktno, ne izvedeno, znanje koje mi je dato; tek kasnije sam na{ao
izvesna potvr|uju}a otkrovenja u Upani{adama i Vedama.
***
Ima mnogo jogina Vedantske {kole koji slede i sidije i krajnje

oslobo|enje – oni bi rekli, pretpostavljam, da uzimaju sidije na putu
do Nirvane. Uskla|enje je u nadumu – Boànskoj Istini istovremeno
stati~koj i dinami~koj, povla~enju i ga{enju Neznanja, ponovnom
stvaranju u Boànskom Znanju.
***
Ja li~no nisam ~itao Joga Va{i{tu Yoga-Vasistha , ali iz onoga {to sam
~itao o njoj, to mora biti da je knjiga koju je napisao neko sa znatnim
okultnim znanjem.
îni mi se da ove razlike u proceni dolaze od uma koji polaè naglasak

na jednu ili drugu stranu pristupa Boànskom ili uzdiè u visine jedan
aspekt spoznaje nad drugim. Kada postoji pristup kroz srce, kroz
Ljubav i Bakti, najvi{a kulminacija je u transcendentnoj Anandi,
neizrecivom Blaènstvu ili Blaènosti sjedinjenja sa Boànskim kroz
Ljubav. ]ajtanjina Chaitanya {kola je polagala naro~it i zapravo
jedini naglasak na ovaj put i u~inila od toga ~itavu stvarnost svesti
Kri{ne. Ali transcendentna Ananda je tu u za~etku i na kraju sveg
postojanja i ovo nije i ne moè biti jedini put do nje. Neko moè sti}i
do nje kroz svest Vasudeve, {to je {iri, vi{e mentalizovan pristup – kao
u metodu Gite gde su znanje, dela, bakti svi centrirani u Kri{ni,
Jednom, Svevi{njem, Svemu, i sti}i kroz kosmi~ku svest do svetlosne
transcendencije. Postoji put tako|e opisan u Taitirija Upani{adi,
Vedantinom Jevan|elju Blaènstva. To su svakako {ire metode, jer one
uzimaju ~itavo postojanje kroz sve njegove delove i puteve bi}a do
Boànskog. Ako su manje intenzivni na svojoj polazi{noj ta~ki, {iri i
sporiji pokret, nema razloga da se pretpostavi da su manje intenzivni
na svom vrhuncu dolaska. To je ista transcendencija do koje svi stiù,
ili sa velikim pokretom koji skuplja sve duhovno u nama da ga ponese
tamo u prostranom prefinjavanju, ili u jednom jedinom intenzivnom
uzdizanju ostavljaju}i sve ostalo po strani. Ali ko }e re}i koje je dublje
od ovo dvoje? Usredsre|ena ljubav ima svoju sopstvenu dubinu koja
se ne moè meriti; usredsre|ena mudrost ima {iru dubinu, ali ~ovek
ne moè re}i da je dublja.
Kosmi~ke vrednosti su samo odrazi istine Transcendencije u
manjoj istini iskustva vremena koje je razdvajaju}e i vidi razli~ito
hiljadu aspekata Jednog. Kako se ~ovek izdiè kroz um ili bilo koji deo
ispoljenog bi}a, bilo koji od ovih aspekata, ili vi{e njih, mogu da
postanu sve vi{e i vi{e prefinjeni i da teè ka svom vrhovnom
transcendentalnom intenzitetu, i koji god aspekt da se tako doìvi
oduhovljena umna svest ga progla{ava za vrhovnu stvar. Ali kada
~ovek ode izvan uma, sve teì ne samo da se prefini ve} da se stopi
Pisma o Jogi 75
skupa dok razdvojeni aspekti ne povrate svoju prvobitnu sjedinjenost,

nedeljivu u apsolutnosti od svega koje je na~injeno jednim tj. da bude
jedno, prim. prev. . Um moè da zamisli i da ima iskustvo postojanja
bez svesti ili Anande i ovo prima svoj krajnji izraz u nesvesnosti koja
se pripisuje Materiji. Tako on tako|e moè da zamisli Anandu ili
Ljubav kao odvojen princip; on ~ak ose}a svest i postojanje kako gube
sami sebe u transu ili zanosu Ljubavi ili Anande. Tako, tako|e,
ograni~eno li~no gubi sebe u Osobi koju nije mogu}e ograni~iti,
zaljubljenik u ve~itom Voljenom, ili, u drugom slu~aju, li~no u
Bezli~nom – zaljubljenik ose}a sebe uronjenim, gube}i se u
transcendentalnoj stvarnosti Ljubavi i Anande. Li~no i bezli~no i same
um postavlja i doìvljava kao odvojene stvarnosti i za jedno ili drugo
se kaè da je vrhovno i tako se na njega gleda, tako da li~no moè da
ima laju u Bezli~nom, ili, naprotiv, bezli~no nestaje u apsolutnoj
stvarnosti svevi{nje i boànske Li~nosti – bezli~no je u tom pogledu
samo svojstvo ili mo} li~nog Boànskog. Ali na vrhuncu duhovnog
iskustva koje prelazi izvan uma ~ovek po~inje da ose}a stapanje svih
ovih stvari u jedno. Svest, Postojanje, Ananda vra}aju se svom
nedeljivom jedinstvu, Sat}itanandi. Li~no i bezli~no postaju neopozivo
jedno, tako da postavljati jedno naspram drugog izgleda kao ~in
neznanja. Ova tendencija ujedinjenja je osnova nadumne svesti i
iskustva; zbog kosmi~kih ili stvarala~kih razloga nadum moè postaviti
jedan aspekt da bude istaknutiji tamo gde je to potrebno ali je svestan
sveg ostalog iza njega ili sadrànog u njemu i ne prima u svoj vidik
nikakvo razdvajanje ili suprotstavljanje nigde. Iz tog razloga nadumna
tvorevina bi bila mnogostruki sklad, ne razdvaja~ki proces koji
fragmenti{e ili analizira Jedno u delovima i postavlja te delove preko,
jedne naspram drugih ili, u drugom slu~aju, da ih stavlja opre~no
jedan protiv drugog i da mora kasnije da ih sinteti{e i skupi zajedno
kako bi stigla do sklada ili, ina~e da isklju~i jedan ili sve delove kako bi
spoznala nedeljivo Jedno.
Vi govorite o Vai{nava {koli koja nagla{ava li~ne radosti, kao u
klasifikaciji Bava Bhava-s , i kaète da su ovo kratka i brza ose}anja i
da im manjka prostranost ili {irina. Nesumnjivo, kada se ona prvi put
osete i onako kako ih oseti ograni~ena svest u svom uobi~ajenom
funkcionisanju i pokretu; ali to je samo zato {to emocionalno u ~oveku
sa ovim nesavr{enim telesnim instrumentom deluje u velikoj meri u
napadima spasms na engleskom, prim. prev. intenziteta kada èli da
sublimira i ne moè da odrì ni trajnost ni meru, niti prefinjeni izliv
ovih stvari. Ali kako pojedina~no postaje kosmi~ko (~injenje pojedinca
univerzalnim bez da izgubi svoju vi{u pojedina~nost kao boànski
centar je jedan od procesa koji vodi ka nadumnoj Istini), ova
nemogu}nost po~inje da nestaje. Istina koja je iza dasje ili madure
dasya, madhura ili bilo koje druge Bave ili stapanja Bava postaje
prostrano i obilno trajno stanje – ako, kojim slu~ajem, izgube ne{to od
svojih kra}ih intenziteta tim produàvanjem sebe, one ih oporavljaju
hiljadostruko u pokretu univerzalizovanog pojedinca ka
Transcendenciji. Postoji vazda-{ire}e iskustvo koje preuzima elemente
duhovne spoznaje, i u ovom procesu uzdizanja i preobraàvanja oni
postaju druge i ve}e stvari nego {to su bili i sve vi{e zauzimaju njihovo
mesto sublimacijom, prvo u duhovnoj kosmi~koj, potom u svegrle}oj
transcendentnoj celini.
Razlika gledi{ta izme|u [ankare i Ramanu|e i, sa druge strane,
]ajtanje u vezi Kri{ne proisti~e iz smera njihovog iskustva. Kri{na je
bio samo aspekt Vi{nua za druge zato {to ta ekstati~na forma ljubavi i
bakti koja je postala povezana sa Kri{nom nije bila za njih celina. Gita,
poput ]ajtanje, ali sa druga~ije ta~ke gledi{ta, je gledala na Kri{nu kao
na samo Boànsko. ]ajtanji je on bio Ljubav i Ananda, a Ljubav i
Ananda su za njega bili najvi{e transcendentalno iskustvo, tako da je i
Kri{na tako|e morao biti Svevi{nji. Za pisca Gite, Kri{na je bio izvor
Znanja i Mo}i kao i Ljubav, Uni{titelj, Odrìtelj, Tvorac, u jednom,
tako da nu`no proisti~e da je Vi{nu bio samo jedan aspekt
univerzalnog Boànskog. U Mahabarati uistinu Kri{na dolazi kao
inkarnacija Vi{nua, ali to se moè izokrenuti tako {to bi se smatralo da
se on upravo kroz aspekt Vi{nua kao svoje frontalne pojave ispoljio;
jer da se ve}e Boànstvo moè ispoljiti kasnije od drugih je logi~no ako
smatramo ispoljenje za progresivno – kao {to je Vi{nu u Vedama mla|i
Indra, Upendra, ali prestiè od sebe starijeg i kasnije zauzima mesto
iznad njega u Trimurtiju.
Ne mogu da kaèm mnogo o Vai{nava ideji o obliku Kri{ne.
Oblik je osnovno sredstvo ispoljenja i bez njega bi se moglo re}i da
ispoljenje bilo ~ega nije potpuno. âk i ako Bezobli~no logi~no
prethodi Obliku, ipak nije nelogi~no pretpostaviti da je u Bezobli~nom
Oblik uro|en i da ve} postoji u misti~noj latentnosti, u protivnom kako
bi se mogao ispoljiti? Jer bilo koji drugi proces bi bio stvaranje
nepostoje}eg, ne ispoljavanje. Ako je tako, bilo bi podjednako logi~no
pretpostaviti da postoji ve~ni oblik Kri{ne, duh-telo. [to se ti~e najvi{e
Stvarnosti, ona je, nesumnjivo, Apsolutno Postojanje, ali da li je ona
samo to? Apsolutno Postojanje kao apstrakcija moè da isklju~i sve
drugo iz sebe i da se svede na neku vrstu vrlo pozitivne nule; ali
Pisma o Jogi 77
Apsolutno Postojanje kao stvarnost ko }e definisati i re}i {ta jeste ili

nije u svojim nezamislivim dubinama, svojoj Misteriji koju nije mogu}e
ograni~iti? Um u obi~nom slu~aju moè da zamisli Apsolutno
Postojanje samo kao negaciju svojih sopstvenih koncepata –
prostornih, vremenskih ili drugih. Ali on ne moè re}i {ta je u osnovi
ispoljenja ili {ta je ispoljenje ili za{to uop{te postoji ispoljenje iz svoje
pozitivne nule – a Vai{nave, moramo se setiti, ne dopu{taju ovu
koncepciju kao apsolutnu i prvobitnu istinu Boànskog. Stoga nije
strogo nemogu}e da ono {to zami{ljamo i opaàmo kao prostorni oblik
moè da odgovara nekoj mo}i bezobli~nog Apsoluta. Ne kaèm sve to
kao definitivnu izjavu Istine, samo ukazujem na to da je poloàj
Vai{nava na svojoj osnovi daleko od toga da je logi~ki ili metafizi~ki
neodrìv.
***
Vai{nave prihvataju svet kao Lilu, ali istinska Lila je negde drugde u
ve~nom Brindavanu. Sve religije koje veruju u li~no Boànstvo
prihvataju univerzum kao stvarnost, Lilu ili tvorevinu kao na~injenu
Bo`jom Voljom, ali privremenu, a ne ve~nu. Cilj je ve~ni status iznad.
***
Ideja privremenog carstva nebeskog se sadrì u Puranama i osmislili

su je neki Vai{navski sveci ili pesnici; ali to je posve}eni~ka ideja,
nikakva filozofska osnova se ne daje za to o~ekivanje. Mislim da je
Tantri~ko prevazilaènje nesavr{enstava pojedina~no postignu}e, ne
kolektivno.
***
Vi opisujete bogat ljudski egoisti~ni ìvot koji ste mogli da vodite i

kaète "sve u svemu, ne bedan ìvot, prizna}ete". Na papiru to ~ak
deluje veoma sjajno i zadovoljavaju}e, kako ga vi opisujete. Ali nema
stvarnog ili krajnjeg zadovoljenja u njemu, osim za one koji su isuvi{e
obi~ni ili prosti da bi tragali za bilo ~im drugim, pa ~ak i oni nisu
stvarno zadovoljni ili sre}ni – a na kraju, on zamara i gnjavi. @alost i
bolest, sukob i borba, razo~arenje, razbijanje iluzija i sve vrste ljudske
patnje dolaze i razbijaju njegov sjaj u komadi}e – a onda propadanje i
smrt. To je vitalni egoisti~ni ìvot kakvim ga je ~ovek nalazio
vekovima, a ipak to je ono za ~im ovaj deo va{eg vitala àli. Kako vam
ne uspeva da vidite, kada polaète toliki naglasak na poèljnost puke
ljudske svesti, da je patnja njena zna~ka? Kada se vital opire promeni
iz ljudske u boànsku svest, ono {to on brani je njegovo pravo na tugu
i patnju i sve ostalo tog tipa, varirano i olak{ano, bez sumnje, nekim
vitalnim ili umnim zadovoljstvima i zadovoljenjima, ali vrlo delimi~no
njima olak{ani i samo na neko vreme. U va{em vlastitom slu~aju, on je
ve} po~eo da vas gnjavi i to je ono zbog ~ega ste se okrenuli od njega.
Nema sumnje, postojale su radosti intelekta i umetni~kog stvaranja, ali
~ovek ne moè da bude samo umetnik; postoji spolja{nji, sasvim
ljudski, niì vitalni deo i, kod svih sem nekolicine, on je najbu~niji i
najuporniji deo. Ali {ta je bilo nezadovoljno u vama? To je bila du{a
unutra, pre svega, i kroz nju vi{i um i vi{i vital. Za{to onda prebacivati
Boànskom da vas je zavelo na stranputicu kada vas je okrenulo jogi i
dovelo ovamo? Ono je naprosto odgovaralo na zahtev va{eg
sopstvenog unutra{njeg bi}a i vi{ih delova va{e prirode. Ako imate
toliko te{ko}a i postajete nespokojni, to je zato jer ste jo{ uvek
podeljeni i ne{to u va{em nièm vitalu i dalje àli za onim {to je
izgubilo ili, kao cenu za svoje drànje ili nadoknadu – cenu koja ima
smesta da mu se plati – traì ne{to sli~no i ekvivalentno u duhovnom
ìvotu. Ono odbija da veruje da postoji ve}a nadoknada, ve}i vitalni
ìvot koji ga ~eka, ne{to pozitivno u ~emu ne}e biti stare nedovoljnosti
i nemira i finalnog nezadovoljstva. Glupavost nije u boànskom
vo|stvu, ve} u iracionalnom i tvrdoglavom otporu ovog zbunjenog i
pomra~enog va{eg dela prema zahtevu, koji ne postavlja samo ova
joga, ve} sva joga – za neophodne uslove za zadovoljenje te`nje va{e
sopstvene du{e i vi{e prirode.
"Ljudska" vitalna svest se uvek kretala izme|u dva pola, obi~nog
vitalnog ìvota koji ne moè da zadovolji i povla~enja od njega ka
asketskom re{enju. Indija je pro{la potpuno kroz tu klackalicu, Evropa
po~inje jo{ jednom nakon punog oprobavanja da ose}a neuspeh pukog
vitalnog egoisti~nog ìvota. Tradicionalne joge – na koje se vi pozivate
– su zasnovane na kretnji izme|u ova dva pola. S jedne strane su
[ankara i Buda, i ve}ina ide, ako ne istim putem, a ono u tom pravcu;
s druge su Vai{navske ili Tantri~ke smernice koje poku{avaju da
kombinuju asketizam sa nekom sublimacijom vitalnog impulsa. I gde
su te smernice zavr{ile? Pale su nazad na drugi pol, do vitalnog
prodora, ~ak iskvarenosti i gubitka svog duha. U dana{nje vreme op{ti
pokret je ka poku{aju pomirenja, i vi ste aludirali ponekad na neke od
protagonista ovog poku{aja i pitali me za moje mi{ljenje o njima,
Pisma o Jogi 79
budu}i da je va{e bilo nepovoljno. Ali ti ljudi nisu puki {arlatani, i ako
ima i~eg {to ne valja kod njih (o ~emu ne govorim), to moè jedino
biti zato {to nisu u stanju da se odupru magnetskom privla~enju ovog
nièg pola egoisti~ne vitalne prirode èlje. A ako nisu u stanju da se
odupru, to je zato {to nisu na{li istinsku silu koja }e ne samo
neutralisati to privla~enje i spre~iti propadanje i pad nadole, ve}
preobraziti i koristiti i zadovoljiti u svojoj sopstvenoj dubljoj istini,
umesto da uni{ti ili odbaci, ìvotnu silu i otelovljenje u Materiji; jer, to
se moè jedino u~initi pomo}u mo}i naduma i nijednom drugom.
Vi se pozivate na Vai{nava-Tantri~ke tradicije; na ]ajtanju,
Rampra{ada, Ramakri{nu. Ja znam pone{to o njima i, ako nisam
poku{ao da ih ponavljam, to je zato jer ne nalazim u njima re{enje,
izmirenje za kojim tragam. Va{ citat od Rampra{ada mi ni najmanje ne
pomaè – a ne podràva ni va{u tezu, tako|e. Rampra{ad ne govori o
otelovljenom, ve} o bestelesnom i nevidljivom Boànskom – ili
vidljivom samo u suptilnom obliku unutra{njem iskustvu. Kada govori
o odràvanju svog zahteva ili slu~aja protiv Majke dok ga ona ne
podigne u svoje krilo, on ne govori ni o kakvom spolja{njem vitalnom
ili fizi~kom kontaktu, ve} o unutra{njem psihi~kom iskustvu; precizno
re~eno, on se buni protiv nje {to ga ona drì u ve~noj vitalnoj i fizi~koj
prirodi i insistira na tome da ga ona uzme na psiho-duhovnu ravan u
duhovno jedinstvo sa njom.
Sve to je veoma dobro i veoma lepo, ali nije dovoljno; jedinstvo
zbilja mora da se spozna prvo u unutra{njem psiho-duhovnom
iskustvu, jer bez toga ni{ta postojano ili trajno ne moè da se u~ini; ali
tako|e mora postojati spoznaja Boànskog u spolja{njoj svesti i ìvotu,
na vitalnim i fizi~kim ravnima na njihovim su{tinskim linijama. To je
ono {ta, bez da va{ um to razume ili kako }e se to obaviti, vi traìte, i
ja tako|e; samo {to ja vidim neophodnost vitalnog preobraàja, dok vi
izgleda da mislite i da zahtevate da se to obavi bez ikakvog radikalnog
preobraàja, ostavljaju}i vital takvim kakav je. U po~etku, pre nego {to
sam otkrio tajnu naduma, ja sam li~no poku{ao da tragam za
pomirenjem kroz zdruìvanje duhovne svesti sa vitalom, ali moje
iskustvo i svo iskustvo pokazuje da to ne vodi ni~em definitvnom i
kona~nom – to se zavr{ava tamo gde je i po~elo, na pola puta izme|u
dva pola ljudske prirode. Zdruìvanje nije dovoljno, preobraàj je
neophodan.
Tradicija poznije Vai{nava Bakti je poku{aj da se sublimi{u
vitalni impulsi kroz ljubav okre}u}i ljudsku ljubav prema Boànskom.
Ona je na~inila snaàn i intenzivan napor i imala je mnoga bogata i
prelepa iskustva; ali njena slabost je bila ba{ tu, to {to je ona ostala
valjana jedino kao unutra{nje iskustvo okrenuto prema unutra{njem
Boànskom, ali je stala na toj ta~ki. ]ajtanjina prema nije bila ni{ta
drugo do li psihi~ka boànska ljubav sa sna`nim sublimiranim vitalnim
ispoljenjem. Ali onog trentka kada je Vai{navizam pre ili posle njega
na~inio poku{aj ka ve}em okretanju spolja, znamo {ta se dogodilo –
vitalisti~ko propadanje, mnogo iskvarenosti i pad. Ne moète se
pozivati na ]ajtanjin primer kao protiv psihi~ke ili boànske ljubavi;
njegova nije bila ne{to tek vitalno-ljudsko; u svojoj su{tini, mada ne u
svom obliku, to je bio u velikoj meri prvi korak u preobraàju, koji
traìmo od sadaka, da u~ine svoju ljubav psihi~kom i da koriste vital
ne radi njega samog, ve} kao izraz ostvarenja du{e. To je prvi korak i
mo`da za neke on moè biti dovoljan, jer mi ne traìmo od svih da
postanu nadumni; ali za bilo kakvo puno ispoljenje na fizi~koj ravni
nadumno je neophodno.
U kasnijoj Vai{nava tradiciji sadana poprima oblik primene
ljudske vitalne ljubavi u svim svojim glavnim smerovima ka
Boànskom; viraha, abhimana, ~ak i potpuna razdvojenost (kao
odlazak Kri{ne u Maturu) su na~injene istaknutim elementima ove
joge. Ali sve to je bilo samo namenjeno – u samoj sadani, ne u
Vai{nava pesmama – kao prelaz ~iji je kraj milana ili potpuno
sjedinjenje; ali naglasak koji su neki stavljali na nepovoljne elemente
skoro da je ~inio da borba, razdvajanje, abhimana, izgledaju kao celo
sredstvo, ako ne i sam cilj ove vrste prema-joge. Opet, ovaj metod se
primenjivao samo na unutra{nje, ne na fizi~ki otelovljeno Boànsko i
odnosio se na izvesna stanja i reakcije unutra{nje svesti u njenom
traganju za Boànskim. U odnosima sa otelovljenim Boànskim
Ispoljenjem, ili, mogao bih dodati, u~enika sa Gurom, takve stvari su
mogle iznicati kao rezultat ljudske nesavr{enosti, ali od njih nije
na~injen deo teorije odnosa. Ne mislim da su formirale regularan i
ovla{}en deo odnosa bakta prema Guruu. Naprotiv, za odnos u~enika
prema Guruu u Guruvadi se uvek pretpostavljalo da je to odnos
oboàvanja, po{tovanja, potpunog sre}nog poverenja, bespogovornog
prihvatanja vo|stva. Primena nepromenjenih vitalnih odnosa prema
otelovljenom Boànskom bi mogla dovesti i dovodila je do pokreta koji
nisu podsticajni za napredak u jogi.
Ramakri{nina joga je tako|e bila okrenuta samo ka unutra{njoj
spoznaji unutra{njeg Boànskog – ni{ta manje, ali tako|e i ni{ta vi{e.
Verujem da je Ramakri{nina re~enica o zahtevu sadake prema
Boànskom za koje je `rtvovao sve bila potvrda unutra{njeg a ne
Pisma o Jogi 81
spolja{njeg zahteva, prema unutra{njem pre nego li prema bilo kom

fizi~ki otelovljenom Boànskom: to je bio zahtev za punim duhovnim
jedinstvom, zaljubljenikom u Boga koji traga za Boànskim, ali
Boànsko koje tako|e daje sebe i sre}e se sa zaljubljenikom u Boga. Ne
moè biti primedbi na to; takav zahtev svi tragaoci za Boànskim
imaju; ali {to se ti~e modaliteta ovog boànskog susreta, to nas ne nosi
mnogo dalje. U svakom slu~aju, moj cilj je spoznaja na fizi~koj ravni i
ja ne mogu da pristanem tek na to da ponavljam Ramakri{nu. îni mi
se da se tako|e se}am da je dugo vremena on bio povu~en u sebe, nije
sav njegov ìvot proveden sa u~enicima. On je dobio svoj sidi prvo u
samo}i i kad je iza{ao napolje i primao svakoga, dakle, nekoliko
godina toga mu je iznurilo telo. Na to, pretpostavljam, on nije imao
primedbe; jer on je ~ak izneo teoriju, kada je Ke{av ândra umirao, da
duhovno iskustvo treba da iznuri telo. Ali istovremeno, kada su ga
pitali za{to je dobio bolest u grlu, on je odgovorio da su to bili gresi
njegovih u~enika koje su oni bacali na njega, a koje je on morao da
proguta. Ne bivaju}i zadovoljan, kao {to je bio on, samo unutra{njim
oslobo|enjem, ne mogu da prihvatim ove ideje ili ove rezultate, jer to
meni ne zvu~i kao uspe{no susretanje Boànskog i sadake na fizi~koj
ravni, ma koliko uspe{no to bilo za unutra{nji ìvot. Kri{na je ~inio
velike stvari i vrlo je jasno da je bio ispoljenje Boànskog. Ali se se}am
odeljka u Mahabarati u kome se àli na nemiran ìvot koji su mu dali
njegovi sledbenici i oboàvaoci, na njihove stalne zahteve,
prebacivanja, njihovo bacanje njihove neizmenjene vitalne prirode na
njega. A u Giti on govori o ovom ljudskom svetu kao o prolaznoj i
àlosnoj stvari i, uprkos svom jevan|elju boànskog delovanja, izgleda
skoro da priznaje da je napustiti ga napokon najbolje re{enje. Tradicije
pro{losti su veoma velike na svom mestu, u pro{losti, ali ne vidim
za{to bismo mi trebali da ih naprosto ponavljamo i da ne idemo dalje.
U duhovnom razvoju svesti na Zemlji velika pro{lost treba da bude
pra}ena ve}om budu}no{}u.
Postoji pravilo koje izgleda da svi vi u potpunosti ignori{ete –
te{ko}e fizi~kog otelovljenja i boànska spoznaja na fizi~koj ravni.
Ve}ini se to ~ini da je prosta alternativa, ili Boànsko si|e dole u punoj
mo}i i stvar se obavi, bez te{ko}a, bez neophodnih uslova, bez zakona
ili procesa, samo ~udo i ~arolija, ili u protivnom, e, pa to ne moè biti
da je Boànsko. Opet, svi vi (ili skoro svi) insistirate na tome da
Boànsko postane ljudsko, ostaju}i u ljudskoj svesti, a protestvujete
protiv bilo kakvog poku{aja da na~inite ljudsko Boànskim. S druge
strane, postoje bu~ni izlivi razo~arenja, zbunjenosti, nepoverenja,
mo`da ogor~enja ako postoje ljudske te{ko}e, ako postoji naprezanje u
telu, silovita borba sa du{manskim silama, prepreke, blokade, bolest i
neki po~inju da govore: "Oh, ni~ega Boànskog nema ovde!" – kao kad
bi neko mogao da ostane vitalno i fizi~ki u nepreobraènoj ljudskoj
svesti, u nepromenjenom kontaktu sa njom, da udovolji njenim
zahtevima, a ipak da bude imun pod svim okolnostima i u svim
uslovima na naprezanje i borbu i bolest. Ako èlim da oboìm ljudsku
svest, da spustim nadumno, Svest Istine, Svetlost, Silu u fizi~ko da bih
ga preobrazio, da bih stvorio tamo ve}u puno}u Istine i Svetlosti i
Mo}i i Blaènstva i Ljubavi, reakcija je odbojnost ili strah ili nevoljnost
– ili sumnja da li je to mogu}e. S jedne strane nalazi se zahtev da
bolest i ostalo treba da bude nemogu}e, s druge nasilno odbacivanje
jedinog uslova pod kojim ove stvari mogu da postanu mogu}e. Znam
da je ovo prirodna nedoslednost ljudskog vitalnog uma koji èli dve
nedosledne i nespojive stvari zajedno; ali to je jedan razlog za{to je
neophodno preobraziti ljudsko i staviti ne{to malko osvetljenije na
njegovo mesto.
Ali zar je Boànsko onda ne{to tako uàsno, jezivo ili odbojno da
ideja o njegovom ulasku u fizi~ko, njegovo oboènje ljudskog treba da
stvori ovo uzmicanje, odbijanje, bunt ili strah? Mogu da razumem da
}e neizmenjeni vital, vezan za svoje sitni~ave patnje i zadovoljstva, za
kratku neznala~ku dramu ìvota, da uzmi~e od onoga {to }e ga
promeniti. Ali za{to bi se zaljubljenik u Boga, tragalac za Bogom,
sadaka bojao oboènja svesti? Za{to bi mu smetalo da postane jedno
po prirodi sa onim za ~im traga, za{to bi se povla~io unazad od
sadrsya-mukti? Iza ovog straha obi~no su dva uzroka: prvi, postoji
ose}aj vitala da }e morati da prestane da bude zamra~en, grub, kaljav,
egoisti~an, neprefinjen (duhovno), pun stimuli{u}ih èlja i malih
zadovoljstava i zanimljivih patnji (jer on uzmi~e ~ak i pred Anandom
koja }e ovo zameniti); dalje, postoji neka nejasna neznala~ka ideja
uma, zahvaljuju}i, pretpostavljam, asketskoj tradiciji, da je boànska
priroda ne{to hladno, ogolelo, prazno, strogo, nadmeno, bez sjajnih
bogatstava egoisti~nog ljudskog vitalnog ìvota. Kao da ne postoji
boànski vital i kao da taj vital i sam nije, kada stekne sredstva da se
ispolji (i kao da ne}e na~initi ìvot na Zemlji tako|e), beskrajno vi{e
pun(im) lepote, ljubavi, zra~enja, topline, vatre, intenziteta i boànske
strasti i sposobnosti za blaènstvom od sada{nje nemo}ne, pa}eni~ke,
sitni~ave i prolazno uzbu|ene i brzo zamorene vitalnosti i dalje tako
nesavr{ene ljudske tvorevine.
Pisma o Jogi 83
Ali vi }ete re}i da nije Boànsko to od ~ega vi odstupate, {ta vi{e

vi ga prihvatate i zahtevate ga (pod uslovom da nije isuvi{e boànsko),
ali ono na {ta imate primedbe je nadumno – veliko, uzvi{eno,
nerazumljivo, nepristupa~no, neka vrsta strogog Nirakar Bramana.
Nadumno tako opisano je baba-roga koju je stvorio ovaj deo va{eg
vitalnog uma kako bi upla{io sebe i opravdao svoj stav. U pozadini
ovog ~udnog opisa izgleda da je ideja da je nadumno nova verzija
Vedantskog Parabramana koji nema odlike i s kojim je nemogu}e
op{titi, prostrano, veliko, hladno, prazno, daleko, razaraju}e,
ophrvavaju}e; ono nije ba{ to, naravno, po{to ono moè da si|e dole,
ali u sve prakti~ne svrhe ono je podjednako lo{e! ûdno je da
priznajete svoje neznanje onoga {ta bi nadumno moglo biti, a ipak vi u
ovim raspoloènjima ne samo {to izri~ete kategori~no kakvo je, ve}
nagla{eno odbijate moje iskustvo u vezi njega kao da nema nikakvu
prakti~nu vrednost ili kao da ono ne vredi ni za kog drugog sem za
mene li~no! Nisam instistirao, odgovorio sam samo neobavezno jer ne
traìm sada od vas da budete ne-ljudski i boànski, a jo{ znatno manje
da budete nadumni; ali po{to se vi uvek vra}ate na ovu ta~ku kada
imate ove napade i od nje pravite stoèr – ili barem glavnu podr{ku –
svoje depresije, primoran sam da odgovorim. Nadumno nije veliko,
nadmeno, hladno i strogo; ono nije ne{to suprotstavljeno punom
vitalnom i fizi~kom ispoljenju ili u neskladu sa njima; naprotiv, ono
nosi u sebi jedinu mogu}nost pune puno}e vitalne sile i fizi~kog ìvota
na Zemlji. Upravo zato {to je to tako, {to mi je tako razotkriveno i ni iz
jednog drugog razloga, ja sam ga pratio i istrajao dok nisam do{ao u
kontakt sa njim i bio u stanju da povu~em dole ne{to njegove mo}i i
njegovog uticaja. Mene se ti~e Zemlja, ne svetovi izvan radi njih
samih; zemaljska realizacija je ono za ~im tragam, a ne bekstvo na
daleke vrhunce. Sve druge joge gledaju na ovaj ìvot kao na iluziju ili
prolaznu fazu; jedino nadumna joga gleda na njega kao na stvar koju
je boànsko stvorilo radi progresivnog ispoljenja i smatra ispunjenje
ìvota i tela za svoj cilj. Nadumno je naprosto Svest Istine i ono {to
ono donosi u svom silasku je puna istina ìvota, puna istina svesti u
Materiji. ôvek mora uistinu da se uzdigne do visokih vrhova da ga
dosegne, ali {to se vi{e uzdiè, to vi{e moè da spusti dole. Nema
sumnje, ìvot i telo ne moraju da ostanu neznala~ke, nesavr{ene,
nemo}ne stvari koje su sada; ali za{to bi se promena u puniju mo}
ìvota, puniju mo} tela smatrala ne~im nadmenim, hladnim i
nepoèljnim? Najve}a Ananda za koju su telo i ìvot sada sposobni je
kratko uzbu|enje vitalnog uma ili nerava ili }elija koje je ograni~eno,
nesavr{eno i ubrzo prolazi: sa nadumnom promenom sve }elije, nervi,
vitalne sile, otelovljene umne sile mogu da postanu ispunjene
hiljadostrukom Anandom, sposobnom za intenzitet blaènstva koji se
ne da opisati i koje ne mora da izbledi. Kako nadmeno, odbojno i
nepoèljno! Nadumna ljubav zna~i intenzivno sjedinjenje du{e sa
du{om, uma sa umom, ìvota sa ìvotom, i potpuno preplavljivanje
telesne svesti fizi~kim iskustvom jednosti, prisustvo Voljenog u svakom
delu, u svakoj }eliji tela. Zar je to tako|e ne{to nadmeno i uzvi{eno,
ali nepoèljno? Sa nadumnom promenom, sama stvar na kojoj vi
insistirate, mogu}nost slobodnog fizi~kog susreta otelovljenog
Boànskog sa sadakom bez sukoba sila i bez nepoèljnih reakcija
postaje mogu}a, zagarantovana i slobodna. To tako|e je,
pretpostavljam, ne{to nadmeno i nepoèljno? Mogao bih da nastavim
– na mnogo stranica, ali ovo je dovoljno za sada.
***
Nadumno je ne{to u ~emu je osnova apsolutna mirno}a i ma koliko

intenzivna Boànska Ljubav da u njemu postoji, ona ne naru{ava
mirno}u ve} pove}ava njenu dubinu. ]ajtanjino iskustvo nije bilo
iskustvo naduma, ve} Ljubavi i Anande spu{tenih odozgo u vital –
odgovor vitala je krajnja strast i ushi}enje od ljubavi prema Bogu i
Anande ~iji su rezultat ove vikare vikara-s . ]ajtanja je davao ovu
prevlast iskustvu Rade Radha jer Ananda je vi{a od iskustva
duhovnog uma, budu}i da je Ananda, prema Upani{adama, vrhovna
ravan iskustva. Ali ovo je logi~an zaklju~ak koji ne moè da se prihvati
u potpunosti – mora se pro}i kroz nadum da bi se stiglo do najvi{e
Anande, a u nadumu postoji sjedinjenje i uskla|enje svih boànskih
Mo}i (Znanja itd, kao i Ljubavi i Anande). Razli~ite sadake isti~u jedan
aspekt ili drugi kao najvi{i, ali upravo ovo jedinstvo svega je ono {to
mora da bude istinska osnova najvi{e spoznaje i iskustva.
***
Nije neophodno ponavljati protekle oblike Bakti Joge – izneti na

povr{inu Bakti psihi~kog bi}a i dati joj oblike koji god da prirodno
do|u u razvoju je pravi na~in za na{u sadanu.
***
Pisma o Jogi 85
Nisam samo ja taj koji je uradio ono {to nisu uradili Vedski Ri{iji.
]ajtanja i drugi su razvili intenzitet Bakti koji nije prisutan u Vedama,
i mnogo drugih primera se moè navesti. Za{to bi pro{lost bila
ograni~enje duhovnom iskustvu?
***
Pa, ne pretpostavljam da se nova rasa moè stvoriti logikom ili prema

logici niti da je ijedna rasa to bila. Ali za{to bi ideja stvaranja nove
rase bila nelogi~na?... [to se ti~e proteklih proroka, oni mi ne zadaju
muke. Ako je odlazak izvan iskustava proteklih proroka i mudraca
tako {okantan, svaki novi prorok ili mudrac je, s druge strane, u~inio
tu {okantnu stvar – Buda, [ankara, ]ajtanja, itd, su svi po~inili to delo
nevaljalstva. Ako nisu, koja je bila neophodnost da oni pokrenu nove
filozofije, religije, {kole joge? Ako su oni samo verifikovali i mlako
ponavljali iskustva proteklih proroka i mudraca ne donose}i svetu
neku novu stvar, ~emu sva ta halabuka? Naravno, moète re}i, oni su
naprosto obja{njavali staru istinu, ali na pravi na~in – ali to bi zna~ilo
da je niko nije objasnio ili razumeo ispravno ranije – {to opet zna~i
"stavljanje laì u usta drugome itd.". Ili moète re}i da su svi novi
mudraci (oni nisu bili me|u X-ovim omiljenim iz pro{losti u svoje
vreme), npr. [ankara, Ramanu|a, Madva svi tek ponavljali istu
blagoslovenu stvar kao {to su svi pro{li proroci i mudraci ponavljali
neumornom monotonijom pre njih. E, pa ba{ lepo, ali za{to ponavljati
na takav na~in tako da "svako stavlja la` u usta" drugima? Zbilja, ovo
{okirano po{tovanje prema pro{losti je ~udesna i zastra{uju}a stvar!
Napokon, boànsko je beskrajno i odmotavanje Istine moè biti
beskrajan proces ili barem, ako ne ba{ toliki, ipak sa ne{to prostora za
novo otkri}e i novu izjavu, ~ak mo`da novo postignu}e, ne stvar u
razbijenoj orahovoj ljusci, a njen sadràj iscrpen jednom za svagda od
strane prvog proroka ili mudraca, dok drugi moraju religiozno da
krckaju istu ljusku stalno iznova, svak dr{}u}i stra{ljivo da ne stavi la`
u usta "proteklim" prorocima i mudracima.
***
[ri Kri{na se nikad nije namera~io da do|e do bilo kakvog fizi~kog

preobraàja, tako da ni{ta tog tipa se ne bi moglo o~ekivati u
njegovom slu~aju.
Niti su Buda ni [ankara ni Ramakri{na imali ikakvu ideju o
preobraàvanju tela. Njihov cilj je bila duhovna mukti i ni{ta vi{e.
Kri{na je u~io Ar|unu da bude oslobo|en u delima, ali nikad nije
govorio o bilo kakvom fizi~kom preobraàju.
Ne znam da moèmo smatrati to Judi{tirin ulazak u nebesko
carstvo na Himalajima sa svojim smrtnim telom istorijskom
~injenicom. Svarga nije negde u Himalajima, to je drugi svet na drugoj
ravni svesti i u drugoj supstanci. [ta god ta pri~a zna~ila, stoga, ona
nema nikakve veze sa pitanjem fizi~kog preobraàja na Zemlji.
***
Sam Ramakri{na nikad nije mislio o preobraàju niti ga je poku{ao.

Sve {to je on hteo je bila bakti prema Majci i skupa sa tim je primio
koje god znanje da mu je dala i ~inio {ta god da ga je navodila da ~ini.
On je bio ituitivan i psihi~ki od po~etka i samo je postajao sve vi{e
takav kako je i{ao dalje. Nije bilo potrebe kod njega za preobraàjem
za kojim mi tragamo; jer iako je on govorio o boànskom ~oveku
(I{varakoti) kako silazi niz stepenice kao {to se i uspinje, on nije imao
ideju o novoj svesti i novoj rasi i boànskom ispoljenju u zemaljskoj
prirodi.
***
[ta god da se dogodilo ]ajtanji ili Ramalingamu, kroz koji god fizi~ki
preobraàj da su pro{li je sasvim nebitno za cilj supramentalizacije
tela. Njihovo novo telo je bilo ili ne-fizi~ko ili suptilno fizi~ko telo ne
prilago|eno za ìvot na Zemlji. Da to nije bilo tako, oni ne bi nestali.
Cilj supramentalizacije je telo osposobljeno da otelovi i izrazi fizi~ku
svest na Zemlji sve dok ~ovek ostaje u fizi~kom ìvotu. To je korak u
duhovnoj evoluciji na Zemlji, ne korak u prelazu ka nadfizi~kom svetu.
Supramentalizacija je najteì deo promene do koje je stigla nadumna
joga, i sve zavisi od toga da li se dovoljna promena moè posti}i u
svesti trenutno da bi se takav korak mogao u~initi mogu}im, ali
priroda tog koraka je druga~ija od one na koju su ciljale druge joge.
Stoga nema mnogo koristi od ovih rasprava – ~ovek mora pre svega da
dovoljno supramentalizuje um i vital i fizi~ku svest generalno – nakon
toga moè da misli o supramentalizaciji tela. Psihi~ki i duhovni
preobraàj moraju da do|u prvi, tek nakon toga bi bilo prakti~no ili
Pisma o Jogi 87
korisno raspravljati o supramentalizaciji ~itavog bi}a skroz dole do

tela.
***
Pod boànskom spoznajom se podrazumeva duhovna spoznaja

(ostvarenje, realizacija) – spoznaja Sopstva, Bagvana ili Bramana na
umno-duhovnoj ravni ili, u drugom slu~aju, na prekoumnoj ravni. To
je stvar (u svakom slu~aju umno-duhovna) koju su hiljade u~inile.
Tako da je o~igledno lak{a da se izvede od nadumne. Tako|e niko ne
moè imati nadumnu spoznaju ko nije imao duhovnu. ...Ta~no je da ni
jedna od njih ne moè da se dobije na delotvoran na~in ukoliko se celo
bi}e ne okrene prema njoj – ukoliko nema stvarnog i veoma ozbiljnog
duha i dinami~ke stvarnosti sadane... Ta~no je da èlim nadumno ne
za sebe ve} za Zemlju i du{e ro|ene na Zemlji, i svakako da stoga ne
mogu da se bunim ako bilo ko èli nadumno. Ali postoje uslovi. On
mora èleti boànsku Volju prvo, a predaju du{e i duhovnu spoznaju
(kroz dela, bakti, znanje, samousavr{avanje) usput...
Sredi{nja iskrenost je prva stvar i dovoljna da bi se te`nja
uposlila – potpuna iskrenost je potrebna da bi se te`nja ispunila...
Postoje razli~iti statusi (avastha) Boànske Svesti. Postoje tako|e
razli~iti statusi preobraàja. Prvo je psihi~ki preobraàj, u kome je sve
u kontaktu sa Boànskim kroz individualnu psihi~ku svest. Slede}i je
duhovni preobraàj u kome je sve stopljeno u Boànskom u kosmi~koj
svesti. Tre}i je nadumni preobraàj u kome sve postaje
supramentalizovano u boànskoj gnosti~koj svesti. Jedino sa
poslednjim moè da otpo~ne potpun preobraàj uma, ìvota i tela – u
mom smislu potpunosti.
Gre{ite u dve stvari. Prvo, nastojanje ka ovom postignu}u nije
novo i neki jogiji su ga postigli, verujem – ali ne na na~in na koji ja to
èlim. Oni su to postigli kao li~ni sidi odràvan joga sidijem – ne
darmu prirode. Drugo, nadumni preobraàj nije isto {to i duhovno-
umni. On je promena uma, ìvota i tela koju umni ili prekoumno-
duhovni ne mogu da postignu. Svi koje pominjete su bili duhovnjaci,
ali na razli~ite na~ine. Kri{nin um, na primer, je bio
prekomentalizovan, Ramakri{nin intuitivan, ]ajtanjin duhovno-
psihi~ki, Budin prosvetljen vi{i umni. Ne znam za B. G.-a – ~ini se da je
bio briljantan, ali prili~no haoti~an. Sve to se razlikuje od nadumnog.
Onda uzmite vital Paramhansi. Kaè se da se njihov vital pona{a ili
kao dete (Ramakri{na) ili kao ludak ili kao demon ili kao ne{to inertno
(npr. \adabarata). Pa, nema ni~eg nadumnog u svemu tome.
ôvek moè biti podesan instrument Boànskog u bilo kojem od
preobraàja. Pitanje je: instrument za {ta?
***
Paramhansa je jedan poseban stepen ostvarenja, postoje drugi za koje

se pretpostavlja da su niì ili vi{i. Nemam primedbu na njih na
njihovom sopstvenom mestu. Ali moram da vas podsetim da u mojoj
jogi svi vitalni uticaji moraju da do|u pod uticaj psihi~kog i duhovne
mirno}e, znanja, mira. Ako se sukobljavaju sa psihi~kim ili sa
duhovnom kontrolom, oni uznemiravaju ravnoteù i spre~avaju
formiranje baze preobraàja. Ako je neravnoteà dobra za druge staze,
to je stvar onih koji ih slede. Ona ne odgovara mojoj.
***
Ne znam da je iko, osim vrlo malog broja velikih jogija, stvarno

promenio svoju spolja{nju prirodu. U svim A{ramima koje sam video
ljudi su bili ba{ kao i drugi, osim izvesnih specifi~nih moralnih vidova
kontrole nametnutih na izvesne tipove spolja{nje aktivnosti (hrana,
seks itd.), ali generalna priroda bila je ljudska priroda (kao u pri~i o
Naradi i \anaki). To je ~ak teorija starih joga da se prarabdha karma, i
stoga nu`no i trajni elementi spolja{njeg karaktera, ne menja(ju) –
jedino ~ovek sti~e unutra{nju spoznaju i odvaja sebe od nje tako da
ona otpada pri smrti poput umrljane ode}e i ostavlja duh slobodnim
da u|e u Nirvanu. Na{ cilj je duhovna promena, a ne samo eti~ka
kontrola, ali to moè jedino do}i prvo duhovnim odbacivanjem
iznutra, a potom nadumnim silaskom odozgo.
***
Ne znam ni za kakve Vedske Ri{ije koji su se sada rodili. Prema

pri~ama iz Purana mora biti da je bilo mnogo Ri{ija koji su bili daleko
od toga da su jitendriya jitakrodha. Ali tako|e ima mnogo jogija koji su
zadovoljni time {to imaju unutra{nje iskustvo Sopstva, ali dopu{taju
kretnje radàsi~ne ili tamasi~ne prirode na povr{ini, drè}i da }e one
otpasti sa telom.
Pisma o Jogi 89
***
Predivno! Spoznaja Sopstva koja uklju~uje oslobo|enje od ega, svest

Jednog u svemu, uspostavljena i dovr{ena transcendencija izvan
sveop{teg Neznanja, u~vr{}enost svesti u jedinstvu sa Najvi{im,
Beskrajnim i Ve~nim nije ni{ta {to je vredno u~initi ili preporu~iti bilo
kome – "nije ba{ teàk stadijum"!
Ni{ta novo! Za{to bi trebalo da bude i~eg novog? Cilj duhovnog
traganja je da se otkrije ono {to je ve~no istinito, ne ono {to je novo u
Vremenu.
Odakle ste dobili taj poseban stav prema starim jogama i
jogijima? Da li je mudrost Vedante i Tantre mala i tri~ava stvar? Jesu li
onda sadake iz A{rama dostigle samospoznaju i da li su oni
oslobo|ene \ivanmukte, slobodni od ega i neznanja? Ako ne, za{to
onda kaète: "to nije ba{ teàk stadijum", "njihov cilj nije visoko", "zar
je to tako dug proces?"
Rekao sam da je ova joga "nova" zato {to cilja na integralnost
Boànskog u ovom svetu, a ne samo izvan njega, i na nadumnu
spoznaju. Ali kako to opravdava superiorni prezir za duhovnu
spoznaju koja je podjednako cilj ove joge kao i bilo koje druge?
***
[to se ti~e omalovaàvanja starih joga kao ne~eg sasvim lakog,

nebitnog i bezvrednog i omalovaàvanja Bude, Ja|navalkje i drugih
velikih duhovnih figura pro{losti, zar to o~igledno nije apsurdno kako
god se okrene?
***
Za{to se Majci ne bi dopadala Joga Znanja? Spoznaja sopstva i

kosmi~kog bi}a (bez kojih je spoznaja sopstva nepotpuna) su su{tinski
koraci u ovoj jogi; to je kraj drugih joga, ali je, dakle, po~etak na{e, {to
}e re}i, ta~ka gde njene sopstvene osobene spoznaje otpo~inju.
VI
Pod preobraàjem ja ne podrazumevam neku promenu prirode – ne

mislim, na primer, na sveta{tvo ili eti~ko savr{enstvo ili jogi~ke sidije
(poput Tantrikovih) ili transcendentalno (cinmaya) telo. Ja koristim
preobraàj u naro~itom smislu: promena svesti radikalna i kompletna i
izvesne specifi~ne vrste koja je tako zami{ljena da proizvede snaàn i
siguran korak napred u duhovnoj evoluciji bi}a ve}e i vi{e vrste i ve}eg
zamaha i potpunosti nego {to se dogodilo kad se mentalizovano bi}e
prvi put pojavilo u vitalnom i materijalnom ìvotinjskom svetu. Ako se
i{ta drugo sem toga dogodi ili barem ako se pravi po~etak ne na~ini na
toj osnovi, fundamentalni napredak prema ovom ispunjenju, onda moj
cilj nije dostignut. Delimi~na spoznaja, ne{to zbrkano i nezaklju~no,
ne udovoljava zahtevu koji ja postavljam ìvotu i jogi.
Svetlost spoznaje nije isto {to i silazak. Spoznaja po sebi ne
preobraàva, nu`no, bi}e kao celinu; ona moè doneti samo otvaranje
ili uzvi{enje ili pro{irenje svesti na vrhu tako da spozna ne{to u delu
Puru{e bez ikakve radikalne promene u delovima Prakriti. Neko moè
imati ne{to svetlosti spoznaje na duhovnom vrhuncu svesti ali delovi
ispod ostaju ono {to su bili. Video sam takvih primera koliko ho}ete.
Mora biti silaska svetlosti ne tek u um ili njegov deo , ve} u ~itavo bi}e
skroz do fizi~kog i ispod pre nego {to pravi preobraàj moè da se
dogodi. Svetlost u umu moè da oduhovi ili u protivnom izmeni um ili
njegov deo na ovaj ili onaj na~in, ali to ne mora da promeni vitalnu
prirodu; svetlost u vitalu moè da pro~isti i uve}a vitalne pokrete ili, u
drugom slu~aju, da u}utka i u~ini nepokretnim vitalno bi}e, ali da
ostavi telo i fizi~ku svest takvom kakva je bila, ili ~ak da ga ostavi
inertnim i uzdrma njegovu ravnoteù. A silazak Svetlosti nije dovoljan,
to mora biti silazak ~itave vi{e svesti, njenog Mira, Mo}i, Znanja,
Ljubavi, Anande. [ta vi{e, silazak moè biti dovoljan da oslobodi, ali
ne da usavr{i, ili moè biti dovoljan da na~ini veliku promenu u
unutra{njem bi}u, dok spolja{nje ostaje nesavr{eni instrument, trapav,
bolestan ili neizraàjan. Na kraju, preobraàj postignut sadanom ne
moè da bude potpun ukoliko to nije supramentalizacija bi}a.
Psihizacija nije dovoljna, ona je samo po~etak; oduhovljenje i silazak
vi{e u smislu visine, prim. prev. svesti nije dovoljno, to je samo
srednji termin; krajnjem postignu}u je potrebna akcija nadumne Svesti
i Sile. Ne{to manje od toga lako bi pojedinac mogao smatrati
dovoljnim, ali nije dovoljno za zemaljsku svest da bi preduzela
definitavan korak napred koji mora da na~ini kad tad.
Nikad nisam rekao da je moja joga ne{to sasvim novo u svim
svojim elementima. Nazvao sam je integralna joga, a to zna~i da ona
preuzima su{tinu i mnoge procese starih joga – njena novina je u
njenom cilju, stanovi{tu i totalnosti njene metode. U ranijim
Pisma o Jogi 91
stadijumima {to je sve ~ime se bavim u knjigama kao {to su

"Zagonetka" Riddle ili "Svetla" Lights ili u novoj knjizi koja treba da
se objavi Bases of Yoga ("Osnove Joge", prim. prev.) nema ni~eg u
njoj {to je razlikuje od starih joga osim cilja koji leì u osnovi njene
sveobuhvatnosti, duha u njenim pokretima i krajnjeg zna~aja koji ona
drì pred sobom – tako je i sa {emom njene psihologije i njenih
delovanja: ali kako to nije, i nije moglo ni biti, razvijeno sistematski ili
{ematski u ovim pismima, nije bilo shva}eno od onih koji nisu ve}
upoznati s tim kroz bliskost sa njihovim umom ili kroz neku koli~inu
prakse. Detalje ili metod kasnijih stadijuma joge koji zalaze u malo
poznate ili netaknute regione nisam u~inio javnim i trenutno ne
nameravam da to u~inim.
Znam vrlo dobro tako|e da su postojali naizgled srodni ideali i
o~ekivanja – usavr{ljivost rase, izvesne Tantri~ke sadane, napor da se
stekne potpun fizi~ki sidi od strane izvesnih {kola joge, itd, itd.
Aludirao sam li~no na te stvari i izneo gledi{te da je duhovna pro{lost
rase bila priprema Prirode ne samo radi dostizanja Boànskog izvan
sveta, ve} tako|e i za sam ovaj korak napred koji evolucija zemaljske
svesti tek mora da na~ini. Stoga, ne marim ni najmanje – ~ak iako su
ovi detalji bili, do neke mere, paralelni, mada ne istovetni sa mojim –
da li se ova joga i njen cilj i metod prihvataju kao novi ili ne; to je po
sebi bezna~ajna stvar. Jedina bitna stvar je da se ona prepozna kao
istinita po sebi od strane onih koji mogu da je prihvate ili praktikuju i
da se obistini kroz postignu}e; nije bitno da li je nazivaju novom ili
ponavljanjem ili obnovom stare koja je bila zaboravljena. Stavio sam
naglasak na nju kao na novu u pismu izvesnim sadakama da bih im
objasnio da ponavljanje cilja i ideje starih joga nije bilo dovoljno u
mojim o~ima, da sam iznosio stvar koja treba da se postigne, a koja
nije jo{ postignuta, ne jo{ jasno vi|ena, mada je ona prirodan iako jo{
uvek tajni ishod sveg pro{log duhovnog nastojanja.
Ona je nova u pore|enju sa starim jogama:
1. Zato {to cilja ne na odlazak iz sveta i ìvota na Nebo ili u
Nirvanu, ve} na promenu ìvota i postojanja, ne kao ne{to
podre|eno ili usputno, ve} kao odre|eni i sredi{nji cilj. Ako
ima silaska u drugim jogama, to je ipak samo usputna
slu~ajnost ili kao rezultat uzlaska – uzlazak je prava stvar.
Ovde je uzlazak prvi korak, ali je on sredstvo za silazak.
Upravo silazak nove svesti dostignute uzlaskom je ìg i pe~at
sadane. âk i Tantra i Vai{navizam zavr{avaju u oslobo|enju
od ìvota; ovde je cilj boànsko ispunjenje ìvota.
2. Zato {to cilj za kojim se traga nije pojedina~no postignu}e
boànske spoznaje radi pojedinca, ve} ne{to {to ima da se
stekne za zemaljsku svest ovde, kosmi~ko, ne samo
nadkosmi~ko postignu}e. Stvar koja ima da se stekne tako|e je
uvo|enje Mo}i Svesti (nadumne) ne jo{ organizovane ili
aktivne direktno u zemaljsku prirodu, ~ak i u duhovni ìvot, ali
tek da se organizuje i na~ini direktno aktivnom.
3. Zato {to je metod bio objavljen za postizanje te svrhe koja je
podjednako totalna i integralna kao i cilj postavljen pred nju,
naime, totalna i integralna promena svesti i prirode, koja
preuzima stare metode ali samo kao delimi~nu akciju i
istovremenu pomo} drugima koji su izraèni. Ja nisam
prona{ao ovaj metod (kao celinu) ili ni{ta poput nje izneto ili
ostvareno u starim jogama. Da jesam, ne bih tra}io vreme u
raskr~ivanju puta i u trideset godina traganja i unutra{njeg
stvaranja, kada sam mogao da poùrim ku}i bezbedno do mog
cilja u laganom kasu preko staza ve} osvetljenih, poloènih,
savr{eno mapiranih, poplo~anih, na~injenih bezbednim i
javnim. Na{a joga nije ponovno kora~anje starim putevima, ve}
duhovna avantura.
***
Mislio sam pod tim na silazak nadumne svesti na Zemlju; sve istine
ispod nadumne (~ak i ona najvi{eg duhovnog na umnoj ravni, {to je
najvi{e {to se do sad ispoljilo) su ili delimi~ne ili relativne ili, u
protivnom, manjkave i nesposobne da preobraze zemaljski ìvot; one
mogu u najboljem slu~aju samo da ga modifikuju i da izvr{e uticaj na
njega. Nadum je prostrana Svest Istine o kojoj su drevni proroci
govorili; bilo je do sada kratkih uvida u nju, ponekad indirektni uticaj
ili pritisak, ali ona nije spu{tena u svest Zemlje i u~vr{}ena tu. Na taj
na~in je spustiti je cilj na{e joge.
Ali je bolje ne ulaziti u sterilne intelektualne rasprave.
Intelektualni um ne moè ~ak ni da shvati {ta je nadum; kakve onda
koristi moè biti od toga da mu se dopusti da raspravlja o onome {ta
ne zna? Ne rezonovanjem, ve} stalnim iskustvom, rastom svesti i
{irenjem u Svetlost se zapravo mogu dosti}i oni vi{i nivoi svesti iznad
intelekta iz kojih ~ovek moè da po~ne da gleda gore ka Boànskoj
Gnozi. Ti nivoi jo{ uvek nisu nadum, ali mogu da prime ne{to
njegovog znanja.
Pisma o Jogi 93
Vedski Ri{iji nikad nisu dostigli nadum za Zemlju ili mo`da nisu
~ak ni na~inili poku{aj. Oni su poku{ali da se podignu pojedina~no do
nadumne ravni, ali je nisu spustili i na~inili trajnim delom zemaljske
svesti. âk postoje stihovi u Upani{adama u kojima se nagove{tava da
je nemogu}e pro}i kroz kapije Sunca (simbola naduma), a i dalje
zadràti zemaljsko telo. Upravo zbog ovog neuspeha je duhovno
nastojanje Indije kulminiralo u Majavadi. Na{a joga je dvostruki
pokret uzlaska i silaska; ~ovek se uspinje na vi{e i vi{e nivoe svesti, ali
istovremeno spu{ta njihovu mo} ne samo u um i ìvot, ve} na kraju
~ak i u telo. A najvi{i od ovih nivoa, onaj na koga cilja je nadum.
Jedino kad to bude moglo da se spusti bi}e mogu} boànski preobraàj
u zemaljskoj svesti.
***
Ne mogu da kaèm da li je iko od njih Vedskih Ri{ija dostigao

nadumnu ravan, ali uspon na nju je bio njihov cilj. Svar o~igledno
predstavlja prosvetljene regione Uma, izme|u nadumnog i ljudske
inteligencije formirane Sun~evim zracima. Prema Upani{adama oni
koji se popnu u Sun~eve zrake vra}aju se, ali oni koji se popnu u samo
Sunce se ne vra}aju. To je zato {to je uspon do naduma sagledan, ali
silazak i organizacija naduma ovde (odvojeno od silaska Zraka) nije.
Ne treba da se bak}emo oko ponovnih ro|enja Ri{ija – oni }e do}i ako
budu potrebni, pretpostavljam.
***
Sasvim je mogu}e da se ta sloka odnosi na odlazak na gore u vi{e

svetove radosti i svetlosti i to se moè nazvati oslobo|enjem ili
izbavljenjem. U kasnijim vremenima ideja je bila jaka da je iz svih tih
vi{ih svetova povratak neizbeàn i da je jedino izbavljenje od sveg
kosmi~kog postojanja ono koje daje mukti. Vedski Ri{iji izgleda da su
gledali na uspon u (neki) svetlosni svet ili stanje iznad kao na la`nost i
neznanje. U Upani{adi sunce je simbol nadumne Istine i kaè se da oni
koji pro|u u njega mogu da se vrate ali oni koji pro|u kroz kapije
samog sunca se ne vra}aju; mogu}e da ovo zna~i da je uspon u sam
nadum iznad zlatnog kapka prekouma bio definitivno oslobo|enje.
Veda govori o Istini skrivenoj Istinom gde Sunce ispreè svoje konje iz
ko~ije i tamo se beskraj zraka skuplja u jedan i to se smatralo ciljem.
I{a Upani{ada tako|e govori o zlatnom kapku koji krije lice Istine,
~ijim uklanjanjem se vidi Zakon Istine, a najvi{e znanje u kome se
Puru{a zna (so'hamasmi) se opisuje kao "kalyanatama" oblik Sunca.
Sve to se odnosi na nadumna stanja ~iji je Sunce simbol.
***
Vedski Ri{iji su bili mistici drevnog tipa koji su svuda, u Indiji, Gr~koj,
Egiptu i drugde, dràli tajne istine i metode koje su posedovali kao
veoma svete i tajne stvari, da se ne otkrivaju nedoraslima koji bi
pogre{no shvatili, pore{no primenili, zloupotrebili i srozali znanje.
Njihovi zapisi su stoga bili tako sro~eni samo da budu razumljivi u
svom tajnom zna~enju iniciranima, ninya vacamsi nivacanani kavaye1 –
tajne re~i koje prenose svoje zna~enje jedino proroku. Oni su imali
prividno zna~enje egzoteri~no i religiozno za narod, ezoteri~no,
okultno i duhovno za inicirane. Da ljudi ne otkriju pravu Istinu je bila
njihova namera; oni su èleli da ljudi znaju samo spolja{nje istine
kojima su bili dorasli.
1
Rig Veda, IV. 3. 16.
***
Osnovna razlika je u u~enju da postoji dinami~ka boànska Istina

(nadum) i da u sada{nji svet Neznanja ta Istina moè da si|e, stvori
novu Svest Istine i oboì @ivot. Stare joge idu pravo od uma do
apsolutnog Boànskog, gledaju na svo dinami~ko postojanje kao na
Neznanje, Iluziju ili Lilu; kada u|ete u stati~ku i nepromenljivu
Boànsku Istinu, kaù, izlazite iz kosmi~kog postojanja.
***
Ova joga cilja na svesno jedinstvo sa Boànskim u nadumu i

preobraàj prirode. Obi~ne joge idu pravo od Uma u neko bezodli~no
stanje kosmi~ke ti{ine i kroz to poku{avaju da nestanu ka gore u
Najvi{em. Cilj ove joge je da prevazi|e Um i u|e u Boànsku Istinu
Sat}itanande koja nije samo stati~ka, ve} i dinami~ka i diè celo bi}e u
tu istinu.
***
Pisma o Jogi 95
Boànsko jedinstvo, da – ali za astketske {kole to je bilo jedinstvo sa

bezodli~nim Bramanom, Nesaznatljivim izvan postojanja ili, ako je sa
I{varom, to je i dalje bio I{vara u nadkosmi~koj svesti. Sa te ta~ke
gledi{ta Patan|alijev aforizam1 je dovoljno ispravan. Kad on kaè
'joga', on misli na proces joge, cilj koji treba imati pred o~ima u
procesu – jer prestankom cittavrtti ~ovek ulazi u samadhi, a samadhi je
jedini na~in sjedinjenosti isklju~ivo i potpuno sa Bramanom izvan
postojanja.
1
Yogascittavrttinirodhah.
***
U ranijim jogama iskustvo Duha koji je uvek slobodan i jedno sa

Boànskim je ono za ~im se tragalo. Priroda je morala da se promeni
tek koliko je dovoljno da se spre~i da ona bude prepreka tom znanju i
iskustvu. Za potpunom promenom skroz dole do fizi~kog tragali su
retki, a i onda vi{e kao za "sidijem" pre nego li za bilo ~im drugim, ne
kao za ispoljenjem nove Prirode u zemaljskoj svesti.
***
Ima mnogo ravni iznad ~ove~ijeg uma – nadumna nije jedina, i na

svakoj od njih Sopstvo se moè spoznati – jer to su sve duhovne ravni.
Um, vital i fizi~ko su nerazdvojivo zapetljani skupa samo na
povr{inskoj svesti – unutra{nji um, unutra{nji vital, unutra{nje fizi~ko
su razdvojeni jedno od drugih. Oni koji tragaju za Sopstvom kroz stare
joge odvajaju sebe od uma, ìvota i tela i spoznaju sopstvo svega toga
kao razli~ito od tih stvari. Savr{eno je lako odvojiti um, vital i fizi~ko
jedno od drugih bez pomo}i naduma. To se radi kroz obi~ne joge.
Razlika izme|u ove i starih joga nije da su one nekompetentne i da ne
mogu da obave te stvari – one to mogu da obave savr{eno dobro – ali
one nastavljaju od spoznaje Sopstva u Nirvanu ili neki Raj i napu{taju
ìvot, dok ova ne napu{ta ìvot. Nadumno je neophodno radi
preobraàja zemnog ìvota i bi}a, ne za dostizanje Sopstva. ôvek
mora prvo da spozna Sopstvo, tek posle moè da spozna nadum.
***
ôvek moè da oseti iskustva bilo koje sadane kao deo ove.
***
Spoznaja Duha dolazi dugo pre razvoja prekouma ili naduma; stotine
sadaka u svim epohama su imale spoznaju Atmana na vi{im umnim
ravnima, buddheh paratah, ali nadumna spoznaja nije im pripadala.
ôvek moè ste}i delimi~ne spoznaje Sopstva ili Duha ili Boànskog na
bilo kojoj ravni, umnoj, vitalnoj, ~ak i fizi~koj, i kada se digne iznad
obi~ne umne ravni ~oveka u vi{i i ve}i um, Sopstvo po~inje da se
pojavljuje u svoj svojoj svesnoj {irini.
Upravo punim ulaskom u ovu {irinu sopstva prestanak umne
aktivnosti postaje mogu}; ~ovek sti~e unutra{nju Ti{inu. Nakon toga
ova unutra{nja Ti{ina moè da ostane ~ak i kada postoji aktivnost bilo
koje vrste; bi}e ostaje tiho unutra, delovanje se odvija u
instrumentima, i ~ovek prima sva neophodna otpo~injanja i
sprovo|enje delovanja bilo umnog, vitalnog ili fizi~kog iz vi{eg izvora
bez da se osnovni mir i mirno}a Duha naru{avaju.
Stanja prekouma i naduma su ne{to jo{ vi{e od ovoga; ali pre
nego {to bi ~ovek mogao da ih razume, mora prvo da ima
samospoznaju, puno delovanje oduhovljenog uma i srca, psihi~ko
bu|enje, oslobo|enje utamni~ene svesti, pro~i{}enje i ~itavo otvaranje
Adara Adhar . Nemojte da mislite sada o ovim krajnjim stvarima
(prekoumu, nadumu), ve} steknite prvo ove osnove u oslobo|enoj
prirodi.
***
Oduhovljenje zna~i silazak vi{eg mira, sile, svetlosti, znanja, ~istote,

Anande, itd., koji pripadaju bilo kojoj od vi{ih ravni od Vi{eg Uma do
prekouma, jer na bilo kojoj od njih Sopstvo se moè spoznati. To
donosi subjektivni preobraàj; instrumentalna priroda biva
preobraèna tek toliko da postane instrument Kosmi~kog Boànskog
kako bi se neki rad obavio, ali sopstvo koje je unutra ostaje smireno i
slobodno i sjedinjeno sa Boànskim. Ali ovo je nepotpun individualni
preobraàj – puni preobraàj instrumentalne Pridode moè do}i samo
kada se odigra nadumna promena. Do tada priroda ostaje puna
mnogih nesavr{enosti, ali Sopstvu na vi{im ravnima one ne smetaju,
po{to je i samo slobodno i nedotaknuto. Unutra{nje bi}e skroz do
unutra{njeg fizi~kog tako|e moè postati slobodno i nedotaknuto.
Prekoum je podloàn ograni~enjima u delovanju efektivnog Znanja,
Pisma o Jogi 97
ograni~enjima u delovanju Mo}i, podre|en delimi~noj i ograni~enoj

Istini, itd. Jedino u nadumu puna Svest Istine nastaje.
***
@ivljenje u istinskoj svesti je ìvljenje u svesti u kojoj je ~ovek duhovno

u jedinstvu sa Boànskim na ovaj ili onaj na~in. Ali odatle ne proisti~e
da }e ìve}i na taj na~in ~ovek imati potpunu, ta~nu i nepogre{ivu
istinu o svim delovanjima, svim stvarima i svim osobama.
***
Boànsko se moè spoznati na bilo kojoj ravni u skladu sa

sposobno{}u te ravni, po{to je Boànsko svuda. Jogiji i sveci spoznaju
Boànko na ravni oduhovljenog uma; to ne zna~i da oni postaju
nadumni.
***
Zato {to je on sjajan ~ovek da li sledi da je sve {to on misli ili kaè
ispravno? Ili, zato {to on ìvi u svetlosti, da li sledi da je njegova
svetlost apsolutna i kompletna? "Svest Istine" Truth Consciousness na
engleskom, prim. prev. je fraza koju ja koristim za nadum. X nije u
nadumu. On moè biti i jeste u istinskoj Svesti, ali to je druga stvar.
***
Mo`da ste X-ovog mi{ljenja: "Boànsko je ovde, kako moè si}i od bilo
gde?" Boànsko moè biti da je ovde, ali ako je prekrio ovde svoju
Svetlost tamom Neznanja i svoju Anandu patnjom, to, rekao bih,
predstavlja veliku razliku za ravan i, ~ak ako neko u|e u tu
zape~a}enu Svetlost itd., predstavlja razliku za svest, ali veoma malo
za Energiju koja radi na ovoj ravni koja ostaje mra~nog ili zbrkanog
karaktera.
***
Boànska Sila moè da deluje na bilo kojoj ravni – ona nije ograni~ena
na nadumnu Silu. Nadumno je samo jedan aspekt mo}i Boànskog.
***
Sadaka integralne joge koji se zaustavlja na Bezli~nom nije vi{e sadaka

integralne joge. Bezli~na spoznaja je spoznaja tihog Sopstva, ~istog
Postojanja, Svesti i Blaènstva po sebi bez ikakvog opaànja
Postoje}eg, Svesnog, Blaènog. Ona, stoga, vodi u Nirvanu. U
integralnom znanju spoznaja Sopstva i bezli~ne Sat}itanande je samo
korak, mada veoma vaàn korak, ili deo integralnog znanja. To je
po~etak, ne kraj najvi{e spoznaje.
***
Ova ose}anja su uobi~ajeni stav fizi~ke svesti prepu{tene sebi ka

Boànskom – potpun Agnosticizam i nemogu}nost da se doìvi.
Znanje bezli~nog Boànskog po sebi ne uti~e na materijalne
~injenice Zemlje ili barem ne mora. Ono samo proizvodi subjektivnu
promenu u samom bi}u i, ako je kompletna, novo vi|enje i stav prema
svim stvarima nematerijalnim ili materijalnim. Ali potpuno znanje
Boànskog moè da proizvede promenu u materijalnim stvarima, jer
ono pu{ta Silu u rad {to zavr{ava delovanjem ~ak na one materijalne
stvari koje se fizi~koj svesti ~ine tako apsolutnim, nesavladivim i
nepromenljivim.
***
Za{to ne moè ~ovek da voli ili doìvi Kosmi~ko i Transcendentno

Boànsko konkretno? Mnogi su to u~inili. I za{to bi se pretpostavilo
da je On nepokretan, u ti{ini i distanciran? Kosmi~ko Boànsko moè
biti tako blisko ~oveku kao njegovo vlastito sopstvo, a Transcendentno
tako intimno kao najbliì prijatelj ili zaljubljeni. Jedino u fizi~koj svesti
ima ne{to te{ko}e da se to shvati.
\ainska spoznaja pojedina~nog boànstva je ispravna dotle
dokle ide – njen nedostatak je da je previ{e pojedina~na i izolovana.
***
Nikad nisam ~uo za ti{inu kako silazi u drugim jogama – um odlazi u

ti{inu. Po{to, me|utim, pi{em o uzlasku i silasku, re~eno mi je sa
nekoliko strana da nema ni~eg novog u ovoj jogi – tako da se pitam da
ljudi nisu po~eli da postiù uzlaske i silaske a da to i ne znaju, ili
Pisma o Jogi 99
barem ne prime}uju}i taj proces! To je kao uzdizanje iznad glave i

zauzimanje pozicije tamo – {to smo ja i drugi doìveli u ovoj jogi.
Kada sam prvi put o tome govorio, ljudi su blenuli i mislili da pri~am
besmislice. [irina mora biti da se osetila u starim jogama, jer ina~e
~ovek ne bi mogao da oseti univerzum u sebi ili da bude slobodan od
telesne svesti ili da se sjedini sa Anantam Bramanom. Ali generalno
kao u Tantri~koj jogi ~ovek pri~a o svesti koja se diè do Bramarandre,
vrha glave, kao o vrhuncu. Radàjoga, naravno, stavlja naglasak na
Samadi kao na sredstvo najvi{eg iskustva. Ali o~igledno ako ~ovek
nema Brahmisthiti u budnom stanju, nema potpunosti u spoznaji. Gita
jasno govori o bivanju samahita ({to je jednako bivanju u Samadiju) i
Brahmisthiti kao o budnom stanju u kojem ~ovek ìvi i obavlja sve
radnje.
***
Tako sam oduvek mislio. Obja{njavam ovo odsustvo iskustava silaska

li~no time {to su stare joge bile uglavnom svedene na psiho-duhovno-
okultne domete iskustva – u kojima vi{a iskustva ulaze u umireni um
ili skoncentrisano srce nekom vrstom filtriranja ili refleksije – gde im
je polje iskustva od Bramarandre na dole. Ljudi su i{li iznad ovoga
jedino u Samadiju ili u stanju stati~ke mukti bez ikakvog dinami~kog
silaska. Sve {to je bilo dinami~ko desilo se u regionu oduhovljeno
umne i vitalno-fizi~ke svesti. U ovoj jogi svest (nakon {to se niè polje
pripremi izvesnom koli~inom psiho-duhovno-okultnog iskustva) se
vu~e na gore iznad Bramarandre do oblasti iznad koje pripadaju
duhovnoj svesti po sebi i umesto tek da prima odatle mora da ìvi tu i
odatle menja niù svest u celini. Jer tamo postoji dinamizam svojstven
duhovnoj svesti ~ija priroda je Svetlost, Mo}, Ananda, Mir, Znanje,
beskrajna [irina i to se mora zaposesti i si}i u ~itavo bi}e. U
protivnom, ~ovek moè ste}i mukti, ali ne savr{enstvo ili preobraàj
(osim relativne psiho-duhovne promene). Ali ako to kaèm, bi}e
sveop{ta povika protiv neoprostivog usu|ivanja da izjavim kako imam
znanje koje nisu posedovali drevni sveci i mudraci i kako pretendujem
da ih prevazi|em. S tim u vezi, mogu re}i da u Upani{adama (naro~ito
u Taitiriji) postoje neke indikacije o tim vi{im ravnima i njihovoj
prirodi i mogu}nosti skupljanja ~itave svesti i dizanja u njih. Ali to se
zaboravilo kasnije, a ljudi su govorili samo o budiju kao o najvi{oj
stvari sa Puru{om ili Sopstvom tik iznad, ali nije bilo jasne ideje o
ovim vi{im ravnima. Ergo dakle, prim. prev. , uspon mogu}e do
neznanih i neizrecivih nebeskih regiona u Samadiju, ali nikakav
mogu} silazak – stoga nikakav na~in, nikakva mogu}nost preobraàja
ovde, samo bekstvo iz ìvota i mukti u Goloki, Bramaloki, [ivaloki ili
Apsolutu.
***
De{ava se da ljudi mogu da steknu silazak, a da ne primete da je to

silazak, jer ose}aju samo rezultat. Obi~na joga ne ide izvan duhovnog
uma – ljudi ose}aju na vrhu glave spajanje sa Bramanom, ali nisu
svesni svesti iznad glave. Na isti na~in u obi~noj jogi ~ovek ose}a
uspon probu|ene niè svesti (Kundalini) do Bramarandre gde se
Prakriti spaja sa Braman-sve{}u, ali oni ne ose}aju silazak. Neki moè
biti da su imali ove stvari, ali ne znam da su razumeli njihovu prirodu,
princip ili mesto u kompletnoj sadani. Barem nikad nisam ~uo za ove
stvari od drugih pre nego {to sam ih otkrio u svom sopstvenom
iskustvu. Razlog je to {to su stari jogiji kada su odlazili iznad
duhovnog uma prelazili u Samadi, {to zna~i da nisu ~inili nikakve
poku{aje da budu svesni na tim vi{im ravnima – budu}i da im je cilj
bio da pre|u u Nadsvesno, a ne da dovedu Nadsvesno u budnu svest,
{to je cilj moje joge.
***
U Vedama nema ideje ili iskustva li~ne emanacije ili otelovljenja bilo
kojeg od Vedskih bogova. Kada Ri{iji govore o Indri ili Agniju ili Somi
u ljudima, oni govore o bogu u njegovom kosmi~kom prisustvu, mo}i
ili funkciji. To je o~igledno iz samog jezika kada govore o Agniju kao
besmrtnom u smrtnicima, besmrtnoj Svetlosti u ljudima, unutra{njem
Ratniku, Gostu u ljudskim bi}ima. Isto je sa Indrom i Somom.
Gra|evina bogova u ~oveku zna~i tvorevinu boànskih mo}i – Indra
Mo} Svetlosti, Soma Mo} Anande – u ljudskoj prirodi.
Nema sumnje, Ri{iji su ose}ali stvarno prisustvo bogova iznad,
blizu, oko sebe ili u sebi, ali to je bilo zajedni~ko iskustvo svih, ne
specijalno i li~no, ne emanacija ili otelovljenje. ôvek moè da vidi ili
da oseti prisustvo Boànskog ili boànske Mo}i iznad glave ili u srcu ili
u bilo kom ili u svim centrima, oseti prisustvo, vidi oblik koji ìvi
tamo; ~oveka to moè da vodi u svim njegovim postupcima, mislima i
ose}anjima; ~ovek u tome moè da izgubi svoju odvojenu li~nost,
moè da se poistoveti i stopi. Ali sve to ne sa~injava otelovljenje ili
Pisma o Jogi 101
emanaciju Boànskog ili Mo}i. Ove stvari su op{ta iskustva do kojih

bilo koji jogi moè sti}i; dosti}i to stanje u odnosu na Boànsko je
uistinu zajedni~ki cilj joge.
Otelovljenje (inkarnacija) je ne{to vi{e, ne{to specijalno i
pojedina~no za pojedino bi}e. To je zamena Osobe boànskog bi}a
umesto ljudske osobe i njeno infiltriranje u sve pokrete tako da dolazi
do dinami~ke li~ne promene u svima njima i u ~itavoj prirodi; ne samo
promena karaktera svesti ili generalna predaja u njene ruke, ve}
suptilna intimna li~na promena. âk i kad postoji otelovljenje od
ro|enja, ljudski elementi moraju da se preuzmu, ali kada postoji
silazak, postoji potpuna svesna zamena.
Ovo je dug, suptilan i istrajan proces. Otelovljuju}a Osoba prvo
natkriljuje kao uticaj, onda ulazi u centre jedan za drugim, ponekad u
istom obliku, ponekad u razli~itim oblicima, onda preuzima svu
prirodu i njene akcije. Ono {to opisujete ne odgovara ovom procesu;
izgleda kao nastojanje da se izgrade bogovi u vama u Vedskom smislu
i na Vedski na~in. To moè da donese, ako uspe, njihove mo}i i ose}aj
njihovog prisustva; ne moè da izazove otelovljenje. Otelovljenje je
predodre|eno, odabrano je za vas; ljudska osoba ne moè da bira ili
stvara otelovljenje za sebe svojom vlastitom li~nom voljom. To
poku{ati zna~i prizvati duhovnu propast.
Jedna stvar mora da se kaè – da otelovljenje nije cilj ove joge;
to je samo uslov ili sredstvo do cilja. Jedan i jedini cilj koji mi imamo
pred sobom je da se spusti nadumna Svest i nadumna Istina u svet;
Istina i ni{ta osim Istine je na{ cilj, i ako ne moèmo da otelovimo ovu
Istinu, stotina otelovljenja nije bitna. Ali spustiti istinsko nadumno,
pobe}i od sve umne me{avine nije laka stvar. Puki silazak sunaca u
centre, ~ak i svih sedam sunaca u svih sedam centara samo je seme; to
nije sama stvar obavljena i dovr{ena. ôvek moè da oseti silazak
sunaca, moè da ima poku{aj, po~etak otelovljenja, a opet na kraju
moè da omane, ako postoji nedostatak u prirodi ili neuspeh da se
pro|e kroz sve tegobe i da se zadovolje svi te{ki uslovi savr{enog
duhovnog uspeha. Ne samo {to ~itava umna, vitalna i fizi~ka priroda
neznala~kog ljudskog bi}a mora da bude promenjena i preobraèna,
ve} tako|e i tri stanja umne svesti koja interveni{u izme|u ljudskog i
nadumnog, i poput sveg uma u stanju su da dopuste velike i kapitalne
gre{ke. Do tada moè biti silazaka nadumnog uticaja, svetlosti, mo}i,
Anande, ali nadumna Istina se ne moè zaposesti, organizovati,
zaposednuti ~itavu prirodu. ôvek ne sme pre toga misliti da poseduje
nadum, jer to je obmana koja bi spre~ila ispunjenje.
Jo{ jedna stvar. [to su intenzivnija iskustva koja dolaze, {to su
vi{e sile koje silaze, to ve}e postaju mogu}nosti za iskrivljenje i gre{ku.
Jer sam intenzitet i sama visina sile pobu|uje i uve}ava kretnje niè
prirode i diè u njoj sve suprotstavljene elemente u njihovoj punoj sili,
ali ~esto preru{ene u istinu, nose}i masku zadovoljavaju}eg
opravdanja. Potrebno je veliko strpljenje, smirenost, trezvenost,
uravnoteènost, bezli~na nevezanost i iskrenost slobodna od sve
umrljanosti egom ili li~nom ljudskom èljom. Ne sme biti privrènost
nijednoj svojoj ideji, ni jednom iskustvu, ni jednoj vrsti ma{tarenja,
umnih konstrukcija ili vitalnih prohteva; svetlost razlu~ivanja mora
uvek da se primenjuje da otkrije te stvari, ma koliko fine ili
zadovoljavaju}e izgledale. U protivnom, Istina ne}e imati {ansu da se
uspostavi u svojoj ~istoti u prirodi.
***
Metodi opisani u tom izvodu su dobro utvr|eni metodi Gjana Joge

Jnana Yoga – (1) jednousmerena koncentracija pra}ena
zadràvanjem misli, (2) metod razlu~ivanja ili nalaènja istinskog
sopstva odvajaju}i ga od uma, ìvota, tela i dolaze}i do ~istog "Ja" iza;
ovo tako|e moè da nestane u bezli~nom Sopstvu. Uobi~ajeni rezultat
je stapanje u Atmanu ili Bramanu – {to je ono za {ta se pretpostavlja
da se podrazumeva pod Iznadsopstvom Overself na engleskom, prim.
prev. , jer to je ono koje je pravo Iznadsopstvo. Ovaj Braman ili Atman
je svuda, sve je u njemu, on je u svemu, ali on je u svemu ne kao
individualno bi}e u svakome, ve} je isti u svemu – kao {to je etar u
svemu. Kada je stapanje u Iznadsopstvo kompletno, nema ega, nema
raspoznatljivog Ja, niti bilo kakve formirane razdvaja~ke osobe ili
li~nosti. Sve je nedeljiva i neraspoznatljiva Jednost, ili slobodna od
svih formacija ili nose}i sve formacije u sebi bez da na nju to uti~e;
~ovek je moè spoznati na bilo koji od ta dva na~ina. Postoji spoznaja
u kojoj se sve stvari kre}u u jednom Sopstvu, a to Sopstvo je tu,
stabilno u svim bi}ima; postoji jo{ jedna, kompletnija i temeljnija, u
kojoj ne samo {to je tako, ve} se i sve na vrlo ìv na~in spoznaje kao
Sopstvo, Braman, Boànsko. U ovoj prvoj, mogu}e je odbaciti sva bi}a
kao tvorevine Maje, ostavljaju}i jedno Sopstvo jedino kao istinito – u
ovoj drugoj je lak{e gledati na njih kao na prava ispoljenja Sopstva, ne
kao na iluzorne oblike. Ali ~ovek tako|e moè da gleda na sva bi}a
kao na du{e, nezavisne realnosti u ve~noj Prirodi {to zavise od jednog
Boànskog. Ovo su karakteristi~ne spoznaje Iznadsopstva bliske
Pisma o Jogi 103
Vedanti. Ali, s druge strane, vi kaète da se ovo Iznadsopstvo spoznaje

kao sme{teno u sr~anom centru, i da se opisuje kao ne{to skriveno,
koje se, kad se ispoljava, pojavljuje kao pravi Mislilac, izvor sveg
delovanja, ali koje sada vodi misao i delovanje u Istini. Sada, prvi opis
se odnosi na Puru{u u srcu, kojeg Gita opisuje kao I{varu sme{tenog u
srcu, a Upani{ade kao Puru{a Antaratmu; drugi tako|e moè da se
odnosi na umnu Puru{u, manomayah pranasarira neta iz Upani{ada,
umno Bi}e ili Puru{u koji predvodi ìvot i telo. Tako da je va{e pitanje
ono koje se na datim podacima odnosi na sva ova iskustva i koje ih
prihvata, ali ona su nanizana skupa bez ikakvog dovoljnog
razlikovanja ili stepenovanja budu}i da su na~injena, ili smatrana,
nu`nim me|u raznim aspektima jednog Bi}a. Postoje na hiljade puteva
da se pristupi Boànskom i da se ono spozna, i svaki put ima svoja
sopstvena iskustva koja imaju svoju sopstvenu istinu i stoje zbilja na
osnovi jednoj u su{tini, ali sloènoj u aspektima, zajedni~koj svima, ali
ne izraènoj na isti na~in od strane svih. Nema mnogo vajde da se
raspravlja o ovim varijacijama; bitna stvar je slediti svoj sopstveni put
dobro i temeljno. U ovoj jogi, ~ovek moè da spozna psihi~ko bi}e kao
deo Boànskog sme{ten u srcu sa Boànskim koje ga podràva tamo –
ovo psihi~ko bi}e preuzima vo|enje sadane i okre}e ~itavo bi}e ka
Istini, Boànskom, sa rezultatima u umu, vitalu i fizi~koj svesti u koje
ne moram da ulazim ovde – to je prvi preobraàj. Dalje, spoznajemo
jedno Sopstvo, Bramana, Boànsko, prvo iznad tela, ìvota, uma, a ne
samo unutar srca kako ih podràva – iznad i slobodno i nevezano kao
stati~no Sopstvo u svemu i dinami~no tako|e kao aktivno Boànsko
Bi}e i Mo}, I{vara-[akti, sadrè}i svet i proìmaju}i ga, kao i
prevazilaze}i ga, ispoljavaju}i sve kosmi~ke aspekte. Ali ono {to je
najva`nije za nas je da se ono ispoljava kao prevazilaze}a Svetlost,
Znanje, Mo}, îstota, Mir, Ananda ~ega postajemo svesni i koje silazi u
bi}e i progresivno zamenjuje obi~nu svest li~no, svojim sopstvenim
kretnjama – to je drugi preobraàj. Spoznajemo tako|e svest samu
kako se kre}e na gore, uspinju}i se kroz mnoge ravni, fizi~ku, vitalnu,
umnu, prekoumnu, do nadumne i Ananda ravni. To nije ni{ta novo; to
je izjavljenjo u Taitirija Upani{adi da postoji pet Puru{a, fizi~ka,
vitalna, umna, Puru{a Istine (nadumna) i Puru{a Blaènstva; ona kaè
da ~ovek mora da povu~e fizi~ko sopstvo u vitalno sopstvo, vitalno u
umno, umno u sopstvo Istine, sopstvo Istine u sopstsvo Blaènstva i da
tako dostignemo savr{enstvo. Ali u ovoj jogi postajemo svesni ne samo
tog uzdizanja na gore, ve} i izlivanja na dole mo}i vi{eg Sopstva, tako
da se pojavljuje mogu}nost silaska nadumnog Sopstva i Prirode da bi
nadvladali i promenili na{u sada{nju prirodu i pretvorili je od prirode
Neznanja u prirodu Znanja Istine (i kroz nadumnu u prirodu Anande)
– to je tre}i ili nadumni preobraàj. To ne ide uvek ovim redom, jer
kod mnogih duhovni silazak po~inje prvo na nesavr{en na~in pre nego
{to je psihi~ko u prvom planu i pre nego ono preuzme kontrolu, ali
psihi~ki razvoj mora da se dostigne pre nego {to savr{en i neometan
duhovni silazak moè da se dogodi, a poslednja nadumna promena je
nemogu}a sve dok prve dve ne postanu pune i kompletne. To je cela
stvar izneta {to je saètije mogu}e.
***
Ono {to traìte od mene zna~ilo bi tom, a ne pismo – naro~ito zato {to
su ovo stvari o kojima ljudi znaju ~ak i manje nego ni{ta i, ili ne bi
shvatili ni{ta, ili bi sve shvatili pogre{no. Nekog dana }u,
pretpostavljam, da napi{em ne{to, ali nadumno ne}e trpeti da se o
njemu govori sada. Ne{to oko duhovnog preobraàja bi bilo mogu}e i
mogao bih da zavr{im pismo na toj ta~ki.
Ne èlim da ulazim dalje u pitanje M-ove spoznaje. Kao {to sam
rekao, pore|enja nisu ni od kakve koristi; svaka staza ima svoj
sopstveni cilj i smer i metod, a istina jedne ne ~ini nevaè}om istinu
druge. Boànsko (ili, ako vam se svi|a, Sopstvo) ima mnogo aspekata
i moè se spoznati na mnoge na~ine – raspredati o tim razlikama je
nebitno i bez koristi.
"Preobraàj" Transformation na egleskom, prim. prev. je re~
koju sam ja li~no uneo (poput "naduma") da izrazim izvesne duhovne
koncepte i duhovne ~injenice integralne joge. Ljudi ih sada uzimaju i
koriste u raznim zna~enjima koja nemaju nikakve veze sa smislom koji
sam im ja dao. Pro~i{}enje prirode "uticajem" Duha nije ono {ta ja
podrazumevam pod preobraàjem; pro~i{}enje je samo deo psihi~ke
promene ili psiho-duhovne promene – ta re~, pored toga, ima mnoga
zna~enja i vrlo ~esto joj se daje moralno ili eti~ko zna~enje koje je
strano mojoj svrsi. Ono {to ja podrazumevam pod duhovnim
preobraàjem je ne{to dinami~no (ne samo oslobo|enje Sopstva ili
spoznaja Jednog koji se vrlo fino mogu dosti}i bez ikakvog silaska). To
je usa|ivanje duhovne svesti, dinami~ne kao i stati~ne, u svaki deo
bi}a skroz do podsvesnog. To se ne moè u~initi uticajem Sopstva
ostavljaju}i svest u osnovi takvom kakva je samo sa pro~i{}enjem,
prosvetljenjem uma i srca i smirivanjem vitala. To zna~i spu{tanje
Boànske Svesti stati~ne i dinami~ne u sve ove delove i ~itavo
Pisma o Jogi 105
zamenjivanje sada{nje svesti time. To nalazimo nezastrto i

nepome{ano iznad uma, ìvota i tela. Stvar je neporecivog iskustva
mnogih da ova stvar moè da se spusti, a moje iskustvo je da ni{ta sem
njenog punog silaska ne moè da temeljno ukloni veo i me{avinu i da
izdejstvuje pun duhovni preobraàj. Nikakvo metafizi~ko ili logi~ko
rezonovanje u prazno u smislu {ta Atman "mora" da uradi ili moè da
uradi ili treba ili ne treba ovde da uradi nije bitno niti ima ikakvu
vrednost. Mogu da dodam da preobraàj nije sredi{nji predmet drugih
staza kao {to je ove joge – one traè samo onoliko pro~i{}enja i
promene koliko }e dovesti do oslobo|enja i onostranog ìvota. Uticaj
Atmana nesumnjivo to moè da uradi – pun silazak nove svesti u
~itavu prirodu od vrha do dna, da se transformi{e ìvot ovde, nije
potreban uop{te za duhovno bekstvo iz ìvota.
***
Srce o kome govore Upani{ade odgovara fizi~kom kardia~kom centru;

to je hrdpadma Tantrika. Kao suptilni centar, cakra, pretpostavlja se da
mu je vrh na ki~mi i da se {iri ka napred. Gde ta~no u ovoj oblasti ovaj
ili onaj to ose}aju nije mnogo bitno; osetiti ga tu i biti njime vo|en je
glavna stvar. Ne mogu da kaèm {ta je M spoznao – ali ono {to se
opisuje kao Sopstvo je svakako ovaj Puru{a Antaratma, ali kojeg se
ovde pre ti~u Mukti i oslobo|eno delovanje nego preobraàj prirode.
Ono {to psihi~ka spoznaja zbilja donosi je psihi~ka promena prirode,
pro~i{}uju}i je i okre}u}i je sasvim prema Boànskom. Nakon toga ili
skupa s tim dolazi spoznaja kosmi~kog Sopstva. Te dve stvari su ono
{to su stare joge obuhvatale i kroz koje su prelazile u Mok{u, Nirvanu
ili odlazak u neku vrstu nebeske transcendencije. Joga koja se
praktikuje ovde uklju~uje i oslobo|enje i transcendenciju, ali uzima
oslobo|enje ili ~ak i izvesnu Nirvanu, ako to do|e, kao prvi korak, a
ne kao poslednji korak svog sidija. Koji god izlaz u Transcendentno ili
ka njemu da postigne je uzlazak pra}en silaskom mo}i, svetlosti, svesti
koji je postignut i upravo takvim silascima se ovde postiè duhovni i
nadumni preobraàj. To izgleda da nije prihva}eno u M-ovoj misli; on
smatra Silazak suvi{nim i logi~ki nemogu}im. "Boànsko je ovde,
odakle }e da si|e?" je njegov argument. Ali Boànsko je svuda, on je
iznad kao i unutra, on ima mnogo stani{ta, mnogo niti na svom luku
Mo}i, postoje mnogi nivoi njegove dinami~ke Svesti i svaki ima svoju
sopstvenu svetlost i silu. On nije ograni~en na svoj poloàj u srcu ili na
jednu jedinu re~ psiho-duhovne spoznaje. On ima tako|e svoje
nadumno mesto iznad sr~anog centra i centra uma i moè da si|e
odatle ako èli da tako u~ini.
***
Mislim da su Ramatirtine spoznaje bile vi{e umne nego bilo {ta drugo.
On je imao otvaranje vi{eg uma i tamo spoznaju kosmi~kog Sopstva,
ali ne nalazim dokaze o preobraènom umu i vitalu; taj preobraàj
nije rezultat ili cilj Joge Znanja. Spoznaja Joge Znanja je kada ~ovek
ose}a da ìvi u {irini ne~eg tihog, bezodli~nog i sveop{teg (zvanog
Sopstvo), a sve drugo se vidi samo kao oblici i imena; Sopstvo je
stvarno, ni{ta drugo. Spoznaja "mog sopstva u drugim oblicima" je deo
toga ili korak ka tome, ali u punoj spoznaji to "moje" treba da otpadne
tako da bude samo to jedno Sopstvo, ili radije, samo Braman. Jer
Sopstvo je tek subjektivni aspekt Bramana, kao {to je I{vara njegov
objektivni aspekt. To je Vedantsko "Znanje". Njegov rezultat je mir,
ti{ina, oslobo|enje. [to se ti~e aktivne Prakriti (um, vital, telo), ta
Joga Znanja ne postavlja sebi za cilj da ih preobrazi – to bi bilo bez
koristi, po{to je ideja da }e, ako oslobo|enje do|e, to sve otpasti
prilikom smrti. Jedina promena koja se èli je otarasiti se ideje ega i
spoznati, kao istinito, samo vrhovno Sopstvo, Braman.
***
Nisam ~itao R-ove spise niti sam uop{te upoznat sa njegovom li~no{}u
ili koji bi mogao biti nivo njegovog iskustva. Re~i koje citirate od njega
mogle bi biti izrazi ili jednostavne vere ili panteisti~kog iskustva;
o~igledno, ako se koriste da uspostave tezu da je Boànsko svuda i da
je sve, te da je stoga sve dobro, budu}i da je Boànsko, one su vrlo
nedovoljne u tu svrhu. Ali kao iskustvo, veoma je uobi~ajena stvar da
se ima to ose}anje ili spoznaja u Vedantskoj sadani – u stvari, bez toga
ne bi ni bilo Vedantske sadane. Ja li~no sam ga imao na raznim
nivoima svesti i u brojnim oblicima i sreo sam na gomile ljudi koji su
ga imali veoma istinski – ne kao intelektualnu teoriju ili opaànje, ve}
kao duhovnu stvarnost koja je bila isuvi{e konkretna za njih da bi
poricali koje god paradokse da je povla~ila za sobom za obi~nu pamet.
Naravno, to ne zna~i da je ovde sve dobro ili da je u proceni
vrednosti bordel podjednako dobar kao A{ram, ali stvarno zna~i da je
sve deo jednog ispoljenja i da je u unutra{njem srcu prostitutke, kao i
u unutra{njem srcu mudraca ili sveca, Boànsko. Opet, njegovo
Pisma o Jogi 107
iskustvo je da postoji Jedna Sila koja radi u svetu i u dobru i u zlu –

jedna Kosmi~ka Sila; ona radi i u uspehu (ili neuspehu) A{rama i u
uspehu (ili neuspehu) bordela. Stvari se obavljaju u ovom svetu
upotrebom te sile, mada se upotreba obavlja u skladu sa prirodom
korisnika, neko je koristi za dela Svetlosti, neko drugi za dela tame, a
opet neko za me{avinu. Ne mislim da bi ijedan Vedantin (osim mo`da
nekih modernizovanih) drào da je sve dobro ovde – ortodoksna
Vedantska ideja je da je sve ovde nerazmrsiva me{avina dobra i zla,
igra Neznanja i stoga igra dvojnosti. Hri{}anski misionari,
pretpostavljam, drè da je sve {to Bog radi moralno dobro, tako da su
{okirani Taoisti~kim sve{tenicima koji pomaù rad bordela svojim
obredima. Ali zar Hri{}anski sve{tenici ne prizivaju pomo} Bo`ju za
uni{tenje ljudi u bici i zar neki od njih nisu pevali Te Deum "Hvalimo
Te, Boè", na latinskom, prim. prev. nad pobedom osvojenom
masakrom ljudi i izgladnjivanjem èna i dece? Taoista koji veruje
samo u Bezli~ni Tao je dosledniji, i Vedantin, koji veruje da je
Svevi{nji iznad dobra i zla, ali da Kosmi~ka Sila koju je Svevi{nji
ubacio ovde radi kroz dvojnosti, stoga i kroz dobro i zlo, radost i
patnju, ima teoriju koja barem obja{njava dvostruku ~injenicu iskustva
Svevi{njeg koji je Sav Svetlost, Sav Blaènstvo i Sav Lepota i sveta
pome{ane svetlosti i tame, radosti i patnje, onoga {to je lepo i onoga
{to je ru`no. On kaè da dvojnosti dolaze kroz razdvaja~ko Neznanje i
sve dok prihvatate ovo razdvaja~ko Neznanje, ne moète se otarasiti
toga, ali je mogu}e povu}i se od njega u iskustvo i imati spoznaju
Boànskog u svemu i Boànskog svuda, a onda po~injete da spoznajete
Svetlost, Blaènstvo i Lepotu u pozadini svega i to je jedina stvar koja
valja da se uradi. Tako|e po~injete da spoznajete (onu) jednu Silu i
moète je koristiti ili pustiti da ona koristi vas za rast Svetlosti u vama
i drugima – ne vi{e za zadovoljenje ega i za dela neznanja i tame.
[to se ti~e dileme u vezi okrutnosti stvari, ne znam koji bi
odgovor dao R. Jedan odgovor bi mogao biti da se Boànsko unutra
ose}a kroz psihi~ko bi}e, a priroda psihi~kog bi}a je priroda Boànske
Svetlosti, Sklada, Ljubavi, ali je prekrivena umnim i razdvaja~kim
vitalnim egom iz kojeg borba, mr`nja, okrutnost prirodno dolaze.
Stoga je prirodno ose}ati u dobroti dodir Boànskog, dok se okrutnost
ose}a kao maska ili izobli~enje u Prirodi, mada to ne bi spre~ilo ~oveka
koji ima spoznaju da oseti i susretne Boànsko iza maske. Znao sam
~ak za primere u kojima je opaànje Boànskog u svemu pra}eno
intenzivnim iskustvom sveop{te ljubavi ili {irokog iskustva unutra{njeg
sklada imalo izuzetan efekat u tome da sve naokolo na~ini ljubaznim i
predusretljivim, ~ak i one najokorelije, najkru}e i najokurutnije.
Mo`da je neko takvo iskustvo ono koje je u osnovi R-ove izjave o
dobroti. [to se ti~e Boànskog delovanja, iskustvo Vedantinove
spoznaje je da iza zbrkane me{avine dobra i zla ne{to deluje, koje on
spoznaje kao Boànsko, a u svom sopstvenom ìvotu on moè da se
osvrne i da vidi {ta je svaki korak, sretan ili nesretan, zna~io za njegov
napredak i kako je vodio ka rastu njegovog duha. Prirodno to dolazi u
potpunosti kako spoznaja napreduje; pre toga je morao da kora~a uz
veru i mogao je ~esto da oseti da njegova vera omane i popusti pred
àlo{}u, sumnjom i o~ajanjem na neko vreme.
[to se ti~e mojih pisanih dela, ne znam da li ima ijedno koje bi
razjasnilo ovu te{ko}u. Na{li biste uglavnom izjavu Vedantskog
iskustva, jer to je ono kroz {ta sam pro{ao i, mada sam sada pre{ao u
ne{to izvan, ono mi se ~ini kao najtemeljnija i najradikalnija priprema
za bilo {ta {to je izvan, mada ne kaèm da je neophodno pro}i kroz
njega. Ali {ta god bilo re{enje, ~ini mi se da je Vedantin u pravu kada
insistira da ~ovek mora, da bi se do toga stiglo, da prizna dve
~injenice: preovladavanje zla i patnje ovde, i iskustvo onoga koje je
slobodno od ovih stvari – a samo progresivnim iskustvom se moè
dobiti re{enje – bilo kroz izmirenje, osvaja~ki silazak ili bekstvo. Ako
krenemo od osnove uzete kao aksiom da preovladavanje patnje i zla u
sada{njosti i u te{kim, spolja{njim ~injenicama stvari, samo po sebi
opovrgava sve {to su doìveli mudraci i mistici o drugoj strani,
spoznatljivom Boànskom, onda se ni jedno re{enje ne ~ini mogu}im.
***
Ne, svakako nisam mislio da Vedantin koji vidi ve}e delovanje iza
pojavnih oblika sveta ìvi u druga~ijem svetu od ovog materijalnog –
da sam to mislio, sve {to sam napisao bilo bi bez poente ili smisla.
Mislio sam na Vedantina koji ìvi u ovom svetu sa svim njegovim
patnjama i neznanjem i ru`no}om i zlom i koji je imao u punoj meri
sve ove stvari, izdaju i napu{tanje od strane prijatelja, neuspeh u
spolja{njim ciljevima i èljama u ìvotu, napadanje i proganjanje,
nakupljene bolesti, stalne te{ko}e, borbe, spoticanja u njegovoj jogi.
Nije da on ìvi u druga~ijem svetu, ali on ima druga~iji na~in da se
suo~i sa njegovim te{kim probama, udarcima i opasnostima. On ih
smatra za prirodu ovog sveta i rezultat ego-svesti u kojoj ìvi. On
poku{ava, stoga, da izraste u drugu svest u kojoj ose}a ono {to je iza
spolja{nje pojavnosti, i kako izrasta u tu ve}u svest on po~inje da ose}a
Pisma o Jogi 109
sve vi{e i vi{e delovanje iza, koje mu pomaè da raste u duhu i vodi ga
ka ovladavanju i slobodi od ega i neznanja i on vidi da je sve bilo
kori{}eno u tu svrhu. Dok on ne dostigne tu svest sa njenim {irim
znanjem stvari, on mora da kora~a uz veru, i ta vera moè ponekad da
ga izda, ali se ona vra}a i nosi ga kroz sve te{ko}e. Nije svako
obavezan da prihvati tu veru i tu svest, ali postoji ne{to veliko i istinito
iza nje za duhovni ìvot.
***
Jednu stvar ose}am da moram da kaèm u vezi s va{om opaskom o

du{i Indije i X-ovim opaànjem o "ovom naglasku na ovo-svetovnosti
do isklju~enja drugo-svetovnosti". Ne razumem ba{ u vezi ~ega je on
dao tu opasku ili na {ta je mislio pod "ovo-svetovno{}u" this-
worldliness na engleskom, prim. prev. , ali ose}am da je neophodno da
iznesem svoju sopstenu poziciju u ovoj stvari. Moj sopstveni ìvot i
moja joga su oduvek bili, od mog dolaska u Indiju, i od ovog sveta i od
onog sveta bez ikakve isklju~ivosti na bilo kojoj od te dve strane. Sva
ljudska interesovanja su, pretpostavljam, od ovog sveta i ve}ina njih je
u{la u moje umno polje, a neka, poput politike, u moj ìvot, ali
istovremeno, otkako sam kro~io na tle Indije u Apolo Banderu u
Bombaju, po~eo sam da imam duhovna iskustva, ali ona nisu bila
razdvojena od ovog sveta, ve} su imale unutra{nji i beskrajni uticaj na
njega, kao {to je ose}anje Beskrajnog koji proìma materijalni prostor i
Imanentnog koji nastanjuje materijalne predmete i tela. Istovremeno
zatekao sam sebe kako ulazim u nadfizi~ke svetove i ravni sa uticajima
i efektom od njih na materijalnu ravan, tako da nisam mogao da
na~inim o{tro razdvajanje ili nepomirljivu suprotnost izme|u onoga
{to sam nazivao dva kraja postojanja i svega {to leì izme|u njih. Za
mene je sve Braman i nalazim Boànsko svuda. Svako ima pravo da
odbaci ovo-svetovnost i odabere samo drugo-svetovnost, i ako na|e
mir tim izborom silno je blagosloven. Ja, li~no, nisam na{ao za nu`no
da to u~inim kako bih imao mir. U mojoj jogi na{ao sam se
podstaknutim da uklju~im oba sveta u moj vidokrug – duhovni i
materijalni – i da poku{am da uspostavim Boànsku Svest i Boànsku
Mo} u srcima ljudi i zemaljskom ìvotu, ne samo radi li~nog spasenja,
ve} radi ìvota boànskog ovde. Ovo se meni ~ini podjednako duhovni
cilj kao bilo koji i ~injenica ovog ìvota koji preuzima zemaljska
interesovanja i zemaljske stvari u svoj opseg ne moè, verujem, da
umanji sjaj njegovoj duhovnosti ili da izmeni njegov Indijski karakter.
To je, barem, oduvek bilo moje gledi{te i iskustvo stvarnosti i prirode
sveta i stvari i Boànskog: to mi je izgledalo kao najbliè mogu}e
integralnoj istini o njima i ja sam stoga govorio o potrazi za tim kao o
integralnoj jogi. Svako je, naravno, slobodan da odbaci ili da ne veruje
u ovu vrstu integralnosti ili da veruje u duhovnu neophodnost
potpunog okretanja drugom svetu sasvim, ali to bi na~inilo vr{enje
moje joge nemogu}im. Moja joga moè da obuhvati uistinu puno
iskustvo drugih svetova, ravni Vrhovnog Duha i drugih ravni izme|u i
njihove mogu}e posledice na na{ ìvot i materijalni svet; ali }e biti
sasvim mogu}e insistirati samo na spoznaji Vrhovnog Bi}a ili I{vare
~ak i u jednom aspektu, [ive, Kri{ne kao Gospoda sveta i Gospodara
nas samih i na{ih dela, ili, u drugom slu~aju, Univerzalne
Sat}itanande, i posti}i su{tinske rezultate ove joge i nakon toga
nastaviti od njih do integralnih rezultata ako bi se prihvatio ideal
boànskog ìvota, a ovaj materijalni svet savladao Duhom. Ovo
gledi{te i iskustvo stvari i istine postojanja je ono {to me je osposobilo
da napi{em "@ivot Boànski" i "Savitri". Spoznaja Svevi{njeg, I{vare, je
svakako su{tinska stvar; ali pri}i Mu sa ljubavlju i posve}eno{}u i
bakti, sluìti Mu svojim delima, i znati Ga, ne nu`no intelektualnim
saznavanjem, ve} u duhovnom iskustvu, tako|e je su{tinsko na stazi
integralne joge. Ako prihvatite K-ovo insistiranje da ova, i nijedna
druga, mora biti va{a staza, to je ono {to morate da postignete i
spoznate, onda nikakvo isklju~ivo okretanje drugom svetu ne moè
biti va{ put. Verujem da ste sasvim u stanju da dostignete ovo i da
spoznate Boànsko i nikad nisam mogao da podelim sa vama va{e
sumnje koje se stalno vra}aju o va{oj sposobnosti, i njihovo uporno
ponovno vra}anje nije valjano tle za verovanje da se one ne mogu
prevazi}i. Takvo uporno ponavljanje je bilo odlika sadane mnogih koji
su na kraju izronili i dostigli cilj; ~ak i sadana veoma velikih jogija nije
bila izuzeta od takvih nasilnih i stalnih ponavljanja, oni su ponekad
bili naro~ite mete takvih istrajnih napada, kao {to sam ukazao u
"Savitri" na vi{e mesta, a to se zbilja zasnivalo na mom sopstvenom
iskustvu. U prirodi ovih ponavljanja obi~no postoji stalni povratak istih
neprijateljskih iskustava, isti neprijateljski otpor, misli ru{ila~ke za svo
verovanje i veru i poverenje u budu}nost sadane, frustriraju}e sumnje
u ono {ta je ~ovek znao kao istinu, porivi da se napusti joga ili neki
drugi pogubni saveti déchéance. Smer koji poprime napadi nije, zaista,
isti za sve, ali i dalje imaju sna`nu porodi~nu sli~nost. ôvek moè da
na kraju prevlada ako po~ne da spoznaje prirodu i izvor ovih napada i
stekne sposobnost da ih opaà, podnosi, bez da bude upleten ili upijen
Pisma o Jogi 111
u njihov ponor, na kraju postaju}i svedok njihovih pojava i shvataju}i

ih i uskra}uju}i odobrenje uma ~ak i kad je vital i dalje bacakan u
vrtlogu, a najspolja{njiji fizi~ki um i dalje razmi{lja o neprijateljskim
predlozima. Na kraju, ovi napadi gube svoju mo} i otpadaju od
prirode; ponavljanje postaje slaba{no ili nema mo} da traje: ~ak, ako
je nevezanost dovoljno jaka, ona se mogu otse}i vrlo brzo ili smesta.
Najja~i stav koji treba zauzeti je da se na ove stvari gleda kao na ono
{to one stvarno jesu: uletanja mra~nih sila spolja, koje koriste izvesne
otvore u fizi~kom umu ili vitalnom delu, ali ne stvarni deo sebe ili
spontana tvorevina u ~ovekovoj sopstvenoj prirodi. Da se stvori zbrka i
mrak u fizi~kom umu i da se u njega ubace, ili da se u njemu probude,
mra~ne ideje, la`ni utisci, to je omiljeni metod ovih napasnika, i ako
mogu da dobiju podr{ku od ovog uma od prekomernog pouzdanja u
svoju sopstenu ta~nost ili prirodnu ispravnost njegovih utisaka i
zaklju~aka, onda oni mogu imati dobar provod dok istinski um ponovo
ne u~vrsti sebe i ne razveje oblake. Drugo njihovo sredstvo je da
probude neku povre|enost ili ogor~enu àlost u niìm vitalnim
delovima i da ih drè povre|enim ili ogor~enim {to je duè mogu}e. U
tom slu~aju, ~ovek mora da otkrije te otvore u svojoj prirodi i da nau~i
da ih zatvori za stalno za takve napade ili da izbaci uljeze smesta ili
{to je pre mogu}e. Ponavljanje nije dokaz osnovne nesposobnosti; ako
~ovek zauzme ispravan unutra{nji stav, ono moè da bude, i bi}e,
prevazi|eno. ôvek mora da ima veru u Gospodara na{eg ìvota i
dela, ~ak i ako Se On dugo skriva, a tada, u Svoje sopstveno vreme,
On }e razotkriti Svoje Prisustvo.
Vi ste uvek verovali u Guruvadu: onda bih vas zamolio da imate
veru u Gurua i vo|stvo i da se oslonite na I{varu radi ispunjenja, da
imate veru u moju trajnju ljubav i bri`nost, u bri`nost i boànsku
blagonaklonost i dobrotu Majke, punu ljubavi, da stojite ~vrsto
naspram svih napada i da idete napred istrajno ka duhovnom Cilju i
sveispunjuju}em i svezadovoljavaju}em dodiru Sve-Blaènog, I{vare.
***
[aljem vam obe}ano pismo danas; vide}ete da je ono manje odgovor

na ta~ne termine va{eg pisma nego "odbrana jevan|elja oboènja
ìvota" protiv kritika i nerazumevanja mentaliteta (ili jo{ ~e{}e
vitaliteta) koji ga ili pogre{no shvata ili uzmi~e pred njim – ili mo`da
pogre{no shvata zato {to uzmi~e, a uzmi~e tako|e jer pogre{no shvata
i moj metod i moj cilj. To nije potpuna odbrana, ve} samo postavlja, ili
odgovara na, glavnu poentu tu i tamo. Ostalo }e do}i kasnije.
Ali sav jezik je otvoren za pogre{no shvatanje; tako da bi bilo
bolje da pri slanju pisma pojasnim, ili poku{am da pojasnim, izvesne
stvari.
Mada sam stavio naglasak na stvari boànske kao odgovor na
preterano (jer je suprotno) insistiranje na stvarima ljudskim, ne sme se
shvatiti da ja odbacujem sve ljudsko – ljudsku ljubav ili oboàvanje ili
bilo koji koristan oblik ljudskog pristupa kao deo joge. Nikad nisam
tako ~inio, u protivnom A{ram ne bi mogao da postoji. Sadake koje
kro~e u jogu su ljudska bi}a i ako im se ne bi dopustio ljudski pristup u
po~etku i dugo potom, ne bi bili u stanju da otpo~nu s jogom ili ne bi
bili u stanju da sa njom nastave. Rasprava se pojavljuje jedino zato {to
se re~ "ljudsko" u praksi koristi ne samo kao identi~na sa ljudskim
vitalom (i spolja{njim umom), ve} sa izvesnim oblicima ljudske vitalne
ego-prirode. Ali ljudski vital ima mnoge druge stvari u sebi i pun je
odli~nog materijala. Sve {to joga zahteva je da se taj materijal koristi
na ispravan na~in i sa ispravnim duhovnim stavom i, tako|e, da
ljudski pristup Boànskom ne treba stalno da se izokre}e u ljudski
bunt i prekor protiv njega. A to tako|e traìmo samo radi uspeha
samog pristupa i ljudskog bi}a koje ga vr{i.
Oboènje samo (po sebi) ne zna~i uni{tenje ljudskih elemenata;
ono zna~i njihovo preuzimanje, pokazuju}i im put ka njihovom
savr{enstvu, diù}i ih pro~i{}enjem i usavr{enjem do njihove pune
mo}i i Anande, a to zna~i dizanje ~itavog zemaljskog ìvota do njegove
pune mo}i i Anande.
Kad ne bi bilo otpora u vitalnoj ljudskoj prirodi, pritiska sila
neprijateljski nastrojenih prema promeni, sila koje uìvaju u
nesavr{enosti i ~ak i izobli~enju, ova promena bi se izdejstvovala bez
te{ko}a kroz prirodno i bezbolno procvetavanje – kao, na primer, va{e
sopstvene mo}i poezije i muzike {to su procvetale ovde sa brzinom i
lako}om pod svetlo{}u i ki{om duhovnog i psihi~kog uticaja – jer sve u
vama je èlelo tu promenu i va{ vital je bio voljan da prepozna
nesavr{enosti, da baci od sebe bilo koji pogre{an stav – npr., èlju za
pukom slavom, i da bude posve}en i savr{en. Oboènje ìvota zna~i,
zapravo, ve}e ume}e ìvota; jer sada{nje ume}e ìvota koje su
proizveli ego i neznanje je ne{to relativno zlobno, grubo i nesavr{eno
(poput niìh oblika likovne umetnosti, muzike i knjièvnosti, a koji su
ipak privla~niji obi~nom ljudskom umu i vitalu), i upravo duhovnim i
psihi~kim otvaranjem i prefinjenjem mora da dostigne svoje istinsko
Pisma o Jogi 113
savr{enstvo. Ovo se moè jedino u~initi time {to se uroni u boànsku

Svetlost i Plamen u kome }e sa materijalnog da se svuku sve te{ke
naslage i da se pretvori u istinski metal.
Na nesre}u, postoji otpor, veoma mra~an i tvrdoglav otpor. To
~ini neophodnim negativni element u jogi, element odbacivanja stvari
koje stoje na putu i pritiska na te oblike koji su grubi i beskorisni da
nestanu, na one koji su korisni, ali nesavr{eni ili su bili izobli~eni, da
zadrè ili povrate svoju istinsku kretnju. Za vital ovaj pritisak je bolan,
prvo, zato {to je on mra~an i ne razume i, drugo, zato {to ima njegovih
delova koji èle da budu prepu{tenim svojim grubim pokretima, a ne
da se menjaju. Eto za{to je intervencija psihi~kog stava od tako velike
pomo}i. Jer psihi~ko ima radosno samopouzdanje, spremno
razumevanje i odgovor, spontanu predanost; ono zna da je dodir
Gurua namenjen da pomogne, a ne da povredi, ili, poput Rade u
pesmi, da {ta god Voljeni radi namenjeno je da vodi Boànskom
Ushi}enju.
Istovremeno, nije iz negativnog dela kretnje da morate da
prosu|ujete jogu, ve} sa njene pozitivne strane; jer negativni deo je
privremen i tranzicioni i nesta}e, jedino se pozitivni ra~una za ideal i
za budu}nost. Ako smatrate uslove koji pripadaju negativnoj strani i
tranzicionoj kretnji za zakon budu}nosti i indikaciju o karakteru joge,
po~ini}ete ozbiljnu oma{ku u proceni, opasnu gre{ku. Ova joga nije
odbacivanje ìvota ili bliskosti i intimnosti izme|u Boànskog i sadaka.
Njen ideal cilja na najve}u bliskost i jedinstvo na fizi~koj kao i na
drugim ravnima, na najboànskiju veli~inu i puno}u i radost ìvota.
***
[ri Aurobindo nema primedaba1 na Hakslijeve komentare sa kojima se

slaè u potpunosti. Ali u frazi "do njegovih visina mi moèmo uvek
sti}i", vrlo o~igledno "mi" se ne odnosi na ~ove~anstvo generalno, ve}
na one koji imaju dovoljno razvijen unutra{nji duhovni ìvot.
Verovatno da je [ri Aurobindo mislio na svoje sopstveno iskustvo.
Nakon tri godine duhovnog napora sa samo slabim rezultatima jedan
jogi mu je pokazao na~in da uti{a um. To je uspeo da obavi u
potpunosti za dva ili tri dana slede}i pokazani metod. Postojala je
potpuna ti{ina misli i ose}anja i svi obi~ni pokreti svesti osim opaànja
i prepoznavanja stvari okolo bez ikakvog prate}eg koncepta ili druge
reakcije. Ose}aj ega je nestao, a pokreti obi~nog ìvota, kao i govor i
delovanje je nastavljala neka naviknuta aktivnost samo Prakriti, za
koju se nije ose}alo da pripada njemu. Ali opaànje koje je ostajalo
videlo je sve stvari kao potpuno nestvarne; ovaj ose}aj nestvarnosti je
bio preplavljuju}i i sveop{ti. Jedino neka Stvarnost koju je nemogu}e
definisati se opaàla kao istinita, koja je bila izvan prostora i vremena i
nepovezana ni sa kakvom kosmi~kom aktivno{}u, ali se ipak zaticala
kuda god da se ~ovek okrene. Ovo stanje je ostalo nenaru{eno
nekoliko meseci i ~ak kad je ose}aj nestvarnosti nestao i kad je do{lo
do povratka u~e{}a u svesti sveta, unutra{nji mir i sloboda koji su
proistekli iz ove spoznaje ostali su trajno iza svih povr{inskih pokreta i
su{tina same spoznaje se nije izgubila. Istovremeno jedno iskustvo se
ume{alo: ne{to drugo od njega li~no preuzelo je njegovu dinami~ku
aktivnost i govorilo i delovalo kroz njega, ali bez ikakve li~ne misli ili
inicijative. [ta je ovo bilo ostalo je nepoznato dok [ri Aurobindo nije
do{ao do spoznaje dinami~ke strane Bramana, I{vare, i osetio sebe
pokretanim od strane toga u svoj svojoj sadani i delovanju. Ove
spoznaje i druge koje su usledile za njima, kao ona o Sopstvu u svemu
i svemu u Sopstvu i svemu kao Sopstvu, Boànskom u svemu i svemu
u Boànskom, su visine o kojima [ri Aurobindo govori i za koje kaè
da se na njih uvek moèmo popeti; jer za njega vi{e nisu predstavljale
dugu ili upornu te{ko}u. Jedina stvarna te{ko}a koja je uzela decenije
duhovnog rada da bi se izradila do potpunosti bila je primeniti
duhovno znanje u potpunosti na svet i na povr{ni psiholo{ki i
spolja{nji ìvot i izdejstvovati njegov preobraàj i na vi{im nivoima
Prirode i na obi~nim umnim, vitalnim i fizi~kim nivoima skroz do
podsvesti i bazi~nog Neznanja i gore do vrhovne Svesti Istine ili
naduma u kome jedino moè dinami~ki preobraàj da bude u
potpunosti integralan i apsolutan.
1
Ove opaske je diktirao [ri Aurobindo apropo fraze "do njegovih visina mi
moèmo uvek sti}i" iz slede}eg odeljka iz "@ivota Boànskog" koji je citirao i
prokomentarisao Oldos Haksli u svojoj knjizi "Ve~na Filozofija" Aldous
Huxley, The Perennial Philosophy (izdanje iz 1946.), str. 74:
"Dodir Zemlje je uvek okrepljuju}i za sina Zemlje, ~ak i kada on traga
za nadfizi~kim Znanjem. Moè se ~ak re}i da se nadfizi~kim jedino moè
stvarno ovladati u njegovoj puno}i – do njegovih visina mi moèmo uvek sti}i
– kada drìmo noge ~vrsto na fizi~kom. "Zemlja je Njegova podloga" kaè
Upani{ada kad god oslikava Sopstvo koje se ispoljava u univerzumu."
(Ameri~ko izdanje, str. 13.)
***
Pisma o Jogi 115
Ne izvla~im iz ovih izvoda iz "Odbrane Okcidenta", Anri Masisa (La

Defense de l'Occident, Henri Massis) istinsku prirodu preobraàja o
kome se ovde govori. Ona se ~ini da je ne{to umno i moralno sa
ljubavlju prema Bogu i izvesnom vrstom jedinstva u odvojenosti
izazvanog ovom boànskom ljubavlju kao oduhovljuju}im elementom.
Ljubav prema Bogu i jedinstvo u odvojenosti kroz tu ljubav i
preobraàj prirode ostvarivanjem izvesnih umnih, eti~kih,
emocionalnih – mo`da ~ak i fizi~kih mogu}nosti (jer Vai{nave govore
o novom cinmaya telu) je princip Vai{nava joge. Tako da ovde nema
ni~eg {to nije ve} bilo prisutno u toj liniji Azijatskog misticizma koji
gleda ka Li~nom Boànstvu i insistira na ve~nom pre-postojanju i
opstanku pojedina~nog bi}a. Duhovno dizanje prirode do njenih
najvi{ih mogu}nosti je deo Tantri~ke discipline – tako da ni to nije
odsutno iz indijske joge. Izgleda da pisac, poput ve}ine evropskih
pisaca, zna samo Iluzionizam i Budizam i da ih prihvata kao ~itavu
mudrost Azije (sagesse asiatique); ali ~ak i tu on pogre{no tuma~i
njihovu ideju ideju i njihovo iskustvo. Advaita ~ak ni u svom krajnjem
obliku ne cilja na prestanak postojanja, usvajanje ni{tavila, kraj bi}a i
uni{tenje su{tine. Jedino izvesna vrsta Nihilisti~kog Budizma cilja na
to, a ~ak i tako, to Ni{tavilo, [unja, se opisuje na drugoj strani toga
kao ono Trajno. Ono na {ta ove discipline ciljaju je prolazak iz
Vremena u Ve~nost, skidanje kona~nog i zaodevanje Beskona~nog,
odbacivanje okova ega i njegovih posledica, èlja, patnje, laìranog
postojanja, kako bi se ìvelo u istinskom Sopstvu. Ovi opisi
Hri{}anskog pisca odaju potpuno nepoznavanje spoznaje koju
kritikuje, njenog beskraja, slobode, nadma{aju}eg mira, ekstaze
Bramanande. To je ga{enje ograni~ene pojedina~ne li~nosti, ali
oslobo|enje u kosmi~ku, a onda u transcendentnu svest – ga{enje
misli i ìvota, ali oslobo|enje u neograni~enu svest i znanje i bi}e.
Li~nost biva uga{ena ali u ne~em ve}em od nje same, ne u ne~em
manje niti u pukom "Néant-u". Ako bi se reklo da to negira zemaljski
ìvot, isto to ~ini i Hri{}anski ideal, jer Hri{}anski ideal cilja na
dostizanje nebeskog postojanja izvan zemaljskog postojanja (izvan
ovog jedinog zemaljskog ìvota, po{to se reinkarnacija ne priznaje),
koje je samo jedna dolina tuga i prolazna tegoba. On insistira na
o~uvanju duhovne li~nosti, ali to ~ine i Vai{navizam i [aivizam i drugi
"azijatski" ideali. Pi{~evo nepoznavanje mnogostranosti azijatske
mudrosti li{ava ovo njeno omalovaàvanje svake vrednosti.
Fraze koje su vas pogodile kao da podse}aju makar povr{no na
na{ ideal preobraàja su op{teg karaktera i mogle bi se usvojiti bez
suzdràvanja od strane skoro bilo koje duhovne discipline, ~ak bi i
Iluzionizam bio voljan da to uklju~i kao usputni stadijum ili iskustvo.
Sve zavisi od sadràja koji umetnete u re~i, koju stvarnu promenu u
svesti i ìvotu nameravaju da pokriju. Ako }e preobraàj biti "od greha
do sveta{tva" kroz jedinstvo du{e sa Bogom "u intelektualnoj svetlosti
punoj ljubavi" – {to je njegov najodre|eniji opis u ovim izvodima –
onda uop{te nije istovetan, ve} bi se pre reklo veoma daleko od onoga
{to ja podrazumevam pod preobraàjem. Jer preobraàj na koji ja
ciljam nije od greha do sveta{tva, ve} od niè prirode Neznanja do
Boànske Prirode Svetlosti, Mira, Istine, Boànske Mo}i i Blaènstva
izvan Neznanja. On putuje prema vrhovnom samopostoje}em dobru i
ostavlja za sobom ograni~enu, borbom zaokupljenu, ljudsku
koncepciju greha i vrline; nije intelektualna svetlost ta koja je sunce
njene te`nje, ve} duhovna nadintelektualna nadumna svetlost; nije
sveta{tvo ono {to je njena kulminacija, ve} boànska svest – ili ako
èlite, du{a-stvo, duh-stvo, svesno ja-stvo, boàn-stvo. Stoga postoji
izme|u ova dva stepena preobraàja ogromna razlika.
I. "C'est un abandon héroïque où l'âme parvient au somet de

l'activité libre, où la personne se trasforme, où ses facultés sont épurées,
déifiées par la grâce, sans que son essence soit detruite."
Na {ta se misli pod slobodnom aktivno{}u? Kod nas sloboda se

sastoji od slobode od tame, ograni~enja, gre{ke, patnje, prolaznosti
neznala~ke niè Prirode, ali tako|e od potpune predaje Boànskom.
Slobodno delovanje je delovanje Boànskog u nama i kroz nas; ni
jedno drugo delovanje ne moè biti slobodno. To izgleda da se
prihvata u II i III; ali ovo opaànje, ova koncepcija je stara kao i samo
duhovno znanje – to nije svojstveno samo Katolicizmu. Na {ta se opet
misli pod pro~i{}enjem i poboènjem deification na engleskom, prim.
prev. svojstava kroz Milost? Ako je to eti~ko pro~i{}enje, ono prelazi
veoma mali deo puta i ne donosi poboènje. Opet, ako je poboènje
ograni~eno intelektualnom svetlo{}u, to u najboljem slu~aju mora biti
prili~no tri~ava stvar. Postojao je sli~an cilj u drevnoj Indijskoj
duhovnosti, ali je imao ve}i zamah i vi{i cilj od toga. Nijedna duhovna
disciplina ne cilja na pro~i{}enje ili poboènje kroz uni{tenje su{tine –
ne moè biti takve stvari, sama ta fraza je besmislena i sebi
protivre~na. Su{tina bi}a je neuni{tiva. âk i najkru}a disciplina
Advaite ne cilja na takvo uni{tenje; njen cilj je naj~istija ~istota
su{tinskog sopstva. Preobraàj cilja na ovu su{tinsku ~istotu ~istog
Pisma o Jogi 117
Duha, ali zahteva tako|e ~istotu i boànskost vrhovne prirode; nije

su{tina na{eg bi}a ve} udesi na{e nerazvijene nesavr{ene prirode ono
{to biva uni{teno i zamenjeno ispoljenjem boànske Prirode.
Monisti~ka Advaita cilja na nestanak ega, ne su{tine osobe; ona stiè
do tog nestanka kroz istovetnost sa Jednim, kroz razlaganje ega koji je
Priroda konstruisala, u stvarnost ve~nog Sopstva, jer to, ona kaè, a ne
ego, je su{tina osobe – so'ham, tat tvam asi. U na{oj ideji preobraàja
tako|e postoji uni{tenje ega, njegovo razlaganje u kosmi~ku i
boànsku svest, ali tim uni{tenjem mi ponovo vra}amo istinsku ili
duhovnu osobu koja je ve~ni deo Boànskog.
II. "La contemplation du Chrétien est inséparable de l'état de

Grâce1 et de la vie divine. S'il doit s'anéantir, c'est encore sa personnalité
qui triomphe en se laissant arracher à tout ce qui n'est pas elle, en
brisant tous les liens qui l'unissent à son individu de chair, afin que le
Dieu vivant puisse s'en saisir, l'assumer, l'habiter."
1
Milost Grace nije koncept svojstven samo Hri{}anskoj duhovnoj zamisli –
on postoji u Vai{navizu, [aivizmu, religiji {akta – on je star koliko i
Upani{ade.
III. "Liberté consiste d'abord à subordonner ce qui est inférieur dans

sa nature à ce qui lui est supérieur."
Ovi pasusi se mogu smatrati u gore navedenom smislu i kao

ne{to {to se pribliàva na{em idealu; ali ovde zbrku stvara upotreba
re~i "li~nost". Li~nost je privremena formacija i u~initi je ve~nom
zna~ilo bi u~initi ve~nim neznanje i ograni~enje. Istinsko "Ja" nije
umni ego ili sada{nja li~nost koja je samo maska, ve} ve~no "Ja" koje
poprima razli~ite li~nosti u raznim ìvotima. Hri{}anska i evropska
koncepcija jednog jedinog ìvota na Zemlji ima tendenciju da stvori tu
gre{ku time {to ~ini da na{a sada{nja li~nost izgleda kao da je ona
na{e celo sopstvo... Opet, nije samo telesna individualnost ono za {ta
nas neznanje vezuje, ve} tako|e i umna individualnost i vitalna
individualnost. Sve ove veze se moraju prekinuti, nesav{eni vidovi
uma i ìvota prevazi}i, um preobraziti u ne{to izvan uma, ìvot u
boànski ìvot, ako }e preobraàj da bude istinski, a ne tek novo
uobli~avanje ili povi{avanje svetlosti Neznanja.
IV. "Cette solitude de l'âme (de l'ascète asiatique)... n'est pas le vrai
loisir spirituel, la solitude active où s'opère la transformation du péché en
sainteté par l'union de l'âme avec Dieu dans une lumière intellectuelle
toute pleine d'amour."
Ve} sam komentarisao ovaj opis preobraàja koji treba da se

izdejstvuje i moram da dodam samo jo{ jednu primedbu. Samo}a
sopstva u Boànskom mora nesumnjivo da bude aktivna kao i pasivna
i stati~na; ali niko ko nije stigao do ti{ine i nepokretne samo}e ve~nog
Sopstva ne moè da ima slobodnu i integralnu aktivnost vi{e boànske
Prirode. Jer delovanje se zasniva na ti{ini i kroz ti{inu je slobodno.
V. "... la vie chrétienne – mystique, progressive – qui est un

enrichissement, un élargissement infini de la personne humaine."
Ovo nije na{a ideja preobraàja – jer ljudska osoba je umno bi}e
ograni~eno ìvotom i telom. Njeno oboga}ivanje i uve}avanje ne moè
da ide izvan krajnjeg ograni~enja te formule, moè samo da pro{iri i
nakiti njeno sada{nje siroma{tvo i suènost. Ona ne moè da se uspne
izvan umnog neznanja u ve}u Istinu i Svetlost ili da to spusti u bilo
kakvoj puno}i u zemaljsku prirodu, {to je cilj preobraàja kako ga mi
zami{ljamo.
VI. "Pour l'asiatique la personnalité est la chute de l'homme; pour

le chrétien, c'est le dessein même de Dieu, le principe de l'union, le
sommet naturel de la crèation, qu'il appelle tout entière à la Grâce."
Li~nost ovog jednog jedinog ìvota u ~oveku je formacija u

Neznanju, stoga pad; ona ne moè biti vrhunac bi}a. Mi ne
prihvatamo ni da je ona vrhunac tvorevine, ali kaèmo da postoje vi{i
vrhunci na koje moramo da se popnemo i da razotkrijemo njihove
mo}i u zemaljskoj prirodi. Prirodna tvorevina je evolucija skrivene
Boànske Svesti u Prirodi koja je ograni~ena i preru{ena isprva od
strane Neznanja. Ona i dalje mora da se popne izvan Neznanja – stoga
da dospe izvan ljudske li~nosti u boànsku li~nost. Upravo u ovoj
duhovnoj evoluciji Boànski Plan (dessein de Dieu) ispoljava svoju
centralnu i zna~ajnu liniju i poziva svu tvorevinu kruni{u}oj Milosti.
Vide}ete, stoga, da je sli~nost preobraàja ovde sa na{im
idealom samo na povr{ini, u re~ima, ali ne u sadràju re~i koji je
mnogo uì i drugog poretka. Dotle dok postoji slaganje i podudaranje,
Pisma o Jogi 119
to je zato {to u njoj postoji ono {to je zajedni~ko (izvesna konverzija

svesti) svim duhovnim disciplinama; jer svi, na Istoku ili na Zapadu,
imaju zajedni~ko jezgro iskustva – zapravo, u njihovim razvojnim
oblicima, opsegu, okretanju ovom ili onom aspektu ili, u protivnom,
njihovoj volji prema potpunosti Istine se one razlikuju.
***
Nema povezanosti izme|u Hri{}anske koncepcije (Carstva Nebeskog) i

ideje nadumnog silaska. Hri{}anska koncepcija pretpostavlja stanje
stvari stvoreno religioznom emocijom ili moralnim pro~i{}enjem; ali te
stvari nisu ni{ta vi{e u stanju da izmene svet, ma koliku vrednost
imale za pojedinca, od umnog idealizma ili bilo koje druge mo}i
pozivane u tu svrhu. Hri{}anin predlaè da satvi~ki religiozni ego
zameni radàsi~ni i tamasi~ni ego, ali, mada se to moè obaviti kao
pojedina~no postignu}e, to nikad nije uspelo i nikad ne}e uspeti da se
postigne u masi. To nema neko vi{e duhovno ili psiholo{ko znanje iza
sebe i ignori{e osnovu ljudskog karaktera i izvor te{ko}e – dvojnost
uma, ìvota i tela. Ukoliko ne do|e do silaska nove Mo}i Svesti,
nepodlo`ne dvojnostima ali i dalje dinami~ne koja }e pruìti novu
osnovu i dizanje centra svesti iznad uma, Carstvo Bo`je na Zemlji
moè biti samo ideal, ne ~injenica ostvarena u generalnoj zemaljskoj
svesti i zemaljskom ìvotu.
Pisma o Jogi 121
TRE]A GLAVA
RELIGIJA, MORALNOST, IDEALIZAM I JOGA

Pisma o Jogi 123
Religija, Moralnost, Idealizam i Joga
DUHOVNI ìvot (adhyatma-jivana), religiozni ìvot

(dharma-jivana) i obi~an ljudski ìvot ~iji je moralnost samo deo su tri
sasvim razli~ite stvari i ~ovek mora da zna koji od njih èli i da ne brka
ta tri zajedno. Obi~an ìvot je ìvot prose~ne ljudske svesti razdvojene
od svog istinskog sopstva i od Boànskog i vo|en uobi~ajenim
navikama uma, ìvota i tela {to su zakoni Neznanja. Religiozni ìvot je
pokret iste te neznala~ke ljudske svesti, koji se okre}e ili poku{ava da
se okrene od Zemlje ka Boànskom, ali i dalje bez znanja i vo|en
dogmatskim mi{ljenjima i pravilima neke sekte ili ube|enja koji tvrde
da su na{li izlaz iz okova zemaljske svesti u neko blaèno Onostrano.
Religiozni ìvot moè biti prvi pristup duhovnom, ali vrlo ~esto to je
vrtenje u krugu obreda, ceremonija i postupaka ili skup ideja i formi
bez ikakvog ishoda. Duhovni ìvot, naprotiv, se kre}e direktno kroz
promenu svesti, promenu od obi~ne svesti, neznala~ke i razdvojene od
svog istinskog sopstva i od Boga, do ve}e svesti u kojoj ~ovek nalazi
svoje istinsko bi}e i dolazi prvo u direktan i ìvi kontakt, a potom u
jedinstvo, sa Boànskim. Za duhovnog tragaoca ova promena svesti je
ona jedna stvar za kojom on traga i ni{ta drugo nije bitno.
Moralnost je deo obi~nog ìvota; ona je poku{aj da se rukovodi
spolja{nje vladanje izvesnim umnim pravilima ili da se formira
karakter tim pravilima u sliku izvesnog umnog ideala. Duhovni ìvot
ide izvan uma; on ulazi u dublju svest Duha i deluje iz istine Duha. [to
se ti~e pitanja o eti~kom ìvotu i potrebi da se spozna Bog, to zavisi od
toga na {ta se misli pod ispunjenjem ciljeva ìvota. Ako je ulazak u
duhovnu svest deo toga, onda vam ga puka moralnost ne}e dati.
Politika kao takva nema nikakve veze sa duhovnim ìvotom. Ako
duhovan ~ovek radi bilo {ta za svoju zemlju, to je da bi izvr{io volju
Boànskog i kao deo boànski ukazanog posla, a ne iz bilo kog drugog
uobi~ajenog ljudskog motiva. Ni u jednom od svojih postupaka on ne
kre}e iz obi~nih umnih i vitalnih motiva koji pokre}u obi~ne ljude, ve}
deluje iz istine Duha i iz unutra{nje zapovesti ~iji izvor poznaje.
Vrsta bogosluènja (puja) o kojoj se govori u pismima pripada
religioznom ìvotu. Ono moè, ako se pravilno obavi u najdubljem
religioznom duhu, da pripremi um i srce do neke mere, ali ne vi{e od
toga. Ali ako se bogosluènje obavlja kao deo meditacije ili sa
istinskom te`njom za duhovnom stvarno{}u i duhovnom sve{}u i sa
~e`njom za kontaktom i jedinstvom sa Boànskim, onda moè biti
duhovno delotvorno.
Ako imate iskrenu ~e`nju za duhovnom promenom u svom srcu i
du{i, onda }ete na}i put i Vodi~a. Puko umno traganje i postavljanje
pitanja nisu dovoljni da bi se otvorila vrata Duha.
***
O~igledno, tragati za Boànskim samo radi onoga {to se moè dobiti

od Njega nije odgovaraju}i stav; ali, ako bi bilo apsolutno zabranjeno
tragati za Njim radi svih ovih stvari, ve}ina ljudi na svetu ne bi se
okrenuli ka Njemu uop{te. Pretpostavljam stoga da je to dopu{teno
kako bi oni mogli da na~ine po~etak – ako imaju veru, mogli bi da
dobiju ono {to traè i da misle da je dobra stvar da nastave i onda
jednog dana mogli bi iznenada da nabasaju na ideju da ovo napokon
nije ba{ jedina stvar koju valja raditi i da postoje bolji na~ini i bolji
duh u kojima ~ovek moè da pri|e Boànskom. Ako ne dobijaju ono
{to èle, a i dalje dolaze Boànskom i imaju poverenja u Njega, e pa,
to pokazuje da postaju spremni. Gledajmo na to kao na neku vrstu
jaslica za nespremne. Ali naravno to nije duhovni ìvot, to je samo
neka vrsta elementarnog religioznog pristupa. Za duhovni ìvot davati
a ne traìti je pravilo. Sadaka, me|utim, moè da traì od Boànske
Sile da mu pomogne u o~uvanju zdravlja ili njegovom oporavku ako to
~ini kao deo sadane kako bi njegovo telo bilo sposobno i podesno za
duhovni ìvot i ispravan instrument za Boànski Rad.
***
To je ta~no, religije u najboljem slu~aju modifikuju samo povr{inu

prirode. [ta vi{e, vrlo brzo se degeneri{u u rutinu ceremonijalnog
bogosluènja iz navike i utvr|enih dogmi.
***
Ja ne zauzimam isto gledi{te na Hindu religiju poput J-a. Religija je

uvek nesavr{ena zato {to je ona me{avina ~ovekove duhovnosti sa
njegovim nastojanjima koja se ubacuju u poku{aju da sublimi{u na
neznala~ki na~in njegovu niù prirodu. Hindu religija meni izgleda
kao hram-katedrala, dopola u ru{evinama, plemenita sveukupno, ~esto
fantasti~na u detaljima ali uvek fantasti~na sa zna~enjem – iskrnjena
Pisma o Jogi 125
ili èstoko uru{ena mestimi~no, ali hram-katedrala u kojoj se i dalje

obavlja slu`ba Nevi|enom, a njegovo stvarno prisustvo mogu da osete
oni koji ulaze u pravom duhu. Spolja{nja dru{tvena struktura koja je
izgra|ena za njen prilaz je druga stvar.
***
Ja gledam na duhovnu istoriju ~ove~anstva, a naro~ito Indije, kao na

stalan razvoj boànske svrhe, ne kao na knjigu koja je zatvorena, ~iji
redovi moraju stalno da se ponavljaju. âk i Upani{ade i Gita nisu bili
finalni iako moè biti da je sve tamo u zametku. U ovom razvoju
skora{nja duhovna istorija Indije je veoma vaàn stadijum i imena koja
sam pominjao su imala posebnu istaknutost u mojoj misli u to vreme –
~inilo mi se da ona ukazuju na redove iz kojih budu}i duhovni razvoj
mora najdirektnije da nastavi, ne ostaju}i, ve} kre}u}i se dalje. Mogao
bih re}i da je daleko od moje svrhe da propagiram bilo koju religiju,
novu ili staru, za ~ove~anstvo u budu}nosti. Put koji ima da se otvori a
koji je jo{ uvek zapre~en, ne religija koja ima da se osnuje, je moja
koncepcija te stvari.
***
Ako se tom re~enicom1 misli na ne{to trajno i nepromenljivo, onda se

to ne moè prihvatiti. Ali ako religija ovde zna~i ~ovekov na~in
op{tenja sa Boànskim, onda je ta~no da je to ne{to {to pripada
unutra{njem bi}u i ne moè se promeniti poput ku}e ili ode}e radi
neke li~ne, dru{tvene ili svetovne pogodnosti. Ako treba da se na~ini
promena, to moè biti samo iz unutra{njeg duhovnog razloga, zbog
nekog razvoja iznutra. Niko ne moè biti vezan ni za koji oblik religije
ili bilo koje odre|eno verovanje ili sistem, ali ako promeni onaj koji je
prihvatio za neki drugi, iz spolja{njih razloga, to zna~i da on iznutra
nema nikakvu religiju uop{te, a i njegova stara i njegova nova religija
su samo prazna formula. Na kraju to je ono, pretpostavljam, na {ta
cilja ta re~enica. Preferiranje druga~ijeg pristupa Istini ili èlja za
unutra{njim samoizraàvanjem nisu motivi preporuke promene na
koju je ovde data primedba; – cilj koji je predloèn je pobolj{anje
dru{tvenog statusa i uvaènosti, {to nije ni{ta vi{e duhovni motiv od
preobra}anja radi para ili braka. Ako ~ovek nema religije u sebi, on
moè da promeni svoju veroispovest iz bilo kog motiva; ako ima, ne
moè; on moè da je promeni samo kao odgovor na unutra{nju
duhovnu potrebu. Ako ~ovek ima bakti prema Boàskom u obliku
Kri{ne, ne moè ba{ da kaè, "Oturi}u Kri{nu zbog Hrista, da bih
mogao da postanem po{tovan u dru{tvu."
1
Ovi komentari su o slede}oj izjavi Mahatme Gandija o gledi{tu Dr.
Ambedkara o promeni religije:
"Ali religija nije poput ku}e ili ode}e koja moè da se promeni po volji.
Ona je vi{e integralni deo ~ovekovog sopstva nego ~ovekovog tela.
Religija je veza koja spaja ~oveka sa njegovim tvorcem, i dok telo
propada, kao {to mora, religija istrajava ~ak i nakon toga."
***
Vairagja Vairagya je svakako jedan put napredovanja ka cilju –

tradicionalan na~in i drasti~an, ako ve} bolan. Izgubiti èlju za
ljudskim vitalnim uìvanjima, izgubiti strast za knjièvnim ili drugim
uspehom, hvalom, slavom, izgubiti ~ak insistiranje na duhovnom
uspehu, unutra{njoj bogi bhoga joge, oduvek se priznavalo za korake
ka cilju – pod uslovom da ~ovek odràva ono jedno insistiranje na
Boànskom. Ja li~no vi{e volim smireniji put ujedna~enosti, put na koji
je ukazao Kri{na, pre nego li bolniji put Vairagje. Ali ako je prinuda u
ne~ijoj prirodi ili prinuda u ne~ijem bi}u koja forsira svoj put na taj
na~in kroz te{ko}e prirode na toj liniji, mora se priznati kao valjana
linija. Ono ~ega se mora osloboditi u tom slu~aju je prizvuk o~aja u
vitalu koji odgovara pla~u o kom govorite – da nikada ne}e ste}i
Boànsko zato {to jo{ uvek nije dobio Boànsko ili da (do sada) nije
bilo napretka. Svakako da je bilo napretka, ovaj ve}i poriv psihi~kog,
ta sama nevezanost li~no koja uvek raste negde u vama. Stvar je dràti
se, ne prese}i gajtan koji vas vu~e na gore jer vam se~e ruke, dràti se
jednog insistiranja ako sve drugo otpadne od vas.
O~igledno da vas ne{to u vama, nastavljaju}i nedovr{enu krivu
pro{log ìvota, gura na ovu stazu Vairagje i olujniji put Bakti – uprkos
va{eg preferiranja manje bolnog, koji je tako|e va{ – ne{to {to je
re{eno da bude drasti~no prema spolja{njoj prirodi kako bi sebe
na~inilo slobodnim da ispuni svoju tajnu te`nju. Ali ne slu{ajte ove
sugestije glasa koji kaè: "Ne}e{ uspeti i nema koristi od poku{avanja."
To je stvar koja ne treba nikad da se izrekne na Putu Duha, ma koliko
teàk izgledao u tom trenutku. Izdrìte kroz svu te`nju koju izraàvate
tako divno u svojim pesmama; jer ona je svakako tu i izlazi iz dubina, i
ako je uzrok patnje – kao {to velike te`nje jesu, u svetu i prirodi gde
Pisma o Jogi 127
ima toliko toga da im se suprotstavlja – ona je tako|e i obe}anje i

izvesnost izranjanja i pobede u budu}nosti.
***
Imao sam primedbe u pro{losti na Vairagju asketske vrste i tamasi~ne

vrste. Pod tamasi~nom vrstom mislim na onaj duh koji dolazi poraèn
od ìvota, ne zato {to mu se zaista ogadio ìvot, ve} zato {to nije
mogao da iza|e na kraj sa njim ili da osvoji njegove nagrade; jer on
dolazi jogi kao vrsti uto~i{ta za sakate ili slabe i Boànskom kao
ute{noj nagradi za |ake ponavlja~e u razredu sveta. Vairagja onoga
koji je okusio darove ili nagrade sveta ali je na{ao da su nedovoljni ili
kona~no bezukusni, i okrene se ka vi{em i lep{em idealu ili Vairagja
onoga koji je obavio svoj deo u ìvotnim bitkama ali je video da se
ne{to ve}e zahteva od du{e, je savr{eno od pomo}i i dobra kapija ka
jogi. Tako|e i satvi~ka Vairagja koja je nau~ila {ta je ìvot i okre}e se
od onog {to je iznad i iza ìvota. Pod asketskom Vairagjom
podrazumevam onu koja pori~e ìvot i svet sveukupno i èli da
nestane u Neodredivom – imam primedbe na nju za one koji dolaze
ovoj jogi zato {to je nespojiva sa mojim ciljem koji je da se donese
Boànsko u ìvot. Ali ako je neko zadovoljan ìvotom takvim kakav
jeste, onda nema razloga da se traga za tim da se donese Boànsko u
ìvot – tako da je Vairagja u smislu nezadovoljstva ìvotom takvim
kakav jeste savr{eno dopustiva i ~ak u izvesnom smislu neophodna za
moju jogu.
***
Sasvim priznajem korisnost privremenog stanja Vairagje kao

protivotrova za prejak poriv vitala. Ali Vairagja uvek ima tendenciju ka
okretanju od ìvota, a tamasi~ni element u Vairagji – o~ajanje,
depresija itd. – gasi vatru bi}a i moè dovesti u nekim slu~ajevima do
pada izme|u dve stolice, tako da ~ovek izgubi Zemlju, a proma{i
Nebo. Ja stoga vi{e volim da zamenim Vairagju ~vrstim i tihim
odbacivanjem onoga {to mora da se odbaci – seksa, ta{tine,
egocentrizma, vezanosti itd. – ali to ne obuhvata odbacivanje
aktivnosti i mo}i od kojih se mogu na~initi instrumenti sadane i
boànskog rada, kao {to su slikarstvo, muzika, poezija, itd, mada one
moraju da na|u novu duhovnu ili psihi~ku osnovu, dublje nadahnu}e,
okret ka Boànskom ili stvarima boànskim. Joga se moè obavljati
bez odbacivanja ìvota, bez ubijanja ili naru{avanja ìvotne radosti ili
vitalne sile.
***
Ne, nisam rekao da ste odabrali radàsi~nu ili tamasi~nu Vairagju.

Samo sam objasnio kako je do{la, od sebe, kao rezultat kretnje vitala
na mestu satvi~ne Vairagje za koju se pretpostavlja da prethodi i
izaziva ili prati ili ishodi iz okretanja od sveta da bi se tragalo za
Boànskim. Tamasi~na Vairagja dolazi od uàsavanja vitala kada oseti
da mora da se odrekne radosti ìvota i postane bez ìvota i bez
radosti; radàsi~na Vairagja dolazi kada vital po~inje da gubi radost
ìvota, ali se àli da ni{ta ne dobija na njenom mestu. Niko ne bira
takve kretnje; oni dolaze nezavisno od uma kao uobi~ajene reakcije
ljudske prirode. Odbiti ove stvare nevezano{}u, rastu}a tiha te`nja,
~ista bakti, ùdna predanost Boànskom, bilo je ono {to sam ja
predloìo kao istinski pokret ka napred.
***
Postoji satvi~na Vairagja – ali mnogi ljudi imaju radàsi~nu ili

tamasi~nu vrstu. Radàsi~nu nosi pobuna protiv uslova ~ovekovog
sopstvenog ìvota, tamasi~na izni~e iz nezadovoljstva, razo~arenja,
ose}anja nesposobnosti da se uspe ili da se suo~i sa ìvotom, kr{enje
pod stiskom i bolovima ìvota. One donose ose}aj ispraznosti
postojanja, èlju da se traga za ne~im manje bednim, vi{e sigurnim i
sre}nim ili u protivnom da se traga za oslobo|enjem od postojanja
ovde, ali ne donose smesta svetlosnu te`nju ili ~istu te`nju sa mirom i
rado{}u za duhovno postignu}e.
***
Prolaz kroz satvu je uobi~ajena ideja joge, to je priprema i pro~i{}enje

kroz Patan|alijevu jamu i nijamu yama-niyama ili kroz druga
sredstva u drugim jogama, npr. sveta{tvo u bakti {kolama, osmostruku
stazu u Budizmu, itd, itd. U na{oj jogi evolucija kroz satvu zamenjena
je razvijanjem smirenosti, samata, i psihi~kim preobraàjem.
***
Pisma o Jogi 129
O~igledno, za radàsi~ne pokrete je verovatno da }e stvoriti vi{e

nevolja u sadani od satvi~nih. Najve}a te{ko}a satvi~nog ~oveka je
klopka vrline i samopravednosti, veze filantropije, umne idealizacije,
bri`nost prema porodici, itd., ali osim ove prve, premda te{ke, jo{ uvek
nisu tako te{ke da se prevazi|u ili ina~e preobraze. Ponekad su,
me|utim, te stvari podjednako lepljive poput radàsi~nih te{ko}a.
***
Sanjasa ne odnosi vezanost – ona se svodi samo na beànje od

predmeta vezanosti, {to moè pomo}i, ali ne moè isklju~ivo po sebi
biti radikalan lek.
***
Ovo je ose}anje (nebitnost stvari u Vremenu) koje asketska disciplina

ponekad koristi kako bi se otarasila vezanosti za svet – ali ono nije
dobro ni za kakvu pozitivnu ili dinami~nu duhovnu svrhu.
***
Princip ìvota koji traìm da uspostavim je duhovni. Moralnost je

pitanje ~ovekovog uma i vitala, ona pripada niòj ravni svesti. Duhovni
ìvot se, stoga, ne moè zasnivati na moralnoj osnovi, on se mora
zasnovati na duhovnoj osnovi. Ovo ne zna~i da duhovni ~ovek mora
da bude nemoralan – kao da nema drugog zakona vladanja sem
moralnog. Zakon delovanja duhovne svesti je vi{i, ne niì od moralnog
– on se zasniva na jedinstvu sa Boànskim i ìvljenju u Boànskoj
Svesti i njegovo delovanje se zasniva na poslu{nosti Boànskoj Volji.
***
Verovanja o kojima govorite po pitanju ispravnog i pogre{nog, lepote i

ru`no}e itd., su neophodna za ~oveka i za vo|enje njegovog ìvota. On
ne moè bez razlika koje ona obuhvataju. Ali u vi{oj svesti kada on
u|e u Svetlost ili kad je njom dodirnut, ove razlike nestaju, jer on
onda prilazi ve~nom i beskrajnom dobru i ispravnom, koje on dostiè
savr{eno kada je u stanju da u|e u Svest Istine ili nadum. Verovanje u
Bo`je vo|stvo tako|e biva opravdano duhovnim iskustvom i veoma je
neophodno za sadanu; ovo se tako|e izdiè do svoje najvi{e i
najpotpunije istine kada ~ovek kro~i u Svetlost.
Ono {to kaète o molitvi je ta~no. To je najvi{a vrsta molitve, ali
i druga vrsta tako|e (t.j., vi{e li~na) je dopustiva i ~ak poèljna. Svaka
molitva ispravno ponu|ena donosi nas bliè Boànskom i uspostavlja
ispravnu vezu s Njim.
Prepreke o kojima pri~ate su obi~ne prepreke u sadani, koje su
doneli delovi bi}a, naro~ito kroz vitalno uznemirenje i fizi~ku inerciju,
kretnje koje moraju da se postepeno radom izbace iz svesti.
***
Pretpostavljam da svaki ~ovek pravi ili poku{ava da napravi svoje

sopstveno ure|enje ìvota iz mase mogu}nosti koje mu sile
predstavljaju. Sopstvo (fizi~ko sopstvo) i porodica su zgrada koju
ve}ina pravi – da zara|uju, da stvore porodicu i odràvaju je, rade za
neko mesto, ili ga steknu, u ìvotnom metodu koji ~ovek odabere, u
poslu, profesiji, itd, itd. Manjina obi~no tome pridodaje zemlju ili
~ove~anstvo. Retki uzmu neki ideal i slede ga kao stoèr svog ìvota.
Jedino oni veoma religiozni su ti koji poku{avaju da na~ine od Boga
sredi{te svog ìvota – pa i to prili~no nesavr{eno, sem nekolicine.
Nijedna od ovih stvari nije sigurna ili izvesna, ~ak je i ova poslednja
izvesna samo ako se sledi sa apsolutno{}u koju su samo retki voljni da
daju. @ivot Neznanja je igra sila kroz koju ~ovek traì svoj put i sve
zavisi od njegovog rasta kroz iskustvo do ta~ke na kojoj on moè da
izraste iz nje u ne{to drugo. To ne{to drugo je zapravo nova svest –
bilo nova svest izvan zemaljskog ìvota ili nova svest u njemu.
***
Porodica, dru{tvo, zemlja su jedan ve}i ego – oni nisu Boànsko.

ôvek moè da radi za njih i da kaè da radi za Boànsko samo ako je
svestan Boànskog Ade{a da deluje u tu svrhu ili Boànske Sile koja
deluje unutar njega. U protivnom to je samo zamisao uma koji
poistove}uje zemlju itd. sa Boànskim.
***
Sve zavisi od cilja koji stavite pred sebe. Ako je, radi ostvarenja
~ovekovog duhovnog cilja, neophodno odre}i se obi~nog ìvota
Pisma o Jogi 131
Neznanja (samsara), to mora da se obavi; poziv obi~nog ìvota ne

moè da stane naspram onog koji je od duha.
Ako se samo joga delovanja odabere kao staza, onda ~ovek moè
da ostane u samsari, ali }e to biti slobodno, kao polje delovanja, a ne
iz nekog ose}aja prinude; jer jogin mora biti slobodan iznutra od svih
veza i vezanosti. S druge strane, nema neophodnosti da se ìvi
porodi~nim ìvotom – ~ovek ga moè napustiti i preuzeti bilo koju
vrstu radova kao polje delovanja.
U jogi koja se sprovodi ovde cilj je izdi}i se do vi{e svesti i ìveti
samo iz vi{e svesti, ne sa obi~nim motivima. Ovo zna~i promenu ìvota
kao i promenu svesti. Ali nemaju svi takve okolnosti da mogu da se
odre{e od obi~nog ìvota; oni ga prihvataju stoga kao polje iskustva i
samoobu~avanja u ranijim stadijumima sadane. Ali oni moraju da paze
da na njega gledaju samo kao na polje iskustva i da se oslobode od
obi~nih èlja, vezanosti i ideja koje obi~no idu uz njega; u protivnom,
on postaje teret i ko~nica njihovoj sadani. Kada neko nije prinu|en
okolnostima nema neophodnosti da nastavlja obi~ni ìvot.
ôvek postaje tamasi~an napu{tanjem obi~nih akcija i ìvota,
jedino ako je vital tako navikao da vu~e svoje motive energije iz obi~ne
svesti i njenih èlja i aktivnosti da ako ih izgubi, on gubi svu radost i
~ar i energiju postojanja. Ali ako ~ovek ima duhovni cilj i unutra{nji
ìvot i vitalni deo ih prihvati, onda on crpi svoje energije iznutra i
nema opasnosti da se bude tamasi~an.
***
Nije apsolutno neophodno napustiti obi~an ìvot da bi se tragalo za

Svetlo{}u ili da bi se ve`bala joga. To obi~no rade oni koji èle da
naprave rez, da ìve ~isto religioznim ili isklju~ivo unutra{njim i
duhovnim ìvotom, da se odreknu sveta u potpunosti i da otputuju iz
kosmi~kog postojanja prestankom ljudskog ro|enja i prelaskom u neko
vi{e stanje ili u transcendentalnu Stvarnost. U protivnom, to je
neophodno samo kada pritisak unutra{njeg poriva postane tako veliki
da sle|enje obi~nog ìvota vi{e nije spojivo sa sle|enjem
preovla|uju}eg duhovnog cilja. Do tada ono {to je neophodno je mo}
da se ve`ba unutra{nja izolacija, da se bude u stanju da se povu~e u
sebe i da se skoncentri{e u svakom trenutku na neophodnu duhovnu
svrhu. Tako|e mora postojati mo} da se pozabavimo obi~nim
spolja{njim ìvotom iz novog unutra{njeg stava i ~ovek onda moè da
na~ini sama ta ìvotna de{avanja sredstvom za unutra{nju promenu
prirode i rast u duhovnom iskustvu.
***
[to se ti~e va{e prijateljice, nije mogu}e re}i da li ona moè da do|e
ovamo; jer to zavisi od mnogih stvari koje nisu jasno prisutne ovde.
Prvo, ~ovek mora da kro~i na ovu Stazu ili mora da se vidi da je
prizvan njoj; nakon toga postoji pitanje da li je stvoren za A{ramski
ìvot ovde. Na pitanje o porodi~nim obavezama se moè odgovoriti na
ovaj na~in – porodi~ne du`nosti postoje sve dok je ~ovek u obi~noj
svesti grihaste grhastha ; ako do|e poziv za duhovni ìvot, bilo da ih
se ~ovek drì ili ne zavisi delimi~no od puta joge koji sledi, delimi~no
od njegove sopstvene duhovne neophodnosti. Ima mnogih koji slede
iznutra duhovni ìvot i odràvaju porodi~ne du`nosti, ne kao
dru{tvene du`nosti ve} kao polje praktikovanja Karmajoge, drugi
napu{taju sve kako bi sledili duhovni poziv ili liniju i njima se
opravdava ako je to neophodno za jogu koju praktikuju ili ako je to
imperativni zahtev du{e unutar njih.
***
Ne se}am se konteksta; ali pretpostavljam da on misli da kada ~ovek

mora da pobegne od niè Darme, ~ovek ~esto mora da je se odrekne
kako bi stigao do ve}e, npr., dru{tvenih du`nosti, pla}anja dugova,
staranja o porodici, pomo}i da se sluì va{oj zemlji, itd, itd. ôvek koji
se okrene duhovnom ìvotu ~esto mora da ostavi sve to za sobom i
grde ga mnogi ljudi zbog njegove Adarme. Ali ako on ne u~ini ovu
Adarmu, on biva vezan zauvek za niì ìvot – jer tamo uvek postoji
neka du`nost koja ima da se obavi – i ne moè da preuzme duhovnu
Darmu ili to moè da u~ini samo kad je star a njegove sposobnosti
naru{ene.
***
Moè{ da dobavi{ njegovu fotografiju – to bi moglo da pomogne da se

vidi kakvu prirodu on ima. Ali nema potrebe skretati sa puta da bi ga
ube|ivali; iz njegovog pisma on ne deluje sasvim spreman za duhovni
ìvot. Njegova ideja ìvota izgleda da je pre moralna i filantropska
nego li duhovna u ovom trenutku; a iza nje je privrènost porodi~nom
Pisma o Jogi 133
ìvotu. Ako je impuls da se traga za Boànskim o kom govori vi{e od

umne sklonosti na koju ukazuje nejasno ose}anje, ako ima bilo ~ega
zaista psihi~kog u tome, to }e iza}i napolje u svoje vreme; nema
potrebe da se stimuli{e, a prevremeno stimulisanje moè da ga pogura
prema ne~emu za {ta jo{ uvek nije spreman.
***
Pravi cilj joge nije filantropija, ve} da se na|e Boànsko, da se u|e u

boànsku svest i prona|e ~ovekovo istinsko bi}e (koje nije ego) u
Boànskom.
"Ripus" se ne mogu savladati damanom damana : ~ak i ako uspe
u nekoj meri, ona ih samo drì dole, ali ih ne uni{tava; ~esto
pritiskanje samo pove}ava njihovu silu. Jedino pro~i{}enjem kroz
boànsku svest koja ulazi u egoisti~ku prirodu i menja je moè se ova
stvar obaviti.
Ako sadaka daje sebe iz dubine iznutra i ako apsolutno istrajava
na Putu, jedino onda moè da uspe.
***
Ideja korisnosti ~ove~anstvu je stara zbrka usled ideja iz druge ruke

uvezenih sa Zapada. O~igledno, da bi se bilo "koristan" ~ove~anstvu
nema potrebe za jogom; svako ko vodi ljudski ìvot je koristan
~ove~anstvu na ovaj ili onaj na~in.
Joga je usmerena ka Bogu, ne ka ~oveku. Ako boànska
nadumna svest i mo} mogu da se spuste dole i uspostave u
materijalnom svetu, to bi o~igledno zna~ilo ogromnu promenu za
Zemlju uklju~uju}i ~ove~anstvo i njegov ìvot. Ali efekat po
~ove~anstvo bi bio samo jedna posledica promene; on ne moè biti
predmet sadane. Predmet sadane moè biti samo ìveti u boànskoj
svesti i ispoljiti je u ìvotu.
***
[to se ti~e izvoda o Vivekanandi1, poenta koju iznosim ovde mi se ne

~ini humanitaristi~ka. Vide}ete da ja nagla{avam tamo poslednje
re~enice sa strane citirane od Vivekanande, ne re~i o Bogu siromahu i
gre{niku i zlo~incu. Poenta je o Boànskom u svetu, onom Svemu,
sarva-bhutani iz Gite. To nije samo ~ove~anstvo, jo{ manje, samo
siroma{ni ili kvarni; svakako, ~ak i bogati ili dobri su deo Svega, a
tako|e i oni koji nisu ni dobri ni lo{i, ni bogati ni siroma{ni. Niti ima
ikakvog pitanja (mislim u mojim sopstvenim primedbama) o
filantropskom sluènju; tako da ni daridrer seva nije poenta. Ja ranije
nisam imao humanitaristi~ki, ve} pogled ~ove~anstva – i ne{to od toga
moè biti da se zaka~ilo za moje izraze u Arji. Ali sam ve} promenio
svoju ta~ku gledi{ta od "Na{a joga radi ~ove~anstva" do "Na{a joga radi
Boànskog". Boànsko uklju~uje ne samo nadkosmi~ko, ve} i kosmi~ko
i individualno – ne samo Nirvanu ili Onostrano, ve} @ivot i Sve. To je
ono {to svuda isti~em.
1
"Izgubio sam svu èlju za mojim spasenjem, neka se ra|am stalno iznova i
propatim na hiljade beda kako bih mogao da oboàvam jedinog Boga koji
postoji, jedinog Boga u kojeg verujem, sveukupni zbir svih du{a – a iznad
svega, moj Bog pokvarenjak, moj Bog bednik, moj Bog siromah svih rasa, svih
vrsta je poseban predmet mog oboàvanja. Onog koji je ono visoko i nisko,
svetac i gre{nik, boànstvo i crv, Njega oboàvajte, vidljivog, saznatljivog,
stvarnog, sveprisutnog; razbite sve druge idole. U kome nema ni pro{log
ìvota ni budu}eg ro|enja, niti smrti niti odlaènja niti dolaènja, u kome
smo oduvek bili i uvek }emo biti jedno, Njega oboàvajte; razbite sve druge
idole." (Iz pisma Svami Vivekanande; citirao [ri Aurobindo u "Sinteza Joge"
(The Synthesis of Yoga, Centenary Edition, 1972), str. 257-58.)
***
Ne se}am se {ta sam rekao o Vivekanandi. Ako sam rekao da je on

veliki Vedantista, to je sasvim ta~no. Ne sledi iz toga da sve {to je on
rekao ili u~inio mora da se prihvati kao najvi{a istina ili najbolje.
Njegov ideal seve je bio potreba njegove prirode i mora da mu je
pomogao – ne proisti~e iz toga da to mora da se prihvati kao sveop{ta
duhovna nu`nost ili ideal. Da li je u izlaganju toga on bio
glasnogovornik Ramakri{ne ili nije, ne mogu da kaèm. Izgleda da je
sigurno da je Ramakri{na o~ekivao od njega da on bude velika mo} za
menjanje svetskog uma u duhovnom pravcu i moè se pretpostaviti da
je misija do{la u~eniku od U~itelja. Detalji njegove akcije su druga
stvar. [to se ti~e kretanja poput slepca, to je ose}aj koji lako dolazi
kada Mo} ve}a od ~ovekovog uma gura ~oveka u ve}u akciju; jer um
ne shvata intelektualno sve to na {ta je naveden da uradi i moè imati
svoje trenutke sumnje ili ~u|enja u vezi toga – a ipak je prinu|en da
ide dalje. Vedantska (Advaita) spoznaja je spoznaja tihog stati~nog ili
apsolutnog Bramana – ~ovek moè to da ima a ipak da nema istu
Pisma o Jogi 135
nesumnjivu jasno}u po pitanju zna~enja svojih postupaka – jer preko

~ovekovog delovanja za Advaitina leì senka Maje.
***
Danas mi je Kan~an|unga prepiske pala na glavu, pa nisam mogao da

pi{em o ôve~anstvu i njegovom napretku. Zar nisu posletnji pogledi
Loues Dikinson (Lowes Dickinson) prekriveni sivilom od strane
bolesnog oblika razo~aranog idealizma? Ja sam nemam preterano
po{tovanje prema ôve~anstvu i onom {to ono jeste – ali re}i da nije
bilo nikakvog napretka uop{te je podjednako preterani pesimizam kao
{to su ushi}ene aliluje devetneastog veka za napreduju}e ôve~anstvo
bile preterani optimizam. Uspe}u da pro~itam poglavlje koje ste mi
poslali, mada to kako uspevam da na|em vremena za ove stvari je
ve~ito ~udo i o~igledni dokaz Boànskog Provi|enja.
Da, napredak koji ~inite je od istinske vrste – znaci su
prepoznatljivi. A napokon, najbolji na~in da u~inite da ôve~anstvo
napreduje je da i sami nastavite da se kre}ete – to moè zvu~ati ili
individualisti~ko ili egoisti~no, ali nije: to je samo zdrav razum. Kao
{to Gita kaè:
"[ta god da oni najbolji rade, ostali prihvataju kao model."1
Uvek postoje neregenerisani delovi koji vuku ljude unazad i ko
nije podeljen? Ali najbolje je dati poverenje du{i, iskri Boànskog
unutra i negovati to dok ne izraste u dovoljan plamen.
1
Yadyadacarati sresthastattadevetaro janah.
***
Nema vajde gajiti takva ose}anja. ôvek mora da uvidi {ta svet jeste
bez da postane ogor~en; jer gor~ina dolazi iz ~ovekovog vlastitog ega i
njegovih razo~aranih o~ekivanja. Ako ~ovek èli pobedu Boànskog,
mora je posti}i u samom sebi prvo.
***
Skoncentrisati se uglavnom na sopstveni duhovni rast i iskustvo je

prva neophodnost sadake – ùdeti za tim da se pomogne drugima
odvla~i od unutra{njeg rada. Rasti u duhu je najve}a pomo} koju
~ovek moè dati drugima, jer onda ne{to oti~e prirodno onima okolo
{to im pomaè.
***
Sve ovo insistiranje na delovanju je besmisleno ako ~ovek nema

svetlost uz koju }e delovati. "Joga mora da uklju~i ìvot, a ne da ga
isklju~i" ne zna~i da moramo da prihvatimo ìvot takvim kakav je sa
svim njegovim posr}u}im neznanjem i bedom i pomra~enom zbrkom
ljudske volje i razuma i impulsa i instinkta koje izraàva. Pobornici
delovanja misle da se ljudskim intelektom i energijom koji ~ine stalno
novi nalet sve moè ispraviti; sada{nje stanje sveta nakon razvoja
intelekta i ogromnog proizvoda energije kojem nema ravnog u istoriji
je o~igledan dokaz praznine iluzije pod kojom oni rade. Joga zauzima
stanovi{te da se jedino promenom svesti istinska osnova ìvota moè
otkriti; iznutra ka spolja zaista je pravilo. Ali iznutra ne zna~i nekih
~etvrt in~a ispod povr{ine. ôvek mora da ode duboko i na|e du{u,
sopstvo, Boànsku Stvarnost unutar nas i tek tada moè ìvot da
postane istinski izraz onoga {to moèmo da budemo umesto slepe i
uvek ponavljane brljotine neadekvatne i nesavr{ene stvari koja smo
bili. Izbor je izme|u ostajanja na staroj gomili i preturanju po njoj u
nadi da }emo naleteti na neko otkri}e, ili stajanja po strani i traganja
za Svetlo{}u unutra dok ne otkrijemo i budemo mogli da izgradimo
Boànstvo unutar i izvan nas.
***
Nikad nisam imao ba{ veliko pouzdanje da }e X-ov zaokret ka jogi da

pobolj{a njegov aktivizam, on ima dve jake veze koje to spre~avaju –
ambiciju i potrebu da deluje i predvodi u vitalu, a u umu umni
idealizam; ove dve stvari su veliki negovatelji iluzije. Duhovnoj stazi je
potrebna izvesna mera realizma – ~ovek mora da vidi stvarnu vrednost
stvari koje jesu, {to je veoma malo osim kao koraci u evoluciji. Onda
~ovek moè ili da sledi duhovnu stati~ku stazu odmora i oslobo|enja
ili duhovnu dinami~ku stazu ve}e istine da se spusti u ìvot.
***
[to se ti~e va{eg pitanja – Tagore je, naravno, pripadao dobu koje je
imalo veru u svoje ideje i ~ija su sama poricanja bila stvarala~ke
Pisma o Jogi 137
potvrde. To ~ini ogromnu razliku. Va{a o{tra kritika njegovog kasnijeg

razvoja moè ili ne mora biti ta~na, ali ~ak i ta me{avina je bila odraz
tog trenutka i izraàvala je opipljivu nadu stapanja u ne{to novo i
istinito – stoga je mogla da stvara. Sada je sav taj idealizam smrskan u
komadi}e ogomnim neprijateljskim doga|ajem i svi su zauzeti
izlaganjem njegovih slabosti – ali niko ne zna {ta da stavi na njegovo
mesto. Me{avina skepticizma i slogani "Hajl Hitler" i fa{isti~ki pozdrav
i "petogodi{nji plan" i udaranje svih dok ne postanu jedan amorfni
oblik, prepravljeno poricanje svih ideala s jedne strane, a s druge
strane slepo "za`mure}u i neka svi za`mure" uranjaju u kaljugu u nadi
da }e na}i neku ~vrstu osnovu tamo, ne}e nas odvesti ba{ daleko. A
~ega jo{ ima? Dok se ne otkriju nove duhovne vrednosti, nikakva
velika istrajna tvorevina nije mogu}a.
***
Uvrnuto je {to ti intelektualci nastavljaju da pri~aju o tvorevini dok se

sve za {ta oni stoje ru{i u Néant, a da oni nisu u stanju ni da mrdnu
prstom da je spasu. [ta }e oni da stvore i od kog materijala? Osim
toga, kakva je korist od svega toga ako jedan Hitler sa svojim {tapom
ili jedan Musolini sa svojim ricinusovim uljem moè da do|e u bilo
kom trenutku i spere je ili stu~e u pra{inu?
***
Da, ali ljudski razum je veoma zgodan i prilagodljiv instrument i radi

samo u krugu koji su za njega postavili interes, pristrasnost i
predrasuda. Politi~ari rezonuju pogre{no ili neiskreno i imaju mo} da
nametnu rezultate svog rezonovanja kako bi napravili zbrku od
svetskih zbivanja: intelektualci rezonuju i pokazuju ono {to im njihovi
umovi pokazuju, {to je daleko od toga da bude uvek istina, jer o njoj
obi~no odlu~uju intelektualne sklonosti i uro|eni ugao vi|enja uma
nabuban kroz obrazovanje; ali ~ak i kad to vide, nemaju mo} da to
nametnu. Tako da se svet kre}e izme|u slepe mo}i i nemo}i koja
gleda, postiù}i sudbinu kroz umnu zbrku.
***
Pi{ete kao da je ono {to se de{ava u Evropi rat izme|u sila Svetlosti i
sila Mraka – ali to nije ni{ta vi{e tako nego {to je bilo tokom Velikog
Rata. To je borba izme|u dve vrste Neznanja. Na{ cilj je da se spusti
vi{a Istina, ali ta Istina mora da bude u stanju da ìvi svojom
sopstvenom snagom, a ne da zavisi od pobede jedne ili druge sile
Neznanja. To je razlog za{to ne treba da se petljamo u politi~ke ili
dru{tvene rasprave i borbe; to bi samo dràlo na{e nastojanje na
nièm nivou i spre~ilo Istinu da si|e, {to nije nijedna od ovih stvari ve}
ima sasvim druga~iji zakon i osnovu. Vi govorite o Bramate|u koga
savladava K{atrate|, ali gde se to de{ava? Ni jedna od zara}enih
strana ne otelovljuje ni jedno od njih.
Pisma o Jogi 139
ÊTVRTA GLAVA
RAZUM, NAUKA I JOGA

Pisma o Jogi 141
Razum, Nauka i Joga
EVROPSKA metafizi~ka misao – ~ak i kod onih

mislilaca koji poku{avaju da dokaù ili objasne postojanje i prirodu
Boga ili Apsoluta – u svojim metodima i rezultatima ne ide izvan
intelekta. Ali intelekt nije u stanju da zna vrhovnu Istinu; on moè
samo da kruì unaokolo tragaju}i za Istinom, i da hvata njene
delimi~ne oblike koji je predstavljaju, ne samu stvar, i da poku{ava da
ih sastavi skupa u celinu. Um ne moè da stigne do Istine; on moè
samo da na~ini neku konstruisanu figuru koja poku{ava da je
predstavi, ili kombinaciju figura. Na kraju evropske misli, stoga, uvek
mora biti Agnosticizam, koji se kao takav izja{njava ili podrazumeva.
Intelekt, ako ode iskreno do svog kraja, mora da se vrati i da da ovaj
izve{taj: "Ja ne mogu da znam; postoji, ili mi barem izgleda da moè
da postoji, ili ~ak da mora da postoji, Ne{to onostrano, neka krajnja
Stvarnost, ali o njenoj istini ja mogu samo da spekuli{em; ona je ili
nesaznatljiva ili je ne mogu znati ja." Ili, ako je primio ne{to svetlosti
usput od onoga {to je izvan njega, moè tako|e da kaè: "Postoji
mo`da svest izvan Uma, jer mi se ~ini da uspevam da je ugledam na
trenutak, pa ~ak i da dobijam obznane od nje. Ako je to u dodiru sa
Onostranim ili ako je ona i sama svest Onostranog, a moète na}i neki
na~in da je dosegnete, onda ovo Ne{to moè da se sazna, ali ne
druga~ije."
Bilo kakvo traganje za vrhovnom Istinom samo kroz intelekt
mora da se okon~a ili u Agnosticizmu ove vrste ili, u protivnom, u
nekakvom intelektualnom sistemu ili umom konstruisanoj formuli.
Bilo je na stotine ovih sistema i formula i moè ih biti jo{ na stotine,
ali ni jedan ne moè biti definitivan. Svaki moè da ima svoju vrednost
za um, a razli~iti sistemi sa svojim opre~nim zaklju~cima mogu da se
podjednako dopadaju inteligencijama podjednake mo}i i
kompetencije. Sav ovaj trud spekulisanja ima svoju korist u
obu~avanju ljudskog uma i pomo}i da se pred njim drì ideja Ne~ega
onostranog i Krajnjeg ka ~emu mora da se okrene. Ali intelektualni
Razum moè samo nejasno da pokaè prstom ili nespretno da opipava
u njegovom pravcu ili da ukaè na delimi~ne i ~ak sukobljene aspekte
njegovog ispoljenja ovde; ne moè da u|e u njega i da ga zna. Sve dok
ostajemo samo u domenu intelekta, nepristrasno zadubljivanje u sve o
~emu se mislilo i za ~im se tragalo, stalno izbacivanje ideja, svih
mogu}ih ideja, i formacija ovog ili onog filozofskog verovanja,
mi{ljenja ili zaklju~ka je sve {to moè da se u~ini. Ova vrsta
nepristrasne potrage za Istinom bi bila jedini mogu}i stav za bilo
kakvu {iroku i plasti~nu inteligenciju. Ali bilo koji zaklju~ak do kojeg
bi se stiglo na taj na~in bi bio samo spekulativan; ne bi mogao da ima
duhovnu vrednost; ne bi dao odlu~uju}e iskustvo ili duhovnu izvesnost
za kojom du{a traga. Ako je intelekt na{ najvi{i mogu}i instrument, a
nema drugog sredstva da se stigne do nadfizi~ke Istine, onda mudar i
{irok Agnosticizam mora da bude na{ kona~ni stav. Stvari u ispoljenju
se mogu znati do nekog stepena, ali Svevi{nji i sve {to je izvan Uma
moraju da ostanu zauvek nesaznatljivi.
Jedino ako postoji ve}a svest izvan Uma i ako nam je ta svest
dostupna moèmo da znamo krajnju Stvarnost i da u nju kro~imo.
Intelektualna spekulacija, logi~ko rezonovanje po pitanju tog da li ima
ili nema takve ve}e svesti ne mogu nas odvesti ba{ daleko. Ono {to
nam je potrebno je na~in da dobijemo iskustvo nje, da je dosegnemo,
u|emo u nju, ìvimo u njoj. Ako moèmo da dobijemo to,
intelektualna spekulacija i rezonovanje moraju nu`no da padnu na
veoma drugorazredno mesto i ~ak da izgube svoj razlog postojanja.
Filozofija, intelektualni izraz Istine, mogla bi da ostane, ali uglavnom
kao sredstvo izraàvanja ovog velikog otkri}a i onoliko njegovog
sadràja koliko se uop{te moè izraziti umnim terminima onima koji i
dalje ìve u umnoj inteligenciji.
Ovo, vide}ete, odgovara na va{u poentu o Zapadnim misliocima,
Bredliju Bradley i drugima, koji su stigli kroz intelektualno
razmi{ljanje do ideje "Drugog izvan Misli", ili su ~ak, kao Bredli,
poku{ali da izraze svoje zaklju~ke o tome u terminima koji vuku na
neke od izraza iz Arje. Ideja po sebi nije nova; stara je koliko i Vede.
Ponavljana je u drugim oblicima u Budizmu, Hri{}anskom
Gnosticizmu, Sufizmu. Prvobitno, ona nije otkrivena intelektualnim
spekulisanjem, ve} od strane mistika koji su sledili unutra{nju
duhovnu disciplinu. Kada su, negde izme|u sedmog i petog veka pre
Hrista, ljudi po~eli i na Istoku i na Zapadu da intelektualizuju znanje,
ova Istina je opstala na Istoku; na Zapadu gde je intelekt po~eo da
biva prihva}en kao jedini ili najvi{i instrument za otkri}e Istine, ona je
po~ela da bledi. Ali i dalje je ona i tamo stalno poku{avala da se vrati;
Neo-Platonisti su je vratili, a sada, ~ini se, Neo-Hegelijanci i drugi
(npr. rus Uspenski Ouspensky i jedan ili dvojica nema~kih mislilaca,
mislim) izgleda da seù za njom. Ali i dalje postoji razlika.
Pisma o Jogi 143
Na Istoku, naro~ito u Indiji, metafizi~ki mislioci su poku{ali, kao

i na Zapadu, da odrede prirodu najvi{e Istine intelektom. Ali, na
prvom mestu, oni nisu dali umnom razmi{ljanju vrhovni rang kao
instrumentu u otkrivanju Istine, ve} samo drugorazredni status. Prvi
rang je uvek davan duhovnoj intuiciji i prosvetljenju i duhovnom
iskustvu; intelektualni zaklju~ak koji protivure~i ovom vrhovnom
autoritetu se smatra za nevaè}i. Drugo, svaka filozofija se naoruàla
prakti~nim na~inom stizanja do vrhovnog stanja svesti, tako da ~ak i
kada neko krene sa Mi{lju, cilj je da se stigne do svesti (koja je) izvan
umnog razmi{ljanja. Svaki osniva~ filozofije (kao i oni koji su
nastavljali njegov rad ili {kolu) bio je metafizi~ki mislilac i
istovremeno i jogi. Oni koji su bili samo filozofski intelektualci
po{tovani su zbog svoje u~enosti, ali nikad nisu stekli rang kao
otkriva~i istine. A filozofije kojima su manjkala dovoljno mo}na
sredstva duhovnog iskustva su izumrle i postale stvari iz pro{losti jer
nisu bile dinami~ne za duhovno otkri}e i spoznaju.
Na Zapadu se dogodilo upravo obrnuto. Na misao, intelekt,
logi~ki razum po~elo je da se gleda sve vi{e i vi{e kao na najvi{e
sredstvo i ~ak najvi{i cilj; u filozofiji, Misao je ono-koje-je-sve i ono-
koje-je-kraj-svega. Intelektualnim mi{ljenjem i spekulacijom ima da se
otkrije istina; ~ak i duhovno iskustvo je pozvano da pro|e testove
intelekta, ako ima da se smatra valjanim – upravo obrnuto od Indijske
pozicije. âk i oni koji vide da umna Misao mora da se pre|e i da se
dopusti nadumno "Drugo", izgleda da ne uspevaju da uteknu ose}anju
da to mora da bude kroz umnu Misao, koja sublimira i transmutira
sebe, da ova druga Istina mora da se dosegne i da se u~ini da ona
zauzme mesto umnog ograni~enja i neznanja. A opet, Zapadna misao
je prestala da bude dinami~na; ona je tragala za teorijom stvari, ne za
spoznajom. Bila je i dalje dinami~na me|u drevnim Grcima, ali iz
moralnih i estetskih pre nego li duhovnih razloga. Kasnije, postala je
jo{ ~istije intelektualna i akademska; postala je samo intelektualna
spekulacija bez ikakvih prakti~nih na~ina i sredstava za dostizanje
Istine duhovnim eksperimentom, duhovnim otkri}em, duhovnim
preobraàjem. Kad ne bi bilo ove razlike, ne bi bilo potrebe za
tragaoce poput vas da se okrenete Istoku za vo|stvo; jer na ~isto
intelektualnom polju, Zapadni mislioci su podjednako kompetentni
kao i bilo koji Isto~ni mudrac. Duhovni put je taj, drum koji vodi izvan
intelektualnih nivoa, prolaz iz spolja{njeg bi}a do najunutarnjijeg
Sopstva, koji je izgubljen prekointelektualno{}u uma Evrope.
U odlomcima koje ste mi poslali od Bredlija i Joakima Joachim ,
to je i dalje intelekt koji misli o onome {to je izvan njega samog i koji
dolazi do intelektualnog, izrezonovanog spekulativnog zaklju~ka o
tome. On nije dinami~an za promenu koju poku{ava da opi{e. Kad bi
ovi pisci izraàvali umnim izrazima neku spoznaju, ~ak i umnu, neko
intuitivno iskustvo ovog "Drugog od Misli", onda bi neko spreman za
nju mogao da je oseti kroz veo jezika koji oni koriste, pa i se i sam
primakao tom iskustvu. Ili da su, do{av{i do intelektualnog zaklju~ka,
pro{li dalje do duhovne spoznaje, nalaze}i put ili prate}i neki ve}
prona|en, onda bi u pra}enju svojih misli, ~ovek mogao da se
priprema za isti prelaz. Ali nema ni~eg te vrste u svem tom napornom
razmi{ljanju. Ono ostaje u domenu intelekta i u tom domenu je,
nesumnjivo, za divljenje; ali ono ne postaje dinami~no za duhovno
iskustvo.
Ne "osmi{ljavanjem" ~itave stvarnosti, ve} promenom svesti
moè ~ovek da pro|e iz neznanja u Znanje – Znanje kojim postajemo
ono koje znamo. Pro}i iz spolja{nje do direktne i intimne unutra{nje
svesti; pro{iriti svest van ograni~enja ega i tela; uzvisiti je unutra{njom
voljom i te`njom i otvaraju}i je Svetlosti dok ne pre|e u svoj uspon
izvan Uma; spustiti silazak nadumnog Boànskog kroz samodavanje i
predaju sa naknadnim preobraàjem uma, ìvota i tela – to je
integralni put do Istine1. To je ono {to mi nazivamo Istinom ovde i na
{ta ciljamo u na{oj jogi.
1
Rekao sam da je ideja o nadumu ve} postojala od pradavnih vremena.
Postojao je u Indiji i drugde poku{aj da se on dostigne uzdizanjem do njega;
ali ono {to je propu{teno bio je na~in da se on na~ini integralnim za ìvot i da
se spusti dole radi preobraàja ~itave prirode, ~ak i fizi~ke prirode.
***
Joga nije stvar ideja ve} unutra{njeg duhovnog iskustva. Naprosto biti
privu~en bilo kom nizu religioznih ili duhovnih ideja ne nosi sa sobom
nikakvu spoznaju. Joga zna~i promenu svesti; puka umna aktivnost
ne}e doneti promenu svesti, ona moè samo da donese promenu uma.
A ako vam je um dovoljno pokretljiv, on }e nastaviti da (se) menja od
jedne do druge stvari do kraja bez da stigne na bilo koji siguran put ili
ikakvu duhovnu luku. Um moè da misli i sumnja i ispituje i prihvata i
povla~i svoj pristanak, da gradi formacije i da ih razgra|uje, daje
odluke i opoziva ih, sude}i uvek na povr{ini i prema povr{inskim
Pisma o Jogi 145
indikacijama i stoga nikad ne stiù}i ni do kakvog dubokog i ~vrstog

iskustva Istine, ali po sebi on ne moè da u~ini vi{e. Postoje samo tri
na~ina kojima on moè da od sebe na~ini kanal ili instrument Istine. Ili
mora da u}uti u Sopstvu i da da prostora za {iru i ve}u svest; ili mora
da sebe na~ini pasivnim za unutra{nju Svetlost i dopusti toj Svetlosti
da ga koristi kao sredstvo izraàvanja; ili ina~e, on sam mora da se
promeni od zapitkuju}eg intelektualnog povr{nog uma kakav je sada
do intuitivne inteligencije, uma vi|enja podesnog za direktno opaànje
boànske Istine.
Ako èlite da u~inite bilo {ta na stazi joge, morate da ~vrsto
re{ite jednom za svagda koji put nameravate da sledite. Nema vajde
okretati lice ka budu}nosti, a onda se stalno osvrtati unazad ka
pro{losti; na taj na~in ne}ete sti}i nikuda. Ako ste vezani sa svoju
pro{lost, vratite joj se i sledite put koji onda odaberete; ali ako umesto
toga odaberete ovaj put, morate dati sebe njemu jednousmerenog
uma, a ne da se osvr}ete svakog trenutka.
***
[to se ti~e sumnji i raspravlja~kih odgovora na njih odavno sam

napustio tu praksu, jer sam na{ao da je savr{eno beskorisna. Joga nije
polje za intelektualnu raspravu ili disertaciju. Ne moè ~ovek
ve`banjem logi~kog ili debatuju}eg uma da stigne do istinskog
razumevanja joge ili da je sledi. Duh koji sumnja, "~estita sumnja" i
tvrdnja da }e intelekt biti zadovoljen i da }e se od njega na~initi sudija
o svakoj ta~ki, sve je to vrlo lepo na polju umnog delovanja spolja. Ali
joga nije umno polje, svest koja mora da se uspostavi nije umna,
logi~ka ili debatuju}a svest – joga je ~ak izloìla da ukoliko i sve dok
um ne bude u}utkan, uklju~uju}i intelektualni ili logi~ki um, i ne
otvori sebe u u}utalosti ili ti{ini prema vi{oj i dubljoj svesti, vi|enju i
znanju, sadana ne moè da stigne do svog cilja. Iz istog razloga
otvorenost prema Guruu bez ikakvog dovo|enja u pitanje se zahteva u
Indijskoj duhovnoj tradiciji; {to se ti~e svaljivanja krivice, kritikovanja i
napada na Gurua, to se uvek smatralo sramnim i najsigurnijom
mogu}om preprekom sadani.
Ako duh sumnje moè da se prevazi|e time {to }e mu se iza}i u
susret argumentima, moglo bi biti ne~ega u zahtevu za njegovim
uklanjanjem putem zadovoljenja kroz logiku. Ali duh sumnje sumnja
samog sebe radi, radi sumnje; on naprosto koristi um kao instrument
za svoju naro~itu darmu, i to ne ni najmanje kada um misli da on
traga iskreno za re{enjem svojih ~estitih sumnji koje je nemogu}e
potisnuti. Umne pozicije se uvek razlikuju {ta vi{e, i dobro je poznato
da ljudi mogu da se raspravljaju ve~no, a da ne ubede jedan drugog.
Nastaviti neprestano sa odgovaranjem na istrajne sumnje, i koje se
stalno vra}aju, kakve su dugo vremena ispunjavale ovaj A{ram i
ometale sadanu, je tek da se osujeti cilj joge i da se ide protiv njenog
sredi{njeg principa bez ikakve duhovne ili druge koristi. Ako iko
prevazi|e svoje osnovne sumnje, to biva kroz rast psihi~kog u njemu
ili uve}avanjem njegove svesti, ne druga~ije. Na pitanja koja izviru iz
duha ispitivanja, ne agresivna ili samoisti~u}a, ve} kao deo gladi za
znanjem, moè se odgovoriti, ali "duh sumnje" je nezasit i nezaja`ljiv.
***
Od hiljade umnih pitanja i odgovora postoji samo jedno ili dva tu i

tamo koja su zaista od ikakve dinami~ne pomo}i – dok }e i jedan
jedini unutra{nji odgovor ili mali rast svesti u~initi ono {to tih hiljadu
pitanja i odgovora nisu mogli da u~ine. Joga ne ide po upade{i
upadesa ve} po unutra{njem uticaju. Izjaviti svoje stanje, iskustva itd.
i otvoriti se pomo}i daleko je va`nije od postavljanja pitanja.
***
Ceo svet zna, duhovni mislilac i materijalista podjednako, da svet za
stvoreno ili prirodno evoluirano bi}e u neznanju ili nesvesnosti Prirode
nije ni postelja od ruà niti staza radosne Svetlosti. To je te{ko
putovanje, bitka i borba, ~esto bolan i sputan rast, ìvot opkoljen
pomra~eno{}u, la`no{}u i patnjom. On ima svoje umne, vitalne, fizi~ke
radosti i uìtke, ali oni donose samo prolazan ukus – a koje je pak
vitalno sopstvo nevoljno da napusti – i oni se zavr{avaju u ga|enju,
zamoru ili razvejavanju iluzija. [ta onda? Re}i da Boànsko ne postoji
je lako, ali to ne vodi nikuda – ostavlja vas tu gde ste bez ikakvog
izgleda ili ishoda – ni Rasel Russell ni bilo koji drugi materijalista ne
moè da vam kaè gde idete ili ~ak gde bi trebalo da idete. Boànsko
se ne ispoljava tako da se prepoznaje u spolja{njim okolnostima sveta
– to je provereno tako. To nisu dela neodgovornog autokrate negde –
to su okolnosti delovanja Sila prema izvesnoj prirodi bi}a, moglo bi se
re}i izvestan predlog ili problem bi}a u koji smo svi zbilja pristali da
u|emo i da sara|ujemo. Rad je bolan, sumnjiv, njegovi skokovi gore-
dole su nemogu}i da se prognoziraju? Postoje obe od dve mogu}nosti
onda, iza}i iz njega u Nirvanu Budisti~kim ili iluzionisti~kim putem ili
Pisma o Jogi 147
u}i u sebe i na}i Boànsko tamo po{to se on ne da otkriti na povr{ini.

Jer oni koji su u~inili taj poku{aj, a nije ih bilo nekolicina, ve} na
stotine i hiljade, posvedo~ili su kroz vekove da je on tamo i da je to
ono za{to postoji joga. Traje dugo? Boànsko je skriveno iza debelog
vela svoje Maje i ne odgovara smesta ili u nekom ranijem stadijumu na
na{ poziv? Ili daje samo letimi~an pogled neizvestan i prolazan, a
onda se povla~i i ~eka na nas da budemo spremni? Ali ako Boànsko
ima ikakvu vrednost, zar ne vredi ne{to nevolja i vremena i truda da
ga se sledi i moramo li da insistiramo da ga imamo bez ikakve obuke
ili `rtve ili patnje ili nevolje? Svakako da je iracionalno postavljati
zahtev takve prirode. Definitivno je da moramo da u|emo unutra, iza
vela da ga na|emo; jedino onda moèmo da ga vidimo spolja, a
intelekt ne}e biti toliko uveren koliko primoran da prizna njegovo
prisustvo iskustvom – kao kad ~ovek vidi ono {to je poricao i vi{e ne
moè da ga pori~e. Ali za to se moraju prihvatiti sredstva i istrajnost u
volji i strpljenje u trudu.
***
Ali za{to, pobogu, va{ prijatelj koji o~ajava èli da se svi sloè sa njim i
da slede liniju vladanja ili verovanja koju on sam vi{e voli? To je nikad
ostvareni san politi~ara, ili ostvaren samo nasilnim sabijanjem
ljudskog uma i ìvota, {to je poslednji podvig ~oveka od akcije.
"Inkarnirani" Bogovi – Gurui i duhovni ljudi na koje se on tako
ogor~eno àli – su skromniji u svojim nadanjima i zadovoljni su
jednom {akom ili, ako vam se tako vi{e svi|a, jednim A{ramom
u~enika, a ~ak ni njih ne traè, ali oni dolaze, oni dolaze. Zato zar oni
nisu – ti osporavani "inkarnirani" – bliì razumu i mudrosti od
politi~kih vo|a? – ukoliko, naravno, jedan od njih ne na~ini gre{ku
osnivanja sveop{te religije, ali to nije na{ slu~aj. [ta vi{e, on vam
prebacuje {to gubite razum u slepoj veri. Ali {ta je njegovo sopstveno
gledi{te na stvari osim razumske vere? Vi verujete u skladu sa svojom
verom, {to je sasvim prirodno, on veruje u skladu sa svojim
mi{ljenjem, {to je prirodno tako|e, ali ni{ta bolje, toliko koliko je
verovatno}a da se do|e do istinske istine stvari u pitanju. Njegovo
mi{ljenje je u skladu sa njegovim razumom. Tako su i mi{ljenja
njegovih politi~kih protivnika u skladu sa njihovim razumom, pa ipak
oni iznose upravo suprotne ideje njegovim. Kako }e rezonovanje da
pokaè ko je u pravu? Suprotne strane mogu da se raspravljaju dok im
lica ne pomodre – ne}e pri}i ni{ta bliè odluci. Na kraju prevlada onaj
koji ima ve}u silu ili kome trend stvari bude i{ao na ruku. Ali ko moè
da pogleda na svet onakav kakav jeste i da kaè da je trend stvari uvek
(ili ikad) u skladu sa ispravnim razumom – {ta god bila ta stvar zvana
razum? Zapravo nema univerzalnog nepogre{ivog razuma koji moè
da odlu~i i da bude arbitar izme|u sukobljenih mi{ljenja; postoji samo
moj razum, tvoj razum, X-ov razum, Y-ov razum, pomnoèno sa
neskladnim beskona~nim. Svako rezonuje u skladu sa svojim
gledi{tem na stvari, svojim mi{ljenjem, to jest, svojom umnom
konstitucijom i umnim sklonostima. Pa kakva je korist od
nipoda{tavanja vere koja napokon daje ne{to za {ta je se mogu}e
dràti usred opre~nosti zagonetnog univerzuma? Ako ~ovek moè da
do|e do znanja koje zna, to je druga stvar; ali sve dok imamo samo
neznanje koje se raspravlja – e, pa ostalo je i dalje mesta za veru – ~ak
i vera moè biti iskra iz znanja koje zna, ma koliko udaljenog, a u
me|uvremenu nema ni najmanje sumnje da pomaè da se stvari
obave. Eto mal~ice rezonovanja za vas! – poput sveg drugog
rezonovanja tako|e, uverljivog za uverene, ali ne za one koje je
nemogu}e uveriti, to jest, za one koji ne prihvataju tle na kom ple{e
rezonovanje. Logika, napokon, je samo odmereni ples uma, ni{ta vi{e.
***
Va{ san svakako nije bio besmislica: to je bilo unutra{nje iskustvo i

moè mu se dati njegova puna vrednost. [to se ti~e ostalih pitanja,
puna su komplikacija i ne ose}am se naoruànim da prese~em
Gordijev ~vor jednom re~enicom. Svakako, u pravu ste {to sledite
direktno istinu za sebe i ne morate da prihvatate X-ov ili bilo ~iji
predlog ili re{enje. ôveku su potrebni i vera i razum sve dok ne stigne
do sigurnijeg uvida i ve}eg znanja. Bez vere ne moè sigurno da
kora~a bilo kojim putem, a bez razuma bi vrlo lako mogao kora~ati,
~ak i sa {tapom vere da se njim podupire, u mraku. Sam X zasniva
svoju veru, ako ne na Razumu, a ono na razlozima; a racionalista,
obrazlaga~ ili razumovac moraju da imaju ne{to vere makar to bila
vera samo u sam Razum kao dovoljan i autoritativan, kao {to vernik
ima veru u svoju veru kao dovoljnu i autoritativnu. Pa i jedno i drugo
je u stanju da pogre{i, kao {to mora biti po{to su oba instrumenti
ljudskog uma ~ija priroda je da gre{i, a oni dele ograni~enja uma.
Svako mora da kora~a uz svetlost koju ima makar bilo mra~nih mesta
na kojima se spoti~e.
Pisma o Jogi 149
Sve to, me|utim, je druga stvar od pitanja o sada{njoj ljudskoj

civilizaciji. Nije to ono {to mora da se spasi; svet je ono {to mora da se
spasi i to }e sigurno biti u~injeno, mada to mo`da ne}e biti tako lako i
tako brzo kao {to neki prièljkuju ili zami{ljaju, ili na na~in na koji
zami{ljaju. Sada{njost mora sigurno da se promeni, ali da li
uni{tenjem ili novom izgradnjom na osnovi ve}e Istine, pitanje je.
Majka je ostavila pitanje u vazduhu i ja mogu samo da u~inim to isto.
Napokon, mudar ~ovek, ukoliko nije prorok ili direktor astrolo{kog
biroa u Madrasu, ~esto mora da se zadovolji Askvitijanskom pozicijom.
Ni optimizam ni pesimizam nisu istina: to su samo vidovi uma ili
vidovi temperamenta.
Hajdemo onda da, bez bilo preteranog optimizma ili preteranog
pesimizma, "sa~ekamo i vidimo".
***
Vera u duhovne stvari koja se traì od sadake nije neznala~ka ve}

svetlonosna vera, vera u svetlost(i), a ne u mrak(u). Nju naziva
slepom skepti~ni intelekt, jer ona odbija da je vode spolja{nje pojave
ili ~injenice kakvim se ~ine – jer ona traì istinu koja je u pozadini – i
zato {to ne hoda na {takama dokaza i svedo~enja. Ona je jedna
intuicija, intuicija koja ne samo {to ~eka na iskustvo da je opravda, ve}
koja vodi ka iskustvu. Ako verujem u samoisceljenje, nakon nekog
vremena }u na}i na~in da iscelim sebe. Ako imam veru u preobraàj,
mogu da zavr{im polaù}i ruku na odmotavaju}i proces preobraàja.
Ali ako po~nem sa sumnjom i nastavim sa jo{ sumnje, dokle je
verovatno da }u sti}i na putovanju?
***
[to se ti~e pitanja 'vera-sumnja', vi vatreno dajete re~i 'vera' smisao i

opseg koji joj ja ne pripisujem. Mora}u da napi{em ne jedno ve}
nekoliko pisama da razjasnim poloàj. îni mi se da vi pod verom
podrazumevate umno verovanje koje se zapravo stavlja pred um i ~ula
u sumnjivom obliku neosnovane izjave. Ja pod njom podrazumevam
dinami~no intuitivno uverenje u unutra{njem bi}u u istinu nat~ulnih
stvari koje se ne mogu dokazati nikakvim fizi~kim dokazom, ali koje
su predmet iskustva. Moja poenta je da je ova vera krajnje poèljan
uvod (ako ne apsolutno neophodan – jer moè biti slu~ajeva iskustava
kojima nije prethodila vera) do èljenog iskustva. Ako insistiram toliko
na veri – ali ~ak manje na pozitivnoj veri nego na odbacivanju a priori
sumnje i poricanja – to je zato {to nalazim da su ova sumnja i
poricanje postali instrument u rukama ometaju}ih sila...
Ono zbog ~ega ja nazivam materijalistino poricanje a prirori
poricanjem je zato {to on odbija ~ak da razmotri ili ispita ono {to
pori~e, ve} kre}e pori~u}i ga, kao Leonard Vulf Leonard Woolf sa
svojim "kva, kva" engleska re~ quack ima i zna~enje "la`no", prim.
prev. na osnovu toga da protivure~i njegovim sopstvenim teorijama,
te ne moè biti ta~no. S druge strane, verovanje u Boànsko i Milost i
jogu i Gurua itd. nije a priori, zato {to po~iva na velikoj masi ljudskog
iskustva koje se nagomilavalo vekovima i milenijumima, kao i li~nom
intuitivnom opaànju. Stoga je to intuitivno opaànje koje je
potvr|eno iskukstvom stotina i hiljada onih koji su ga testirali pre
mene.
***
Po~eo sam da pi{em o sumnji, ali ~ak i ~ine}i to spopada me "sumnja"

da li bilo koja koli~ina pisanja ili ma ~ega drugoga moè ikad da ubedi
ve~nu sumnju u ~oveku, koja je kazna za njegovo uro|eno neznanje.
Na prvom mestu, da bih pisao adekvatno zna~ilo bi bilo {ta od 60 do
600 stranica, ali ~ak ni 6000 uverljivih stranica ne bi uverilo sumnju.
Jer sumnja postoji same sebe radi; sama njena funkcija je da sumnja
uvek i, ~ak i kad je uverena, da nastavi i dalje da sumnja; jedino da bi
svog doma}ina ubedila da joj da sme{taj i gde da preno}i ona se
pretvara kao da je iskreni tragalac za istinom. Ovo je lekcija koju sam
nau~io iz iskustva i mog uma i umova drugih; jedini na~in da se
otarasimo sumnje je da se uzme razlu~ivanje kao detektor istine i laì i
pod njegovom pa`njom da se otvore vrata iskustvu slobodno i hrabro.
Svejedno sam po~eo da pi{em, ali }u po~eti ne sa sumnjom ve}
za zahtevom za Boànskim kao konkretnom izvesno{}u, sasvim
konkretnom kao bilo kojom fizi~kom pojavom koju uhvate ~ula. Sada,
svakako, Boànsko mora biti takva izvesnost ne samo podjednako
konkretna ve} konkretnija od bilo ~ega {to oseti uvo ili oko ili dodir u
svetu Materije; ali to je izvesnost ne umne misli ve} su{tinskog
iskustva. Kada se Mir Bo`ji spusti na vas, kada je Boànsko Prisustvo
tu unutar vas, kada Ananda pojuri na vas poput mora, kada vas nosi
kao list na vetru vetar dah Boànske Sile, kada Ljubav cveta iz vas na
svu tvorevinu, kada vas Boànsko Znanje preplavi Svetlo{}{u koja
prosvetljava i preobraàva u trenutku sve {to je prethodno bilo tamno,
Pisma o Jogi 151
àlostivo i zamra~eno, kada sve {to jeste postane deo te Jedne

Stvarnosti, kada je Stvarnost svuda oko vas, vi ose}ate odjednom
duhovnim kontaktom, unutra{njim vi|enjem, prosvetljenom i
gledaju}om misli, vitalnim osetom i ~ak i samim fizi~kim ose}ajem,
svuda vidite, ~ujete, dodirujete samo Boànsko. Onda moète mnogo
manje da u to sumnjate ili da ga pori~ete nego {to moète da pori~ete
ili da sumnjate u dnevnu svetlost ili vazduh ili sunce na nebu – jer u
ove fizi~ke stvari ne moète biti sigurni, ve} su one ono {to vam va{a
~ula predstavljaju da su; ali u konkretnim iskustvima Boànskog,
sumnja je nemogu}a.
[to se ti~e trajnosti, ne moète o~ekivati trajnost od po~etnih
duhovnih iskustava od po~etka – samo nekolicina to ima, a ~ak i za
njih visok intenzitet nije uvek prisutan; za ve}inu, iskustvo dolazi a
onda se povla~i nazad iza vela ~ekaju}i da ljudski deo bude
pripremljen i da se na~ini spremnim da podnese i ~vrsto drì njegov
rast a potom njegovu trajnost. Ali sumnjati u njega na osnovu toga
bilo bi krajnje iracionalno. ôvek ne sumnja u postojanje vazduha zato
{to ne duva uvek jak vetar, ili u sun~evu svetlost zato {to se no} upli}e
izme|u zore i sumraka. Te{ko}a leì u normalnoj ljudskoj svesti kojoj
duhovno iskustvo dolazi kao ne{to nenormalno, a zapravo je
nadnormalno. Ta slaba ograni~ena normalnost nalazi da je te{ko
isprva ~ak ste}i bilo kakav dodir tog ve}eg i intenzivnijeg
nadnormalnog iskustva; ili se ono razvodni u svoju tuplju gra|u
umnog ili vitalnog iskustva, a kada duhovno zaista do|e u svojoj
sopstvenoj ophrvavaju}oj mo}i, vrlo ~esto ona ne moè da ga podnese,
ili ako podnese, ne moè da ga zadrì i sa~uva. Pa ipak, jednom kada
se odlu~uju}i procep na~ini u zidovima koje je izgradio um protiv
Beskrajnog, procep se {iri, ponekad sporo, ponekad brzo, dok vi{e ne
bude zida, i dolazi do trajnosti.
Ali odlu~uju}a iskustva ne mogu se doneti, trajnost novog stanja
svesti u kome }e ona biti normalna ne mogu se osigurati ako um uvek
name}e svoje sopstvene rezervisanosti, predrasude, neznala~ke
formule ili ako insistira da se stigne do boànske izvesnosti, kao {to bi
do sasvim relativne istine umnog zaklju~ka, rezonovanjem, sumnjom,
ispitivanjem i svim drugim raznoraznim priborom Neznanja koje pipka
ru~icama unaokolo za tim Znanjem; ove ve}e stvari se mogu doneti
samo progresivnim otvaranjem svesti u}utkane i okrenute postojano
ka duhovnom iskustvu. Ako pitate za{to je Boànsko to tako postavilo
na tim veoma neugodnim osnovama, to je jalovo pitanje – jer to nije
ni{ta drugo do li psiholo{ka nu`nost nametnuta samom prirodom
stvari. To je tako zato {to ta iskustva Boànskog nisu umne
konstrukcije, nisu vitalne kretnje; ona su su{tinske stvari, ne stvari
samo osmi{ljene, ve} stvarnosti, ne ose}ane umom, ve} ose}ane u
na{oj samoj supstanci i su{tini koja leì u osnovi. Nema sumnje, um je
uvek tu i moè da se ume{a; on moè da ima, i ima, svoj sopstveni tip
umovanja o Boànskom, misli, verovanja, emocije, umne refleksije o
duhovnoj Istini, ~ak i neku vrstu umne spoznaje koja ponavlja onoliko
dobro koliko ume neku vrstu figure vi{e Istine, i sve to nije bez
vrednosti, ali nije konkretno, intimno i nesumnjivo. Um po sebi nije
sposoban za krajnju izvesnost; u {ta god da veruje, moè da sumnja;
{ta god moè da potvrdi, moè da porekne; ~ega god se do~epa, moè
da pusti, a i ~ini to. To, ako vam se svi|a, je njegova sloboda,
plemenito pravo, privilegija; to moè biti sve {to moète re}i u
njegovu hvalu, ali ovim metodima uma ne moète se nadati (izvan
doma{aja fizi~kih pojava, a jedva ~ak i tamo) da stignete do bilo ~ega
{to moète nazvati krajnjom izvesno{}u. Upravo iz ovog ubedljivog
razloga umovanje ili ispitivanje o Boànskom ne moè po sebi doneti
Boànsko. Ako je svest stalno zaokupljena malim umnim kretnjama –
naro~ito pra}enim, kao {to obi~no jesu, gomilom vitalnih kretnji, èlja,
preokupacija i svega drugog {to kvari ljudsko razmi{ljanje – ~ak i na
stranu od uro|ene nedovoljnosti razuma, gde moè biti mesta za novi
poredak znanja, za fundamentalna iskustva ili za one duboke i
ogromne navale ili silaske Duha? Zaista je mogu}e za um usred
njegovih iskustava da bude zate~en iznena|enjem, prevladan, oduvan,
dok sve biva preplavljeno iznenadnim uletom duhovnog iskustva. Ali
ako nakon toga po~ne da zapitkuje, sumnja, teoreti{e, zaklju~uje {ta to
moè biti i da li je istinito ili ne, {ta drugo moè duhovna mo} da u~ini
sem da se povu~e i ~eka da prestanu mehuri}i uma?
Postavio bih jedno prosto pitanje onima koji bi da od
intelektualnog uma na~ine standard i sudiju za duhovno iskustvo. Da
li je Boànsko ne{to manje od uma ili je ono ne{to ve}e? Da li je umna
svest sa svojim pipkavim ispitivanjem, beskrajnim raspravljanjem,
neutaìvom sumnjom, krutom i neplasti~nom logikom ne{to
superiorno ili ~ak jednako Boànskoj Svesti ili je ona ne{to inferiorno
po svom delovanju i statusu? Ako je ve}a, onda nema razloga da se
traga za Boànskim. Ako je jednaka, onda je duhovno iskustvo sasvim
suvi{no. Ali ako je inferiorna, kako moè da upu}uje izazov, da sudi
Boànskom, da ga tera da stoji kao optuèni ili svedok pred njegovim
tribunalom, da ga poziva da se pojavljuje kao kandidat za prijem pred
Ve}em Ispitiva~a ili da ga pribode kao insekt pod svoj ispitiva~ki
Pisma o Jogi 153
mikroskop? Da li moè vitalska ìvotinja da smatra nepogre{ivim

standard svojih vitalskih instinkata, asocijacija i impulsa, i da
prosu|uje, tuma~i i meri time um ~oveka? Ne moè, zato {to je
~ovekov um ve}a mo} koja deluje na {iri, sloèniji na~in koji
ìvotinjska vitalska svest ne moè da prati. Da li je tako te{ko videti,
sli~no tome, da Boànska Svest mora biti ne{to beskrajno {ire,
sloènije od ljudskog uma, ispunjeno ve}im mo}ima i svetlostima, {to
se kre}e na na~in koji puki um ne moè da prosu|uje, tuma~i ili meri
standardom svog razuma podlo`nog gre{kama i ograni~enim
poluznanjem? Prosta ~injenica je tu da Duh i Um nisu ista stvar i da je
duhovna svest ono u {ta jogin mora da kro~i (u svemu ovome ni
najmanje ne govorim o nadumu) ako èli da bude u trajnom kontaktu
ili jedinstvu sa Boànskim. Nije onda hir Boànskog ili tiranija
insistirati na tome da um prizna svoja ograni~enja, da sebe u}utka,
napu{taju}i svoje zahteve, i otvaraju}i se i predaju}i se ve}oj Svetlosti
nego onoj koju moè na}i na svom sopstvenom mra~nijem nivou.
Ovo ne zna~i da za um nema mesta uop{te u duhovnom ìvotu;
ali to zna~i da on ne moè biti ~ak ni glavni instrument, a jo{ manje
autoritet ~ijem sudu sve mora da se podredi, uklju~uju}i i Boànsko.
Um mora da u~i od ve}e svesti kojoj se primi~e, a ne da joj name}e
svoje sopstvene standarde; on mora da primi prosvetljenje, da se
otvori vi{oj Istini, da dopusti ve}u mo} koja ne radi po umnim
kanonima, da se preda i da dozvoli svojoj polusvetlosti-polutami da
bude preplavljena odozgo dok ne bude mogla tamo gde je bila slepa
da gleda, gde je bila gluva da ~uje, gde je bila bez ose}aja da ose}a, i
gde je bila zbunjena, nesigurna, zapitkuju}a, razo~arana da moè da
ima radost, ispunjenje, sigurnost i mir.
Ovo je pozicija na kojoj joga stoji, pozicija zasnovana na stalnom
iskustvu otkako je ~ovek po~eo da traga za Boànskim. Ako nije
istinita, onda nema istine u jogi i nema neophodnosti za jogom. Ako je
istinita, onda na toj osnovi, sa stanovi{ta neophodnosti ove ve}e svesti
moèmo da vidimo da li je sumnja od ikakve koristi za duhovni ìvot.
Verovati u bilo {ta i u sve se svakako ne zahteva od duhovnog
tragaoca; takva promiskuitetna i imbecilna lakovernost bila bi ne samo
neintelektualna, ve} i u krajnjem stepenu neduhovna. U svakom
trenutku duhovnog ìvota dok ~ovek ne u|e u potpunosti u vi{u
svetlost, ~ovek mora da bude na oprezu i da bude u stanju da razlu~i
duhovnu istinu od njenih pseudo-duhovnih imitacija ili zamena za nju
koje su postavili um i vitalna èlja. Mo} da se razlu~i izme|u istina
Boànskog i laì Asure je klju~na neophodnost za jogu. Pitanje je da li
se to moè najbolje obaviti negativnim i destruktivnim metodom
sumnje, koji ~esto ubija la`nost, ali odbacuje i istinu tako|e istim
nepristrasnim udarcem, ili se moè na}i pozitivnija mo}, koja vi{e
pomaè i traga uz svetlost, koju ne primorava njeno uro|eno neznanje
da do~eka i istinu i la`nost podjednako |onom sumnje i mo~ugom
poricanja. Nepravljenje razlika umnog verovanja nije u~enje
duhovnosti ili joge; vera o kojoj ona govori nije kruto umno verovanje
ve} vernost du{e svetlosti koja vodi unutar nje, vernost koja mora da
ostane dok je svetlost ne dovede u znanje.
***
Ja ne traìm "veru koja ne pravi razlike" ni od koga, sve {to traìm je

osnovna vera, {ti}ena strpljivim i tihim razlu~ivanjem – jer su upravo
oni svojstveni svesti duhovnog tragaoca i ba{ njih sam koristio i otkrio
da su oni uklonili svu neophodnost sasvim bezrazlo`ne dileme onog
"ili morate da sumnjate u sve nadfizi~ko ili morate da budete u
potpunosti lakoverni", koje je osnovna stvar argumenta materijaliste.
Va{a sumnja, vidim, se stalno vra}a na optu`bu sa ponavljanjem ove
formule uprkos mom poricanju – {to podràva moju tvrdnju da je
Sumnju nemogu}e uveriti, jer po svojoj samoj prirodi ona ne èli da
bude uverena; ona nastavlja da ponavlja stare osnove uvek.
***
Nenormalnog ima u izobilju u svetu, nadnormalno je tu tako|e. U

ovim stvarima, odvojeno od bilo kakvog pitanja vere, svaki istinski
racionalan ~ovek slobodnog uma (ne uvezan poput racionalista ili
takozvanih slobodnih mislilaca u svakom trenutku trostrukim
kanapom a priori iracionalne neverice) ne sme da smesta povi~e:
"Prevarant! Lagarija!" ve} da se suzdrì od prosu|ivanja dok ne bude
imao neophodno iskustvo i znanje. Poricati u neznanju nije ni{ta bolje
nego potvr|ivati u neznanju.
***
Koji god bio motiv koji neposredno podsti~e um ili vital, ako postoji
istinsko traganje za Boànskim u bi}u, ono mora dovesti na posletku
do spoznaje Boànskog. Du{a koja je unutra uvek ima uro|enu
(ahaituki) ~e`nju za Boànskim; hetu ili specijalni motiv je naprosto
Pisma o Jogi 155
impuls kojeg ona koristi da navede um i vital da slede unutra{nji

poriv. Ako um i vital mogu da osete i prihvate du{inu ~istu ljubav
prema Boànskom radi njega samog, onda sadana zadobija svoju punu
mo} i mnoge te{ko}e nestaju; ali ~ak i ako ne nestaju, oni }e da dobiju
ono za ~im tragaju u Boànskom i kroz njega }e da spoznaju ne{to,
~ak da pro|u izvan granica prvobitne èlje.... Mogao bih re}i da je
ideja Boga koji je bez radosti jedan apsurd, koji je samo neznanje uma
moglo da izrodi! Rada Radha ljubav nije zasnovana ni na kojoj takvoj
stvari, ve} zna~i naprosto da {ta god nai|e na putu ka Boànskom, bol
ili radost, milana ili viraha, i ma koliko patnja mogla da potraje, Rada
ljubav biva neuzdrmana i ~uva svoju veru i izvesnost usmerenu ~vrsto
poput zvezde ka vrhovnom predmetu Ljubavi.
[ta je ta Ananda, napokon? Um u njoj ne moè da vidi ni{ta sem
prijatnog psiholo{kog stanja – ali kad bi ona bilo samo to, ona ne bi
mogla biti ushi}enje koje bakte i mistici nalaze u njemu. Kada Ananda
u|e u vas, to je Boànsko koje ulazi u vas, isto kao {to kada Mir uti~e
u vas, to je Boànsko koje vas osvaja, ili kada ste preplavljeni
Svetlo{}u, to je poplava Boànskog li~no koja je oko vas. Naravno,
Boànsko je ne{to mnogo vi{e, mnogo drugih stvari pored toga, i u
svima njima Prisustvo, Bi}e, Boànska Osoba; jer Boànsko je Kri{na,
je [iva, je Svevi{nja Majka. Ali kroz Anandu moète da opazite
Anandamaja Kri{nu, jer Ananda je suptilno telo i bi}e Kri{ne; kroz Mir
moète da opazite [antimaja [ivu; u Svetlosti, u izbavljuju}em
Znanju, Ljubavi, ispunjuju}oj i uzdiù}oj Mo}i moète sresti prisustvo
Boànske Majke. Ovo opaànje je ono koje ~ini iskustva bakta i mistika
tako ushi}uju}im i omogu}ava im da pro|u lak{e kroz no}i bola i
razdvojenosti; kada postoji ovo opaànje du{e, to daje ~ak i maloj ili
kratkoj Anandi silu ili vrednost koju ona u protivnom ne bi mogla
imati, a Ananda sama prikuplja kroz nju rastu}u mo} da ostane, da se
vrati, da se pove}ava.
Ne mogu ba{ da odgovorim na kritike Rasela, jer koncepcija
Boànskog kao spolja{nje svemogu}e Mo}i koja je "stvorila" svet i
vlada njime kao apsolutni i proizvoljni monarh – Hri{}anska ili
Semitska koncepcija – nikad nije bila moja; ona protivure~i previ{e
mom sagledavanju i iskustvu tokom trideset godina sadane. Upravo
protiv ove koncepcije cilja ateisti~ka primedba – jer ateizam u Evropi
je bio plitka i prili~no detinjasta reakcija protiv plitkog i detinjastog
egzoteri~nog religionizma i njegovih popularnih neadekvatnih i kruto
dogmatskih zamisli. Ali kada ja govorim o Boànskoj Volji, ja mislim
na ne{to druga~ije – ne{to {to se spustilo ovde u ovaj evolutivni svet
Neznanja, stoje}i u pozadini stvari, priti{}u}i Tamu svojom Svetlo{}u,
vode}i stvari trenutno ka najboljem mogu}em u uslovima sveta
Neznanja i vode}i naposletku ka silasku ve}e mo}i Boànskog, koja
ne}e biti svemo} zadràna i uslovljena zakonom sveta takvog kakav je,
ve} u punom delovanju i stoga donose}i vladavinu svetlosti, mira,
sklada, radosti, ljubavi, lepote i Anande, jer su oni Boànska Priroda.
Boànska Milost je tu spremna da deluje u svakom trenutku, ali ona se
ispoljava kako ~ovek izrasta iz Zakona Neznanja u Zakon Svetlosti, i
namenjena je ne kao proizvoljni }ef, ma koliko ~udesna ~esto bila
njena intervencija, ve} kao pomo} u tom rastu i Svetlost koja predvodi
i na kraju izbavljuje. Ako uzmemo ~injenice sveta takve kakve su i
~injenice duhovnog iskustva kao celinu, od kojih se ni jedno ne moè
pore}i ili zanemariti, onda ja ne vidim kakvo drugo Boànsko moè
postojati. Ovo Boànsko moè da nas vodi ~esto kroz tamu, jer tama je
tu u nama i oko nas, ali ka Svetlosti je ono kuda nas ono vodi, a ne ka
bilo ~emu drugom.
***
Poenta o pogre{noj predstavi intelekta o "Bezobli~nom" (rezultat

naprosto negativnog izraza ne~eg {to je neizrecivo intimno i pozitivno)
je vrlo dobro na~injena i poga|a istinu u centar. Niko ko je imao
Anandu Bramana ne moè a da se ne nasmeje na optu`bu za
hladno}u; postoji aposlutnost nepromenljive ekstaze u njoj,
koncentrisani intenzitet tihog i neotu|ivog ushi}enja koje je nemogu}e
~ak ni sugerisati bilo kome ko nije imao iskustvo. Ve~na Stvarnost nije
ni hladna ni suva ni prazna; moète podjednako da govorite o
sun~evoj svetlosti u sred leta kao hladnoj ili okeanu kao suvom ili
savr{enoj puno}i kao praznoj. âk i kada kro~ite u nju odstranjivanjem
oblika i svega drugog, ona navali kao ~udesna puno}a – to je uistinu
Purnam; kada se u nju kro~i potvrdno kao i negacijom, o~igledno ne
moè postojati pitanje o praznini ili suvo}i! Sve je tamo vi{e od onog o
~emu bi ~ovek mogao i da sanja kao svemu. Eto za{to ~ovek mora da
stavi primedbu intelektu koji sebe gura u prvi plan kao sab-janta
(sveznaju}eg) sudiju; kad bi se drào svojih sopstvenih ograni~enja, ne
bi mu se stavljale primedbe. Ali on pravi konstrukcije od re~i i ideja
koje nemaju nikakvu primenu na Istinu, baljezga gluposti u svom
neznanju i pravi od svojih konstrukcija zid koji odbija da pusti unutra
Istinu koja nadma{a njegove sopstvene kapacitete i opseg.
Pisma o Jogi 157
***
Ako je neko slep, sasvim je prirodno – jer ljudska inteligencija je

napokon prili~no imbecilna stvar u svom najboljem izdanju – da pori~e
dnevnu svetlost: ako je ne~ije prirodno vi|enje samo svetlucaju}ih
izmaglica, podjednako je prirodno verovati da je svo uzvi{eno vi|enje
tek izmaglica ili prigu{eno svetlo. Ali Svetlost postoji svejedno – a
Duhovna Istina je vi{e od izmaglice i prigu{enog svetla.
***
U odnosu na ono {to je prof. Sorli Sorley napisao o The Riddle of this
World Zagonetka ovog sveta, prim. prev. , knjiga, naravno, nije bila
namenjena kao puna i direktna izjava moje misli, kako je bila napisana
sadakama uglavnom, mnoge stvari se tamo uzimaju zdravo za gotovo.
Ve}ina glavnih ideja – npr. prekoum – je ostavljena bez rasvetljavanja.
Da bi se implicirane ideje razjasnile intelektu, one se moraju staviti sa
precizno{}u u intelektualni oblik – onoliko koliko je to mogu}e sa
nadintelektualnim stvarima. Ono {to je napisano u knjizi moè biti
jasno onima koji su odmakli dovoljno daleko u iskustvu, ali za ve}inu
to moè biti samo sugestivno.
Ne mislim, me|utim, da je izjava nadintelektualnih stvari nu`no
uklju~ila pravljenje razlika u terminima intelekta. Jer, u osnovi, ona
nije izraz ideja do kojih se stiglo spekulativnim razmi{ljanjem. ôvek
mora da stigne do duhovnog znanja kroz iskustvo i svest stvari koja
izvire direktno iz tog iskustva ili leì u njegovoj osnovi ili je uklju~ena
u njega. Ova vrsta znanja, onda, je u osnovi svest, a ne misao ili
uobli~ena ideja. Na primer, moje prvo glavno iskustvo – radikalno i
preplavljuju}e, mada ne, kako se ispostavilo, kona~no i sveiscrpno –
do{lo je nakon i putem isklju~enja i uti{avanja svekolike misli –
postojalo je, prvo, ono {to bi se moglo nazvati duhovno supstancijalna
ili konkretna svest mirno}e i ti{ine, onda svesnost neke jedine i
vrhovne Stvarnosti u ~ijem prisustvu su stvari postojale samo kao
oblici, ali oblici uop{te ne supstancijalni ili stvarni ili konkretni; ali to
je sve bilo o~igledno duhovnom opaànju i su{tinskom i bezli~nom
osetu i nije bilo ni najmanjeg koncepta ili ideje o stvarnosti ili
nestvarnosti ili bilo kakve druge zamisli, jer svaki koncept ili ideja su
bili u}utkani ili pre bi se reklo odsutni u apsolutnoj utihnulosti. Ove
stvari su bile znane direktno kroz ~istu svest, a ne kroz um, tako da
nije bilo potrebe za konceptima ili re~ima ili imenima. Istovremeno,
ovaj osnovni karakter duhovnog iskustva nije apsolutno
ograni~avaju}i; on moè bez misli, ali on moè i sa mi{lju tako|e.
Naravno, prva ideja uma bi bila da pribegavanje mi{lju vra}a ~oveka
nazad smesta u domen intelekta – i isprva i zadugo to moè biti tako;
ali moje iskustvo nije da je to neizbe`no. To se de{ava tako kada ~ovek
poku{a da na~ini intelektualnu izjavu o onome {to je doìveo; ali
postoji jedna druga vrsta misli koja izvire kao da je telo ili oblik
iskustva ili svesti uklju~ene u njega – ili dela te svesti – i ona mi se ne
~ini da je intelektualna po svom karakteru. Ona ima drugu svetlost,
drugu mo} u sebi, smisao unutar smisla. To je vrlo jasno tako sa tim
mislima koje dolaze bez potrebe za re~ima da ih otelove, mislima koje
su prirode direktnog vi|enja u svesti, ~ak vrsta bliskog oseta ili
kontakta koji sebe uobli~uje u precizan izraz svoje svesnosti (nadam se
da ovo nije isuvi{e misti~no ili nerazumljivo); ali moglo bi se re}i da
direktno {to se re~i pretvaraju u intelekt one pripadaju carstvu
intelekta – jer re~i su kovanica intelekta. Ali da li je to tako zaista ili
neizbe`no? Uvek mi se ~inilo da su re~i do{le prvobitno od negde
drugde, a ne iz razmi{ljaju}eg uma, mada je razmi{ljaju}i um osigurao
vlast nad njima, okrenuo ih za svoju upotrebu i skovao ih slobodno za
svoje svrhe. Ali ~ak i da je druga~ije, nije li mogu}e koristiti re~i za
izraz ne~ega {to nije intelektualno? Hausmen Housman tvrdi da je
poezija savr{eno poeti~na jedino kada nije intelektualna, kada je bez
smisla. To tako|e je paradoksalno, ali pretpostavljam da je ono na {ta
on misli to da ako se ona podvrgne strogom testu intelekta, ona se ~ini
ekstravagantnom zato {to prenosi ne{to {to izraàva i stvarna je za
neku drugu vrstu vi|enja drugog od onog koji nam intelektualna
misao donosi. Zar nije mogu}e da re~i mogu da izviru iz, da jezik
moè da se koristi da izrazi – makar do izvesne ta~ke i na izvestan
na~in – nadintelektualne svesti koja je su{tinska mo} duhovnog
iskustva? Ovo, me|utim, je usput – kada ~ovek poku{a da objasni
duhovno iskustvo samom intelektu, onda je to druga stvar.
Me|usobno preplitanje ravni je uistinu za mene kapitalni i
fundamentalni deo duhovnog iskustva bez kojeg joga kako je ja
praktikujem i njen cilj ne bi mogli da postoje. Jer taj cilj je ispoljiti,
dosti}i ili oteloviti vi{u svest na Zemlji, a ne pobe}i sa Zemlje u vi{i
svet ili neki vrhovni Apsolut. Stare joge (ne ba{ sve od njih) teìle su
drugom putu – ali to je bilo, mislim, zato {to su nalazile da je Zemlja
takva kakva jeste prili~no nemogu}e mesto za bilo kakvo duhovno
bi}e, a otpor da se promeni isuvi{e tvrdoglav da bi se podnosio;
zemaljska priroda im je izgledala, kako je to Vivekananda uporedio,
Pisma o Jogi 159
kao pse}i rep, koji se, ~im ga ispravite, vrati u svoj prvobitni krivi
poloàj. Ali osnovni predlog u ovoj materiji su iznele vrlo definitivno
Upani{ade koje su i{le dotle da kaù da je zemlja osnova, i da su svi
svetovi na Zemlji, a zami{ljati definitivnu ili nepomirljivu razliku me|u
njima je neznanje: ovde, a ne negde drugde, ne odlaskom na neki
drugi svet, mora do}i boànska spoznaja. Ova izjava je kori{}ena da
opravda ~isto individualnu spoznaju, ali moè podjednako biti osnova
{ireg nastojanja.
O mnogobo{tvu, svakako mogu da prihvatim istinu o mnogim
oblicima i li~nostima Jednog koja je jo{ od Vedskih vremena duhovna
su{tina indijskog mnogobo{tva – drugorazrednog aspekta u traganju
za Jednim i jedinim Boànskim. Ali pasus o kojem govori profesor
Sorli (str. 56) se ti~e ne~eg drugog – mali bogov~i}i i Titani o kojima
se govori ovde su nadfizi~ka bi}a drugih ravni. Nije namenjeno da se
sugeri{e da su oni stvarna Boànstva i da imaju pravo na oboàvanje –
naprotiv, ukazuje se na to da prihvatiti njihov uticaj zna~i kretati se ka
gre{ci i zbrci ili zastranjivanju sa istinskog duhovnog puta. Nema
sumnje, oni imaju neku mo} da stvaraju, oni su tvorci oblika na svoj
sopstveni na~in i u svom ograni~enom domenu, ali tako su i ljudi
tako|e tvorci spolja{njih i unutra{njih stvari u svom sopstvenom
domenu i okvirima – a ~ak ljudske stvarala~ke mo}i mogu imati
posledice na nadfizi~kim nivoima.
Slaèm se da se sa askezom moè preterati. Ona ima svoje mesto
kao jedno sredstvo – ne jedino – ovladavanja nad sobom; ali askeza
koja otseca ìvot je preterivanje, mada takvo koje je imalo zna~ajne
rezultate koji mo`da te{ko da su mogli do}i na drugi na~in. Igra sila u
ovom svetu je zagonetna, izmi~u}i ikakvom krutom pravilu razuma, a
~ak i takvo preterivanje se ~esto upo{ljava da bi se izazvalo ne{to {to je
potrebno za pun razvoj ljudskog postignu}a i znanja i iskustva. Ali ona
je svejedno bila preterivanje, a ne, kao {to se tvrdi, nezamenjiva staza
do istinskog cilja.
***
Ne nalazim ni{ta ~emu bih stavio primedbu u komentaru prof. Sorlija

o }ute}em, bistrom i jasnom umu, jer to dovoljno ukazuje na proces
kojim um ~ini sebe spremnim za odraàvanje vi{e u smislu vi{eg reda,
prim. prev. Istine na njegovoj neometenoj povr{ini ili supstanci. Jedna
stvar bi mo`da trebalo da se drì pred o~ima – ova ~ista mirno}a uma
je uvek zahtevani uslov, dezideratum, ali da se ona stvori postoji vi{e
od jednog na~ina. Nije, na primer, samo naporom samog uma da se
o~isti od svih upli}u}ih emocija ili strasti ili od njegovih sopstvenih
karakteristi~nih vibracija ili pomra~uju}ih isparenja fizi~ke inercije
koje dovode do uspavanosti ili otupelosti uma umesto njegove budne
ti{ine da se stvar moè obaviti – jer to je samo obi~an proces jogi~ke
staze znanja. To se moè desiti tako|e i silaskom odozgo velike
duhovne mirno}e koja name}e ti{inu umu i srcu i ìvotnim
stimulusima i fizi~kim refleksima. Iznenadni silazak te vrste ili niz
silazaka nagomilavaju}ih po sili i efikasnosti je dobro poznata pojava
duhovnog iskustva. Ili opet ~ovek moè da otpo~ne proces jedne ili
druge vrste u cilju koji bi normalno podrazumevao dug rad, a da ga
{~epa, ~ak i na samom po~etku, brza intervencija ili ispoljenje Ti{ine sa
efektom van svih proporcija u odnosu na sredstva kori{}ena na
po~etku. ôvek zapo~ne sa metodom, ali rad bude preuzet od Milosti
odozgo, od Onoga ~emu ~ovek teì ili jedne provale beskrajnosti u
mnoìni, prim. prev. Duha. Na ovaj poslednji na~in sam ja li~no do{ao
do apsolutne ti{ine uma, meni nezamislive pre nego {to sam imao
njeno stvarno iskustvo.
Postoji jo{ jedna ta~ka od neke va`nosti – ta~na priroda ove
bistrine, jasno}e, mirno}e – onoga od ~ega je sa~injena, bilo da je tek
jedno psiholo{ko stanje ili ne{to vi{e. Profesor Sorli kaè da su ove re~i
napokon sve metafore i on èli da izrazi i da uspe u izraàvanju iste
stvari apstraktnijim jezikom. Ali ja nisam bio svestan kori{}enja
metafora kada sam napisao frazu, mada sam svestan da bi re~i za
druge mogle da tako izgledaju. Mislim ~ak da bi one izgledale nekome
ko je imao upola isto iskustvo ne samo kao ìvlji ve} i precizniji opis
njegovog unutra{njeg stanja nego {to bi ikakav apstraktniji jezik
mogao da pruì. Istina je da su metafore, simboli, slike stalna
pomo}na sredstva koja poziva mistik za izraàvanje svog iskustva: to
je neizbe`no, jer on mora da izrazi jezikom koji je na~inio, ili ga je
makar razvio i njime upravlja, um pojave svesti druga~ije od umne i
istovremeno sloènije i na suptilniji na~in konkretne. Upravo ova
suptilna konkretna, nat~ulno osetljiva stvarnost pojava te svesti je ono
do ~ega mistik dolazi, to opravdava upotrebu metafore i slike kao
ìvljeg i preciznijeg zapisa od apstraktnih termina koje intelektualna
refleksija upo{ljava za svoj osobeni proces. Ako slike koje se koriste
zavode na pogre{nu stranu ili nisu precizne u opisnom smislu, to je
zato jer pisac ima silu izraza neodgovaraju}u za intenzitet svog
iskustva. Nau~nik govori o svetlosnim talasima ili o zvu~nim talasima i
~ine}i to koristi metaforu, ali neku koja odgovara fizi~koj ~injenici i
Pisma o Jogi 161
savr{eno je primenljiva – jer nema razloga za{to ne bi postojao talas,

stalni tok kretanja talasa ili zvuka isto kao vode. Ali kada ja govorim o
bistrini, jasno}i, mirno}i uma, nemam naum da prizivam metaforu da
mi pritekne u pomo}. To je bilo namenjeno da bude opis podjednako
precizan i pozitivan kao da sam opisivao na isti na~in vazdu{no
prostranstvo ili povr{inu vode. Jer mistikovo iskustvo uma – naro~ito
kada se um umiri – nije iskustvo apstraktnog stanja ili otpadanja ili
nekog neuhvatljivog elementa svesti, to je iskustvo produène suptilne
supstance u kome moè biti i ima talasa, tokova, vibracija ne
materijalnih, ali i dalje podjednako odre|enih, koje je mogu}e opaziti,
kontrolisati unutra{njim ose}ajem kao i bilo koju kretnju materijalne
energije ili supstance fizi~kim ~ulima. Mirno}a uma zna~i prvo pad u
po~inak naviknutih kretnji misli, misaonih formacija, misaonih struja
koje uznemiruju umnu supstancu, a to je za mnoge dovoljna umna
ti{ina. Ali ~ak i u tom po~inku svih kretnji misli ili kretnji ose}anja,
kada ~ovek pogleda malo pobliè u to, vidi da je ta supstanca uma u
stalnom stanju veoma suptilne vibracije, koju isprva nije lako opaziti,
ali kasnije postaje sasvim o~igledna – a to stanje stalne vibracije moè
biti podjednako {kodljivo za ta~no odraàvanje ili prijem silaze}e
Istine kao bilo koji uobli~eniji pokret misli – jer to je izvor
mentalizacije koja moè da umanji ili izobli~i autenti~nost vi{e Istine
ili da je izlomi u umna prelamanja. Kada govorim o uti{anom umu,
mislim na onaj u kome ovih ometanja vi{e nema tu. Kako ona bivaju
u}utkana ~ovek moè da oseti rastu}u mirno}u i rezultiraju}u jasno}u
podjednako opipljivu kao {to moè da opazi mirno}u i jasno}u fizi~ke
atmosfere. Ono {to ja opisujem kao bistrinu – postoji jo{ jedan element
– se rastvara u pojavu Svetlosti uobi~ajenu u misti~kom iskustvu. Ta
Svetlost nije metafora – kao kad je Gete zvao za vi{e svetlosti u svojim
poslednjim trenucima – ona sebe predstavlja kao veoma pozitivno
prosvetljenje koje unutra{nje ~ulo zapravo vidi i oseti. Bistrina
uti{anog i jasnog uma je tako|e pozitivan odraz ove Svetlosti pre nego
{to se Svetlost sama ispolji – a ovaj odraz Svetlosti je krajnje
neophodan uslov za rastu}u sposobnost prodornosti od strane Istine
koju ~ovek mora da primi i ~uva. Istakao sam ovaj deo teme malo
poduè jer to pomaè da se iznese razlika izme|u apstraktnog umnog
i konkretnog misti~kog opaànja nadfizi~kih stvari koje je izvor
mnogog nesporazuma izme|u duhovnog tragaoca i intelektualnog
mislioca. âk i kad govore istim jezikom to je razli~it red opaànja na
koje jezik upu}uje proizvode dva razli~ita stupnja svesti, i ~ak i u
njihovom slaganju uvek postoji izvestan jaz razlike.
***
To nas dovodi pravo do pitanja koje je postavio profesor Sorli, koja je

veza mistika ili duhovnog iskustva i da li je ta~no, kao {to se tvrdi, da
mistik mora, bilo za valjanost samog svog iskustva ili valjanost
izraàvanja njega, da prihvati intelekt kao sudiju. Veoma je jasno da u
samom iskustvu intelekt ne moè da uzima na sebe da postavi svoje
granice ili svoj zakon na nastojanje ~iji je sam cilj, princip i materija da
ode izvan domena obi~ne umne inteligencije kojom vladaju zemaljsko
i ~ulno. To je kao kad bi se od mene traìlo da se popnem na planinu
sa kanapom oko nogu koji me vezuje za zemaljski nivo ili da letim pod
uslovom da ne odièm noge sa zemlje dok to radim. Moè biti da je
najbezbednija stvar hodati zemljom i biti na ~vrstom tlu uvek, a
uspinjanje na krila ili ne{to drugo moè biti rizikovanje da se sru{imo i
za svakojake vrste nesre}a gre{ke, illuzije, ekstravagantnosti,
halucinacija i ~ega sve ne – uobi~ajene optu`be pozitivnog zemljom
kora~aju}eg intelekta protiv misti~kog iskustva; ali moram da
preuzmem rizik ako èlim da to uop{te uradim. Rezonuju}i intelekt
zasniva sebe na ~ovekovom normalnom iskustvu i na delovanjima
povr{inskog spolja{njeg opaànja i koncepcije stvari koja je na svome
samo kad radi na umnoj osnovi koju su uobli~ili zemaljsko iskustvo i
njegovi nakupljeni podaci. Mistik odlazi izvan u region gde ova umna
osnova otpada, gde ovi podaci bivaju prema{eni, gde postoji drugi
zakon i kanon opaànja i znanja. Njegov ~itav posao je da se probije
kroz ove granice u drugu svest koja gleda na stvari na druga~iji na~in i
mada ova nova svest moè da uklju~uje podatke obi~ne ljudske
inteligencije ona ne moè biti ograni~ena njima ili obavezati sebe da
gleda sa intelektualnog stanovi{ta ili u skladu sa njegovim na~inom
osmi{ljanja, obrazlaganja, ustanovljenog tuma~enja iskustva. Mistik
koji ulazi u domen okultnog ili duha sa intelektom kao svojim jedinim
ili svojim vrhovnim svetlom ili vodi~em bi rizikovao da ne vidi ni{ta ili
u protivnom da stigne samo do umne spoznaje koju su mu ve} izloìle
spekulacije intelektualnog mislioca.
Postoji, nema sumnje, nit duhovne misli u Indiji koja pravi
kompromis sa savremenim intelektualnim zahtevom i dopu{ta Razum
kao vrhovnog sudiju, ali oni govore o Razumu koji je zauzvrat
spreman na kompromis i prihvata podatke o duhovnom iskustvu kao
valjane per se po sebi, prim. prev. . To, u nekom smislu, je ono {to su
Indijski filozofi oduvek radili; jer oni su poku{avali da uspostave
Pisma o Jogi 163
uop{tavanja izvu~ena iz duhovnog iskustva svetlo{}u metafizi~kog

rezonovanja, ali na osnovu tog iskustva i sa dokazom duhovnih
tragaoca kao vrhovnim dokazom koji je rangiran vi{e od intelektualne
spekulacije ili iskustva. Na taj na~in sloboda duhovnog i misti~nog
iskustva biva o~uvana, rezonuju}i intelekt dolazi tek na drugoj liniji
kao sudija uop{tenih izjava izvu~enih iz iskustva. Ovo je,
pretpostavljam, ne{to srodno poziciji prof. Sorlija – on se slaè da je i
samo iskustvo iz domena Neizrecivog, ali ~im po~nem da ga tuma~im,
da ga izraàvam, padam nazad u domen misle}eg uma, koristim
njegove termine i na~ine misli i izraza i moram da prihvatim intelekt
kao sudiju. Ako to ne u~inim, ru{im merdevine kojima sam se popeo –
kroz um do Izvan Uma – i visim u vazduhu. Nije sasvim jasno da li se
za samu istinu mog iskustva smatra da nije valjana zbog ove pozicije
gde se visi u vazduhu, ali ona ostaje u svakom slu~aju ne{to na visini i
ne{to sa ~im je nemogu}e op{titi bez podr{ke ili bilo kojih drugih
posledica za misao ili ìvot. Postoje tri predloga, pretpostavljam, za
koje mogu smatrati da su izneti ili dopu{teni ovde i skupljeni zajedno.
Prvo, duhovno iskustvo je i samo Izvan-Umno, neizrecivo i, izvla~im
pretpostavku, nezamislivo. Slede}e, u izrazu, tuma~enju iskustva,
primorani ste da padnete nazad u domen svesti koju ste napustili i
morate da se drìte njenih sudova, prihvatite uslove i kanone njenog
zakona, pot~inite se njenoj presudi; napustili ste slobodu Neizrecivog i
vi{e niste svoj gospodar. Poslednje, duhovna istina moè biti istinita
po sebi, za svoje sopstveno samoiskustvo, ali bilo koja izjava o njoj je
podlo`na gre{ci, a ovde je intelekt jedini sudija.
Ne mislim da sam spreman da prihvatim bilo koju od ovih
tvrdnji potpuno onakve kakve su. Ta~no je da duhovno i misti~no
iskustvo nose ~oveka prvo u domene Drugog-Uma (i tako|e Drugog-
@ivota Other-Mind, Other-Life na engleskom, prim. prev. ), a onda u
Izvan-Um Beyond-Mind ; ta~no je tako|e da se krajnja Istina opisuje
kao nezamisliva, neizreciva, nesaznatljiva – govor ne moè sti}i tamo
niti um moè sti}i do nje; mogao bih da primetim da je to tako za
ljudski um, ali ne i za nju samu – jer za nju samu ona se opisuje kao
samosvesna, na neki direktan nadumni na~in saznatljiva, znana, ve~no
sebe svesna. A ovde nije pitanje krajnje spoznaje krajnjeg Neizrecivog
koje, prema mnogima, moè da se dostigne samo u vrhovnom transu,
samadiju samadhi , povu~enom od sve spolja{nje umne ili druge
svesnosti, ve} iskustva u svetlosnoj ti{ini uma koji gleda na gore u
bezgrani~nost poslednje bezgrani~ne ti{ine u koju ima da pro|e i
nestane, ali pre tog neizrecivog iskustva Krajnjeg ili nestanka u njemu,
mogu} je silazak barem neke Mo}i ili Prisustva Stvarnosti u supstancu
uma skupa sa modifikovanjem umne supstance, njenim
prosvetljenjem, a o ovom iskustvu izraz neke vrste, sro~avanje u misao
trebalo bi da je mogu}e. Ili pretpostavimo da Neizrecivo i
Nesaznatljivo mogu da imaju aspekte, predstave toga koje nisu u
potpunosti nezamislive i neizrecive.
Kad to ne bi bilo tako, sva pri~a o duhovnoj istini i iskustvu bila
bi nemogu}a. Najvi{e bi ~ovek mogao da o njoj spekuli{e, ali to bi bila
aktivnost poprili~no u vazduhu, ~ak u praznini, bez potpore ili
podataka, puka manipulacija svim mogu}im idejama o onome {ta bi
moglo biti Vrhovno i Krajnje. Osim toga mogao bi postojati samo
izvestan neobja{njiv prelaz na jedan ili drugi na~in iz svesti do
Nadsvesti s kojom je nemogu}e op{titi. To je ono {to je mnogo
misti~nog traganja zapravo dostiglo i u Evropi i Indiji. Hri{}anski
mistici su govorili o totalnom mraku, mraku potpunom i
nedotaknutom nikakvim umnim svetlostima, kroz koji ~ovek mora da
pro|e u to svetlonosno Neizrecivo. Indijski Sanjasini su tragali za time
da odbace um u totalu i pre|u u trans slobodan od misli iz kojeg ako
se ~ovek vrati, nikakva komunikacija ili izraz ne mogu da se donesu
nazad o onome {to je bilo tamo osim se}anja na postojanje i
blaènstvo koji se ne mogu izraziti. Ali i dalje je bilo prethodnih
iskustava vrhovne misterije, formulacija Najvi{eg ili okultnog
univerzalnog Postojanja za koje se smatralo da su duhovna istina i na
osnovu ~ega se proroci i mistici nisu ustru~avali da uobli~e svoja
iskustva, a mislioci da na tome izgrade nebrojene filozofije i knjige
tuma~enja. Jedino pitanje koje preostaje je {ta stvara mogu}nost ove
komunikacije i izraza, ovog prenosa ~injenica druga~ijeg poretka svesti
umu i {ta odre|uje valjanost izraza ili, ~ak, prvobitnog iskustva. Kad
nikakvo valjano obja{njenje ne bi bilo mogu}e ne bi moglo biti pitanja
prosu|ivanja intelekta – samo groteskna protivure~nost toga da se
sedne da se pri~a o Neizrecivom, misli o Nezamislivom, shvata
Nesaop{tivo i Nesaznatljivo.
***
Pro~itao sam ~lanak Leonarda Vulfa Leonard Woolf , ali ne predlaèm

da se bavim njime u mojim komentarima na pismo profesora Sorlija –
jer osim neznala~kog omalovaàvanja i jeftine satire kojima se bavi,
nema tamo bogzna ~ega u izno{enju slu~aja protiv duhovne misli ili
iskustva; njegovo obrazlaganje je povr{no i izvire iz ~itavog pogre{nog
Pisma o Jogi 165
razumevanja slu~aja za mistika. Ima ~etiri glavna argumenta koje on

postavlja protiv njega i nijedan od njih nema nikakvu vrednost.
Argument broj jedan. Misticizam i mistici su uvek iznicali u
vremenima propadanja, u oseci ìvota, a njihovo glasno kvakanje je
simptom propadanja. Ovaj argument je apsolutno neistinit. Na istoku
veliki duhovni pokreti su nicali u punoj bujici narodnog ìvota i
kulture ili na rastu}oj plimi, a i sami su davali mo}an impuls izrazu i
bogatstvu njegove misli i Umetnosti i ìvota; u Gr~koj mistici i
misterije su bili u preistorijskom po~etku i u sredini (Pitagora je bio
jedan od najve}ih mistika), a ne samo u oseci i opadanju; misti~ki
kultovi su cvetali u Rimu kada je njegova kultura bila u visokom
usponu; mnoge duhovne li~nosti Italije, Francuske, [panije iznikle su
u ìvotu koji je bio bogat, ìv i ni najmanje dotaknut propadanjem.
Ovo brzopleto i glupavo uop{tavanje nema istinu u sebi i stoga nema
vrednost.
Argument broj dva. Duhovno iskustvo ne moè da se smatra za
istinu (ono je izmi{ljeni monstrum) ukoliko se ne dokaè kao {to se
prisustvo stolice u susednoj sobi moè dokazati time {to }e se pokazati
oku. Naravno, duhovno iskustvo ne moè da se dokaè na taj na~in,
jer ono ne pripada poretku fizi~kih ~injenica i nije fizi~ki vidljivo ili
dodirljivo. Pi{~ev predlog bi se sveo na to da samo ono {to je, ili {to
lako moè biti, o~igledno svakome bez potrebe za ve`banjem,
razvojem, opremom ili li~nim otkri}em ima da smatra za istinito. Ovo
je pozicija koja bi, ako bi se prihvatila, ograni~ila znanje ili istinu u
vrlo uzane granice i ratosiljala bi se velikog dela ljudske kulture.
Duhovni mir – mir koji prevazilazi svo razumevanje – je zajedni~ko
iskustvo mistika {irom sveta, on je ~injenica, ali duhovna ~injenica,
~injenica nevidljivog, i kada ~ovek u|e u njega ili on u|e u ~oveka,
~ovek zna da je on istina postojanja i da postoji sve vreme u pozadini
ìvota i vidljivih stvari. Ali kako }u da dokaèm ove nevidljive
~injenice gospodinu Leonardu Vulfu? On }e se okrenuti govore}i da je
ovo obi~no dekadentno kva-kva i nastaviti prezrivo dalje – mo`da da
napi{e jo{ jedan prepametno plitak ~lanak o nekoj temi o kojoj nema
nikakvog li~nog znanja ili iskustva.
Argument broj tri. Uop{tavanja zasnovana na duhovnom
iskustvu su iracionalna kao i nedokazana. Iracionalna na koji na~in?
Da li su samo budalasta i nezamisliva ili pripadaju nadracionalnom
poretku iskustva za koji obi~ni intelektualni kanoni ne vaè, jer se
zasnivaju na pojavama kakvim one izgledaju spolja{njem umu i
~ulima, a ne unutra{njoj spoznaji koja nadma{a ove pojave? To je
tvrdnja mistika u mnoìni, prim. prev. i ona se ne moè odbaciti tek
govore}i, po{to se ova uop{tavanja ne slaù sa obi~nim iskustvom, da
su ona besmislena i la`na. Ne preuzimam na sebe da branim sve {to su
Dòad ili Radakri{nan Joad, Radhakrishnan mo`da napisali – takve
izjave kao "univerzum je dobar" – ali ne mogu da priznam za mnoge
od tih izjava koje je pisac osudio da su iracionalne uop{te.
"Integrisanje li~nosti" mo`da nema smisla za njega, ono ima veoma
jasan smisao za mene, jer je to istina iskustva – i, ako valja verovati
savremenoj psihologiji, to nije iracionalno, po{to postoji u na{em bi}u
ne samo svestan ve} i nesvestan ili podsvestan ili sakriveni
ispodsvestan deo i nije nemogu}e postati svestan oba i na~initi neku
vrstu integracije. Prevazi}i oba tako|e moè da ima racionalan smisao
ako priznamo da kao {to postoji podsvesni, isto tako bi mogao
postojati i nadsvesni deo na{eg bi}a; pomiriti raznostrane delove na{e
prirode ili na{eg iskustva tako|e nije tako sme{na ili besmislena fraza.
Nije apsurdno re}i da doktrina Karme miri determinizam i slobodno-
voljstvo, po{to pretpostavlja da }e na{a pro{la akcija i stoga na{a
pro{lost odrediti u velikoj meri sad{nje rezultate, ali ne tako da isklju~i
sada{nju volju koja ih modifikuje i stvara sveì determinizam na{eg
postojanja koje }e tek da bude. Fraza o vrednosti sveta je sasvim
razumljiva kada vidimo da se odnosi na progresivnu vrednost, ne
odre|enu dobrim ili lo{im iskustvom trenutka, vrednost postojanja
koje se razvija kroz vreme i uzima kao celina. [to se ti~e izjave o Bogu,
ona nema smisla ako se povezuje sa povr{nom ideju o Boànskom koja
trenutno vlada u popularnoj religiji, ali je savr{eno logi~an rezultat
premisa da postoji Beskrajno i Ve~no koje u sebi ispoljava Vreme i
stvari koje su pojavno kona~ne. ôvek moè da prihvati ili odbaci ovu
sloènu ideju Boànskog koja se zasniva na koordinaciji podataka
dugog duhovnog iskustva koje je preno{eno od strane hiljada
tragalaca svih vremena, ali ne uspevam da uvidim za{to bi se smatrala
nerazumnom. Ako je to zato {to to zna~i "imati to ne samo na oba
na~ina ve} na svaki na~in", ne vidim za{to bi to toliko bilo za osudu i
nedopustivo. Moè postojati, napokon, sinteti~ki i globalni pogled i
svest o stvarima koji nije vezan suprotnostima i podelama puke
analiti~ke i selektivne ili seciraju}e inteligencije.
Argument broj ~etiri. Opravdanje intuicije je samo maska za
nemogu}nost da se obja{njava ili ustanovljuje upotrebom razuma –
razuma Dòada i Radakri{nana, ve} se pribegava intuiciji gde
rezonovanje ne uspeva. Moè li se ova stvar re{iti na jedan tako lak i
odse~an na~in? înjenica je da mistik zavisi od unutra{njeg znanja,
Pisma o Jogi 167
unutra{njeg iskustva; ali ako on filozofira, on mora da objasni razumu,

mada ne nu`no uvek samo razumom, ono {to je video da je Istina. On
ne moè a da ne kaè: "Obja{njavam istinu koja je izvan spolja{njih
pojava i inteligencije koja zavisi od pojava; ona zaista zavisi od izvesne
vrste direktnog iskustva i intuitivnog znanja koje proizilazi iz tog
iskustva, ona se ne moè adekvatno saop{titi kroz simbole prikladne
za svet spolja{njih pojava, pa ipak sam obavezan da se koristim njima
onoliko koliko mogu da do|em do neke izjave koja }e vam biti
intelektualno prihvatljiva." Nema pokvarenosti ili obmanjiva~kog
lukavstva stoga u upotrebi metafora i simbola sa opreznim "dakle", kao
u pore|enju sa fokusom, koji sigurno nije bio namenjen tome da bude
argument, ve} sugestivna slika. Mogao bih da primetim usput da sam
autor ~esto pribegava metaforama, po~inju}i sa kva-kva, i Dòad bi
lako mogao odgovoriti da on to tako ~ini da bi prokleo suprotnu
stranu, dok izbegava neophodnost zdravog filozofskog odgovora na
filozofiju koju ne voli i ne prihvata. Intenzitet verovanja nije mera
istine, ali ni intenzitet neverovanja nije prava mera.
[to se ti~e prave prirode intuicije i njene veze sa intelektualnim
umom, to je sasvim razli~ito i veoma veliko i sloèno pitanje sa kojim
ne mogu da se pozabavim ovde. Ograni~io sam se na to da istaknem
da je ovaj ~lanak sasvim neadekvatna i povr{na kritika. Moè se voditi
slu~aj protiv duhovnog iskustva i duhovne filozofije i njenih pozicija,
ali da bi zasluìo odgovor morao bi ga izneti bolji zastupnik i morao bi
dota}i pravi centar problema, koji leì ovde. Kao {to postoji kategorija
~injenica za koju su na{a ~ula na{ najbolji raspoloìvi, ali veoma
nesavr{eni, vodi~i, kao {to postoji i kategorija istina za kojom tragamo
ùdnom ali i dalje nesavr{enom svetlo{}u na{eg razuma, isto tako,
prema mistiku, postoji kategorija suptilnijih istina koje nadma{aju
dohvat i ~ula i razuma, ali se mogu utvrditi unutra{njim direktnim
znanjem i direktnim iskustvom. Ove istine su nat~ulne, ali ni{ta manje
stvarne zbog toga: one imaju ogromne rezultate na svest menjaju}i
njenu supstancu i pokret, donose}i naro~ito duboki mir i trajnu radost,
veliku svetlost vi|enja i znanja, mogu}nost prevazilaènja niè
ìvotinjske prirode, vidike duhovnog samorazvoja koji bez njih ne
postoje. Novi pogled na stvari se pojavljuje koji nosi sa sobom, ako se
u potpunosti sledi do svojih posledica, veliko oslobo|enje, unutra{nji
sklad, sjedinjenje – mnogo drugih mogu}nosti pored toga. Ove stvari
je doìvela, ta~no je, mala manjina ljudske rase, ali i dalje postoji
gomila njihovih nezavisnih svedoka u svim vremenima, klimama i
uslovima, a me|u njima su neke od najve}ih inteligencija pro{losti,
neke od svetskih najizuzetnijih figura. Zar se moraju ove mogu}nosti
smesta osuditi kao izmi{ljeni monstrumi zato {to nisu samo izvan
prose~nog ~oveka sa ulice ve} tako|e i neuhvatljivi mnogim
kultivisanim intelektima ili zato {to je njihov metod teì od onog koji
pripada obi~noj pameti ili razumu? Ako ima ikakve istine u njima, zar
nije ta mogu}nost koju su one otvorile vredna da se sledi kako otkriva
najvi{i domet samootkri}a i otkri}a sveta od strane ljudske du{e? U
najboljem slu~aju, ako bi se smatrala istinitom, ona mora biti to – u
najgorem, ako bi se smatrala samo mogu}no{}u, kao {to su sve stvari
koje je ~ovek dostigao bile samo mogu}nost u svojim ranijim fazama,
ona je sjajna i lako moè biti krajnje plodna avantura.
II
Ne mislim da se i{ta moè re}i {to bi uverilo nekoga ko kre}e sa

potpuno suprotne ta~ke gledi{ta u odnosu na duhovnu, od na~ina
gledanja na stvari kao Viktorijanski agnostik. Njegove stavke sumnje o
vrednosti – druga~ije od subjektivne i ~isto individualne – iskustva
joge su da ona ne cilja na nau~nu istinu i da se za nju ne moè re}i da
dostiè krajnju istinu jer su iskustva obojena individualno{}u onog koji
vidi. ôvek bi mogao da pita da li je i sama Nauka stigla do bilo koje
krajnje istine; naprotiv, krajnja istina ~ak i na fizi~koj ravni izgleda da
se povla~i kako Nauka napreduje. Nauka je krenula sa pretpostavkom
da krajnja istina mora da bude fizi~ka i objektivna – a objektivno
Krajnje (ili ~ak manje od toga) bi objasnilo sve subjektivne pojave.
Joga ide suprotnim gledi{tem da je krajnja Istina duhovna i
subjektivna i upravo u toj krajnjoj Svetlosti moramo da posmatramo
objektivne pojave. To su dva suprotna pola i jaz je {irok da ne moè
biti {iri.
Joga je, me|utim, nau~na u onoj meri koliko se kre}e od
subjektivnog eksperimenta i zasniva sve svoje nalaze na iskustvu;
umne intuicije se dopu{taju samo kao prvi korak i ne smatraju se
spoznajom – one se moraju potvrditi tako {to budu prevedene u
iskustvo i budu njime opravdane. [to se ti~e vrednosti samog iskustva,
u njega sumnja fizi~ki um zato {to je subjektivan, ne objektivan. Ali
ima li ta razlika mnogo vrednosti? Nije li svo znanje i iskustvo u
osnovi subjektivno? Objektivne spolja{nje fizi~ke stvari se vide u
velikoj meri na isti na~in od strane ljudskih bi}a zbog konstrukcije
uma i ~ula; sa drugom konstrukcijom uma i ~ula sasvim druga~ija
Pisma o Jogi 169
pri~a o fizi~kom svetu bi bila data – Nauka je to u~inila veoma jasnim.

Ali poenta va{eg prijatelja je da je iskustvo joge individualno, obojeno
individualno{}u onog koji gleda. To moè biti ta~no do izvesne mere
preciznog oblika ili transkripcije koji se daju iskustvu u izvesnim
domenima; ali ~ak je i ovde razlika povr{na. înjenica je da se jogi~ka
iskustva odvijaju svuda na istim linijama. Svakako, postoji ne jedna
linija, ve} mno{tvo; jer, mora se priznati, mi se bavimo mnogostranim
Beskrajem ka kojem postoje i moraju postojati mnogi putevi prilaza;
ali {ire linije su iste svuda, a intuicije, iskustva, pojave su iste u
razdobljima i zemljama me|usobno daleko udaljenim, a sistemi su se
praktikovali sasvim nezavisno jedan od drugog. Iskustva
srednjevekovnog evropskog bakte ili mistika su upravo isti po
supstanci, ma koliko se razlikovali po imenima, formama, religioznom
koloritu, itd, kao oni kod indijskog bakte ili mistika – a ipak, ti ljudi se
nisu me|usobno dopisivali ili bili svesni iskustava i rezultata ovih
drugih kao {to je to slu~aj sa savremenim nau~nicima od Njujorka do
Jokohame. To izgleda da bi pokazalo da postoji tu ne{to istovetno,
sveop{te i verovatno istinito – ma koliko se boja prevoda mogla
razlikovati zbog razlike umnog jezika.
[to se krajnje Istine ti~e, pretpostavljam da bi se i Viktorijanski
agnostik i, recimo, indijski Vedantin mogli sloìti da je ona zakriljena
velom, ali da je tu. Obojica govore o njoj kao o Nesaznatljivom; jedina
razlika je {to Vedantin kaè da je nesaznatljiva umom i neizreciva
govorom, ali da je ipak dosti`na ne~im dubljim i vi{im od umnog
opaànja, dok ~ak i um moè da odrazi a govor izrazi na hiljadu
aspekata koje ona predstavlja umnom spolja{njem i unutra{njem
iskustvu. Viktorijanski agnostik bi, pretpostavljam, poni{tio ovu
kvalifikaciju; on bi zastupao sumnjivo postojanje, a ako je postoje}e,
apsolutnu nesaznatljivost ovog Nesaznatiljivog.
***
Pitate me da li morate da napustite svoju sklonost ka testiranju pre

prihvatanja i da prihvatite sve u jogi a priori – a pod testiranjem
mislite na testiranje od strane obi~nog razuma. Jedini odgovor koji
mogu da dam na to je da iskustva joge pripadaju unutra{njem domenu
i idu u skladu sa svojim sopstvenim zakonom, imaju svoj sopstveni
metod opaànja, kriterijume i sve ostalo koji niti su iz domena fizi~kih
~ula niti domena racionalnog ili nau~nog ispitivanja. Ba{ kao {to
nau~no ispitivanje prelazi izvan ispitivanja od strane fizi~kih ~ula i
ulazi u domen beskrajnog ili beskrajno malog o kome ~ula ne mogu da
kaù ni{ta i da testiraju ni{ta – jer ~ovek ne moè da vidi i dodirne
elektron ili da zna kroz dokaz ~ulnog uma da li on postoji ili ne, ili da
zaklju~i iz tog dokaza da li se Zemlja zaista okre}e oko Sunca, a ne
radije Sunce oko Zemlje, kako nam na{a ~ula i svo na{e fizi~ko
iskustvo svakodnevno govore – tako duhovna potraga prelazi izvan
domena nau~nog ili racionalnog ispitivanja i nemogu}e je uz pomo}
obi~nog pozitivnog razuma testirati podatke duhovnog iskustva i
odlu~iti da li te stvari postoje ili ne, ili koji je njihov zakon i priroda.
Kao u Nauci, i ovde morate da prikupljate iskustvo na iskustvo, slede}i
verno metode koje je izneo Guru ili sistemi pro{losti, morate da
razvijete intuitivno razlu~ivanje koje poredi iskustva, da uvidite {ta
ona zna~e, dokle i u kom polju svako od njih vredi, koje je mesto
svakog od njih u celini, kako se ono moè pomiriti ili postaviti u odnos
prema drugima gde bi isprva moglo izgledati kao da im protivure~i,
itd., itd., dok ne budete mogli da se kre}ete sa sigurnim znanjem u
prostranom polju duhovnih pojava. To je jedini na~in da se testira
duhovno iskustvo. Ja li~no sam probao ovaj drugi metod i na{ao da je
apsolutno nemo}an i neprimenljiv. S druge strane, ako niste spremni
da pro|ete kroz sve to sami – po{to samo nekolicina moè, osim onih
izuzetne duhovne visine – morate da prihvatite vo|stvo U~itelja, kao
{to u nauci prihvatate nastavnika umesto da idete kroz ~itavo polje
Nauke i njenih eksperimenata sasvim sami – barem dok ne sakupite
dovoljno iskustva i znanja. Ako je to prihvatanje stvari a priori, e pa
morate da prihvatite a priori. Jer ja nisam u staju da vidim kojim
valjanim testovima predlaète da na~inite od obi~nog razuma sudiju
za ono {to je izvan njega.
Vi citirate kazivanja V-a ili X-a. Voleo bih da znam pre nego {to
pridam vrednost tim izjavama {ta su oni stvarno u~inili za testiranje
svojih duhovnih opaànja i iskustava. Kako je V testirao vrednost
svojih duhovnih iskustava – neka od njih ne zvu~e lako verovatna
obi~nom pozitivnom umu ni{ta vi{e od ~uda koja se pripisuju nekim
~uvenim jogijima? Ne znam ni{ta o X-u, ali koji su bili njegovi testovi i
kako ih je primenio? Koji su njegovi metodi? Njegovi kriterijumi? îni
mi se da nijedan obi~an um ne}e prihvatiti pojavu Bude iz zida ili pola
sata razgovora sa Hajagrivom kao valjane ~injenice bilo kakvom
vrstom testiranja. Morao bi ili da ih prihvati a prirori ili samo na
osnovu svedo~enja V-a, {to se svodi na istu stvar, ili da ih odbaci a
priori kao halucinacije ili puke mentalne slike pra}ene u jednom
slu~aju slu{nom halucinacijom. Ne uspevam da vidim kako bi mogao
Pisma o Jogi 171
da ih "testira". Ili kako je trebalo da ja testiram obi~nim umom moje

iskustvo Nirvane? Do kog zaklju~ka u vezi nje bih do{ao uz pomo}
obi~nog pozitivnog razuma? Kako sam mogao da testiram njenu
valjanost? Ne nalazim re~i kako da to zamislim. Uradio sam jedinu
stvar koju sam mogao – da je prihvatim kao jaku i valjanu istinu
iskustva, da je pustim da se razigra u potpunosti i stvori svoje pune
eksperimentalne posledice dok ne budem imao dovoljno jogi~kog
znanja da je stavim na njeno mesto. Na kraju, kako bez unutra{njeg
znanja ili iskustva moète vi, ili bilo ko drugi, da testirate unutra{nje
znanje i iskustvo drugih?
êsto sam govorio da je razlu~ivanje ne samo savr{eno
dopustivo ve} i nezamenljivo u duhovnom iskustvu. Ali to mora biti
razlu~ivanje zasnovano na znanju, ne rezonovanje zasnovano na
neznanju. U protivnom uvezujete svoj um i ko~ite iskustvo unapred
zami{ljenim idejama koje su podjednako a prirori onoliko koliko bilo
kakvo prihvatanje duhovne istine ili iskustva moè biti. Va{a ideja da
predaja moè jedino da do|e kroz ljubav je na primer jedna takva
poenta. Savr{eno je ta~no u jogi~kom iskustvu da je predanost iz
istinske ljubavi, {to zna~i psihi~ke i duhovne ljubavi, najmo}nija,
najjednostavnija i najdelotvornija od svih, ali ~ovek ne moè, isti~u}i
to kao maksimu do koje se stiglo obi~nim razumom, ograditi celinu
mogu}eg iskustva predaje u tu formulu ili objasniti na osnovu nje da
~ovek mora da ~eka dok ne bude voleo savr{eno pre nego {to bude
mogao da se preda. Jogi~ko iskustvo pokazuje da predaju tako|e
mogu da na~ine um i volja, kada jasan i iskren um uvidi neophodnost
predaje, a jasna i iskrena volja na nju natera ~lanove koji se bune.
Tako|e, iskustvo pokazuje da ne samo {to predaja moè do}i kroz
ljubav, ve} i ljubav moè do}i kroz predaju ili da raste sa njom od
nesavr{ene do savr{ene ljubavi. ôvek kre}e sa intenzivnom idejom i
voljom da dostigne Boànsko i predaje sve vi{e i vi{e svoje li~ne ideje,
èlje, vezanosti, porive ka delovanju ili navike delovanja, tako da
Boànsko moè da preuzme sve. Predaja zna~i to, da se preda na{ mali
um i njegove mentalne ideje i sklonosti u boànsku Svetlost i ve}e
Znanje, na{a mala li~na namu~ena slepa posr}u}a volja u veliku,
spokojnu, umirenu, svetlonosnu Volju i Silu, na{a mala, nemirna,
izmu~ena ose}anja u {iroku intenzivnu boànsku Ljubav i Anandu,
na{a mala pa}eni~ka li~nost u jednu Li~nost ~iji je ona samo
pomra~eni ishod. Ako neko insistira na svojim sopstvenim idejama i
rezonovanju, ve}a Svetlost i Znanje ne mogu da do|u, ili u protivnom
bivaju naru{avani i ometani u dolasku na svakom koraku niìm
uplitanjem; ako neko insistira na svojim èljama i dopadanjima, ta
velika svetlonosna Volja i Sila ne mogu da deluju u svojoj sopstvenoj
istinskoj mo}i – jer vi od nje traìte da bude sluga va{im èljama; ako
~ovek odbija da napusti svoje tri~ave na~ine ose}anja, ve~na Ljubav i
vrhovna Ananda ne mogu da se spuste, ili se pome{aju i prospu iz
grube kipu}e emocionalne posude. Ni jedna koli~ina obi~nog
rezonovanja ne moè da se re{i nu`nosti prevazilaènja nièg kako bi
ono vi{e moglo da bude tu.
A ako neki nalaze da je povla~enje najbolji na~in davanja sebe
Vi{em, Boànskom kroz izbegavanje {to je vi{e mogu}e prilika za
iskrsavanje nièg, za{to da ne? Cilj po koji su do{li je taj, i za{to kriviti
ili gledati sa nepoverenjem i podozrenjem na sredstva koja oni
smatraju najboljim ili ga kaljati uvredljivim pridevima da ga
diskredituju – turoban, neljudski i ostalo? Va{ vital je ono {to uzmi~e
od toga, a va{ vitalni um daje epitete koji izraàvaju samo va{e
uzmicanje a ne ono {to povla~enje zaista jeste. Jer vital ili njegov
dru{tveni deo je ono {to uzmi~e od samo}e; misle}i um to ne ~ini, ve}
joj se pre dodvorava. Pesnik traì samo}u sa sobom ili sa Prirodom da
oslu{ne svoje nadahnu}e; mislilac uranja u samo}u da meditira o
stvarima i da op{ti sa dubljim znanjem; nau~nik se zatvara u svoju
laboratoriju da se udubljuje kroz eksperiment u tajne Prirode; ta
povla~enja nisu turobna i neljudska. Nije ni povla~enje sadake u
isklju~ivu koncentraciju na ono {to smatra da mu je potrebno; to je
sredstvo za odre|enu svrhu – za svrhu kojoj je ~itavo njegovo srce
okrenuto. [to se ti~e jogina ili Bakte koji je ve} po~eo da ima osnovno
iskustvo, on nije u turobnoj i neljudskoj samo}i. Boànsko i ~itav svet
su tu u bi}u jednog, vrhovni Voljeni ili njegova Ananda je tu u srcu
ovog drugog.
Govorim ovo kao protiv va{eg omalovaàvanja povla~enja
zasnovanog na neznanju o onome {to zaista jeste; ali ja, kao {to sam
~esto govorio, ne preporu~ujem totalnu povu~enost, jer to smatram za
opasno pomagalo koje moè dovesti do morbidnosti i mnogo gre{aka.
Niti name}em povla~enje ikome kao metod niti ga odobravam ukoliko
ga osoba sama ne zatraì, oseti neophodnost za njim, stekne radost u
njemu i li~ni dokaz da mu ono pomaè za duhovno iskustvo. Ono ne
bi trebalo nametati nikome u principu, jer to je umni na~in da se rade
stvari, na~in obi~nog uma – upravo kao potreba se ono mora
prihvatiti, kada se oseti kao potreba, ne kao op{ti zakon ili pravilo.
Ono {to opisujete u svom pismu kao odgovor Boànskog ne bi se
tako nazvalo jezikom jogi~kog iskustva – to ose}anje velikog mira,
Pisma o Jogi 173
svetlosti, lako}e, poverenja, smanjenja te{ko}a, izvesnosti pre bi se

nazvalo odgovorom va{e sopstvene prirode Boànskom. Postoji Mir ili
Svetlost koji je odgovor Boànskog, ali to je {iroki Mir, velika Svetlost
koja se ose}a kao prisustvo druga~ije od svog li~nog sopstva, ne kao
deo ~ovekove li~ne prirode, ve} kao ne{to {to dolazi odozgo, mada na
kraju zaposeda prirodu – ili postoji Prisustvo samo, koje nosi sa sobom
uistinu apsolutno oslobo|enje, sre}u, izvesnost. Ali prvi odgovori
Boànskog nisu ~esto takvi – oni dolaze pre kao dodir, pritisak kojeg
~ovek mora biti u stanju da prepozna i prihvati, ili je to glas
uveravanja, ponekad veoma "tih glasi}", trenutna Slika ili Prisustvo,
{apat Vo|stva ponekad, ima mnogo oblika koje to moè da poprimi.
Onda se povla~i, a priprema prirode se nastavlja dok ne bude mogu}e
dodiru da do|e ponovo i ponovo, da traje duè, da se promeni u ne{to
upornije i bliskije i intimnije. Boànsko se u po~etku ne name}e – on
traì priznavanje, prihvatanje. To je jedan razlog za{to um mora da
u}uti, da ne postavlja testove, da ne upu}uje zahteve – mora biti mesta
za istinsku intuiciju koja prepoznaje smesta istinski dodir i prihvata ga.
Onda {to se ti~e burne aktivnosti uma koja spre~ava va{u
koncentraciju. Ali to ili u drugom slu~aju zamornija, tvrdoglava,
melju}a, mehani~ka aktivnost je uvek te{ko}a kada ~ovek poku{ava da
se koncentri{e i treba dugo vremena da se ona savlada. To ili navika
spavanja koja spre~ava ili budnu koncentraciju ili svesni samadi ili
apsorbovani i sveisklju~uju}i trans {to su tri oblika koje jogi~ka
koncentracija poprima. Ali svakako da je neznanje joge, njenih procesa
i njenih te{ko}a ono {to ~ini da se ose}ate o~ajnim i da izjavljujete
kako ste nepodesni za uvek zbog ove sasvim obi~ne prepreke.
Insistiranje obi~nog uma i njegova pogre{na obrazlaganja, sentimenti i
sudovi, slu~ajna aktivnost misle}eg uma u koncentraciji ili njegova
mehani~ka aktivnost, sporost odgovora na prekriljeni ili po~etni dodir
su obi~ne prepreke koje um name}e, kao {to su ponos, ambicija,
ta{tina, seks, pohlepa, grabljenje stvari radi svog sopstvenog ega
pote{ko}e i prepreke koje pruà vital. Kao {to se sa vitalnim te{ko}ama
moè izboriti i savladati ih, tako moè i sa umnim. Jedino ~ovek mora
da vidi da su to neizbe`ne prepreke i niti da ih se drì niti da se od
njih prepada ili biva ophrvan zato {to su one tu. ôvek mora da istraje
dok ne bude mogao da odstupi od uma kao od vitala i da oseti dublje
umne i vitalne Puru{e u sebi koje su sposobne za ti{inu, sposobne za
izravnu prijem~ivost istinske Re~i i Sile kao i za istinsku ti{inu. Ako
priroda uzme put da potu~e te{ko}e prvo, onda je prva polovina puta
duga i zamorna i pojavljuje se pritu`ba na nedostatak odgovora od
strane Boànskog. Ali, stvarno, Boànsko je tu sve vreme, rade}i iza
vela, kao i ~ekaju}i na prepoznavanje njegovog odgovora i da odgovor
na odgovor bude mogu}.
***
ôvek ovde ose}a tok iz direktnih izvora Istine koju ne sre}e tako
~esto kako bi èleo. Ovde je um koji moè ne samo da misli, ve} da
vidi – i ne tek da vidi povr{ine stvari sa kojima ve}ina intelektualne
misli nastavlja da se rve bez kraja ili definitivnog ishoda i kao da nema
ni~eg drugog, ve} da gleda u jezgro. Tantrici su imali frazu pasyanti
vak da opi{u jedan nivo Vak-[akti, Re~i koja vidi; ovde je pasyanti
buddhi, inteligencija koja vidi. Moè biti zato {to je vidilac (koji je)
unutra pro{ao izvan misli u iskustvo, ali ima mnogih koji imaju znatno
bogatstvo iskustva bez da pojasne svoje oko misli do te mere; du{a
ose}a, ali um nastavlja sa pome{anim i nesavr{enim prepisom,
brljotinama i zbrkama u ideji. Morao je postojati dar ispravnog vi|enja
koji je ve} leào u ovoj prirodi.
Poduhvat je otarasiti se tako brzo i odlu~no svetlucavih
izmaglica i magli koje savremeni intelektualizam smatra za Svetlost
Istine. Savremeni um je tako dugo i istrajno tumarao – i mi s njim – u
Dolini La`nog [lja{tenja da nije lako nikome da odagna njegove
izmaglice sun~evom svetlo{}u jasnog vi|enja tako brzo i potpuno kao
{to je u~injeno. Sve {to se govori ovde o savremenom humanizmu i
humanitarizmu, zaludnim naporima sentimentalnog idealiste i
neefikasnog intelektualca, o sinteti~kom eklekticizmu i drugim
srodnim stvarima je bistroumno za hvalu, poga|a u metu. Ne moè
ovim sredstvima ~ove~anstvo da stekne tu radikalnu promenu na~ina
ìvota koja i dalje postaje imperativna, ve} samo dostizanjem ~vrste
osnove Stvarnosti koja je u pozadini – ne kroz puke ideje i umne
formacije, ve} putem promene svesti, unutra{nje i duhovne konverzije.
Ali to je istina za koju }e biti te{ko na}i sluha u sada{njoj buci svih
vrsta vi{eglasne galame i zbrke i katastrofe.
Razlika, razlika veoma pronicljivo na~injena ovde, izme|u nivoa
pojavnog procesa, ospoljene Prakriti, i nivoa Boànske Stvarnosti
spada me|u prve re~i unutra{nje mudrosti. Smer koji joj je dat na
ovim stranicama nije tek vispreno obja{njenje; on obja{njava vrlo
zdravo jednu od jasnih izvesnosti sa kojima se sre}ete kada zakora~ite
preko granice i pogledate na spolja{nji svet sa tla na kom stoji
unutra{nje duhovno iskustvo. [to vi{e idete unutra ili navi{e, to se vi{e
Pisma o Jogi 175
pogled na stvari menja a spolja{nje znanje koje Nauka organizuje

zauzima svoje stvarno i veoma ograni~eno mesto. Nauka, poput ve}ine
umnog i spolja{njeg znanja, vam daje samo istinu o procesu. Dodao
bih da vam ne moè dati ~ak ni celu istinu o procesu; jer vi uhvatite
ne{to od onoga o ~emu se moè razmi{ljati, ali propu{tate ono krajnje
va`no o kojem se ne moè razmi{ljati; jedva da ~ak dobijate i ono
'kako', sem okolnosti pod kojima se stvari de{avaju u Prirodi. Nakon
svih trijumfa i ~uda Nauke obja{njavaju}i princip, obja{njenje,
zna~enje celine biva ostavljeno kao mra~no, kao misteriozno i ~ak
misterioznije nego ikad. [ema koju je izgradila o evoluciji ne samo
ovog bogatog i prostranog i {arenolikog sveta, ve} ìvota i svesti i uma
i njihovih delovanja iz grube mase elektrona, identi~nih i koji se
razlikuju se samo po rasporedu i broju, je iracionalna ~arolija vi{e
zbunjuju}a od bilo koje koju bi najmisti~nija ma{ta mogla da zamisli.
Nauka nas na kraju spu{ta u stvoren paradoks, jedan organizovan i
kruto odre|en udes, nemogu}nost koja se nekako dogodila – pokazala
nam je novu, materijalnu Maju, aghatana-ghatana-patiyasi, veoma
lukavu u stvaranju nemogu}eg, ~udo koje ne moè logi~no postojati, a
ipak nekako je tu stvarno, neodoljivo organizovano, ali i dalje
iracionalno i neobja{njivo. A ovo je o~igledno zato {to je Nauka
propustila ne{to su{tinsko; ona je videla i pomno ispitala ono {to se
desilo i na na~in kako se desilo, ali je zatvorila o~i pred ne~im {to je
u~inilo ovo nemogu}e mogu}im, ne{to {to je ona tu da izrazi. Nema
fundamentalnog zna~aja u stvarima ako propustite Boànsku
Stvarnost; jer ostajete umetnuti u ogromnu povr{insku koru
upravljivog i upotrebljivog izgleda. ârolija ârobnjaka je ono {to
poku{avate da analizirate, ali samo kada u|ete u svest samog
ârobnjaka moète da po~nete da doìvljavate istinsko poreklo, zna~aj
i krugove Lile. Kaèm "po~nete" zato {to Boànska Stvarnost nije tako
jednostavna da na prvi dodir moète da znate sve o njoj ili da je
stavite u jednu jedinu formulu; ona je Beskraj i otvara pred vama
beskrajno znanje pred kojim je sva Nauka kad se stavi zajedno
bagatela. Ali i dalje vi doti~ete su{tinsko, ono ve~no u pozadini stvari i
u svetlosti Toga sve po~inje da biva duboko svetlonosno, blisko
razumljivo.
Jednom ranije sam vam rekao {ta mislim o nedelotvornom
kljucanju izvesnih dobronamernih nau~nih umova po povr{ini ili
prividnoj povr{ini duhovne Stvarnosti koja je u pozadini stvari i ne
moram da to razglabam. Va`nija je prognoza ve}e opasnosti koja
dolazi u novom napadu od strane du{mana, skeptika, protiv valjanosti
duhovnog i nadfizi~kog iskustva, njihova nova strategija dopu{tanja i
obja{njavanja prema njihovom sopstvenom smislu. Lako moè biti
sna`nog tla za strepnju; ali sumnjam da li }e, ako se ove stvari jednom
izloè pa`ljivom pogledu, um ~ove~anstva dugo ostati zadovoljan
obja{njenjima tako nesposobno povr{nim i spolja{njim, obja{njenjima
koja ne obja{njavaju ni{ta. Ako branioci religije preuzmu nezdravu
poziciju, lako osvojivu, kada potvr|uju samo subjektivnu vrednost
duhovnog iskustva, oponenti mi tako|e izgledaju kao da pu{taju, ni ne
znaju}i to, vratnice materijalisti~kog utvr|enja svojim pristankom
uop{te da prihvate i ispitaju duhovno i nadfizi~ko iskustvo. Njihova
u{an~enost na fizi~kom polju, njihovo odbijanje da prihvate ili ~ak
ispitaju nadfizi~ke stvari je bila njihova upori{na kula; ~im se ona
napusti, ljudski um koji pritiska ka ne~em manje negativnom, vi{e
korisno pozitivnom, }e pre}i do toga preko mrtvih tela njihovih teorija
i polomljenog kr{a njihovih poni{tavaju}ih obja{njenja i dovitljivih
psiholo{kih etiketa. Jo{ jedna opasnost moè onda da iznikne – ne
kona~nog poricanja Istine, ve} ponavljanje u starim ili novim oblicima
pro{le gre{ke, s jedne strane neki povratak slepog fanati~nog
pomra~uju}eg sekta{kog religionizma, s druge posrtanje u jame i
kaljuge vitalisti~kog okultnog i pseudo-duhovnog – gre{ke koje su
stvorile ~itavu pravu snagu materijalisti~kog napada na pro{lost i
njena uverenja. Ali ovo su fantazije koje nas sre}u uvek na granici ili u
interveni{u}oj zemlji izme|u materijalne tame i savr{ene Rasko{i.
Uprkos svemu, pobeda vrhovne Svetlosti, ~ak i u pomra~enoj svesti
stoji kao jed(i)na krajnja izvesnost.
Slikartstvo, poezija, muzika nisu joga, nisu po sebi stvari
duhovne ni{ta vi{e nego {to je filozofija duhovna stvar ili Nauka. Ovde
vreba jo{ jedna neobi~na nesposobnost savremenog intelekta –
njegova nemogu}nost da uo~i razliku izme|u uma i duha, njegova
spremnost da pobrka umni, moralni i estetski idealizam sa
duhovno{}u, a njihove inferiorne stupnjeve sa duhovnim vrednostima.
Puka je istina da umne intuicije metafizi~ara ili pesnika najve}im
delom ne uspevaju da dostignu konkretno duhovno iskustvo; one su
daleki bljeskovi, senoviti odrazi, ne zraci iz sredi{ta Svetlosti. Nije
ni{ta manje istinito i to da, kada se gleda sa vrhova, nema mnogo
razlike izme|u visokih umnih uzvi{enja i niìh uspona ovog
spolja{njeg postojanja. Sve energije Lile su podjednake gledane
odozgo, sve su maske Boànskog. Ali ~ovek mora dodati da se sve
moè pretvoriti u prvo sredstvo za spoznaju Boànskog. Filozofska
izjava o Atmanu je umna formula, ne znanje, ne iskustvo; {to je
Pisma o Jogi 177
~udno, barijera u umu se ru{i, ne{to se vidi, duboka promena je

delovala u nekom unutra{njem delu, na tle prirode kro~i ne{to
smireno, ujedna~eno, neizrecivo. ôvek stoji na ivici planine i
nakratko uvidi ili umno oseti {irinu, proìmanje, bezimeno Prostrano u
Prirodi; onda iznenada dolazi dodir, otkrovenje, preplavljivanje, umno
se gubi u duhovnom, ~ovek trpi prvu invaziju Beskrajnog. Ili stojite
pred hramom Kali pored svete reke i vidite {ta? – skulpturu, divni
arhitektonski rad, ali u jednom trenutku misteriozno, neo~ekivano,
umesto toga tu je Prisustvo, Mo}, Lice koje gleda u va{e, unutra{nji vid
u vama je ugledao Majku Sveta. Sli~ni dodiri mogu do}i kroz
slikarstvo, muziku, poeziju njihovom tvorcu ili onom ko oseti {ok re~i,
skriveno zna~enje oblika, poruku u zvuku koji nosi vi{e mo`da od
onog {to je kompozitor svesno imao na umu. Sve stvari u Lili se mogu
pretvoriti u prozore koji se otvaraju ka skrivenoj Stvarnosti. Ipak, sve
dokle je ~ovek zadovoljan time da gleda kroz prozore, dobit je samo
po~etna; jednog dana }e morati da uzme hodo~asni~ki {tap i da krene
na putovanje tamo gde je Stvarnost zauvek ispoljena i prisutna. Jo{
manje moè biti duhovno zadovoljavaju}e ostati sa senovitim
odrazima, potraga se name}e za Svetlo{}u koju oni poku{avaju da
uobli~e. Ali po{to su ta Stvarnost i ta Svetlost u nama ni{ta manje
nego u nekom visokom regionu iznad smrtne ravni, moèmo u
traganju za njom da koristimo mnoge figure i aktivnosti ìvota; kao {to
neko nudi cvet, molitvu, postupak Boànskom, ~ovek moè da ponudi
tako|e stvoreni oblik lepote, pesmu za pevanje, pesmu na papiru,
sliku, muzi~ku melodiju, i da kroz to stekne kontakt, odgovor ili
iskustvo. A kada se ve} kro~i u tu boànsku svest ili kad ona izraste
unutra, onda tako|e njen izraz u ìvotu kroz ove stvari nije isklju~en iz
joge; ove kreativne aktivnosti mogu i dalje da imaju svoje mesto,
mada ne su{tinski ve}e mesto od bilo ~ega drugog {to se moè staviti u
boànsku korist i slu`bu. Slikarstvo, pezija, muzika, kakve su u svom
uobi~ajenom funkcionisanju, stvaraju umne i vitalne, ne duhovne
vrednosti; ali se mogu okrenuti vi{em cilju, a onda, poput svih stvari
koje su u stanju da povezuju na{u svest sa Boànskim, bivaju
izmenjene i postaju duhovne i mogu biti dopu{tene kao deo ìvota
joge. Sve uzima nove vrednosti ne iz sebe, ve} iz svesti koja ga koristi;
jer postoji samo jedna stvar su{tinska, potrebna, nezamenljiva, sve vi{e
bivati svestan Boànske Stvarnosti i ìveti u njoj i ìveti je uvek.
***
Te{ko}a je u tome {to ste vi nenau~nik koji poku{ava da nametne svoje
ideje najteèm, po{to je najmaterijalnije, polju nauke – fizici. Samo
kada biste i sami bili nau~nik koji zasniva svoje ideje na op{te
prihva}enim nau~nim ~injenicama, ili, u drugom slu~aju, na va{im
sopstvenim otkri}ima – mada i tada sa puno te{ko}a – mogli bi vas
saslu{ati ili bi va{e mi{ljenje imalo bilo kakvu teìnu. U protivnom
izlaète se optu`bama za izjavljivanje u polju gde nemate autoritet,
kao {to i sam nau~nik radi kada izjavljuje na osnovu svojih otkri}a da
ne postoji Bog. Kada nau~nik kaè: "Nau~no govore}i, Bog je hipoteza
koja vi{e nije neophodna", on onda pri~a totalne gluposti – jer
postojanje Boga nije i ne moè biti i nikad nije bilo nau~na hipoteza ili
problem uop{te, ono je, i oduvek je bilo, duhovni ili metafizi~ki
problem. Ne moète nau~no govoriti o tome uop{te, bilo za bilo protiv.
Metafizi~ar ili duhovni tragalac ima pravo da istakne da je to glupost;
ali ako vi postavite zakon nau~niku u polju nauke, rizikujete da se ista
primedba okrene protiv vas.
[to se ti~e jedinstva sveg znanja, to je stvar in posse u
mogu}nosti, prim. prev. , jo{ uvek ne in esse u postojanju, prim.
prev. . Mehani~ki metod znanja vodi izvesnim rezultatima, vi{i metod
vodi nekim drugim, i oni se na mnogim ta~kama fundamentalno ne
slaù. Kako }e ta razlika da se premosti – jer svako se ~ini valjanim na
svom polju; to je problem koji treba re{iti, ali ga ne moète re{iti na
na~in koji predlaète. Najmanje od svega na polju fizike. U psihologiji
~ovek moè re}i da mehani~ki ili fiziolo{ki pristup prilazi stvarima sa
}orave strane i da je najbesplodniji od svih – jer psihologija nije
prvenstveno stvar mehanizma i mere, ona se otvara {irokom polju
izvan fizi~kih instrumentaliteta telesne svesti. U biologiji ~ovek moè
da uhvati uvid u ne{to izvan mehanizma, zato {to od po~etka postoji
kretnja svesti koja napreduje i organizuje se sve vi{e i vi{e radi
izraàvanja sebe. Ali u fizici vi ste u samom domenu mehani~kog
zakona gde je proces sve, a pokreta~ka svest je odabrala da se sakrije
sa najve}om temeljno{}u – tako da, "nau~no govore}i", ona tu ne
postoji. ôvek je tu moè otkriti samo okultizmom i jogom, ali metode
okultne nauke i joge nije mogu}e meriti ili slediti sredstvima fizi~ke
nauke – tako da jaz ostaje i dalje. On se moè premostiti jednog dana,
ali nije ba{ verovatno da }e fizi~ar biti graditelj mosta, tako da nema
vajde od toga da se od njega traì da proba ono {to je izvan njegove
oblasti.
***
Pisma o Jogi 179
@elja okultista i spiritista da udovolje fizi~kim nau~nicima je

apsurdna i nelogi~na. Fizi~ki nau~nici imaju svoje sopstveno polje sa
njegovim sopstvenim instrumentima i standardima. Primeniti iste
testove na pojave druga~ije vrste je podjednako glupo kao primeniti
fizi~ke testove na duhovnu istinu. ôvek ne moè da secira Boga ili da
vidi du{u pod mikroskopom. Isto tako podvrgavanje duhova koji su
napustili telo ili ~ak psiho-fizi~kih pojava testovima i standardima koji
vaè samo za materijalne pojave je krajnje pogre{an i
nezadovoljavaju}i metod. [ta vi{e, fizi~ki nau~nik je ve}im delom
re{en da ne prihvati ono {to se ne moè fino upakovati i etiketirati i
ozna~iti u svom sopstvenom sistemu i njegovim formulama. Dr. @il
Romen Jules Romains , i sam nau~nik kao i veliki pisac, pravi
eksperimente da dokaè da ~ovek moè da vidi i ~ita sa povezom
preko o~iju, nau~nici odbijaju ~ak i da priznaju ili zabeleè rezultate.
Kuda Bak{ Khuda Baksh sledi za njim i to dokazuje na o~igledan
na~in, nesumnjivo, pod svim legitimnim testovima, nau~nici su sasvim
nevoljni da popuste i zabeleè ~injenicu ~ak iako su njegovi rezultati
neosporni. On hoda po vatri neozle|en i potire sva do tada sugerisana
obja{njenja – oni naprosto tumaraju naokolo za jo{ nekim i jo{
blesavijim obja{njenjem! Kakva je vajda od poku{avanja da uverite
ljude koji su re{eni da ne veruju?
***
Nau~ni um odbija da ostavi bilo {ta neklasifikovano. Zar nije

klasifikovao i Boànsko tako|e?
***
Umovi ovih ljudi nau~nika su isuvi{e naviknuti na bavljenje fizi~kim

stvarima i stvarima merljivim instrumentima i ciframa da bi bili od
ve}e vajde za bilo koju drugu oblast. Ajn{tajnova Einstein gledi{ta
van njegovog domena su gruba i detinjasta, neka vrsta
nesupstancijalnog svakodnevnog idealizma bez shvatanja stvarnosti.
Kao {to ~ovek moè biti veliku u~enjak, a ipak prost i priglup, isto tako
~ovek moè biti veliki nau~nik, ali njegov um i ideje zanemarljivi u
drugim stvarima.
***
Psiholozi, po{to, naravno, moraju da se bave umnim pokretima, lak{e
prepoznaju da ne moè biti stvarnog izjedna~avanja izme|u njih i
fiziolo{kih procesa, i najvi{e {to se moè re}i je da um i telo reaguju
jedno na drugo kako je neophodno po{to su sme{teni skupa. Ali ~ak i
veliki fizi~ki nau~nik kao Haksli Huxley prepoznao je da je um ne{to
razli~ito od materije i da se nikako ne bi mogao objasniti terminima
materije. Tek od tada je fizi~ka Nauka postala veoma arogantna i
drska i poku{ala da sve podredi sebi i svojim procesima. Sada je u
teoriji po~ela da prepoznaje svoja ograni~enja na jedan op{ti na~in, ali
stari mentalitet je i dalje previ{e ukorenjen kao navika kod ve}ine
nau~nika da bi se jo{ otresao.
***
1
Ovaj ~lanak kao da je napisao neki profesor pre nego li filozof. Ono o
~emu vi govorite je, pretpostavljam, opstanak nau~nog prezira iz
devetnaestog veka za metafiziku; svo mi{ljenje mora biti zasnovano na
nau~nim ~injenicama i uop{tavanjima nauke, ~esto tako pogre{nim i
kratkove~nim, mora da se od njega na~ini osnova za bilo kakvo zdravo
metafizi~ko razmi{ljanje. To zna~i da se od filozofije napravi sluàvka
nauke, od metafizike prilepak fizike i da joj se zabrane njena suverena
prava u njenom sopstvenom gradu. To ignori{e ~injenicu da filozof
ima svoj sopstveni domen i svoje sopstvene instrumente; on moè da
koristi nau~na otkri}a kao materijal kao {to moè da koristi bilo koje
druge ~injenice o postojanju, ali koja god uop{tavanja da nauka pruì
on mora da sudi prema svojim sopstvenim standardima – da li su
valjane za prebacivanje na metafizi~ku ravan i, ako jesu, dokle. Pa
ipak, na vrhuncu fizi~ke nauke pre nego {to je otkrila svoja sopstvena
ograni~enja i klimavost svoje {eme stvari koja pluta rizi~no u
ogromnom beskraju ili bezgrani~nom Kona~nom Neznanog, postojalo
je mo`da neko opravdanje za takav stav. Ali spiritualizam slavljen pod
imenom fizi~kog istraìvanja? To nije nauka; to je masa nerasvetljenih
i vi{esmislenih dokumenata iz koje moète izvu}i samo slaba{na i
sumnjiva uop{tavanja. [ta vi{e, sve dok ona pripada okultnom, ona
dodiruje samo inferiorne oblasti okultnog – ono {to bismo mi nazvali
najniìm vitalnim svetovima – gde postoji isto toliko la`nosti i fal{a i
zbrkane gre{ke koliko i na Zemlji, pa i vi{e. [ta da radi filozof sa svom
tom mra~nom i uzburkanom materijom? Ne hvatam poentu mnogih
od njegovih opaski. Za{to bi predvi|anje nekog budu}eg doga|aja
Pisma o Jogi 181
izmenilo na{u koncepciju – makar bilo kakvu filozofsku koncepciju –

Vremena? Ono bi moglo da izmeni ne~ije ideje o odnosu doga|aja
jednog sa drugim ili delovanja sila ili mogu}nosti svesti, ali Vreme
ostaje isto kao i pre.
San, naravno, je izraz poku{aja komunikacije na suptilnom
planu. [to se ti~e telefona i bioskopa, postoji ne{to od onoga {to
kaète, ali mi se ~ini da su ove i druge savremene stvari mogle da
zadobiju druga~iji karakter da su bile prihva}ene i kori{}ene u
druga~ijem duhu. ôve~anstvo nije bilo spremno za ova otkri}a, u
duhovnom smislu, niti ~ak, ako je sada{nja zbunjenost znak,
intelektualno spremno. Estetski pad je mo`da zbog drugih razloga,
razo~arani idealizam u svom ustuknu}u stvaraju}i svoju suprotnost,
suvi i cini~ni intelektualizam, koji odbija da bude obmanut idealnim,
romanti~nim ili emocionalnim ili bilo ~im {to je vi{e od razuma koji
kora~a pod svetlo{}u ~ula. Asure pro{losti su bili napokon ~esto
prili~no velika bi}a; problem sa sada{njim je da to nisu stvarno Asure,
ve} bi}a nièg vitalnog sveta, nasilna, brutalna i podla, ali iznad svega
uskogruda, neznala~ka i mra~na. Ali ova vrsta cini~nog uskog
intelektualizma koja sada sve gazi, ne traje – ona priprema svoj
sopstveni kraj rastu}om suvo}om – ljudi po~inju da ose}aju potrebu
novih prole}a ìvota.
1
Ovo je u odgovor na ta~ke koje je izneo jedan u~enik u slede}em pismu [ri
Aurobindu:
"Na strani 511 iz The Listener od 28. marta 1934. ima nekoliko
iznena|uju}ih zaklju~aka – prvo, da je metafizika jedna od eksperimentalnih
nauka i da ima zamra~enu sobu za prizivanje duhova za svoju laboratoriju – i
drugo, da opstanak ne mora da se razlu~i od besmrtnosti. U interesu jasno}e,
ve}ina filozofskih mislilaca je na~inila ovu razliku; ~udno je da to treba da se
ignori{e kada se takva polemika lansira protiv njih.... Naravno, ako neko ima
sklonost za prakti~no eksperimentisanje u nauci, nesumnjivo je za divljenje
{to se to koristi u fizi~kom istraìvanju – ali (ukoliko se ne pretpostavi da sva
kulturna ljudska bi}a, ili barem svi filozofi, treba da poseduju i gaje taj dar)
za{to kriviti ve}inu filozofa {to nalaze da su dosada{nji rezultati nerasvetljeni
i tanki i {to slede svoju sklonost u posve}ivanju sebe metafizi~kim studijama u
uèm smislu?"
(U vezi sna o me|unarodnom telefonskom razgovoru sa jednim
poznanikom.)
"U stvarnom ìvotu mislim da telefon moè biti znatno manje zadovoljavaju}i
od razmene pisama. Zar nema ne~eg veoma simboli~nog u vezi pojave
telefona i kinematografije upravo u epohi kada se ljudsko pona{anje i odnosi
ru{e? Zahvaljuju}i la`nosti i bezobzirnosti i uobraènoj ravnodu{nosti prema
drugima, svaka osoba je za svaku drugu sve vi{e besmislena senka i varljivi
glas. U opaskama muzi~kog kriti~ara iz The Manchester Gurardian-a o Elgar
Memorial Koncertu ima nekih dobrih stavki o "reakciji koja deluje protiv
plemenitosti i ne`nosti u umetnosti". Ne uspevam da vidim nikakvu dalju
potrebu za ljudskim bi}ima bilo kao tvorcima, bilo kao uìvaocima takve
"umetnosti" kakva i dalje moè da potpadne pod kanone mode; mo`da su,
me|utim, u Asuri~koj civilizaciji, ljudi u svakom slu~aju suvi{ni i traè se
samo "otelovljene Asure"?"
***
Ne mislim da su dva pitanja koja ste postavili od ve}eg zna~aja sa

stanovi{ta duhovne sadane.
1. Pitanje oko nauke i duhovnosti bilo bi donekle blagovremeno
pre nekih dvadesetak godina i ono je ispunjavalo umove ljudi u
ranijim godinama dvadesetog veka, ali sada je zastarelo. I sama nauka
je do{la do zaklju~ka da ne moè, kako se nekad nadala, da odredi {ta
je istina stvari ili njihova prava priroda, ili {ta je u pozadini fizi~kih
pojava; ona moè samo da se bavi procesom fizi~kih stvari i kako
nastaju ili na kojim smernicama ljudi mogu da se njima bave i da ih
koriste. Drugim re~ima, polje fizi~ke nauke je sada definitivno
ozna~eno i ograni~eno, a pitanja o Bogu ili krajnjoj Stvarnosti ili
drugim metafizi~kim ili duhovnim problemima su izvan njega. Takav
je barem slu~aj {irom kontinentalne Evrope, i jedino u Engleskoj i
Americi i dalje ima nekih poku{aja da se rezonuje o tim stvarima na
osnovu fizi~ke nauke.
Takozvane nauke koje se bave umom i ljudima (psihologija itd.)
toliko zavise od fizi~ke nauke da ne mogu da odu izvan uzanih
granica. Ako nauka okrene svoje lice ka Boànskom, to mora biti nova
nauka koja jo{ uvek nije razvijena, koja se bavi direktno silama sveta-
ìvota i Uma i tako stiè do onog {to je izvan Uma; ali dana{nja nauka
ne moè to da u~ini.
2. Sa duhovne ta~ke gledi{ta takve privremene pojave kao {to je
okretanje obrazovanih Hindusa ka materijalizmu je od malog zna~aja.
Uvek su postojali periodi kada se um naroda, kontinenata ili kultura
okretao ka materijalizmu i od sveg duhovnog verovanja. Takvi periodi
su nai{li u Evropi u devetnaestom veku, ali oni su obi~no kratkog
trajanja. Zapadna Evropa je ve} izgubila svoju veru u materijalizam i
traga za ne~im drugim, ili okre}u}i se nazad ka starim religijama, ili
kopaju}i za ne~im drugim. Rusija i Azija sada prolaze kroz isti
Pisma o Jogi 183
materijalisti~ki talas. Ti talasi dolaze zbog izvesne neophodnosti u

ljudskom razvoju – da se uni{ti robovanje starim formama i da se
ostavi polje za novu istinu i nove oblike istine i delovanje u ìvotu kao
i za ono {to je u pozadini ìvota.
***
Mislim da X zasniva svoje ideje na poku{aju Dìnsa, Edingtona Jeans,

Eddington i drugih engleskih nau~nika da ubace metafizi~ke zaklju~ke
u nau~ne ~injenice; neophodno je da on uvaì u potpunosti primedbe
ozbiljnije nau~nih umova na takvu me{avinu. [ta vi{e, duhovno
traganje ima svoje sopstveno nakupljeno znanje koje ne zavisi ni
najmanje od teorija ili otkri}a nauke u ~isto fizi~koj sferi. X-ov poku{aj,
poput Dìnsovog i drugih, je reakcija protiv nelegitimnih poku{aja
nekih nau~nih umova u devetnaestom veku i mnogih drugih koji su
iskori{}avali mar{ nau~nog otkri}a da diskredituju ili odagnaju {to je
dalje mogu}e religiozni duh i da diskredituju tako|e metafiziku kao
vazdu{asto praznoslovlje, uzdiù}i nauku kao jedini klju~ za istinu
univerzuma. Ali mislim da je taj stav sada mrtav ili na umoru; nau~nici
prepoznaju, kao {to vi ukazujete, ograni~enja svoje sfere. Mogao bih
primetiti da sukob izme|u religije i nauke nikad nije nastupio u Indiji
(do dana evropskog obrazovanja) zato {to se religija nije me{ala sa
nau~nim otkri}em, a nau~nici nisu dovodili u pitanje religioznu ili
duhovnu istinu zato {to su te dve stvari dràne na odvojenim, ali ne
suprotstavljenim linijama.
***
Falinka u onome {to X pi{e o Nauci izgleda da je ta {to on insistira

èstoko na ideji da je Nauka i dalje materijalisti~ka ili barem da su
nau~nici, sa izuzetkom Dìnsa i Edingtona, i dalje u osnovi
materijalisti. To nije ~injenica. Ve}ina kontinentalnih nau~nika se sada
odrekla ideje da Nauka moè da objasni osnove postojanja. Oni drè
da se Nauke samo ti~e proces, a ne osnove. Oni izjavljuju da nije
posao Nauke niti je u njenoj mo}i da odlu~uje bilo {ta o velikim
pitanjima koja se ti~u filozofije i religije. Ovo je ogromna promena
koju je stvorio najnoviji razvoj Nauke. Nauka sama u dana{nje vreme
nije ni materijalisti~ka ni idealisti~ka. Stena na kojoj je izgra|en
materijalizam i koja se u 19. veku ~inila kao da ju je nemogu}e
uzdrmati sada je rasturena. Materijalizam je sada postao filozofska
spekulacija isto kao i bilo koja druga teorija; on ne moè da tvrdi da
sebe zasniva na nekoj vrsti nepogre{ivog Biblijskog autoriteta,
zasnovanog na ~injenicama i zaklju~cima Nauke. Ovu promenu moè
da oseti neko poput mene, ko je odrastao na vrhuncu apsolutnog
nau~nog materijalizma u 19. veku. Put koji je bio skoro u potpunosti
prepre~en, osim kroz pobunu, sada leì {iroko otvoren za duhovne
istine, duhovne ideje, duhovna iskustva. To je prava revolucija.
Mentalizam je samo ku}a na pola puta, ali mentalizam i vitalizam su
sada savr{eno mogu}i kao hipoteze zasnovane na ~injenicama
postojanja, nau~nim ~injenicama kao i bilo kojim drugim. înjenice
Nauke ne primoravaju nikoga da krene u bilo kom posebnom
filozofskom smeru. One su sada neutralne i ~ak se mogu koristiti na
jednoj ili drugoj strani, mada ve}ina nau~nika ne smatra takvu
upotrebu dopustivom. Niko ovde nije nikad rekao da su nova otkri}a
Fizike podràla ideje religije ili crkava; oni naprosto tvrde da je Nauka
izgubila svoj stari materijalisti~ki dogmatizam i da se preselila putem
revolucionarne promene od svog starog sidri{ta.
Ovo je ta promena koju sam o~ekivao i prorekao u mojim
pesmama u prvom tomu Ahana, "Vizija Ti{ine" i "Pod Mese~evom
Svetlo{}u".
***
Bojim se da sam izgubio svo interesovanje za ove spekulacije; stvari

postaju suvi{e ozbiljne za mene da bih tra}io vreme na ova
intelektualisanja koja nemaju zaklju~ka. Ne smeta mi uop{te da svoju
poentu odvezete trijumfalno ku}i i da zamenite dogmatizam od
materijalisti~ke nauke na njegovom tronu od pre pola veka sa kojeg je
mogao pobedonosno da progna svu misao koja nadma{a njegove
sopstvene uzane okvire kao puku re~itu metafiziku i misticizam i
trabunjanje. O~igledno, ako samo materijalne energije mogu da
postoje u materijalnom svetu, ne moè biti mogu}nosti ìvota
boànskog na Zemlji. Puka metafizi~ka "ve{tina uma", kako bi se
mogla nazvati, ne bi mogla da ga pravdaju protiv primedaba nau~ne
negacije i konkretnog zdravog razuma. Mislio sam da su ~ak i mnogi
nau~ni umovi na kontinentu do{li dotle da priznaju da nauka vi{e ne
moè da polaè pravo da odlu~uje {ta je stvarnost stvari, da nema
sredstva da to odlu~i i da bi mogla samo da otkrije i opi{e ono "kako" i
proces delovanja materijalne Sile na fizi~koj prednjoj strani stvari. To
je ostavilo polje otvorenim za vi{u misao i spekulaciju, duhovno
Pisma o Jogi 185
iskustvo i ~ak misticizam, okultizam i sve te ve}e stvari za koje je skoro

svako do{ao dotle da u njih ne veruje kao u ne{to {to je nemogu}a
besmislica. Takvo je bilo stanje stvari kada sam ja bio u Engleskoj. Ako
to treba da se vrati ili ako Rusija i njen dijalekti~ki materijalizam treba
da predvode svet, e pa dobro, sudbina mora da se poslu{a i ìvot
boànski mora biti zadovoljan time da ~eka mo`da jo{ jedan
milenijum. Ali ne svi|a mi se ideja da jedan od na{ih ~asopisa bude
arena za rvanje takve vrste. To je sve. Pi{em pod utiskom va{eg ranijeg
~lanka na ovu temu, po{to nisam pro{ao pa`ljivo kroz ove kasnije;
usu|ujem se da kaèm da ovi kasniji mogu biti u potpunosti uverljivi i
otkrio bih nakon {to sam ih pro~itao da je moja sopstvena pozicija bila
pogre{na i da bi samo jo{ tvrdoglavi mistik mogao da poveruje u takvo
osvajanje Materije od strane Duha, za koje jedva da sam se usu|ivao
da pomislim da je mogu}e. Ali ja sam ba{ takav jedan tvrdoglavi
mistik; tako, kad bih dopustio va{e izlaganje materije da se objavi u
jednom od na{ih sopstvenih ~asopisa, bio bih pod obavezom da se
vratim na temu za koju sam izgubio interesovanje i stoga sklonost da
pi{em, kako bih ponovo uspostavio svoju poziciju i morao bih da se
borim sa prohtevom materijalisti~ke Nauke da izrekne bilo {ta o ovim
stvarima o kojima ona nema sredstva za ispitivanje niti ikakvu
mogu}nost da do|e do valjane odluke. Mo`da bih morao prakti~no da
ponovo napi{em The Life Divine kao odgovor na pobedonosnu
"negaciju materijalista"! Ovo je jedino obja{njenje koje mogu da dam,
osim pukog pomanjkanja vremena da se pozabavim tom temom, za
moju dugu i razo~aravaju}u ti{inu.
***
Znam da je rusko obja{njenje skora{njeg trenda ka duhovnosti i

misticizmu da je to pojava kapitalisti~kog dru{tva u njegovom
opadanju. Ali uneti ekonomski uzrok, svestan ili nesvestan, u sve
pojave ~ovekove istorije je deo bolj{evi~kog jevan|enja ro|enog na
zabludi Karla Marksa Karl Marx . ôvekova priroda nije tako
jednostavna i jednozvu~na kao sve to – ona ima mnogo smernica i
svaka smernica stvara potrebu njegovog ìvota. Duhovna ili misti~ka
smernica je jedna od njih i ~ovek poku{ava da je zadovolji na
raznorazne na~ine, sujeverjem svih vrsta, neznala~kim religionizmom,
spiritizmom, demonizmom i ~im sve ne, u svojim prosvetljenijim
delovima duhovnom filozofijom, vi{im okultizmom i ostalim, u svom
najvi{em jedinstvom sa Svim, sa Ve~nim ili Boànskim. Tendencija ka
potrazi za duhovno{}u po~ela je u Evropi uzmicanjem od nau~nog
materijalizma devetnaestog veka, nezadovoljstvom glumljenom
samodovoljno{}u razuma i intelekta i opipavanjem za ne~im dubljim.
To je bila predratna pojava, i po~ela je kada nije bilo napasti
Komunizma, a kapitalisti~ki svet je bio na svom vrhuncu osornog
uspeha i trijumfa, i do{la je pre kao bunt protiv materijalisti~kog
buròaskog ìvota i njegovih ideala, ne kao poku{aj da mu sluì ili da
ga u~ini svetim. Smesta mu je sluìo i suprotstavljao mu se posleratni
nestanak iluzija – suprotstavljao zato {to je posleratni svet zapao ili u
cini~nost i ìvot ~ula ili u pokrete kao {to su fa{izam i komunizam;
sluìo zato {to se kod dubljih umova nezadovoljstvo idealima pro{losti
ili sada{njosti, sa svim umnim ili vitalnim ili materijalnim re{enjima
problema ìvota, uve}alo i samo je duhovna staza preostala. Ta~no je
da evropski um, budu}i da su mu slabo rasvetljene te stvari, dangubi
sa vitalnim zamla}ivanjima kao {to su spiritizam ili teozofija ili zapada
u stari religionizam; ali dublji umovi o kojima govorim ili prolaze
pored njih ili prolaze kroz njih u potrazi za ve}om Svetlo{}u. Imao
sam kontakt sa mnogima i gore navedene tendencije su veoma jasne.
Oni dolaze iz svih zemalja i samo je manjina zapravo pohrlila iz
Engleske ili Amerike. Rusija je druga~ija – za razliku od drugih ona je
kaskala u srednjevekovnom religionizmu i nije pro{la ni kroz kakav
period bunta – tako da kada je bunt nai{ao bio je prirodno
antireligiozan i ateisti~ki. Jedino kada se ova faza iscrpi Ruski
misticizam }e mo}i da primi i ne}e uzeti uski religiozni ve} duhovni
pravac. Ta~no je da je misticizam à revers, okrenut naglava~ke, u~inio
od bolj{evizma i njegovog nastojanja verovanje pre nego li politi~ku
temu i potragu za rajskim tajnim milenijumom na Zemlji pre nego li
gra|evinu ~isto dru{tvene strukture. Ali ve}im delom Rusija poku{ava
da uradi na komunisti~koj osnovi sve {to se idealizam devetnaestog
veka nadao da postigne – i omanuo – u sred, ili protiv, okruènja
industrijske konkurencije. Da li }e stvarno posti}i i{ta ve}i uspeh je na
budu}nosti da odlu~i – jer trenutno on samo odràva ono {to ima
putem tenzije i nasilne kontrole koja nije gotova.
***
Taj odeljak iz I{a Upani{ade1 je, naravno, mnogo {ira izjava o prirodi
sveop{teg postojanja od Ajn{tajnove teorije koja je ograni~ena na
fizi~ki univerzum. Moète da izvu~ete tako|e mnogo {iri zakon
relativiteta iz izjave u tom stihu. Ono {to ona podrazumeva sa ove
Pisma o Jogi 187
ta~ke gledi{ta – jer ona sadrì mnogo vi{e u sebi – je da apsolutna

Stvarnost postoji, ali da je nepokretna i uvek ista, univerzalni pokret je
kretnja svesti u ovoj Stvarnosti ~iju istinu samo Trancendentno moè
da shvati, koja je Njemu po sebi o~igledna, dok to kako je shvataju
Bogovi (um, ~ula itd.) nu`no mora biti nesavr{eno i relativno, po{to
oni mogu da poku{aju da slede ali niko ne moè stvarno da pretekne
(razume ili shvati) tu Istinu, budu}i da je svako ograni~en svojim
sopstvenim gledi{tem2, manjom instrumentalno{}u ili kapacitetom
svesti itd. To je poznat stav indijskog, ili barem Vedantskog, uma koji
je drào da na{e znanje, opaànje i iskustvo stvari u svetu i od sveta i
samo mora biti vyavaharika, relativno, prakti~no ili samo pragmati~no
– tako je izjavio [ankara – to je u stvari iluzorno znanje, stvarna Istina
stvari leì izvan na{e umne i ~ulne svesti. Ajn{tajnov relativitet je
nau~na, ne metafizi~ka izjava. Njegov oblik i polje su druga~iji – ali,
pretpostavljam, ako se ~ovek vrati od njega i izvan njega do njegovog
su{tinskog zna~enja, pravog razloga za{to je on takav, moè ga
povezati sa Vedantskim zaklju~kom. Ali da bi ste ga pravdali intelektu,
morali biste da pro|ete kroz ceo proces da pokaète kako nastaje veza
– to ne sledi o~igledno po sebi.
[to se ti~e Dìnsa, mnogi bi rekli da njegovi zaklju~ci nisu
uop{te legitimni. Ajn{tajnov zakon je nau~no uop{tavanje zasnovano
na izvesnim odnosima svojstvenim domenu fizike i, ako vaì, vaì tu u
granicama tog domena, ili, ako ho}ete, u op{tem domenu nau~nog
posmatranja i merenja fizi~kih procesa i kretnji; ali kako }ete to da
preobrazite odjednom u metafizi~ko uop{tavanje? To je skok preko
znatnog procepa – ili nasilni preobraàj jedne stvari u drugu,
ograni~enog fizi~kog rezultata u neograni~enu svegrle}u formulu. Ne
znam ba{ na {ta se zaista svodi Ajn{tajnov zakon, ali da li se svodi na
vi{e od toga da su na{a nau~na merenja vremena i drugih stvari, u
uslovima pod kojima moraju da se obave, relativna zato {to su
podlo`na neizbe`noj mani ovih uslova? Ono {to metafizi~ki sledi iz
toga – ako uop{te i{ta sledi – je na metafizi~arima, ne na nau~nicima
da odrede. Vedantska pozicija je bila da je Um sam (kao i ~ula)
ograni~ena mo} koja stvara svoje prikaze, konstrukcije, uobli~enja i
name}e ih Stvarnosti. To je mnogo ve}a i zapetljanija stvar koja puca
pravo u same korene na{eg postojanja. Ja li~no mislim da ima mnogo
pozicija koje uzima savremena Nauka koje teè tome da pomaù tom
pogledu – mada, po prirodi stvari, ne mogu biti dovoljne da ga
dokaù.
Izlaèm samo primedbe; ja li~no vidim izvesne fundamentalne
istine koje leè u osnovi svih domena i jednu (jedinu) Stvarnost svuda.
Ali postoji tako|e velika razlika u kori{tenim instrumentima i
na~inima istraìvanja koje slede tragaoci na te razli~ite na~ine (fizi~ki,
okultni i duhovni), a za intelekt barem most me|u njima jo{ uvek
mora da se sagradi. Moè se ukazati na podudarnosti, ali se moè vrlo
dobro dràti da Nauka ne moè da se koristi za davanje ili podupiranje
rezultata duhovnog znanja. Druga strana se tako|e moè dràti i
najbolje je da se obe izloè – tako da ovo nema za cilj da obeshrabri
va{u tezu.
***
Kako Ser Dèjms Dìns ili bilo koji drugi nau~nik zna da je "pukim
slu~ajem" ìvot nastao ili da nema ìvota nigde drugde u univerzumu
ili da ìvot drugde mora biti ili potpuno isti kao ìvot ovde pod istim
uslovima ili ga ne moè biti uop{te? Ovo su puke umne spekulacije
bez ikakve zaklju~nosti u sebi. @ivot moè biti slu~aj jedino ako je
~itav svet tako|e slu~aj – stvar stvorena Slu~ajno{}u i rukovo|ena
Slu~ajno{}u. Nije vredno tra}iti vreme na ovakvu vrstu spekulacije, jer
je to samo mehuri} trenutka.
Materijalni univerzum je samo fasada ogromne zgrade koja ima
druge strukture iza sebe, i jedino ako neko zna celinu moè da ima
neko znanje istine materijalnog univerzuma. Postoje vitalne, umne i
duhovne oblasti iza, koje daju materijalnoj njeno zna~enje. Ako je
Zemlja jedino polje duhovne evolucije u Materiji – (pretpostavljaju}i
to) – onda to mora biti kao deo sveukupnog nacrta. Ideja da sve ostalo
mora biti otpad je ljudska ideja koja ne bi zadavala nevolje
prostranom Kosmi~kom Duhu ~ija svest i ìvot su svuda, u kamenu i
pra{ini koliko i u ljudskoj inteligenciji. Ali ovo je spekulativno pitanje
koje je sasvim strano na{em prakti~nom cilju. Za nas je razvoj
duhovne svesti u ljudskom telu ono {to je bitno.
U ovom razvoju postoje stadijumi – cela istina ne moè da se zna
dok se svi ne pro|u i dok krajnji stadijum ne bude tu. Stadijum u
kome ste vi je onaj u kome sopstvo po~inje da biva spoznato, sopstvo
slobodno od sveg otelovljenja i ne zavise}i od otelovljenja za svoje
stalno postojanje. Stoga je prirodno da ose}ate otelovljenje kao ne{to
sasvim podre|eno i poput Dìnsovog zemaljskog ìvota skoro slu~ajno.
Upravo zbog ovog stadijuma su Majavadini, smatraju}i ga za kona~an,
mislili za svet da je iluzija. Ali ovo je samo stadijum putovanja. Izvan
Pisma o Jogi 189
ovog Sopstva koje je stati~no, odvojeno, bezobli~no, nalazi se ve}a

Svest u kojoj su Ti{ina i Kosmi~ka Aktivnost ujedinjene, ali u
druga~ijem znanju od u~aurenog neznanja otelovljenog ljudskog bi}a.
Ovo Sopstvo je samo jedan aspekt Boànske Stvarnosti. Tek kada
~ovek dopre do te ve}e Svesti kosmi~ko postojanje i oblik i ìvot i um
se vi{e ne ~ine kao da su slu~ajnost ve} nalaze svoj zna~aj. âk i tamo
postoje dva stadijuma, prekoumni i nadumni, i sve dok ~ovek ne do|e
do poslednjeg puna istina postojanja ne moè da postane sasvim
stvarna za svest. Opaàjte {ta doìvljavate i znajte da to ima svoju
vrednost i da je neophodno kao stadijum, ali ne smatrajte doìvljaj
stadijuma za krajnje znanje.
***
Nisam ga Bergsona, Bergson ~itao dovoljno da bih pri~ao. Koliko

znam, on izgleda da ima neko opaànje dinami~ne kreativne intuicije
uklju~ene u @ivot, ali ni{ta od istinske nadrazumske intuicije odozgo.
Ako je tako, njegova Intuicija koju on smatra za jedinu tajnu stvari, je
samo drugorazredno ispoljenje ne~eg transcendentnog koje je i samo
tek "Sun~evi zraci".
***
Ne, to Bergsonov "élan vital" nije nadumno. Ali Bergsonova

"intuicija" izgleda da je @ivot Intuicije koji je naravno nadumno,
fragmentirano i modifikovano da deluje kao Znanje u "@ivotu-u-
Materiji". Ne mogu jo{ da kaèm definitivno, ali to je utisak koji mi je
to dalo.
***
On Bergson vidi Svest (]it) ne u njenoj su{tinskoj istini ve} kao

stvarala~ku Silu=neku vrstu trancendentne @ivotne Energije koja
silazi u Materiju i deluje tamo.
***
Élan Vital: Ne Sat}itananda ve} ]it-{akti preru{ena u Prana{akti.

Bergson je, verujem, vitalista (nasuprot materijalisti s jedne strane i
idealisti s druge) sa jakim opaànjem Vremena (u Upani{adska
vremena su spekulisali nije li Vreme Braman i neke {kole su dràle tu
ideju). Tako da za njega Braman=Sila Svesti=Sila Vremena=Sila
@ivota. Ali poslednja dva on ìvo vidi dok ovo prvo, koje je stvarna
stvar u pozadini tvorevine, on vidi veoma maglovito.
***
Instinkt i intuicija kako ih on Bergson opisuje su vitalni, ali je

mogu}e razviti odgovoraju}u umnu intuiciju, i to je verovatno ono {to
on predlaè – a koja zavisi ne od misli ve} neke vrste umnog direktnog
kontakta sa stvarima. To nije ba{ misticizam, mada je prvi korak ka
njemu.
***
Pretpostavljam da Bergson mora da ve} zna {ta "mistici" kaù o toj

stvari i da je pridao tome svoje sopstveno tuma~enje ili vrednost. Tako
da on ne bi bio uop{te impresioniran va{im predlogom. On bi rekao:
"Ja ve} znam sve o tome."
***
Ta izuzetna de{avanja koja idu izvan uobi~ajenog toka fizi~ke Prirode

se doga|aju ~esto u Indiji i nisu nepoznata drugde; ona su srodna
onome {to se naziva pojavama ku}nih duhova u Evropi. Nau~nici ne
govore ili ne razmi{ljaju o takvim nadnormalnim doga|ajima osim da
im se narugaju ili da dokaù da su to naprosto trikovi dece koja
simuliraju natprirodna ispoljenja.
Nau~ni zakoni samo daju {ematski izve{taj o materijalnom
procesu Prirode – kao valjana {ema oni se mogu koristiti za
reprodukciju ili produàvanje materijalnog procesa po volji, ali
o~igledno oni ne mogu da daju izve{taj o samoj stvari. Voda, na
primer, nije tek toliko i toliko kiseonika i vodonika spojenih zajedno –
kombinacija je naprosto proces ili sredstvo da se omogu}i
materijalizacija nove stvari zvane voda; {ta je stvarno ta nova stvar je
ne{to sasvim drugo. Ustvari, postoje razli~ite ravni supstance, grube,
suptilne i suptilnije vra}aju}i se do onoga {to se naziva kauzalna
(Karana) supstanca. Ono {to je grublje moè se svesti na suptilno
stanje, a suptilno dovesti u grubo stanje; to obja{njava
dematerijalizaciju i ponovnu materijalizaciju. Ovo su okultni procesi i
Pisma o Jogi 191
vulgarno se na njih gleda kao na magiju. U obi~nom slu~aju magi~ar

ne zna ni{ta o za{to i otkud o onome {ta radi, on je naprosto nau~io
formulu ili proces ili, u drugom slu~aju, kontroli{e elementalna bi}a
suptilnijih stanja (ravni ili svetova) koja obavljaju stvar za njega.
Tibetanci se na{iroko upu{taju u okultne procese; ako vidite knjige
Madam Dejvid Nil Madame David Neel koja je ìvela na Tibetu ste}i
}ete ideju o njihovoj stru~nosti u tim stvarima. Ali tako|e tibetanske
Lame znaju ne{to o zakonima okultne (umne i vitalne) energije i kako
da se ona natera da deluje na fizi~ke stvari. To je ne{to {to ide izvan
puke magije. Direktna mo} sile uma ili sile ìvota na Materiju se moè
produìti do skoro neograni~enog stepena. Mora se imati na umu da je
Energija u osnovi jedna na svim ravnima, jedino uzima sve gu{}e i
gu{}e forme, tako da nema ni~eg a priori nemogu}eg u umnoj energiji
ili ìvotnoj energiji koje deluju direktno na materijalnu energiju i
supstancu; ako to ~ine, one mogu da nateraju materijalni predmet da
~ini stvari ili, pre bi se reklo, mogu da ~ine stvari sa materijalnim
predmetom koje bi za taj predmet u njegovom obi~nom poloàju ili
"zakonu" bile neuobi~ajene i stoga prividno nemogu}e.
Ne vidim kako kosmi~ki zraci mogu da objasne nastanak
Materije; to je kao Ser Oliver Lodòvo Sir Oliver Lodge obja{njenje
ìvota na Zemlji da dolazi sa druge planete; to samo gura problem
jedan korak unazad – jer kako nastaju kosmi~ki zraci? Ali ~injenica je
da je Agni osnova oblika kao {to je Sankja to odavno istakla, tj. vatreni
princip u tri mo}i zra~e}oj, elektri~noj i gasovitoj (Vedsko trojstvo
Agni) je ~inilac u stvaranju te~nih i ~vrstih oblika onoga {to se zove
Materija.
O~igledno, laik ne moè da radi te stvari, ukoliko nema uro|enu
"psihi~ku" (to jest okultnu) sposobnost, pa ~ak i tada mora}e da nau~i
zakon stvari pre nego {to bude mogao da je koristi kako mu volja.
Uvek je mogu}e koristiti duhovnu silu ili mo} uma ili mo} volje ili
izvesnu vrstu vitalne energije da bi se stvorili efekti kod ljudi, stvari i
doga|aja; ali znanje i mnogo ve`be je neophodno pre nego {to ta
mogu}nost prestane da bude povremena i nasumi~na i bude mogla da
se koristi sasvim svesno, po volji ili do savr{enstva. âk i tada, imati
"kontrolu nad ~itavim materijalnim svetom" je prevelik predlog,
lokalna i delimi~na kontrola je pre mogu}a ili, {ire, izvesne vrste
kontrole nad Materijom.
***
îtav svet, po Nauci, nije ni{ta drugo do li igra Energije – pre se
nazivala materijalnom Energijom, ali sada se sumnja da li Materija,
nau~no govore}i, postoji osim kao pojava Energije. îtav svet, po
Vedanti, je igra mo}i duhovnog entiteta, mo}i prvobitne svesti, bilo to
Maja ili [akti, a rezultat iluzija ili stvaran. U svetu koliko se ti~e
~oveka svesni smo samo umne energije, ìvotne energije, energije u
Materiji; ali se pretpostavlja da postoji duhovna energija ili sila tako|e
iza njih odakle oni poti~u. Sve stvari, u bilo kojem od ova dva slu~aja,
su rezultati [akti, energije ili sile. Nema akcije bez Sile ili Energije koja
obavlja akciju i donosi njene posledice. Dalje, bilo {ta {to nema Silu u
sebi je ili ne{to mrtvo ili ne{to nestvarno ili ne{to inertno i bez
zna~aja. Ako nema takve stvari kao {to je duhovna svest, ne moè biti
stvarnosti joge, a ako nema sile joge, duhovne sile, joga {akti, onda
tako|e ne moè biti nikakve delotvornosti u jogi. Joga-svest ili
duhonvna svest koja nema mo} ili silu u sebi mo`da nije mrtva ili
nestvarna, ali je ona o~igledno ne{to inertno i bez efekta ili posledice.
Isto tako, ~ovek koji krene da bude jogi ili Guru, a nema duhovnu
svest ili nikakvu mo} u svojoj duhovnoj svesti – silu joge ili duhovnu
silu – postavlja la`nu tvrdnju i ili je {arlatan ili imbecil koji je samog
sebe obmanuo; a jo{ je vi{e takav ako nemaju}i duhovnu silu tvrdi da
je na~inio stazu koju drugi mogu da slede. Ako je joga stvarnost, ako
je duhovnost i{ta bolja od obmane, mora postojati takva stvar kao {to
je sila joge ili duhovna sila.
O~igledno je da ako duhovna sila postoji, ona mora biti u stanju
da stvori duhovne rezultate – stoga nema nikakve iracionalnosti u
tvrdnji onih sadaka koji kaù da ose}aju silu Gurua ili silu Boànskog
kako radi u njima i vodi ih ka duhovnom ispunjenju i iskustvu. Da li je
to tako ili nije u nekom odre|enom slu~aju je li~no pitanje, ali izjava
ne moè da se okarakteri{e per se po sebi, prim. prev. kao
neverovatna i evidentno la`na, jer takve stari ne mogu postojati. Dalje,
ako bi bilo ta~no da je duhovna sila ona izvorna i da druge proisti~u iz
nje, onda nema nikakve iracionalnosti u pretpostavci da duhovna sila
moè dati umne rezultate, vitalne rezultate, fizi~ke rezultate. Ona
moè da deluje kroz umne, vitalne ili fizi~ke energije i kroz sredstva
koja ove energije koriste, ili moè da deluje direktno na um, ìvot ili
Materiju kao polje svog sopstvenog naro~itog i neposrednog delovanja.
Bilo koji od ta dva na~ina je prima facie na prvi pogled, prim. prev.
mogu}. U slu~aju izle~enja bolesti, neko je bolestan dva dana, slab,
pati od bolova i groznice; ne uzima nikakav lek, ali na kraju zatraì
izle~enje od svog Gurua; slede}eg jutra ustaje zdrav i prav, jak i pun
Pisma o Jogi 193
energije. On barem ima neko opravdanje {to misli da je sila

upotrebljena na njemu i stavljena u njega i da je to bila duhovna mo}
koja je delovala. Ali u nekom drugom slu~aju, mogu se koristiti lekovi,
dok istovremeno nevidljiva sila moè biti pozvana da pripomogne
materijalnim sredstvima, jer je znana ~injenica da lekovi mogu i da
uspeju i da ne uspeju – nema izvesnosti. Ovde za razum posmatra~a sa
strane (nekog ko niti je korisnik sile, niti je doktor niti pacijent) ostaje
neizvesno da li je pacijent izle~en samo lekovima ili duhovnom silom
sa lekovima kao instrumentom. I jedno i drugo je mogu}e, i ne moè
se re}i da zato {to su kori{}eni lekovi, stoga je delovanje duhovne sile
per se neverovatno i uo~ljivo la`no. S druge strane, mogu}e je da je
lekar osetio silu kako deluje u njemu i vodi ga ili on moè da vidi
pacijenta koji se oporavlja brzinom koja je, prema medicinskoj nauci,
neverovatna. Pacijent bi mogao osetiti silu kako deluje u njemu
samom donose}i zdravlje, energiju, brzo izle~enje. Korisnik sile bi
mogao posmatrati rezultate, videti simptome na kojima radi kako se
smanjuju, one na kojima nije radio kako rastu dok ne poradi na njima,
a potom se odmah smanjuju, doktora kako radi prema njegovim
neizgovorenim sugestijama, itd, itd, dok se izle~enje ne obavi. (S
druge strane, on moè da vidi sile koje deluju protiv izle~enja i da
zaklju~i da duhovna sila mora da se zadovolji povla~enjem ili
nesavr{enim uspehom.) U svemu tome doktor, pacijent ili korisnik sile
ima opravdanje da veruje da za izle~enje barem delimi~no ili ~ak u
osnovi ima da zahvali duhovnoj sili. Njihovo iskustvo vaì naravno
samo za njih, ne za spolja{njeg posmatra~a koji racionalizuje. Ali taj
logi~no nije pozvan da kaè da je njihovo iskustvo neverovatno i da
mora biti la`no.
Jo{ jedna stvar. Ne proisti~e da duhovna sila mora ili da uspe u
svim slu~ajevima ili, ako ne uspe, da to dokazuje njeno nepostojanje.
Ni za jednu silu se to ne moè re}i. Sila vatre je da spaljuje, ali postoje
stvari koje ona ne spaljuje; pod izvesnim okolnostima ona ne spaljuje
~ak ni stopala ~oveka koji hoda bos po uàrenom uglju. To ne
dokazuje da vatra ne moè da spaljuje ili da ne postoji takva stvar kao
{to je sila vatre, Agni [akti.
Nemam vremena da pi{em vi{e; a nije ni neophodno. Cilj mi nije
bio da pokaèm da se u duhovnu silu mora verovati, ve} da verovanje
u nju nije nu`no obmana i da to verovanje moè biti racionalno, a
tako|e i mogu}e.
***
Nevidljiva Sila koja daje opipljive rezultate i iznutra i spolja je ~itav
smisao jogi~ke svesti. Va{e pitanje o jogi koja donosi tek ose}aj Mo}i
bez ikakvog rezultata je stvarno bilo veoma ~udno. Ko bi bio
zadovoljan takvom besmislenom halucinacijom i nazivao je Mo}i? Da
nismo imali na hiljade iskustava koja su pokazala da Mo} (koja je)
unutra moè da promeni um, razvije njegove mo}i, doda nove, donese
nove domete znanja, ovlada vitalnim pokretima, izmeni karakter, uti~e
na ljude i stvari, kontroli{e stanja i funkcionisanja tela, radi kao
konkretna dinami~na Sila na drugim silama, modifikuje doga|aje, itd,
itd, ne bi smo o njoj govorili kao {to ~inimo. [ta vi{e, ne samo u
svojim rezultatima ve} i u svojim kretnjama je Sila opipljiva i
konkretna. Kada govorim o ose}aju Sile ili Mo}i, ne mislim naprosto
da imam nejasan ose}aj nje, ve} da je ose}am konkretno i da sam
shodno tome u stanju da je upravljam, da njom rukovodim,
posmatram njen pokret, budem svestan njene mase i intenziteta i na
isti na~in ovih drugih, mo`da suprotstavljenih sila; sve ove stvari su
mogu}e i uobi~ajene kroz razvoj joge.
To nije, ukoliko nije nadumna Sila, Mo} koja deluje bez uslova i
ograni~enja. Uslovi i ograni~enja pod kojim joga i sadana moraju da se
odrade nisu proizvoljni ili hiroviti; oni izni~u iz prirode stvari. Njih,
uklju~uju}i volju, prijem~ivost, pristanak, otvaranje sebe i predaju
sadake, sila joge mora da ispo{tuje, ukoliko ne dobije odobrenje od
Svevi{njeg da sve presko~i i obavi ne{to, ali takvo odobrenje se vrlo
retko daje. Jedino kad bi nadumna Mo} si{la u potpunosti, ne kad bi
tek slala svoje uticaje kroz prekoum, stvari bi mogle veoma radikalno
da se usmere ka tom cilju – jer onda odobrenje ne bi bilo retko. Jer
Zakon Istine bi bio u akciji, ne da ga stalno balansira zakon Neznanja.
Pa ipak, sila joge je uvek opipljiva i konkretna na na~in koji sam
opisao i ima opipljive rezultate. Ali je nevidljiva – nije kao zadat
udarac, ili nalet motornog vozila koje sru{i nekoga na tle {to fizi~ka
~ula mogu odmah da opaze. Kako }e puki fizi~ki um da zna da je ona
tu i da deluje? Po njenim rezultatima? Ali kako }e on znati da su
rezultati bili od jogi~ke sile, a ne od ne~eg drugog? Mora biti jedna od
dve stvari. On ili mora da dopusti svesti da u|e unutra, da postane
svestan unutra{njih stvari, da (po)veruje u iskustvo nevidljivog i
nadfizi~kog, a onda iskustvom, otvaranjem novih sposobnosti, on
postaje svestan ovih sila i moè da vidi, sledi i koristi njihova
delovanja, kao {to Nau~nik koristi nevi|ene sile Prirode. Ili ~ovek
mora da ima veru i da posmatra i otvara sebe, a onda }e po~eti da vidi
Pisma o Jogi 195
kako se stvari de{avaju, primeti}e da kada se Sila poziva unutra,

po~inje nakon nekog vremena da bude rezultata, onda ponavljanja, jo{
ponavljanja, jasniji i opipljiviji rezultati, rastu}a u~estalost, rastu}a
doslednost rezultata, ose}anje i svesnost Sile koja deluje – dok
iskustvo ne postane svakodnevno, redovno, normalno, potpuno. Ovo
su dva glavna metoda, jedan unutra{nji, koji radi iznutra ka spolja,
drugi spolja{nji, koji radi spolja i poziva unutra{nju silu napolje dok
ona ne prodre i bude vidljiva u spolja{njoj svesti. Ali ni jedan od njih
se ne moè primenjivati ako ~ovek insistira na ekstrovertnom stavu,
samo spolja{njem konkretnom i odbija da mu pridruì unutra{nje
konkretno – ili ako fizi~ki um na svakom koraku zaigra kolo sumnji
koje odbija da dopusti novoro|enom iskustvu da se razvije. âk i
Nau~nik koji vr{i nov eksperiment nikad ne bi uspeo kad bi dopustio
svom umu da se tako pona{a.
***
Konkretna? [ta podrazumevate pod konkretnim? Duhovna sila ima

svoju sopstvenu konkretnost; ona moè da poprimi oblik (poput toka,
na primer) kojeg je ~ovek svestan i moè da ga po{alje sasvim
konkretno na bilo koji predmet koji ~ovek odabere.
Ovo je izno{enje ~injenice o mo}i uro|enoj u duhovnoj svesti. Ali
postoji tako|e takva stvar kao {to je voljna upotreba bilo koje suptilne
sile – ona moè biti duhovna, umna ili vitalna – da bi se obezbedio
odre|eni rezultat na nekoj ta~ki u svetu. Kao {to postoje talasi
nevidljivih fizi~kih sila (kosmi~ki talasi itd.) ili struje elektriciteta, isto
tako postoje umni talasi, misaoni talasi, talasi emocija – na primer
ljutnja, tuga itd. – koji izlaze i uti~u na druge bez da oni znaju odakle
oni dolaze ili da uop{te dolaze, oni ose}aju samo rezultat. Onaj ko ima
okultna ili unutra{nja ~ula budna moè da ih oseti kako dolaze i
navaljuju na njega. Uticaji dobri ili lo{i mogu da se prenose na taj
na~in; to moè da se dogodi bez namere i prirodno, ali oni se tako|e
mogu koristiti i namerno. Moè tako|e postojati i namerno stvaranje
sile, duhovne ili druge. Moè isto tako biti i upotrebe delotvorne volje
ili ideje koje deluju direktno bez pomo}i bilo kakvog spolja{njeg
postupka, govora ili druge instrumentacije koja nije konkretna u tom
smislu, ali je svejedno delotvorna. Ove stvari nisu izmi{ljotine ili
obmane ili prevare, ve} istinske pojave.
***
înjenica da vi ne ose}ate silu ne dokazuje da ona nije tu. Parna
ma{ina ne ose}a silu koja je pokre}e, ali sila je tu. ôvek nije parna
ma{ina? On je samo malo bolji, jer on je svestan samo mehuri}a na
povr{ini {to naziva "sobom" i apsolutno je nesvestan svih podsvesnih
subconscient , ispod-svesnih subliminal , nadsvesnih superconscient
sila koje ga pokre}u. (Ovo je ~injenica koju sve vi{e i vi{e ustanovljuje
savremena psihologija, mada se ona dohvatila samo niè sile, a ne vi{e
– tako da ne morate da okre}ete svoj racionalni nos od nje.) On
cvrku}e intelektualno, budalasto o povr{inskim rezultatima i pripisuje
ih sve svom "plemenitom ja", ignori{u}i ~injenicu da je njegovo
plemenito ja sakriveno daleko od njegovog sopstvenog pogleda iza
vela njegovog maglovito svetlucavog intelekta i vonjaju}e magle
njegovih vitalnih ose}anja, emocija, impulsa, oseta i utisaka. Tako da
je va{ argument potpuno apsurdan i jalov. Na{ cilj je da se iznesu tajne
sile van i neogra|ene na ~istac, tako da umesto da dobijamo neke
njihove senke ili bljeskove kroz veo ili da budu u celosti sputavane, da
one mogu da se izliju i teku u rekama. Ali o~ekivati sve to odjednom je
nadmeni zahtev koji pokazuje nestrpljivo neznanje i neiskustvo. Ako
po~nu da curkaju iz po~etka, to je dovoljno da opravda veru u budu}i
pljusak. Vi priznajete da ste jednom ili dvaput osetili silu kako silazi;
to dokazuje da je sila bila, i da je i dalje tu i da deluje i jedino va{
znojni herkulovski napor vas spre~ava da je osetite. Tako|e, curkanje
je ono {to daje uverenje u mogu}nost pljuska. ôvek mora samo da
nastavi i svojim strpljenjem zasluì pljusak ili, u drugom slu~aju, bez
zasluìvanja, da klizi dalje dok ga ne dobije. U jogi je i samo iskustvo
obe}anje i predukus, ali ono ostaje ogra|eno dok priroda ne bude
spremna za ispunjenje. Ovo je pojava poznata svakom jogiju kada se
on osvrne na svoje proteklo iskustvo. Takve su bile kratke posete
Anande koje ste imali nekad ranije. Nije bitno ako nemate istrajnost
pijavice – pijavice nisu jedini tip jogija. Ako moète da se prilepite bilo
kako ili da se uglavite, to je dovoljno.
***
O ovim stvarima ne treba pri~ati, ve} ih dràti u tajnosti.... âk i kod

obi~nih ne-duhovnih stvari delovanje nevidljivih ili subjektivnih sila je
otvoreno za sumnju i raspravu u kojoj ne moè biti materijalne
izvesnosti, dok je duhovna sila nevidljiva po sebi i tako|e nevidljiva u
svom delovanju. Tako da je beskorisno poku{avati da se dokaè da je
Pisma o Jogi 197
takav i takav rezultat bio posledica duhovne sile. Svako mora da

uobli~i svoju sopstvenu zamisao o tome, jer ako se ona prihvati, to ne
moè biti kao rezultat dokaza i argumenta, ve} samo kao rezultat
iskustva, vere ili onog uvida u dublje srce ili dublju inteligenciju koja
gleda iza pojavnih oblika i vidi ono {to je iza njih. Duhovna svest ne
tvrdi na taj na~in, ona moè da izjavi istinu o sebi, ali ne da se bori za
li~no prihvatanje. Op{ta i bezli~na istina o duhovnoj sili je druga stvar,
ali sumnjam da je do{lo vreme za nju ili da bi mogla biti shva}ena
pukom rezonuju}om inteligencijom.
***
Ako pi{em o ovim stvarima sa jogi~ke ta~ke gledi{ta, premda na

logi~koj osnovi, sigurno }e biti mnogo onoga {to je u sukobu sa
sada{njim mi{ljenjima, npr. o ~udima, ograni~enjima prosu|ivanja
putem ~ulnih podataka itd. Izbegavao sam koliko god je mogu}e da
pi{em o ovim temama zato {to bih morao da iznosim stvari koje ne
mogu biti shva}ene osim u odnosu na podatke druga~ije od onih od
fizi~kih ~ula ili razuma zasnovanog samo na njima. Mo`da bih morao
da govorim o zakonima i silama koje ne prepoznaje razum ili fizi~ka
nauka. U mojim javnim pisanjima i mojim pisanjima sadakama nisam
se bavio njima zato {to zalaze izvan dometa obi~nog znanja i
razumevanja zasnovanog na njemu. Ove stvari su znane nekima, ali
oni obi~no ne govore o njima, dok je javno gledi{te na mnoge od njih
kakve su znane ili s verovanjem ili s nevericom, ali u oba slu~aja bez
iskustva ili znanja.
***
[to se ti~e onoga {to pi{ete o svom iskustvu i svojim idejama izgleda
kao da se to diù stare misli i pokreti, kao {to to ~esto ~ine, da bi
ometali prav kurs sadane. Umne spoznaje i ideje ove vrste su u
najboljem slu~aju polu-istine a nisu uvek ~ak ni to; ~im se ~ovek lati
sadane koja odlazi izvan uma, gre{ka je davati im previ{e zna~aja. One
lako mogu da postanu kroz pogre{nu primenu plodno tle za gre{ku.
Ako ispitujete ideje koje su vam do{le, vide}ete da su one sasvim
nedovoljne. Na primer:
1. Materija je |ada jada samo po izgledu. Kako ~ak i
savremena Nauka priznaje, Materija je samo energija u akciji, a, kako
mi znamo u Indiji, energija je sila svesti u akciji.
2. Prakriti u materijalnom svetu izgleda da je |ada, ali to tako|e
je samo po izgledu. Prakriti je u stvarnosti svesna mo} Duha.
3. Spu{tanje Duha u Materiju ne moè da dovede do laje laya u
|ada prakriti. Silazak Duha bi mogao da zna~i samo silazak svetlosti,
svesti i mo}i, ne rast nesvesnosti i inercije na {ta se misli pod |ada
lajom.
4. Duh je ve} u Materiji kao i svuda drugde; jedino povr{inska
prividna nesvesnost ili involuirana svest je ono {to prekriva njegovo
prisustvo. Ono {to moramo da u~inimo je da probudimo Materiju za
duhovnu svest sakrivenu u njoj.
5. Ono na {ta ciljamo da spustimo u materijalni svet je nadumna
svest, svetlost i energija, jer jedino to je ono {to moè istinski da ga
preobrazi.
Ako u bilo koje vreme do|e do porasta nesvesnosti i inercije, to
je zbog otpora obi~ne prirode prema duhovnoj promeni. Ali on se
obi~no diè da bi se s njim pozabavili i da bi se odstranio. Ako mu se
dopusti da ostane skriven, a ne podignut, sa te{ko}om se nikad
ne}emo uhvatiti u ko{tac i nikakav pravi preobraàj ne}e se dogoditi.
***
Kad ne bi bilo stvarala~ke mo}i u materijalnoj energiji, ne bi bilo

materijalnog univerzuma. Materija nije nesvesna ili bez dinamizma –
jedino, ona je involuirana sila i svest koja radi u njoj. To je ono {to
psiholozi nazivaju nesvesnim iz kojeg sve dolazi – ali to nije zaista
nesvesno.
***
1
Nema potrebe da stavljamo "the" taj, odre|eni, prim. prev. pre
"quality" osobina, prim. prev. – na engleskom bi to izmenilo smisao.
Na Materiju se ne gleda u ovom pasusu kao na osobinu da bude
opaèn ~ulima; ne mislim da bi to imalo ikakvog smisla. Na nju se
gleda kao na rezultat izvesne mo}i i delovanja svesti koja predstavlja
svoje oblike ~ulnom opaànju i upravo ta osobina mogu}nosti da budu
opaèna ~ulima, da tako kaèmo, je ono {to im daje privid Materije, tj.
izvesne vrste supstancijalnosti uro|ene u njima samima – ali u stvari
oni su ne po sebi postoje}i supstancijalni objekti ve} oblici svesti.
Poenta je da ne postoji takva stvar kao {to je po sebi postoje}a
Materija, koju je pretpostavljala Nauka devetnaestog veka.
Pisma o Jogi 199
1
Ovo obja{njenje je apropo slede}eg odeljka iz "Joga i Njeni Ciljevi" ("The
Yoga and Its Objects"), izdanje iz 1968., str. 13.:
"Sama Materija, shvati}ete jednog dana, nije materijalna, ona nije
supstanca, ve} oblik svesti, guna, rezultat osobine (quality) da se bude
opaèn ~ulnim znanjem."
***
Vi rezonujete na osnovu analogije va{e veoma uokvirene i ograni~ene

~ulne svesti i njenih prili~no trapavih veza sa doga|ajima u
materijalnom prostoru space na engleskom, prim. prev. . [ta je
napokon prostor sem produètka svesnog bi}a u kome Sila Svesti
gradi svoja sopstvena okruènja? Na suptilnoj fizi~koj ravni postoji ne
jedan ve} mnogi slojevi svesti, i svaki se kre}e u svom sopstvenom
bi}u, {to }e re}i, u svom sopstvenom prostoru. Rekao sam da je svaka
suptilna ravan skup ili niz svetova. Svaki prostor moè u bilo kojoj
ta~ki da se sretne, prodre ili da se podudari sa drugim; u skladu s tim,
u jednoj ta~ki susreta ili podudaranja moè biti nekoliko suptilnih
objekata koji zauzimaju ono {to bismo mogli prili~no proizvoljno
nazvati istim prostorom, a opet moè biti da ne budu ni u kakvoj
stvarnoj me|usobnoj vezi. Ako se stvori veza, to je vi{estruka svest
vidioca u kojoj postaje o~igledna ta~ka susreta koja je stvara.
S druge strane, moè postojati veza izme|u objekata u razli~itim
oblastima svesti koje su povezane jedna s drugom kao u slu~aju
grubog fizi~kog objekta i njegovog suptilnog parnjaka. Tamo moète
lak{e rezonovati o vezama izme|u jednog prostora i drugog.
***
Vreme i Prostor nisu ograni~eni, oni su beskrajni – oni su termini

produètka svesti gde se stvari de{avaju ili su ure|ene u izvesnoj vezi,
sledu, poretku. Postoje opet razli~iti poretci Vremena i Prostora; to
tako|e zavisi od svesti. (Ono) Ve~no je produèno u Vremenu i
Prostoru, ali je tako|e i izvan sveg Vremena i Prostora. Bezvremenost i
Vreme su dva termina ve~nog postojanja. Besprostorno Ve~no nije
jedan nedeljivi beskraj Prostora, u njemu nema blizu ili daleko, nema
ovde ili onde – Bezvremeno Ve~no nije merljivo godinama ili satima ili
eonima, iskustvo njega se opisuje kao ve~ni trenutak. Ali za um ovo
stanje se ne moè opisati osim negacijama – ~ovek mora da ode izvan i
da ga spozna.
***
Primedba1 se zasniva na ljudskim trodimenzionalnim idejama prostora

i podele u prostoru, koji se opet zasnivaju na ograni~enoj prirodi
ljudskih ~ula. Nekim bi}ima prostor je jednodimenzionalan, drugima
je dvodimenzionalan, nekim drugima trodimenzionalan – ali postoje
tako|e i druge dimenzije. Dobro se prepoznaje u metafizici da Beskraj
moè biti u ta~ki a ne samo u {irini prostora – kao {to postoji ve~nost
{irine u Vremenu ali tako|e i Ve~nost koja je nezavisna od Vremena
tako da se moè osetiti u trenutku – ~ovek ne mora da misli o
milionima i milionima godina da bi je spoznao. Isto tako kruta podela
Jednog naspram Mno{tva, nekog Jednog koje ne moè biti mno{tvo ili
Sveg koje je na~injeno sabiranjem i nije samopostoje}e su grube umne
zamisli spolja{njeg kona~nog uma koje se ne mogu primeniti na
Beskrajno. Kad bi to Sve bilo od ovog materijala i neduhovnog
karaktera, vezano samo za osnovne ra~unske operacije i geometriju,
spoznaja univerzuma u sebi, svega u svakome i svakoga u svemu,
univerzuma u Binduu bilo bi nemogu}e. Va{i X-evi o~igledno ne
poznaju elemente metafizi~kog razmi{ljanja ina~e ne bi izneli takve
primedbe.
1
"Kako moè Boànsko, koje je sveproìmaju}i i svesadrè}i Beskraj, da se
otelovi u malom prostoru ljudskog tela?"
***
Jedino ose}aju}i sve stvari kao jednu duhovnu supstancu moè ~ovek
da do|e do jedinstva – jedinstvo je u duhovnoj svesti. Materijalna
ta~ka je samo jedna ta~ka me|u milionima i milionima – tako da to
nije osnova jedinstva. Ali ~im zadobijete jedinstvo u svesti, moète
osetiti kroz to jedinstvo umne supstance, umne sile, itd., jedinstvo
ìvotne supstance (pokretne) i ìvotne sile, jedinstvo materijalne
supstance i energija. Bi}e – Svest bi}a – energija svesti – oblik svesti,
sve stvari su zapravo to.
***
Pisma o Jogi 201
Sasvim je ta~no da se re~ "praznoverje" po navici koristi kao zgodna

palica da se umlati bilo kakvo verovanje koje se ne slaè sa idejama
materijalisti~kog razuma, {to }e re}i, fizi~kog uma koji se bavi
prividnim zakonom fizi~kog procesa i ne vidi dalje. Tako|e se koristi
da se odbace ideje i verovanja koji se ne slaù sa ne~ijim sopstvenim
idejama o onom {ta je racionalna norma nadfizi~kih istina, tako|e.
Kroz mnoge vekove ~ovek je gajio verovanja koja su ukazivala na silu
iza, koja je delovala na prinicipima neznanim fizi~kom umu i izvan
svedoka spolja{njeg razuma i ~ula. Nauka je stupila sa metodom
znanja koji je pro{irio dokaz ovog spolja{njeg polja svesti i mislila da
bi ovim metodom celo postojanje postalo obja{njivo. Pomela je smesta
bez ispitivanja sva drevna verovanja kao mno{tvo "praznoverica" –
istinita, poluistinita ili neta~na, sve je oti{lo u kantu jednim
nepristrasnim zamahom metle, jer se nisu oslanjala na metod fizi~ke
Nauke i leàla su izvan njenih podataka ili su bila, ili izgledala,
nepodudarna sa njenim stanovi{tem. âk i na polju nadfizi~kog
iskustva samo onoliko je prihva}eno koje je moglo da da umno
racionalno obja{njenje samog sebe u skladu sa izvesnim rasponom
ideja – sve ostalo, sve {to je izgledalo da zahteva okultno, misti~no ili
ispodpovr{insko poreklo da ga objasni odgurnuto je u stranu kao
mno{tvo praznoverica. Popularna verovanja koja su bila plod ponekad
ma{te ali ponekad tako|e tradicionalnog iskustvenog znanja ili
ispravnog instinkta prirodno su podelila istu sudbinu. Da je sve to bila
brzopleta i nelegitimna operacija, i sama zasnovana na "praznoverici"
svedovoljnosti novog metoda koji se uistinu zasniva samo na
ograni~enom polju, sada postaje sve vi{e i vi{e o~igledno. Slaèm se sa
vama da je re~ praznoverje takva koja treba ili uop{te da se ne koristi
ili sa velikim oprezom. O~igledno je anahronizam primeniti je na
verovanja koja ne prihvata oblik religije za koju se potrefilo da je neko
sledi ili veli~a.
Rastu}i zaokret mi{ljenja po pitanju mnogih stvari koje su tada
osu|ivane ali se sada na njih ponovo povoljno gleda veoma je
upe~atljiv. Uz primere koje navodite moglo bi se pridodati jo{ stotinu
drugih. ôvek ne zna ba{ sasvim za{to verovanje u grafologiju treba
osuditi kao iracionalno ili kao praznoverje; meni deluje sasvim
racionalno verovati da je ~ovekov rukopis rezultat njegovog
temperamenta i prirode ili da je sa njom u skladu i, ako je tako, moè
vrlo dobro da se pokaè na ispitivanju kao indeks karaktera. Sada je
znana ~injenica da je svaki ~ovek pojedinac za sebe sa svojim sebi
svojstvenim uobli~enjem druga~ijem od drugih i stvorenim kroz sitne
varijacije na op{tem ljudskom planu – ovo je ta~no za male fizi~ke
karakteristike, o~igledno da je podjednako ta~no i za psiholo{ke
karakteristike; nije nerazumno pretpostavljati me|usobnu vezu
izme|u to dvoje. Na toj osnovi hiromantija moè vrlo lako da ima
istinu u sebi, jer je znana ~injenica da se linije na dlanu jednog
pojedinca razlikuju od drugih i da to, kao i razlike u fizionomiji, moè
da nosi u sebi psiholo{ke indikacije, nije nemogu}e. Te{ko}a za umove
utrenirane pod racionalisti~kim uticajima postaje ve}a kada se ove
linije ili astrolo{ki podaci tuma~e kao znaci sudbine, jer je savremeni
racionalizam odlu~no odbio da prizna da je budu}nost odre|ena ili da
moè biti odrediva. Ali ovo izgleda sve vi{e i vi{e kao jedna od
"praznoverica" savremenog uma, verovanje, za~udo, u suprotnosti sa
osnovnim zamislima Nauke. Jer Nauka je verovala, barem do ju~e, da
je sve odre|eno u Prirodi i ona poku{ava da na|e zakone te
odre|enosti i da predvidi budu}a doga|anja na toj osnovi. Ako je tako,
razumno je pretpostaviti da postoje nevi|ene veze koje odre|uju
ljudske doga|aje u svetu i da budu}i doga|aji mogu stoga biti
predvidivi. Da li to moè da se uradi na smernicama astrologije ili
hiromantije je stvar ispitivanja i ~ovek ne stiè ni{ta dalje odbacuju}i
mogu}nost zbirnim poricanjem. Slu~aj za astrologiju je prili~no jak;
slu~aj izgleda da postoji tako|e i za hiromantiju.
S druge strane, nije bezbedno i}i suvi{e brzopleto u drugom
smeru. Postoji suprotna tendencija da se veruje u sve na tim poljima i
da se ne drè otvorene o~i za element ograni~enja ili gre{ke u tim
problemati~nim granama znanja – preterivanje u verovanju je ono {to
je pomoglo da se one diskredituju, jer su njihove gre{ke bile upadljive.
Ne ~ini mi se kao da je utvr|eno da zvezde odre|uju budu}nost –
mada je to mogu}e, ali zbilja izgleda kao da na nju ukazuju – ili, bolje
re}i, na neke izvesnosti i mogu}nosti budu}nosti. âk i astrolozi
priznaju da postoji drugi element odre|enja u samom ~oveku koji
ograni~ava polje astrolo{kog predvi|anja i moè ~ak i da izmeni
mnoge od njenih utvr|enih rezultata. Postoji veoma zapetljan i teàk
kompleks sila koje sa~injavaju odre|enje stvari u svetu i kada
raspetljamo jednu nit klupka i sledimo je moèmo dobiti mnoge
zapanjuju}e rezultate, ali ne moèmo da se pouzdamo u to kao jedan
u potpunosti pouzdan klju~. Metodi uma su isuvi{e kruti i u zgodnom
smislu prosti da bi razotkrili ta~nu ili celu istinu bilo o Stvarnosti, bilo
o njenim odvojenim pojavama.
Prihvatio bih va{u izjavu o mogu}nosti toga da se zna mnogo o
~oveku iz opaànja malog dela njegovog bi}a, fizi~kog ili psiholo{kog,
Pisma o Jogi 203
ali mislim da bi se oti{lo predaleko ako bi se reklo da se moè

rekonstruisati ~itav ~ovek iz jednog si}u{nog deli}a dlake. Rekao bih iz
svog poznavanja sloènosti i mnogostrukosti elemenata u ljudskom
bi}u da bi takva procedura bila rizi~na i da bi ostavila veliki deo
Neznanog da prekriva senkom preteranu sigurnost ove strukture
dobijene zaklju~ivanjem.
***
Pretpostavljam da ne moèmo i}i dotle da pori~emo da postoji takva

stvar kao {to je praznoverje – u~vr{}eno verovanje bez ikakvog osnova
u ne{to {to je sasvim nezdravo i ne stoji skupa. Ljudski um spremno
pljesne takva verovanja na stvari koje mogu biti, ili su u sebi, ta~ne, a
to je me{avina koja vrlo gadno zbunjuje potragu za znanjem. Ali
upravo zbog ove me{avine, zato {to negde iza praznoverja, ili ne
daleko od njega, postoji vrlo ~esto neka prava istina, ~ovek treba da
bude oprezan kada koristi tu re~ ili kad pomete sa njom kao zgodnom
metlom istinito, delimi~no istinito i neosnovano skupa i tvrdi da je
golo tle koje je preostalo jedina istina o toj stvari.
***
Kada sam napisao tu re~enicu o "u~vr{}enom slepom verovanju",

nisam mislio zaista o religioznim verovanjima, ve} o uobi~ajenim
popularnim idejama i verovanjima. Va{e ose}anje o toj stvari, u
svakom slu~aju, je sasvim zdravo. ôvek moè i treba da veruje i da
sledi svoju sopstvenu stazu bez da osu|uje ili nipoda{tava druge zbog
toga {to imaju verovanja druga~ija od onih koje ~ovek vidi ili smatra
kao najbolje ili najve}e po istini. Duhovno polje je mnogostrano i puno
sloènosti i ima prostora za ogromnu raznovrsnost iskustava. Osim
toga, sav umni egoizam – i duhovni egoizam – mora biti prevazi|en,
te ovaj ose}aj nadmo}nosti stoga ne treba gajiti.
P.S. Iskreno sle|enje ove joge, od sveg srca i jednousmereno,

trebalo bi da dovede do nivoa gde ove krute umne podele ne postoje,
jer one su umni zidovi postavljeni oko jednog dela Istine i Znanja kako
bi ga otsekli od ostalih, ali taj pogled od iznad uma je sveobuhvatan i
sve se uklapa na svoje mesto u celini.
Pisma o Jogi 205
PETA GLAVA
RAVNI I DELOVI BI]A

Pisma o Jogi 207
Ravni i Delovi Bi}a
LJUDI ne poznaju sebe i nisu nau~ili da razlikuju

razli~ite delove svog bi}a; jer oni ih obi~no zgrudvaju skupa kao um,
zato {to ih znaju ili ose}aju kroz mentalizovano opaànje i
razumevanje; stoga ne shvataju svoja sopstvena stanja i postupke, ili
ako ih i shvataju, onda samo na povr{ini. Deo je osnove joge da se
postane svestan velike sloènosti na{e prirode, da se vide razli~ite sile
koje je pokre}u i da se nad njom stekne kontrola upravljaju}eg znanja.
Mi smo sa~injeni od mnogo delova od kojih svaki doprinosi ne{to
ukupnom pokretu na{e svesti, na{oj misli, volji, osetu, ose}anju, akciji,
ali ne vidimo poreklo ili tok ovih poriva; svesni smo samo njihovih
pobrkanih i nabacanih rezultata na povr{ini na koju moèmo u
najboljem slu~aju da nametnemo ni{ta bolje od nestabilnog kliznog
poretka.
Lek moè do}i samo od delova bi}a koji su ve} okrenuti prema
Svetlosti. Pozivati unutra svetlost Boànske Svesti odozgo, izneti
psihi~ko bi}e napred i zapaliti plamen te`nje koji }e duhovno
probuditi spolja{nji um i rasplamsati vitalno bi}e je izlaz.
***
Svaki deo bi}a ima svoju sopstvenu prirodu ili ~ak razli~ite prirode
sadràne u istom delu.
***
Svest nije, prema mom iskustvu, pojava koja zavisi od reakcija li~nosti
na sile Prirode i koja se svodi na ni{ta vi{e do li vi|enje ili tuma~enje
ovih reakcija. Kad bi to bilo tako, onda kada li~nost postane uti{ana
silent na eng., prim. prev. i nepokretna i ne daje nikakve reakcije,
po{to ne bi bilo nikakvog vi|enja ili akcije tuma~enja, ne bi stoga bilo
ni svesti. To protivure~i nekim od osnovnih iskustava joge, npr.,
uti{ane i nepokretne svesti beskrajno ra{irene, koja ne zavisi od
li~nosti, ve} je bezli~na i univerzalna, koja ne vidi i ne tuma~i kontakte
ve} je bespokretno samosvesna, koja ne zavisi od reakcija, ve} je
istrajna u samoj sebi ~ak i kada se nikakve reakcije ne de{avaju.
Subjektivna li~nost sama je samo formacija svesti koja je mo} uro|ena
ne aktivnosti privremeno ispoljene li~nosti, ve} bi}u, Sopstvu ili Puru{i
Purusha .
Svest je stvarnost uro|ena (inherentna) postojanju. Ona je tu
~ak i kada nije aktivna na povr{ini, ve} je uti{ana i nepokretna; ona je
tu ~ak i kada je nevidljiva na povr{ini, ne reaguju}i na spolja{nje stvari
niti osetljiva na njih, ve} povu~ena i ili aktivna ili neaktivna unutra;
ona je tu ~ak i kada nam izgleda da je sasvim odsutna, a bi}e nam
izgleda kao nesvesno i neìvo.
Svest nije samo mo} svesnosti sebe i stvari, ona je, ili to ima,
tako|e i dinami~na i stvarala~ka energija. Ona moè da odredi svoje
sopstvene reakcije ili da se uzdrì od reakcija; ona moè ne samo da
odgovori na sile, ve} da stvara ili izbacuje iz same sebe sile. Svest je
]it, ali tako|e i ]it [akti Chit Shakti .
Svest se obi~no poistove}uje sa umom, ali umna svest je samo
ljudski raspon koji ne iscrpljuje ni{ta vi{e sve mogu}e raspone svesti
no {to ljudski vid iscrpljuje sve gradacije boje ili ljudski sluh sve
gradacije zvuka – jer postoji mnogo iznad ili ispod {to je za ~oveka
nevidljivo ili ne~ujno. Tako postoje rasponi svesti iznad i ispod
ljudskog raspona, sa kojima normalno ljudsko bi}e nema kontakt i koji
mu se ~ine nesvesnim – nadumni supramental ili prekoumni
overmental i podumni submental rasponi.
Kada Ja|navalkja Yajnavalkya kaè da nema svesti u stanju
Bramana, on govori o svesti onakvoj kakvom je zna ljudsko bi}e.
Stanje Bramana je stanje vrhunskog postojanja vrhunski svesnog sebe,
svayamprakasa – ono je Sat}itananda Sachchidananda , Postojanje-
Svest-Blaènstvo Existence-Consciousness-Bliss . âk i kada bi se o
njemu govorilo kao o onom {to je izvan Toga, paratparam, to ne zna~i
da je to stanje Ne-postojanja ili Ne-svesti, ve} izvan ~ak i najvi{eg
duhovnog sloja ("osnove odozgo" u svetlosnom paradoksu Rig Vede)
kosmi~kog postojanja i svesti. Kao {to je o~igledno iz opisa kineskog
Taoa i Budisti~ke [unje Tao, Shunya da je to Ni{tavilo u kome sve
jeste, tako je i sa negacijom svesti ovde. Nadsvesno i podsvesno su
samo relativni termini; kako se uzdièmo u nadsvesno vidimo da je
ono svest ve}a od najve}e koju smo do tada imali i stoga u na{em
normalnom stanju nama nedostupna, a, ako moèmo da si|emo u
podsvesno, nalazimo tamo svest druga~iju od na{e sopstvene na
njenim najniìm umnim granicama i stoga u obi~nom slu~aju nama
nepristupa~nu. I samo Nesvesno samo je jedno involuirano stanje
Pisma o Jogi 209
svesti koje, poput Taoa ili [unje, mada na druga~iji na~in, sadrì sve
stvari potisnute unutar sebe tako da pod pritiskom odozgo ili iznutra
sve moè da evoluira iz njega – "inertna Du{a sa mese~arskom Silom."
Gradacije svesti su op{ta stanja koja ne zavise od gledi{ta
subjektivne li~nosti; pre bi se reklo da je gledi{te subjektivne li~nosti
odre|eno stepenom svesti na kome je organizovana u skladu sa
svojom tipskom prirodom ili svojim evolutivnim stadijumom.
Bi}e o~igledno da se pod sve{}u podrazumeva ne{to {to je
su{tinski isto kroz sve, ali je promenljivog statusa, stanja i delovanja, u
~emu u nekim stupnjevima ili uslovima aktivnosti koje nazivamo
sve{}u mogu da postoje ili u potisnutom ili neorganizovanom ili
druga~ije organizovanom stanju; dok u drugim stanjima neke druge
aktivnosti se mogu ispoljiti koje su u nama potisnute, neorganizovane
ili latentne ili su u drugom slu~aju manje savr{eno ispoljene, manje
intenzivne, pro{irene i mo}ne nego na onim vi{im stupnjevima izvan
na{e najvi{e umne granice.
***
Sve zavisi od toga gde svest smesti sebe i skoncentri{e sebe. Ako svest
sebe smesti ili skoncentri{e u egu, poistove}eni ste sa egom – ako u
umu, ona se poistove}uje sa umom i njegovim aktivnostima i tako
dalje. Ako svest stavi svoj naglasak izvan, kaè se da ìvi u spolja{njem
bi}u i zaboravlja na svoj unutra{nji um i vital i najunutarnjije psihi~ko;
ako u|e unutra, stavi svoj usredi{tavaju}i naglasak tu, onda ona zna
sebe kao unutra{nje bi}e ili, jo{ dublje, kao psihi~ko bi}e; ako se uspne
iz tela do ravni gde je sopstvo prirodno svesno svoje {irine i slobode
ona zna sebe kao Sopstvo a ne um, ìvot ili telo. Taj naglasak svesti je
ono {to ~ini svu razliku. Eto za{to ~ovek mora da skoncentri{e svest u
srce ili um kako bi oti{ao unutra ili oti{ao iznad. Sklonost svesti je ono
{to odre|uje sve, {to ~ini nekoga prevashodno mentalnim, vitalnim,
fizi~kim ili psihi~kim, vezanim ili slobodnim, odvojenim u Puru{i ili
upetljanim u Prakriti.
***
Svest nema potrebu za jasnim individualnim "ja" da bi raspodelilo na

razne na~ine usredi{tavaju}i naglasak – gde god da se stavi naglasak
"ja" se prika~i na to, tako da ~ovek misli o sebi kao o umnom bi}u ili
fizi~kom bi}u ili {ta god bilo. Svest u meni moè da raspodeli svoj
naglasak na ovaj na~in ili onaj na~in – ona moè da ide dole u fizi~ko i
da radi tamo u fizi~koj prirodi drè}i sve ostalo iza ili iznad za to
vreme, ili moè da ide gore na nivo iznad glave i da stoji iznad uma,
ìvota i tela, vide}i ih kao instrumentalne niè oblike sebe same ili ne
vide}i ih uop{te i stopljena u slobodnom nediferenciranom Sopstvu ili
moè da se baci u aktivnu dinami~nu kosmi~ku svest i poistoveti sa
tim ili obavi bilo koji broj drugih stvari bez traènja pomo}i od ove
mnogo precenjene i dosadne "muve na to~ku" koju nazivate jasnim
individualnim "ja". Pravo "Ja" – ako èlite da upotrebite tu re~ – nije
"jasno individualno", to jest, jasni ograni~eni razdvajaju}i ego, ono je
{iroko kao univerzum i {ire i moè da sadrì univerzum u sebi, ali to
nije Ahankar, to je Atman.
Svest je jedna osnovna stvar, (ona) osnovna stvar u postojanju –
ona je energija, kretnja, pokret svesti koja stvara univerzum i sve {to je
u njemu – ne samo makrokosmos ve} i mikrokosmos nije ni{ta do li
svest koja ure|uje sebe. Na primer, kada svest u svom pokretu ili bolje
re}i izvesnom naglasku pokreta, zaboravi sebe u kretnji ona postaje
prividno "nesvesna" energija; kada zaboravi sebe u obliku ona postaje
elektron, atom, materijalni predmet. U stvarnosti ona je i dalje svest
koja radi u energiji i odre|uje oblik i evoluciju oblika. Kada èli da se
oslobodi, polako, evolutivno, iz Materije, ali i dalje u obliku, izranja
kao ìvot, kao ìvotinja, kao ~ovek i moè da nastavi da evoluira sebe i
dalje vas svoje involucije i da postane ne{to vi{e od pukog ~oveka. Ako
moète da shvatite to, onda ne bi trebalo da bude te{ko da vidite dalje
da ona moè subjektivno da uobli~i sebe kao fizi~ku, vitalnu, umnu,
psihi~ku svest – sve one su prisutne u ~oveku, ali kako su sve
pome{ane skupa u spolja{njoj svesti sa svojim pravim statusom u
pozadini unutra{njeg bi}a, ~ovek moè jedino postati u potpunosti
svestan njih otpu{tanjem prvobitnog ograni~avaju}eg naglaska svesti
koji nas tera da ìvimo u svom spolja{njem bi}u i postanemo budni i
usredi{teni unutra u unutra{njem bi}u. Kako svest u nama, svojom
spolja{njom koncentracijom ili naglaskom, mora da stavi sve te stvari
iza – iza zida ili vela, mora da sru{i zid ili veo i da se vrati u svom
naglasku u ove unutra{nje delove postojanja – to je ono {to zovemo
ìvljenjem unutra; onda nam na{e spolja{nje bi}e izgleda kao ne{to
malo i povr{no, mi bivamo, ili moèmo postati, svesni velikog i
bogatog i neiscrpnog kraljevstva unutra. Isto tako svest u nama je
povukla kapak ili prekriva~ ili kako god to hteli da nazovemo izme|u
niìh ravni uma, ìvota, tela koje podràva psihi~ko i vi{e ravni koje
sadrè duhovna kraljevstva gde je sopstvo uvek slobodno i
Pisma o Jogi 211
bezgrani~no, i moè da razbije ili otvori kapak ili prekriva~ i uspne se

tamo i postane Sopstvo slobodno i {iroko i svetlosno ili, u drugom
slu~aju, da spusti dole uticaj, odraz, na kraju ~ak i prisustvo i mo} vi{e
svesti u niù prirodu.
Sada, to je ono {to svest jeste – ona nije sa~injena iz delova, ona
je osnovna bi}u i sama uobli~ava bilo koje delove koje odabere da
ispolji – razvijaju}i ih odozgo nadole progresivnim silaskom sa
duhovnih nivoa ka involuciji u Materiji ili uobli~avaju}i ih spreda u
delovanju na gore onim {to zovemo evolucijom. Ako odabere da radi u
vama kroz ose}aj ega, vi mislite da je to jasno individualno "ja" koje
radi sve – ako po~ne da osloba|a sebe od tog ograni~enog delovanja,
po~injete da {irite svoj ose}aj "ja" dok ne prsne u beskraj i vi{e ne
postoji ili ga odbacite i rascvetate se u duhovnu {irinu. Naravno, ovo
nije ono o ~emu se govori u savremenoj materijalisti~koj misli kao o
svesti, zato {to tom mi{lju rukovodi nauka i vidi svest samo kao pojavu
koja izranja iz nesvesne Materije i sastoji se od izvesnih reakcija
sistema na spolja{nje stvari. Ali to je jedna pojava svesti, to nije svest
sama, to je ~ak veoma mali deo mogu}e pojave svesti i ne moè dati
nikakvu predstavu o Svesti Stvarnosti koja je od same su{tine
postojanja.
To je sve za sada. Mora}ete da se usredsredite na to – jer to je
osnovno – pre nego {to moè biti od koristi da krenete igde dalje.
***
Svest je sa~injena od dva elementa, svesnosti sebe i stvari i sila i

svesne mo}i. Svesnost je prva neophodna stvar, morate da budete
svesni stvari u pravoj svesti, na pravi na~in, vide}i ih u njihovoj istini;
ali svesnost po sebi nije dovoljna. Mora postojati Volja i Sila koje ~ine
svest delotvornom. Neko moè imati punu svest o onome {ta mora da
se promeni, {ta mora da ode i {ta mora da do|e na njegovo mesto, ali
moè biti bespomo}an da na~ini promenu. Neko drugi moè imati silu
volje, ali zbog pomanjkanja prave svesnosti moè biti da nije u stanju
da je primeni na pravi na~in na pravom mestu. Prednost bivanja u
istinskoj svesti je da imate pravu svesnost, a budu}i da je njena volja u
skladu sa Maj~inom voljom, moète pozvati unutra Maj~inu Silu da
na~ini promenu. Oni koji ìve u umu i vitalu nisu tako dobro u stanju
da to urade; oni su primorani da koriste uglavnom svoj li~ni napor, a
kako su svesnost i volja i sila uma i vitala podeljeni i nesavr{eni,
obavljeni posao je nesavr{en i nije definitivan. Jedino u nadumu
Svesnost, Volja, Sila su uvek jedan pokret i automatski delotvorni.
II
Sat}itananda je Jedno sa trostrukim aspektom. U Svevi{njem ta tri

nisu tri ve} jedno – postojanje je svest, svest je blaènstvo, i oni su
tako nerazdvojni, ne samo nerazdvojni ve} toliko jedno drugo da se ne
mogu razlu~iti uop{te. Na superiornim ravnima ispoljavanja oni
postaju trojedini – mada nerazdvojni, jedan moè da bude na~injen
istaknutijim i da daje bazu drugima ili da ih predvodi. Na niìm
ravnima ispod oni postaju razdvojivi u pojavi, mada ne u svojoj tajnoj
stvarnosti, i jedan moè da postoji pojavno bez drugih tako da
postajemo svesni onog {to nama izgleda kao nesvesno ili bolno
postojanje ili svest bez Anande. Uistinu, bez ovog njihovog razdvajanja
u iskustvu bol i neznanje i la`nost i smrt i ono {to nazivamo
nesvesno{}u ne bi mogli da se ispolje – ne bi moglo biti ove evolucije
ograni~ene i zlopate}e svesti iz sveop{teg neznala{tva Materije.
***
Nadum je izme|u Sat}itanande i niè tvorevine. Jedino on sadrì

samoodre|uju}u Istinu Boànske Svesti i neophodan je za tvorevinu
Istine.
ôvek moè naravno da spozna Sat}itanandu u odnosu na um,
ìvot i telo tako|e – ali onda je to ne{to stabilno, koje podràva svojim
prisustvom niù Prakriti, ali je ne preobraàva. Jedino nadum moè da
preobrazi niù prirodu.
***
Nadumna Mo} je ta koja preobraàva um, ìvot i telo – ne svest

Sat}itanande koja nepristrasno podràva sve. Ali tek sticanjem
iskustva Sat}itanande, ~iste svesti-postojanja-blaènstva, uspon do
nadumnog i silazak nadumnog postaju (u mnogo kasnijem stadijumu)
mogu}i. Jer prvo ~ovek mora da se oslobodi od obi~nog ograni~enja
od strane umnih, vitalnih i fizi~kih formacija, a iskustvo Sat}itananda
mira, smirenosti, ~istote i {irine daje to oslobo|enje.
Pisma o Jogi 213
Nadum nema nikakve veze sa prelaskom u prazninu. Um je taj

koji, prelaze}i svoja sopstvena ograni~enja i slede}i negativni i
u}utkiva~ki put da bi to u~inio, dostiè veliku prazninu. Um, budu}i
Neznanje, mora da poni{ti sebe kako bi kro~io u vrhovnu Istinu – ili,
barem, tako misli. Ali nadum, budu}i Svest Istine i Boànsko Znanje,
nema potrebe da poni{ti sebe u tu svrhu.
***
U nadumnoj svesti nema problema – problem stvara podela koju je

postavio Um. Nadumno vidi Istinu kao jednu jedinu celinu i sve se
uklapa na svoje mesto u toj celini. Nadumno je tako|e duhovno, ali
stare joge dostiù Sat}itanandu kroz oduhovljeni spiritualised um i
odlaze u ve~no stati~nu jednost Sat}itanande ili, bolje re}i, ~isto Sat
(Postojanje), apsolutno i ve~no, ili, u drugom slu~aju, u ~isto
Nepostojanje, apsolutno i ve~no. Na{e spoznavanje Sat}itanande na
ravni oduhovljenog uma ide dalje da je spozna na nadumnoj ravni.
Vrhovna nadkosmi~ka Sat}itananda je iznad svega. Nadum se
moè opisati kao njena mo} svesnosti sebe i svesnosti sveta, budu}i da
se svet zna kao da je unutar sebe, a ne izvan. Tako da bi svesno ìveo
u vrhovnoj Sat}itanandi ~ovek mora da pro|e kroz nadum. Ako je
~ovek u natkosmi~kom odvojen od ispoljenja, onda nema mesta za
probleme ili re{enja. Ako ìvi u transcendenciji i kosmi~kom gledi{tu
istovremeno, to moè biti jedino od nadumne svesti u vrhovnoj
Sat}itananda svesti – dakle za{to bi se to pitanje javljalo? Za{to bi bilo
razlike izme|u vrhovne Sat}itananda verzije kosmosa i verzije naduma
o istom? Va{a te{ko}a verovatno dolazi iz razmi{ljanja o obema u
terminima uma.
Nadum je potpuno druga~ija svest ne samo od oduhovljenog
Uma, ve} i od ravni iznad oduhovljenog Uma koje se upli}u izme|u
njega i nadumne ravni. îm ~ovek pre|e izvan prekouma do naduma,
ulazi u svest za koju norme drugih ravni uop{te ne vaè i u kojoj se
ista Istina, npr. Sat}itananda i istina ovog univerzuma, vidi na sasvim
druga~iji na~in i ima druga~iju dinami~nu posledicu. To nu`no
proizilazi iz ~injenice da nadum ima nedeljivo znanje, dok prekoum
nastavlja jedinstvom u podeli, a Um podelom uzimaju}i podelu kao
prvu ~injenicu, jer to je prirodan proces njegovog znanja.
Na svim ravnima su{tinsko iskustvo Sat}itanande, ~istog
Postojanja, Svesti, Blaènstva, je isto, i Um je ~esto zadovoljan time
kao jedinom Istinom i odbacuje sve drugo kao deo velike Iluzije, ali
postoji tako|e i dinami~no iskustvo Boànskog ili Postojanja (npr. kao
Jedno i Mno{tvo, Li~no i Bezli~no, Beskona~no i Kona~no itd.) koje je
od su{tinskog zna~aja za celovito znanje. Dinami~no iskustvo nije isto
na niìm ravnima kao na vi{im, na duhovnim ravnima izme|u i na
nadumnoj. Na njima suprotnosti mogu samo da se skupe zajedno i da
se usklade, u nadumu one se stapaju i bivaju nerazdvojno jedno; to
~ini ogromnu razliku.
Univerzum je dinamizam, pokret – su{tinsko iskustvo
Sat}itanande odvojeno od dinamizma i pokreta je stati~no. Puna
dinami~na istina Sat}itanande i univerzuma i njena posledica ne mogu
se shvatiti ni jednom drugom sve{}u osim nadumom, jer
instrumentacija na svim drugim (niìm) ravnima je inferiorna i stoga
postoji nesklad izme|u puno}e stati~nog iskustva i nepotpunosti
dinami~ke mo}i, znanja, rezultata inferiorne svetlosti i mo}i drugih
ravni. To je razlog za{to svest drugih duhovnih ravni, ~ak i ako si|e,
ne moè da na~ini nikakvu radikalnu promenu u zemaljskoj svesti, ona
moè samo da je modifikuje ili obogati. Za radikalan preobraàj
potreban je silazak nadumne mo}i i prirode.
ôvek ne moè da govori o dve klase Sat}itanande, jer
Sat}itananda je ista uvek – ali znanje Sat}itanande i univerzuma se
razlikuje prema stepenu svesti koja ima iskustvo.
Li~na spoznaja Boànskog moè biti ponekad sa Oblikom,
ponekad bez Oblika. Bez Oblika, to je Prisustvo ìve Boànske Osobe,
koje se ose}a u svemu. Sa Oblikom, ona dolazi sa likom Jednog kome
se upu}uje oboàvanje. Boànsko moè uvek da ispolji sebe u obliku
pred baktom ili tragaocem. ôvek ga vidi u obliku u kojem ga oboàva
ili za njim traga ili u obliku koji odgovara Boànskoj Li~nosti koja je
predmet oboàvanja. Kako se ispoljava zavisi od mnogo stvari, i to je
previ{e raznorodno da bi se svelo na jedno jedino pravilo. Ponekad se
u srcu Prisustvo sa oblikom vidi, ponekad u bilo kom od drugih
centara, ponekad iznad i kako vodi odozgo, ponekad se vidi napolju i
spreda kao otelovljena Osoba. Njegove prednosti su bliska veza i
stalno vo|stvo ili, ako se oseti ili vidi unutra, veoma sna`na i
konkretna spoznaja stalnog Prisustva. Ali ~ovek mora biti veoma
siguran u ~istotu svog oboàvanja i traganja – jer mana ove vrste
otelovljene veze je da druge Sile mogu da opona{aju Oblik ili laìraju
glas i vo|stvo, a to dobija jo{ vi{e sile ako se zdruì sa konstruisanom
slikom koja nije istinska stvar. Nekolicina ih je zavedena na taj na~in
jer je gordost, ta{tina ili èlja bila sna`na u njima i li{ila ih je finijeg
Pisma o Jogi 215
psihi~kog opaànja koje nije umno i koje moè smesta da skrene

Maj~inu svetlost na takva zavo|enja ili gre{ke.
***
1. Ja podrazumevam pod natkosmi~kom Stvarno{}u vrhovnu

Sat}itanandu koja je iznad ovog i sveg ispoljenja, ne vezana bilo ~im, a
pak iz koje sve ispoljenje proisti~e i sav univerzum.
2. Nadumno i natkosmi~ko nisu isto. Kad bi tako bilo ne bi
moglo biti nadumnog sveta i nikakvog silaska nadumnog principa u
materijalni svet – bili bismo vra}eni ideji da boànska Istina i
Stvarnost mogu jedino da postoje izvan, a da univerzum – bilo koji
univerzum – moè jedino biti polu-istina ili iluzija neznanja.
3. Podrazumevam pod nadumnim Svest Istine bilo iznad ili
unutar univerzuma kojom Boànsko zna ne samo svoju sopstvenu
su{tinu i bi}e, ve} tako|e i svoje ispoljenje. Njen osnovni karakter je
znanje kroz poistove}enje, time se Sopstvo zna, Boànska
Sat}itananda se zna, ali tako|e i istina o ispoljenju se zna, jer to
tako|e je To – sarvam khalvidam brahma, vasudevah sarvam, itd. Um
je instrument Neznanja koji poku{ava da zna – nadum je Znalac koji
poseduje znanje, zato {to je jedno sa njim i sa znanim, stoga vide}i sve
stvari u svetlosti Svoje sopstvene Istine, svetlosti njihovog istinskog
sopstva koje je On. To je dinami~na, a ne samo stati~na Mo}, ne samo
Znanje, ve} Volja u skladu sa Znanjem – postoji nadumna Mo} ili [akti
koja moè da ispoljava direktno svoj svet Svetlosti i Istine u ~emu se
sve svetlonosno zasniva na skladu i jedinstvu Jednog, ne ometena
velom Neznanja ili bilo kakvim preru{avanjem. Nadum stoga ne
prevazilazi sve mogu}e ispoljenje, ali je iznad trostrukosti uma, ìvota
i Materije {to je na{e sada{nje iskustvo ovog ispoljenja.
4. Prekoum overmind na engleskom, prim. prev. je neka vrsta
izaslanstva od naduma supermind (ovo je samo metafora) koje
podràva sada{nji evolutivni univerzum u kojem ìvimo ovde u
Materiji. Kad bi nadum krenuo ovde od po~etka kao direktna
stvarala~ka Mo}, svet ovakve vrste kakvu sada vidimo bi bio nemogu};
bio bi pun boànske Svetlosti od po~etka, ne bi bilo involucije u
nesvesnost Materije, shodno tome ni postepene naprezaju}e evolucije
svesti u Materiji. Stoga se povla~i linija izme|u gornje polovine
univerzuma svesti, parardha, i donje polovine, aparardha. Vi{u
polovinu ~ine Sat, ]it, Ananda, Mahas (nadumno) – niù polovinu
um, ìvot, Materija. Ova linija je posredni~ki prekoum koji, mada
svetlosan sam, ~uva od nas punu nedeljivu nadumnu Svetlost, zavisi
od nje uistinu, ali primaju}i je, deli, raspodeljuje, razbija je u
razdvojene aspekte, mo}i, mno{tva svakojakih vrsta, od kojih je na
svaki od njih mogu}e daljim umanjenjem svesti, poput onog do kojeg
stièmo u Umu, gledati kao na jedinu ili glavnu Istinu, a na sve drugo
kao njoj podre|eno ili suprotno. Na ovo delovanje prekouma mogu se
primeniti re~i iz Upani{ade: "Lice Istine je sakriveno zlatnim Kapkom",
ili one Vedske rtena rtam apihitam. Ovde postoji delovanje neke vrste
vidya-avidyamayi maya-e koje ~ini mogu}im preovla|ivanje avidya-e.
Upravo ovim primitivnim deobni~kim principom Umu se omogu}uje
da gleda, na primer, na Bezli~no kao na Istinu, na Li~no kao na samo
masku, ili na li~no Boànsko kao na najve}u Istinu, a na bezli~nost kao
na samo jedan aspekt; tako tako|e sve sukobljene filozofije i religije
izni~u, svaka uzdiù}i jedan aspekt ili potencijalnost Istine
predstavljene Umu kao ~itavo dovoljno obja{njenje stvari ili uzdiù}i
jedno od Boànstava Boànskog iznad svih ostalih kao istinskog Boga
kome ne moè biti nikog drugog ili nikog tako visokog ili vi{eg. Ovaj
deobni~ki princip proganja ~ovekovo umno znanje svukud i ~ak i kada
~ovek misli da je stigao do krajnjeg jedinstva, to je samo konstruisano
jedinstvo, zasnovano na Aspektu. Tako nau~nik traga za tim da
zasnuje jedinstvo znanja na nekom prvobitnom fizi~kom aspektu
stvari, Energiji ili Materiji, Elektricitetu ili Etru, ili Majavadin misli da
je stigao do apsolutne Advaite seku}i postojanje na dvoje, nazivaju}i
gornju stranu Bramanom, a donju stranu Majom. To je razlog za{to
umno znanje ne moè nikad da stigne do krajnjeg re{enja bilo ~ega,
jer aspekti Postojanja kako ih raspodeljuje prekoum su nebrojeni i
~ovek moè da nastavi da umnoàva filozofije i religije ve~no.
U samom prekoumu nema te zbrke, jer prekoum zna Jedno kao
podr{ku, su{tinu, osnovnu mo} svih stvari, ali u dinami~noj igri njemu
svojstvenoj on stavlja naglasak na njegovu deobni~ku mo} mno{tva i
traga za tim da svakoj mo}i ili Aspektu da njegovu punu priliku da se
ispolji, oslanjaju}i se na Jednost koja leì u osnovi da spre~i nesklad ili
sukob. Svako Boànstvo, dakle, stvara svoj sopstveni svet, ali bez
sukoba sa drugima; svaki Aspekt, svaka Ideja, svaka Sila stvari moè
da se oseti u njenoj punoj odvojenoj energiji ili rasko{i i da odradi
svoje vrednosti, ali to ne stvara nesklad, jer prekoum ima ose}aj
Beskrajnog, a u istinskom (ne prostornom) Beskrajnom mnogi
uskla|eni beskraji su mogu}i. Ova posebna sigurnost prekouma
me|utim ne moè se prenositi na niè ravni svesti koje podràva i
kojima rukovodi, jer kako ~ovek silazi na skali naglasak na podeli i
Pisma o Jogi 217
mno{tvu raste, a u Umu jednost koja leì u osnovi postaje nejasna,

apstraktna, neodre|ena i neodrediva, i jedina prividna konkretnost je
ona od pojavnog koje je po svojoj prirodi oblik i predstava – pogled
Jednog na sebe ve} je po~eo da nestaje. Um deluje kroz predstave i
konstrukcije, kroz razdvajanje i protkivanje svojih konstruisanih
podataka; on moè da na~ini sinteti~ku konstrukciju i da je vidi kao
celinu, ali kada potraì stvarnost stvari, uzima uto~i{te u
apstrakcijama – on nema konkretno vi|enje, iskustvo, kontakt za
kojim tragaju mistik i duhovni tragalac. Da bi znao Sopstvo i Stvarnost
direktno ili istinski, on mora da se uti{a i da odraàva ne{to svetlosti
ovih stvari ili da pro|e kroz nadma{anje sebe i preobraàj, a ovo je
jedino mogu}e ili putem vi{e Svetlosti koja silazi u njega, ili njegovim
usponom, preuzimanjem ili uranjanjem njega u vi{u Svetlost
postojanja. U Materiji, silaze}i ispod Uma, stièmo do vrhunca
raspar~avanja i podele; Jedno, mada potajno tamo, biva izgubljeno za
znanje i mi dobijamo puno}u Neznanja, ~ak fundamentalnu
Nesvesnost iz koje univerzum mora da evoluira svest i znanje.
5. Ako gledamo na Vaikuntu ili Goloku Vaikuntha, Goloka oba
kao na svet Boànskosti, Vi{nua ili Kri{ne, prirodno bismo bili
navedeni da traìmo njegovo mesto ili njegovo poreklo na ravni
prekouma. Prekoum je ravan najvi{ih svetova Bogova. Ali Vaikunta i
Goloka su ljudske koncepcije stanja bi}a koja su izvan ~ove~anstva.
Goloka je o~igledno svet Ljubavi, Lepote i Anande pun duhovnih
zra~enja (krava je simbol duhovne Svetlosti) ~iji su du{e tamo ~uvari
ili posednici, Gope i Gopije Gopas, Gopis . Nije neophodno pripisati
bilo koju pojedinu ravan ovom ispoljenju – zapravo, moè biti
njegovog odraza ili posedovanja ili njegovih uslova na bilo kojoj ravni
svesti – umnoj, vitalnoj ili ~ak suptilnoj fizi~koj ravni. Obja{njenje toga
koje pominjete nije stoga isklju~eno, ono je sasvim izvodljivo.
6. Nije mogu}e smestiti Nirvanu kao svet ili ravan, jer poriv ka
Nirvani je ka povla~enju od sveta i svetovnih vrednosti; ona je stoga
stanje svesti, ili bolje re}i nadsvesti, bez obitavali{ta ili nivoa. Mogu}a
je vi{e od jedne vrste Nirvane (nestanka ili rastapanja). ôvek, budu}i
da je umno bi}e u telu, manomaya purusa, ~ini taj poku{aj povla~enja
iz kosmosa kroz oduhovljeni um, on ne moè da ~ini druga~ije i to je
ono {to mu daje izgled nestanka ili rastapanja, laya, nirvana; jer
nestanak uma i svega {to zavisi od njega, uklju~uju}i i razdvaja~ki ego,
u ne~em Onostranom je prirodan put, skoro nezamenljiv put za takvo
povla~enje. U nekoj afirmativnijoj jogi koja traga za prevazilaènjem,
ali ne i povla~enjem, ne bi bilo ove neophodnosti, jer tamo bi bio put,
na koji je ve} ukazano, samo-nadma{anja ili preobraàja umnog bi}a.
Ali mogu}e je tako|e pro}i kroz to kroz izvesno iskustvo Nirvane,
apsolutnu ti{inu uma i prestanak aktivnosti, konstrukcija, predstava,
koji moè biti tako potpun da ne samo za utihnuli um ve} tako|e i
pasivna ~ula svet biva ispra`njen od svoje ~vrstine i stvarnosti, a stvari
izgledaju samo kao nesupstancijalne forme bez ikakvih stvarnih
prebivali{ta ili, u drugom slu~aju, kako plutaju u Ne~emu {to je
bezimeno beskrajno: to beskrajno ili, u drugom slu~aju, ne{to jo{ dalje
izvan je To koje je jedino stvarno; apsolutna smirenost, mir,
oslobo|enje bili bi rezultiraju}e stanje. Delovanje bi se nastavilo, ali
nikakvo iniciranje ili u~e{}e u njemu od strane tihe oslobo|ene svesti;
bezimena mo} bi radila sve dok ne bi po~eo silazak odozgo koji bi
preobrazio svest, ~ine}i njenu ti{inu i slobodu osnovom za svetlosno
znanje, delovanje, Anandu. Ali takav prelaz bi bio redak; u obi~nom
slu~aju ti{ina uma, oslobo|enje svesti, odricanje od njenog verovanja u
krajnju vrednost ili istinu nesavr{enih predstava ili konstrukcija uma
bili bi dovoljni da se omogu}i vi{e delovanje.
7. Sada o kosmi~koj svesti i Nirvani. Kosmi~ka svest je sloèna
stvar. Za po~etak, ona ima dve strane, iskustvo Sopstva slobodnog,
beskrajnog, tihog, neaktivnog, jednog u svemu i izvan svega, i
direktno iskustvo kosmi~ke Energije i njenih sila, delovanja i
uobli~enja, a ovo drugo iskustvo nije potpuno dok ~ovek nema ose}aj
da je istog obima sa univerzumom ili da ga proìma, nadma{a i sadrì.
Do tada moè biti direktnih kontakata, op{tenja, razmena sa
kosmi~kim silama, bi}ima, pokretima, ali ne puno jedinstvo uma sa
kosmi~kim Umom, ìvota sa kosmi~im @ivotom, tela i fizi~ke svesti sa
kosmi~kom materijalnom Energijom i njenom supstancom. Opet, moè
biti spoznaje Kosmi~kog Sopstva koja nije pra}ena spoznajom
dinami~ne sveop{te jednosti. Ili, naprotiv, moè biti ne{to dinami~nog
uop{tavanja svesti bez iskustva slobodnog stati~nog Sopstva
sveprisutnog svuda – preokupiranost ve}im energijama koje bi ~ovek
tako doìveo i zadovoljstvo u njima bi blokiralo put ka tom
oslobo|enju. Tako|e poistove}enje ili uop{tenje moglo bi postojati vi{e
na jednoj ravni ili nivou nego na drugom, prevashodno umnom ili
prevashodno emocionalnom (kroz sveop{te saose}anje ili ljubav) ili
vitalnom druge vrste (iskustvo univerzalnih ìvotnih sila) ili fizi~kom.
Ali u svakom slu~aju, ~ak i sa punom spoznajom i iskustvom trebalo bi
da bude o~igledno da bi ova kosmi~ka igra bila ne{to {to bi ~ovek na
kraju osetio kao ograni~eno, neznala~ko, nesavr{eno po svojoj samoj
prirodi. Slobodna du{a bi na nju mogla da gleda nedodirnuta i
Pisma o Jogi 219
nepokretana njenim nesavr{enostima i promenljivo{}u, da obavi ne{to

ukazanog posla, poku{a da pomogne svima ili bude instrument
Boànskog, ali niti rad niti instrumentacija ne bi imali ni{ta poput
savr{enstva ili ~ak pune svetlosti, mo}i, blaènstva Boànskog. To bi se
moglo ste}i samo usponom u vi{e ravni kosmi~kog postojanja ili
njihovim silaskom u ~ovekovu svest – a, ako ovo ne bi bilo sagledano
ili prihva}eno, poriv ka Nirvani bi i dalje ostao kao put za bekstvo.
Drugi put bi bio uspon nakon smrti na ove vi{e ravni – nebesa religija
ne ozna~avaju napokon ni{ta drugo do li takav poriv ka ve}em,
svetlosnom, blaènom Boànskom Postojanju.
Ali, mogao bi neko da upita, ako bi vi{e ravni ili sam prekoum
trebalo da ispolje svoju svest sa svom njihovom mo}i, svetlo{}u,
slobodom i prostranstvom i ako bi te stvari trebalo da si|u u
individualnu svest ovde, zar to ne bi u~inilo nepotrebnim i kosmi~ko
poricanje ili kretnju ka Nirvani i poriv ka nekoj Boànskoj
Transcendenciji? Ali kao ishod, mada bi ~ovek mogao ìveti u
jedinstvu sa Boànskim u svetlosnoj {irokoj slobodnoj svesti koja grli
univerzum u sebi i biti kanal velikih energija ili tvorevina, duhovnih ili
spolja{njih, ipak bi ovaj svet ovde ostao u osnovi isti – postojao bi jaz
razlike izme|u Duha unutra i njegovog medija i gra|e na koje bi
delovao, izme|u unutra{nje svesti i sveta u kome radi. Postignu}e
unutra{nje, subjektivno, individualno moglo bi biti savr{eno, ali
dinami~ki ishod nedovoljan, skroz druga~iji, me{avina, ne savr{eni
sklad unutra{njeg i spolja{njeg, novi integralni ritam postojanja ovde
koji bi se mogao nazvati istinski boànskim. Jedino svest poput
nadumne, neuslovljena i u savr{enom jedinstvu sa svojim izvorom,
Svest Istine opunomo}ena da stvara svoja sopstvena slobodna
odre|enja bila bi u stanju da uspostavi neki savr{eni sklad i ritam vi{e
hemisfere na ovoj najniòj pre~agi niè hemisfere. Da li }e tako da
uradi ili ne zavisi od zna~aja evolutivnog postojanja; zavisi od toga da
li je to postojanje ne{to nesavr{eno po svojoj samoj prirodi i osu|eno
na osuje}enje – u kom slu~aju ili negativni put prevazilaènja kroz
neku vrstu Nirvane ili pozitivni put prevazilaènja, mo`da kroz
probijanje blje{tavog oklopa prekouma, hiranmaya patra, u ono {to je
iznad njega bi bio krajnji cilj du{e koja beì iz ovog besmislenog
univerzuma; ukoliko uistinu poput Amitaba Bude Amitabha Buddha
~oveka ne bi dràla samilost ili u protivnom Boànska Volja iznutra da
nastavi da pomaè i da u~estvuje u naporu ka gore prema Svetlosti
onih ovde koji su jo{ uvek u mraku Neznanja. Ako je, naprotiv, ovaj
svet Lila duhovne involucije i evolucije u kome jedna mo} za drugom,
pa sve do najvi{e, ima da se pojavljuju, kao {to su se Materija, @ivot i
Um ve} pojavili iz prividno neodre|ene Nesvesnosti, onda je mogu}a
druga kulminacija.
Poriv ka Nirvani ima dve pokreta~ke sile iza sebe. Jedna je
ose}aj nesavr{enosti, tuge, smrti, patnje ovog sveta – izvorna
pokreta~ka sila Bude. Ali za bekstvo od ovih te{ko}a Nirvana ne bi
morala biti neophodna, ako postoje vi{i svetovi na koje se ~ovek moè
uspeti, gde nema takve nesavr{enosti, tuge, smrti ili patnje. Ali ova
druga mogu}nost bekstva se sre}e sa idejom da su ti vi{i svetovi
tako|e prolazni i deo Neznanja, da ~ovek mora da se vra}a ovde uvek
dok ne prevazi|e Neznanje, da su Stvarnost i kosmi~ko postojanje kao
Istina i La`nost, suprotne, nepodudarne. Ovo uvodi drugu pokreta~ku
silu, silu poziva za prevazilaènjem. Ako Transcendentno nije samo
natkosmi~ko ve} i udaljeno Neop{tivo, avyavaharyam, koje ~ovek ne
moè dosti}i osim poricanjem svega {to je ovde, onda je neka vrsta
Nirvane, ~ak apsolutna Nirvana neizbe`na. Ako je, s druge strane,
Boànsko transcendentno, ali ne i da je s njim nemogu}e op{titi, poziv
}e i dalje biti tu, a du{a }e napustiti kosmi~ku igru punu uspona i
padova radi blaènosti transcendentnog postojanja, ali apsolutna
Nirvana ne bi bila neophodna; blaèno jedinstvo sa Boàsnkim se nudi
kao put pred tragaocem. Ovo je razlog za{to Kosmi~ka Svest nije
dovoljna, a poriv od nje je tako snaàn – jedino se moè desiti
suprotno ako se zlatni kapak naduma pre|e i otvori i ako se namerava
dinami~ki dodir sa nadumom i silazak njegove Svetlosti i Mo}i ovde.
***
Boànsko je svuda na svim ravnima svesti, vi|amo ga na razli~ite

na~ine i kroz razli~ite aspekte Njegovog bi}a. Ali postoji Svevi{nji koji
je iznad svih ovih ravni i na~ina i aspekata i iz kojeg oni dolaze.
***
Boànsko moè biti i jeste svuda, maskirano ili polu-ispoljeno ili

po~inju}i da biva ispoljeno, na svim ravnima svesti; na nadumnoj ono
poìnje da biva ispoljeno bez maske ili vela u svojoj sopstvenoj svarupi
svarupa .
***
Pisma o Jogi 221
Ne mislim da se uvek mogu izvu}i isti odnosi izme|u jednog sistema

duhovnog i okultnog znanja i drugog. Svi se bave istim materijalom,
ali postoje razlike stanovi{ta, razlike dometa pogleda, razilaènje u
umnoj ideji onoga {to se vidi i doìvi, neskladne pragmati~ne svrhe i
stoga razlika u stazama koje se nadgledaju, raskr~uju ili slede; sistemi
variraju, svaki konstrui{e svoju sopstvenu {emu i tehniku.
U drevnom indijskom sistemu postoji samo jedno trojedino
vrhunsko supernal , Sat}itananda. Ili ako govorite o gornjoj hemisferi
kao vrhunskom, postoje tri: ravan Sat, ravan ]it i ravan Ananda.
Nadum bi se mogao dodati kao ~etvrta, po{to se on oslanja na druge
tri i pripada gornjoj hemisferi. Indijski sistem nije pravio razliku
izme|u dve sasvim razli~ite mo}i i nivoa svesti, jedne koju moèmo
zvati prekoum i druge, istinskog naduma ili Boànske Saznajnosti
(Gnoze, Gnosis). To je razlog za{to su se zbunili oko Maje (Sila
prekouma ili Vidja-Avidja), i smatrali je za vrhovnu stvarala~ku mo}.
Tako se zaustaviv{i na onome {to je jo{ uvek bilo polu-svetlost izgubili
su tajnu preobraàja – ~ak iako su joge Vai{nava i Tantre gr~evito
tragale za time da je opet prona|u i bile su ponekad na granici
uspeha. Za ostale, ovo, mislim, je bilo kamen spoticanja za sve
poku{aje otkri}a dinami~ke boànske Istine; ne znam ni za koga ko
nije zami{ljao, ~im bi osetio svetlosti prekouma kako se spu{taju, da je
to istinsko prosvetljenje, Gnoza, sa rezultatom da su ili zastali tu i nisu
mogli dalje, ili u protivnom zaklju~ili da je to tako|e samo Maja ili Lila
i da je jedina stvar koja ima da se uradi da se dopre izvan nje u neku
nepokretnu i neaktivnu ti{inu Svevi{njeg.
Mo`da je ono na {ta bi se moglo misliti pod vrhunskima
supernals pre tri fundamentala fundamentals sada{njeg ispoljenja. U
indijskom sistemu oni su I{vara, [akti i \iva, ili u protivnom,
Sat}itananda, Maja i \iva. Ali u na{em sistemu koji traga za tim da
ode izvan sada{njeg ispoljenja, oni bi se vrlo lako mogli uzeti zdravo
za gotovo i, gledano sa ta~ke gledi{ta ravni svesti, tri najvi{a – Ananda
(sa Sat i ]it koji po~ivanju na njoj), nadum i prekoum bi se mogli
nazvati tri Supernala (iliti Vrhunskih). Prekoum stoji na vrhu niè
hemisfere, i morate da pro|ete kroz prekoum i izvan njega, ako }ete
da dostignete nadum, dok su jo{ iznad i izvan naduma svetovi
Sat}itanande.
Vi govorite o jazu ispod prekouma. Ali ima li jaza – ili bilo kog
drugog jaza osim ljudske nesvesnosti? U svim nizovima ravni ili
stepena svesti nigde zbilja nema nikakvog jaza, uvek postoje spajaju}a
stepenovanja i ~ovek se moè uspinjati korak po korak. Izme|u
prekouma i ljudskog uma postoji neki broj sve svetlosnijih
stepenovanja; ali, po{to su ona nadsvesna u odnosu na ljudski um
(osim jednog ili dvoje najniìh o kojima dobija neke direktne dodire),
on je sklon da na njih gleda kao na superiornu Nesvesnost. Tako jedna
od Upani{ada govori o svesti I{vare kao o susupti, dubokom Snu, jer
jedino u Samadiju ~ovek obi~no ulazi u nju, sve dok ne poku{a da
okrene svoju budnu svest u vi{e stanje.
Postoje zapravo dva sistema istovremeno aktivna u organizaciji
bi}a i njegovih delova: jedan je koncentri~an, niz prstenova ili
omota~a sa psihi~kim u centru; drugi je vertikalan, uspon i silazak,
kao stepeni{te, niz ravni jedne iznad druge sa nadumom-prekoumom
kao krunskim modusom prelaza izvan ljudskog u Boànsko. Za ovaj
prelaz, ako treba da bude istovremeno preobraàj, postoji samo jedan
put, jedna staza. Prvo, mora biti preobra}anje ka unutra, odlazak
unutra da se prona|e najunutarnjije psihi~ko bi}e i da se iznese na
povr{inu, razotkrivaju}i u isto vreme unutra{nji um, unutra{nji vital,
unutra{nje fizi~ke delove prirode. Dalje, mora postojati uspon, niz
preobra}anja na gore i okretanja dole da se preobrate niì delovi. Kada
~ovek na~ini unutra{nje preobra}anje, on psihizira ~itavu niù prirodu
tako da je na~ini spremnom za boànsku promenu. Odlaze}i na gore,
~ovek prelazi izvan ljudskog uma i na svakom stadijumu uspona
postoji preobra}anje u novu svest i ubrizgavanje ove nove svesti u
~itavu prirodu. Tako, diù}i se izvan intelekta kroz osvetljeni vi{i um
do intuitivne svesti, po~injemo da gledamo na sve ne iz intelektualne
oblasti ili kroz intelekt kao instrument, ve} sa ve}e intuitivne visine i
kroz intuiviziranu volju, ose}anje, emociju, oset i fizi~ki kontakt. Tako,
nastavljaju}i od Intuicije do ve}e prekoumne visine, postoji novo
preobra}anje i gledamo i doìvljavamo sve iz prekoumne svesti i kroz
um, srce, vital i telo nabijene prekoumnom mi{lju, vi|enjem, voljom,
ose}anjem, osetom, igrom sila i kontaktom. Ali poslednje preobra}anje
je nadumno, jer ~im je ono tu – ~im se priroda supramentalizuje, mi
smo izvan Neznanja i preobra}anje svesti vi{e nije potrebno, mada je
dalja boànska progresija, ~ak i beskona~an razvoj, i dalje mogu}a.
***
Postoji svet Neznanja, postoje tako|e i svetovi Istine. Tvorevina nema

po~etka ni kraja. Jedino se za neku pojedinu tvorevinu moè re}i da
ima po~etak i kraj.
Pisma o Jogi 223
***
Morate imati na umu da postoje odrazi Vi{ih svetova na niìm ravnima

koji se lako mogu doìveti kao vrhovni za taj stadijum evolucije. Ali
vrhovna Sat}itananda nije svet, ona je natkosmi~ka. Svet Sat
(Satyaloka) je najvi{i na skali povezanoj sa ovim univerzumom.
***
To je prvobitna Tapoloka u kojoj je princip ]it i njegova mo} Tapasa,

ali postoje drugi svetovi Tapasa na drugim ravnima ispod. Postoji
jedan u umnoj, drugi u vitalnoj oblasti. Iz jednog od ovih svetova
Tapasa mora da su do{la bi}a koja ste videli.
***
Postoji vitalna ravan (samopostoje}a) iznad materijalnog univerzuma

koji vidimo; postoji umna ravan (samopostoje}a) iznad vitalne i
materijalne. Ove tri zajedno – umna, vitalna, fizi~ka – se nazivaju
trostrukim univerzumom niè hemisfere. One su uspostavljene u
zemaljskoj svesti evolucijom – ali one postoje po sebi pre evolucije,
iznad zemaljske svesti i materijalne ravni kojoj Zemlja pripada.
***
Ako gledamo na gradaciju svetova ili ravni kao na celinu, vidimo ih

kao veliki povezani sloèni pokret; vi{i sunovra}uju svoje uticaje na
niè, niì reaguju na vi{e i razvijaju ili ispoljavaju u sebi unutar svoje
sopstvene formule ne{to {to odgovara superiornoj mo}i i njenom
delovanju. Materijalni svet je evoluirao ìvot iz poslu{nosti na pritisak
sa vitalne ravni, um iz poslu{nosti na pritisak sa umne ravni. Sada
poku{ava da evoluira nadum iz poslu{nosti na pritisak sa nadumne
ravni. Detaljnije izloèno, pojedine sile, pokreti, mo}i, bi}a nekog
vi{eg sveta mogu da se bace na niì da bi se ustanovili podesne i
odgovaraju}e oblike koji }e ih povezati sa materijalnim domenom i,
dakle, da reprodukuju ili projektuju svoje delovanje ovde. A svaka
stvar stvorena ovde ima suptilnije omota~e ili oblike sebe same koji je
podràvaju, a koji ~ine da ona istraje i da se poveè sa silama koje
deluju odozgo. ôvek, na primer, ima, osim svog grubog fizi~kog tela,
suptilnije omota~e ili tela uz koje ìvi iza vela u direktnoj vezi sa
nadfizi~kim ravnima svesti i moè da bude pod uticajem njihovih
mo}i, pokreta i bi}a. Ono {to se de{ava u ìvotu uvek ima iza sebe
prethodno postoje}e pokrete i oblike na okultnim vitalnim ravnima;
ono {to se odigrava u umu ima za pretpostavku prethodno postoje}e
pokrete i oblike na okultnim umnim ravnima. To je jedan aspekt stvari
koji postaje sve o~igledniji, uporniji i bitniji {to vi{e napredujemo u
dinami~noj jogi.
Ali sve ovo se ne sme uzeti u suvi{e krutom i mehani~kom
smislu. To je ogroman plasti~an pokret pun igre mogu}nosti i mora se
dohvatiti sa fleksibilnim i suptilnim taktom ili ose}ajem u svesti koja
vidi. On se ne moè svesti na suvi{e strogu logi~ku ili matemati~ku
formulu. Dve ili tri ta~ke se moraju pritisnuti kako se ova plasti~nost
ne bi izgubila za na{ pogled.
Prvo, svaka ravan, uprkos svojoj vezi sa drugim iznad i ispod
sebe, ipak je svet za sebe, sa svojim sopstvenim pokretima, silama,
bi}ima, tipovima, oblicima koji postoje kao radi nje ili radi sebe samih,
pod njenim sopstvenim zakonima, za njeno sopstveno ispoljenje bez
prividnog obzira za druge ~lanove velikog niza. Tako, ako gledamo na
vitalnu ili suptilnu fizi~ku ravan, vidimo njene velike oblasti (ve}i
deo), kako postoje u sebi samima, bez ikakve veze sa materijalnim
svetom i bez ikakvog pokreta da ga menjaju ili da na njega uti~u, jo{
manje da ubace odgovaraju}e ispoljenje u fizi~ku formulu. Najvi{e
moèmo re}i da postojanje bilo ~ega na vitalnoj, suptilnoj fizi~koj ili
bilo kojoj drugoj ravni stvara mogu}nost za odgovaraju}i pokret
ispoljenja u fizi~kom svetu. Ali jo{ ne{to je potrebno da bi se pretvorila
ta stati~na ili latentna mogu}nost u dinami~ni potencijal ili stvarni
poriv ka materijalnoj tvorevini. To ne{to bi moglo biti poziv sa
materijalne ravni, npr., neka sila ili neko u fizi~kom postojanju ko
dolazi u dodir sa nadfizi~kom mo}i ili svetom ili delom njega i ko je
pokrenut da je spusti u zemaljski ìvot. Ili to moè biti impuls u vitalu
ili na samoj drugoj ravni, npr., vitalno bi}e koje je pokretano da pro{iri
svoje delovanje ka Zemlji i da uspostavi tamo kraljevstvo za sebe ili
igru sila za koje stoji u svom sopstvenom domenu. Ili to moè biti
pritisak odozgo; recimo, neka nadumna ili umna mo} koja ubacuje
svoju formaciju odozgo i razvija oblike i pokrete na vitalnoj ravni kao
sredstvu prelaza ka svom samostvaranju u materijalnom svetu. Ili to
mogu biti sve ove stvari deluju}i skupa, u kom slu~aju postoji ve}a
verovatno}a za delotvornu tvorevinu.
Dalje, kao posledica, sledi da se zemaljsko postojanje ti~e samo
ograni~enog dela delovanja vitalne ili druge vi{e ravni. Ali ~ak i ovo
Pisma o Jogi 225
stvara masu mogu}nosti koja je daleko ve}a nego {to Zemlja moè u
jednom trenutku da ispolji ili sadrì u svojim manje plasti~nim
formulama. Ne ostvaruju se sve ove mogu}nosti; neke omanu sasvim i
ostave u najboljem slu~aju ideju od koje ne bude ni{ta; neke poku{aju
ozbiljno i budu odbijene i potu~ene i, makar i nek su bile u akciji na
neko vreme, ne bude ni{ta od njih. Druge izdejstvuju polovi~no
ispoljenje, i ovo je najuobi~ajeniji rezultat, tim pre {to ove vitalne ili
druge nadfizi~ke sile dolaze u sukob i moraju ne samo da savladaju
otpor fizi~ke svesti i materije, ve} i svoj me|usobni krvavi otpor jedne
prema drugoj. Izvestan broj uspeva da ubaci svoje rezultate u
potpuniju i uspe{niju tvorevinu, tako da ako poredite ovu tvorevinu sa
njenim originalom na vi{oj ravni, postoji ne{to kao bliska sli~nost ili
~ak prividno ta~na reprodukcija ili prevod iz nadfizi~ke na fizi~ku
formulu. A ipak ~ak i tamo ta~nost je samo prividna; sama ~injenica
prevoda u drugu supstancu i drugi ritam ispoljenja ~ini razliku. To je
ne{to novo {to se ispoljilo i to je ono {to ~ini tvorevinu vrednom.
Kakva bi, na primer, bila korist nadumne tvorevine na Zemlji ako bi to
bila sasvim ista stvar kao nadumna tvorevina na nadumnoj ravni? Ona
je to, u principu, ali ipak ne{to drugo, trijumfalno novo samootkri}e
Boànskog u uslovima kojih nema drugde.
Nema sumnje, suptilno fizi~ko je najbliè fizi~kom i najvi{e
poput njega. Ali ipak uslovi su druga~iji, a stvar isuvi{e druga~ija. Na
primer, suptilno fizi~ko ima slobodu, plasti~nost, intenzitet, mo}, boju,
{iroku i mnogostruku igru (tamo postoje hiljade stvari kojih nema
ovde) za koje, za sada, nemamo mogu}nost na Zemlji. A ipak ima
ne~eg ovde, potencijal Boànskog koji ovo drugo, uprkos svojim ve}im
slobodama, nema, ne{to {to ~ini tvorevinu teòm, ali u krajnjem
rezultatu opravdava trud.
***
Ve}ina stvari se desi u vitalu pre nego {to se desi u fizi~kom, ali ne
ostvari se u fizi~kom sve {to se dogodi u vitalu, ili ne na isti na~in.
Postoji uvek, ili barem obi~no, promena u obliku, vremenu,
okolnostima uzled razli~itih uslova fizi~ke ravni.
***
Ova opaànja su ta~na u celini. Svaka ravan je istinita u sebi, ali samo
u delimi~noj istini prema nadumu. Kada ove vi{e istine u|u u fizi~ko
one poku{aju da se ostvare tamo, ali to mogu da u~ine samo delimi~no
i pod uslovima materijalne ravni. Jedino nadum je taj koji moè da
prevazi|e tu te{ko}u.
***
Nebeski svetovi su iznad tela. Ono ~emu delovi tela odgovaraju su

ravni – suptilna fizi~ka, vi{a, srednja i nià vitalna, umna. Svaka ravan
je u komunikaciji sa raznoraznim svetovima koji joj pripadaju.
***
Spolja{nja svest, unutra{nja svest, nadsvesno je ono na {ta se misli.1

Termini budno stanje, snevanje, spavanje se primenjuju zato {to je u
obi~noj svesti ~oveka jedino spolja{nje budno, unutra{nje bi}e je
uglavnom ispodsvesno i deluje direktno samo u stanju spavanja kada
se njeni pokreti ose}aju kao stvari sna i vizije; dok je nadsvesno
(nadum, prekoum, itd.) izvan ~ak i tog opsega i za um je kao duboki
san.
1
Vaisvanara, Taijasa i Prajna iz Mandukja Upani{ade.
***
Ali za{to èlite da poveète ove stvari sa du{om? Ova ~etiri imena1 su
data za ~etiri stanja transcendentnog i univerzalnog Bramana ili
Sopstva – ona su tek stanja Bi}a i Svesti – Sopstvo koje podràva
budno stanje ili sthula svest, Sopstvo koje podràva Stanje Snevanja ili
suptilnu svest, Sopstvo koje podràva Stanje Dubokog Sna ili Kauzalnu
svest, karana, i Sopstvo u nadkosmi~koj svesti. Individualno naravno
u~estvuje, ali ovo su stanja Sopstva, ne Sopstvo i du{a. Zna~enje ovih
izraza je utvr|eno u Mandukja Upani{adi.
1
Vaisvanara, Taijasa, Prajna i Kutastha.
***
Ova dva niza tri imena zna~e iste stvari. Vi{va ili Virat=Duh
spolja{njeg univerzuma, Hiranjagarba ili Tei|asa (Svetlosni)=Duh na
unutra{njim ravnima, Pra|na ili I{vara=Nadkosmi~ki Duh, Gospodar
Pisma o Jogi 227
svih stvari i najvi{e Sopstvo od kojeg sve zavisi. Umno ne moè biti
I{vara.
***
Virat je spolja{nje ispoljenje i ako smatramo sve to za Bramana ne

znaju}i {ta je iza ispoljenja pa{}emo u intelektualnu gre{ku Panteizma,
ne shvataju}i da je Boànsko vi{e od ovog spolja{njeg ispoljenja i da se
ne moè znati samo njim. U vitalu moèmo pasti u gre{ku prihvatanja
onog {to je mra~no i nesavr{eno na ravnoj nozi sa onim {to je
okrenuto svetlosti i boànskom savr{enstvu. Tako|e moè biti i drugih
gre{aka koje iz toga proisti~u.
III
Pod nadumom se podrazumeva puna Svest Istine Boànske Prirode u

kojoj ne moè biti mesta za princip podele i neznanja; on je uvek puna
svetlost i znanje superiorno u odnosu na svu umnu supstancu ili umni
pokret. Izme|u naduma i ljudskog uma postoji izvestan broj oblasti,
ravni ili slojeva svesti – ~ovek moè da gleda na njih na razne na~ine –
u kojima element ili supstanca uma i shodno tome njegovi pokreti
tako|e postaju sve vi{e i vi{e prosvetljeni i mo}ni i {iroki. Prekoum je
najvi{a od tih oblasti; on je pun svetlosti i mo}i i svetlosti i mo}i u
mnoìni, prim. prev. ; ali sa ta~ke gledi{ta onog {to je iznad njega, on
je linija du{inog okretanja od potpunog i nedeljivog znanja i njegovog
silaska ka Neznanju. Jer mada on vu~e iz Istine, on je ono gde po~inje
razdvajanje aspekata Istine, sila i njihovog delovanja kao da su
nezavisne istine, i ovo je proces koji se zavr{ava, kako ~ovek silazi do
obi~nog Uma, @ivota i Materije, u potpunom deljenju, raspar~avanju,
razdvajanju od nedeljive Istine iznad. Nema vi{e su{tinskog, totalnog,
savr{eno uskla|uju}eg i ujedinjuju}eg znanja, ili, pre bi se reklo,
znanja zauvek harmoni~nog, jer je uvek jedno, {to je karakter naduma.
U nadumu, umne podele i suprotnosti prestaju, problemi koje stvara
na{ dele}i i raspar~avaju}i um nestaju, a Istina se vidi kao svetlosna
celina. U prekoumu nema jo{ uvek stvarnog pada u Neznanje, ali
u~injen je prvi korak koji }e pad u~initi neizbe`nim.
***
Nadum je Jedna Istina koja razme{ta i odre|uje ispoljenje svojih Mo}i
– svih tih Mo}i koje rade kao vi{estruka Jednost, u harmoniji, bez
suprotstavljanja ili sudaranja, u skladu sa Jednom Voljom uro|enom u
svemu. Prekoum uzima ove Istine i Mo}i i stavlja svaku u rad kao silu
u sebi sa svojim nu`nim posledicama – moè biti sklada u njihovom
delovanju, ali je on pre sinteti~ki i uglavnom delimi~an nego uro|en i
neizbeàn i kako ~ovek silazi sa najvi{eg prekouma, razdvajanje,
sudaranje i sukob ovih sila rastu, razdvojenost dominira, neznanje
raste, postojanje postaje borbeni sukob mogu}nosti, me{avina
sukobljavaju}ih poluistina, nere{ena i naoko nere{iva zagonetka i
slagalica.
***
Kad nam nadum ne bi dao ve}u i potpuniju istinu od bilo koje od niìh
ravni, ne bi bilo vredno poku{avati da se on dosegne. Svaka ravan ima
svoje sopstvene istine. Neke od njih nisu vi{e istinite na vi{oj ravni;
npr. èlja i ego su bili istine umnog, vitalnog i fizi~kog Neznanja –
~ovek tamo bez ega ili èlje bi bio tamasi~ni automat. Kako se dièmo
vi{lje, ego i èlja se vi{e ne ~ine kao istine, oni su la`nosti koje
izobli~uju istinsku osobu i istinsku volju. Borba izme|u Mo}i Svetlosti i
Mo}i Tame "Mo}i" u mnoìni, prim. prev. je istina ovde – kako se
uspinjemo iznad, ona postaje sve manje i manje istina, a u nadumu
ona nema istine uop{te. Druge istine ostaju, ali menjaju svoj karakter,
va`nost, mesto u celini. Razlika ili kontrast izme|u Li~nog i Bezli~nog
je istina prekouma – nema razdvojene istine o njima u nadumu, oni su
nerazdvojno jedno. Ali onaj ko nije ovladao istinama prekouma i
proìveo ih ne moè da stigne do nadumne Istine. Nekompetentni
ponos ~ovekovog uma pravi o{tru razliku i èli da nazove sve drugo
neistinom i da sko~i odjednom do najvi{e istine {ta god ona bila – ali
to je ambiciozna i arogantna gre{ka. ôvek mora da se penje
stepenicama i da ~vrsto postavi nogu na svaki stepenik kako bi do{ao
do vrha.
***
Ne razumem. Li~no Boànsko ne zna~i Avatar. Ono {to sam rekao je

da je rascep izme|u dva aspekta Boànskog tvorevina prekouma koji
uzima razne aspekte Boànskog i odvaja ih u odvojene entitete. Tako
on deli Sat, ]it i Anandu, te oni postaju tri razli~ita aspekta druga~ija
Pisma o Jogi 229
jedan od drugog. Zapravo u Stvarnosti nema odvojenosti, tri aspekta

su tako stopljeni jedan u drugi, tako nerazdvojno jedno da su oni
jedna jedina nepodeljena stvarnost. Isto je i sa Li~nim i Bezli~nim,
Saguna i Nirguna, Tihim i Aktivnim Bramanom. U Stvarnosti oni nisu
kontrastirani i nespojivi aspekti; ono {to nazivamo Li~no{}u i ono {to
nazivamo Bezli~no{}u su nerazdvojno stopljeni zajedno u jednu jedinu
Istinu. Zapravo ~ak je "stopljeni zajedno" pogre{an izraz, zato {to oni
nikad nisu bili razdvojeni da bi morali da se stapaju. Sve sva|e bilo o
tome da je Bezli~no jedina ta~na istina ili da je Li~no jedina najvi{a
istina su umom stvorene sva|e proistekle iz ovog dele}eg aspekta
prekouma. Prekoum ne pori~e ni{ta u aspektima kao {to to ~ini Um,
on ih dopu{ta sve kao aspekte Jedne Istine, ali razdvajaju}i ih on
zapo~inje sva|u u neznala~kijem i ograni~enijem i podeljenijem Umu,
zato {to Um ne moè da vidi kako dve suprotne strane mogu da
postoje zajedno u jednoj Istini, kako Boànsko moè da bude nirguno
guni; – nemaju}i iskustvo onoga {to se nalazi iza te dve re~i, on shvata
svaku u apsolutnom smislu. Bezli~no je Postojanje, Svest, Blaènstvo,
ne Osoba, ve} stanje. Osoba je ono Postoje}e, Svesno, Blaèno; svest,
postojanje, blaènstvo, kada se uzmu kao odvojene stvari su samo
stanja njegovog bi}a. Ali zapravo to dvoje (li~no bi}e i ve~no stanje) su
nerazdvojni i jedna su stvarnost.
***
Jedva da je mogu}e re}i {ta je prekoum jezikom Uma, ~ak i

oduhovljenog Uma, jer je to druga~ija svest sve u svemu i deluje na
druga~iji na~in. [ta god bi moglo da se kaè o njemu verovatno je da
ne}e biti shva}eno ili da }e biti pogre{no shva}eno. Jedino izrastanjem
u njega moèmo znati {ta je on, a to tako|e ne moè da se u~ini sve
do posle dugog procesa kojim um koji se uzvisuje i prosvetljuje ne
postane ~ista Intuicija (ne pome{ana stvar koja obi~no ide pod tim
imenom) i ne nakupi se u prekoumu; nakon toga prekoum se moè
podi}i u nadum ili se stopiti s njim dok ne pro|e kroz preobraàj.
U nadumu je sve sobom znano svojom svetlo{}u, nema podela,
suprotnosti ili razdvojenih aspekata kao u Umu, ~iji je princip podela
Znanja na delove i okretanje svakog dela protiv drugog. Prekoum
prilazi tome na njegovom vrhu i ~esto se brka sa nadumom, ali ne
moè da ga dosegne – osim kroz uzdizanje i preobraàj.
***
Upravo (ponekad direktno, ponekad indirektno) kroz mo} prekouma
koji osloba|a um od njegovih tesnih podela kosmi~ka svest se otvara u
tragaocu i on postaje svestan kosmi~kog duha i igre kosmi~kih sila.
Ba{ sa ravni prekouma, ili barem kroz nju, prvobitni pre-
razme{taj stvari u ovom svetu se vr{i; jer iz njega odre|uju}e vibracije
izvorno dolaze. Ali postoje odgovaraju}i pokreti na svim ravnima,
umu, vitalu, ~ak i fizi~kom i mogu}e je u veoma jasnom ili
prosvetljenom stanju niè svesti postati svestan ovih pokreta i
razumeti plan stvari i biti ili svesni instrument ili ~ak, u ograni~enoj
meri, odre|uju}a Volja ili Sila. Ali gra|a niìh ravni se uvek me{a sa
prekoumnim silama kada silaze, i umanjuje ili ~ak krivotvori i
izopa~uje njihovu istinu i mo}.
âk je mogu}e za prekoum da prenese na niè ravni svesti ne{to
od nadumne Svetlosti; ali, sve dok se nadum direktno ne ispolji,
njegova Svetlost biva modifikovana u samom prekoumu i jo{ dalje
modifikovana u primeni potrebama, zahtevima, okruùju}im
mogu}nostima pojedina~ne prirode. Uspeh ove umanjene i
modifikovane Svetlosti, npr. u pro~i{}avanju fizi~kog, ne moè biti
trenutan i apsolutan kao {to bi bilo puno i direktno nadumno
delovanje; on je i dalje relativan, uslovljen individualnom prirodom i
ravnoteòm univerzalnih sila, uz opiranje du{manskih sila, ko~en da
ne dostigne svoj savr{eni rezultat kroz nevoljnost niìh delovanja da
prestanu, ograni~en bilo u svom opsegu ili u svojoj efikasnosti
nedostatkom potpunog pristanka u fizi~koj prirodi.
***
Prekoum se mora dosti}i i spustiti dole pre nego {to silazak naduma
uop{te bude mogu} – jer prekoum je prolaz kroz koji ~ovek prolazi od
Uma do naduma.
Upravo iz prekouma svi ovi razli~iti razme{taji stvarala~ke Istine
stvari poti~u. Iz prekouma oni silaze do Intuicije i prenose se od nje do
Prosvetljenog i Vi{eg Uma da bi se razmestili ovde za na{u
inteligenciju. Ali oni gube sve vi{e i vi{e svoje mo}i i izvesnosti u
prenosu kako silaze do niìh nivoa. Ono energije direktno opaène
Istine {to imaju biva izgubljeno u ljudskom umu; jer ljudskom
intelektu one se predstavljaju samo kao spekulativne ideje, ne kao
spoznata Istina, ne kao direktno vi|enje, dinami~ka vizija u paru sa
konkretnim neporecivim iskustvom.
Pisma o Jogi 231
***
Postoje razli~ite ravni prekouma. Jedna je umna, koja direktno stvara

sva uobli~enja koja se ispoljavaju ispod u umnom svetu – to je umni
prekoum. Iznad je prekoumna intuicija. Dalje iznad su ravni prekouma
koje su sve vi{e i vi{e povezane sa nadumom i imaju delimi~no
nadumni karakter. Najvi{i u prekoumnim oblastima je nadumni
prekoum ili prekoumna gnoza. Ali ovo su stvari koje ne moète da
shvatite dok ne steknete vi{e iskustvo. To ne moète da uradite za
sada. Jedino oni koji su dospeli potpuno u kosmi~ku svest mogu to da
urade, a ~ak i oni ne mogu to da urade isprva. ôvek mora da pro|e
potpuno kroz iskustvo vi{eg uma i prosvetljenog uma i intuicije pre
nego {to to bude moglo da se uradi.
***
To nije tako jednostavno – ali on prekoum moè, da bi bilo zgodnije,

da se podeli na ~etiri ravni – umni prekoum i tri o kojima ste pisali
(intuitivni prekoum, istinski prekoum i nadumni prekoum), ali ima
mnogo slojeva u svakom i svaki od njih se moè posmatrati kao ravan
po sebi.
***
To nije nemogu}e – savr{eno je mogu}e na bilo kojoj od ve}ih ravni –

beskraj je svuda, ~im ~ovek probije individualna ograni~enja.
Ima mnogo stadijuma u prelazu od umnog prekouma do
supramentalizovanog prekouma i odatle do naduma. Ne ùrite da
kaète: "Ovo je poslednji najvi{i prekoum."
***
Ono {to nazivate nadumnim prekoumom1 i dalje je prekoum – ne deo

istinskog naduma. ôvek ne moè da dopre u istinski nadum (osim u
nekoj vrsti transa ili Samadija) ukoliko prvo nije opredmetio
prekoumnu istinu u ìvotu, govoru, delovanju, spolja{njem znanju, a
ne samo da je doìveo u meditaciji i unutra{njem iskustvu.
1
Ovaj izraz je neprecizan naziv jer prekoum ne moè biti naduman: on moè
u najboljem slu~aju da primi ne{to svetlosti i istine iz vi{eg izvora.
***
U vreme kada su poslednja poglavlja "Sinteze Joge" ("The Synthesis of

Yoga") napisani u Arji ("Arya"), naziv "prekoum" nije bio prona|en,
tako da nema pomena o njemu. Ono {to se opisuje u tim poglavljima
je delovanje naduma kada silazi na ravan prekouma i preuzima
delovanja prekouma i preobraàva ih. Najvi{i nadum ili Boànska
gnoza u sebi postoje}a je ne{to {to leì jo{ izvan i sasvim iznad. Bila je
namera u kasnijim poglavljima da se pokaè kako je ~ak to te{ko i
koliko nivoa ima izme|u ljudskog uma i naduma i kako ~ak nadum
koji se spu{ta moè da se pome{a sa niìm delovanjem i pretvori u
ne{to {to je manje od istinske Istine. Ali ta kasnija poglavlja nisu
napisana.
***
Razlika izme|u prekouma i naduma nije na~injena u Arji zato {to se

u to vreme za ono {to sada nazivam prekoumom pretpostavljalo da je
inferiorna ravan naduma. Ali to je zato {to sam ih video iz Uma.
Istinski nedostatak prekouma, ograni~enje u njemu koje je stvorilo
svet neznanja, vidi se u potpunosti jedino kada ~ovek gleda na njega iz
fizi~ke svesti, od rezultata (Neznanja u Materiji) do uzroka
(prekoumna podela Istine). Na svojoj sopstvenoj ravni prekoum
izgleda da je samo podeljena, mnogostruka igra Istine, tako da Um
lako moè da ga smatra za nadumnu oblast. Um tako|e, kada je
preplavljen prekoumnim svetlostima, ose}a sebe kako ìvi u
iznena|uju}em otkrovenju boànske Istine. Te{ko}a dolazi kada se
bavimo vitalom i jo{ vi{e sa fizi~kim. Onda postaje imperativ suo~iti se
sa te{ko}om i na~initi o{tru razliku izme|u prekouma i naduma – jer
tada postaje o~igledno da prekoumna Mo} (uprkos svojim svetlostima
i rasko{ima) nije dovoljna da prevazi|e Neznanje zato {to je i sama
pod zakonom Podele iz koje je do{lo Neznanje. ôvek mora da pro|e
izvan i supramentalizuje prekoum kako bi um i sve ostalo moglo da
pro|e kroz krajnju promenu.
***
Pisma o Jogi 233
Verovatno ono {to on naziva prekoumom su prvi "iznad-umni" slojevi

svesti. Ili to mogu biti iskustva iz ve}ih oblasti Uma ili Vitala. Za
ljudski um svi su oni tako veliki da je lako da ih smatra za prekoum ili
~ak nadum. ôvek moè da dobije indirektne dodire prekouma ako se
otvori za kosmi~ku svest, jo{ vi{e ako kro~i slobodno u tu svest.
Direktno iskustvo prekouma ne moè da do|e dok barem deo bi}a ne
bude sme{ten u {irinu i mir.
***
Intuicija je iznad prosvetljenog Uma koji je naprosto vi{i Um podignut

do ve}e svetlosnosti i otvoreniji za modifikovane oblike intuicije i
inspiracije.
***
Intuicija je prva ravan na kojoj postoji stvarno otvaranje za punu

mogu}nost realizacije – ona je ono kroz koje ~ovek ide dalje – prvo do
prekouma, a potom do naduma.
***
Intuicija vidi istinu stvari direktnim unutra{njim kontaktom, ne kao

obi~na umna inteligencija traganjem i posezanjem za indirektnim
kontaktima kroz ~ula itd. Ali ograni~enje Intuicije u pore|enju sa
nadumom je to {to ona vidi stvari kroz bljeskove, ta~ku po ta~ku, ne
kao celinu. Tako|e u dolasku u um ona se me{a sa umnim kretanjem i
formira neku vrstu aktivnosti intuitivnog uma koja nije ~ista istina, ve}
ne{to izme|u vi{e Istine i umnog traganja. Ona moè da vodi svest
kroz neku vrstu prelaznog stadijuma i to je prakti~no njena funkcija.
***
Umno intuitivno znanje hvata direktno neki aspekt istine, ali bez
ikakve potpunosti ili izvesnosti i intuicija se lako me{a sa obi~nom
umnom gra|om koja moè biti podlo`na gre{kama; u primeni ona
lako moè biti poluistina ili biti tako pogre{no protuma~ena ili
pogre{no primenjena da postane gre{ka. Tako|e, um lako opona{a
intuiciju na takav na~in da je te{ko razlu~iti izme|u istinske ili la`ne
intuicije. To je razlog za{to ljudi od intelekta ne veruju umnoj intuiciji
i kaù da ona ne moè da se prihvati ili sledi ukoliko je ne testira i ne
potrvrdi intelekt. Ono {to dolazi iz prekoumne intuicije ima svetlost,
izvesnost, delotvornu silu Istine u sebi koju umna intuicija ~ak i u
svom najboljem izdanju nema.
***
Postoje umne, vitalne, suptilne fizi~ke intuicije, kao i intuicije iz vi{eg i

prosvetljenog Uma.
***
To poistove}enje buddhi sa vijnana i intuicijom je gre{ka koja je do{la

sa preteranim intelektualizmom filozofa i komentatora. Ne mislim da
buddhi uklju~uje intuiciju kao ne{to odvojeno po vrsti od intelekta –
intelektualisti su smatrali intuiciju samo za brz proces intelektualne
misli – i oni i dalje to misle. U Taitirija Upani{adi smisao vijnana je
veoma jasan – njena su{tina je rtam, duhovna Istina; ali kasnije
poistove}enje sa buddhi je postalo op{te.
***
Ne pretpostavljam da misle izri~ito na intuiciju; oni gledaju na buddhi

kao na sredstvo znanja, tako da uklju~uju svo znanje u njega, a kako je
vijnanamaya kosa omota~ Znanja, oni misle da to mora da zna~i
buddhi. O~igledno da ne zna~i. Opis koji ste citirali o~igledno zna~i
ne{to mnogo vi{lje od buddhi. To je satyam rtam brhat iz Upani{ada –
svest istine iz Veda.
IV
Izraz "sredi{nje bi}e" ("central being") u na{oj jogi obi~no se primenjuje

na deo Boànskog u nama koji podràva sve ostalo i preìvljava kroz
smrt i ro|enje. Ovo sredi{nje bi}e ima dva oblika – iznad, to je
\ivatman Jivatman , na{e istinsko bi}e, kojeg postajemo svesni kada
vi{e znanje sebe do|e – ispod, to je psihi~ko bi}e koje stoji u pozadini
uma, tela i ìvota. \ivatman je iznad ispoljenja u ìvotu i predsedava
nad njim; psihi~ko bi}e stoji u pozadini ispoljenja u ìvotu i podràva
ga.
Pisma o Jogi 235
Prirodni stav psihi~kog bi}a je da ose}a sebe kao Dete, Sina

Bo`jeg, Baktu; ono je deo Boànskog, jedno u su{tini, ali u dinamici
ispoljenja postoji uvek, ~ak i u istovetnosti, razlika. \ivatman,
naprotiv, ìvi u su{tini i moè da se stopi u istovetnost sa Boànskim;
ali on, tako|e, onog trenutka kada predsedava nad dinamikom
ispoljenja, zna sebe kao jedno sredi{te vi{estrukog Boànskog, ne kao
Parame{varu. Va`no je upamtiti tu razliku; jer, ina~e, ako postoji i
najmanje vitalnog egoizma, ~ovek moè da po~ne da misli o sebi kao o
Avataru ili da pomeri pame}u kao Hridaja kod Ramakri{ne.
***
Re~ \iva ima dva zna~enja na jezicima sanskritskog porekla – "ìva

stvorenja"1 i duh individualizovan i koji odràva ìvo bi}e u njegovoj
evoluciji od ro|enja do ro|enja. U ovom drugom smislu puni izraz je
\ivatma – Atman, duh ili ve~no sopstvo ìvog bi}a. O njemu se govori
figurativno u Giti kao o "ve~nom delu Boànskog" – ali re~
fragmentacija (koju ste vi upotrebili) je prejaka, ona bi mogla biti
primenljiva na oblike, ali ne na duh u njima. [ta vi{e, vi{estruko
Boànsko je ve~na stvarnost prethode}a ovda{njoj tvorevini. Razra|en
opis \ivatme bi bio: "vi{estruko Boànsko ispoljeno ovde kao
individualizovano sopstvo ili duh stvorenog bi}a." \ivatma u svojoj
su{tini se ne menja niti evoluira, njena su{tina stoji iznad li~ne
evolucije; unutar same evolucije ona je predstavljena evoluiraju}im
psihi~kim bi}em koje podràva svu ostalu prirodu.
Advaita Vedanta (Monizam) izjavljuje da \iva nema stvarno
postojanje, po{to je Boànsko nedeljivo. Druga {kola pripisuje stvarno,
ali ne i nezavisno postojanje \ivi – ona je, kaù, jedna u su{tini,
druga~ija u ispoljenju, a kako je ispoljenje stvarno, ve~no i nije iluzija,
ona se ne moè nazvati nestvarnom. Dualisti~ke {kole daju \ivu kao
nezavisnu kategoriju ili stoje na trojstvu Boga, du{e i Prirode.
1
U Bengalu kada se neko sprema da ubije malu ìvotinju, ljudi ~esto
protestuju govore}i: "Ne ubij – to je Kri{nina \iva (njegovo ìvo stvorenje)."
***
Jivatma nije psihi~ko bi}e – mi smo utvrdili caitya purusa kao

ekvivalent za psihi~ko bi}e na Sanskritu. \ivatma je individualno
Sopstvo – sredi{nje bi}e.
Sredi{nje bi}e je ono koje nije ro|eno, ne evoluira, ali
predsedava nad svim pojedina~nim ispoljenjem. Psihi~ko je njegova
projekcija ovde – jer psihi~ko bi}e je u evoluciji i iznutra podràva
na{u ~itavu evoluciju; ono prima su{tinu sveg iskustva i time razvija
li~nost ka Bogu.
Sopstvo je istovremeno jedno u svemu i mno{tvo – jedno u
svojoj su{tini, ono se ispoljava tako|e kao pojedina~no sopstvo koje se
moè opisati kao u Prirodi ve~ni deo Boànskog; u duhu sredi{te
ispoljenja, individualno, ali {ire}i svoju univerzlnost i diù}i se u
transcendenciju.
***
Pod \ivatmom podrazumevamo pojedina~no sopstvo. U su{tini ono je

jedno sopstvo sa svim drugima, ali u mnogostrukosti Boànskog, ono
je pojedina~no sopstvo, pojedina~no sredi{te univerzuma – i ono vidi
sve u sebi ili sebe u svemu ili oba skupa u skladu sa svojim stanjem
svesti i ta~kom gledi{ta.
***
Sopstvo, Atman, je po svojoj prirodi ili transcendentno ili univerzalno

(Paramatma, Atma). Kad se individualizuje i postane sredi{nje bi}e,
ono je onda \ivatman. \ivatman ose}a svoju jednost sa univerzalnim,
ali istovremeno svoju sredi{nju razdvojenost kao dela Boànskog.
***
Du{a, predstavnik sredi{njeg bi}a, je iskra Boànskog koje podràva

svo pojedina~no postojanje u Prirodi; psihi~ko bi}e je svesni oblik te
du{e koji raste u evoluciji – u istrajnom procesu koji razvija prvo ìvot
u Materiji, um u ìvotu, dok na posletku um ne bude mogao da se
razvije u prekoum, a prekoum u nadumnu Istinu. Du{a podràva
prirodu u njenoj evoluciji kroz te stupnjeve, ali sama nije nijedna od
tih stvari.
Nià Priroda, apara prakrti, je ova spolja{nja objektivna i
povr{na subjektivna prividna Priroda koja ispoljava sve ove umove,
ìvote i tela. Vrhovna Priroda, para prakrti, skrivena iza nje je su{ta
priroda Boànskog – vrhovna Sila Svesti koja ispoljava mnogostruko
Boànsko kao Mno{tvo. Ovo Mno{tvo su u sebi ve~na sopstva
Pisma o Jogi 237
Svevi{njeg u njegovoj vrhovnoj Prirodi, para prakrti. Ovde u odnosu

na ovaj svet ona se pojavljuju kao \ivatme koje podràvaju evoluciju
prirodnih postojanja, sarva-bhutani, u promenljivom Postajanju koje je
ìvot K{ara (Kshara, pokretne ili promenljive) Puru{e. \iva (ili
\ivatma) i stvorenja, sarva-bhutani, nisu ista stvar. \ivatme stvarno
stoje iznad tvorevine iako ih se ona ti~e; prirodna postojanja, sarva-
bhutani, su stvorenja Prirode. ôvek, ptica, zver, reptil su prirodna
postojanja, ali pojedina~no Sopstvo u njima nije ni na trenutak
karakteristi~no ~ovek, ptica, zver ili reptil; u svojoj evoluciji ono je isto
kroz sve ove promene, duhovno bi}e koje pristaje na igru Prirode.
Ono {to je prvobitno i ve~no zauvek u Boànskom je Bi}e, ono
{to je razvijeno u svesti, uslovima, silama, oblicima itd., Boànskom
Mo}i je Postajanje. Ve~no Boànsko je Bi}e; univezum u Vremenu i sve
{to je prividno u njemu je Postajanje. Ve~no Bi}e u svojoj superiornijoj
prirodi, Para Prakriti, je istovremeno Jedno i Mno{tvo; ali ve~na
Mnogostrukost Boànskog kad stoji iza stvorenih postojanja, sarva-
bhutani, pojavljuje se kao (ili kako mi kaèmo, postaje) \iva, para
prakrtir jivabhuta. U psihi~kom, s druge strane, postoje dva aspekta,
psihi~ko postojanje ili du{a iza, a napred oblik individualnosti koji
uzima u svojoj evoluciji u Prirodi.
Du{a ili psiha je nepromenljiva jedino u smislu da ona sadrì sve
mogu}nosti Boànskog u sebi, ali ona mora da ih evoluira, a u svojoj
evoluciji poprima oblik razvijaju}eg psihi~kog pojedinca koji evoluira u
ispoljenju pojedina~nu Prakriti i u~estvuje u evoluciji. Ona je iskra
Boànske Vatre koja raste iza uma, vitala i fizi~kog pomo}u psihi~kog
bi}a dok ne bude u stanju da preobrazi Prakriti Neznanja u Prakriti
Znanja. Ovo evoluiraju}e psihi~ko bi}e nije stoga ni u kom trenutku
sve {to du{a ili su{tinsko psihi~ko postojanje nosi u sebi; ono ~ini
vremenskim i pojedina~nim ono {to je ve~no po potencijalu,
transcendentno u su{tini, u ovoj projekciji duha.
Sredi{nje bi}e je bi}e koje predsedava nad razli~itim ro|enjima
jedno za drugim, ali je samo nero|eno, jer ono ne silazi u bi}e ve} je
iznad njega – ono drì na okupu umno, vitalno i fizi~ko bi}e i sve
razne delove li~nosti i kontroli{e ìvot ili kroz umno bi}e i umnu misao
i volju ili kroz psihi~ko, {ta god da se zadesi da bude najisturenije ili
najmo}nije u prirodi. Ako ne sprovodi svoju kontrolu, onda je svest u
velikom neredu i svaki deo li~nosti deluje za sebe tako da nema
povezanosti u misli, ose}anju ili delovanju.
Psihi~ko nije iznad, ve} iza – njegovo sedi{te je iza srca, njegova
mo} nije znanje, ve} su{tinsko ili duhovno ose}anje – ono ima
najjasniji ose}aj Istine i neku vrstu njenog uro|enog opaànja koje je
prirode du{inog opaànja i du{inog ose}anja. Ono je na{e
najunutarnjije bi}e i podràva sve druge, umno, vital, fizi~ko, ali je
tako|e dosta zakriljeno njima i mora da deluje na njih kao uticaj pre
nego svojim suverenim pravom direktne akcije; njegov direktna akcija
postaje normalna i preovla|uju}a tek na visokom stadijumu razvoja ili
putem joge. Nije psihi~ko bi}e to koje vam, kako vi ose}ate, daje
intuicije o stvarima koje }e biti ili vas upozorava protiv rezultata
izvesnih postupaka; to je neki deo unutra{njeg bi}a, ponekad
unutra{nje umno, ponekad unutra{nji vital, ponekad, moè biti,
unutra{nji ili suptilni fizi~ki Puru{a. Unutra{nje bi}e – unutra{nji um,
unutra{nji vital, unutra{nje ili suptilno fizi~ko – zna mnogo toga {to je
neznano spolja{njem umu, spolja{njem vitalu, spolja{njem fizi~kom,
jer je u direktnijem kontaktu sa tajnim silama Prirode. Psihi~ko je
najunutarnjije bi}e od svih; opaànje istine koja je uro|ena u
najdubljoj supstanci svesti, ose}aj za dobro, istinito, lepo, Boànsko, je
njegova privilegija.
Sredi{nje bi}e – \ivatman koji nije ro|en niti evoluira, ve}
predsedava nad pojedina~nim ro|enjem i evolucijom – isti~e svog
predstavnika na svakoj ravni svesti. Na umnoj ravni to je istinsko
umno bi}e, manomaya purusa, na vitalnoj ravni istinsko vitalno bi}e,
pranamaya purusa, na fizi~koj ravni istinsko fizi~ko bi}e, annamaya
purusa. Svako bi}e je, stoga, sve dok traje Neznanje, centrirano oko
svog umnog, vitalnog ili fizi~kog Puru{e, u skladu sa ravni na kojoj
ono prete`no ìvi, i to je za njega njegovo sredi{nje bi}e. Ali istinski
predstavnik sve vreme je skriven iza uma, vitala i fizi~kog – to je
psihi~ko, na{e najunutarnjije bi}e.
Kada najunutarnjije znanje po~ne da dolazi, postajemo svesni
psihi~kog bi}a u nama i ono stupa napred i predvodi sadanu.
Postajemo svesni tako|e \ivatmana, nepodeljenog Sopstva ili Duha
iznad ispoljenja ~iji je psihi~ko predstavnik ovde.
***
Istinsko unutra{nje bi}e – istinsko umno, istinsko vitalno, istinsko

fizi~ko predstavljaju svako na svojoj ravni i odgovaraju sredi{njem
bi}u, ali ~itava priroda, a naro~ito spolja{nja priroda to ne ~ini, niti
obi~na umna, vitalna ili fizi~ka li~nost. Psihi~ko bi}e je sredi{nje bi}e
za svrhe evolucije – ono raste i razvija (se); ali postoji sredi{nje bi}e
iznad, kojeg um nije svestan, koje predsedava neopaèno nad
Pisma o Jogi 239
postojanjem i ~iji je psihi~ko bi}e predstavnik u ispoljenoj prirodi. To

je ono {to se zove \ivatman.
***
Psihi~ko je iskra Boànskog – ali nije mi poznato da se ono moè

nazvati delom \ivatme – to je isto, re~eno na drugi na~in.
***
Pa, to je malo te{ko da se objasni. Mo`da je najbolja stvar da podelim

svoj odgovor na izvestan broj odvojenih izjava, jer se cela stvar isuvi{e
zakomplikovala da bi se u~inilo druga~ije.
1. Nemogu}e je izjedna~iti moju koncepciju ili iskustvo
\ivatmana sa ~istim "Ja" Advaite, pod kojim podrazumevate,
pretpostavljam, ne{to {to kaè "Ja sam On" i tim opaànjem stapa se u
Bramana. Prema Advaiti Majavadina ovaj \ivatman, poput samog
I{vare, je naprosto prikaza u Bramanu u iluzornoj Maji. Nema I{vare,
Gospodara sveta, zato {to nema sveta – osim u Maji; isto tako nema ni
\ivatmana, samo Paramatman iluzorno opaèn kao pojedina~no
sopstvo od strane niè (iluzorne) svesti u Maji. Oni, s druge strane,
koji èle da se sjedine sa I{varom, posmatraju ili doìvljavaju \ivu ili
kao odvojeno bi}e koje zavisi od I{vare ili kao ne{to {to je jedno u
su{tini sa njim, a ipak druga~ije, ali ta razlika poput su{tinske jednosti
je ve~na – a ima tako|e i drugih ideja o \ivatmanu i njegovom odnosu
prema Boànskom ili Svevi{njem. Tako ovo ~isto "Ja", ako ga tako
valja opisivati, predstavlja sebe razli~ito, u razli~itim aspektima, moglo
bi se re}i, razli~itim ljudima. Ako pitate za{to, upu}ujem vas na svoj
odgovor X-u. Prekoum predstavlja istinu stvari kroz sve vrste aspekata,
a um, ~ak i duhovni um, drì se jednog ili drugog kao su{te istine,
jedine stvarne istine o toj stvari. Um je taj koji pravi ove razlike, ali to
nije bitno, zato {to, kroz svoj sopstveni na~in vi|enja i doìvljavanja
du{e ili individualizovane svesti ili kako god vam se svidelo da to
nazovete, umno bi}e ide tamo gde mora da ide. Nadam se da je
ovoliko jasno kao prvi korak u ovoj stvari.
2. Ne osporavam uop{te ~injenicu da ~ovek moè da spozna
Sopstvo, Bramana ili I{varu bez odlaènja u regione iznad glave,
dinami~ne duhovne ravni, ili postaviv{i sebe trajno iznad tela kako se
to de{ava u ovoj jogi. âk i ako se to u~ini kroz Sahasraru, pa,
Sahasrara se pro{iri do duhovnog uma i moè da se oseti na vrhu
glave, tako da bilo kakav uspon iznad nije neophodan. Ali, osim toga,
~ovek moè isto tako, kako kaète, da spozna Atmana ako kro~i
unazad od uma i srca, odveè se od delova Prakriti, prestane da se
poistove}uje sa umom, ìvotom i telom, padne u unutra{nju ti{inu.
ôvek ne mora da istraùje carstva unutra{njeg uma ili unutra{njeg
vitala, jo{ manje je obavezno da {iri svoja krila u oblasti iznad. Sopstvo
je svugde i ulaskom u punu nevezanost i ti{inu, ili ~ak bilo kroz
nevezanost ili ti{inu ~ovek moè svugde da stekne neki uvid, neki
odraz, mo`da ~ak i pun odraz, ili ose}aj prisustva Sopstva ili svog
sopstvenog uranjanja u ono koje je slobodno, {iroko, tiho, ve~no,
beskrajno. O~igledno, ako je to ~isto "Ja", bilo koje pirode, koje sti~e
iskustvo, na njega se mora gledati sve{}u koja ima spoznaju kao na
individualno sopstvo Bi}a, \ivatman.
3. ôvek tako|e moè da ima iskustvo sebe ne kao uma ve} kao
mislioca, ne kao srca ve} kao sopstva ili "Ja" koje podràva ose}anja,
ne kao ìvota ve} kao onog koje podràva ìvot, ne kao tela ve} kao
onog koje poprima telo. Ovo sopstvo moè biti o~igledno dinami~no
kao i tiho; ili ina~e moète re}i da, ~ak iako je mirno i nepomi~no, iz
svoje ti{ine ono za~inje dinamizam Prirode. ôvek tako|e moè da
oseti da je to Duh jedan u svemu kao i istinko "Ja" u njemu samom.
Sve zavisi od iskustva. Vrlo ~esto, to je iskustvo Puru{e, koje se prvo
ose}a kao Svedok koji }uti i podràva svu prirodu; ali Puru{a tako|e
moè da se doìvi kao Znalac i I{vara. Ponekad je to kao umni Puru{a,
ili kroz njega, u jednom ili drugom centru; ponekad kao vitalni
Puru{a, ili kroz njega, ~ovek moè da postane svestan svog sopstva ili
duha. Tako|e je mogu}e postati svestan tajnog psihi~kog bi}a unutra
po njemu samom kao istinskog pojedinca; ili ~ovek moè biti svestan
psihi~kog bi}a kao ~istog "Ja" sa ovima drugima kako stoje u umu ili
vitalu kao predstavnici u tim domenima ili na tim ravnima. Prema
~ovekovom iskustvu moè se govoriti o bilo kom od njih kao \ivi ili
~istom "Ja" (ovo zadnje je vrlo sumnjiva fraza) ili istinskoj Osobi ili
istinskom Pojedincu koji zna sebe kao jedno sa, ili kao deo, ili u celini
zavisan od univerzalnog ili transcendentog Bi}a i traga za tim da stopi
sebe u to ili da se uspne u to i bude to ili ìvi u jednosti sa tim. Sve te
stvari su sasvim mogu}e bez ikakve potrebe za iskustvom iznad glave
ili stabilne Trajnosti iznad glave.
4. ôvek bi mogao da zapita, prvo, za{to onda ne re}i da
\ivatman koji moè da se spozna na ovaj na~in nije ~isto "Ja" kojeg
niè sopstvo doìvljava i kroz koje ono sti~e svoje spasenje; i, drugo,
~emu potreba da se uop{te zalazi na ravni iznad glave? Pa, na prvom
Pisma o Jogi 241
mestu, ovo ~isto "Ja" ne izgleda da je apsolutno neophodno kao

posrednik oslobo|enja bilo u bezli~no Sopstvo ili Bramana ili u bilo {ta
{to je ve~no. Budisti ne priznaju nikakvu du{u ili sopstvo ili ikakvo
iskustvo ~istog "Ja"; oni idu dalje rastapaju}i svest u klupko Sanskara,
ratosiljaju se Sanskara i tako bivaju oslobo|eni u nekakvo Trajno koje
odbijaju da opi{u ili u nekakvu [unju Shunya . Tako da iskustvo
~istog "Ja" ili \ivatmana nije obavezuju}e za svakoga ko èli
oslobo|enje u Ve~no, ve} je zadovoljan da ga stekne bez da se uzdiè
izvan oduhovljenog uma u vi{u Svetlost iznad. Ja li~no sam imao svoje
iskustvo Nirvane i ti{ine u Bramanu, itd., dugo pre no {to je bilo
ikakvog znanja o duhovnim ravnima iznad glave; ono je do{lo isprva
prosto kroz apsolutnu mirno}u i brisanje, dakle, svih umnih,
emocionalnih i drugih unutra{njih aktivnosti – telo je nastavilo uistinu
da vidi, kora~a, govori i obavlja svoja druga posla, ali kao prazna
automatska ma{ina i ni{ta vi{e. Nisam postao svestan nikakvog ~istog
"Ja" niti ~ak ikakvog sopstva, bezli~nog ili druga~ijeg – postojala je
samo svesnost o Tome kao jedinoj Stvarnosti, sve drugo bivaju}i
sasvim nesupstancijalno, prazno, nestvarno. [to se ti~e onoga {to je
spoznalo tu Stvarnost, to je bila bezimena svest koja nije bila ni{ta
drugo do li To;1 ~ovek bi mo`da mogao re}i ovo, mada ~ak jedva i
koliko ovo, jer nije bilo umnog koncepta o tome, ali ni{ta vi{e. Niti
sam bio svestan ikakve niè du{e ili spolja{njeg sopstva zvanog takvim
i takvim li~nim imenom koje je izvodilo ovaj podvig stizanja u svest
Nirvane. Dakle, {ta onda postaje od va{eg ~istog "Ja" i nièg "ja" u
svemu tome? Svest (ne ovaj ili onaj deo svesti ili neko "Ja" bilo kakve
vrste) se iznenada ispraznila od svih unutra{njih sadràja i ostala
svesna samo nestvarnog okruènja i Ne~ega stvarnog ali neizrecivog.
Moète re}i da mora da je postojala svest svesna nekog opaàju}eg
postojanja, ako ne ~istog "Ja", ali, ako je tako, to je bilo ne{to za {ta se
ova imena ~ine neodgovaraju}im.
1
Obratite pa`nju da ja nisam mislio ove stvari, nije bilo nikakvih misli ili
koncepata niti su se oni predstavljali takvim bilo kakvom Meni; to je naprosto
bilo tako ili je bilo po-sebi-o~igledno tako.
5. Rekao sam da uspon iznad glave nije neophodan za
uobi~ajene duhovne svrhe – ali je neophodan za svrhe ove joge. Jer
njen cilj je da se postane svestan i da se oslobodi i preobrazi i ujedini
~itavo bi}e u svetlosti svesti Istine koja je iznad i ne moè se dose}i
ako nema potpunog kretanja ka unutra i ako nema prevazilaènja i
kretanja ka gore. Otud sva sloènost mojih psiholo{kih izjava kao
celine, ne novih po su{tini – jer dosta toga se pojavljuje u
Upani{adama i drugde, ali novih u svojoj puno}i zbirne izjave i svom
razvoju koji je usmeren ka integralnoj jogi. Nije neophodno ni za koga
da to prihvati ukoliko se ne slaè sa ciljem; za druge ciljeve to nije
neophodno i ~ak moè biti i suvi{no.
6. Ali kada je ~ovek ve} na~inio unutra{nje istraìvanje i uspon,
kada mu je svest sme{tena iznad, od njega se ne moè o~ekivati da
vidi stvari ta~no onako kako se one vide odozdo. \ivatman je za mene
Nero|eni koji predsedava nad individualnim bi}em i njegovim
oblicima razvoja, zdruèn sa njim, ali iznad njega i njih i koji po samoj
prirodi svog postojanja zna sebe kao univerzalno i transcendentno
ni{ta manje no individualno i ose}a da je Boànsko njegovo poreklo,
istina njegovog bi}a, gospodar njegove prirode, sama gra|a njegovog
postojanja. On je uronjen u Boànsko i jedno sa Ve~nim zauvek,
svestan svog sopstvenog izraza i instrumentalnog dinamizma koje je
od Boànskog, zavisan u ljubavi i blaènstvu, sa divljenjem, od Toga,
sa kojim, a kroz tu ljubav i blaènstvo, jeste jedno, sposoban za odnos
u jednosti, skladan u ovoj mnogostranosti bez protivure~ja, jer je ovo
druga svest i postojanje od onog umnog, ~ak i od onog od
oduhovljenog uma; to je uro|ena svest Beskraja, beskrajna ne samo po
su{tini ve} i po kapacitetu, koja moè biti za svoju sopstvenu
samosvest sve stvari, a ipak zauvek isto i jedno. Trojedina spoznaja,
stoga, puna te{ko}a za um, je savim pirodna, laka, neosporna za
nadumnu svest ili, generalno, za svest gornje hemisfere. Ona se moè
videti i osetiti kao znanje na svim duhovnim ravnima, ali potuno
nedeljivo znanje, njegova puna dinamika se moè jedino spoznati kroz
samu nadumnu svest na njenoj sopstvenoj ravni ili kroz njen silazak
ovde.
7. Opis ~istog "Ja" je sasvim nedovoljan da opi{e spoznaju
\ivatmana – to se pre da opisati kao istinska Osoba ili Boànska
Individua, mada je i to neodgovaraju}e. Re~ "ja" uvek dolazi sa
podsugestijom ega, razdvajanja; ali nema razdvajanja u ovom vi|enju
sebe, jer individualno ovde je duhovno ìvu}e sredi{te delovanja za
Jedno i ne ose}a nikakvu razdvojenost od svega koje je Jedno.
8. \ivatman ima svoju predstavni~ku mo} u individualnoj
prirodi ovde; ta mo} je Puru{a koji odràva Prakriti – centralno u
psihi~kom, vi{e instrumentalno u umu, vitalu i fizi~kom bi}u i prirodi.
Stoga je mogu}e gledati na ove, ili na bilo koje od ovih, kao da su \iva
ovde. Svejedno duàn sam da na~inim razliku ne samo radi jasnog
mi{ljenja ve} zbog neophodnosti iskustva i integralnog dinami~kog
znanja sebe bez kojeg je te{ko i}i kroz ovu jogu. Nije nu`no sebi umno
Pisma o Jogi 243
formulisati sve ovo, ~ovek moè da ima iskustvo i, ako vidi jasno
unutra{njim vi|enjem, to je dovoljno za napredak ka cilju. Svejedno,
ako se umu razjasni bez da se padne u umnu krutost i gre{ku, stvari
bivaju lak{e za sadaku joge. Ali plasti~nost se mora o~uvati, jer gubitak
plasti~nosti je opasnost sistematskog intelektualnog formulisanja;
~ovek mora da pogleda u samu stvar, a ne da se uveè idejom. Ni{ta
od ovoga se ne moè zaista shvatiti osim stvarnim duhovnim
iskustvom.
***
Koristio sam re~i \iva i \ivatman u ovim i u svim odeljcima u potpuno

istom smislu – nikad mi nije palo na pamet da bi moglo biti razlike. Da
sam tako nameravao, izvukao bih razliku – budu}i da su te dve re~i
sli~ne – vrlo jasno i ne bih to prepustio da se izvodi zaklju~ivanjem.
U odeljku iz poglavlja o trojnom statusu naduma opisivao sam
kako se nadum rade}i kao sila najvi{eg samoodre|enja Boàskog
ispoljio u tri pozicije i {ta je svest \ivatmana u nadumnoj tvorevini.
Nema izjave da je mesto \ivatmana samo na nadumnoj ravni; kad bi
to bilo tako, ~ovek ne bi mogao da ima znanje svog pojedina~nog
Sopstva ili Duha pre no {to bi se izdigao do nadumne ravni; on ne bi
mogao da ima nikakvo iskustvo Sopstva, mada moè imati ose}aj
rastapanja svog ega u ne{to Univerzalno. Ali on moè postati svestan
svog nero|enog ne-evoluiraju}eg Sopstva, sredi{ta Boànske Svesti,
dugo pre toga; Sopstvo, kosmi~ko ili pojedina~no, se doìvljava dugo
pre uspona do naduma. Kad to ne bi bilo tako, duhovno iskustvo te
vrste bi bilo nemogu}e za umnog ~oveka, oslobo|enje bi bilo
nemogu}e; on bi prvo morao da postane nadumno bi}e. [to se ti~e
Puru{e, on je tu na svim ravnima; postoji umni Puru{a, manomaya,
predvodnik ìvota i tela, kako to Upani{ade kaù, vitalni, fizi~ki
Puru{a; postoji psihi~ko bi}e, ili Chaitya Purusha, koje podràva,
dakle, i nosi sve ove. Moglo bi se re}i da su ovo projekcije \ivatmana
postavljene tu da podràvaju Prakriti na raznim nivoima bi}a.
Upani{ada govori tako|e o nadumnom i Puru{i Blaènstva, i kad bi
nadumna i Priroda Blaènstva bile organizovane u evoluciji na Zemlji
mogli bismo postati svesni njih kako odràvaju pokrete ovde.
[to se ti~e psihi~kog bi}a, ono ulazi u evoluciju, ulazi u telo na
ro|enju i izlazi iz njega na samrti; ali \ivatman, kakvim ga ja znam, je
nero|en i ve~an mada odràva ispoljenu li~nost odozgo. Psihi~ko bi}e
se moè opisati kao \ivatman koji ulazi u ro|enje, ako ho}ete, ali ako
se ne na~ini razlika, onda priroda Atmana biva zamrljana i izni~e
zbrka. Ovo je neophodna razlika za metafizi~ko znanje i za ne{to {to je
veoma bitno u duhovnom iskustvu. Re~ "Atman" poput re~i "duh
spirit " u engleskom jeziku se popularno koristi u svakavom smislu, ali
i za duhovno i filozofsko znanje neophodno je biti jasan i precizan u
kori{}enju izraza kako bi se izbegla zbrka misli i vi|enja putem zbrke
u re~ima koje koristimo da ih izrazimo.
***
\iva se spoznaje kao individualno Sopstvo, Atman, sredi{nje bi}e

iznad Prirode, smireno, nedodirnuto kretnjama Prirode, ve}
podràvaju}i njihovu evoluciju mada ne uklju~eno u nju. Kroz ovu
spoznaju ti{ina, sloboda, {irina, ovladavanje, ~istota, ose}aj
univerzalnosti u pojedincu kao jednom sredi{tu ove boànske
univerzalnosti postaju normalno iskustvo. Psihi~ko se spoznaje kao
Puru{a iza srca. Ono se ne uop{tava kao \ivatman, ve} je pojedina~na
du{a koja podràva sa svog mesta iza sr~anog centra umnu, vitalnu,
fizi~ku, psihi~ku evoluciju bi}a u Prirodi. Njegova spoznaja donosi
bakti, samodavanje, predaju, okretanje svih kretnji ka Bogu,
razlu~ivanje i izbor svega {to pripada Boànskoj Istini, Dobrom,
Lepoti, odbacivanje svega {to je la`no, zlo, ru`no, neskladno,
sjedinjenje kroz ljubav i saose}anje sa svim postojanjem, otvorenost
prema Istini Sopstva i Boànskog.
***
@iveti u svesti Atmana je ìveti u smirenom jedinstvu i miru koji je

iznad stvari i odvojen od sveta ~ak i kada ga proìma. Ali za psihi~ku
svest postoje dve stvari, svet i ona sama deluju}i u svetu. \ivatman
nije si{ao u svet, on stoji iznad, uvek isti podràvaju}i razli~ita bi}a,
umno (bi}e), itd., koja deluju ovde. Psihi~ko je ono {to je si{lo ovamo
– njegova funkcija je da ponudi sve stvari Boànskom radi
preobraàja.
***
Istinsko bi}e se moè spoznati u jednom ili u obadva aspekta –

Sopstvo ili Atman, i du{a ili Antaratman, psihi~ko bi}e, ]aitja Puru{a.
Razlika je da se jedno ose}a kao univerzalno, drugo kao pojedina~no
Pisma o Jogi 245
koje podràva um, ìvot i telo. Kada ~ovek prvo spozna Atmana ose}a
ga odvojenim od svih stvari, kao postoje}eg u sebi i nevezanog, i
upravo na ovu spoznaju se moè primeniti slika suvog ploda
kokosovog oraha. Kada ~ovek spozna psihi~ko bi}e, to nije tako; jer to
donosi ose}aj jedinstva sa Boànskim i zavisnosti od Njega i jedino
posve}enje samo Boànskom i mo} da se promeni priroda i otkrije
istinsko umno, istinsko vitalno, istinsko fizi~ko bi}e u sebi. Obe
spoznaje su neophodne za ovu jogu.
"Ja" ili mali ego je sa~injen od Prirode i istovremeno je umna,
vitalna i fizi~ka formacija namenjena da pomogne u centralizovanju i
individualizaciji spolja{nje svesti i delovanja. Kada se otkrije istinsko
bi}e, korist od ega je gotova i ova formacija mora da nestane – istinsko
bi}e se ose}a na njegovom mestu.
***
Duh je svest iznad uma, Atman ili Sopstvo, koja je uvek u jednosti sa
Boànskim – duhovna svest je jedno koje je uvek u jedinstvu ili barem
u kontaktu sa Boànskim.
Psihi~ko je iskra do{la od Boànkog koje je tu u svim stvarima i
kako pojedinac evoluira ona raste u njemu i ispoljava se kao psihi~ko
bi}e, du{a, tragaju}i uvek za Boànskim i Istinom i odgovaraju}i
Boànskom i Istini kad god i gde god ga sretne.
***
Duh je Atman, Braman, Su{tinsko Boànsko.

Kada Jedno Boànsko ispoljava svoju vazda uro|enu
mnogostrukost, su{tinsko Sopstvo ili Atman postaje za to ispoljenje
sredi{nje bi}e koje predsedava odozgo nad evolucijom njegovih
li~nosti i zemaljskih ìvota ovde, ali je sâmo ve~ni deo Boànskog i
prethode}e zemaljskom ispoljenju – para prakrtir jivabhuta.
U ovom nièm ispoljenju, apara prakrti, ovaj ve~ni deo
Boànskog pojavljuje se kao du{a, iskra Boànske Vatre, podràvaju}i
individualnu evoluciju, podràvaju}i umno, vitalno i fizi~ko bi}e.
Psihi~ko bi}e je iskra koja raste u Vatru, evoluiraju}i sa ra{}u svesti.
Psihi~ko bi}e je stoga evolutivno, ne kao \ivataman koji prethodi
evoluciji.
Ali ~ovek nije svestan sopstva ili \ivatmana, on je svestan samo
svog ega, ili je svestan umnog bi}a koje kontroli{e ìvot i telo. Ali
dublje on postaje svestan svoje du{e ili psihi~kog bi}a kao svog
istinskog sredi{ta, Puru{e u srcu; psihi~ko je sredi{nje bi}e u evoluciji,
ono proisti~e iz \ivatmana, ve~nog dela Boànskog, i njega
predstavlja. Kada postoji puna svest, \ivatman i psihi~ko bi}e se
spajaju.
Ego je formacija Prirode; ali on nije formacija samo fizi~ke
prirode, stoga on ne prestaje sa telom. Postoji umni i vitalni ego
tako|e.
Osnova materijalne svesti ovde nije samo Neznanje, ve}
Nesvesnost – to jest, svest je involuirana u obliku Materije i energije
Materije. Ne samo materijalna svest ve} i vitalna i umna tako|e su
razdvojene od Istine Neznanjem.
***
Najve}im delom Svevi{nji deluje kroz \ivu i njegovu prirodu, a \iva i

priroda deluju kroz ego, a ego deluje kroz spolja{nje instrumente – to
je igra Neznanja.
***
Ne postoji razlika izme|u \ive i \ivatme na ovom jeziku – tako da se

razgrani~enje ne moè na~initi. Apara Prakriti je Priroda koja ispoljava
sve ove umove, ìvote i tela. Para Prakriti je sama priroda Boànskog –
vrhovna Sila Svesti koja ispoljava mnogostruko Boànsko kao
Mno{tvo.
***
Telo nije pojedina~no sopstvo – ono je osnova spolja{nje li~nosti ili

fizi~kog sopstva, ako vam se svi|a da to tako izrazite; ali to nije
pojedina~no sopstvo. Pojedina~no sopstvo je sredi{nje bi}e (\ivatma)
koje ispoljava niù prirodu kao psihi~ko bi}e – ono je direktno deo
Boànkog.
***
Jivatma je iznad svih ravni. Ona nema utvr|en oblik ili boju; mada
moè sebe da predstavi u obliku.
Pisma o Jogi 247
***
(a) On svaki \ivatman je jedan, a ipak razli~it od drugih

\ivatmana . Gita to izraàva tako da je \iva amsah sanatanah Jednog.
O njemu se tako|e moè govoriti kao o jednom me|u mnogim
centrima Univerzalnog Bi}a i Svesti.
(b) Su{tinski jedna \iva ima istu prirodu kao sve – ali u
ispoljenju svaka isti~e svoju sopstvenu liniju Svabave Swabhava .
(c) Ne. Kuta{ta Kutastha je aksara purusa – ona nije \ivatman.
(d) Ono mesto \ivatmana je na duhovnoj ravni uvek, koja je
iznad uma, ali tamo nije fiksirana ni za jednu ravan.
(e) Ne jedno psihi~ko bi}e ne moè da se sjedini sa drugim .
Naklonost, sklad, saose}anje, ali ne sjedinjenje. Sjedinjenje je sa
Boànskim.
***
1
\ivatma, du{a-iskra i psihi~ko bi}e su tri razli~ita oblika iste
stvarnosti i ne smeju se brkati skupa, jer to pomu}uje jasno}u
unutra{njeg iskustva.
\ivatma, ili duh, je samopostoje}i iznad ispoljenog ili
instrumentalnog bi}a – on je nadmo}an u odnosu na ro|enje i smrt,
uvek isti, on je pojedina~no Sopstvo ili Atman; ve~no istinsko bi}e
pojedinca.
Du{a je iskra Boànskog u srcu ìvih stvorenja Prirode. Ona nije
sme{tena iznad ispoljenog bi}a; ona ulazi u ispoljenje sopstva, pristaje
da bude deo njegovog prirodnog pojavnog postajanja, podràva
njegovu evoluciju u svetu materijalne Prirode. Ona nosi sa sobom
isprva neizdiferenciranu mo} boànske svesti koja sadrì sve
mogu}nosti koje jo{ nisu poprimile oblik, ali kojima je funkcija
evolucije da daju oblik. Ova iskra Boànskosti je tu u svim zemaljskim
ìvim bi}ima od zemljinih najvi{ih do njenih najniìh stvorenja.
Psihi~ko bi}e je duhovna li~nost koju napred iznosi du{a u svojoj
evoluciji; njen rast ozna~ava stadijum koji je duhovna evolucija
pojedinca dostigla i njene neposredne mogu}nosti za budu}nost. Ono
stoji u pozadini umne, vitalne, fizi~ke prirode, raste kroz njihova
iskustva, prenosi svest iz ìvota u ìvot. Ono je psihi~ka Osoba, caitya
purusa. Isprva je prekriveno umnim, vitalnim i fizi~kim delovima,
ograni~eno u svom samoizraàvanju njihovim ograni~enjima, vezano
za reakcije Prirode, ali, kako raste ono postaje sposobno da istupa
napred i da dominira umom, ìvotom i telom. Kod obi~nog ~oveka ono
i dalje zavisi od njih radi izraàvanja i nije u stanju da ih preuzme i da
ih slobodno koristi. @ivot bi}a je ìvotinjski i ljudski, ne boànski. Kada
psihi~ko bi}e moè putem sadane da postane dominantno i da
slobodno koristi svoje instrumente, tada impuls ka Boànskom postaje
potpun, i preobraàj uma, vitala i tela, ne tek njihovo oslobo|enje,
postaje mogu}.
Kako je Sopstvo, ili Atman, slobodno i nadmo}no u odnosu na
ro|enje i smrt, iskustvo \ivatmana i njegovog jedinstva sa vrhovnim ili
univerzalnim Sopstvom je dovoljno da donese ose}aj oslobo|enja; ali
za preobraàj ìvota i prirode puna svest i bu|enje na{eg psihi~kog
bi}a tako|e je nezaobilazno.
Psihi~ko bi}e spoznaje u ovom stadijumu svoju jednost sa
istinskim bi}em, Sopstvom, ali ono ne nestaje niti se menja u njega;
ono ostaje njegov instrument za psihi~ko i duhovno samoizraàvanje,
boànsko ispoljenje u Prirodi.
Bindu koji ste videli iznad moè biti simboli~an na~in vi|enja
\ivatmana, pojedina~nog sopstva, kao kapljice Mora, pojedina~ni deo
sveop{teg Boànskog; te`nja na tom nivou bi prirodno bila za
otvaranje vi{e svesti kako bi bi}e moglo da boravi tamo, a ne u
neznanju. \ivatman je ve} jedno sa Boànskim u stvarnosti, ali njegov
duhovni zahtev moè biti za ostatak svesti tako|e da to spozna.
Te`nja psihi~kog bi}a bi onda prevela ovaj zahtev u potpunosti
za otvaranje ~itave niè prirode, uma, vitala, tela Boànskom, za
ljubav i jedinstvo sa Boànskim, za njegovo prisustvo i mo} unutar
srca, za preobraàj uma, ìvota i tela silaskom vi{e svesti u ovo
instrumentalno bi}e i prirodu.
Obe te`nje su neophodne za puno}u ove joge, zahtev sopstva od
prirode odozgo, psihi~ka te`nja prirode odozdo. Kada psihi~ko
nametne svoju te`nju umu, vitalu i telu, onda oni tako|e teè i to je
ono {to ste osetili kao te`nju sa nivoa nièg bi}a. Te`nja koja se ose}a
iznad je ona od \ivatmana za vi{om sve{}u sa njenom spoznajom
Jednog da se ispolji u svem bi}u. Obe te`nje pomaù i neophodne su
jedna drugoj. Ali traganje nièg bi}a je isprva u prekidima i tla~eno
pomra~eno{}u i ograni~enjima obi~ne svesti. Ono mora, kroz sadanu,
da postane jasno, stalno, sna`no i istrajno; onda ono primorava
realizaciju, ~ini je neizbe`nom.
Ose}aj mira, ~istote i smirenosti koje ste osetili izaziva se
sjedinjenjem ili sna`nim kontaktom niè sa vi{om sve{}u; on ne moè
Pisma o Jogi 249
biti stalan isprva, ali moè postati takav pove}anom u~estalo{}u i

trajno{}u smirenosti i mira i na kraju punim silaskom ve~nog mira i
smirenosti i ti{ine vi{e svesti u niù prirodu.
1
Prvobitna verzija ovog pisma je kasnije revidirana od strane [ri Aurobinda u
dva navrata. Kako se dve revidirane verzije mestimi~no znatno razlikuju, obe
se ovde daju jedna za drugom.
***
\ivatma, du{a-iskra i psihi~ko bi}e su tri razli~ita oblika iste stvarnosti

i ne smeju se brkati skupa, jer to pomu}uje jasno}u unutra{njeg
iskustva.
\ivatma, ili duh, kako se obi~no naziva na engleskom, je
samopostoje}i iznad ispoljenog ili instrumentalnog bi}a – on je
nadmo}an u odnosu na ro|enje i smrt, uvek isti, pojedina~no Sopstvo
ili Atman. On je ve~no istinsko bi}e pojedinca.
Du{a je iskra Boànskog koja nije sme{tena iznad ispoljenog
bi}a, ve} silazi u ispoljenje da podràva njegovu evoluciju u
materijalnom svetu. Ona je isprva neizdiferencirana mo} Boànske
Svesti koja sadrì sve mogu}nosti koje jo{ nisu poprimile oblik, ali
kojima je funkcija evolucije da daju oblik. Ova iskra je tu u svim ìvim
bi}ima od najniìh do najvi{ih.
Psihi~ko bi}e formira du{a u svojoj evoluciji. Ono podràva um,
vital, telo, raste kroz njihova iskustva, prenosi prirodu iz ìvota u
ìvot. Ono je psihi~ka ili caitya purusa. Isprva je prekriveno umom,
vitalom i telom, ali, kako raste ono postaje sposobno da istupa napred
i da dominira umom, ìvotom i telom; kod obi~nog ~oveka ono zavisi
od njih radi izraàvanja i nije u stanju da ih preuzme i da ih slobodno
koristi. @ivot bi}a je ìvotinjski ili ljudski, a ne boànski. Kada psihi~ko
bi}e moè putem sadane da postane dominantno i da slobodno koristi
svoje instrumente, tada impuls ka Boànskom postaje potpun, i
preobraàj uma, vitala i tela, ne tek njihovo oslobo|enje, postaje
mogu}.
Sopstvo, ili Atman, budu}i da je slobodno i nadmo}no u odnosu
na ro|enje i smrt, iskustvo \ivatmana i njegovog jedinstva sa
vrhovnim ili univerzalnim Sopstvom donosi ose}aj oslobo|enja, to je
ono koje je neophodno za vrhovno duhovno izbavljenje: ali za
preobraàj ìvota i prirode bu|enje psihi~kog bi}a i njegova vladavina
nad prirodom su nezaobilazni.
Psihi~ko bi}e spoznaje svoju jednost sa istinskim bi}em,
\ivatmanom, ali se ne menja u njega.
Bindu koji se video iznad moè biti simboli~an na~in vi|enja
\ivatmana, deli}a Boànskog; te`nja tamo bi prirodno bila za
otvaranje vi{e svesti kako bi bi}e moglo da boravi tamo, a ne u
Neznanju. \ivatman je ve} jedno sa Boànskim u stvarnosti, ali ono
{to je potrebno je da ostatak svesti to spozna.
Te`nja psihi~kog bi}a je za otvaranje ~itave niè prirode, uma,
vitala, tela Boànskom, za ljubav i jedinstvo sa Boànskim, za njegovo
prisustvo i mo} unutar srca, za preobraàj uma, ìvota i tela silaskom
vi{e svesti u ovo instrumentalno bi}e i prirodu.
Obe te`nje su od su{tinskog zna~aja i nezamenljive za puno}u
ove joge. Kada psihi~ko nametne svoju te`nju umu, vitalu i telu, onda
oni tako|e teè i to je ono {to se osetilo kao te`nja sa nivoa nièg bi}a.
Te`nja koja se ose}a iznad je ona od \ivatmana za vi{om sve{}u sa
njenom spoznajom Jednog da se ispolji u bi}u. Stoga obe te`nje
pomaù jedna drugoj. Traganje nièg bi}a je isprva nu`no u prekidima
i tla~eno obi~nom sve{}u. Ono mora, kroz sadanu, da postane jasno,
stalno, sna`no i istrajno.
Ose}aj mira, ~istote i smirenosti izaziva se sjedinjenjem niè sa
vi{om sve{}u. On je obi~no ili isprekidan ili u protivnom ostaje u
dubljoj svesti, zakriljen ~esto burama i uznemirenjima na povr{ini;
retko kada je stalan isprva, ali moè postati stalan pove}anom
u~estalo{}u i istrajno{}u smirenosti i mira i na kraju punim silaskom
ve~nog mira i smirenosti i ti{ine vi{e svesti u niù prirodu.
***
Po iskustvu joge sopstvo, ili bi}e, je u su{tini jedno sa Boànskim, ili je

barem deo Boànskog, i ima sve boànske mogu}nosti. Ali u ispoljenju
ono poprima dva aspekta, Puru{a i Prakriti, svesno bi}e i Priroda. U
Prirodi ovde Boànsko je zakriljeno, a pojedina~no bi}e je podre|eno
Prirodi koja deluje ovde kao nià Prakriti, sila Neznanja, Avidja.
Puru{a je po sebi boànski, ali ospoljen u neznanju Prirode on biva
pojedina~no prividno bi}e nesavr{eno sa njenom nesavr{eno{}u. Tako
du{a ili psihi~ka su{tina, koja je Puru{a koji ulazi u evoluciju i
podràva je, nosi u sebi sve boànske mogu}nosti; ali pojedina~no
psihi~ko bi}e koje ona iznosi kao svog predstavnika poprima
nesavr{enost Prirode i evoluira u njoj dok ne povrati svoju punu
psihi~ku su{tinu i ne ujedini se sa Sopstvom iznad, kojeg je du{a
Pisma o Jogi 251
pojedina~na projekcija u evoluciji. Ova dvojnost u bi}u na svim

njegovim ravnima – jer ona vaì na razli~ite na~ine ne samo za
Sopstvo i psihi~ko ve} i za umne, vitalne i fizi~ke Puru{e – mora da se
shvati i prihvati pre nego {to iskustva ove joge budu mogla da se u
potpunosti razumeju.
Bi}e je jedno posvuda, ali na svakoj ravni Prirode ono je
predstavljeno oblikom sebe koji je svojstven toj ravni, umni Puru{a na
umnoj ravni, vitalni Puru{a na vitalnoj, fizi~ki Puru{a na fizi~koj.
Taitirija Upani{ada govori o dve druge ravni bi}a, ravni Znanja ili
Istine, i ravni Anande, svaka sa svojom Puru{om, ali mada uticaji
mogu silaziti sa njih, one su nadsvesne u odnosu na ljudski um i
njihova priroda nije jo{ organizovana ovde.
***
Pojedina~no sopstvo se obi~no opisuje kao deo Transcendentnog ili

kosmi~kog Sopstva – u vi{im i suptilnijim oblastima svesti ono zna
sebe kao to, ali u niìm gde je svest sve vi{e i vi{e zaklonjena oblacima
ono se poistove}uje sa povr{inskim oblicima li~nosti, tvorevinama
Prakriti i postaje nesvesno svog boànskog porekla. Sopstvo, kada ga
~ovek postane svestan, se ose}a kao ne{to po sebi postoje}e i ve~no
koje se ne poistove}uje sa oblicima umne, vitalne i fizi~ke li~nosti – ovi
su samo mali izrazi njegovih mogu}nosti u Prirodi. Ono ~ime ljudi
nazivaju sebe sada je samo ego ili um ili ìvotna sila ili telo, ali to je
zato {to razmi{ljaju u terminima formacija Prakriti i ne vide iza njih.
***
Sredi{nje bi}e i du{a su oboje na razli~ite na~ine delovi Boànskog.

Oni su zapravo dva aspekta istog entiteta, ali jedan je neevoluiraju}i
iznad Prirode, drugi evoluira psihi~ko bi}e u Prirodi.
***
Pojedina~no bi}e je ono koje je deo Boànskog. Univerzalno sopstvo,

ili Atman, koje je isto u svemu, nije deo ve} aspekt Boànskog.
***
Sopstvo je sam Boànski u jednom su{tinskom aspektu; ono nije deo.
Nema smisla u frazi "ne ~ak ni deo" ili "samo aspekt". Aspekt nije ne{to
inferiorno u odnosu na deo.
***
Da li znate {ta zna~i "su{tinsko" (essential na engleskom, prim. prev.)?

Postoji razlika izme|u su{tine stvari koja je uvek ista, i njenih
formacija i razvojnih oblika koji variraju. Postoji, na primer, su{tina
zlata i postoje mnogi oblici koje zlato moè da poprimi.
***
Su{tina se nikad ne moè definisati – ona naprosto jeste.
***
Boànsko je vi{e nego li Atman. Ono je Priroda tako|e. Ono sadrì sve
u Sebi.
***
Da bi se stekla dinami~ka spoznaja nije dovoljno spasiti Puru{u od

podre|enosti Prakriti; ~ovek mora da prenese vazalstvo Puru{e od niè
Prakriti sa njenom igrom neznala~kih Sila do Svevi{nje Boànske
[akti, Majke.
Gre{ka je poistove}ivati Majku sa niòm Prakriti i njenim
mehanizmom sila. Prakriti ovde je samo mehanizam koji je postavljen
radi delovanja evolutivnog neznanja. Kako neznala~ko umno, vitalno
ili fizi~ko bi}e samo nije Boànsko, mada dolazi od Boànskog – tako
mehanizam Prakriti nije Boànska Majka. Nema sumnje, ne{to od nje
je tu unutar i iza ovog mehanizma, odràvaju}i ga u evolutivnu svrhu;
ali ono {to ona jeste u samoj sebi nije [akti Avidje, ve} Boànska
Svest, Mo}, Svetlost, Para Prakriti kojoj se okre}emo radi oslobo|enja i
boànskog ispunjenja.
Spoznaja Puru{a svesti, smirene, slobodne, posmatraju}i igru sila
ali ne vezane ili upletene u njih je sredstvo za oslobo|enje. Smirenost,
nevezanost, mirna snaga i radost (atmarati) moraju se spustiti u vital i
fizi~ko kao i u um. Ako se to uspostavi, ~ovek vi{e ne biva `rtva
kovitlanja vitalnih sila. Ali ova smirenost, mir, tiha snaga i radost je
Pisma o Jogi 253
samo prvi silazak Mo}i Majke u adaru adhar . Izvan toga je Znanje,
izvr{na Mo}, dinami~na Ananda koje nije od obi~ne Prakriti ~ak i u
njenom najboljem izdanju i najsatvi~nije, ve} je Boànsko po svojoj
prirodi.
Prvo je, me|utim, potrebna smirenost, mir, oslobo|enje.
Poku{ati spustiti dinami~nu stranu prerano nije preporu~ljivo, jer bi to
onda bio silazak u uznemirenu i ne~istu prirodu nesposobnu da je
asimilira i ozbiljni poreme}aji bi mogli biti posledica.
***
Ono {to se podrazumeva pod Prakriti ili Prirodom je spolja{nja ili

izvr{na strana [akti ili Svesne Sile koja formira i pokre}e svetove. Ova
spolja{nja strana ovde se ~ini da je mehani~ka, igra sila, Guna, itd. Iza
ona je ìvu}a Svest i Sila Boànskog, boànska [akti. Sama Prakriti je
podeljena na niù i vi{u – nià je Prakriti Neznanja, Prakriti uma,
ìvota i Materije razdvojena u svesti od Boànskog; vi{a je Boànska
Prakriti Sat}itanande sa svojom ispoljavaju}om mo}i naduma, uvek
svesna Boànskog i slobodna od Neznanja i njegovih posledica. ôvek
sve dok je u neznanju je podloàn niòj Prakriti, ali duhovnom
evolucijom on postaje svestan vi{e Prirode i traga za tim da do|e u
kontakt sa njom. On moè da se uspne u nju i ona moè da si|e u
njega – takav uspon i silazak mogu da preobraze niù prirodu uma,
ìvota i Materije.
Psihi~ko nije, po definiciji1, onaj deo koji je u direktnom dodiru sa

nadumnom ravni – mada, ~im se spoj sa nadumnim na~ini, ono mu
daje najspremniji odgovor. Psihi~ki deo nas je ne{to {to dolazi
direktno od Boànskog i u dodiru je sa Boànskim. Po svom poreklu
ono je jezgro bremenito boànskim mogu}nostima koje podràva ovo
niè trostruko ispoljenje uma, ìvota i tela. Postoji ovaj boànski
element u svim ìvim bi}ima, ali on stoji skriven iza obi~ne svesti,
isprva nije razvijen, a, ~ak i kad je razvijen, nije uvek ili ~esto isturen
napred; on se izraàva, koliko mu nesavr{enost instrumenata dopu{ta,
putem njih i njihovih ograni~enja. On raste u svesti kroz iskustvo ka
Bogu, sti~u}i snagu svaki put kad postoji vi{i pokret u nama i, na
kraju, kroz nakupljanje ovih dubljih i vi{ih pokreta, dolazi do razvijene
psihi~ke individualnosti – ono {to obi~no nazivamo psihi~kim bi}em.
Uvek je psihi~ko bi}e ono koje je pravi, mada ~esto tajni, uzrok
~ovekovog okretanja duhovnom ìvotu i njegova najve}a pomo} u
njemu. Stoga je ono to koje moramo da dovedemo iz pozadine napred
u jogi.
Re~ "du{a" (soul), kao tako|e i re~ "psihi~ko" (psychic), se koristi
vrlo nejasno i u mnogo razli~itih smisla u engleskom jeziku. U
obi~nom govoru ~e{}e se ne pravi nego {to se pravi jasna razlika
izme|u uma i du{e a ~esto ima i jo{ ozbiljnijeg brkanja, jer se vitalno
bi}e èlje – la`na du{a ili du{a-èlja – naziva re~ima "du{a" i
"psihi~ko", a ne istinska du{a, psihi~ko bi}e. Psihi~ko bi}e je sasvim
druga~ije od uma ili vitala; ono stoji iza njih gde se susre}u u srcu.
Njegovo sredi{nje mesto je tamo, ali pre iza srca nego li u srcu; jer ono
{to ljudi obi~no nazivaju srcem je sedi{te emocija, a ljudske emocije su
umno-vitalni impulsi, obi~no ne psihi~ki po svojoj prirodi. Ova ve}im
delom tajna mo} iza, druga~ija od uma i ìvotne sile, je istinska du{a,
psihi~ko bi}e u nama. Mo} psihi~kog, me|utim, moè da deluje na um
i vital i telo, pro~i{}uju}i misao i opaànje i emociju (koja onda postaje
psihi~ko ose}anje) i oset i delovanje i sve drugo u nama i pripremaju}i
ih da budu boànski pokreti.
Psihi~ko bi}e se moè opisati na indijskom jeziku kao Puru{a u
srcu ili ]aitja Puru{a Chaitya Purusha 2; ali unutra{nje ili tajno srce se
mora shvatiti, hrdaye guhayam, ne spolja{nji vitalno-emocionalni
centar. Istinski psihi~ki entitet je to (koji se razlikuje od vitalnog uma
èlje) – psiha – o ~emu se govori na stranici Arje na koju se vi
pozivate.
1
Neko je pitao {ta je psihi~ko bi}e, da li bi se ono moglo definisati kao onaj
deo bi}a koji je uvek u direktnom dodiru sa nadumnim. Odgovorio sam da se
ne bi moglo tako definisati. Jer psihi~ko bi}e kod ìvotinja ili kod ve}ine ljudi
nije u direktnom dodiru sa nadumnim – stoga se ne moè tako opisati, po
definiciji.
Ali ~im se jednom na~ini spoj izme|u nadumne i ljudske svesti,
psihi~ko bi}e je ono koje daje najspremniji odgovor – spremniji od uma, vitala
ili fizi~kog. Moglo bi se dodati da je to tako|e ~istiji odgovor; um, vital i
fizi~ko mogu da dopuste drugim stvarima da se pome{aju sa njihovim
prijemom nadumnog uticaja i da pokvare njegovu istinu. Psihi~ko je ~isto u
svom odgovoru i ne dopu{ta nikakvu takvu me{avinu.
Nadumna promena moè da se dogodi samo ako je psihi~ko budno i
ako se na~ini glavnom potporom silaze}e nadumne mo}i.
Pisma o Jogi 255
2
]ita Chitta i psihi~ki deo nisu ni najmanje isti. ]ita je termin u sasvim
druga~ijoj kategoriji u kojoj su koordinisana i stavljena na svoje mesto glavna
funkcionisanja na{e spolja{nje svesti, i da bi smo je znali ne moramo da
idemo iza na{e povr{inske ili spolja{nje prirode.
"Kategorija" ovde zna~i drugu klasu psiholo{kih ~inilaca, tattva-
vibhaga. Psihi~ko pripada jednoj klasi – nadum, um, ìvot, psihi~ko, fizi~ko – i
pokriva i unutra{nju i spolja{nju prirodu. ]ita pripada sasvim druga~ijoj klasi
ili kategoriji – budi, manas, }ita, prana itd. – {to je klasifikacija koju je
napravila obi~na indijska psihologija; ona pokriva samo psihologiju
spolja{njeg bi}a. U ovoj kategoriji su samo glavne funkcije na{e spolja{nje
svesti koje su koordinisane i stavljene na svoje mesto od strane indijskih
mislilaca; }ita je jedna od ovih glavnih funkcija spolja{nje svesti i, stoga, da bi
smo je znali ne moramo da idemo iza spolja{nje prirode.
***
O psihi~kom bi}u u starim sistemima se govorilo kao o Puru{i u srcu

(tajno srce – hrdaye guhayam) {to odgovara vrlo dobro onome {to mi
defini{emo kao psihi~ko bi}e iza sr~anog centra. Ono je tako|e to {to
je odlazilo iz tela na samrti i istrajavalo – {to opet odgovara na{em
u~enju da je to ono {to izlazi i vra}a se, povezuju}i novi ìvot sa biv{im
ìvotom. Tako|e mi kaèmo da je psihi~ko boànski deo unutar nas –
isto tako Puru{a u srcu se opisuje kao I{vara individualne prirode na
nekom mestu.
Re~ du{a se vrlo nejasno koristi u engleskom – kao {to se ~esto
odnosi na ~itavu ne-fizi~ku svest uklju~uju}i ~ak i vital sa svim
njegovim èljama i strastima. Eto za{to re~ psihi~ko bi}e mora da se
koristi kako bi se razlu~io ovaj boànski deo od instrumentalnih
delova prirode.
***
Izgleda kao da je X pretpostavio da sam pod psihi~kim bi}em

podrazumevao prosvetljeni ego. Ali ljudi ne shvataju {ta ja
podrazumevam pod psihi~kim bi}em, zato {to se re~ psihi~ko koristi u
engleskom da ozna~ava bilo {ta od unutra{njeg umnog, unutra{njeg
vitalnog ili unutra{njeg fizi~kog ili bilo {ta nenormalno ili okultno ili
~ak suptilnije pokrete spolja{njeg bi}a, sve na gomili; tako|e okultne
pojave se ~esto nazivaju psihi~kim. Razlika izme|u ovih razli~itih
delova bi}a je nepoznata. âk i u Indiji staro znanje Upani{ada u kome
su oni razlu~eni se izgubilo. \ivatman, psihi~ko bi}e (Puru{a
Antaratman), Manomaja Puru{a, Pranamaja Puru{a se svi brkaju
skupa.
***
Ne znam ta~no na {ta se misli pod tom frazom – suvi{e je nejasna i

ograni~ena za opis psihi~kog. Antahkarana obi~no zna~i um i vital kao
suprotnost telu – budu}i da je telo spolja{nji instrument, a manah-
prana unutra{nji instrument du{e. Pod psihi~kim ja mislim na ne{to
druga~ije od pro~i{}enog uma i vitala. Pro~i{}eni um i vital su rezultat
delovanja probu|enog i oslobo|enog psihi~kog bi}a, ali sami nisu
psihi~ko.
Opet, zavisi od toga na {ta se misli pod ahambhava. Ali psihi~ko
nije bhava. Ono je Puru{a. Ahambhava je formacija Prakriti, ona nije
bi}e ili Puru{a. Ahambhava moè da nestane, a ipak Puru{a }e biti tu.
Pod oslobo|enim psihi~kim bi}em ja mislim da ono nije vi{e
obavezno da se izraàva pod uslovima zamra~enih i neznala~kih
instrumenata, od iza vela, ve} je u stanju da stupi napred, kontroli{e i
menja delovanje uma i ìvota i tela.
Ako se mo`da ponekad govori o njemu kao o pro~i{}enom i
usavr{enom, ono na {ta se mora pod tim podrazumevati je psihi~ko
delovanje u umu, vitalu i fizi~kim instrumentima. Pro~i{}eno
unutra{nje bi}e ne zna~i pro~i{}eno psihi~ko, ve} pro~i{}eno
unutra{nje umno, vitalno i fizi~ko. Epiteti koje sam ja koristio za
psihi~ko su bili "probu|eno i oslobo|eno".
Duhovna individualnost je prili~no nejasan izraz i mogao bi se
razli~ito tuma~iti. Pisao sam o psihi~kom bi}u da je psihi~ko du{a ili
iskra Boànske Vatre koja podràva individualnu evoluciju na Zemlji, a
da je psihi~ko bi}e svest du{e koja razvija sebe ili, pre bi se reklo,
njeno ispoljenje iz ìvota u ìvot sa umom, vitalom i telom kao svojim
instrumentima dok sve ne bude spremno za sjedinjenje sa Boànskim.
Nije mi poznato da mogu da dodam bilo {ta tome.
***
Puru{a u Prakriti je K{ara Puru{a – iza njega stoji Ak{ara Puru{a.

Ose}aj ega i Puru{a su dve sasvim razli~ite stvari – ose}aj ega je
mehanizam Prakriti, Puru{a je svesno bi}e.
Psihi~ko bi}e evoluira, tako da ono nije ono nepromenljivo.
Pisma o Jogi 257
Psihi~ko bi}e je naro~ito du{a pojedinca koja evoluira u

ispoljenju individualne Prakriti i koja u~estvuje u evoluciji. To je ona
iskra Boànske Vatre koja raste iza uma, vitala i fizi~kog kao psihi~ko
bi}e dok ne bude u stanju da preobrazi Prakriti Neznanja u Prakriti
znanja. Ove stvari nisu u Giti, ali ne moèmo da ograni~avamo na{e
znanje stavkama iz Gite.
***
Ne, intuitivno sopstvo je sasvim druga~ije, ili pre intuitivna svest koja
je negde iznad uma. Psihi~ko stoji u pozadini bi}a – jednostavna i
iskrena posve}enost Boànskom, jednousmeren i neposredan ose}aj
onoga {ta je ispravno i {ta pomaè ka Istini i Boànskom, instinktivno
povla~enje od svega {to je suprotno su njegove najvidljivije
karakteristike.
***
1
Mora se na~initi razlika izme|u du{e u svojoj su{tini i psihi~kog bi}a.
Iza svakoga i svega postoji du{a koja je iskra Boànskog – niko ne bi
mogao da postoji bez toga. Ali je sasvim mogu}e imati vital i fizi~ko
bi}e podràvano takvom su{tinom du{e, ali bez jasno evoluiranog
psihi~kog bi}a iza nje.
Postoji uistinu unutra{nje bi}e sa~injeno od unutra{njeg umnog,
unutra{njeg vitalnog, unutra{njeg fizi~kog – ali to nije psihi~ko bi}e.
Psihi~ko je najunutarnjije bi}e svega i sasvim razli~ito od ovih. Re~
psihi~ko se uistinu koristi u engleskom da ukaè na bilo {ta {to je
druga~ije ili dublje od spolja{njeg uma, ìvota i tela ili ukazuje
ponekad na ne{to okultno ili nadfizi~ko; ali to je upotreba koja unosi
zbrku i gre{ku i moramo skoro u potpunosti da je odbacimo.
Psihi~ko bi}e je zakriljeno povr{inskim pokretima i izraàva sebe
najbolje {to moè kroz tri druga instrumenta kojima vi{e upravljaju
spolja{nje sile nego unutra{nje bi}e ili psihi~ki entitet. Ali to ne zna~i
da su oni potpuno izolovani od du{e. Du{a je u telu na isti na~in kao
um ili vital – ali telo nije samo ovo grubo fizi~ko telo, ve} tako|e i
suptilno telo. Kada grubo telo otpadne, vitalni i umni omota~i tela i
dalje ostaju kao du{ino prevozno sredstvo dok se i oni tako|e ne
raspadnu.
Du{a biljke ili ìvotinje nije uspavana – samo su njena sredstva
izraàvanja manje razvijena od onih od ljudskog bi}a. Ima mnogo toga
{to je psihi~ko kod biljke, mnogo toga {to je psihi~ko kod ìvotinje.
Biljka ima samo vitalno-fizi~ke elemente evoluirane u svoj oblik; svest
iza oblika biljke nema razvijenu ili organizovanu umnost sposobnu da
se izraàva – ìvotinja ide korak dalje; ona ima vitalni um i neku meru
samoizraàvanja, ali njena svest je ograni~ena, njena umnost
ograni~ena, njena iskustva su ograni~ena; psihi~ka su{tina tako|e
stavlja napred, kako bi je predstavljala, manje razvijenu svest i
iskustvo nego {to je mogu}e kod ~oveka. Svejedno, ìvotinje imaju
du{u i mogu da reaguju vrlo spremno na psihi~ko u ~oveku.
"Duh" (avet, utvara, ghost na engleskom) ~oveka naravno nije
njegova du{a. To je ili ~ovek koji se pojavljuje u svom vitalnom telu ili
fragment njegove vitalne strukture kojeg se do~epala neka sila ili bi}e
vitalnog sveta u svoju sopstvenu svrhu. Jer normalno, vitalno bi}e sa
svojom li~no{}u postoji nakon raspadanja fizi~kog tela samo jo{ neko
vreme; nakon toga ono prelazi na vitalnu ravan gde ostaje dok se
vitalni omota~ ne raspadne. Dalje, ~ovek prelazi u umnom omota~u u
neki umni svet; ali na kraju du{a ostavlja i svoj umni omota~ tako|e i
odlazi na svoje mesto po~inka. Ako je umno sna`no razvijeno, onda
umno bi}e moè da ostane, a tako|e moè i sna`no razvijen vital, pod
uslovom da su usredi{teni oko istinskog psihi~kog bi}a i da ih je ono
organizovalo – oni onda dele besmrtnost psihi~kog. Ali u obi~nom
slu~aju ovo se ne de{ava; postoji rastapanje umnog i vitalnog, kao i
psihi~kih delova, a du{a u ponovnom ro|enju poprima novi um, ìvot i
telo, a ne, kako se ~esto pretpostavlja, repliku sopstva svoje stare
prirode. Takvo ponavljanje bi bilo besmisleno i beskorisno i porazilo bi
svrhu ponovnog ro|enja koja je napredovanje prirode kroz iskustvo,
evolutivni rast du{e u prirodi ka svom nalaènju sebe. Istovremeno
du{a ~uva utiske onoga {to je bilo su{tinsko u njenim proteklim
ìvotima i li~nostima i novo ro|enje i li~nost su ravnoteà izme|u ove
pro{losti i potrebe du{e za njenom budu}no{}u.
P.S. Postoje slu~ajevi u kojima dolazi do brzog ponovnog

ro|enja spolja{njeg bi}a sa nastavkom stare li~nosti i ~ak se}anjem na
svoj pro{li ìvot, ali to je izuzetno i de{ava se obi~no kada postoji
osuje}enost prevremenom smr}u i jaka èlja u vitalu da nastavi svoje
nedovr{eno iskustvo.
1
Prvobitna verzija ovog pisma je naknadno revidirana od strane [ri
Aurobinda u dva navrata. Kako se dve revidirane verzije mestimi~no znatno
razlikuju, obe su objavljene ovde jedna za drugom.
Pisma o Jogi 259
***
Mora se na~initi razlika izme|u du{e u svojoj su{tini i psihi~kog bi}a.

Iza svakoga i svega postoji du{a koja je iskra Boànskog – niko ne bi
mogao da postoji bez toga. Ali je sasvim mogu}e imati vital i fizi~ko
bi}e bez jasno evoluiranog psihi~kog bi}a iza nje. Pa ipak se ne mogu
davati uop{tene izjave da nikakav uro|enik nema du{u ili da nema
nikakvog pokazatelja du{e nigde.
Unutra{nje bi}e je sa~injeno od unutra{njeg umnog, unutra{njeg
vitalnog, unutra{njeg fizi~kog – ali to nije psihi~ko bi}e. Psihi~ko je
najunutarnjije bi}e i sasvim razli~ito od ovih. Re~ "psihi~ko" se uistinu
koristi u engleskom da ukaè na bilo {ta {to je druga~ije ili dublje od
spolja{njeg uma, ìvota i tela, bilo {ta okultno ili nadfizi~ko, ali to je
upotreba koja unosi zbrku i gre{ku i u potpunosti je odbacujemo kada
govorimo ili pi{emo o jogi. U obi~nom govoru moèmo ponekad da
koristimo re~ "psihi~ko" u labavijem popularnom smislu ili u poeziji,
{to nije vezano za intelektualnu preciznost, moèmo govoriti o du{i
ponekad u obi~nom i spolja{njijem smislu ili u smislu istinske psihe.
Psihi~ko bi}e je zakriljeno povr{inskim pokretima i izraàva sebe
najbolje {to moè kroz te spoljne instrumente kojima vi{e upravljaju
spolja{nje sile nego unutra{nji uticaji psihi~kog. Ali to ne zna~i da su
oni potpuno izolovani od du{e. Du{a je u telu na isti na~in kao um ili
vital – ali telo koje ona zauzima nije samo okvir ovog grubog fizi~kog
tela, ve} tako|e i suptilno telo. Kada grubi omota~ otpadne, vitalni i
umni omota~i tela i dalje ostaju kao du{ino prevozno sredstvo dok se i
oni tako|e ne raspadnu.
Du{a biljke ili ìvotinje nije sasvim uspavana – samo su njena
sredstva izraàvanja manje razvijena od onih od ljudskog bi}a. Ima
mnogo toga {to je psihi~ko kod biljke, mnogo toga {to je psihi~ko kod
ìvotinje. Biljka ima samo vitalno-fizi~ke elemente evoluirane u svoj
oblik, tako da ne moè da se izraàva; svest iza oblika biljke nema
razvijenu ili organizovanu umnost sposobnu da se izraàva – ìvotinja
ima vitalni um pa moè, ali njena svest je ograni~ena i njena iskustva
su ograni~ena, tako da psihi~ka su{tina ima manje razvijenu svest i
iskustvo nego {to je prisutno, ili barem mogu}e, kod ~oveka. Svejedno,
ìvotinje imaju du{u i mogu da reaguju vrlo spremno na psihi~ko u
~oveku.
"Duh" (avet, utvara, ghost na engleskom) naravno nije du{a. To je ili
~ovek koji se pojavljuje u svom vitalnom telu ili je to fragment
njegovog vitala kojeg se do~epala neka vitalna sila ili bi}e. Vitalni deo
nas normalno postoji nakon raspadanja tela neko vreme i prelazi na
vitalnu ravan gde ostaje dok se vitalni omota~ ne raspadne. Nakon
toga prelazi, ako je umno razvijen, u umnom omota~u u neki umni
svet, i na kraju psihi~ko ostavlja i svoj umni omota~ tako|e i odlazi na
svoje mesto po~inka. Ako je umno sna`no razvijeno, onda na{ umni
deo moè da ostane; isto tako to moè i vital, pod uslovom da su
usredi{teni oko istinskog psihi~kog bi}a i da ih je ono organizovalo –
jer oni onda dele besmrtnost psihi~kog. U protivnom psihi~ko uvla~i
um i ìvot u sebe i ulazi u mirovanje izme|u ro|enja.
***
U pukom vampiru nema psihi~kog, jer vampir je vitalno bi}e – ali kod
svih ljudi (~ak i ako njima dominira vitalno bi}e ili vampirska sila)
postoji psihi~ko bi}e zakriljeno iza svega toga.
***
Du{a se opisuje kao iskra Boànske Vatre u ìvotu i materiji, to je

slika. Ona se ne opisuje kao iskra svesti.
Postoji umna, vitalna, fizi~ka svest – razli~ite od psihi~ke.
Psihi~ko bi}e i svest nisu istovetni.
Kada du{a ili "iskra Boànske Vatre" po~ne da razvija psihi~ku
individualnost, ta psihi~ka individualnost se naziva psihi~ko bi}e.
Du{a ili iskra je tu pre razvoja organizovanog vitala i uma. Du{a
je ne{to od Boànskog koje silazi u evoluciju kao boànski Princip
unutar nje da podràva evoluciju pojedinca iz Neznanja u Svetlost.
Ona razvija tokom evolucije psihi~ku individuu ili individualnost du{e
koja raste iz ìvota u ìvot, koriste}i evoluirani um, vital i telo kao
svoje instrumente. Du{a je ono {to je besmrtno, dok se ostalo razlaè;
ona prelazi iz ìvota u ìvot nose}i svoje iskustvo u su{tini i kontinuitet
evolucije pojedinca.
îtava svest, umna, vitalna, fizi~ka tako|e, mora da se digne i
priklju~i vi{oj svesti, a ~im se priklju~ivanje obavi, ono vi{e mora da
si|e u njih. Psihi~ko je iza svega toga i podràva ga.
***
Pisma o Jogi 261
Nadum je Svest istine; ispod njega interveni{e prekoum ~iji je princip

da prima mo}i Boànskog i da poku{a da ih sprovodi odvojeno, svako
deluju}i po svom, i rade}i da se ostvari njegov sopstveni svet, ili ako
mora da radi sa drugima, name}u}i svoj sopstveni princip koliko je
mogu}e. Du{e koje silaze u prekoum postupaju na isti na~in. Princip
razdvojene Individualnosti je odatle. Isprva jo{ svestan svog boànskog
porekla, postaje kako silazi sve vi{e i vi{e razdvojen od njega i sve ga
vi{e zaboravlja, rukovo|en principom podele i ega. Jer Um je jo{
udaljeniji od Istine od prekouma, Vitalna Priroda je upetljana u
realizaciju neznala~kih sila, dok u Materiji celina prelazi u ono {to
izgleda kao prvobitna Nesvesnost. Prekoumna Maja je ta koja upravlja
ovim svetom, ali u Materiji ona se produbila u Nesvesnost iz koje svest
ponovo izranja i uspinje se, spu{taju}i dole u Materiju ìvot i um, i
otvaraju}i um vi{i dometima – koji su i dalje u nekoj direktnoj vezi sa
Istinom (Intuicija, prekoum, nadum.)
***
Formirane du{e ulaze samo u formirane organizme – u protoplazmi

itd. jedino je iskra Boànskog ono {to je tu, ne formirana du{a.
***
Psihi~ko je du{a Boànskog involuirana ovde u individualnom

postojanju. Ono raste i evoluira u obliku psihi~kog bi}a – tako da
o~igledno ne moè ve} da ima mo}i Boànskog. Jedino njegovo
prisustvo omogu}uje pojedincu da se otvori prema Boànskom i da
raste ka Boànskoj Svesti, a kada deluje to je uvek u smislu Svetlosti i
Istine i sa porivom ka Boànskom.
***
Ovo je funkcija psihi~kog – ono mora da radi na svakoj ravni kako bi

svakoj pomoglo da se probudi za istinu i Boànku Stvarnost.
***
Nije svaka du{a evoluirana i aktivna; niti je svaka du{a okrenuta

direktno Boànskom pre praktikovanja joge. Dugo vremena ona traga
za Boànskim kroz ljude i stvari mnogo vi{e nego direktno.
***
Izgleda da uop{te niste shvatili moj odgovor. U obi~noj svesti u kojoj

um itd. nisu probu|eni psihi~ko postupa onako kako moè kroz njih,
ali u skladu sa zakonima Neznanja.
***
Sve pripada Prirodi – sama du{a dela pod uslovima i posredstvom

Prirode.
***
Du{a je uvek ~ista, ali znanje i sila u njoj su involuirani i izlaze samo
kako psihi~ko bi}e evoluira i ja~a.
***
Psihi~ko bi}e je du{a koja evoluira tokom ro|enja i ponovnog ro|enja

a du{a je deo Boànskog – ali sa du{om uvek postoji Boànsko iza
vela, Hri{ike{a Hrishikesha .
***
Boànsko je uvek u unutra{njem srcu i ne napu{ta ga.
***
Ono psihi~ko je stalno u kontaktu sa uro|enim Boànskim –

Boànska tajna u pojedincu.
***
To psihi~ko bi}e i Boànsko Prisustvo u srcu su sasvim razli~ite

stvari. Psihi~ko bi}e je ~ovekovo sopstveno pojedina~no bi}e-du{a. Ono
nije Boànsko, mada je do{lo od Boànskog i razvija se ka Boànskom.
***
Pisma o Jogi 263
Psihi~ko je ono koje je u direktnoj vezi sa transcendentnim Boànskim

i vodi prirodu ka gore prema Svevi{njem.
***
Psihi~ko je podr{ka pojedina~ne evolucije; ono je povezano sa

sveop{tim i putem direktnog kontakta i kroz um, vital i telo.
***
Doprinos psihi~kog bi}a sadani je: (1) ljubav i bakti, ljubav ne vitalna,
zahtevaju}a i egoisti~na, ve} neuslovljena i bez prohteva,
samopostoje}a; (2) kontakt ili prisustvo Majke unutra; (3)
nepogre{ivo vo|stvo iznutra; (4) u}utkivanje i pro~i{}enje uma, vitala
i fizi~ke svesti njihovim podre|ivanjem psihi~kom uticaju i vo|stvu;
(5) otvaranje sve ove niè svesti za vi{u duhovnu svest iznad radi
njenog silaska u prirodu pripremljenu da je primi sa potpunom
prijem~ivo{}u i ispravnim stavom – jer psihi~ko bi}e unosi svuda
ispravnu misao, ispravno opaànje, ispravno ose}anje, ispravan stav.
ôvek moè da uzdigne svoju svest od umne i vitalne i spusti
dole mo}, Anandu, svetlost, znanje odozgo; ali to je mnogo teè i
neizvesnije u svom ishodu, ~ak i opasno, ako bi}e nije pripremljeno ili
dovoljno ~isto. Uspeti se sa psihi~kim u tu svrhu je daleko najbolji put.
Ako se tako uspinjete iz psihi~kog centra, utoliko bolje.
Ono {to vi kaète ukazuje na to da su psihi~ki i umni centri u
komunikaciji i kroz njih ste u stanju da spustite stvari iz vi{e svesti. Ali
niste promenili va{ centar glave za centar iznad glave ili za {irinu
iznad glave. To obi~no dolazi postepenim dizanjem svesnih delova do
vrha glave, a onda iznad nje. Ali za tim se ne sme upinjati ili siliti; to
}e do}i od sebe.
***
Psihi~ko bi}e je du{a, Puru{a u tajnom srcu {to podràva svojim

prisustvom delovanje uma, ìvota i tela. Vital je pranamaya purusa o
kome se govori u Taittiriya Upanisad, bi}e u pozadini Sile @ivota; u
svom spolja{njem obliku u Neznanju on stvara du{u èlje koja vlada
ve}inom ljudi i koju oni brkaju ~esto sa pravom du{om.
Atman je Sopstvo ili Duh koji ostaje iznad, ~ist i neumrljan,
nedodirnut mrljama ìvota, èljom i egom i neznanjem. On se
spoznaje kao istinsko bi}e pojedinca, ali tako|e i {ire kao isto bi}e u
svemu i kao Sopstvo u kosmosu; on tako|e ima samopostojanje iznad
pojedinca i kosmosa i onda se naziva Paramatma, svevi{nje Boànsko
Bi}e. Ova razlika nema nikakve veze sa razlikom izme|u psihi~kog i
vitala: vitalno bi}e nije ono {to je poznato pod imenom Atman.
Vital kao du{a èlje i priroda èlje kontroli{e svest u velikoj meri
kod ve}ine ljudi, jer ljudima vlada èlja. Ali ~ak i u povr{inskoj ljudskoj
prirodi pravi vladar svesti je umno bi}e, manomayah purusah prana-
sarira-neta iz Upani{ada. Psihi~ko vr{i uticaj na svest iz pozadine, ali
~ovek mora da iza|e iz obi~ne svesti u najunutarnjije bi}e da bi ga
prona{ao i da od njega na~ini vladara svesti kao {to bi trebalo da
bude. U~initi to je jedan od glavnih ciljeva joge. Vital treba da bude
instrument svesti, ne njen vladar.
Vitalno bi}e nije Ja – ego je umni, vitalni, fizi~ki. Ego ukazuje na
poistove}enje na{eg postojanja sa spolja{njim sopstvom, neznanje
na{eg istinskog sopstva iznad i na{eg psihi~kog bi}a unutar nas.
U izvesnom smislu razli~ite Puru{e ili bi}a u nama, psihi~ko,
umno, vitalno, fizi~ko, su projekcije Atmana, ali to zadobija svoju
punu istinu tek kada u|emo u svoje unutra{nje bi}e i znamo
unutra{nju istinu o sebi. Na povr{ini, u Neznanju, umna, vitalna,
fizi~ka Prakriti je ono koje dela, a Puru{a biva, dakle, izobli~en u
delovanju Prakriti. Nije na{e istinsko umno bi}e, na{e istinsko vitalno
bi}e, ~ak ni na{e istinsko fizi~ko bi}e ono ~ega smo svesni; oni ostaju u
pozadini, iza vela i u ti{ini. Umni, vitalni, fizi~ki ego je ono {to mi
smatramo za svoje bi}e dok ne steknemo znanje.
***
Du{a i ìvot su dve sasvim razli~ite mo}i. Du{a je iskra Boànskog

Duha koji podràva pojedina~nu prirodu; um, ìvot, telo su
instrumenti za ispoljenje prirode. Kod ve}ine ljudi du{a je skrivena i
prekrivena delovanjem spolja{nje prirode; oni brkaju vitalno bi}e sa
du{om, jer je vital ono {to oìvljava i pokre}e telo. Ali ovo vitalno bi}e
je stvar sa~injena od èlja i izvr{nih sila, dobrih i lo{ih; to je du{a èlje,
ne istinska stvar. Tek kada istinska du{a (psiha) istupi napred i po~ne
prvo da vr{i uticaj a onda da sprovodi vladavinu nad delovanjima
instrumentalne prirode ~ovek po~inje da prevazilazi vitalnu èlju i
raste ka boànskoj prirodi.
***
Pisma o Jogi 265
1. Du{a i psihi~ko bi}e su prakti~no isto, osim {to ~ak i u

stvarima koje nisu razvile psihi~ko bi}e ipak postoji iskra Boànskog
koja se moè nazvati du{om. Psihi~ko bi}e se naziva na Sanskritu
Puru{a u srcu ili ]aitja Puru{a. (Psihi~ko bi}e je du{a koja se razvija u
evoluciji.)
2. Razlika izme|u Puru{e i Prakriti je prema Sankja Sistemu –
Puru{a je tiha svest svedoka koja posmatra dela Prakriti – Prakriti je
sila Prirode za koju ~ovek ose}a kao da obavlja sva dela, kada se
otarasi ose}aja ega kao delatnika. Onda postoji spoznaja ova 2
entiteta. Ovo je sasvim razli~ito od psihi~kog bi}a. Ose}a se u umu,
vitalu, fizi~kom – najlak{e u umu gde je umno bi}e (Puru{a) sme{teno
i kontroli{e druge (manomayah purusah prana-sarira-neta).
3. Pra|na, Tei|asa, itd su razli~ite klasifikacije i bave se ne
razli~itim delovima bi}a ve} razli~itim stanjima (budnim, snom,
spavanjem – grubim, suptilnim, kauzalnim).
Mislim da ne bi trebalo povezivati ove stvari me|usobno – po{to
bi to moglo dovesti do zbrke. One pripadaju razli~itim kategorijama – i
razli~itom redu iskustava.
***
Umno bi}e (koje je) unutra gleda, posmatra i daje sud o svemu {to se
de{ava u vama. Psihi~ko ne gleda i ne posmatra na taj na~in kao
svedok, ve} ose}a i zna spontano na mnogo direktniji i svetliji na~in,
samom ~istotom svoje sopstvene prirode i boànskog instinkta u sebi, i
tako, kad god istupi napred, ono razotkriva smesta koji su ispravni, a
koji su pogre{ni pokreti u va{oj prirodi.
Bi}e ~oveka je sastavljeno od ovih elemenata – psihi~kog bi}a
iza, koje podràva sve, unutra{njeg umnog, vitalnog i fizi~kog, i
spoljne, sasvim spolja{nje prirode uma, ìvota i tela koja je njihov
instrument izraàvanja. Ali iznad svega je sredi{nje bi}e (\ivatma)
koje ih koristi sve za svoje ispoljenje: ono je deo Boànskog Sopstva;
ali ova stvarnost njega je skrivena od spolja{njeg ~oveka koji
zamenjuje svoje najunutarnjije sopstvo i du{u njegovu umnim i
vitalnim egom. Jedino oni koji su po~eli da znaju sebe postaju svesni
svog istinskog sredi{njeg bi}a; ali ipak ono je uvek tu, stoje}i iza
delovanja uma, ìvota i tela i najdirektnije je predstavljeno psihi~kim
koje je i samo iskra Boànskog. Upravo rastom psihi~kog elementa u
svojoj prirodi ~ovek po~inje da dolazi u svesni dodir sa svojim
sredi{njim bi}em iznad. Kada se to desi i sredi{nje bi}e koristi svesnu
volju da kontroli{e i organizuje pokrete prirode, upravo tada ~ovek
ima stvarno, duhovno kao suprotnost delimi~nom i tek umnom ili
moralnom ovladavanju sebe.
***
Umno bi}e o kome govori Upani{ada nije deo umnog nervnog fizi~kog
sastava – to je manomayah purusah prana-sarira-neta, umno bi}e
predvodnik ìvota i tela. Ono se ne bi moglo tako opisati kad bi bilo
deo sastava. Niti moè sastav ili njegov deo biti Puru{a – jer sastav je
sastavljen od Prakriti. Njega Upani{ade opisuju kao manomaya zato
{to je psihi~ko bi}e iza vela, a ~ovek, budu}i da je umno bi}e u ìvotu i
telu, ìvi u svom umu, a ne u svom psihi~kom, tako da je za njega
manomaya purusa predvodnik ìvota i tela – psihi~kog u pozadini koje
podràva celinu on nije svestan ili ga je maglovito svestan u svojim
najboljim trenucima. Psihi~ko predstavlja u ~oveku premijer,
manomaya, a ono samo je blagi ustavni monarh; manomaya je ono
kome se Prakriti obra}a radi pristanka na njene postupke. Ali i dalje
izjava iz Upani{ada daje samo prividnu istinu o toj stvari, koja vaì
samo za ~oveka i ljudski stadijum – jer kod ìvotinje pre }e biti
pranamaya purusa koja je neta, predvodnik uma i tela. To je jedan
razlog za{to nisam jo{ dopustio objavljivanje Ponovnog ro|enja i
Karme1 Rebirth and Karma zato {to je ovo moralo da se ispravi i da
se dublja istina stavi na njeno mesto. Nameravao sam da to u~inim
kasnije, ali nisam imao vremena da dovr{im preostale ~lanke.
1
Nedovr{eni niz ~lanaka prvi put objavljen u Arji u prekidima izme|u 1915. i
1921. i naknadno ponovo od{tampan bez dovr{etka u obliku knjige pod
nazivom The Problem of Rebirth (tj. Problem ponovnog ro|enja, prim. prev.),
u februaru 1952.
***
"Tragikomi~na" nedoslednost o kojoj vi govorite proizlazi iz ~injenice

da ~ovek nije sa~injen od jednog dela, ve} od mnogo delova i svaki
deo njega ima svoju sopstvenu li~nost. To je stvar koju ljudi nisu jo{
dovoljno shvatili – psiholozi su po~eli da je malkice uvi|aju, ali je
prepoznaju samo kada postoji nazna~en slu~aj dvojne ili vi{estruke
li~nosti. Ali svi ljudi su takvi, u stvarnosti. Cilj bi trebalo da bude u jogi
Pisma o Jogi 267
da se razvije (ako ga neko ve} nema) sna`no sredi{nje bi}e i da se

uskladi pod njim sve ostalo, menjaju}i ono {to mora da se promeni.
Ako je ovo sredi{nje bi}e psihi~ko, onda nema velike te{ko}e. Ako je to
umno Bi}e, manomayah purusah prana-sarira-neta, onda je to teè –
ukoliko umno bi}e ne moè da nau~i da bude uvek u kontaktu sa, i
pomagano, ve}om Voljom i Mo}i Boànskog.
***
Ne razumem pitanje tako kako je postavljeno. Svaki deo mora da se

drì jasno odvojen od drugog i da obavlja svoj sopstveni posao i svaki
treba da dobije Istinu u sebi od psihi~kog ili odozgo. Istina koja se
spu{ta odozgo }e sve vi{e i vi{e uskla|ivati njihovo delovanje, mada
savr{en sklad moè do}i samo kada bude bilo nadumnog ispunjenja.
***
Ono {to doìvljavate je prvo stanje jogi~ke svesti i znanja sebe. Obi~ni
um zna sebe samo kao ego sa svim kretnjama prirode na gomili i,
poistove}uju}i sebe sa tim kretnjama, misli "ja radim ovo, ose}aju}i
ono, misle}i, u radosti ili u àlosti itd." Prvi po~etak pravog znanja
sebe je kada ose}ate sebe razdvojenim od prirode u sebi i njenih
kretnji i onda vidite da postoje mnogi delovi va{eg bi}a, mnoge
li~nosti od kojih svaka deluje u svoje ime i na svoj na~in. Dva razli~ita
bi}a koja ose}ate su – jedno, psihi~ko bi}e koje vas vu~e ka Majci;
drugo, spolja{nje bi}e uglavnom vitalno koje vas vu~e spolja i nadole
ka igri niè prirode. Tako|e postoji u vama iza uma bi}e koje opaà,
svedok Puru{a, koje moè da stoji nevezano od igre prirode,
posmatraju}i je i sposobno da bira. Ono mora da se stavi uvek na
stranu psihi~kog bi}a i da podràva i pristaje na njegovu kretnju i da
odbacuje kretnju niè prirode ka nadole i spolja, koja mora da se
podredi psihi~kom i promeni pod njegovim uticajem.
***
Pouka o stanju koje opisujete nije da jogu ne treba raditi ve} da

morate da se kre}ete postojano, zaceljuju}i jaz izme|u dva dela bi}a.
Podela je veoma uobi~ajena, skoro univerzalna u ljudskoj prirodi, a
sle|enje nièg impulsa uprkos suprotnoj volji u vi{im delovima de{ava
se skoro svakome. To je pojava koju je primetio Ar|una u svom pitanju
Kri{ni: "Za{to neko ~ini zlo iako èli da ga ne ~ini, kao da je silom na
to nateran?", a to je Horacije saèto izrazio: "video meliora proboque,
Deteriora sequor".1 Stalnim naporom i te`njom ~ovek moè sti}i do
prekretnice gde psihi~ko istupa i ono {to izgleda kao vrlo mala
psiholo{ka promena ili zaokret menja ~itavu ravnoteù prirode.
1
"Vidim ono bolje i odabravam ga, sledim ono gore."
***
Vi uzimate spolja{nju budnu svest kao da je ona stvarna osoba ili bi}e i
zaklju~ujete da ako nije to ve} ne{to drugo koje ima spoznaju ili
obitava u spoznaji, onda je niko nema – jer nema nikoga ovde osim
budne svesti. To je upravo ona gre{ka kroz koju neznanje traje i ne
moèmo ga se otarasiti. Upravo prvi korak u izlasku iz neznanja je
prihvatiti ~injenicu da ova spolja{nja svest nije ~ovekova du{a, nije on
sam, nije prava osoba, ve} samo privremena formacija na povr{ini u
svrhu povr{inske igre. Du{a, osoba, je unutra, ne na povr{ini –
spolja{nja li~nost je osoba samo u prvom smislu latinske re~i persona
{to je prvobitno zna~ilo maska.
***
Psihi~ko ima poziciju o kojoj govorite, zato {to je psihi~ko u dodiru sa

Boànskim u niòj prirodi. Ali unutra{nji um, vital i psihi~ko su deo
univerzalnog i otvoreni su dvojnostima – jedino {to su {iri od
spolja{njeg uma, ìvota i tela, i mogu da primaju {ire i lak{e boànski
uticaj.
***
Re~ Antaratma se vrlo nejasno koristi kao re~ du{a (soul) u engleskom
– tako kori{}ena, ona pokriva svo unutra{nje bi}e, unutra{nji um,
unutra{nji vital, ~ak i unutra{nje fizi~ko, kao i najunutarnjije bi}e,
psihi~ko.
***
Evropski um, najve}im delom, nikad nije bio u stanju da ode izvan
formule du{a+telo – obi~no uklju~uju}i um u du{u, a sve osim tela u
Pisma o Jogi 269
um. Neki okultisti prave razliku izme|u duha, du{e i tela. Istovremeno
mora biti nekog nejasnog ose}anja da du{a i um nisu ba{ ista stvar, jer
postoji fraza "Ovaj ~ovek nema du{u" ili "on je jedna du{a" zna~e}i da
on ima ne{to u sebi osim pukog uma i tela. Ali sve je to veoma
nejasno. Nema jasne razlike izme|u uma i du{e, i nikakve izme|u uma
i vitala, a ~esto se vital smatra du{om.
***
Ali to1 je upravo ono {to osporava zapadnja~ki nau~ni um, ili je bilo
tako do ju~e i jo{ uvek se smatra kao neproverljivo danas. Tvrdi se da
je ideja o sopstvu iluzija – odvojeno od tela. Iskustva tela je ono {to
stvara ideju o sopstvu, a èlja da se ìvi produàva sebe iluzorno u
ideji da sopstvo traje i posle tela. Osim toga zapad se navikao na ideju
da se sopstvo stvara sa telom – ideja koju su hri{}ani preuzeli od
jevreja koji su verovali u Boga, ali ne i u besmrtnost – tako da se
zapadnja~ki um ~vrsto protivi bilo kakvoj ideji reinkarnacije. âk i
religiozni su imali obi~aj da veruju da je du{a ro|ena u telu, budu}i da
je Bog prvo na~inio telo, a onda udahnuo du{u u njega (Pranu?).
Te{ko je za evropljane da pre|u preko ovog pro{log umnog nasle|a.
1
Verovanje da je telo privremeno boravi{te sopstva za jedan ìvot.
***
Psihi~ko bi}e se opisuje u Upani{adama kao ne ve}e od veli~ine

~ove~ijeg palca! To je naravno simboli~ki prikaz. Jer obi~no kada neko
vidi bilo ~ije psihi~ko bi}e u obliku, ono je ve}e od toga. [to se ti~e
unutra{njeg bi}a, ~ovek ga ose}a kao veliko zato {to je istinsko umno
ili istinsko vitalno ili ~ak istinsko fizi~ko bi}e mnogo {ire u svesti od
spolja{nje svesti koja je ograni~ena telom. Ako se ~ini da spolja{nji
delovi zauzimaju ~itavu svest, to je kada ~ovek si|e u fizi~ko i oseti sve
aktivnosti Prirode koje deluju na njega – ~ak se i umni i vitalni pokreti
tada ose}aju kroz fizi~ko i kao stvari sa odvojene ravni. Ali kada ~ovek
ìvi u unutra{njem bi}u onda je on svestan svesti koja po~inje da se
{iri u univerzalno, a spolja{nje je samo povr{inski pokret koji su
ubacile univerzalne sile.
***
Da, psihi~ko bi}e ima oblik. Ali to se ne vidi sa fotografije; jer psihi~ko
nije uvek ili obi~no oblik koji blisko podse}a onaj od fizi~kog tela, on
je ponekad ~ak sasvim druga~iji. Kada se gleda fotografija ono {to se
vidi nije oblik, ve} ne{to od svesti koja je ili izraèna u telu ili se
nekako probija; ~ovek je opaà ili ose}a tamo kroz fotografiju.
***
Du{a nije ograni~ena nikakvim oblikom, ali psihi~ko bi}e istura oblik
za svoj izraz kao {to to ~ine i umne, vitalne i suptilne fizi~ke Puru{e –
{to }e re}i, ~ovek moè da vidi, ili neka druga osoba moè da vidi,
~ove~ije psihi~ko bi}e u takvom i takvom obliku. Ali ovo vi|enje je od
dve vrste – postoji postojan karakteristi~an oblik koji preuzima ovo
bi}e u ovom ìvotu i postoje simboli~ni oblici kao kad ~ovek vidi
psihi~ko kao novoro|eno dete u krilu Majke.
Ako je sadaka koji je u pitanju stvarno video svoje psihi~ko u
obliku ène to je mogla biti samo iskonstruisana pojava koja izraàva
neku osobinu ili odliku psihi~kog.
VI
Postoje uvek dve razli~ite svesti u ljudskom bi}u, jedna spolja{nja u

kojoj on obi~no ìvi, druga unutarnja i skrivena o kojoj ne zna ni{ta.
Kada ~ovek radi sadanu, unutra{nja svest po~inje da se otvara i ~ovek
biva u stanju da ode unutra i ima sve vrste iskustava tamo. Kako
sadana napreduje, ~ovek po~inje da ìvi sve vi{e i vi{e u tom
unutra{njem bi}u, a spolja{nje postaje sve vi{e i vi{e povr{no. Isprva
unutra{nja svest se ~ini kao da je san, a spolja{nja budna stvarnost.
Nakon toga unutra{nja svest postaje stvarnost, a spolja{nju mnogi
ose}aju kao san ili obmanu, ili u protivnom kao ne{to povr{no i
spoljnje. Unutra{nja svest po~inje da biva mesto dubokog mira,
svetlosti, sre}e, ljubavi, bliskosti s Boànskim ili prisustva Boànskog,
Majke. ôvek onda biva svestan dve svesti, unutra{nje i spolja{nje,
koja mora da se promeni u njen parnjak i instrument – ona tako|e
mora da postane puna mira, svetlosti, jedinstva sa Boànskim.
Trenutno se vi kre}ete izme|u to dvoje i u ovom periodu sva ose}anja
koja imate su sasvim prirodna. Ne smete uop{te biti zabrinuti zbog
toga, ve} ~ekajte na pun razvoj unutra{nje svesti u kojoj }ete biti u
stanju da ìvite.
Pisma o Jogi 271
***
Nisam mislio pod unutra{njim bi}em na psihi~ko ili najunutarnjije

bi}e. Psihi~ko bi}e je ono koje ose}a ljubav, bakti i jedinstvo sa
Majkom. Govorio sam o unutra{njem umnom, unutra{njem vitalnom,
unutra{njem fizi~kom; kako bi stigao do sakrivenog sedi{ta psihi~kog
~ovek mora prvo da pro|e kroz ove stvari. Kada ~ovek napusti
spolja{nju svest i u|e unutra, upravo ovde on ulazi – neki ili ve}ina
ulaze u unutra{nji vital prvo, drugi u unutra{nje umno ili unutra{nje
fizi~ko; emocionalni vital je najdirektniji put, jer sedi{te psihi~kog je
odmah iza emocionalnog u sr~anom centru. Apsolutno je neophodno
za na{ cilj da ~ovek postane svestan u ovim unutra{njim regionima, jer
ako oni nisu probu|eni, onda psihi~ko bi}e nema odgovaraju}u i
dovoljnu instrumentaciju za svoje aktivnosti; ono onda ima samo
spolja{nji um, spolja{nji vital i telo kao svoja sredstva, a ona su isuvi{e
mala i uzana i zamra~ena. Vi ste do sada mogli samo da stupite u
obode unutra{njeg vitala i jo{ ste nedovoljno svesni tamo. Postaju}i
svesniji tamo i odlaze}i dublje ~ovek moè da dosegne psihi~ko –
bezbedno uto~i{te, nirapada sthana, o kome govorite; onda vas ne}e
uznemiravati zbrkane vizije i iskustva iz oboda unutra{njeg vitala.
***
Unutra{nja svest zna~i unutra{nji um, unutra{nji vital, unutra{nje

fizi~ko i iza njih psihi~ko koje je njihovo najunutarnjije bi}e. Ali
unutra{nji um nije vi{i um; on je vi{e u dodiru sa univerzalnim silama
i otvoreniji vi{oj svesti i sposoban za znatno dublji i ve}i raspon
delovanja od spolja{njeg ili povr{inskog uma – ali je od iste su{tinske
prirode. Vi{a svest je ona iznad obi~nog uma i razli~ita od njega u
svojim delovanjima; ona se kre}e u rasponu od vi{eg uma kroz
prosvetljeni um, intuiciju i prekoum to granice nadumnog.
Kad bi psihi~ko bilo oslobo|eno, slobodno da deluje na svoj
sopstveni na~in, ne bi uop{te bilo ovog posrtanja u Neznanju. Ali
psihi~ko je prekriveno neznala~kim umom, vitalom i fizi~kim i
primorano da deluje kroz njih u skladu sa zakonom Neznanja. Ako se
oslobodi od ovog prekriva~a, onda moè da deluje u skladu sa svojom
sopstvenom prirodom sa slobodnom te`njom, direktnim kontaktom sa
vi{om sve{}u i mo}i da izmeni neznala~ku prirodu.
***
Istinsko bi}e umno, vitalno ili suptilno fizi~ko ima uvek ve}e kvalitete
svoje ravni – ono je Puru{a i, poput psihi~kog, mada na drugi na~in,
projekcija Boànskog, stoga u vezi sa vi{om sve{}u i odraàva ne{to od
nje, mada ono nije sve u svemu to – ono je tako|e u saglasju sa
kosmi~kom Istinom.
***
Postoji iza sve vitalne prirode u ~oveku njegovo istinsko vitalno bi}e
skriveno i nepokretno koje je sasvim druga~ije od povr{inske vitalne
prirode. Povr{inski vital je uzan, neznala~ki, ograni~en, pun mra~nih
èlja, strasti, ùdnji, revolta, zadovoljstava i bolova, prolaznih radosti i
àlosti, ushi}enja i depresija. Istinsko vitalno bi}e, naprotiv, je {iroko,
prostrano, smireno, sna`no, bez ograni~enja, ~vrsto i nepokretno,
sposobno za svu mo}, svo znanje, svu Anandu. Ono je, {ta vi{e, bez
ega, jer ono zna za sebe da je projekcija i instrument Boànskog: ono
je boànski Ratnik, ~ist i savr{en; ono je instrumentalna Sila za sva
boànska ostvarenja. Istinsko vitalno bi}e je ono {to je postalo budno i
stupilo napred unutar vas. Na isti na~in postoji tako|e istinsko umno
bi}e, istinsko fizi~ko bi}e. Kada se oni ispolje, onda ste svesni dvojnog
postojanja u sebi: ono iza je uvek smireno i sna`no, jedino ono na
povr{ini je uvek uzburkano i zamra~eno. Ali ako istinsko bi}e iza
ostaje stabilno i budete ìveli u njemu, onda uzburkanost i
zamra~enost ostaju samo na povr{ini; u ovom stanju mogu}e je
pozabaviti se sa spolja{njim stvarima mo}nije, a one se tako|e mogu
na~initi slobodnim i savr{enim.
***
On istinski vital je sposoban za primanje pokreta vi{e svesti, a kasnije

moè biti sposoban za primanje jo{ ve}e nadumne mo}i i Anande. Kad
ne bi bio, onda bi silazak vi{e svesti bio nemogu} i supramentalizacija
bi bila nemogu}a. Nije se podrazumevalo da on sam poseduje sve te
stvari po sebi i da ~ovek ~im je svestan istinskog vitala, dobija sve ove
stvari kao uro|ene istinskom vitalu.
***
Pisma o Jogi 273
Istinski vital je u unutra{njoj svesti, spolja{nji je onaj koji je

instrumentalni za sada{nju igru Prakriti u povr{inskoj li~nosti. Kada
do|e promena, istinski vital odbacuje ono {to nije u saglasju sa
njegovom sopstvenom istinom iz spolja{njeg i ~ini od njega istinski
instrument za svoje izraàvanje, sredstvo izraàvanja svoje unutra{nje
volje, ne neku stvar za odgovore na sugestije niè prirode. Jaka razlika
izme|u to dvoje prakti~no nestaje.
***
Istinska vitalna svest je ona u kojoj vital ~ini punu predaju,

preobraàva sebe u instrument Boànskog, ne zahtevaju}i ni{ta, ne
insistiraju}i ni na kakvoj èlji, odgovaraju}i Maj~inoj sili i ni jednoj
drugoj, smiren, neegoisti~an, daju}i apsolutnu lojalnost i poslu{nost,
bez ikakve li~ne ta{tine ili ambicije, samo traè}i da bude ~ist i savr{en
instrument, ne èle}i ni{ta za sebe ve} da Istina moè da prevlada u
njemu i svugde i da se dogodi Boànska Pobeda i da se obavi Boànski
Rad.
***
On prosvetljeni vital je u kontaktu sa Boànskom Mo}i ili vi{om

Istinom i traga za tim da se preobrazi i postane istinski instrument –
on odbija obi~ne vitalne kretnje.
***
Ako se unutra{nje bi}e ne bude ispoljavalo niti delalo, spolja{nje se

nikad ne}e preobraziti.
***
Spolja{nja svest je ona koja se obi~no izraàva u obi~nom ìvotu. Ona

je spolja{nja umna, vitalna, fizi~ka. Ona nije povezana mnogo sa
unutra{njim bi}em osim kod malobrojnih – dok ih ~ovek ne poveè
skupa tokom sadane.
***
Oni unutra{nji um i unutra{nji vital vr{e uticaj i oda{ilju svoje mo}i
ili sugestije koje spolja{nje ponekad sprovodi najbolje {to moè,
ponekad ne sledi. Koliko rade na spolja{njem zavisi od toga koliko
pojedinac ima unutra{nji ìvot. Npr. pesnik, muzi~ar, slikar ili
umetnik, mislilac, ìve mnogo unutra – genijalni ljudi i oni koji
poku{avaju da ìve u skladu sa idealom tako|e. Ali ima mnogo ljudi
koji imaju veoma malo unutra{njeg ìvota i rukovo|eni su u
potpunosti silama Prirode.
***
Kako ~ovek skuplja iskustva iz ìvota u ìvot, umna ili vitalna,

unutra{nji um i vital tako|e se razvijaju u skladu sa onim kako se
koriste na{a iskustva i merom u kojoj se koriste za rast bi}a.
***
Spolja{nje bi}e je samo sredstvo izraàvanja, ne ~ovekovo sopstvo.

ôvek ne sme da se identifikuje s njim, jer ono {to ono izraàva je
li~nost formirana od strane stare neznala~ke prirode. Ako se ne
poistove}uje ~ovek moè da ga izmeni tako da izraàva istinsku
unutra{nju li~nost Svetlosti.
***
Oni spolja{nji um, vital i telo su mali, ali ne nebitni uprkos svojoj
prividnoj bezna~ajnosti – zato {to su oni nuàn prolaz za preno{enje
izme|u du{e i spolja{njeg sveta.
***
Spolja{nja svest je zatvorena u ograni~enje tela i u ono malo li~nog

uma i ~ula koji zavise od tela – ona vidi samo spolja{nje, vidi samo
stvari. Ali unutra{nja svest moè da vidi iza te stvari, ona je svesna
igre sila, li~nih ili univerzalnih – jer ona je u svesnom dodiru sa
univerzalnom delatno{}u.
***
Pisma o Jogi 275
Na{e unutra{nje bi}e je u dodiru sa univerzalnim umom, ìvotom i

Materijom; ono je deo svega toga, ali zbog same te ~injenice ono ne
moè da poseduje oslobo|enje i mir. Vi mislite verovatno na Atmana i
brkate ga sa unutra{njim bi}em.
***
Unutra{nje bi}e ne moè biti "sme{teno" iznad, ono samo moè da se

pridruì onom iznad, da se probije u njega i da bude probijeno njime.
Kad bi bilo sme{teno iznad, onda ne bi bilo unutra{njeg bi}a.
***
Ne znam na {ta mislite pod tim (unutra{njim bi}em) da je "oko"

psihi~kog. Ono je o~igledno bliè psihi~kom nego spolja{njem umu,
vitalu ili fizi~kom, ali to ne garantuje da ono bude otvoreno samo
prema psihi~kom, a ne i drugim univerzalnim silama.
***
Psihi~ko moè da ima mir iza sebe – ali unutra{nji um, vital i fizi~ko
nisu nu`no tihi – oni su puni kretnji. Vi{a svest je ono koje ima osnovu
mira.
***
Unutra{nje bi}e nije obi~no nemirno, ali ono moè biti mirno ili
nemirno poput spolja{njeg.
***
Unutra{nji delovi kod svakoga ostaju prizemni ili postaju uzvi{eni

prema tome da li su okrenuti ka spolja{njim silama Neznanja ili prema
vi{im silama odozgo i unutra{njoj prinudi psihi~kog. Sve sile mogu
tamo da nastupaju. Spolja{nje bi}e je ono koje je u~vr{}eno u
izvesnom karakteru, izvesnim tendencijama, izvesnim kretnjama.
***
Unutra{nje bi}e ima svoje sopstveno vreme koje je ponekad sporije,
ponekad brè od fizi~kog.
VII
Pojedinac nije ograni~en na fizi~ko telo – jedino je spolja{nja svest ono

koje tako ose}a. îm ~ovek prevazi|e ovaj ose}aj ograni~enja, ~ovek
moè da oseti prvo unutra{nju svest koja je povezana sa telom, ali mu
ne pripada, nakon toga ravni svesti iznad tela, tako|e svest koja
okruùje telo, ali deo ~oveka, deo individualnog bi}a, kroz koju je
~ovek u kontaktu sa kosmi~kim silama i sa drugim bi}ima. Poslednje je
ono {to sam nazvao okruùju}a svest environmental consciousness .
***
Svaki ~ovek ima svoju sopstvenu li~nu svest u{an~enu u njegovo telo i
dolazi u dodir sa svojim okruènjem jedino kroz svoje telo i ~ula i um
koji koristi ~ula.
Pa ipak sve vreme univerzalne sile to~e u njega, a da on to i ne
zna. On je svestan samo misli, ose}anja itd., {to se diù na povr{inu i
ove on smatra za svoje sopstvene. Zapravo one dolaze spolja u
talasima uma, vitalnim talasima, talasima ose}anja i ~ulnih oseta itd.,
koji poprimaju odre|eni oblik u njemu i diù se na povr{inu nakon {to
su dospeli unutra.
Ali oni ne ulaze u njegovo telo smesta. On nosi okolo sa sobom
okruùju}u svest (koju Teozofi zovu Aura) u koju oni prvo ulaze. Ako
moète da postanete svesni ovog svog okruùju}eg sopstva, onda
moète da uhvatite misao, strast, sugestiju ili silu bolesti i spre~ite je
da u|e u vas. Ako se stvari u vama izbace napolje, one ~esto ne odlaze
sasvim, ve} uzimaju pribeì{te u ovoj okruùju}oj atmosferi i odatle
poku{avaju da u|u opet. Ili odu na neku distancu spolja, ali se
zadràvaju na obodu ili ~ak podaleko, ~ekaju}i dok ne dobiju priliku
da poku{aju da u|u.
***
Okruùju}e nije svet – ono je individualna stvar.
***
Pisma o Jogi 277
Oni podsvesna i okruùju}a svest su dve sasvim razli~ite stvari. Ono

{to je uskladi{teno u podsvesnom – utisci, se}anja, diù se odatle u
svesne delove. U okuruùju}em stvari nisu uskladi{tene ili fiksirane,
mada se one smucaju tamo. Ono je puno pokretnosti, polje vibracija ili
prolaz za sile.
***
Ona okruùju}a svest moè da postane tiha kada postoji {irina.

ôvek moè da je postane svestan i da se pozabavi onim {to prolazi
kroz nju. ôvek bez nje bi bio bez kontakta sa ostatkom sveta.
VIII
Svest u pojedincu se {iri u kosmi~ku svest spolja i moè da ima bilo

koju vrstu bavljenja njom, da u nju prodire, da zna njene pokrete,
deluje na nju ili prima od nje, ~ak da postane podjednako velika poput
nje ili da je sadrì u sebi, {to je ono na {ta se mislilo u jeziku starih
joga pod posedovanjem Bramande Brahmanda u vama.
Kosmi~ka svest je ona od univerzuma, od kosmi~kog duha i
kosmi~ke Prirode sa svim bi}ima i silama unutar sebe. Sve to je
podjednako svesno kao celina kao {to je pojedinac odvojeno, mada na
druga~iji na~in. Svest o pojedincu je deo toga, ali deo koji ose}a sebe
kao odvojeno bi}e. Pa ipak sve vreme ve}i deo onoga {to on jeste
dolazi u njega iz kosmi~ke svesti. Ali postoji zid razdvaja~kog neznanja
izme|u. îm se on sru{i on postaje svestan kosmi~kog Sopstva, svesti o
kosmi~koj Prirodi, sila koje se igraju u njoj itd. On ose}a sve to kao {to
sada ose}a fizi~ke stvari i uticaje. On nalazi da je to sve jedno sa
njegovim ve}im ili univerzalnim sopstvom.
Postoji univerzalna umna, univerzalna vitalna, univerzalna
fizi~ka Priroda i upravo iz izbora njihovih sila i pokreta su na~injeni
pojedina~ni um, vital i fizi~ko. Du{a dolazi od izvan ove prirode uma,
ìvota i tela. Ona pripada transcendentnom i zbog nje moèmo da se
otovrimo vi{oj Prirodi s onu stranu.
Boànsko je uvek Jedno koje je Mno{tvo. Pojedina~ni duh je deo
strane "Mno{tva" Jednog, a psihi~ko bi}e je ono {to ono postavlja da
evoluira ovde u zemaljskoj prirodi. U oslobo|enju pojedina~no sopstvo
spoznaje sebe kao Jedno (koje je ipak i Mno{tvo). Ono moè da uroni
u Jedno i da se stopi ili sakrije u njegova nedra – to je laya Advaite;
ono moè da oseti svoju jednost, a ipak kao deo Mno{tva koje je Jedno
da uìva u Boànskom, to je Dvaitadvaita oslobo|enje; ono moè
staviti naglasak na njegov aspekt Mno{tva i da bude zaposednuto od
strane Boànskog, Vi{i{tadvaita ili da nastavi da se igra sa Kri{nom u
ve~nom Vrindavanu, Dvaita oslobo|enje. Ili moè, ~ak i oslobo|eno,
da ostane u Lili ili ispoljenju ili da silazi u njega onoliko ~esto koliko
mu drago. Boànsko nije vezano ljudskim filozofijama – ono je
slobodno u svojoj igri i slobodno u svojoj su{tini.
***
Nema razlike izme|u izraza "univerzalno" i "kosmi~ko", osim {to

"univerzalno" moè da se koristi na slobodniji na~in nego "kosmi~ko".
Univerzalno moè da zna~i "od univerzuma", kosmi~ko u tom op{tem
smislu. Ali tako|e moè da zna~i "zajedni~ko svemu", npr., "Ovo je
univerzalna slabost" – ali ne moète re}i "Ovo je kosmi~ka slabost".
***
1. Duhovna svest je ono u ~emu ulazimo u svesnost Sopstva,

Duha, Boànskog i u stanju smo da vidimo u svim stvarima njihovu
su{tinsku stvarnost i igru sila i pojava kao ne{to {to proizlazi iz te
su{tinske Stvarnosti.
2. Kosmi~ka svest je ono u ~emu ograni~enja ega, li~nog uma i
tela nestaju i ~ovek postaje svestan kosmi~kog prostranstva koje je, ili
kojeg ispunjava, kosmi~ki duh, i svestan tako|e direktne igre
kosmi~kih sila, univerzalnih umnih sila, univerzalnih ìvotnih sila,
univerzalnih energija Materije, univerzalnih prekoumnih sila. Ali
~ovek ne postaje svestan svih ovih zajedno; otvaranje kosmi~ke svesti
je obi~no progresivno. Nije da ego, telo, li~ni um nestaju, ali ~ovek ih
ose}a samo kao mali deo sebe. ôvek po~inje da ose}a druge tako|e
kao deo sebe ili raznovrsna ponavljanja sebe, isto sopstvo
modifikovano Prirodom u drugim telima. Ili, barem, kao ìve}i u
ve}em univerzalnom sopstvu koje je otud ~ovekova sopstvena ve}a
stvarnost. Sve stvari zapravo po~inju da menjaju svoju prirodu i
izgled; ~ovekov ~itav doìvljaj sveta je radikalno druga~iji od onih koji
su zatvoreni u svojim li~nim sopstvima. ôvek po~inje da zna stvari
druga~ijom vrstom iskustva, direktnijom, ne zavise}i od spolja{njeg
uma i ~ula. Nije da mogu}nost gre{ke nestaje, jer to ne moè biti sve
Pisma o Jogi 279
dotle dok je um bilo koje vrste ~ovekov instrument za prevo|enje

znanja, ali postoji jedan nov, prostran i dubok na~in doìvljavanja,
vi|enja, saznavanja, dodirivanja stvari; a granice znanja se mogu
odmotati unazad do skoro neizmernog stepena. Stvar protiv koje
~ovek mora da bude na oprezu u kosmi~koj svesti je igra uveli~anog
ega, {iri napadi neprijateljskih sila – jer one su tako|e deo kosmi~ke
svesti – i poku{aj kosmi~ke Iluzije (Neznanja, Avidje) da spre~i rast
du{e u kosmi~ku Istinu. Ovo su stvari koje ~ovek mora da nau~i iz
iskustva; umno u~enje ili obja{njenje je sasvim nedovoljno. Da bi se
bezbedno kro~ilo u kosmi~ku svest i da bi se bezbedno pro{lo kroz nju,
neophodno je imati sna`nu sredi{nju neegoisti~nu iskrenost i imati
psihi~ko bi}e, sa njegovim uvi|anjem istine i nepokolebljivom
usmereno{}u prema Boànskom, ve} ispred prirode.
3. Obi~na svest je ona u kojoj ~ovek zna stvari samo, ili
uglavnom, intelektom, spolja{njim umom i ~ulima i zna sile itd. samo
po njihovim spolja{njim ispoljenjima i rezultatima, a ostalo
zaklju~ivanjem iz tih podataka. Moè biti ne{to igre umne intuicije,
dubljeg psihi~kog vi|enja ili impulsa, duhovnih saznanja, itd. – ali u
obi~noj svesti ovo je tek slu~ajno i ne menja njen osnovni karakter.
***
Obi~an ~ovek ìvi u svojoj sopstvenoj li~noj svesti znaju}i stvari kroz
svoj um i ~ula onako kako ih dodiruje svet koji je izvan njega, izvan
njegove svesti. Kada se svest prefini, ona po~inje da dolazi u dodir sa
stvarima na mnogo direktniji na~in, ne samo sa njegovim oblicima i
spolja{njim uticajima ve} sa onim {to je unutar njih, ali i dalje raspon
moè biti mali. Ali svest moè tako|e da se pro{iri i da po~ne da biva
prvo u direktnom kontaktu sa univerzumom {irokog raspona stvari u
svetu, dakle, da ih sadrì u sebi – kao {to se kaè videti svet u sebi – i
da bude na neki na~in poistove}ena sa njim. Videti sve stvari u sebi i
sebe u svim stvarima – biti svestan jednog bi}a svugde, direktno
svestan razli~itih ravni, njihovih sila, njihovih bi}a – to je
univerzalizacija.
***
Da, svakako u kosmi~kom Umu postoji sloj fizi~kog uma , nema ni~eg
u pojedincu {to nije u kosmi~koj Energiji. U sve obi~ne svrhe pojedinac
je samo izdiferencirano sredi{te univerzalnih sila – mada njegova du{a
dolazi iz onostranog.
***
Kako on svako ljudsko bi}e ìvi u razdvaja~koj svesti, on stvara svoj

sopstveni umni svet iz svojih iskustava zajedni~kog sveta u kojem svi
ovde ìve. On je sa~injen na isti na~in kao oni od drugih i on prima u
njega misli, ose}anja drugih, naj~e{}e ne znaju}i to, i koristi to tako|e
kao materijal za svoj odvojeni svet.
***
Sav ìvot je igra univerzalnih sila. Pojedinac daje li~ni oblik ovim
univerzalnim silama. Ali on moè da bira da li }e da odgovori ili ne na
delovanje izvesne sile. Jedino {to ve}ina ljudi zapravo ne biraju – oni
povla|uju igri sila. Va{e bolesti, depresije itd. su ponavljane igre
takvih sila. Jedino kada ~ovek u~ini sebe slobodnim od njih moè da
bude istinska osoba i ima istinki ìvot – ali ~ovek moè biti slobodan
samo ìve}i u Boànskom.
***
Prakriti (Priroda) je ono koje {alje ove impulse. Priroda {alje sve vrste
sila i iskustava svakome. Na vama je kao svesnom bi}u (Puru{i) da
birate da li }ete ~initi ili ne}ete ~initi; treba da odbacite sve za {ta
vidite da je pogre{no, prihvatite samo ono {to je istinito i ispravno. U
prirodi postoji ono vi{e i niè, istinito i la`no. Ono {to Boànsko èli
od vas je da treba da rastete u Istini i vi{oj Prirodi, odbacite la`nu i
niù Prirodu.
***
ôvek moè ne samo da primi silu, ve} i impuls, misao ili oset. ôvek
to moè da primi od drugih, od bi}a u Prirodi ili od same Prirode ako
ona odabere da da svojoj Sili ve} gotov oblik te vrste.
***
Pisma o Jogi 281
1. Moè postojati vital bez èlje. Kada èlja nestane iz bi}a, vital
ne nestaje sa njom.
2. Pod Praktiti se misli na univerzalnu Prakriti. Univerzalna
Prakriti koja ulazi u vitalno bi}e stvara èlje koje izgledaju kroz njegov
odgovor po navici kao pojedina~na priroda; ali ako se èlje po navici
koje ona ubacuje odbace i proteraju, bi}e ostaje, ali stara pojedina~na
Prakriti vitalne èlje vi{e nije tu – nova priroda se formira
odgovaraju}i na Istinu iznad, a ne na niù Prirodu.
3. Univerzalna Prakriti je to naviku odgovora odredila, a du{a
ili Puru{a prihvatila. U prihvatanju leì odgovornost. Puru{a je ono
koje odobrava ili odbija. Vitalno bi}e odgovara na obi~ne ìvotne
talase kod ìvotinje; ~ovek odgovara na njih, ali ima mo} umne
kontrole. On ima tako|e, kako je umna Puru{a budna u njemu, mo}
da odabere da li }e imati èlju ili trenirati svoje bi}e da je prevazi|e.
Na kraju postoji mogu}nost spu{tanja vi{e prirode koja ne}e biti
podlo`na èlji ve} }e delovati na drugom vitalnom principu.
***
Nije mogu}e za pojedina~ni um, sve dok ostaje zatvoren u svojoj

li~nosti, da shvati delovanja Kosmi~ke Volje, jer standardi koje je
na~inila li~na svest na njih su neprimenljivi. ]elija u telu, ako bi bila
svesna, mogla bi tako|e misliti da su ljudsko bi}e i njegovi postupci
samo rezultat odnosa i delovanja nekog broja }elija poput nje same, a
ne delovanje objedinjenog sopstva. Jedino kada ~ovek kro~i u
Kosmi~ku Svest on po~inje da uvi|a sile u radu i smernice po kojima
one rade i da stekne letimi~an uvid u Kosmi~ko Sopstvo i Kosmi~ki Um
i Volju.
***
Nema neznanja koje nije deo Kosmi~kog Neznanja, jedino u pojedincu

ono postaje ograni~ena formacija i pokret, dok je Kosmi~ko Neznanje
~itav pokret svetske svesti razdvojen od vrhovne Istine i deluju}i u
inferiornoj kretnji u kojoj je Istina izobli~ena, umanjena, izme{ana i
prekriljena la`no{}u i gre{kom. Kosmi~ka Istina je pogled na stvari
kosmi~ke svesti u kojoj se stvari vide u svojoj istinskoj su{tini i svojoj
istinskoj vezi sa Boànskim i izme|u sebe.
***
Kosmi~ka Istina je istina stvari onakvih kakve su trenutno izraène u
univerzumu. Boànska Istina je nezavisna od univerzuma, iznad njega
je i on iz nje poti~e.
***
Jogijeva iskustva su duhovna iskustva – iskustvo igre Sila i njene veze

sa sopstvom, delovanje Vodi~a, ono {to je iza pojavnog oblika stvari,
doga|anja itd., itd., stvarne realnosti delovanja Puru{e i Prakriti itd.
Boànska Istina je Istina o Boànskoj Su{tini, Svesti, Sopstvu, Znanju,
Svetlosti, Mo}i, Blaènstvu. Ona je ne{to iz ~ega kosmos izvla~i sve
svoje pokrete, ali ona je vi{e od kosmosa.
IX
"Um" u obi~noj upotrebi te re~i pokriva bez razlike ~itavu svest, jer
~ovek je umno, mentalno bi}e i mentalizuje sve; ali u jeziku ove joge
re~i "um" i "umno" (mind i mental na engleskom, prim. prev.) se
koriste da ukaù naro~ito na deo prirode koji se bavi saznavanjem i
inteligencijom, idejama, umnim ili misaonim opaànjima, reakcijama
misli na stvari, sa istinski umnim kretnjama i formacijama, umnim
vizijama i voljom itd., koji su deo njegove inteligencije. Vital se mora
pa`ljivo razlu~iti od uma, iako on ima element uma ubrizgan u sebe;
vital je @ivotna priroda na~injena od èlja, oseta, ose}anja, strasti,
energija delovanja, volje koja pripada èlji, reakcija du{e-èlje u
~oveku i sve te igre posedni~kih i drugih s tim povezanih instikata,
ljutnje, straha, pohlepe, poùde itd., koji pripadaju ovom polju
prirode. Um i vital su pome{ani na povr{ini svesti, ali oni su sasvim
odvojene sile u sebi i ~im ~ovek dopre iza obi~ne povr{inske svesti vidi
ih kao odvojene, otkriva njihovu razliku i moè pomo}u tog znanja da
analizira njihove povr{inske me{avine. Sasvim je mogu}e i ~ak
uobi~ajeno tokom kra}eg ili duèg, ponekad vrlo dugog, vremena da
um prihvati Boànsko ili jogi~ki ideal dok je vital neuveren i ne
predaje se i nastavlja tvrdoglavo svojim putem èlje, strasti i
privla~nosti prema obi~nom ìvotu. Njihova podela ili njihov konflikt
je uzrok ve}ine akutnijih te{ko}a sadane.
***
Pisma o Jogi 283
Sveti Avgustin je bio Bo`ji ~ovek i veliki svetac, ali veliki sveci nisu
uvek – ili ~esto – veliki psiholozi ili veliki mislioci. Ova ovde je
psihologija najpovr{nijih {kola, ako ne i ~oveka sa ulice; ima onoliko
gre{aka u njoj koliko i psiholo{kih izjava – i vi{e, jer nekoliko ih nije
izraèno, ve} su upletene u ono {to on pi{e. Svestan sam da su ove
gre{ke prakti~no sveop{te, jer psiholo{ko ispitivanje u Evropi (a bez
ispitivanja ne moè biti zdravog znanja) tek po~inje i nije daleko
odmaklo, a ono {to je vladalo u umovima ljudi do sada je povr{na
izjava o povr{nim pojavama na{e svesti onako kako nam one izgledaju
na prvi pogled i ni{ta vi{e. Ali znanje jedino po~inje kada se izvu~emo
od povr{nih pojava i pogledamo iza njih da vidimo njihove istinske
operacije i uzroke. Povr{nom pogledu spolja{njeg uma i ~ula Sunce je
mala vatrena lopta koja kruì negde u vazduhu oko Zemlje, a zvezde
su treperave male stvar~ice pri~vr{}ene na nebu za na{e dobro no}u.
Nau~no ispitivanje dolazi i razbija ovaj detinjasti prvi pogled na
komadi}e. Sunce je ogromna stvar (milione milja udaljeno od na{e
atmosfere) oko kojeg mala Zemlja kruì, a zvezde su ogromni
pripadnici ogromnih sistema neopisivo dalekih koji naoko nemaju
nikakve veze sa si}u{nom Zemljom i njenim stvorenjima. Sva Nauka je
takva, protivure~enje ~ulnom pogledu ili povr{nim pojavama stvari i
potvr|ivanje istina koje ni ne naga|a obi~ni i neobu~eni razum. Isti
proces mora da se sledi u psihologiji ako }emo stvarno da znamo {ta je
na{a svest, kako je izgra|ena i sa~injena i koja je tajna njenog
funkcionisanja ili izlaz iz njenog poreme}aja.
Ima nekoliko kapitalnih i uobi~ajenih gre{aka ovde:
1. Da su um i duh ista stvar.
2. Da se o svoj svesti moè govoriti kao o "umu".
3. Da je sva svest stoga od duhovne supstance.
4. Da je telo tek Materija, ne svesna, stoga ne{to sasvim razli~ito
od duhovnog dela prirode.
Prvo, duh i um su dve razli~ite stvari i ne treba ih brkati skupa.
Um je instrumentalni entitet ili instrumentalna svest ~ija funkcija je da
misli i opaà – duh je su{tinski entitet ili svest kojoj nije potrebno da
misli ili opaà bilo na umni ili ~ulni na~in, zato {to koje god znanje da
ima je direktno ili su{tinsko znanje, svayamprakasa.
Dalje, sledi da nije sva svest nu`no na~injena od duhovnog i ne
mora biti ta~no i nije ta~no da su stvar koja zapoveda i stvar kojoj se
zapoveda iste, da nisu uop{te razli~ite, da su od iste supstance i stoga
da su uvezane, ili bar da moraju da se slaù, skupa.
Tre}e, nije ~ak ta~no ni da je um taj koji zapoveda umu i da
nalazi sebe kako je neposlu{an sebi. Prvo, ima mnogo delova uma,
svaki sila po sebi sa svojim formacijama, funkcionisanjima,
interesovanjima, i oni mogu da se ne slaù. Jedan deo uma moè biti
pod duhovnim uticajem i da mu se dopada da razmi{lja o Boànskom i
da biva poslu{an duhovnim impulsima, drugi deo moè biti racionalan
ili nau~ni ili knjièvni ili da vi{e voli da sledi formacije, verovanja ili
sumnje, umne sklonosti i interesovanja koja su u skladu sa njegovim
obrazovanjem i njegovom prirodom. Ali sasvim odvojeno od toga, ono
{to je bilo zapoveda~ko kod Svetog Avgustina vrlo lako moè biti da je
bio misle}i um ili razum, dok je ono ~emu je zapovedano bio vital, a
um i vital, {ta god bi neko mogao re}i, nisu ne{to isto. Misle}i um ili
buddhi ìvi, ma koliko nesavr{eno u ~oveku, putem inteligencije i
razuma. Vital, s druge strane, je stvar èlja, impulsa, poriva sila,
emocija, oseta, traganja za ispunjenjem ìvota, posedovanjem i
uìvanjem; to su njegove funkcije i njegova priroda; – to je onaj deo
nas koji traga za ìvotom i njegovim kretnjama radi njih samih i ne
èli da ih ispusti ako mu donose patnje koliko i zadovoljstva, ako ne i
vi{e; ~ak je i u stanju da naveliko uìva u suzama i patnji kao delu
drame ìvota. [ta je onda zajedni~ko izme|u misle}e inteligencije i
vitala i za{to bi ovaj drugi trebalo da slu{a um, a ne da sledi svoju
sopstvenu prirodu? Neposlu{nost je savr{eno normalna umesto da
bude, kako Avgustin sugeri{e, nerazumljiva. Naravno, ~ovek moè da
uspostavi umnu kontrolu nad svojim vitalom i koliko on to ~ini toliko
je ~ovek – jer misle}i um je plemenitiji i prosvetljeniji entitet i svest od
vitala i treba, stoga, da vlada i, ako je umna volja jaka, moè da vlada.
Ali ovo pravilo je krhko, nepotpuno i odràva ga samo mnogo
samodiscipline. Jer ako je um prosvetljeniji, vital je bliì zemlji,
intenzivniji, be{nji, direktnije sposoban da dotakne telo. Postoji tako|e
vitalni um koji ìvi od ma{te, od misli o èlji, volje da deluje i uìva iz
svog sopstvenog impulsa i ovaj je u stanju da {~epa i sam razum i da
od njega na~ini svog pomaga~a i svog pravdaju}eg savetnika i
podnosioca molbi i izgovora. Postoji tako|e puka sila @elje u ~oveku
koja je vitalova prvenstvena podr{ka i dovoljno jaka da zbri{e razum,
kao {to Gita kaè, "kao ~amac na uzburkanim vodama",
navamivambhasi.
Na kraju, telo slu{a um automatski u onim stvarima za koje je
formirano ili obu~eno da ga slu{a, ali veza tela sa umom nije u svim
stvarima kao kod automatskog savr{enog instrumenta. Telo tako|e
ima svoju sopstvenu svest i, mada je to podumni instrument ili svest-
Pisma o Jogi 285
sluga, ona tako|e moè da ne poslu{a ili da ne uspe da poslu{a. U

mnogim stvarima, po pitanju zdravlja i bolesti na primer, kod svih
automatskih funkcija, telo deluje po svom i nije sluga uma. Ako je
zamoreno, ono moè da pruì pasivni otpor volji uma. Ono moè da
pomra~i um tamasom, inercijom, otupelo{}u, isparenjima podsvesnog
tako da um ne moè da deluje. Ruka se podiè, nema sumnje, kada
dobije sugestiju, ali isprva noge ne}e da slu{aju kada se od njih zatraì
da hodaju; one moraju da nau~e kako da napuste stav i kretnju
puènja i da steknu naviku o uspravnom drànju i koja je primerena
hodu. Kada po prvi put zatraìte od ruke da povu~e pravu liniju ili da
svira muziku, ona to ne moè da uradi i ne}e to da uradi. Ona mora
da se {koluje, obu~ava, podu~ava, a potom radi automatski ono {to se
traì od nje. Sve ovo dokazuje da postoji telesna svest koja moè da
radi stvari po nare|enju uma, ali mora da se probudi, obu~ava, da se
od nje na~ini dobar i svestan instrument. Ona ~ak moè tako da se
obu~i da umna volja ili sugestija mogu da le~e bolest tela. Ali sve ove
stvari, ovi odnosi uma i tela, stoje na istoj osnovi u su{tini kao i veza
uma sa vitalom i to nije tako laka ili primarna stvar kao {to bi to
Avgustin izneo.
Ovo stavlja problem na drugu osnovu sa jasnijim uzrocima i, ako
smo spremni da idemo dovoljno daleko, sugeri{e put do izlaza, put
joge.
P.S. Sve ovo je sasvim na stranu od s ovim povezanog i veoma

bitnog faktora vi{estruke li~nosti kojeg psiholo{ko ispitivanje tek
po~inje prili~no nejasno da uzima u obzir. To je jedna sloènija stvar.
***
Kada je um okrenut Boànskom i Istini i ose}a i odgovara samo ili

uglavnom na to, on se moè nazvati psihi~kim umom – on je ne{to
formirano uticajem psihi~kog bi}a na umnoj ravni.
Duhovni um je um koji je, u svojoj puno}i, svestan Sopstva,
odraàva Boànsko, vidi i razume prirodu Sopstva i njene veze sa
ispoljenjem, ìvi u tome ili u dodiru s time, smiren, {irok i budan za
vi{e znanje, neuznemiren igrom sila. Kada stekne svoj puni oslobo|eni
pokret, njegovo sredi{nje mesto se uglavnom ose}a iznad glave, mada
se njegov uticaj moè pro{iriti na dole kroz ~itavo bi}e i spolja kroz
prostor.
***
Duhovni kapacitet zna~i prosto prirodan kapacitet za istinsko duhovno

iskustvo i razvoj. On se moè imati na bilo kojoj ravni, ali prirodan
rezultat je da ~ovek lako stupa u dodir sa Sopstvom i vi{im ravnima.
Psihi~ki um i umno psihi~ko su prakti~no ista stvar – kada ima
pokreta uma u kome psihi~ki uticaj preovla|uje, to se naziva psihi~kim
u umu ili psihi~kim umom.
***
Vi{i Um je jedna od ravni duhovnog uma, prva i najnià od njih; on je

iznad obi~nog umnog nivoa. Unutra{nji um je onaj koji leì iza
povr{inskog uma (na{eg obi~nog mentaliteta) i moè se samo direktno
doìveti (odvojeno od svojih vritija na povr{nom umu kao {to su
filozofija, poezija, idealizam itd.) kroz sadanu, ru{enjem navike
bivanja na povr{ini i odlaènjem duboko unutra.
Ve}i um larger mind je op{ti termin da pokrije carstva uma koja
postaju na{e polje bilo odlaènjem unutra ili {irenjem u kosmi~ku
svest.
Istinsko umno bi}e true mental being nije isto {to i unutra{nje
umno inner mental – istinsko umno, istinsko vitalno, istinsko fizi~ko
bi}e zna~i Puru{a tog nivoa oslobo|en od gre{ke i neznala~kih misli i
volje niè Prakriti i direktno otvoren za znanje i vo|stvo odozgo.
Vi{i vital se obi~no odnosi na vitalni um i emotivno bi}e kao
suprotnost srednjem vitalu koji je sme{ten u zoni pupka i koji je
dinami~an, ~ulan i strastan, i nièg koji je na~injen od manjih pokreta
ljudske ìvotne èlje i ìvotnih reakcija.
***
Sve ovde {to pripada striktno zemaljskoj ravni je evoluirano iz

Nesvesnog, iz Materije – ali su{tinsko umno bi}e ve} postoji, ne
involuirano, na umnoj ravni. Jedino je li~no umno ono {to je
evoluirano ovde ne~im {to izni~e iz Nesvesnog i razvija se pod
pritiskom odozgo.
Sklonost da se ispituje i zna je po sebi dobra, ali mora da se drì
pod kontrolom. Ono {to je potrebno za napredak u sadani se sti~e
najbolje pove}anjem svesti i iskustva i intuitivnog znanja.
Pisma o Jogi 287
Iznad glave je univerzalna ili Boànska Svest i Sila. Kundalini je

latentna mo} usnula u ~akrama.
***
Um u uèm smislu the mind proper je podeljen na tri dela – misle}i

Um, dinami~ki Um, ospoljavaju}i Um – prvog se ti~u ideje i znanje po
sebi, drugog izno{enje umnih sila za realizaciju ideje, tre}eg njihov
izraz u ìvotu (ne samo kroz govor, ve} kroz bilo koji oblik koji moè
da da). Re~ "fizi~ki um" je prili~no vi{esmislena, jer moè da zna~i
ospoljavaju}i externalising Um i umno u fizi~kom uzete skupa.
Vitalni Um u uèm smislu Vital Mind proper je neka vrsta
posrednika izme|u vitalne emocije, èlje, poriva, itd i umnog u uèm
smislu. On izraàva èlje, ose}anja, emocije, strasti, ambicije,
posesivne i aktivne sklonosti vitala i prebacuje ih u umne oblike (~ista
ma{tarenja ili snovi o veli~ini, sre}i, itd. u koje se ljudi upu{taju su
jedan svojstveni oblik aktivnosti vitalnog uma). Postoji jedan jo{ niì
stadijum umnog u vitalu koji naprosto izraàva vitalnu gra|u bez da je
podre|uje ikakvoj igri inteligencije. Upravo kroz ovaj umni vital
vitalne strasti, impulsi, èlje se diù i stupaju u Budi i ili ga zaklanjaju
ili izobli~uju.
Kako je vitalni Um ograni~en vitalnim pogledom i ose}anjem
stvari (dok dinami~na Inteligencija nije, jer ona deluje kroz ideju i
razum), tako je um u fizi~kom ili umnom fizi~kom ograni~en fizi~kim
pogledom i doìvljavanjem stvari, on mentalizuje iskustva koja donose
kontakti spolja{njeg ìvota i stvari, i ne ide izvan toga (mada toliko
moè na vrlo promu}uran na~in), za razliku od ospoljavaju}eg uma
koji se njima bavi vi{e iz razuma i svoje vi{e inteligencije. Ali u praksi
se ovo dvoje obi~no izme{aju zajedno. Mehani~ki um je mnogo niè
delovanje umnog fizi~kog koje bi, prepu{teno sebi, samo ponavljalo
uobi~ajene ideje i beleìlo prirodne reflekse fizi~ke svesti na kontakte
spolja{njeg ìvota i stvari.
Nièg vitala kao razdvojenog od vi{eg ti~u se samo male
pohlepe, male èlje, male strasti itd. koje sa~injavaju svakodnevnu
gra|u ìvota za obi~nog ~ulnog ~oveka – dok je vitalno-fizi~ko u uèm
smislu vital-physical proper nervno bi}e koje daje vitalne reflekse na
kontakte stvari sa fizi~kom sve{}u.
***
Sasvim je uobi~ajeno za dinami~ki i formativni deo uma da bude brì
za delovanje nego refleksivni i diskriminativni deo da ga kontroli{e. To
je pitanje zadobijanja neke vrste ravnoteè i sklada me|u njima.
***
Misle}i um thinking mind ne predvodi ljude, ne uti~e na njih u

najve}oj meri – vitalne sklonosti i vitalni um su ono koje preovla|uje.
Misle}i um kod ve}ine ljudi je, {to se ti~e ìvotnih pitanja, samo
instrument vitala.
***
Istinski misle}i um ne pripada fizi~kom, on je jedna odvojena mo}.

Fizi~ki um je onaj deo uma kog se ti~u samo fizi~ke stvari – on zavisi
od ~ulnog uma, vidi samo predmete, spolja{nje postupke, izvla~i svoje
ideje iz podataka koje daju spolja{nje stvari, zaklju~uje samo iz njih i
ne zna ni za jednu drugu Istinu dok se ne prosvetli odozgo.
***
Fizi~ki um moè da se bavi samo spolja{njim stvarima. ôvek mora da

misli i odlu~uje u drugim stvarima sa samim umom (Buddhi), ne sa
njegovim fizi~kim delom.
***
Taj deo bi}a fizi~ki um nema razuma osim svojih hirova, svojih
navika ili sklonosti da bude tamasi~an.
***
Fizi~ki um je taj koji bi voleo da se sve na~ini lakim.
***
Fizi~ki um ima naviku da posmatra stvari koje imaju ili nemaju koristi.
***
Pisma o Jogi 289
Ponavljanje je navika umnog fizi~kog – nije istinski misle}i um onaj

koji tako radi, to je umno fizi~ko ili ina~e najniì deo fizi~kog uma.
***
Ali glavna gre{ka ovde je u va{em opisu fizi~kog dela uma – ono {to
ste vi opisali tu je mehani~ko umno fizi~ko ili telo-um koje, kad se
prepusti sebi, naprosto nastavlja da ponavlja pro{le uobi~ajene misli i
kretnje ili u najboljem slu~aju njima doda takve dalje mehani~ke
reakcije na stvari i reflekse kakve su u rutini ìvota. Istinski fizi~ki um
je primaju}a i ospoljavaju}a inteligencija koja ima dve funkcije – prvo,
da radi na spolja{njim stvarima i da im daje umni poredak u smislu
prakti~nog bavljenja njima i, drugo, da bude kanal materijalizovanja i
stavljanja u delovanje bilo ~ega {to mu misle}i i dinami~ki um po{alje
dole u tu svrhu.
***
Mehani~ki um je neka vrsta motora – {ta god mu do|e on to stavlja u

ma{inu i nastavlja da ga vrti u krug i u krug, {ta god to bilo.
***
To je priroda umnog fizi~kog da nastavlja da ponavlja bez koristi

pokret koji se dogodio. To je ono {to zovemo mehani~ki um – on je jak
u detinjstvu zato {to misle}i um nije razvijen i ima, pored toga, uzak
opseg interesovanja. Nakon toga on postaje tok koji te~e ispod umnih
aktivnosti. On mora da se sad izdigao sa drugim karakteristikama
umnog fizi~kog, jer je fizi~ko ono u {ta je delovanje si{lo. Ponekad,
tako|e, kada postoji ti{ina uma, ove stvari do|u gore dok se i one
tako|e ne u}utkaju.
***
Iz onoga {to opisujete izgleda da ste do{li u kontakt sa mehani~kim

umom ~ija priroda je da nastavlja da vrti u krug misli koje do|u u
njega. Ovo se ponekad de{ava kada misle}i um }uti. Ovo je deo
fizi~kog uma i ne treba da se uznemiravate ili uzbu|ujete zbog
njegovog uzdizanja, ve} pogledajte {ta je on i u}utkajte ga ili steknite
kontrolu nad njegovim kretnjama.
***
Vitalni um je obi~no energi~an i kreativan ~ak i u svojim vi{e

mehani~kim kruènjima, tako da mora biti da je fizi~ko ono koje se
okre}e. Upravo to i mehani~ko su oni koji traju najduè, ali se i oni
tako|e u}ute kada mir i ti{ina postanu masivni i potpuni. Nakon toga
znanje po~inje da dolazi sa vi{ih ravni – za po~etak iz Vi{eg Uma, a to
stvara novo delovanje misli i opaànje koje zamenjuje obi~no umno.
Ono to prvo radi u misle}em umu, ali nakon toga tako|e i u vitalnom
umu i fizi~kom umu, tako da svi oni po~inju da prolaze kroz
preobraàj. Ova vrsta misli nije nasumi~na i nemirna, ve} precizna i
svrsishodna – ona dolazi samo kada je potrebna ili prizvana i ne
naru{ava ti{inu. [ta vi{e, element onoga {to mi nazivamo mi{lju tamo
je od drugorazrednog zna~aja, a ono {to bi se moglo nazvati vide}im
opaànjem (intuicijom) zauzima njegovo mesto. Ali sve dok um ne
postane sposoban za potpunu ti{inu, ovo vi{e znanje, misao, opaànje
ili ne silazi dole ili, ako delimi~no i si|e, biva podlo`no tome da se
pome{a sa niìm ili da ga ono opona{a, a to je gnjavaà i ko~nica.
Tako da je ti{ina neophodna.
***
Kada se vi{a svest do~epa mehani~kog uma, on prestaje da bude

mehani~ki.
***
Izrazi Manas, itd. pripadaju obi~noj psihologiji primenjenoj na

povr{insku svest. U na{oj jogi mi usvajamo druga~iju klasifikaciju –
zasnovanu na jogi~kom iskustvu. Ono {to odgovara na ovu kretnju
Manasa tu bi bile dve odvojene stvari – deo fizi~kog uma koji
komunicira sa fizi~kim vitalom. On prima od fizi~kih ~ula i prenosi
Budiju Buddhi – tj., ovom ili onom delu Uma Misli Thought-Mind .
On prima nazad iz Budija i prenosi ideju i volju organima oseta i
delovanja. Sve to je neophodno u obi~nom delovanju svesti. Ali u
obi~noj svesti sve se zbrka skupa i nema jasnog poretka ili pravila. U
jogi ~ovek postaje svestan razli~itih delova i njihovih njima svojstvenih
delovanja, i stavlja svako na svoje mesto i svom odgovaraju}em
delovanju pod kontrolom vi{e Svesti, ili ina~e pod kontrolu Boànske
Pisma o Jogi 291
Mo}i. Nakon toga sve se ispuni duhovnom sve{}u i dolazi do

automatskog ispravnog opaànja i ispravnog delovanja razli~itih
delova jer su kontrolisani u potpunosti odozgo, i ne laìraju njene
diktate, niti im se opiru ili ih brkaju.
***
U fizi~kom umu moè biti delovanja inteligentnog rezonovanja i

koordinacije {to je poslanstvo iz Budija i mo`da se ne bi pripisalo
Manasu od strane stare psihologije. Ipak, ve}i deo delovanja fizi~kog
uma odgovara onom od Manasa, ali obuhvata tako|e mnogo onoga
{to bi se pripisalo vitalnom umu i nervnom bi}u. Malo je te{ko
izjedna~iti ovu staru nomenklaturu sa ovom od joge, jer ova prva
uzima pome{ano delovanje sa povr{ine i poku{ava da ga analizira –
dok se u ovoj jogi ono {to je pome{ano skupa na povr{ini razdvaja i
vidi u svetlu dubljeg delovanja iza, koje je skriveno od povr{inske
svesnosti. Tako da moramo da usvojimo druga~iju klasifikaciju.
Fizi~ki um mora prvo da se otvori vi{oj svesti – njegova
ograni~enja bivaju tada uklonjena i on priznaje ono {to je nadfizi~ko i
po~inje da vidi stvari u harmoniji sa vi{im znanjem. On postaje
instrument za ospoljavanje tog znanja u prakti~nim opaànjima i
postupcima fizi~kog ìvota. On vidi stvari takvim kakve su i bavi se
njima u skladu sa ve}om Istinom sa automatskom ispravno{}u
opaànja i volje i reakcije na uticaje.
***
Ja li~no po pravilu ne korisim ove izraze Manas itd. – oni su

psiholo{ka frazeologija stare joge.
***
Funkcija Manasa: Da ~ulima oseti stvari i reaguje mentalno na

objekte i prenese utiske Budiju itd.
***
]ita Chitta je op{ta gra|a umne svesti koja podràva Manas i sve
drugo – to je neodre|ena svest koja se odre|uje u misli i se}anja i èlje
i osete i opaànja i impulse i ose}anja (cittavrtti).
***
]ita je svest iz koje se sve formira, ali formiranje vr{i um ili vital ili
druga sila – koji su, dakle, instrumenti ]ite za izraàvanje sebe.
***
To je obostrano – ]ita prima ove stvari, daje ih na formiranje vitalu i

umu i sve se prenosi u Budi, ali ona tako|e prima misli iz Budija i
pretvara ih u èlje i osete i impulse.
***
Da. Ali ]ita ne prima èlje i osete iz Budija. Ona uzima misli iz Budija
i pretvara ih u èlje.
***
Postoji uvek, ili generalno, barem modifikuju}a reakcija na misli, itd.

primljene od spolja u ]iti – osim kad ona naprosto prima i uskladi{ti
bez prosle|ivanja do instrumenata.
***
Da, svakako, ali kako je njen ]itin ~itav posao da prima odozgo ili
odozdo ili iz unaokolo ona ne moè da prestane da to ~ini, ne moè da
za sebe odredi {ta }e ili {ta ne}e primati. Njoj moraju da pomaù Budi,
vitalna volja ili neka vi{a mo}. Nakon toga kada vi{a svest si|e ona
po~inje da biva preobraèna i sposobna za automatsko odbacivanje
onoga {to nije istinito ili ispravno ili boànsko ili od pomo}i za rast
boànskog u bi}u.
***
]ita stvarno zna~i obi~nu svest uklju~uju}i um, vital i fizi~ko – ali
prakti~no moè se smatrati da ona zna~i ne{to sredi{nje u svesti. Ako
se to usredi{ti u Boànskom, ostalo sledi manje ili vi{e brzo kao
prirodan ishod.
Pisma o Jogi 293
***
]ita nije blizu srca – ako mislite na supstancu niè svesti, ona nema
neko odre|eno mesto. Sve stvari ovog ìvota su tu u ovoj gra|i svesti,
ali se}anje na pro{le ìvote je umotano i upleteno drugde. Srce je
glavno sredi{te ove svesti za ve}inu ljudi, naravno, tako da bi ste mogli
da osetite njene aktivnosti usredi{tene na tom nivou.
***
Isto kao sa bilo kojim delom bi}a – postoji podsvesni deo ]ite koji ~uva
pro{le utiske na stvari i {alje svesti gore njihove oblike u san ili u
protivnom ~uva naviku starih pokreta i {alje ih gore kad god na|e
priliku.
***
Ako se re~ vasana koristi u originalu,1 ona ne zna~i "èlju". Ona zna~i
obi~no ideju ili umno ose}anje koje se diè iz }ite, ma{tarije, utiske,
se}anja itd., utiske o dopadanju i nedopadanju, o bolu i zadovoljstvu.
Ono {to Va{i{ta èli da kaè je da dok se ideje, utisci, impulsi koji vode
do delovanja kod obi~nog ~oveka izdiù iz }ite, one {to se izdiù u
\ivanmukti Jivanmukta dolaze pravo iz satve – iz su{tinske svesti
bi}a – drugim re~ima one nisu umne ve} duhovne formacije. Kako bi
se moglo re}i, umesto cittavrtti one su sattvaprerana, direktna
ukazivanja od unutra{njeg bi}a o onome o ~emu treba misliti, ose}ati
ili ~initi. Kada citta vi{e nije aktivna, a um }uti – {to se de{ava kada
do|e mukti i niko ne moè biti \ivanmukta bez toga, onda ono {to
ostaje i opaà i obavlja stvari se ose}a kao su{tinska svest, svest
istinskog sopstva ili istinskog bi}a.
1
Yoga-vasistha.
***
Mahat je, pretpostavljam, su{tinska i prvobitna matrica svesti

(involuirana, ne evoluirana) u Prakriti iz koje individualnost i
formacija dolaze.
***
Tanmatra je samo osnova materije. U Sankji Sankhya osnova je
Pradana Pradhana (od Prakriti) iz koje dolaze Budi i sve drugo. U
Vedanti to je duhovna supstanca iz koje sve dolazi.
Postoje ~etiri dela vitalnog bi}a – prvo, umni vital koji daje umni izraz
putem misli, govora ili na neki drugi na~in emocijama, èljama,
strastima, osetima i drugim kretnjama vitalnog bi}a; emocionalni vital,
koji je sedi{te raznoraznih ose}anja, kao {to su ljubav, radost, àlost,
mr`nja i ostalo; sredi{nji vital, koji je sedi{te ja~ih vitalnih ~e`nji i
reakcija, npr. ambicije, ponosa, straha, slavoljublja, privla~nosti i
odbojnosti, èlja i strasti raznoraznih vrsta i polje mnogih vitalnih
energija; na kraju, niì vital, koji je zaokupljen malim èljama i
ose}anjima, poput onih {to sa~injavaju ve}i deo svakodnevnog ìvota,
npr. èlja za hranom, seksualna èlja, mala dopadanja, nedopadanja,
ta{tina, sva|e, ljubav prema hvali, ljutnja zbog ku|enja, male èlje
svih vrsta – i nebrojena gomila drugih stvari. Njihova sedi{ta su: (1)
region od grla do srca, (2) srce (ono je dvostruki centar, koji pripada
napred emocionalnom i vitalnom, a iza psihi~kom), (3) od srca do
pupka, (4) ispod pupka.
***
Postoji deo prirode koji sam nazvao vitalni um; funkcija ovog uma nije
da misli i rezonuje, da opaà, razmatra i otkriva ili procenjuje stvari,
jer to je funkcija misle}eg uma u uèm smislu, budija buddhi – ve} da
planira ili sanja ili zami{lja {ta se moè uraditi. On pravi formacije za
budu}nost koje volja moè da poku{a da sprovede ako prilika i
okolnosti postanu povoljne ili ~ak moè da radi da ih u~ini povoljnim.
Kod ljudi od akcije ova sposobnost je istaknuta i predvodnik je njihove
prirode; veliki ljudi od akcije uvek je imaju u vrlo velikoj meri. Ali ~ak
i ako neko nije ~ovek od akcije ili prakti~ne realizacije ili ako okolnosti
nisu povoljne ili ako ~ovek moè da ~ini samo male i obi~ne stvari,
ovaj vitalni um je tu. On deluje u njima u maloj meri, ili ako mu treba
neki ose}aj veli~ine, ono {to on ~ini vrlo ~esto je da planira u prazno,
znaju}i da ne moè da ostvari svoje planove ili u protivnom da
zami{lja velike stvari, pri~e, avanture, velika doga|anja u kojima je on
Pisma o Jogi 295
junak ili tvorac. Ono {to opisujete da se doga|a u vama je navala ovog
vitalnog uma ili ma{te koja pravi svoje formacije; njegovo delovanje
nije svojstveno samo vama, ve} radi u dobroj meri na isti na~in kod
ve}ine ljudi – ali kod svakoga u skladu sa njegovom ma{tom,
interesovanjem, omiljenim idejama ili èljama. Morate da postanete
gospodar njegovog delovanja i da mu ne dozvolite da {~epa va{ um i
da ga odnosi kad i gde èli. U sadani kada iskustva po~nu da dolaze,
izuzetno je va`no ne dozvoliti ovoj mo}i da ~ini {ta joj je drago sa
vama; jer ona onda stvara la`na iskustva u skladu sa svojom prirodom
i ube|uje sadaku da su ova iskustva istinita ili gradi nestvarne
formacije i ube|uje ga da je to ono {to on mora da u~ini. Neki su
odvu~eni ovom obmanjuju}om silom koju su koristile mo}i La`nosti
koje su ih ubedile kroz nju da oni imaju veliki duhovni, politi~ki ili
dru{tveni posao da obave u svetu i odvele su ih u stranu do
razo~arenja i neuspeha. Ona se izdiè u vama kako bi ste mogli da
shvatite {ta je ona i da je odbacite. Jer postoji nekoliko stvari koje
biste morali da izvadite sa vitalne ravni pre nego {to bi dublja ili ve}a
duhovna iskustva mogla bezbedno da po~nu ili da se bezbedno
nastave.
Silazak mira je ~esto jedno od prvih glavnih pozitivnih iskustava
sadane. U ovom stanju mira normalni misaoni um (buddhi) je sklon da
se u}uti ili da umanji ve}i deo svoje aktivnosti, i kad to u~ini, vrlo
~esto ili ovaj vitalni um moè da uleti unutra, ako ~ovek nije na
oprezu, ili u protivnom neka vrsta mehani~kog fizi~kog ili nasumi~nog
podsvesnog uma moè da po~ne da izlazi gore i da deluje; ovo su
glavni naru{itelji ti{ine. Ili u protivnom niì vitalni um moè da
poku{a da ometa; to iznosi gore ego i strasti i njihovu igru. Sve ovo su
znaci elemenata kojih je se neophodno otarasiti, zato {to ako ostanu a
druge od vi{ih mo}i po~nu da silaze, Mo} i Sila, Znanje, Ljubav ili
Ananda, ove niè stvari mogu da nalete na njih sa ishodom da se ili
vi{a svest povu~e ili se njen silazak prekrije, a podsticaj koji ona daje
biva zloupotrebljen u svrhe niè prirode. Ovo je razlog za{to mnogo
sadaka nakon {to su imali velika iskustva padaju u kandè uve}anog
ega, potresa, ambicije, preteranog seksa ili drugih vitalnih strasti ili
izobli~enja. Uvek je stoga dobro ako potpuno pro~i{}enje vitala moè
da ili prethodi ili da drì korak sa pozitivnim iskustvom – barem kod
onakvih priroda u kojima je vital sna`no aktivan.
***
On vitalni um je um dinami~ke (ne racionalizuju}e) volje, delovanja,
èlje – zaokupljen silom i postignu}em i zadovoljenjem i
posedovanjem, uìvanjem i patnjom, davanjem i uzimanjem, rastom,
{irenjem, uspehom i neuspehom, dobrom sre}om i zlom sre}om itd,
itd.
***
Vitalna misao izraàva vitalne kretnje, igru vitalnih sila – ona ne misli
slobodno i nezavisno od njih kao {to to moè misle}i um. Istinski
misle}i um moè da stoji iznad vitalnih kretnji, da ih gleda i posmatra
i prosu|uje slobodno kao {to bi opaào i prosu|ivao spolja{nje stvari.
Kod ve}ine ljudi, me|utim, misle}i um (razum) je ophrvan vitalnim
umom i nije slobodan.
***
To je obi~na aktivnost vitalnog uma koji uvek zami{lja i misli i planira

{ta da uradi u vezi ovoga ili kako da sredi ono. On o~igledno ima svoju
korist u ljudskoj prirodi i ljudskom delovanju, ali deluje na nasumi~an
i rasipni~ki na~in bez discipline, ekonomisanja svojih mo}i ili
koncentracije na stvari koje zbilja moraju da se obave.
***
Stvari koje vam dolaze na ovaj na~in u snu ili na javi su prirode
ma{tanja i aktivnosti vitalnog uma o stvarima i radu i bilo ~emu {to
sebe predstavlja umu. Na svim stvarima koje sebe predstavljaju umu,
vitalna ma{ta u ~oveku je u stanju da radi, zami{ljaju}i, spekuli{u}i,
grade}i ideje ili planove za budu}nost itd, itd. Ona ima svoju korist za
svest u obi~nom ìvotu, ali mora da se u}utka i zameni vi{im
delovanjem u jogi. U spavanju je tako|e vitalna ravan ta na koju
ulazite. Ako se ispravno vidi i uskladi, ono {to se doìvi na vitalnoj
ravni ima svoju vrednost i daje znanje koje je korisno i kontrolu nad
vitalnim sopstvom i vitalnom ravni. Ali sve to vam dolazi kroz
podsvesno na jedan nepovezan na~in – to je uzrok nevolje. Cela stvar
mora da se u}utka i poku{a}emo da to obavimo. Kad sam govorio o
tome da se vi sami otvorite, mislio sam naprosto da treba da u~vrstite
u svom umu da pomo} dolazi i da imate volju da je primite – ne nu`no
da vi treba sami da se otvorite kroz nekakav napor.
Pisma o Jogi 297
***
Izvor odakle ove ma{tarije dolaze nema nikakve veze sa razumom i ne

mari ni za kakve racionalne primedbe. One su ili iz vitalnog uma, istog
izvora odakle dolaze sve fine ma{tarije i duge pri~e koje ljudi pri~aju
sami sebi u kojima su oni junaci i rade velike stvari, ili dolaze iz malih
entiteta naka~enih na fizi~ki um koji pokupe bilo koju nasumi~nu
sugestiju bilo gde i predstave je umu tek da vide da li }e biti
prihva}ena. Ako ~ovek sebe pomno posmatra moè na}i najuvrnutije i
najneobi~nije ili najbesmislenije stvari koje prole}u umom ili priviruju
u njega na ovaj na~in. Obi~no se ~ovek smeje ili jedva da prime}uje, i
ta stvar pada nazad u svet nepovezane misli iz kojeg je do{la.
***
To je opet vitalni um. On nema ose}aj za proporciju ili meru i ùdi za

tim da bude ili postigne ne{to veliko odjednom.
***
Budno sanjarenje: Sve je to vitalni um; to leì u svakome, navika

takvih ma{tarija. To nije mnogo bitno, ali naravno, toga se treba
otarasiti, po{to je osnova ego.
***
Vitalni um kod obi~ne prirode ne moè bez takvih zami{ljanja – tako

da ta navika ostaje dugo vremena. Biti nevezan i ravnodu{an je
najbolje, onda nakon nekog vremena moè da mu se zgadi i da odbaci
tu naviku.
***
Ta vrsta razgovaranja razgovaranje mentalno sa drugom osobom je

vrlo uobi~ajena kod vitalnog uma. To je na~in koji on ima da deluje na
suptilnoj ravni na stvari za koje se zanima, naro~ito ako je fizi~ka
akcija obustavljena ili ograni~ena.
***
Poenta o emocionalnom i vi{em vitalu je prili~no sloèna. U
klasifikaciji u kojoj se um smatra za ne{to vi{e od misle}e, opaàju}e i
voljne inteligencije, emocionalno se moè ra~unati kao deo uma,
vitalno u umnom. U drugoj klasifikaciji ono je pre najvi{e
mentalizovan deo vitalne prirode. U prvom slu~aju, izraz "vi{i vital" se
svodi na taj ve}i pokret svesne ìvotne sile koje se ti~u stvaranje, mo} i
sila i osvajanje, sa davanjem i samodavanjem i skupljanjem iz sveta za
dalju akciju i tro{enje mo}i, bacaju}i sebe u {ire kretnje ìvota,
odgovaraju}i ve}im ciljevima Prirode. U drugom ure|enju,
emocionalno bi}e stoji na vrhu vitalne prirode i to dvoje sa~injavaju
vi{i vital. Naspram njih stoji niì vital kojeg se ti~u sitnije kretnje
delovanja i èlja i seè dole u vitalno fizi~ko gde podràva ìvot
spolja{njijih aktivnosti i sve fizi~ke osete, gladi, ùdnje, zadovoljenja.
Izraz "niè" ne sme se shvatiti u pogrdnom smislu; on se odnosi samo
na hijerarhiju tih ravni. Jer mada taj deo prirode kod zemaljskih bi}a
ima tendenciju da bude vrlo mra~an i pun je izopa~enja – poùda,
pohlepa svih vrsta, ta{tina, male ambicije, ljutnje za sitnicu, zavist,
ljubomora su njegovi uobi~ajeni gosti – ipak ima kod njega i jedna
druga strana koja ga ~ini neophodnim posrednikom izme|u
unutra{njeg bi}a i spolja{njeg ìvota.
Nije ~injenica da svako psihi~ko iskustvo otelovljuje sebe u
pro~i{}enom i ispravno usmerenom vitalnom toku; to ~ini kada mora
da ospolji sebe u akciji. Psihi~ko iskustvo je po sebi sasvim nezavisna
stvar i ima svoje karakteristi~ne oblike. Psihi~ko bi}e stoji iza svih
ostalih; njegova sila je istinska mo} du{e. Ali ako dolazi napred, moè
da preplavi sve ostale; um, vital, fizi~ka svest mogu da prime njegov
pe~at i budu preobraèni njegovim uticajem. Kada se priroda razvije
kako treba, postoji psihi~ko u umnom, psihi~ko u vitalnom, psihi~ko u
fizi~kom. Upravo kada je ono tamo i kada je jako, moèmo re}i za
nekoga da o~igledno ima du{u. Ali ima nekih u kojima ovaj element
toliko manjka da moramo da koristimo veru kako bi smo verovali da
uop{te imaju du{u. Sredi{te psihi~kog bi}a je iza sredi{ta
emocionalnog bi}a; emocionalno je ono koje je dinami~ki najbliè
psihi~kom i kod ve}ine ljudi upravo kroz emocionalno sredi{te se do
psihi~kog moè najlak{e dopreti i kroz psihiziranu emociju se moè
najlak{e izraziti. Mnogi stoga brkaju jedno sa drugim; ali postoji ~itav
svet razlike izme|u to dvoje. Emocije su normalno vitalne po svom
karakteru, a nisu deo psihi~ke prirode.
Pisma o Jogi 299
Mora se imati na umu da dok je ova klasifikacija neophodna za

psiholo{ko znanje sebe i disciplinu i praksu, ona se moè koristiti
najbolje kada se od nje ne pravi suvi{e kruta i odse~na formula. Jer
stvari uplivavaju u velikoj meri jedna u drugu i sinteti~ki ose}aj ovih
mo}i je podjednako neophodan kao i analiza. Um, na primer, je svuda.
Fizi~ki um je tehni~ki sme{ten ispod vitala, a ipak je produènje uma u
uèm smislu i taj koji moè da deluje u svojoj sopstvenoj sferi putem
direktnog dodira sa vi{om umnom inteligencijom. A tako|e postoji i
neosvetljeni um tela, samih }elija, molekula, atoma. Hekel Haeckel ,
nema~ki materijalista, govorio je negde o volji u atomu, a skora{nja
nauka, bave}i se neizra~unljivom pojedina~nom varijacjjom u
aktivnosti elektrona, dolazi blizu tome da opazi da to nije figura ve}
senka koju baca jedna tajna stvarnost. Ovaj telo-um je vrlo opipljiva
istina; zahvaljuju}i njegovoj pomra~enosti i mehani~kom drànju za
pro{le kretnje i olakom zaboravu i odbacivanju novog, nalazimo u
njemu jednu od glavnih prepreka za proìmanje od strane nadumne
Sile i preobraàja funkcionisanja tela. S druge strane, ~im se bude
delotvorno preobrazio, bi}e jedan od najdragocenijih instrumenata za
stabilizaciju nadumne Svetlosti i Sile u materijalnoj Prirodi.
***
Nije mogu}e re}i sa ikakvom precizno{}u koji otpor }e biti u vi{im

vitalnim delovima, koji oblik on poprima, jer moè uzeti razli~ite
oblike kod razli~itih priroda. Sasvim je normalno da bude ne{to otpora
na skoro svakoj ta~ki do silaska vi{e svesti; jer razli~iti delovi sada{nje
prirode su svi vi{e ili manje vezani za svoj sopstveni uspostavljeni
na~in vi|enja, delovanja, ose}anja, reagovanja na stvari i na naviknute
kretnje i formacije svog sopstvenog domena koje je svaki pojedinac
napravio za sebe u pro{losti ili u svom sada{njem ìvotu. Ono {to je
potrebno je generalna plasti~nost uma, vitala, fizi~ke svesti, spremnost
da se napusti sva vezanost za ove stvari, da se prihvati {ta god da vi{a
svest donosi dole sa sobom ma koliko suprotno ~ovekovim sopstvenim
primljenim idejama, ose}anjima, navikama prirode. [to je ve}a
plasti~nost u bilo kom delu prirode, to je manji otpor tamo.
Pod vi{im vitalnim delovima prirode podrazumevam vitalni um,
emocionalnu prirodu, dinamo ìvotne sile u bi}u. Vitalni um je onaj
deo vitalnog bi}a koji gradi, planira, zami{lja, ure|uje stvari i misli u
skladu sa ìvotnim porivima, èljama, volji za mo} ili posedovanje,
volji za akciju, emocijama, vitalnim ego reakcijama prirode. On se
mora razlu~iti od rezonuju}e volje koja planira i ure|uje stvari u
skladu sa diktatima misle}eg uma u uèm smislu, diskriminativnog
razuma ili u skladu sa umnom intuicijom ili direktnom uvidu i
prosu|ivanju. Vitalni um koristi misao za slu`bu ne razuma ve}
ìvotnog poriva i ìvotne mo}i i kada poziva rezonovanje to koristi za
pravdanje diktata ovih mo}i, name}e njihove diktate razumu umesto
da rukovodi kroz diskriminativnu volju delovanjem ìvotnih sila. Ovaj
vi{i vital sa svim svojim delovima je sme{ten u grudima i ima sr~ani
centar kao svoje glavno upori{te koje upravlja celim ovim delom dole
do pupka. Ne moram ni{ta da pri~am o emocionalnoj prirodi, jer su
njen karakter i kretnje poznati svima. Od pupka pa nadole je carstvo
vitalnih strasti i oseta i svih malih ìvotnih impulsa koji sa~injavaju
glavni deo obi~nog ljudskog ìvota i karaktera. To je ono {to zovemo
nià vitalna priroda. Muladara Muladhara je glavna potpora fizi~ke
svesti i materijalnih delova prirode.
Antaratman je du{a, deo Boànskog koji je u najunutarnjijoj
osnovi evoluiraju}eg pojedinca i podràva um i ìvot i telo koji su
instrumentalni delovi prirode i kroz koje on poku{ava da raste iz
materijalne Nesvesnosti ka boànskoj Svetlosti i Besmrtnosti koje su
njemu svojstveno bi}e. Ograni~enja njegovih instrumenata name}u mu
prihvatanje niìh kretnji i kompromis izme|u du{e i prirode koji
usporava ovu kretnju ~ak i kad stekne sredstva za napredovanje iz te
me|urazmene. Psihi~ko bi}e je oblik du{e ili li~nost du{e koji se
razvija kroz ovu evoluciju i prelazi iz ìvota u ìvot dok sve ne bude
spremno za vi{u evoluciju izvan Neznanja.
Spoznaja psihi~kog bi}a, njegovo bu|enje i dovo|enje u prvi
plan zavisi uglavnom od mere u kojoj ~ovek moè da razvije li~ni
odnos sa Boànskim, odnos Bakti, ljubavi, pouzdanja, samodavanja,
odbacivanja svih insistiranja razdvajaju}eg i samo-isti~u}eg umnog,
vitalnog i fizi~kog ega.
Mogu malo da kaèm o poslednjem pitanju. Sanatkumar je,
verujem, jedan od umom ro|enih sinova Brame; on ne moè stoga biti
isto {to i Skanda, koji je sin [ive.
***
Emocionalno bi}e je i samo deo vitala.
***
Pisma o Jogi 301
Srce je sredi{te emocionalnog bi}a, a emocije su vitalne kretnje. Kada

se srce pro~isti, vitalne emocije se menjaju u psihi~ka ose}anja ili,
ina~e, u psihizirane vitalne kretnje.
***
îste i istinite misli i emocije i porivi mogu da izniknu iz ljudskog uma,

srca i vitala, zato {to tamo nije sve zlo. Srce moè biti nepro~i{}eno, ali
to ne zna~i da je sve u njemu ne~isto.
***
Iznad srca je vitalni um, ali uzdizanje oseta je niè od emocije, ne vi{e.
Oset je mnogo bliì fizi~kom od emocije.
Mesto èlje je ispod srca u sredi{njem vitalu (pupku) i nièm
vitalu, ali pokre}e emociju i vitalni um.
***
Ja pravim tu razliku izme|u niìh vitalnih kretnji i emocija srca

nazna~avaju}i odakle te stvari izni~u. Ljutnja, strah, ljubomora
nesumnjivo doti~u srce kao {to doti~u i um, ali oni izni~u iz pup~anog
regiona i utrobe (tj. nièg, ili u najvi{em slu~aju srednjeg vitala).
Stivenson ima jedan upadljivi odeljak u "Kidnapovanima" Stevenson,
"Kidnapped" gde junak prime}uje da se njegov strah ne ose}a
prvenstveno u srcu ve} u stomaku. Ljubav, nada imaju svoje
prvenstveno sedi{te u srcu, tako je i sa àljenjem itd.
***
Radost je vitalno ose}anje, poput svoje suprotnosti, àlosti.
***
Ali da li je ta~no da ~ak i ljutnja koja je od nièg vitala i stoga bliska

telu, neizostavno stvara te efekte?1 Naravno, psisholog ne moè da zna
da je drugi ~ovek ljut ukoliko ne vidi fizi~ke znake toga, ali tako|e ne
moè da zna {ta ~ovek misli ukoliko ~ovek ne govori ili ne pi{e – da li
iz toga sledi da stanje misli ne moè da se "zamisli" bez njegovog
znaka u govoru ili pisanju? Japanac koji je navikao da kontroli{e sve
svoje "emocije" i ne daje nikakav znak (ako je ljut prvi znak toga koji
}ete dobiti je no` u va{ stomak od smirenog ili nasmejanog napada~a)
ne}e imati ni{ta od tih stvari kada je ljut – ne ~ak ni "nadimanje" u
grudima – na mestu toga }e biti tinjaju}a vatra koja }e goreti dok
njegova ljutnja ne sprovede sebe u delo.
1
Fizi~ki znaci poput nadimanja u grudima, zacrvenelost u licu, itd.
***
Snaàn vital je onaj koji je pun ìvotne sile, koji ima ambiciju,
hrabrost, veliku energiju, silu za delovanje ili za stvaranje, veliki {ire}i
pokret bilo za velikodu{nost u davanju ili za posedovanje i vo|stvo i
dominaciju, mo} da ispuni i materijalizuje – postoje tako|e i mnogi
drugi oblici vitalne snage. êsto je te{ko takvom vitalu da se preda
zbog tog ose}aja svojih sopstvenih mo}i – ali ako to moè da u~ini, on
postaje zadivljuju}i instrument za Boànski Rad.
***
Ne, slab vital nema snagu da se okrene duhovno – a budu}i da je slab,

lak{e pada pod pogre{an uticaj i, ~ak i kada to èli, nalazi da je te{ko
da prihvati bilo {ta osim svoje sopstvene naviknute prirode. Snaàn
vital, kada je tu volja, moè to da u~ini mnogo lak{e – njegova
sredi{nja te{ko}a je ponos ega i privla~nost njegovih mo}i.
Grudi imaju vi{e veze sa psihi~kim od vitala. Snaàn vital moè
da ima dobru fizi~ku gra|u, ali je podjednako ~esto i nema – on suvi{e
crpi iz fizi~kog, dakle po`dere ga.
***
Mislim da sam rekao da je ona jedna stara èlja ostavljena u

podsvesnom delu fizi~kog vitala. Kako postoji fizi~ki um, isto tako
postoji i fizi~ki vital – vital okrenut u potpunosti fizi~kim stvarima, pun
èlja i pohlepa i traganja za zadovoljstvom na fizi~kom planu.
***
Fizi~ki vital je bi}e malih èlja i pohlepa, itd. – vitalno fizi~ko je

nervno bi}e; oni su tesno povezani skupa.
Pisma o Jogi 303
***
Vitalno fizi~ko upravlja malim svakodnevnim reakcijama na spolja{nje

stvari – reakcijama nerava i telesne svesti i refleksnim emocijama i
osetima; on motivi{e ve}inu obi~nih postupaka ljudi i pridruùje se
niìm delovima vitala u uèm smislu u stvaranju poùde, ljubomore,
ljutnje, nasilja itd. U svojim najniìm delovima (vitalno materijalno)
on je ~inilac bola, fizi~ke bolesti itd.
***
Da – oni niì vital, fizi~ki vital i najmaterijalniji vital postaju veoma

jasni rastu}oj svesti. A to razlikovanje je neophodno – u protivnom
~ovek bi mogao da uti~e na ili kontroli{e niì vital ili deo fizi~kog
vitala, a onda da se zapanji otkriv{i da se ne{to neopipljivo, ali naoko
nepobedivo i dalje opire – to je materijalni vital sa onoliko ostalog na
koliko moè da uti~e svojim otporom.
***
Nervni deo bi}a je deo vitala – to je vitalno fizi~ko, ìvotna sila tesno
upletena u reakcije, èlje, potrebe, osete tela. Vital u uèm smislu je
ìvotna sila koja deluje po svojoj sopstvenoj prirodi, impulsima,
emocijama, ose}anjima, èljama, ambicijama, itd., imaju}i kao njihovo
najvi{e sredi{te ono {to bismo mogli nazvati spolja{nje srce emocije,
dok postoji unutra{nje srce gde su sva vi{a ili psihi~ka ose}anja i
senzibiliteti, emocije ili intuitivne ~e`nje i impulsi du{e. Vitalni deo
nas je, naravno, neophodan za na{u potpunost, ali on je istinski
instrument samo kada se njegova ose}anja i sklonosti pro~iste
psihi~kim dodirom i kada ih uzmu i njima upravljaju duhovna svetlost
i mo}.
***
Ne znam za suptilni vital. Kaè se suptilno fizi~ko da bi se razlikovalo

od grubog materijalnog fizi~kog, zato {to je za na{e normalno iskustvo
svo fizi~ko grubo, sthula. Ali vital je po svojoj prirodi nematerijalan,
tako da je pridev suvi{an. Pod materijalnim vitalom podrazumevamo
vital tako upleten u Materiju da je vezan njenim kretnjama i grubim
fizi~kim karakterom; delovanje je da podrì i ispuni energijom telo i
da ga odràva sposobnim za ìvot, rast, pokret, itd., tako|e i za
osetljivost na spolja{nje uticaje.
***
Ovo pitanje nema nikakvog prakti~nog smisla – jer fizi~ke sile se mogu
primiti od bilo kuda telom, iznaokolo, odozdo ili odozgo. Poredak
ravni je u odnosu jedne prema drugima, ne u odnosu na telo. U
odnosu jedne prema drugima, vitalno fizi~ko je ispod fizi~kog uma, ali
iznad materijalnog: ali istovremeno ove mo}i me|usobno prodiru
jedna u drugu.
***
Telesna energija je ispoljenje materijalnih sila koje podràva vitalno-

fizi~ka energija koja je vitalna energija sru~ena u materiju i uslovljena
njom.
***
Vitalnost zna~i ìvotna sila – gde god ima ìvota, u biljci ili ìvotinji ili
~oveku, postoji ìvotna sila – bez vitala ne moè biti ìvota u materiji i
nikakve ìve akcije. Vital je neophodna sila i ni{ta se ne moè u~initi ili
stvoriti u telesnom postojanju ako nema vitala tamo kao instrumenta.
âk je i za sadanu potrebna vitalna sila.
Ali ako je vital neregenerisan i porobljen èljom, stra{}u i egom,
onda je podjednako {tetan koliko bi u protivnom bio od pomo}i. âk i
u obi~nom ìvotu vital mora da se kontroli{e od strane uma i umne
volje, u protivnom donosi poreme}aj ili propast. Kada ljudi govore o
vitalnom ~oveku, oni misle na onog pod dominacijom vitalne sile koju
ne kontroli{u um ili duh. Vital moè biti dobar instrument, ali je lo{
gospodar.
Vital ne mora da se ubije ili uni{ti, ve} pro~isti i preobrazi
psihi~kom i duhovnom kontrolom.
***
Pisma o Jogi 305
Fizi~ko zavisi od vitala, na svakom koraku – ne bi moglo da u~ini ni{ta

bez pomo}i vitala – tako da je sasvim prirodno da prima njegove
sugestije.
***
Fizi~ki ìvot ne moè da traje bez tela, niti telo moè da ìvi bez
ìvotne sile, ali ìvot po sebi ima odvojeno postojanje i svoje sopstveno
odvojeno telo, vitalno telo, kao {to um ima odvojeno postojanje i moè
da postoji na svojoj sopstvenoj ravni. Svu organizaciju na okupu
odràva psihi~ko, koje je potpora svega.
XI
Svaka ravan na{eg bi}a – umna, vitalna, fizi~ka – ima svoju sopstvenu
svest, odvojene mada me|usobno povezane i u me|usobnom
delovanju; ali na{em spolja{njem umu i ~ulima, u na{em budnom
iskustvu, oni su svi zbrkani skupa. Telo, na primer, ima svoju
sopstvenu svest i deluje iz nje, ~ak i bez bilo kakve na{e umne volje ili
~ak protiv te volje, a na{ povr{inski um zna vrlo malo o ovoj telesnoj
svesti, ose}a je samo na nesavr{en na~in, vidi samo rezultate i ima
najve}u te{ko}u da izna|e njene uzroke. Deo joge je da se postane
svestan ove odvojene svesti tela, da se vide i osete njene kretnje i sile
koje deluju na nju od iznutra ili spolja i da se nau~i kako da se
kontroli{e i njom upravlja ~ak i u njenim skrivenim i (za nas)
podsvesnim procesima. Ali i sama telesna svest je samo deo
individualizovane fizi~ke svesti u nama koju mi skupljamo i gradimo iz
tajno svesnih sila univerzalne fizi~ke Prirode.
Postoji univerzalna fizi~ka svest Prirode i postoji na{a sopstvena
koja je deo nje, koju ona pokre}e, i koju koristi sredi{nje bi}e za
podr{ku svog izraàvanja u fizi~kom svetu i za direktno bavljenje svim
ovim spolja{njim predmetima i kretnjama i silama. Ova ravan fizi~ke
svesti prima sa drugih ravni njihove mo}i i uticaje i pravi formacije
njih u svojoj sopstvenoj oblasti. Stoga mi imamo fizi~ki um kao i
vitalni um i um u uèm smislu; imamo vitalni fizi~ki deo u sebi –
nervno bi}e – kao i vital u uèm smislu; a oba su u velikoj meri
uslovljena grubim materijalnim telesnim delom koji je skoro potpuno
podsvesan za na{e iskustvo.
Fizi~ki um je onaj koji je usredsre|en na fizi~ke predmete i
doga|anja, vidi i razume jedino njih, i bavi se njima u skladu sa
njihovom sopstvenom prirodom, ali sa te{ko}om moè da odgovori
vi{im silama. Prepu{ten samom sebi, on je skepti~an po pitanju
nadfizi~kih stvari, o kojima nema direktno iskustvo i za koje ne moè
da prona|e nikakav klju~; ~ak i kada ima duhovna iskustva, zaboravlja
ih lako, gubi utisak i rezultat i nalazi da mu je te{ko da poveruje.
Prosvetliti fizi~ki um pomo}u svesti vi{ih duhovnih i nadumnih ravni
je jedan cilj ove joge, kao {to je prosvetliti ga pomo}u mo}i vi{eg vitala
i vi{ih umnih elemenata bi}a najve}i deo ljudskog samorazvoja,
civilizacije i kulture.
Vitalno fizi~ko, s druge strane, je sredstvo nervnog odgovora
na{e fizi~ke prirode; ono je polje i instrument manjih oseta, èlja,
reakcija svih vrsta na uticaje spolja{njeg fizi~kog i grubog materijalnog
ìvota. Ovaj vitalni fizi~ki deo (podràn niìm delom vitala u uèm
smislu) je stoga ~inilac najve}eg dela manjih kretnji na{eg spolja{njeg
ìvota; njegove naviknute reakcije i tvrdoglava sitni~avost su glavni
kamen spoticanja na putu preobraàja spolja{nje svesti jogom. On je
tako|e u velikoj meri odgovoran za ve}i deo patnje i bolesti uma ili
tela kojima je fizi~ko bi}e podlo`no u Prirodi.
[to se ti~e grubog materijalnog dela, nije nu`no ta~no odrediti
njegovo mesto, jer je to o~igledno; ali mora se imati na umu da on
tako|e ima svoju sopstvenu svest, zamra~enu svest svojstvenu
udovima, }elijama, tkivima, `lezdama, organima. U~initi ovu
zamra~enost osvetljenom i direktno instrumentalnom za vi{e ravni i
boànsku kretnju je ono {ta podrazumevamo u na{oj jogi pod
~injenjem tela svesnim – {to }e re}i, punim istinite, budne i reaguju}e
svesnosti umesto njegove sopstvene zamra~ene, ograni~ene polu-
podsvesti.
Postoji unutra{nja kao i spolja{nja svest kroz ~itavo na{e bi}e, na
svim njegovim nivoima. Obi~an ~ovek je svestan samo svog
povr{inskog sopstva i sasvim nesvestan svega {to povr{ina prikriva. Pa
ipak, ono {to je na povr{ini, ono {to znamo ili mislimo da znamo o
sebi i ~ak verujemo da je to sve {to jesmo, je samo mali deo na{eg
bi}a, a daleko ve}i deo nas je ispod povr{ine. Ili, preciznije re~eno, ono
je iza frontalne svesti, iza vela, okultno i znano samo kroz okultno
znanje. Savremena psihologija i psihi~ka nauka su po~ele da opaàju
ovu istinu samo malko. Materijalisti~ka psihologija naziva ovaj
skriveni deo Nesvesnim, mada prakti~no priznaju}i da je ono daleko
ve}e, mo}nije i dublje od povr{inskog svesnog sopstva – u velikoj meri
Pisma o Jogi 307
kao {to su Upani{ade nazivale nadsvesno u nama Spava~ko sopstvo,

mada se za to Spava~ko sopstvo kaè da je beskrajno ve}a
Inteligencija, sveznaju}e, svemogu}e, Pra|na, I{vara. Psihi~ka nauka
zove ovu skrivenu svest ispodsvesno subliminal na eng., da bi se
razlikovalo od subconscious, u zna~enju "podsvesno", prim. prev.
sopstvo, a ovde se tako|e vidi da ispodsvesno sopstvo ima vi{e mo}i
"mo}i" u mnoìni, prim. prev. , vi{e znanja, slobodnije polje kretanja
od manjeg sopstva koje je na povr{ini. Ali istina je da sve to {to je iza,
ovo more od kojeg je na{a svest samo talas ili niz talasa, ne moè da
se opi{e jednim izrazom, jer je veoma sloèno. Deo njega je podsvesno
(subconscient), niè od na{e budne svesti, deo njega je na nivou sa
njom, ali iza i mnogo ve}e od nje; deo je iznad i nadsvestan
(superconscient) za nas. Ono {to nazivamo svojim umom je samo
spolja{nji um, povr{insko umno delovanje, instrumentalno za
delimi~no izraàvanje ve}eg uma koji je u pozadini, kojeg u obi~nom
slu~aju nismo svesni i koji moèmo znati jedino odlaze}i u sebe. Isto
tako ono {to znamo od vitala u nama je samo spolja{nji vital,
povr{inska aktivnost koja delimi~no izraàva ve}i tajni vital koji
moèmo znati jedino odlaze}i unutra. Isto tako, ono {to nazivamo
svojim fizi~kim bi}em je samo vidljiva projekcija ve}e i suptilnije
nevidljive fizi~ke svesti koja je mnogo sloènija, mnogo svesnija,
mnogo {ira u svojoj prijem~ivosti, mnogo vi{e otvorena i plasti~na i
slobodna.
Ako razumete i doìvite ovu istinu, jedino onda }ete biti u stanju
da spoznate na {ta se misli pod unutra{njom umnom, unutra{njom
vitalnom, unutra{njom fizi~kom sve{}u. Ali mora se primetiti da se
ovaj izraz "unutra{nje" koristi u dva razli~ita smisla. Ponekad on
ukazuje na svest iza vela spolja{njeg bi}a, umno ili vitalno ili fizi~ko
unutra, koja je u direktnom dodiru sa univerzalnim umom,
univerzalnim ìvotnim silama, univerzalnim fizi~kim silama. Ponekad,
s druge strane, mislimo na najunutarnjije umno, vitalno, fizi~ko, koje
se jo{ preciznije naziva istinski um, istinski vital, istinska fizi~ka svest
{to je bliè du{i i moè krajnje lako i direktno da odgovori Boànskoj
Svetlosti i Mo}i. Nijedna prava joga nije mogu}a, a jo{ manje nekakva
integralna joga, ako se ne odvratimo od svog spolja{njeg sopstva i ne
postanemo svesni sveg ovog unutra{njeg bi}a i unutra{nje prirode. Jer
jedino onda moèmo sru{iti ograni~enja neznala~kog spolja{njeg
sopstva koje prima svesno samo spolja{nje dodire i zna stvari
indirektno kroz spolja{nji um i ~ula, i postati direktno svesni
univerzalne svesti i univerzalnih sila koje igraju kroz nas i oko nas. I
jedino onda tako|e moèmo da se nadamo da }emo biti direktno
svesni Boànskog u sebi i direktno u dodiru sa Boànskom Svetlo{}u i
Boànskom Silom. U protivnom moèmo da osetimo Boànsko samo
kroz spolja{nje znake i spolja{nje rezultate, a to je teàk i nesiguran
na~in i vrlo povremen i nepostojan, i vodi samo do verovanja, a ne do
znanja, ne do direktne svesti i svesnosti o stalnom prisustvu.
[to se ti~e primera razlike, mogu vam dati dva sa suprotnih
polova iskustva, jedan iz najspolja{njijih pojava koji pokazuje kako se
unutra{nje otvara svesnosti univerzalnih sila, jedan o duhovnom
iskustvu koji ukazuje kako se unutra{nje otvara ka Boànskom. Uzmite
bolest. Ako ìvimo samo u spolja{njoj fizi~koj svesti, mi obi~no ne
znamo da }emo se razboleti dok se simptomi boljke ne objave u telu.
Ali ako razvijemo unutra{nju fizi~ku svest, postajemo svesni suptilne
okruènjske fizi~ke atmosfere i moèmo da osetimo sile bolesti kako
dolaze ka nama kroz nju, da ih osetimo ~ak i na daljinu i, ako smo
nau~ili kako da to u~inimo, moèmo da ih zaustavimo voljom ili
druga~ije. Ose}amo tako|e oko sebe vitalni fizi~ki ili nervni omota~
koji zra~i iz tela i {titi ga, i moèmo da osetimo protivni~ke sile kako
poku{avaju da prodru kroz njega i moèmo da se ume{amo, da ih
zaustavimo ili oja~amo nervni omota~. Ili moèmo da osetimo
simptome bolesti, groznicu ili hladno}u, na primer, u suptilnom
fizi~kom omota~u pre nego {to se ispolje u grubom fizi~kom telu i
uni{timo ih tamo, spre~avaju}i ih da se ispolje u telu. Uzmite sada
poziv za Boànsku Mo}, Svetlost, Anandu. Ako ìvimo samo u
spolja{njoj fizi~koj svesti, ona moè da se spusti i da radi iza vela, ali
ne}emo ose}ati ni{ta i samo }emo videti izvesne rezultate nakon
duèg vremena. Ili u najboljem slu~aju moèmo da osetimo izvesnu
jasno}u i mir u umu, radost u vitalu, sre}no stanje u fizi~kom i da
zaklju~imo da je to dodir Boànskog. Ali ako smo budni u fizi~kom,
ose}a}emo svetlost, mo} i Anandu kako teku kroz telo, udove, nerve,
krv, dah i, kroz suptilno telo, kako uti~u na najmaterijalnije }elije i
~ine ih svesnim i blaènim i oseti}emo direktno Boànsku Mo} i
Prisustvo. Ovo su samo dva primera od hiljadu mogu}ih i sadaka ih
moè stalno doìvljavati.
***
Sve ima fizi~ki deo – ~ak i um ima fizi~ki deo; postoji umno fizi~ko,
um tela i materijalnog. Tako da emocionalno bi}e ima fizi~ki deo. Ono
Pisma o Jogi 309
nema mesto odvojeno od ostatka emocionalnog. ôvek moè to da

razlu~i samo kada svest postane dovoljno suptilna da to u~ini.
***
Ono materijalno je najfizi~kiji stupanj fizi~kog – postoji umno fizi~ko,

vitalno fizi~ko, materijalno fizi~ko.
***
Da – ili je barem materijalna svest odvojeni deo fizi~ke svesti. Fizi~ki

um, na primer, je uzan i ograni~en i ~esto glup, ali ne inertan. Svest
materije je, naprotiv, inertna kao i u velikoj meri podsvesna – aktivna
samo kada je tera neka energija, u protivnom neaktivna i nepokretna.
Kada neko po prvi put nabasa na direktan kontakt sa ovim nivoom, u
telu ima ose}anje inercije i nepokretnosti, u vitalno fizi~kom
iscrpljenost ili zamor, u fizi~kom umu odsustvo prakasa i pravritti ili
samo najobi~nije misli i impulse. Trebalo mi je dugo vremena da
spustim bilo kakvu vrstu svetlosti ili mo}i u ovaj nivo. Ali ~im se on
prosvetli, prednost je {to podsvesno postaje svesno i ovo uklanja
krajnje osnovnu prepreku iz sadane.
***
Pod grubim fizi~kim se misli na zemaljsko i telesno fizi~ko – kakve ih

doìvljavaju spolja{nji ~ulni um i ~ula. Ali to nije sve od Materije.
Postoji i suptilno fizi~ko tako|e sa suptilnijom sve{}u u sebi koje moè,
na primer, da ode na neku udaljenost od tela a ipak da ose}a i da bude
svesno stvari na jedan ne samo umni ili vitalni na~in. [to se ti~e uma i
vitala, oni su svugde – postoji zamra~eni um i ìvot ~ak i u }elijama
tela, kamenju ili u molekulima i atomima.
***
Fizi~ki nervi su deo materijalnog tela, ali se produùju u suptilno telo i

postoji veza izme|u to dvoje.
***
Da, ima nerava u suptilnom telu.

Da – omota~i su naprosto izraz za tela, jer svako je postavljeno
preko onog drugog i deluje kao pokriva~ i moè se zbaciti. Tako se
fizi~ko telo i samo naziva omota~em hrane, a njegovo odbacivanje je
ono {to se naziva smr}u.
***
To je ono {to se naziva nervnim omota~em koji okruùje telo. Vi

verovatno vidite suksma i nervni omota~ jednim pogledom. Suksma
deha sadrì sthula deha, jedino {to on nije vezan ograni~enjima.
***
Moète jedino da razlu~ite razli~ite omota~e ili intuicijom ili

iskustvom, a onda ste uspostavili direktno znanje razli~itih omota~a.
***
Izgled bi}a na drugim ravnima nije nu`no isti kao kod fizi~kog tela.
Vrlo ~esto oblik uzet od strane vitalnog ili psihi~kog ili umnog bi}a je
veoma razli~it od fizi~kog oblika. âk i kada li~e u celini, uvek ima
neke razlike.
XII
U na{oj jogi pod podsvesnim podrazumevamo onaj sasvim potopljeni

deo na{eg bi}a u kojem nema nikakve budno svesne i povezane misli,
volje ili ose}anja ili organizovane reakcije, ali koji ipak nejasno prima
utiske o svim stvarima i skladi{ti ih u sebi, a iz njega tako|e sve vrste
stimulacija, istrajnih naviknutih kretnji, kruto ponavljane ili preru{ene
u ~udne oblike, mogu da navale u san ili u budnu prirodu. Jer ako ovi
utisci izni~u uglavnom u snu na nepovezan i neorganizovan na~in, oni
tako|e mogu ni}i i zapravo i izni~u u na{u budnu svest kao mehani~ko
ponavljanje starih misli, starih umnih, vitalnih i fizi~kih navika ili kao
nejasni stimulans na osete, postupke, emocije koji ne vode poreklo u
na{oj svesnoj misli ili volji ili iz nje, i ~ak su ~esto suprotstavljeni
njenim opaànjima, izboru ili diktatima. U podsvesnom postoji
zamra~eni um pun tvrdoglavih Sanskara, utisaka, asocijacija,
utvr|enih zamisli, reakcija iz navike koje je uobli~ila na{a pro{lost,
Pisma o Jogi 311
tamni vital pun semenja navikom ste~enih èlja, oseta i nervnih

reakcija, krajnje tamno materijalno koje rukovodi mnogo ~ime {to ima
veze sa stanjem tela. Ono je u velikoj meri odgovorno za na{e bolesti;
hroni~ne ili bolesti koje se vra}aju postoje uistinu uglavnom zbog
podsvesnog i njegovog tvrdoglavog pam}enja i navike ponavljanja bilo
~ega {to je utisnulo sebe na telesnu svest. Ali ovo podsvesno mora
jasno da se razlu~i od ispodsvesnih delova na{eg bi}a kao {to su
unutra{nja ili suptilna fizi~ka svest, unutra{nji vital ili unutra{nji
mental; jer ovi nisu uop{te mra~ni ili nejasni ili lo{e organizovani, ve}
samo velom razdvojeni od na{e povr{inske svesti. Na{a povr{ina stalno
prima ne{to, unutra{nje dodire, saop{tenja ili uticaje, iz ovih izvora, ali
najve}im delom ne zna odakle oni dolaze.
***
Ne, ispodsvesno je op{ti izraz koji se koristi za sve delove bi}a koji nisu
na budnoj povr{ini. Podsvesno vrlo ~esto koriste u istom tom smislu
evropski psiholozi zato {to ne znaju za razliku. Ali kada ja koristim tu
re~, mislim uvek na ono {to je ispod obi~ne fizi~ke svesti, ne ono {to je
u pozadini nje. Unutra{nje umno, vital, fizi~ko, psihi~ko nisu
podsvesni u ovom smislu, ali se o njima moè govoriti kao o
ispodsvesnom.
***
Podsvesno je ispod budne fizi~ke svesti – to je automatsko, tamno,

nepovezano, polusvesno carstvo u koje svetlost i svesnost mogu samo
sa te{ko}om da do|u. Unutra{nji vital i fizi~ko su sasvim druga~iji –
oni imaju ve}u plasti~nu, suptilniju, slobodniju i bogatiju svest od
povr{inskog vitala i fizi~kog, mnogo otvoreniju Istini i u direktnom
dodiru sa univerzalnim.
***
Podsvesno je univerzalno kao i individualno, poput svih drugih

glavnih delova Prirode. Ali postoje razli~iti delovi ili ravni podsvesnog.
Sve na Zemlji se zasniva na Nesvesnom, kako se ono naziva, mada to
nije zbilja nesvesno uop{te, ve} pre bi se reklo potpuna "pod"-svest,
potisnuta ili involuirana svest, u kojoj postoji sve, ali ni{ta nije
formulisano ili izraèno. Podsvesno leì izme|u ovog Nesvesnog i
svesnog uma, ìvota i tela. Ono sadrì potencijal svih primitivnih
reakcija na ìvot koje se borbom probijaju do povr{ine iz tupih i
inertnih niti Materije i formiraju putem stalnog razvoja sporo
evoluiraju}u i samoformuli{u}u svest; ono ih sadrì ne kao ideje,
opaànja ili svesne reakcije, ve} kao te~nu supstancu ovih stvari. Ali
tako|e sve {to se svesno doìvi tone dole u podsvesno, ne kao
precizna, mada zaronjena, se}anja, ve} kao tamni, a opet, tvrdoglavi
utisci o iskustvu, i oni mogu da do|u gore u bilo koje vreme kao snovi,
kao mehani~ko ponavljanje pro{lih misli, ose}anja, delovanja, itd., kao
"kompleksi" koji eksplodiraju u akciju i doga|aj, itd., itd. Podsvesno je
glavni razlog za{to se sve stvari ponavljaju i nikad se ni{ta ne menja
osim po izgledu. Ono je razlog za{to ljudi kaù da karakter ne moè
da se promeni, tako|e je i razlog stalnog vra}anja stvari za koje se
~ovek ponadao da ih se zauvek re{io. Svo semenje je tu, i sve Sanskare
uma, vitala i tela – ono je glavna potpora smrti i bolesti i poslednja
tvr|ava (naoko neprobojna) Neznanja. Sve tako|e {to je potisnuto bez
da ga se ~ovek u celini oslobodio tone tamo dole i ostaje kao seme
spremno da iznikne ili bukne u bilo kom trenutku.
***
Podsvesno nije ~itava osnova prirode; ono je samo nià osnova

Neznanja i uti~e uglavnom na niì vital i fizi~ku spolja{nju svest, a ovi
opet uti~u na vi{e delove prirode. Dok je dobro videti {ta je ono i kako
deluje, ~ovek ne sme da se isuvi{e zaokupi ovom mra~nom stranom ili
ovim prividnim aspektom instrumentalnog bi}a. ôvek bi trebalo pre
da na to gleda kao na ne{to {to nije on sam, kao na masku la`ne
prirode nametnutu istinskom bi}u od strane Neznanja. Istinsko bi}e je
unutra{nje sa svim svojim {irokim mogu}nostima dostizanja i
izraàvanja Boànskog, a naro~ito ono najunutarnjije, du{a, psihi~ki
Puru{a koji je uvek u svojoj su{tini ~ist, boànski, okrenut svemu {to je
dobro i istinito i lepo. Unutra{nje bi}e mora da uzme spolja{nje bi}e
pod svoje i da ga pretvori u instrument ne vi{e naleta neznala~ke
podsvesne Prirode, ve} Boànskog. Upravo stalnim se}anjem na to i
otvaranjem prirode ka gore Boànska Svest moè da se dostigne i da
si|e odozgo u ~itavo unutra{nje i spolja{nje postojanje, umno, vitalno,
fizi~ko, podsvesno, ispodsvesno, sve {to jesmo otvoreno ili potajno.
Ovo bi trebalo da bude glavna preokupacija. Zadràvanje samo na
podsvesnom i aspektu nesavr{enstva stvara depresiju i treba ga
izbegavati. ôvek mora da odràva ispravnu ravnoteù i naglasak na
Pisma o Jogi 313
pozitivnoj strani najve}im delom, priznaju}i ovu drugu, ali samo da bi

je odbacio i promenio. Ovo i stalna vera i oslanjanje na Majku su ono
{to je potrebno za preobraàj koji treba da do|e.
P.S. Svakako da je nagli i odlu~an prekid ono {to je najlak{i i
najbolji na~in za ove stvari – vitalne navike.
***
Podsvesno je jedna skrivena i neizraèna neartikulisana svest koja radi

ispod svih na{ih svesnih fizi~kih aktivnosti. Kao {to je ono {to
nazivamo nadsvesnim zapravo vi{a svest iznad, odakle stvari silaze u
bi}e, tako je podsvesno ispod telesne svesti i stvari dolaze u fizi~ko,
vital i umnu prirodu odatle.
Kao {to je vi{a svest nadsvesna za nas i podràva sve na{e
duhovne mogu}nosti i prirodu, tako je podsvesno osnova na{eg
materijalnog bi}a i podràva sve {to dolazi gore u fizi~ku prirodu.
Ljudi u obi~nom slu~aju nisu svesni ni jedne od ovih ravni svog
bi}a, ali putem sadane mogu postati svesni.
Podsvesno zadràva utiske o svim na{im proteklim ìvotnim
iskustvima i mogu da do|u gore odatle u oblicima sna: ve}ina snova u
obi~nom spavanju su formacije na~injene od podsvesnih utisaka.
Navika sna`nog ponovnog vra}anja istih stvari u na{oj fizi~koj
svesti, tako da je te{ko otarasiti se tih navika, postoji u velikoj meri
zahvaljuju}i podsvesnoj podr{ci. Podsvesno je puno iracionalnih
navika.
Kada se stvari izbace iz svih drugih delova prirode, one odlaze ili
u okruènjsku svest oko nas kroz koju komuniciramo sa drugima i sa
univerzalnom Prirodom i poku{avaju da se vrate odatle ili potonu u
podsvesno i mogu da do|u gore odatle ~ak nakon {to su dugo leàle
primirene tako da pomislimo da su oti{le.
Kada se fizi~ka svest menja, glavni otpor dolazi iz podsvesnog.
Ono stalno odràva ili vra}a inerciju, slabost, pomra~enost,
pomanjkanje inteligencije koji uti~u na fizi~ki um i vital, ili mra~ne
strahove, èlje, ljutnje, poùde fizi~kog vitala, ili bolesti, otupelosti,
bolove, nesposobnosti kojima je telesna priroda sklona.
Ako se svetlost, snaga, Maj~ina Svest spuste u telo, to moè da
prodre i u podsvesno i da preobrati njegovu pomra~enost i otpor.
Kada se ne{to izbri{e iz podsvesnog tako potpuno da ne ostavi
nikakvo seme i izbaci se iz okruènjskog tako potpuno da vi{e ne moè
da se vrati, jedino onda moèmo biti sigurni da smo zavr{ili s tim
zauvek.
***
Muladara (Muladhar) je sredi{te fizi~ke svesti u uèm smislu, i sve

ispod u telu je puko fizi~ko, koje kako ide nadole postaje u sve ve}oj
meri podsvesno, ali pravo sedi{te podsvesnog je ispod tela, kao {to je
pravo sedi{te vi{e svesti (nadsvesnog) iznad tela. Istovremeno,
podsvesno moè da se oseti bilo gde, da se oseti kao ne{to ispod
kretnje svesti i, na neki na~in, kako je podupire odozdo ili, u drugom
slu~aju, kako povla~i svest na dole ka sebi. Podsvesno je glavna
potpora svih kretnji iz navike, naro~ito fizi~kih i niìh vitalnih kretnji.
Kada se ne{to izbaci iz vitala ili fizi~kog, vrlo je uobi~ajeno da to ode
dole u podsvesno i ostane tamo kao u semenu i da do|e gore kad
moè. To je razlog za{to je tako te{ko otarasiti se naviknutih vitalnih
kretnji ili promeniti karakter; jer, potpomognute ili osveène iz ovog
izvora, o~uvane u ovoj matrici, va{e vitalne kretnje, ~ak i kad su
potisnute ili pritisnute, navaljuju na gore opet i ponovo se doga|aju.
Delovanje podsvesnog je iracionalno, mehani~ko, repetitivno. Ono ne
slu{a razum ili umnu volju. Jedino uno{enjem vi{e Svetlosti i Sile u
njega ono se moè promeniti.
***
Podsvesno je potpora delovanja iz navike – ono moè da podràva

dobre navike kao i lo{e.
***
Pod-svesno je evolutivna osnova u nama, ono nije ~itava na{a skrivena

priroda, niti je ono ~itavo poreklo onoga {to jesmo. Ali stvari mogu da
izrone iz podsvesnog i da uzmu oblik u svesnim delovima i mnogo od
na{ih manjih vitalnih i fizi~kih instinkata, kretnji, navika, formi
karaktera ima ovaj izvor.
Postoje tri okultna izvora na{eg delovanja – nadsvesno,
ispodsvesno, podsvesno, ali mi ne kontroli{emo ni jedan od njih, niti
smo ih ~ak svesni. Ono ~ega smo svesni je povr{insko bi}e koje je samo
jedno instrumentalno ure|enje. Izvor svega je op{ta Priroda –
univerzalna Priroda koja sebe individualizuje u svakoj osobi; za ovo
Pisma o Jogi 315
op{ta Priroda ostavlja izvesne navike kretnje, li~nosti, karaktera,

sposobnosti, sklonosti, tendencija u nama, i to, bilo da se formira sada
ili pre na{eg ro|enja, je ono {to nazivamo sobom. Dobar deo ovoga je
u navikom ste~enoj kretnji i upotrebi u na{im sopstvenim svesnim
delovima na povr{ini, mnogo vi{e je skriveno u preostala neznana tri
koji su ispod ili iza povr{ine.
Ali ono {to smo mi na povr{ini stalno stavljaju u pokret,
menjaju, razvijaju ili ponavljaju talasi op{te Prirode koji ulaze na nas
ili direktno ili, u drugom slu~aju, indirektno kroz druge, kroz
okolnosti, kroz razli~ite ~inioce ili kanale. Ne{to ovoga te~e pravo u
svesne delove i deluje tamo, ali na{ um ignori{e njegov izvor, prisvaja
ga i gleda na sve to kao na svoje sopstveno; deo dolazi potajno u
podsvesno ili tone u njega i ~eka na priliku da isko~i na svesnu
povr{inu; veliki deo ide u ispodsvesno i moè u bilo kom trenutku da
iza|e napolje – ili mo`da ne, mo`da pre ostane tu da po~iva kao
neupotrebljena materija. Deo prolazi kroz univerzalno more i biva
odbijen, odba~en nazad ili odba~en napolje ili se prospe u njega. Na{a
priroda je stalna aktivnost sila koje dobijamo, iz kojih (ili bolje re}i iz
~ije male koli~ine) pravimo ono {to ho}emo ili moèmo. Ono {to
pravimo izgleda utvr|eno i uobli~eno zauvek, ali u stvarnosti to je sve
igra sila, tok, ni{ta u~vr{}eno ili stabilno; privid stabilnosti se dobija
stalnim ponavljanjem i vra}anjem istih vibracija i formacija. Eto za{to
se na{a priroda moè promeniti uprkos Vivekanandinom kazivanju i
Horacijevoj izreci i uprkos konzervativnom otporu podsvesnog, ali to
je teàk posao, zato {to je glavni na~in delovanja Prirode ovo
tvrdoglavo ponavljanje i vra}anje.
[to se ti~e stvari u na{oj prirodi koje su izba~ene iz nas
odbacivanjem, ali se vra}aju, zavisi od toga gde ih bacite. Vrlo ~esto
postoji neka vrsta procedure u vezi toga. Um odbacuje svoje
mentalitete, vital svoje vitalitete, fizi~ko svoje fizikalitete – ovi se
obi~no vra}aju u odgovaraju}i domen op{te Prirode. To sve ostaje
isprva, kada se to desi, u okruènjskoj svesti koju nosimo oko sebe,
putem koje komuniciramo sa spolja{njom Prirodom, i ono se ~esto
istrajno zale}e nazad odatle – dok se ne odbaci tako apsolutno, ili,
dakle, baci daleko, da ne moè vi{e da nam se vrati. Ali kada ono {to
misle}i i voljni um odbaci vital sna`no podràva, ono napu{ta um
uistinu, ali tone dole u vital, besni tamo i poku{ava da pojuri gore
ponovo i opet zauzme um i iznudi ili zaokupi na{ umni pristanak.
Kada ga i vi{i vital tako|e – srce ili {iri vitalni dinamis odbace, ono
tone odatle i uzima uto~i{te u nièm vitalu sa njegovom masom malih
teku}ih kretnji koje sa~injavaju na{u svakodnevnu sitni~avost. Kada ga
i niì vital tako|e odbaci, ono tone u fizi~ku svest i poku{ava da se
odrì putem inercije ili mehani~kog ponavljanja. Odba~eno ~ak i
odatle ono ide u podsvesno i izlazi gore u snovima, u pasivnosti, u
krajnjem tamasu. Nesvesno je poslednje pribeì{te Neznanja.
[to se ti~e talasa koji se vra}aju iz op{te Prirode, prirodna je
sklonost inferiornih sila tamo da poku{aju i odràvaju svoje delovanje
u pojedincu, da ponovo izgra|uju ono {to je on razgradio od njihovih
ulaganja u njega; tako da mu se vra}aju, ~esto sa uve}anom silom, ~ak
i sa ogromnim nasiljem, kada na|u da je njihov uticaj odba~en. Ali oni
ne mogu da potraju dugo ~im se okruènjska svest i{~isti – ukoliko se
"Hostajli" (tj. neprijateljske sile, "Hostiles") ne ume{aju. âk i tada oni
mogu zbilja da napadnu, ali ako je sadaka uspostavio svoj poloàj u
unutra{njem sopstvu, oni mogu samo da napadnu i da se povuku.
Ta~no je da mi donosimo ve}i deo sebe – ili bolje re}i, ve}i deo
na{ih predispozicija, sklonosti za reagovanje na univerzalnu Prirodu,
iz pro{lih ìvota. Nasle|e sna`no uti~e jedino na spolja{nje bi}e; osim
toga, svi efekti nasle|a se ne prihvataju ~ak ni tu, samo oni koji su u
saglasju sa onim {ta ima da budemo ili, makar, koji to ne spre~avaju.
***
Ono {to je on napisao o podsvesnom i spolja{njoj prirodi je ta~no. Ali

za ulogu ispodsvesnih sila se ne moè re}i da je mala, po{to odatle
dolaze sve velike te`nje, ideali, nastojanja ka boljem ja i boljem
~ove~anstvu bez kojih bi ~ovek bio samo misle}a ìvotinja – kao
tako|e i ve}i deo umetnosti, poezije, filozofije, è|i za znanjem koji
neznanje ~ine podno{ljivijim, ako ga ve} ne odagnavaju.
Uloga nadsvesnog bila je i jeste da evoluira polako duhovnog
~oveka iz umne poluìvotinje. To se tako|e ne moè nazvati
bezna~ajnom ulogom.
***
U vezi podsvesnog – ono je pod-umna osnova bi}a i sa~injeno je od

utisaka, instinkata, navikom ste~enih pokreta koji su spremljeni tu.
Koja god kretnja da je utisnuta u njega, ono je ~uva. Ako neko utisne
ispravnu kretnju u njega, ono }e ~uvati i slati to. Eto za{to ono mora
da se ra{~isti od starih kretnji pre nego {to bude moglo da do|e do
trajne i potpune promene u prirodi. Kada se vi{a svest ve} jednom
Pisma o Jogi 317
uspostavi u budnim delovima, ona ide dole u podsvesno i menja i

njega tako|e, ~ine}i temelj samog sebe i tamo tako|e. Onda nikakve
dalje nevolje iz podsvesnog ne}e biti mogu}e. Ali ~ak i pre toga ~ovek
moè da minimalizuje nevolje postavljaju}i ispravnu volju i ispravnu
naviku reagovanja u podsvesne delove.
***
Podsvesno je stvar navika i se}anja i ponavlja uporno ili kad god moè
stare potisnute reakcije, reflekse, umne, vitalne ili fizi~ke odgovore.
Ono se mora obu~iti jo{ istrajnim insistiranjem vi{ih delova bi}a da
napusti svoje stare reakcije i da poprimi nove i istinite.
***
Kao {to ~ovek moè da koncentri{e misao na predmet ili vid na ta~ku,
tako ~ovek moè da koncentri{e volju na izvesni deo ili ta~ku tela i da
da nare|enje svesti tamo. To nare|enje stiè do podsvesnog.
***
Ljudski um, poput ìvotinjskog, ìvi u najve}oj meri u utiscima koji

izni~u iz podsvesnog.
***
Ne shvatate koliki deo obi~nog prirodnog bi}a ìvi u podsvesnom

fizi~kom. Upravo tamo navikom ste~ene kretnje, umne i vitalne, su
sme{tene i odatle one dolaze gore u budni um. Isterane iz gornje
svesti, u ovoj pe}ini Panija one uzimaju uto~i{te. Budu}i da im vi{e
nije dopu{teno da se pojavljuju slobodno u budnom stanju, one dolaze
gore u snevanje kao snovi. Tek kada se one i{~iste iz podsvesnog, kad
prosvetljavanje ovih skrivenih slojeva poubija njihovo samo seme, one
prestaju zauvek. Kako se va{a svest bude produbljivala ka unutra i vi{a
svetlost silazila u ove inferiorne prekrivene delove, stvari koje se sada
na ovaj na~in vra}aju }e nestati.
***
Pitali ste pre neki dan u vezi podsvesnog, {ta je ono. U viziji koju
opisujete pokazano vam je univerzalno podsvesno u figuri Patale,
mesta bez svetlosti svesti i, zato {to je univerzalno stoga bez granica ili
kraja – mra~no nesvesno beskrajno iz kojeg je ovaj materijalni
univerzum iznikao – ozidano je mrakom sa svih strana, tako|e se ~ini
da nema ni dna. Svetlost dolazi odozgo iz vi{e svesti i silaze}i kroz um
i srce i vital i fizi~ko mora da se sru~i u ovo podsvesno i da ga u~ini
osvetljenim.
***
Patala je o~igledno ovde ime za podsvesno – bi}a tamo "nemaju

glave", {to }e re}i, tamo nema umne svesti; svi ljudi imaju takvu
podsvesnu ravan u svom sopstvenom bi}u i odatle izni~u sve vrste
iracionalnih i neznala~kih (bezglavih) instinkata, poriva, se}anja, itd.,
{to ima efekat na njihove postupke i ose}anja bez da oni otkriju pravi
izvor. No}u mnogi nepovezani snovi dolaze iz tog sveta ili ravni. Svet
iznad je nadsvena ravan bi}a – iznad ljudske svesti – ima mnogo
svetova te vrste; to su boànski svetovi.
***
Mra~ni bunari podsvesnog su duboki i dok se ne o~iste sasvim neko

izviranje iz starih izvora je uvek mogu}e.
***
Podsvesno ima mnogo vi{e strahova u sebi od onih koje dopu{ta ili
priznaje budna svest.
***
Sve {to na{a svest sre}e u svakodnevnom iskustvu se beleì u

podsvesnom pam}enju i odatle se moè dovesti u um ili do}i samo od
sebe. Ali ono {to nazivamo pam}enjem je kada se zabeleèna stvar
~uva u svesnom umu u njegovoj pozadini i iznosi se napred po èlji –
to je svesno pam}enje.
***
Pisma o Jogi 319
Jasno pam}enje re~i, slika i misli je delovanje svesnog uma, ne

nesvesnog. Naravno, pam}enje odlazi iza, da tako kaèmo, u zadnji
deo uma, ali se moè izneti. Tako|e, pam}enje se moè izgubiti ili
izobli~iti, tako da ~ovek pamti pogre{no ili sasvim zaboravi, ali to je i
dalje nesavr{eno delovanje svesnog uma, ne delovanje podsvesnog.
Ono {to podsvesno ~uva je masa utisaka, ne jasnih ili preciznih slika, i
oni mogu da do|u kao u snovima u nepovezanoj zbrci sasvim
izobli~enoj ili, u drugom slu~aju, u budnom stanju kao mehani~ko
vra}anje ili ponavljanje istih sugestija, impulsa (podsvesni vital) ili
oseta. Postoji prepoznatljiva razlika izme|u ta dva funkcionisanja.
***
Ta~ne slike ~uva ispodsvesno pam}enje. Sve {to je ispodsvesno obi~na

psihologija opisuje kao podsvesno; ali u na{oj psihologiji to ne moè
da se u~ini, jer je svest koja ih je dràla podjednako precizna koliko i
na{a budna ili povr{inska svest i daleko {ira i punija od nje, pa kako
onda da se nazove podsvesnim? Svesno pam}enje je ono koje moè u
bilo kom trenutku kad nam se to dopada da donese se}anje na neku
stvar, ono je pod na{om kontrolom. Ispodsvesno pam}enje moè da
~uva sve stvari, ~ak i one koje um ne moè da razume, npr. ako ~ujete
nekoga da govori hebrejski, ispodsvesno pam}enje moè da ~uva to i
da ga iznese ta~no u nekom nenormalnom stanju, npr. hipnoti~kom.
Podsvesno pam}enje je pam}enje utisaka; kada dolaze kao u snu,
rezultat je ili ne{to nepovezano ili ma{tovito preure|eno ili je samo
su{tina te stvari, njegov psiholo{ki depozit taj koji isplivava, npr. seks,
strah, neki odre|eni libido kako ga psihoanaliti~ari zovu, ali izraz dat
ovom poslednjem ne mora da bude isti kao {to bi ga pam}enje dalo –
on moè da ponavlja iste oblike ako se dohvati mehani~kog uma u
fizi~kom da pomogne njegovom izrazu, ali tako|e moè biti sasvim
druga~iji od bilo ~ega u stvarnom ìvotu.
***
Ne – to Bele{ka o ]itragupti, "The Record of Chitragupta" je sasvim

druga~ije od kosmi~kog podsvesnog , po{to to pripada ne~em gde su
bele{ke precizne i ta~ne. Podsvesno je potisnuto i mra~no semeno
stanje gde stvari izni~u iz neodre|ene svesti o prvobitnoj Prirodi, ali su
i dalje u proto~nom obliku i neprecizne, poseduju}i sav potencijal
odre|enja u sebi, ali nisu jo{ odre|ene. Protekle stvari padaju nazad u
njega ne kao se}anja, ve} kao utisci, {to je sasvim druga~ija stvar.
Kada dolaze gore odatle to je u svim vidovima uvrnutih oblika sa
varijacijama i me{avinama.
***
Podum uvek daje asocijacije iz pro{log ìvota ili zemaljskog ìvota

uop{te iskustvima vitala ili drugih ravni. ôvek mora da se otarasi
ovih upada kako bi stigao do istinskog iskustva.
***
Nije mi poznato da postoji tako ne{to izraz koji odgovara podsvesnom

u tradicionalnim knjigama – o ovoj ravni se vi{e govorilo kao
nesvesnom nego podsvesnom – to je prakti~no neodre|ena ili jada
prakrti, mo`da – ili semeno stanje. U Vedama se to simbolizuje
pe}inom Panija. Mo`da bi traènjem kroz knjige kao {to je Yoga-
vasistha ~ovek mogao na}i ne{to o podsvesnom zapravo, mada ne
direktno izraèno.
XIII
Centara ili âkri ima sedam:

1. Hiljadulati~ni lotus na vrhu glave.
2. Na sredini ~ela – Ad`na âkra Ajna Chakra (volja, vizija,
dinami~ka misao).
3. Grleni centar – ospoljavaju}i um.
4. Sr~ani lotus – emocionalni centar. Psihi~ko je iza njega.
5. Pupak – vi{i vital (u uèm smislu).
6. Ispod pupka – niì vital.
7. Muladara Muladhara – fizi~ko.
Svi ovi centri su u sredini tela; za njih se pretpostavlja da su
prika~eni na ki~meni stub; ali zapravo sve te stvari su u suptilnom
telu, suksma deha, mada ~ovek ima ose}aj njihovih aktivnosti kao da
su u fizi~kom telu kada je svest budna.
***
Pisma o Jogi 321
U procesu na{e joge centri svi imaju utvr|enu psiholo{ku upotrebu i

op{tu funkciju koji daju osnovu svim njihovim naro~itim mo}ima i
funkcionisanjima. Muladhara rukovodi fizi~kim dole do podsvesnog;
abdominalni centar – svadhisthana – rukovodi niìm vitalom; pup~ani
centar – nabhipadma ili manipura – rukovodi ve}im vitalom; sr~ani
centar – hrtpadma ili anahata – rukovodi emocionalnim bi}em; grleni
centar – visuddha – rukovodi izraàjnim i ospoljavaju}im umom;
centar izme|u obrva – ajnacakra – rukovodi dinami~kim umom,
voljom, vizijom, umnim uobli~avanjem; hiljadulati~ni lotus –
sahasradala – iznad komanduje vi{em misle}em umu, drì u sebi jo{
vi{i prosvetljeni um i u najvi{em se otvara intuiciji kroz koju ili putem
koje preplavljuju}om direktno{}u prekoum moè da sa ostalim ima
komunikaciju ili neposredni kontakt.
***
Nikad nisam ~uo za dva lotusa u sr~anom centru; ali on je sedi{te dve
mo}i, spreda vi{eg vitala ili emocionalnog bi}a, iza i skriveno du{e ili
psihi~kog bi}a.
Boje lotusa i brojevi latica su redom, od dna ka vrhu: (1)
Muladara ili centar fizi~ke svesti, ~etiri latice, crven; (2) abdominalni
centar, {est latica, duboko purpurno crven; (3) pup~ani centar, deset
latica, ljubi~ast; (4) sr~ani centar, dvanaest latica, zlatno ruì~ast; (5)
grleni centar, {esnaest latica, siv; (6) ~eoni centar izme|u obrva, dve
latice, beo; (7) hiljadulati~ni lotus iznad glave, plav sa zlatnom
svetlo{}u okolo. Funkcije su, prema na{oj jogi: (1) vladanje fizi~kom
sve{}u i podsvesnim; (2) vladanje malim vitalnim kretnjama, malim
pohlepama, poùdama, èljama, malim ~ulnim kretnjama; (3)
vladanje ve}im ìvotnim silama i strastima i ve}im kretnjama èlje; (4)
vladanje vi{im emocionalnim bi}em sa psihi~kim duboko iza njega; (5)
vladanje izraàvanjem i svim ospoljavanjem kretnji uma i umnih sila;
(6) vladanje mi{lju, voljom, vizijom; (7) vladanje vi{im misle}im
umom i prosvetljenim umom i otvaranje ka gore prema intuiciji i
prekoumu. Sedmi se ponekad ili od strane nekih poistove}uje sa
mozgom, ali to je gre{ka – mozak je samo kanal komunikacije sme{ten
izme|u hiljadulati~nog i ~eonog centra. Ovaj prvi se ponekad naziva
centar praznine, sunya, bilo zato {to nije u telu, ve} u prividnoj
praznini iznad, bilo zato {to diù}i se iznad glave ~ovek ulazi prvo u
ti{inu sopstva ili duhovnog bi}a.
***
Kada govorimo o koncentrisanju u srcu u jogi, govorimo o

emocionalnom centru, a taj je, kao i svi ostali, u sredini tela u liniji
koja odgovara ki~menom stubu. Ravni o kojima on govori su: (1)
kruna glave ili vi{i umni centar, (2) izme|u obrva ili centar volje i
vizije, (3) grlo ili centar ospoljavaju}eg uma i (4) srce, tj. umno-
vitalno, emocionalni centar sa psihi~kim u svojoj pozadini (du{a,
Puru{a u srcu).
]ita Chitta kao suprotnost u odnosu na ]it Chit i Vi|nanu
Vijnana je samo osnovna umno ìvotna svest iz koje izni~e gra|a
(obi~nih) misli, ose}anja, oseta itd. Sila koju on ose}a je ne{to sasvim
druga~ije; to je ve}a sila koja nadma{a pojedinca, i kada je ~ovek oseti
u njenoj puno}i ona se doìvljava kao kosmi~ka sila ili ne{to kosmi~ke
sile, ili u drugom slu~aju, Boànska Sila odozgo, u skladu sa njenom
prirodom.
Njegov um nije jo{ spreman za delovanje ve}e sile, zato {to je
pun umnih zamisli i aktivnosti i iz ovog razloga se stvara vru}ina u
trenju izme|u to dvoje; kada se druga sila povu~e i vi{e ne poku{ava
da zaposedne mozak, onda se li~na aktivnost uma ose}a oslobo|enom
(to je razlog za taj ose}aj ohla|enosti) i ide po svojim obi~nim
zamislima. Jedino u tihi (}ute}i, ne nu`no prazan) um ve}a sila moè
da se primi i da dela na sistem bez previ{e reakcije i otpora.
***
Dobro je {to ste bili u stanju da prevazi|ete te{ko}u i da imate dobru

meditaciju. Va{e opaànje da je te{ko}a samo u glavi i grlu, i
uglavnom u ovom drugom, je veoma va`no. Ovo su umni centri i
o~igledno je stoga da te{ko}a dolazi iz fizi~kog uma. Vi{i deo uma
pripada misle}em umu u uèm smislu, budiju, onom koji razume i
opaà i vodi; grlo je centar ospoljavaju}eg uma, onog koji se bavi
spolja{njim i fizi~kim stvarima i odgovara na njih. Njegova aktivnost je
uvek jedna od glavnih te{ko}a sadane. Ako }uti onda je lak{e, kao {to
ste videli, celom bi}u da }uti.
Poslednje od ~etiri iskustva, ono o ure|enosti po slojevima jedan
u drugom poput stepenika na lestvici je tako|e vrlo zna~ajno i vrlo
ta~no. Tako je unutra{nja svest ure|ena. Postoji pet glavnih podela
ove lestvice. Na vrhu iznad glave su slojevi (ili, kako ih mi zovemo,
ravni) kojih nismo svesni i kojih postajemo svesni samo kroz sadanu –
Pisma o Jogi 323
oni iznad ljudskog uma – to je vi{a svest. Ispod od krune glave do grla
su slojevi (ima ih mnogo) uma, budu}i da su tri glavna jedan na vrhu
glave koji komunicira sa vi{om sve{}u, drugi izme|u obrva gde je
misao, vid i volja, tre}i u grlu koji je ospoljavaju}i um. Druga podela je
od ramena do pupka, ovo su slojevi vi{eg vitala nad kojima
predsedava sr~ani centar gde je emocionalno bi}e sa psihi~kim
skrivenim iza njega. Od pupka nadole je ostatak vitalnog bi}a, koji
sadrì nekoliko slojeva. Od dna ki~me na dole su slojevi fizi~ke svesti u
uèm smislu, materijalno, a ispod stopala je podsvesno koje ima
tako|e mnogo nivoa.
Iskustvo cepanja ~ela po sredini i izbijanje svetlosti ozna~avalo je
otvaranje centra vida, volje i vizije koji je tamo. Kada se to otvori,
dolazi do otvaranja svesti unutra{njeg uma kroz koju svetlost vi{eg
moè da izbija – ovde je to Maj~ina bela svetlost koja je izbijala kroz
otvor.
Svetla koja ste videli bila su mnoga svetla (mo}i, sile, pune
svetlosti) vi{e svesti, svesti Istine ili boànske svesti. Njihovom
izbijanju nadole prethodilo je, i omogu}ilo ga je, pojavljivanje meseca,
duhovne svetlosti. Upravo kada je duhovna svetlost tu prisustvo Majke
se razotkriva i njeno delovanje spu{ta dole mo}i Istine, Boànskog i
ona ih daje sadaki.
***
Kada govorimo o Puru{i u glavi, srcu itd., koristimo figuru. Muladara

iz koje se Kundalini diè nije u fizi~kom telu, ve} u suptilnom telu
(suptilno telo je ono u kojem bi}e izlazi u dubokom transu, ili
radikalnije u vreme smrti); tako je i sa svim drugim centrima. Ali kao
{to suptilno telo prodire u grubo telo i stapa se s njim, postoji izvesna
korespondencija izme|u ovih ~akri i izvesnih centara u fizi~kom u
uèm smislu. Tako figurativno govorimo o Puru{i u ovom ili onom
centru tela. Zahvaljuju}i ovoj korespondenciji, opet, kada Ananda, ili
bilo {ta drugo, si|e dole u bi}e, suptilno telo je ono koje ona proìma,
ali ona sebe saop{tava kroz njega grubom telu i njegovoj svesti, tako
da se ose}a kao da proìma telo. Ali sve to se puno razlikuje od izjave
da je duh sme{ten u `lezdi. Grubo telo je jedna ma{ina, sredstvo
komunikacije i delovanja duha na svet i ono je samo mali deo
instrumentacije. Apsurdno je praviti tako ne{to od svega toga. To je
neka vrsta la`nog materijalizma namenjena tome da umiri umove koji
imaju oskudno znanje Nauke. Ali koja je korist od toga? Svako sada
zna da nauka nije izjava o istini stvari, ve} samo jezik koji izraàva
izvesno iskustvo predmeta, njihovu strukturu, njihovu matematiku,
koordinisan i iskoristiv utisak njihovih procesa – ona nije ni{ta vi{e.
Sama materija je ne{to (formacija energije mo`da?) kojem povr{no
poznajemo strukturu onakvu kakva se ~ini na{em umu i ~ulima i
izvesnim ispitiva~kim instrumentima (za koje se sada sumnja da oni u
velikoj meri odre|uju svoje sopstvene rezultate, Priroda koja
prilago|ava svoje odgovore kori{}enim instrumentima), ali vi{e od
toga nijedan Nau~nik ne zna niti moè da zna.
***
Kako moè duhovni entitet da bude zatvoren u materijalnoj `lezdi?

Koliko ja znam, sopstvo ili duh nije zatvoreno u telu, pre bi se reklo da
je telo u sopstvu. Kad imamo puno iskustvo sopstva, ose}amo ga kao
{iroku svest u kojoj je telo samo vrlo mala stvar, dodatak ili stvar koja
je sadràna, ne sadràvalac.
***
ôvek moè da govori o ~akrama samo u odnosu na jogu. Kod obi~nih

ljudi ~akre nisu otvorene, jedino kada oni rade sadanu ~akre se
otvaraju. Jer ~akre su centri unutra{nje svesti i pripadaju izvorno
suptilnom telu. Onoliko koliko je aktivno kod obi~nih ljudi je vrlo malo
– jer kod njih je spolja{nja svest ona koja je aktivna.
***
Centri svesti, ~akre. Njihovim otvaranjem jogi~ka ili unutra{nja svest

se razvija – u protivnom ste vezani za obi~nu spolja{nju svest.
***
Ovo mora biti psihizirano vi{e umno bi}e – poloàj iznad glave
ukazuje na to. Drugim re~ima, postali ste svesni svog vi{eg umnog bi}a
koje je u kontaktu ujedno sa Boànskim iznad i sa psihi~kim iza srca i
svesno je Istine i ima psihi~ki i duhovni uvid i pogled na stvari.
Iznad glave {iri se centar vi{e svesti, sahasradala padma. Ali
obi~no postoji delimi~no delovanje ~eonog centra tako|e kada se
sahasradala otvori.
Pisma o Jogi 325
Obi~ni um je u svom najvi{em slobodna inteligencija, koja

mo`da prima intuicije i saop{tenja odozgo koja intelektualizuje. On je
na povr{ini i vidi stvari od spolja osim dotle dok nije pomognut
intuicijom i drugim mo}ima da vidi malo dublje. Kada se ovaj obi~ni
um otvori unutra ka unutra{njem umu i psihi~kom i iznad ka vi{em
umu i vi{oj svesti generalno, onda po~inje da se oduhovljuje i njegovi
najvi{i dometi se stapaju u duhovnu umnu svest kojoj ovaj vi{i um
moè biti po~etak. Ovo stapanje je deo duhovnog preobraàja.
Za um postoje mnogi centri: (1) sahasradala koja centralizuje
duhovni um, vi{i um, intuitivni um i deluje kao prijemna stanica za
intuiciju u uèm smislu i prekoum, (2) centar u ~elu za unutra{nju
misao, volju i viziju, (3) grleni centar za ospoljavanje ili fizi~ki um.
***
Hiljadulati~ni lotus je iznad glave. To je sedmi i najvi{i centar.

Obi~no oni koji uzimaju centre samo u telu broje {est centara,
isklju~uju}i sahasraru.
***
O~igledno je sahasradala padma to kroz koje vi{a intuicija, prosvetljeni

um i prekoum svi {alju svoje zrake.
***
Nadumno nije organizovano u telu, tako da nema odvojenog centra za

njega; ali sve {to dolazi od iznad Uma koristi sahasraru za svoj tranzit
i tako otvara ne{to tu.
***
Centar na kruni mora biti deo sahasradale, centra komunikacije

direktno izme|u individualnog bi}a i beskrajne Svesti iznad. Nema
pretpostavki da postoji bilo koji drugi glavni centar dinamizma izme|u
toga i a|na ~akre. Ali mogu postojati mnogi nervni centri u raznim
delovima tela, osim {est, ili bolje re}i sedam, glavnih centara.
***
Kruna je mesto prolaza izme|u telesne svesti sa svim {to ona sadrì od
uma i ìvota i vi{eg bi}a iznad tela. Upravo tamo te dve svesti po~inju
da se susre}u.
***
Otvoren krunski centar uklanja te{ko}u poklopca izme|u obi~nog uma

i vi{e svesti iznad. Ako je ajnacakra tako|e otvorena, onda je mogu}e
imati jasnu komunikaciju izme|u vi{e svesti i unutra{njeg uma i
spolja{njeg uma (grleni centar) tako|e. To je uslov za ostvarenje
znanja i umno prosvetljenje i preobraàj. Sr~ani centar vlada psihi~kim
i vitalom – to otvaranje omogu}uje psihi~kom uticaju da radi u vitalu i
zavr{ava se u istupanju psihi~kog bi}a napred.
***
Mozak je samo centar fizi~ke svesti. ôvek se ose}a sme{tenim tamo

sve dotle dok boravi u fizi~kom umu ili dok je poistove}en sa telesnom
sve{}u, onda prima kroz sahasraru u mozak. Kada ~ovek prestane da
bude sme{ten u telu, onda mozak nije stanica ve} samo pasivni i tihi
prenosni kanal.
***
U ~elu izme|u o~iju, ali malo iznad, je ajnacakra, centar unutra{nje

volje, tako|e i unutra{nje vizije, dinami~kog uma itd. (Ovo nije obi~na
spolja{nja umna volja i vid, ve} ne{to mo}nije, {to pripada
unutra{njem bi}u.) Kada se ovaj centar otvori i Sila tamo bude
aktivna, onda dolazi do otvaranja ve}e volje, mo}i odlu~ivanja,
formacije, efektivnosti, izvan onoga {to obi~ni um moè da postigne.
***
Centar vizije je izme|u obrva u centru ~ela. Kada se on otvori ~ovek

sti~e unutra{nju viziju, vidi unutra{nje oblike i slike stvari i ljudi i
po~inje da razume stvari i ljude iznutra, a ne samo spolja, razvija mo}
volje koja tako|e deluje na unutra{nji (jogi~ki) na~in na stvari i ljude
itd. Njegovo otvaranje je ~esto po~etak jogi~ke za razliku od obi~ne
umne svesti.
Pisma o Jogi 327
***
Centar ajnacakra je na mestu na koje sam ukazao, ali pritisak moè

da se oseti u celom ~elu i obrvama tako|e, ili bilo gde tamo. On zra~i
iz tog centra.
***
Da. Tre}e oko se otvara tu u centru ~ela – ono predstavlja okultnu

viziju i okultnu mo} koja ide sa tom vizijom – povezano je sa
a|na~akrom.
***
Ako se ~eoni centar otvori, prili~no je izvesno da krunski centar mora

da se otvorio barem dovoljno da dozvoli prolaz vi{e sile koja je iznad
njega. Psihi~ko je druga~ija stvar – ono stoji iza centara i vreme
njegovog otvaranja varira kod razli~itih ljudi – zapravo to nije toliko
otvaranje centra koliko istupanje napred psihi~kog bi}a.
Uobi~ajeno pravilo u ovoj jogi je odozgo nadole. Moè biti
varijacija u pripremnoj fazi. Moè biti na primer delimi~nog otvaranja
prvo sr~anog centra. Vi{i vitalni centar moè postati aktivan prvi
tako|e, ali to zna~i mnogo borbe i te{ko}e.
***
Zar ne znate da unutra{nje bi}e zna~i unutra{nji um, unutra{nji vital,

unutra{nje fizi~ko sa psihi~kim iza kao najunutarnjijem? Kako moè
biti jedan centar za sve to?
***
Da, centar u grlu je centar fizi~kog uma. On je centar ospoljavanja – u

govoru, izrazu, mo}i da se bavi umno fizi~kim stvarima itd. Njegovo
otvaranje donosi mo} da se fizi~ki um otvori svetlosti boànske svesti
umesto da ostaje u obi~noj umnosti koja ide ka napolje.
***
Vrat i grlo i niì deo lica pripadaju ospoljavaju}em umu, fizi~kom
umnom. êlo unutra{njem Umu. Iznad glave su vi{e ravni Uma.
***
Nos je povezan sa vitalnim dinami~kim delom umnog – za ~oveka sa

sna`nim nosom se pretpostavlja da ima jaku volju ili jaku umnu li~nost
– mada ne znam da li je to nepogre{ivo ta~no. Ali vitalno fizi~ko?
Naravno, nos je prolaz Prane, a Prana je podr{ka vitalnog fizi~kog.
***
To ne moè biti ni{ta fizi~ko, ve} samo suptilni fizi~ki oset. Uvo je
prolaz op{tenja izme|u unutra{njeg centra uma i misaonih sila ili
misaonih talasa univerzalne Prirode. To zvu~i kao senzacija otvaranja i
uve}anja ovog prolaza.
***
Fizi~ki um je taj koji se tako pona{a. Centar fizi~kog uma ili

ospoljavaju}eg uma je u suptilnom telu u grlu i povezan je sna`no sa
govorom – ali on deluje u vezi sa mozgom. Sve sile koje èle da
prekriju svest diù se da to u~ine okruùju}i i deluju}i na centre uma
ako mogu – okruùju}i, zato {to u protivnom prekrivanje nije potpuno.
***
Organ govora je instrument fizi~ko-umnog ili izraàjnog

ospoljavaju}eg uma.
***
Govor dolazi iz grlenog centra, ali se povezuje sa bilo ~im {to je

rukovode}i centar ili nivo svesti – odakle god da ~ovek misli. Ako se
~ovek digne iznad glave, onda se misao odigrava iznad glave i ~ovek
moè da govori odatle, {to }e re}i, usmeravanje govora je odatle.
***
Pisma o Jogi 329
Pa{janti Pashyanti je o~igledno govor sa vizijom Istine u sebi – Para

je verovatno otkrovenjski i nadahnuti govor. Nisam siguran u vezi
ta~ne prirode drugih Vaikhari i Madhyama .
Tantrici sme{taju ove oblike govora u razli~ite ~akre. Govor
moè biti unutra{nji ili spolja{nji, bilo koji od njih moè da ima pe~at
iste mo}i. Ali ako }e se meriti povla~enjem iz spolja{njosti, onda Para
treba da zna~i ne{to od kauzalnog carstva izvan uma.
***
Grleni centar je ospoljavaju}i (fizi~ki) um, srce je emocionalni um i

po~etak vi{eg vitala. Ako sr~anim centrom dominira fizi~ki um do bilo
koje mere on }e nu`no biti otvoren spolja{njim napadima koji uti~u na
fizi~ku i nervnu svest. Srce mora da bude u vezi sa psihi~kim i vi{om
sve{}u.
***
Fizi~ko srce je na levoj strani, ali sr~ani centar joge je u sredini grudi –
kardia~ki centar.
***
Vrh psihi~kog i emocionalnog centra (kao i vrh svih centara) je u

ki~mi, osnova napred u sredini sternuma.
***
Srce je centar bi}a i zapoveda ostalim, kako je psihi~ko bi}e ili caitya
purusa tamo. Jedino u tom smislu sve te~e iz njega, jer psihi~ko bi}e je
to koje svaki put stvara novi um, vital i telo za sebe.
***
Psihi~ko bi}e (koje je du{a) ne pravi centre za sebe u Adari Adhar .

Centri su tamo. Psihi~ko bi}e moè da uzme konrolu nad centrima koji
su ve} tamo – srcem i pup~anim centrom i dva ispod pupka. Tako|e
um i vital se ne odbacuju – oni se dovode pod psihi~ki uticaj i
psihiziraju, ili se zauzimaju vi{om sve{}u odozgo i preobraàvaju u
njene instrumente.
***
ôvek ne prolazi kroz psihi~ki centar ili bilo koji centar. Centri se
otvaraju pod pritiskom sadane. Moète re}i da Sila silazi ili se penje u
centar.
***
Pupak je glavni vitalni centar ispod emocionalnog – postoji jo{ jedan

centar malih vitalnih kretnji ispod njega – izme|u pupka i Muladare.
Nià vitalna energija je ta koja pojuri do mozga i ili ga zbuni i
spre~i umnu samokontrolu ili u protivnom u~ini um svojim robom i
koristi razum da opravda strasti.
***
Centar fizi~kog uma je u grlu i ustima – vitalno fizi~ko je izme|u dva

najnià centra – materijalna svest je u muladari.
***
Nervi su raspodeljeni po celom telu, ali vitalno-fizi~ko delovanje je

koncentrisano u svom izvoru izme|u Muladare i centra odmah iznad
njega.
***
Jogi~ki, psiho-fizi~ki, itd., itd., u èlucu, srcu i crevima su sme{tene

vitalne kretnje, ne fizi~ka svest – upravo tamo ljutnja, strah, ljubav,
mr`nja i sve druge psiholo{ke privilegije ìvotinje tumbaju i
naru{avaju fizi~ko i moralno varenje. Muladara je sedi{te fizi~ke svesti
u uèm smislu.
***
On kraj ki~me je mesto fizi~kog centra koji je tako|e seks-centar.

Njegov vrh je na kraju ki~me i projektuje se ka napred odatle –
zapovedaju}i organom i njegovim delovanjem.
Pisma o Jogi 331
***
Najniì centar na dnu ki~me. On sadrì mnogo drugih stvari, ali je

tako|e i u svom prednjem delu podr{ka seksualnim kretnjama.
***
Ne, podsvesno je suvi{e nejasno da bi imalo centar. Ono ima nivo –

ispod stopala kao {to je nadsvesno iznad, ali odatle ono moè da
nabuja bilo kuda.
***
Da, on mali mozak ima neke veze sa podsvesnim.

Pisma o Jogi 333
[ESTA GLAVA
BO@ANSKE I NEPRIJATELJSKE SILE

Pisma o Jogi 335
Boànske i Neprijateljske Sile

1. LA@NOST I NEZNANJE
(Ovo pismo je napisano da objasni izvesne termine koji se pojavljuju u

[ri Aurobindovoj knjizi "Majka" The Mother )
NEZNANJE zna~i Avidja Avidya , razdvaja~ka svest
i egoisti~ki um i ìvot koji teku iz nje i sve {to je prirodno za
razdvaja~ku svest i egoisti~ki um i ìvot. Ovo Neznanje je rezultat
kretnje kojom se kosmi~ka Inteligencija razdvojila od svetlosti naduma
(boànske Gnoze) i izgubila Istinu – istinu bi}a, istinu boànske svesti,
istinu sile i akcije, istinu Anande. Kao rezultat, umesto sveta integralne
istine i boànskog sklada stvorenog u svetlosti boànske Gnoze,
imamo svet zasnovan na delimi~nim istinama inferiorne kosmi~ke
Inteligencije u kome je sve pola istina, pola gre{ka. To je ono {to su
neki me|u drevnim misliocima, poput [ankare, ne opaàju}i ve}u Silu
Istine u pozadini, ìgosali kao Maju i smatrali za najvi{u stvarala~ku
mo} Boànskog. Sve u svesti ove tvorevine je ili ograni~eno, ili u
protivnom izopa~eno razdvajanjem od integralne Svetlosti; ~ak je i
Istina koju opaà samo polu-znanje. Stoga se ono naziva Neznanjem.
La`nost, s druge strane, nije ova Avidja, ve} njen krajnji rezultat.
Ona je stvorena od strane Asuri~ke mo}i koja interveni{e u ovoj
tvorevini i ne samo {to je odvojena od Istine i stoga ograni~ena u
znanju i otvorena za gre{ku, ve} se buni protiv Istine ili ima naviku da
zgrabi Istinu samo da bi je izopa~ila. Ova Mo}, mra~na Asuri~ka [akti
ili Rak{asi~na Maja, istura svoju sopstvenu izopa~enu svest kao
istinsko znanje i svoja namerna izobli~enja ili izokretanja Istine kao
istinitost stvari. Mo}i i li~nosti ove izopa~ene i izopa~uju}e svesti su
ono {to nazivamo neprijateljskim hostile na engleskom, prim. prev.
bi}ima, neprijateljskim silama. Kad god se ova izopa~enja koja oni
stvore iz gra|e Neznanja iznose kao Istina stvari, to je La`nost u
jogi~kom smislu, mithya, moha.
2. MO]I I POJAVE
Ovo su sile i bi}a koja su zainteresovana za odràvanje la`nosti
koje su stvorili u svetu Neznanja i izno{enja njih kao Istine koju ljudi
moraju da slede. U Indiji su im dati nazivi Asure Asura , Rak{ase
Rakshasa i Pi{a~e Pishacha (bi}a koja, ovim redom, pripadaju:
mentalizovanom vitalu, srednjem vitalu i niìm vitalnim ravnima) koji
su suprotstavljeni Bogovima, Mo}ima Svetlosti. Ovo su tako|e Mo}i,
jer i one tako|e imaju svoje kosmi~ko polje u kome vr{e svoju funkciju
i vlast i neke od njih su jednom bile boànske Mo}i (biv{i bogovi,
purve devah, kako se nazivaju negde u Mahabarati) koje su pale ka
tami kroz pobunu protiv boànske Volje koja je u pozadini kosmosa.
Re~ "pojave" odnosi se na oblike koje uzimaju kako bi vladale svetom,
oblike ~esto la`ne i koji uvek otelovljuju la`nost, ponekad pseudo-
boànsku.
3. MO]I I LI^NOSTI
Kori{}enje re~i "Mo} " je ve} obja{njena – ona se moè primeniti
na bilo {ta ili bilo koga ko sprovodi svesnu mo} u kosmi~kom polju i
ima vlast nad kretanjem sveta ili nekom kretnjom u njemu. Ali êtiri1
o kojima govorite su tako|e [akti, ispoljenja razli~itih mo}i Svevi{nje
Svesti i Sile, Boànske Moajke, kroz koje ona vlada ili dela u
univerzumu. A one su istovremeno boànske li~nosti; jer svaka je bi}e
koje ispoljava razli~ite osobine i li~ne oblike svesti Boànstva Godhead
na engleskom, prim. prev. . Svi ve}i Bogovi su na ovaj na~in li~nosti
Boànskog – jedna Svest koja se igra u mnogim li~nostima, ekam sat
bahudha. âk i u ljudskom bi}u postoji mnogo li~nosti, a ne samo
jedna, kako se to ranije zami{ljalo; jer sva svest moè biti odjednom
jedna i mnogostruka. "Mo}i i Li~nosti" naprosto opisuje razli~ite
aspekte istog bi}a; Mo} nije nu`no bezli~na i svakako nije avyaktam,
kao {to vi sugeri{ete – naprotiv, ona je ispoljenje koje dela u svetovima
boànskog Ispoljenja.
1
Mahe{vari, Mahakali, Mahalak{mi, Mahasarasvati Maheshwari, Mahakali,
Mahalakshmi, Mahasaraswati .
4. EMANACIJE
Emanacije odgovaraju va{em opisu Matrika o kojima govorite u
svojim pismima. Emanacija Majke je ne{to njene svesti i mo}i izneto iz
nje koje, sve dok je u igri, se drì u tesnoj vezi sa njom i, kada njena
igra igra emanacije vi{e nije potrebna, povla~i se nazad u svoj izvor,
ali moè uvek da se izbaci i uvede u igru jo{ jednom. Ali tako|e nit
koja odràva vezu moè da se prekine ili olabavi i to {to je iza{lo kao
emanacija moè da nastavi svojim putem kao nezavisno boànsko bi}e
sa svojom sopstvenom igrom u svetu. Svi Bogovi mogu da {alju takve
emanacije iz svog bi}a, identi~ne sa njima po su{tini svesti i mo}i,
Pisma o Jogi 337
mada ne podjednake u meri. U izvesnom smislu i za sam univerzum se

moè re}i da je emanacija iz Svevi{njeg. U svesti sadake emanacija
Majke }e obi~no nositi pojavu, oblik i karakteristike koje su mu bliske.
U nekom smislu ~etiri Mo}i Majke se mogu nazvati, zbog svog
porekla, njenim Emanacijama, isto kao {to Bogovi mogu da se nazovu
Emanacijama Boànskog, ali one imaju trajniji i utvr|en karakter; one
su istovremeno nezavisna bi}a kojima Adja [akti dopu{ta njihovu igru,
a opet i delovi Majke, Maha{akti, i ona uvek moè ili da se ispoljava
kroz njih kao odvojena bi}a ili da ih privu~e skupa kao svoje sopstvene
razne Li~nosti i da ih drì u sebi, ponekad zadràne nazad, ponekad u
igri, u skladu sa njenom voljom. Na nadumnoj ravni one su uvek u njoj
i ne delaju nezavisno, ve} kao bliski delovi nadumne Maha{akti i u
tesnom jedinstvu i me|usobnom skladu.
5. BOGOVI
Ove ~etiri Mo}i su Maj~ina kosmi~ka Boànstva, trajna u svetskoj
igri; one stoje me|u ve}im kosmi~kim Boànstvima na koje je
napravljena aluzija kad se kaè da Majka kao Maha{akti ovog trojnog
sveta "stoji tamo (na nadumnoj ravni) iznad Bogova." Bogovi, kao {to
je ve} re~eno, su po poreklu i su{tini trajne Emanacije Boànskog
prosle|ene iz Svevi{njeg od strane Transcendentne Majke, Adja [akti;
u svom kosmi~kom delovanju oni su Mo}i i Li~nosti Boànskog, svako
sa svojim nezavisnim kosmi~kim stanovi{tem, funkcijom i poslom u
univerzumu. Oni nisu bezli~ni entiteti, ve} kosmi~ke Li~nosti, mada
mogu, i obi~no to i ~ine, da se zakriljuju iza kretnji bezli~nih sila. Ali
dok se u prekoumu i trojnom svetu oni pojavljuju kao nezavisna bi}a,
vra}aju se u nadumu u Jedno i stoje tamo ujedinjeni u jedinstvenom
skladnom delovanju kao vi{estruke li~nosti Jedne Osobe, Boànske
Puru{otame Purushottama .
6. PRISUSTVO
Namera je da se kroz re~ "Prisustvo" ozna~i smisao i opaànje
Boànskog kao Bi}a, koje se ose}a kao prisutno u ~ovekovom
postojanju i svesti ili u vezi s njom, bez neophodnosti za bilo kakvim
daljim odre|ivanjem ili opisom. Tako, za "neizrecivo Prisustvo" moè
se samo re}i da je ono tu i ni{ta vi{e se ne moè, niti treba, re}i o
tome, mada istovremeno ~ovek zna da je sve tamo, li~nost i bezli~nost,
Mo} i Svetlost i Ananda i sve ostalo, i da sve to te~e iz tog neopisivog
Prisustva. Ta re~ se ponekad moè koristiti u manje apsolutnom
smislu, ali to je uvek osnovno zna~enje – su{tinsko opaànje
su{tinskog Prisustva koje podràva sve ostalo.
7. TRANSCENDENTNA MAJKA
To je ono koje se naziva Adja [akti; ona je Svevi{nja Svest i Mo}
iznad univerzuma i od strane nje se svi Bogovi ispoljavaju, i ~ak i
nadumni I{vara dolazi u ispoljenje kroz nju – nadumna Puru{otama od
koje Bogovi predstavljaju Mo}i i Li~nosti.
***
Naravno, bogovi postoje – {to }e re}i, postoje Mo}i koje stoje iznad
sveta i prenose boànska delovanja. Fizi~ki um je taj koji veruje samo
u ono {to je fizi~ko i koji ih pori~e. Postoje tako|e i bi}a drugih
svetova – bogovi i Asure, itd.
***
Postoje bogovi svugde na svim ravnima.
***
Dinami~ki aspekt Boànskog je Svevi{nji Braman, ne Bogovi. Bogovi su

Li~nosti i Mo}i dinami~kog Boànskog. Vi govorite kao da je evolucija
jedina tvorevina; tvorevina, ili ispoljenje, je veoma prostrana i sadrì
mnoge ravni i svetove koji su postojali pre evolucije, sve razli~ite po
karakteru i sa razli~itim vrstama bi}a. înjenica da ne{to prethodi
evoluciji ne ~ini to nerazlu~enim. Svet Asura prethodi evoluciji, tako i
svetovi umnih, vitalnih ili suptilnih fizi~kih Deva – ali ova bi}a su sva
razli~ita jedna od drugih. Veliki Bogovi pripadaju ravni prekouma; u
nadumu oni su ujedinjeni kao aspekti Boànskog, u prekoumu oni se
pojavljuju kao odvojene li~nosti. Bilo koje boànstvo moè da si|e
kroz emanaciju na fizi~ku ravan i da se poveè sa evolucijom ljudskog
bi}a sa ~ijom linijom ispoljenja ima bliskost. Ali to su stvari koje se ne
mogu ba{ lako shvatiti umom, jer um ima isuvi{e krutu ideju o li~nosti
– te{ko}a nestaje samo kada ~ovek kro~i u fleksibilniju svest iznad gde
je bliè iskustvu Jednog u svemu i Svega u jednom.
***
Pisma o Jogi 339
Uobli~itelji The Formateurs prekouma nisu uobli~ili ni{ta zlo – niè

sile su te koje primaju od prekouma i izobli~uju njegove oblike.
***
U silasku ona la`nost po~inje sa Umom, u evolutivnom usponu te{ko

je re}i gde po~inje – jer ovde je po~etak Nesvesnost i Neznanje; ali
pretpostavljam da moèmo re}i da svesna la`nost po~inje sa po~ecima
uma jo{ involuiranog u @ivotu ili koji se pojavljuje iz njega.
***
Bogovi su u univerzalnom Sopstvu – ako se poistoveti sa univerzalnim

Sopstvom, ~ovek moè da oseti njihovo prisustvo tu. Tako|e postoji
iskustvo mikrokosmosa (univerzuma u sebi) u kome je prisutno sve {to
je u makrokosmosu (ve}em univerzumu). Sve ove stvari su za
iskustvo, za znanje i moraju se uzeti kao takve. Nikakav tek li~ni obrt
ne bi im se trebao pridavati.
***
Opet, {ta podrazumevate pod du{om? Moj predlog je naprosto zna~io

da nema postojanja koje nema podr{ku ne~eg Boànskog iza sebe. Ali
re~ du{a ima razna zna~enja prema kontekstu; ona moè zna~iti
Puru{a koji podràva formaciju Prakriti, {to nazivamo bi}em, mada bi
odgovaraju}a re~ pre bila postajanje; moè zna~iti, s druge strane, u
ta~no odre|enom smislu psihi~ko bi}e u evolutivnom stvorenju kao {to
je ~ovek; moè zna~iti iskru Boànskog koja je stavljena u Materiju
silaskom Boànskog u materijalni svet i koja odràva sve evoluiraju}e
formacije ovde. Nema i ne moè biti nikakvog psihi~kog bi}a u ne-
evolutivnom stvorenju kao {to je Asura; ne moè ga biti ni u bogu
kome ono nije potrebno da bi postojao. Ali ono {to bog ima je Puru{a i
Prakriti ili Energija prirode tog Puru{e. Ako bilo koje bi}e tipskih
svetova èli da evoluira, mora da si|e na Zemlju i uzme ljudsko telo i
prihvati da uzme udela u evoluciji. Upravo zato {to ne èle da to u~ine
vitalna bi}a poku{avaju da zaposednu ljude kako bi mogla da uìvaju
u materijalnostima fizi~kog ìvota bez da moraju da nose teret
evolucije ili proces preobra}anja u kome on kulminira. Nadam se da je
ovo jasno i da razre{ava te{ko}u.
***
Tri stadijuma o kojima govorite su stadijumi ne evolucije, ve}

involucije Boànskog u Materiji. Deve i Asure nisu evoluirani u
Materiji; za tipsko bi}e jedino je Puru{a sa svojom Prakriti neophodan
– ova Puru{a moè postaviti umnu ili vitalnu Puru{u da ga predstavlja
i prema tome kako je ona usredi{tena u jednom ili drugom pripada
umnom ili vitalnom svetu. To je sve.
Nema su{tinske razlike nigde, jer sve je u osnovi su{tinsko
Boànsko, razlika je u ispoljenju. Prakti~no moèmo re}i da je
\ivatman jedan od Boànskog Mno{tva i da zavisi od Jednog; Atman
je Jedno koje podràva Mno{tvo. Psihi~ko bi}e se ne stapa u \ivatman,
ono postaje ujedinjeno s njim tako da nema razlike izme|u ve~nog
bi}a koje podràva ispoljenje odozgo i istog bi}a koje podràva
ispoljenje iznutra, zato {to je psihi~ko bi}e postalo potpuno svesno igre
Boànskog kroz njega. Ono {to se naziva stapanjem odigrava se u
Boànskoj Svesti kada \ivatman ose}a sebe toliko jednim sa
Boànskim da nema ni~ega drugog.
***
Dok Bogovi ne mogu biti preobraèni, jer su oni tipska, a ne

evolutivna bi}a, mogu da si|u dole na preobra}anje – {to }e re}i, da
napuste svoje sopstvene ideje i gledi{ta o stvarima i prilagode se
Bo`joj Volji i nadumnoj Istini Boànskog.
***
Gde nalazite u "Nebesima @ivota"1 da ja kaèm ili da bilo ko drugi

kaè da su uslovi na Zemlji slavni i pogodni za Boànski @ivot? Nema
tamo ni jedne re~i u tom smislu! Nebesa @ivota su nebesa vitalnih
bogova i tamo postoji savr{eni sklad, ali sklad sublimiranih
zadovoljenih ~ula i vitalnih èlja jedino. Ako treba da bude Sklada, to
mora biti sklad svih mo}i podignutih do njihovog najvi{eg i uskla|enih
skupa. Svi ne-evolutivni svetovi su svetovi ograni~eni na svoj sopstveni
sklad poput Nebesa @ivota. Zemlja, s druge strane, je evolutivni svet,
uop{te ne slavan ili skladan ~ak ni kao materijalni svet (osim u
izvesnim pojavama), ve} bi se pre reklo krajnje àlostan, neskladan,
nesavr{en. Ipak, u tom nesavr{enstvu je poriv ka vi{em i
mnogostranijem savr{enstvu. Ona sadrì poslednje kona~no koje ipak
Pisma o Jogi 341
ùdi za vrhovnim Beskona~nim (nije zadovoljno ~ulnim radostima

upravo zato {to je u zemaljskim uslovima kadro da sagleda njihova
ograni~enja). Bog je zatvoren u obor u blatu (blato nije slavno, tako
da tu nema nikakvog pozivanja na slavu ili lepotu), ali sama ta
~injenica name}e nu`nost da se probije iz tog zatvora do svesti koja
vazda raste ka visinama. I tako dalje. To jeste "jedna dublja mo}",
mada ne ve}a stvarna slava ili savr{enstvo. Sve to moè biti istinito ili
ne za um, ali to je tradicionalni stav Indijskog duhovnog iskustva.
Pitajte bilo kog jogina, on }e vam re}i da su Nebesa @ivota detinjaste
stvari; ~ak bogovi, kaè Purana, moraju da si|u na Zemlju i da se
otelove tu ako èle mukti, napu{taju}i ponos svog ograni~enog
savr{enstva; oni moraju da kro~e u poslednje kona~no ako èle da
stignu do poslednjeg beskona~nog. Pesma nije filozofski traktat ili
propovednje religiozne vere – ona je izraz vizije ili iskustva neke vrste,
svetovnog ili duhovnog. Ovde je to vizija Nebesa @ivota, njihovog
savr{enstva, njihovog ograni~enja i protivzahtev Zemlje ili bolje re}i
Duha ili Mo}i u pozadini zemaljske svesti. Ona mora da se smatra
takvom, kao izraz izvesnog aspekta stvari, izraz izvesne vrste iskustva,
ne umne dogme. Postoji duboka istina iza nje, mada to mo`da nije
cela istina o toj stvari. U pesmi, tako|e, nema pitanja o boànskom
ìvotu ovde, mada se na to ukazuje kao neizraèni mogu}i rezultat
uspona – zato {to Zemlja nije odgurana u stranu ("Srce zemlje jo{ se
ose}alo gde i dalje bije ispod mene"); bez obzira na sve pesma
izraàva samo uspon ka Najvi{em, daleko izvan Nebesa @ivota, a Duh
Zemlje svojata tu mo} i ne govori ni o kakvom silasku boànskog
ìvota.
1
[ri Aurobindova pesma "The Life Heavens". Videti "Sabrane Pesme i Drame"
Collected Poems and Plays , tom II, strane 282-84.
***
Bogovi imaju svoja sopstvena uìvanja mada ona ne moraju biti

materijalnog karaktera.
***
Za vi{a bi}a nije verovatno da }e biti u me|usobnom neskladu, po{to

nisu podlo`na nièm neznanju.
***
Ne postoje ravni ispoljenja bez oblika – jer bez oblika tvorevina ili
ispoljenje ne bi mogli biti potpuni. Ali nadfizi~ke ravni nisu vezane za
oblike poput fizi~kih. Oblici tamo su izraàjni, ne odre|uju}i. Ono {to
je bitno na vitalnoj ravni je sila ili ose}anje i oblik to izraàva. Vitalno
bi}e ima karakteristi~an oblik, ali ono moè da ga izmeni ili da
zamaskira svoj istinski oblik ispod drugih. Ono {to je glavno na umnoj
ravni je opaànje, ideja, umno zna~enje i oblik izraàva to, a ti umni
oblici tako|e mogu da variraju – moè biti mnogo oblika koji
izraàvaju jednu ideju na razli~ite na~ine ili sa razli~itih strana te
ideje. Oblik postoji, ali je plasti~niji i promenljiviji nego u fizi~koj
prirodi.
[to se ti~e bogova, ~ovek moè da gradi oblike koje }e oni
prihvatiti, ali ti oblici su tako|e nadahnuti u ~ovekov um sa ravni
kojima bogovi pripadaju. Sva tvorevina ima dve strane, uobli~enu i
bezobli~nu – bogovi su tako|e bezobli~ni, a ipak imaju oblike, ali
boànstvo moè da poprimi mnoge oblike, ovde Mahe{vari, tamo
Boginja Atina. Sama Mahe{vari ima mnogo oblika u svom manjem
ispoljenju: Durga, Uma, Parvati, ândi Chandi , itd. Bogovi nisu
ograni~eni na ljudske oblike – ~ovek ih nije uvek vi|ao samo u
ljudskim oblicima.
***
Lav sa Durgom na sebi je simbol Boànske Svesti koja deluje kroz

oboènu fizi~ko-vitalnu i vitalno-emocionalnu silu.
***
Lav je atribut Boginje Durge, pobedni~kog i za{titni~kog aspekta

Univerzalne Majke.
Glava Smrti je simbol Asure (neprijatelja bogova) kojeg je
savladala i ubila Boànska Mo}.
***
Mahakali i Kali nisu iste. Kali je manji oblik. Mahakali se na vi{im

ravnima pojavljuje obi~no sa zlatnom bojom.
Pisma o Jogi 343
***
Ukazujem na psiholo{ke mo}i koje nose sa sobom.

Mitra – Sklad.
Varuna – [irina.
Arjamana Aryamana – Mo} – Tapasja.
Brihaspati – Mudrost (Re~ i Znanje).
Vi{nu – Kosmi~ka Svest.
Vaju Vayu – @ivot.
***
Da, Mitra je pre kombinacija dve mo}i Mahalak{mi i Mahasarasvati .
***
Vaju i Indra su kosmi~ka boànstva koja predsedavaju nad delovanjem

kosmi~kih principa – oni nisu manomaya purusa ili pranamaya purusa
u svakom ~oveku.
Puru{a je su{tinsko bi}e koje podràva igru Prakriti; boànstvo
(Indra, Vaju itd.) je dinami~ko bi}e ispoljeno u Prakriti radi poslova
ravni kojoj pripada.
***
Brama, Vi{nu, [iva su samo tri Mo}i i Li~nosti Jednog Kosmi~kog

Boànstva.
***
Brama je Mo} Boànskog koja stoji iza uobli~enja i tvorevine.
***
[to se ti~e Vi{nua kao tvorca, o sva tri boga se ~esto govori kao o
onima koji stvaraju univerzumu – ~ak i o [ivi koji je po tradiciji
Razoritelj.
***
Nema posebne veze izme|u [ive i prekouma – prekoum je vi{e
stani{te svih Bogova. Bolje je ne nazivati ga prekoumom dok njegovo
delovanje ne bute jasno i ne bude moglo biti nikakve gre{ke.
***
Maha{iva zna~i ve}e ispoljenje od onog koje se obi~no oboàva kao

[iva – stvarala~ki ples ve}e Boànske ispoljavaju}e Mo}i.
***
Verovatno je carstvo dinami~nog stvarala~kog duha sa najvi{e umne

ravni ono {to ste videli kao svet Parvati-[ankara.
***
[iva je Gospod Tapasa. Mo} je mo} Tapasa. Kri{na kao boànstvo je

Gospod Anande, Ljubavi i Bakti; kao inkarnacija, on ispoljava
sjedinjenje mudrosti (Gjane Jnana ) i dela i predvodi zemaljsku
evoluciju kroz to ka sjedinjenju sa Boànskim kroz Anandu, Ljubav i
Bakti.
Devi je Boànska [akti – Svest i Mo} Boànskog, Majka i
Energija svetova. Sve mo}i su njene. Ponekad mo} Devi moè da zna~i
mo} univerzalne Sile Sveta; ali ovo je samo jedna strana [akti.
***
To je, pretpostavljam, slika [ri Kri{ne kao Gospoda boànske ljubavi i

Anande – a njegova flauta zove fizi~ko bi}e da se probudi iz vezanosti
fizi~kog sveta i da se okrene toj ljubavi i Anandi.
***
De~ak sa flautom je [ri Kri{na, Gospod je si{ao u igru sveta iz

boànske Anande; njegova flauta je muzika zova koji traga za tim da
preobrazi niù neznala~ku igru smrtnog ìvota i da u nju unese i na
njeno mesto uspostavi Lilu njegove boànske Anande. Psihi~ko bi}e u
vama je ono koje je ~ulo poziv i sledilo ga je.
***
Pisma o Jogi 345
To je Kri{na iz Gite (de~ak Kri{na je Kri{na iz Brindabana), Kri{na koji

donosi duhovno Znanje, Volju, bakti – a ne samo ljubav i bakti.
Oko ukazuje na viziju vi{e duhovne svesti, a plavo prostranstvo
ukazuje na tu svest.
***
Buda stoji za pobedu nad Neznanjem niè prirode.
***
Narada stoji za izraàvanje Boànske Ljubavi i Znanja.
***
Gane{a Ganesha je Mo} koja uklanja prepreke silom Znanja;

Kartikeja Kartikeya predstavlja pobedu nad neprijateljskim Mo}ima.
Naravno, data imena su ljudska, ali bogovi postoje.
***
Gane{a (izme|u ostalih stvari) je Devata duhovnog Znanja – tako,

kako sti~ete ovo Znanje videli ste sebe u ovom obliku poistove}enog sa
Gane{om.
***
Paun je ptica pobede, a Kartikeja je predvodnik boànskih sila.
II
Neprijateljske sile postoje i poznate su jogi~kom iskustvu jo{ od dana

Veda i Zaratustre u Aziji (i misterija Egipta i Kabale) i u Evropi tako|e
od starih vremena. Ove stvari, naravno, ne mogu da se osete ili znaju
sve dok ~ovek ìvi u obi~nom umu i njegovim idejama i opaànjima;
jer tamo postoje samo dve kategorije uticaja koje su prepoznatljive,
ideje i ose}anja i postupci samog ~oveka i drugih, i igra okruènja i
fizi~kih sila. Ali ~im ~ovek po~ne da sti~e unutra{nji pogled na stvari,
to je druga~ije. ôvek po~inje da doìvljava da je sve delovanje sila,
sila Prakriti psiholo{kih kao i fizi~kih, koje delaju kroz igru na na{u
prirodu – a to su svesne sile ili ih podràva svest ili svesti iza. ôvek je
usred velikog univerzalnog delovanja i nemogu}e je vi{e obja{njavati
sve kao rezultat ~ovekove sopstvene jedine i nezavisne li~nosti. Vi sami
ste jednom pisali da su vam va{e krize o~ajanja itd. do{le kao da su
ba~ene na vas i sprovele su se u delo a da niste mogli da ih odredite ili
dovedete kraju. To podrazumeva delovanje univerzalnih sila, a ne tek
nezavisnu akciju va{e sopstvene li~nosti, mada je ne{to u va{oj prirodi
ono {to one koriste. Ali vi niste svesni, i drugi tako|e, ove intervencije
i pritiska na njen izvor iz razloga koji iznosim. Oni koji su razvili
unutra{nji pogled na stvari na vitalnoj ravni imaju mnogo doìvljaja
neprijateljskih sila. Me|utim, ne morate se li~no brinuti oko njih sve
dok one ostaju inkognito.
ôvek moè da ima iskustva na umnoj ravni bez da mu ovo
znanje do|e; jer tamo um i ideja preovla|uju i ~ovek ne ose}a igru Sila
– jedino u vitalu to postaje jasno. Na umnoj ravni one su ispoljene u
najboljem slu~aju kao umne sugestije, a ne kao konkretne Mo}i.
Tako|e ako ~ovek gleda na stvari samo umom (makar to bio i
unutra{nji um), ~ovek moè da vidi suptilnu igru sila Prirode, ali ne
prepoznaju}i svesnu nameru koju nazivamo neprijateljskom.
***
Postoje dve vrste Asura – jedna vrsta su oni koji su bili boànski po
svom poreklu, ali su pali iz svoje boànskosti kroz sopstvenu volju i
suprotstavljanje namerama Boànskog: o njima se govori u Hindu
spisima kao o nekada{njim ili ranijim bogovima; oni se mogu
preobratiti, i njihovo preobra}anje je uistinu neophodno za krajnje
svrhe univerzuma. Ali obi~ni Asura nije tog karaktera, nije evolutivno
ve} tipsko bi}e i predstavlja utvr|eni princip tvorevine koji ne evoluira
niti se menja, a za to nije ni namenjen. Ove Asure, kao tako|e i druga
neprijateljska bi}a, Rak{ase, Pi{a~e i drugi, podse}aju na |avole (ili
demone) Hri{}anske tradicije i suprotstavljaju se boànskoj nameri i
evolutivnoj svrsi u ljudskom bi}u: oni ne menjaju svrhu u sebi zbog
koje postoje, koja je zla, ve} moraju da budu uni{teni kao zlo. Asura
nema du{u, nema psihi~ko bi}e koje mora da evoluira do vi{eg stanja;
on ima samo ego, i obi~no vrlo mo}an ego; on ima um, ponekad ~ak
visoko intelektualizovan um; ali osnova njegovog mi{ljenja i ose}anja
je vitalna, a ne umna, u slu`bi njegove èlje, a ne istine. On je
Pisma o Jogi 347
formacija koju je poprimio ìvotni princip radi pojedine vrste posla, a

ne boànska formacija ili du{a.
***
Asure i Rak{ase itd. ne pripadaju Zemlji, ve} nadfizi~kim svetovima;

ali oni deluju na zemaljski ìvot i nadme}u se za kontrolu nad
ljudskim ìvotom i karakterom i delovanjem sa Bogovima. Oni su Mo}i
Tame koje se bore sa Mo}ima Svetlosti.
Ponekad oni zaposednu ljude da bi delovali kroz njih, ponekad
se rode u ljudskom telu. Kada je njihova upotreba u igri gotova, oni }e
se ili promeniti ili nestati i ne}e vi{e traìti da interveni{u u zemaljskoj
igri.
***
Asure su stvarno mra~na strana umne, ili stroè gledano, ravni

vitalnog uma. Ovaj um je ono su{to polje Asura. Njihova glavna
osobina je egoisti~na snaga i borba, koje odbijaju vi{i zakon. Asura ima
samokontrolu, tapas i inteligenciju, ali sve to radi svog ega. Na niòj
vitalnoj ravni odgovaraju}e sile zovemo Rak{ase, koji predstavljaju
nasilne strasti i uticaje. Postoje tako|e i druge vrste bi}a na vitalnoj
ravni koje zovemo Pi{a~e i Pramate Pramatha . Ona se ispoljavaju
manje ili vi{e u fiziko-vitalu.
Na fizi~koj ravni odgovaraju}e sile su pomra~ena bi}a, vi{e sile
nego bi}a, koje Teozofi zovu elementali. To nisu sna`no
individualizovana bi}a poput Rak{asa i Asura, ve} neznala~ke i
pomra~ene sile koje delaju na suptilnoj fizi~koj ravni. Oni koje mi na
Sanskritu zovemu Bute Bhuta uglavnom spadaju u ovu klasu. Ali
postoje dve vrste elementala, jedna nevaljala a druga ne.
Nema Asura na vi{im ravnima gde Istina prevladava, osim u
Vedskom smislu – "Boànsko u svojoj snazi". Umne i vitalne Asure su
samo izobli~enja te mo}i.
***
Da, neke vrste Asura su veoma religiozni, veoma fanati~ni u vezi svoje
religije, vrlo striktni u vezi pravila eti~kog pona{anja. Druge, naravno,
su su{ta suprotnost. Postoje i druge koje koriste duhovne ideje, bez da
u njih veruju, da bi im dali izopa~en smisao i obmanule sadaku. To je
ono {to je [ekspir opisao kao \avola koji citira spise radi svog
sopstvenog cilja.
Trenutno ono {to ve}ina njih radi je da poku{ava da podigne
pomra~enost i slabost najfizi~kijeg uma, vitala, materijalnih delova da
bi spre~ili napredak ili ispunjenje sadane.
***
Gandarve Gandharva su sa vitalne ravni, ali oni su vitalni Bogovi, ne

Asure. Mnoge Asure su prelepog izgleda i mogu ~ak da nose rasko{ ili
svetlost sa sobom. Rak{ase, Pi{a~e itd. su oni koji su ru`nog ili zlog
izgleda.
***
Neprijateljske Sile. Svrha kojoj one sluè u svetu je da se pruì puna

prilika mogu}nostima Nesvesnosti i Neznanja – jer ovaj svet je
namenjen da bude sprovo|enje ovih mogu}nosti u delo sa nadumnim
uskla|enjem kao njegovim kona~nim ishodom. @ivot, rad koji se
razvija ovde u A{ramu mora da se pozabavi sa problemom sveta i
stoga mora da nai|e – ne bi ga mogao izbe}i – na sukob sa delovanjem
neprijateljskih Mo}i u ljudskom bi}u.
***
Univerzum je svakako, ili je do sada bio, po svom izgledu gruba i

zaludna igra gde je kocka sudbine name{tena u korist Mo}i tame,
Gospodara pomra~enosti, la`nosti, smrti i patnje Mo}i i Gospodara u
mnoìni, prim. prev. . Ali moramo da ga uzmemo takvog kakav je i da
na|emo – ako odbacimo izlaz starih mudraca – na~in da pobedimo.
Duhovno iskustvo pokazuje da postoji u pozadini svega toga {iroki
teren jednakosti, mira, smirenosti, slobode, i jedino u{av{i na njega
moèmo ste}i pogled koji vidi i nada se da stekne mo} koja pobe|uje.
***
Kad ne bi bilo neprijateljskih sila, a kad bi i dalje postojao evolutivni

svet, moglo bi i dalje biti neznanja, ali ne izopa~enosti u neznanju. Sve
bi bilo delimi~na istina koja dela kroz nesavr{ene instrumente, ali u
najbolje svrhe ovog ili onog stadijuma u progresivnom ispoljenju.
Pisma o Jogi 349
***
One nisu neprijateljske sile, one su naprosto sile obi~ne prirode.

Neprijateljske sile su one koje poku{avaju da izopa~e sve i koje se
bune protiv Boànskog i suprostavljaju se jogi.
***
Manje sile Svetlosti obi~no previ{e insistiraju na traganju za Istinom

da bi od efikasnosti na~inile svoju logiku ili svoje pravilo –
neprijateljske sile su isuvi{e prakti~ne da bi marile za Istinu, one èle
samo uspeh. [to se ti~e ve}ih Sila (npr. prekouma) one su dinami~ne i
poku{avaju uvek da u~ine svest delotvornom, ali one insistiraju na
svesti, dok neprijateljske sile ni{ta za to ne mare – {to ste vi{e nesvesni
i njihova automatska igra~ka, to su one zadovoljnije – jer nesvesnost je
ono {to im pruà priliku.
***
U vezi kontakta sa svetom i neprijateljskim silama, to je, naravno,

uvek jedna od glavnih te{ko}a sadake, ali preobraziti svet i
neprijateljske sile je preveliki zadatak, a li~ni preobraàj ne moè da
~eka na njega. Ono {to mora da se uradi je da se do|e dotle da se ìvi
u Mo}i u koju te stvari, ti ometaju}i elementi, ne mogu da prodru, ili,
ako prodru, ne mogu da je uznemire, i da se bude tako njom pro~i{}en
i oja~an da u samom ~oveku nema nikakvog odgovora na bilo {ta
neprijateljsko. Ako postoji za{titni omota~, unutra{nji pro~i{}uju}i
silazak i, kao rezultat, sme{tanje vi{e u smislu visine, prim. prev.
svesti u unutra{nje bi}e i na kraju, njen dolazak, ~ak i u
najspolja{njijim spolja aktivnim delovima, na mesto stare neznala~ke
svesti, onda svet i neprijateljske sile ne}e vi{e biti bitni – barem za
~ovekovu vlastitu du{u; jer postoji ve}i posao, ne li~ni, u kome }e,
naravno, o njima biti povedeno ra~una; ali to ne treba da bude glavna
preokupacija u trenutnom stadijumu.
***
Kretnje niè prirode su ono {to biva pro~i{}eno. Asure se ne daju tako
lako preobraziti.
***
[to se ti~e Asura, nije mnogo njih pokazalo znake kajanja ili
mogu}nost preobra}anja do sada. Nije iznena|uju}e to {to su oni
mo}ni u svetu neznanja, jer oni moraju samo da ubede ljude da slede
utvr|enu sklonost svoje niè prirode, dok Boànsko poziva uvek na
promenu prirode. Ne treba se ~uditi tome da Asura ima lak{i zadatak i
trenutniji uspeh u svojim kombinacijama. Ali taj privremeni uspeh ne
obavezuje budu}nost.
***
Neka me|u vitalnim bi}ima su veoma inteligentna, ali se ne

sprijateljuju sa Svetlo{}u – ona samo poku{avaju da izbegnu uni{tenje
i ~ekaju na svoje vreme.
***
Zle sile su izopa~enja Istine od strane Neznanja – u bilo kom

potpunom preobraàju one moraju nestati, a Istina iza njih mora da se
oslobodi. Na ovaj na~in moè se re}i za njih da bivaju preobraène
uni{tenjem.
Pisma o Jogi 351
SEDMA GLAVA
SVRHA AVATARSTVA
Pisma o Jogi 353
Svrha Avatarstva
ZASIGURNO za zemaljsku svest sama ~injenica da

Boànsko ispoljava sebe je najve}a od svih rasko{i. Razmotrite
pomra~enost ovde i {ta bi bilo kad Boànsko ne bi direktno
intervenisalo i kad Svetlost nad Svetlostima ne bi probijala iz
pomra~enosti – jer to je smisao ispoljenja.
***
Inkarnacija je Boànska Svest i Bi}e koji se ispoljavaju kroz telo. Ona

je mogu}a sa bilo koje ravni.
***
Sveprisutno kosmi~ko Boànsko je ono koje podràva delovanje

univerzuma; ako postoji Inkarnacija, ona ni najmanje ne umanjuje
kosmi~ko Prisustvo i kosmi~ko delovanje u tri ili trideset miliona
univerzuma.
***
Silaze}a Mo} (Avatar) bira svoje sopstveno mesto, telo, vreme za

ispoljenje.
***
Avatar je neophodan kada specijalni posao ima da se obavi i u krizama

evolucije. Avatar je naro~ito ispoljenje dok je ostatak vremena
Boànsko ono koje dela u okviru obi~nih ljudskih ograni~enja kao
Vibuti Vibhuti .
***
Avatarstvo bi imalo malo smisla kad ne bi bilo povezano sa

evolucijom. Hinduski niz od deset Avatara je i sam, dakle, parabola
evolucije. Prvo Avatar Riba, onda vodozemna ìvotinja izme|u kopna i
vode, onda kopnena ìvotinja, onda ôvek-Lav Avatar, koji
premo{}uje jaz izme|u ~oveka i ìvotinje, onda ~ovek kao patuljak,
mali i nerazvijen i fizi~ki, ali koji sadrì u sebi boànstvo i koji uzima
vlast nad postojanjem, onda radàsi~ni, satvi~ni, nirguna Avatari, koji
predvode ljudski razvoj od vitalnog radàsi~nog do satvi~nog umnog
~oveka i opet do prekoumnog nat~oveka. Kri{na, Buda i Kalki opisuju
poslednja tri stadijuma, stadijuma duhovnog razvoja – Kri{na otvara
mogu}nost za prekoum, Buda poku{ava da zapuca izvan do vrhovnog
oslobo|enja, ali je to oslobo|enje i dalje negativno, bez vra}anja na
Zemlju da se dovr{i pozitivno evolucija; Kalki treba da to ispravi
donose}i Kraljevstvo Boànskog na Zemlju, uni{tavaju}i
suprotstavljene sile Asura. Taj sled je upe~atljiv i nepogre{iv.
[to se ti~e ìvota izme|u Avatarskih ìvota, mora se imati na
umu da Kri{na govori o mnogim ìvotima u pro{losti, ne samo o
nekoliko vrhovnih, i drugo, da dok on govori o sebi kao o Boànskom,
u jednom odeljku on sebe opisuje kao Vibutija Vibhuti , vrsninam
vasudevah. Moèmo stoga da sa prili~nom sigurno{}u pretpostavimo
da se u mnogim ìvotima ispoljavao kao Vibuti, zakriljuju}i puniju
Boànsku Svest. Ako priznajemo da je cilj Avatarstva da predvodi
evoluciju, ovo je sasvim razumno, Boànsko koje se pojavljuje kao
Avatar u ve}im prelaznim stadijumima i kao Vibutiji da pomogne
manje prelaze.
***
Ono prekoumno oslobo|enje ne moè biti vrhovno ako postoji ne{to

izvan njega – ali postoji oslobo|enje ~ak i u vi{em Umu. Ali govore}i o
vrhovnom oslobo|enju naprosto sam uzeo Budisti~ko-Advaitisti~ko
gledi{te zdravo za gotovo i ispravljao ga govore}i da je to Nirvana-
gledi{te isuvi{e negativno. Kri{na je otvorio mogu}nost prekouma sa
njegove dve strane spoznaje, stati~ke i dinami~ke. Buda je poku{ao da
zapuca iz uma u Nirvanu u Svevi{njem, ba{ kao {to je u~inio [ankara
na drugi na~in posle njega. Obojica se slaù u preskakanju drugih
stadijuma i poku{avanju da se stigne do bezimenog i bezodli~nog
featureless Apsoluta. Kri{na je, s druge strane, vodio normalnim
tokom evolucije. Slede}i normalan korak nije bezodli~ni Apsolut, ve}
nadum. Smatram da je poku{avaju}i da probije preko, Buda poput
[ankare napravio gre{ku, teraju}i od sebe dinami~ku stranu
oslobo|enja. Stoga mora da do|e do ispravke od strane Kalkija.
Ja sam se, naravno, bavio desetoricom Avatara kao "parabolom
evolucije" i samo obja{njavao tuma~enje koje joj moèmo pripisati sa
te ta~ke gledi{ta. Nisam davao svoje sopstveno gledi{te na tu stvar.
Pisma o Jogi 355
***
Ne treba pridavati previ{e va`nosti detaljima u vezi Kalkija – oni su

pre simboli~ki nego li poku{aj da se proreknu detalji budu}e istorije.
Ono {to je izraèno je ne{to {to mora da do|e, ali je na to simboli~no
ukazano, ni{ta vi{e.
Isto tako, ne treba davati preveliku teìnu ta~nim ciframa o
Jugama u Purani. Ovde opet Kala i Juge ukazuju na uzastopne periode
na cikli~nom to~ku evolucije – savr{eno stanje, opadanje i raspad
uzastopnih doba ~ove~anstva, pra}enih novim ro|enjem – matemati~ki
prora~uni nisu bitan element. Argument o kraju Kali Juge koji je ve}
do{ao ili dolazi i novoj Satja Jugi koja dolazi je vrlo poznat i ima
mnogih koji su ga podràli.
***
Samo sam uzeo Puranski spisak Avatara i protuma~io ga kao parabolu

evolucije, kako bi se pokazalo da je ideja evolucije implicitna iza
teorije Avatarstva. [to se ti~e toga da li neko prihvata Budu kao
Avatara ili vi{e voli da stavlja druge na njegovo mesto (na nekim
listama Balaram zamenjuje Budu), to je stvar individualnog ose}aja.
Budisti~ke Jatake su legende o pro{lim inkarnacijama Bude, ~esto sa
u~enjem podrazumevanim u njima, i nisu deo Hindu sistema. Za
budiste Buda uop{te nije bio Avatar, on je bio du{a koja se pela
lestvicama duhovne revolucije dok nije dostigla krajnji stadijum
oslobo|enja – mada hinduski uticaj jeste naveo Budizam da razvije
ideju ve~nog Bude iznad, to nije bila univerzalna ili fundamentalna
Budisti~ka ideja. Da li je Boànsko u ispoljavanju svog Avatarstva
moglo da odabere da sledi liniju evolucije od najniè skale,
ispoljavaju}i se na svakoj skali kao Vibuti je pitanje opet na koje
odgovor nije neizbe`no odri~an. Ako prihvatimo evolutivnu ideju,
takva stvar moè imati svoje mesto.
Ako je buda podu~avao ne~em druga~ijem od Kri{ne to ne
spre~ava da njegov silazak bude neophodan u duhovnoj evoluciji.
Jedino je pitanje da li je poku{aj da se premere visine apsolutne
Nirvane kroz apsolutno negiranje kosmi~kog postojanja bio nuàn
korak ili ne, imaju}i u vidu ~injenicu da ~ovek moè na~initi poku{aj
da dostigne Najvi{e linijom neti neti kao i iti iti.
***
On Buda je potvrdio prakti~no ne{to nesaznatljivo koje je bilo Trajno

i Neispoljeno. Advaita ~ini to isto. Buda nikad nije rekao da je Avatar
Li~nog Boga ve} da je Buda. Hindusi su oni koji su od njega na~inili
Avatara. Da je Buda uop{te gledao na sebe kao na Avatara, to bi bilo
kao Avatar bezli~ne Istine.
***
Ne znam da je istorijski mogao biti bilo koji drugi Buda. Vai{nava

Purane su one, mislim, koje su postavile spisak Avatara, jer oni su svi
Avatari Vi{nua prema Puranama. Kona~no prihvatanje od strane svih
je do{lo kasnije nakon [ankare, nakon {to je budisti~ko-braminsko
sporenje prestalo da bude realnost. Neko vreme je postojala tendencija
da se stavlja Balaramovo ime umesto Budinog ili da se kaè da je Buda
bio Avatar Vi{nua, ali da je do{ao da zavede Asure. Na njega se
o~igledno cilja u pri~i o Majamohi u Vi{nu Purani.
***
Ako su Boànska Svest i Sila si{li i kroz li~nost koju nazivamo Budom
obavili veliki posao za svet, onda se Buda moè nazvati Avatarom –
tapasja i dolazak do znanja su samo jedan slu~aj u ispoljenju.
Ako je, s druge strane, Buda bio samo ljudsko bi}e poput mnogih
drugih koji su do{li do nekog znanja i propovedali ga, onda on nije bio
Avatar – jer takvih je bilo na hiljade i ne mogu svi oni biti Avatari.
***
Kri{na nije nadumna Svetlost. Silazak Kri{ne bi zna~io silazak

prekoumnog Boànstva koje priprema, mada ono samo nije to
zapravo, silazak naduma i Anande. Kri{na je Anandamaja; on
podràva evoluciju kroz prekoum vode}i ga ka Anandi.
***
ôvek moè biti poglavar duhovne organizacije ili Mesija neke religije
ili Avatar bez da u ovom ìvotu stigne do naduma i iznad.
Pisma o Jogi 357
***
Yuge yuge1 se moè koristiti u op{tem smislu, kao u engleskom "iz

doba u doba" i da se ne odnosi tehni~ki na jugu u uèm smislu prema
puranskom ra~unanju. Ali bahuni2 odi{e atmosferom toga da se odnosi
na vrlo brojne ìvote naro~ito kada se spari sa tava ca. U tom slu~aju
sva ta mnoga ro|enja ne bi mogla biti pune inkarnacije – mnoga su
mo`da bila samo Vibuti ro|enja nose}i nit od inkarnacije do
inkarnacije. O tome da ga je Ar|una pratio u svakom ro|enju od reda
ni{ta se ne kaè, ali ne bi bilo ba{ verovatno – ali u mnogim, naravno.
1
O svojim mnogim ro|enjima Kri{na kaè u Giti, sambhavami yuge yuge. Vidi
Gitu, poglavlje. IV, 8.
2
Bahuni me vyatitani janmani tava carjuna. Gita, poglavlje IV, 5.
***
Ali svako bi}e u novom ro|enju priprema novi um, ìvot i telo – u
protivnom Dòn Smit bi uvek bio Dòn Smit i ne bi imao {ansu da
bude Piju{a Kanti Go{. Naravno unutra postoje stare li~nosti koje
doprinose novom ìvotu – ali ja govorim o novoj vidljivoj li~nosti,
spolja{njem ~oveku, umnom, vitalnom, fizi~kom. Psihi~ko bi}e je ono
koje ~uva vezu od ro|enja do ro|enja i pravi sva ispoljenja iste osobe.
Stoga valja o~ekivati da bi Avatar trebalo da poprimi novu li~nost
svaki put, li~nost podesnu za nova vremena, posao, okruènje. Po
mom sopstvenom vi|enju stvari, me|utim, nova li~nost ima niz
Avatarskih ro|enja iza sebe, ro|enja u kojima se evolucija u
me|uvremenu pratila i potpomagala iz epohe u epohu.
***
Pretpostavljam da je tek nekolicina prepoznala njega Kri{nu kao

Avatara – svakako da to uop{te nije bilo op{te prepoznavanje. Me|u
tom nekolicinom izgleda da se oni koji su mu bili najbliì tu ne
ra~unaju – to su bili manje istaknuti ljudi kao Vidura itd.
***
Oni koji su bili sa Kri{nom su po izgledu bili ljudi poput drugih ljudi.
Oni su govorili i delovali me|usobno kao ljudi sa ljudima i o njima oni
koji su bili oko njih nisu mislili kao o bogovima. Samog Kri{nu je
ve}ina poznavala kao ~oveka – samo mali broj ga je oboàvao kao
Boànsko.
***
Avatar, grubo govore}i, je neko ko je svestan prisustva i mo}i

Boànskog ro|enih u njemu ili koje su si{le u njega i rukovode iznutra
njegovom voljom i ìvotom i delovanjem; on se ose}a poistove}en
iznutra sa ovom boànskom mo}i i prisustvom.
Za Vibutija se pretpostavlja da otelovljuje ne{to mo}i boànskog
i da mu je njom omogu}eno da deluje sa velikom silom u svetu, ali to
je sve {to je neophodno da ga na~ini Vibutijem: mo} moè biti veoma
velika, ali svest nije ona o uro|enoj ili o unutra prebivaju}oj
Boànskosti. Ovo je razlika koju moèmo da zaklju~imo iz Gite koja je
glavni autoritet na ovu temu. Ako sledimo ovu razliku, moèmo
pouzdano re}i iz onoga {to se o njima pri~a da se Rama i Kri{na mogu
prihvatiti kao Avatari; Buda figurira kao takav mada sa bezli~nijom
sve{}u Mo}i unutar sebe. Ramakri{na je izlagao istu svest kada je
govorio o Njemu koji je Rama i koji je Kri{na, a koji je u njemu. Ali
]ajtanjin slu~aj je osoben; jer prema pri~ama on se obi~no ose}ao i
izja{njavao kao bakta Kri{ne i ni{ta vi{e, ali u velikim trenucima je
ispoljavao Kri{nu, rastao svetlosno u umu i telu i bio sam Kri{na i
govorio i delovao kao Gospod. Njegovi savremenici videli su u njemu
Avatara Kri{ne, ispoljenje Boànske Ljubavi.
[ankara i Vivekananda su svakako bili Vibutiji; oni se ne mogu
ra~unati kao ne{to vi{e, mada su kao Vibutiji bili veoma veliki.
***
Nije mi namera bila ni u kolikoj meri da dovodim u pitanje ]ajtanjinu

poziciju kao Avatara Kri{ne i Boànske Ljubavi. Taj karakter ispoljenja
pojavljuje se vrlo jasno iz svih pri~a o njemu i ~ak, ako se ono {to se
govori o pojavi Kri{ne povremeno u njemu prihvati, ti izlivi rasko{i
Boànskog Bi}a su me|u najsjajnijim u pri~i o Avataru. [to se ti~e [ri
Ramakri{ne, ispoljenje u njemu nije bilo tako intenzivno, ve} puno
mnogostrukije i na sre}u ne moè biti sumnje o autenti~nosti o
detaljima u vezi njegovog govora i delovanja po{to su oni beleèni iz
dana u dan od strane tako kompetentnog posmatra~a kao {to je
Mahendranat Gupta. Ne bih ulazio u bilo kakvo pore|enje me|u tom
Pisma o Jogi 359
dvojicom velikih duhovnih li~nosti: obojica su izvr{ili izuzetan uticaj i

u~inili ne{to vrhovno u svojoj sopstvenoj sferi.
***
On Ramakri{na nikad nije napisao autobiografiju – ono {to je rekao

bilo je u razgovoru sa svojim u~enicima i drugima. On je svakako bio
podjednako Avatar koliko i Hrist ili ]ajtanja.
***
Muhamed bi li~no odbacio ideju da je Avatar, tako da moramo da

gledamo na njega kao na proroka, instrument, Vibutija. Hrist je
spoznao sebe kao Sina koji je jedno sa Ocem – on je stoga morao biti
amsavatara, delimi~na inkarnacija.
***
Ono {to je Leonardo da Vin~i drào u sebi bilo je celo novo doba
Evrope sa svojih puno strana. Ali tu nije bilo pitanja Avatarstva ili
svesti o silasku ili pritisku duhovnih sila. Misticizam nije bio deo
onoga onoga {to je on imao da ispolji.
II
Postoje dve stvari u pojavi Avatarstva, Boànska Svest i

instrumentalna li~nost. Boànska Svest je svemogu}a, ali je postavila
instrumentalnu li~nost u Prirodu pod uslovima Prirode i koristi je
prema pravilima igre – mada tako|e ponekad da bi promenila pravila
igre. Ako je Avatarstvo samo bljeskovito ~udo, onda ono za mene
nema nikakve koristi. Ako je ono koherentni deo ure|enja svemogu}eg
Boànskog u Prirodi, onda mogu da ga razumem i prihvatim.
***
Rekao sam da je Avatar onaj koji dolazi da otvori Put ~ove~anstvu ka

vi{oj svesti – ako niko ne moè da prati Put, onda je ili na{a koncepcija
te stvari, koja je tako|e i Hristova i Kri{nina i Budina tako|e, potpuno
pogre{na ili je ~itav ìvot i delovanje Avatara sasvim bez ploda.
Izgleda da X kaè da nema na~ina niti mogu}nosti pra}enja, da su
borbe i patnje Avatara nestvarne i da su sasvim kobajagi – nema
mogu}nosti borbe za onoga ko predstavlja Boànsko. Takva koncepcija
~ini besmislicom ~itavu ideju Avatarstva; onda nema razloga u njoj,
nema neophodnosti u njoj, nema smisla u njoj. Boànsko budu}i da je
svemo}no moè da uzdigne ljude bez da se gnjavi da silazi na Zemlju.
Jedino ako je to deo svetskog ure|enja da treba da preuzme na sebe
teret ~ove~anstva i otvori Put onda Avatarstvo ima ikakvog smisla.
***
Za Avatara se ne o~ekuje da deluje na ne-ljudski na~in – on poprima

ljudsko delovanje i koristi ljudske metode sa ljudskom sve{}u napred i
Boànskom iza. Kad ne bi, onda njegovo uzimanje ljudskog tela ne bi
imalo smisla i ne bi bilo nikome od koristi. On je isto tako mogao da
ostane gore i da obavi stvari odatle.
***
[to se ti~e Boànskog i ljudskog, to je tako|e te{ko}a koju je um

stvorio. Boànsko je tu u ljudskom, a ljudsko koje ispunjava i prema{a
svoje najvi{e te`nje i tendencije postaje Boànsko. To je ono {to va{a
depresija nije mogla da shvati – da kada Boànsko silazi, on uzima na
sebe teret ~ove~anstva kako bi ga nadma{ilo – on postaje ljudsko kako
bi pokazao ~ove~anstvu kako da postane Boànsko. Ali toga ne moè
biti ako je tu samo jedan slabi} bez ikakvog boànskog Prisustva
unutar ili boànske Sile iza sebe – on mora da bude jak kako bi stavio
svoju snagu u sve koji su spremni da je prime. Postoji stoga u njemu
dvostruki element – ljudski napred, Boànski iza – i to je ono {to daje
utisak neizmerljivosti na koju se vi àlite. Ako gledate samo na
ljudsko, gledaju}i samo spolja{njim okom i ako niste voljni ili spremni
da vidite bilo {ta drugo, vide}ete samo ljudsko bi}e – ako potraìte
Boànsko, prona}i}ete Boànsko.
***
Ta~no je da je nemogu}e ograni~enom ljudskom razumu da prosu|uje

put ili svrhu Boànskog – {to je put Beskona~nog koje se bavi
kona~nim.
Pisma o Jogi 361
***
Ne moète se nadati svojim umom da shvatite Boànsko i njegovo

delovanje, ve} rastom istinske i boànske svesti u vama. Kad bi
Boànsko otkrilo i razotkrilo samo sebe u svoj svojoj slavi, um bi
mogao da oseti Prisustvo, ali ne bi shvatio njegovo delovanje ili
njegovu prirodu. Upravo u meri va{e sopstvene spoznaje i ro|enjem i
rastom te ve}e svesti u vama }ete videti Boànsko i shvatiti njegovo
delovanje ~ak i iza njegovih ovozemaljskih maski.
***
Avatar ili Vibuti imaju znanje koje je neophodno za njihov rad, ne

moraju da imaju vi{e. Nije bilo apsolutno nikakvog razloga za{to bi
Buda trebalo da zna {ta se de{avalo u Rimu. Avatar ~ak ni ne ispoljava
svo Boànsko sveznanje i svemo}; on nije do{ao radi takvog
nepotrebnog razmetanja; sve to je iza njega ali nije ispred njegove
svesti. [to se ti~e Vibutija, Vibuti ne mora ~ak ni da zna da je on jedna
mo} Boànskog. Neki Vibutiji, kao na primer Julije Cezar, su bili
ateisti. Sam Buda nije verovao u li~nog Boga, samo u neko bezli~no i
neopisivo Trajno.
***
ôvekov na~in da obavlja stvari valjano je kroz jasnu umnu vezu; oni
vide stvari i obavljaju stvari umom i ono {to oni èle je umno i ljudsko
savr{enstvo. Kada misle o ispoljenju Boànskog, oni misle da to mora
biti izuzetno savr{enstvo u obavljanju obi~nih ljudskih stvari –
izuzetna poslovna sposobnost, politi~ka, pesni~ka ili umetni~ka
sposobnost, precizna memorija, bez pravljenja gre{aka, bez
doìvljavanja bilo kakvog poraza ili neuspeha. Ili u protivnom misle na
stvari koje nazivaju nadljudskim, kao {to je neuzimanje hrane ili
proricanje budu}nosti ili spavanje na ekserima ili njihovo gutanje. Sve
to nema nikakve veze sa ispoljavanjem Boànskog... Te ljudske ideje
su pogre{ne.
Boànsko dela u skladu sa drugom sve{}u, sve{}u Istine iznad i
Lile ispod, i Ono dela u skladu sa potrebom Lile, ne u skladu sa
~ovekovim idejama {ta bi Ono trebalo ili {ta ne bi trebalo da radi. To
je prva stvar koju ~ovek mora da shvati, u protivnom ne moè da
razume ni{ta o ispoljenju Boànskog.
***
Kad Boànsko ne bi bilo u su{tini svemo}no, onda ne bi mogao da

bude svemo}an nigde drugde – bilo u nadumnom ili ma gde drugde.
Zbog toga {to on bira da ograni~i ili odredi svoje postupke uslovima,
to ga ne ~ini ni{ta manje svemo}nim. Njegovo samoograni~enje je po
sebi ~in svemo}i...
Za{to bi Boànsko bilo vezano time da uspe u svim svojim
operacijama? [ta ako mu neuspeh vi{e odgovara i bolje sluì kona~noj
svrsi? Kako su to krute primitivne zamisli o Boànskom!
Izvesni uslovi su uspostavljeni za igru i sve dok ti uslovi ostaju
nepromenjeni izvesne stvari ne bivaju obavljene – tako da mi kaèmo
da su nemogu}e, ne mogu se obaviti. Ako se uslovi promene onda te
iste stvari bivaju obavljene ili barem postaju zakonite – dozvoljene,
legalne prema takozvanim zakonima Prirode, i onda kaèmo da se
mogu obaviti. Boànsko tako|e deluje u skladu sa uslovima igre. On
moè da ih promeni, ali mora da ih promeni prvo, ne da nastavlja,
odràvaju}i uslove, da dela kroz niz ~uda.
***
Ako su Avatari la`njaci, oni nemaju nikavu vrednost za druge niti bilo
kakav istinski efekat, Avatarstvo postaje savr{eno iracionalno i
nestvarno i besmisleno. Boànsko ne mora da pati ili da se bori za
sebe; ako on preuzme te stvari, to je da bi poneo breme sveta i
pomogao svetu i ljudima; a ako patnje i borbe treba da budu od bilo
kakve koristi, moraju biti stvarne. La`njak ili la`nost ne mogu da
pomognu. Oni moraju biti podjednako stvarni koliko i borbe i patnje
samih ljudi – Boànsko ih nosi i istovremeno pokazuje izlaz iz njih. U
protivnom, njegovo preuzimanje ljudske prirode nema nikakvog
smisla i nikakve koristi i nikakve vrednosti. Kakva je svrha od
priznavanja Avatarstva ako mu oduzmete sav smisao?
***
Ako je va{ argument da su ìvotni postupci, napori Avatara (npr.

Ramini, Kri{nini) nestvarni zato {to je boànsko tu i zna da je sve
Maja, u ~oveku tako|e postoji sopstvo, duh koji je besmrtan,
nedotaknut, boànski; moète re}i da su ~ovekove patnje i neznanje
Pisma o Jogi 363
samo prenemaganje, la`ni, nestvarni. Ali ako ih ~ovek ose}a kao

stvarne i ako Avatar ose}a da su njegov rad i te{ko}e stvarni?
Ako postojanje Boànskosti nema prakti~nog efekta, kakva je
korist od teoretskog dopu{tanja? Ispoljenje Boànskog u Avataru je od
pomo}i ~oveku zato {to mu pomaè da otkrije svoju sopstvenu
boànskost i da na|e put da je spozna. Ako je razlika toliko velika da
~ove~anstvo svojom samom prirodom spre~ava svaku mogu}nost
pra}enja puta kojeg otvara Avatar, to zna~i tek da nema boànskosti u
~oveku koja moè da odgovori Boànskosti u Avataru.
***
Ponavljam, Boànsko kada preuzme teret ovozemaljske prirode, uzima

ga potpuno, iskreno i bez bilo kakvih ma|ioni~arskih trikova ili
prenemaganja. Ako on ima ne{to iz sebe {to se stalno pojavljuje izvan
prekriva~a, to je ista stvar u su{tini, ~ak i ako je ve}a u meri, koja je iza
drugih – i upravo da bi to probudio on je tu...
Psihi~ko bi}e ~ini to isto za sve koji su namenjeni duhovnom
putu – ljudi ne moraju da budu izuzetna bi}a da bi ga sledili. To je
gre{ka koju ~inite – da drvite o veli~ini kao da samo veliki mogu biti
duhovni.
***
Prili~no sam zbunjen va{om osudom Rame. Kukavi~luk je poslednja

stvar za koju bi se mogao optuìti Valmikijev Rama; on je uvek
smatran za ratnika i "marsove rase" Indije su oni koji su od njega
na~inili svog boga. Valmiki ga svuda slika kao velikog ratnika. Njegovo
kor{}enje izvrdavanja protiv ispodljudskog neprijatelja ne dokazuje
suprotno – jer to je oduvek ono kako je ljudsko (~ak i veliki ratnici i
lovci) postupalo prema ispodljudskom. Mislim da je Madusudan taj
koji je pomra~io Valmikijevog junaka u o~ima Bengalaca i pretvorio ga
u sirotu marionetu, ali to nije autenti~ni Rama koji je, nek kaè ko {ta
ho}e, bio velika epska figura – Avatar ili ne Avatar. [to se ti~e
konvencionalne moralnosti, sva moralnost je jedna konvencija – ~ovek
ne moè da ìvi bez konvencija, umnih i moralnih, u protivnom se
ose}a izgubljenim u valjaju}em moru anarhi~nih sila vitalne Prirode.
âk i Rasel-i i Bernard [o-ovi mogu samo da zavr{e time {to }e
postaviti drugi niz konvencija na mesto onih koje su poobarali. Jedino
uzdizanjem iznad uma ~ovek moè zaista da ode izvan konvencija –
Kri{na je bio u stanju da to uradi zato {to on nije bio umno ljudsko
bi}e ve} nadumno boànstvo koje dela slobodno iz ve}e svesti od
~ovekove. Rama nije bio to, on je bio Avatar satvi~nog uma – uman,
emocionalan, moralan – i on je sledio Darmu tog doba i rase. To ga
moè za vas ~initi po temperamentu srodnim Gandiju i obratno; ali
kao {to Gandijevo temperamentno uzmicanje od Kri{ne ne dokazuje
da Kri{na nije bio Avatar, tako ni va{e temperamentno uzmicanje od
Rame ne uspostavlja tvrdnju da on nije bio Avatar. Me|utim, moja
glavna poenta }e biti da Avatarstvo uop{te ne zavisi od ovakvih
pitanja, ve} ima drugu osnovu, smisao i svrhu.
***
Nemam nameru da ulazim u vrhovnu odbranu Rame – samo sam u{ao

u pitanja o Baliju itd. zato {to se ona obi~no koriste danas da ga
omalovaè kao veliku li~nost na uobi~ajenom nivou. Ali sa ta~ke
gledi{ta Avatarstva ne bih ni{ta vi{e razmi{ljao o odbrani njegovog
moralnog savr{enstva prema savremenim standardima nego {to bih
razmi{ljao o odbrani Napoleona ili Cezara protiv moralista ili
demokratskih kriti~ara ili podrugljivaca kako bih dokazao da su oni
bili Vibutiji. Vibuti, Avatar su termini koji imaju svoj sopstveni smisao i
opseg, i ne ti~e ih se moralnost ili nemoralnost, savr{enstvo ili
nesavr{enstvo prema malim ljudskim standardima ili postavljanje
primera ljudima ili pokazivanje novih moralnih stavova ili davanje
novih duhovnih u~enja. To se moè ili ne mora u~initi, ali to uop{te
nije su{tina stvari.
Tako|e, ne smatram va{ metod bavljenja ljudskom li~no{}u
Rame ispravnim. Ona mora da se uzme kao celina u postavci koju je
Valmiki dao (ne da se tretira kao da je to pri~a o savremenom ~oveku)
i sa zna~ajem koju je dao li~nosti, delima i radu svog junaka. Ako se to
izvu~e iz svog okruènja i analizira pod skalpelom savremenog eti~kog
uma, to gubi svoj zna~aj smesta. Kri{na tako tretiran postaje {valer~ina
i varalica koji je nesumnjivo uradio velike stvari u politici – ali isto je i
Rama u ratu. Ahil i Odisej izvu~eni iz svog okruènja postaju – jedan,
besni egoisti~ki divljak, a ovaj drugi, okrutni i lukavi divljak. Smatram
sebe du`nim da u|em u duh, zna~aj, atmosferu Mahabarate, Ilijade,
Ramajane i da se poistovetim sa duhom njihovog vremena pre nego
{to budem mogao da osetim {ta su njihovi junaci bili po sebi odvojeno
od detalja njihovog spolja{njeg delovanja.
Pisma o Jogi 365
[to se ti~e Avatarstva, prihvatam ga za Ramu zato {to on

popunjava mesto u {emi – i ~ini mi se da ga popunjava ispravno – i
zato {to kada ~itam Ramajanu ose}am veliki boànski polet koji
prepoznajem i koji ~ini od njene pri~e – mada ona izgleda kao puka
bajka – parabolu o velikom kriti~nom prelaznom doga|aju koji se
dogodio u zemaljskoj evoluciji i daje li~nosti i delovanju glavnog lika
zna~aj velike tipi~ne kosmi~ke vrste koji ovi postupci ne bi imali da ih
je u~inio drugi ~ovek u drugoj {emi doga|aja. Avatar nije obavezan da
~ini izuzetna dela, ali je obavezan da da svojim postupcima ili svom
radu ili onom {to on jeste – bilo ~emu od ovoga ili svemu – zna~aj i
efektivnu mo} koji su deo ne~eg su{tinskog {to ima da se uradi za
istoriju Zemlje i njenih rasa.
Svejedno, ako bilo ko ne vidi kao ja i èli da izbaci Ramu sa
njegovog mesta, nemam primedbu – nemam naro~itu pristrasnost
prema Rami – pod uslovom da se ubaci neko drugi ko moè dostojno
da popuni jaz koji njegovo odsustvo ostavlja. Neko je bio tu,
Valmikijev Rama ili neki drugi Rama ili neko ko nije Rama.
Tako|e ne mislim da ja priznajem valjanost va{ih primedaba o
Rami, ~ak i kada se uzmu kao parcijalna kritika, ve} da za to danas
nemam vremena. Ostajem pri svom stanovi{tu o ubijanju Balija i
progonstvu Site uprkos Balijevoj prvobitnoj primedbi na proceduru,
kasnije povu~enoj, i uprkos mi{ljenju Raminih ro|aka, nu`no sa ta~ke
gledi{ta anti~ke darme – ne sa ta~ke gledi{ta bilo kakvog univerzalnog
moralnog standarda – koji, osim toga, i ne postoji, po{to se standard
menja u zavisnosti od klime ili doba.
***
Ne, svakako ne – Avatar nije uop{te obavezan da bude duhovni prorok

– on zapravo nikad i nije samo prorok, on je realizator, ustanovitelj –
ne samo spolja{njih stvari, mada on realizuje ne{to i u spolja{njem
tako|e, ve}, kao {to sam rekao, ne~eg su{tinskog i radikalnog
potrebnog za zemaljsku evoluciju koja je evolucija otelovljenog duha
kroz uzastopne stadijume prema Boànskom. Uop{te nije bio Ramin
posao da uspostavlja duhovni stadijum te evolucije – tako da se on
uop{te nije brinuo oko toga. Njegov posao je bio da uni{ti Ravanu i da
uspostavi Rama-ra|ju Rama-rajya – drugim re~ima, da u~vrsti za
budu}nost mogu}nost poretka svojstvenog satvi~kom civilizovanom
ljudskom bi}u koje vodi svoj ìvot razumom, finijim emocijama,
moralno{}u, ili barem moralnim idealima, kao {to su istina,
poslu{nost, saradnja i sklad, ose}aj za doma}i i javni poredak – da
uspostavi ovo u svetu jo{ uvek okupiranom anarhi~nim silama,
@ivotinjskim umom i mo}ima vitalnog Ega koji od svog sopstvenog
zadovoljenja ~ini pravilo ìvota, drugim re~ima Vanarom i Rak{asom.
Ovo je smisao Rame i njegovog ìvotnog dela i prema tome da li je ovo
ispunio ili nije o njemu se mora suditi kao o Avataru ili ne Avataru.
Nije bio njegov posao da igra komediju vitezovskog K{atrije sa
zastra{uju}om brutalnom zveri koja je bio Bali, njegov posao je bio da
ga ubije i da dovede @ivotinju pod svoju kontrolu. Njegov posao je bio
da bude ne nu`no savr{en, ve} u velikoj meri reprezentativan satvi~ki
ôvek, verni mu` i zaljubljeni, poslu{ni sin pun ljubavi, ne`ni i
savr{eni brat, otac, prijatelj – on je prijatelj svim vrstama ljudi, prijatelj
otpadnika Guhake, prijatelj vo|a @ivotinja, Sugrive, Hanumana,
prijatelj le{inara \atajua, prijatelj ~ak i Rak{ase Vibi{ane. Sve to je on
bio na briljantan, upe~atljiv, ali iznad svega spontan i neizbeàn na~in,
ne sa forsiranjem te note ili poput Hari{~andre ili [ivi, ve} sa izvesnom
skladnom potpuno{}u. Ali najvi{e od svega, njegov posao je bio da
tipizira i uspostavi stvari od kojih su dru{tvena ideja i njena stabilnost
zavisili, istinu i ~ast, ose}aj za Darmu, javni duh i ose}aj za poredak.
Za ovo prvo, za istinu i ~ast, mnogo vi{e od svoje bratske ljubavi i
poslu{nosti svom ocu – mada i to – on je `rtvovao svoja li~na prava,
kao izabranik od strane Kralja i skup{tine, i ~etrnaest od najboljih
godina svoga ìvota, i oti{ao u izgnanstvo u {umu. Za svoj javni duh i
svoj ose}aj javnog poretka (velika i vrhovna gra|anska vrlina u o~ima
drevnih indijaca, grka, rimljana, jer u to vreme odràvanje ure|ene
zajednice, ne razdvojenog razvoja i zadovoljenja pojedinca bila je
nu`na potreba ljudske evolucije) on je `rtvovao svoju sopstvenu sre}u
i doma}inski ìvot i sre}u Site. U tome on je bio izjedna~en sa
moralnim ose}ajem svih anti~kih rasa, mada u raskolu sa kasnijom
romanti~nom inidividualisti~kom sentimentalnom moralno{}u
savremenog ~oveka koji moè da priu{ti da ima manje strogu
moralnost smo zato {to su ljudi iz davnina `rtvovali individualno kako
bi svet u~inili bezbednim za duh dru{tvenog poretka. Na kraju, Ramin
posao je bio da na~ini svet bezbednim za ideal satvi~kog ljudskog bi}a
uni{tavanjem vladavine Ravane, Rak{asa-napasti. Sve ovo je on u~inio
sa takvim boànskim poletom u svojoj li~nosti i delovanju da je
njegova figura utisnuta vi{e od dva milenijuma u umu indijske kulture,
i ono za {ta je on stajao dominiralo je razumom i idealizuju}im umom
~oveka u svim zemljama, i uprkos stalnom revoltu ljudskog vitala,
verovatno je da }e nastaviti da to ~ini dok ne iznikne neki ve}i ideal. I
Pisma o Jogi 367
vi kaète uprkos svemu ovome da on nije bio Avatar? Ako ho}ete – ali
u svakom slu~aju on stoji me|u nekolicinom najve}ih Vibutija. Moète
ga skinuti sa trona sada – jer ~ovek vi{e nije zadovoljan satvi~kim
idealom i traga za ne~im vi{e – ali njegov rad i smisao ostaju utisnuti
na pro{lost zemljine evoluiraju}e rase. Kada sam govorio o jazu koji bi
ostavilo njegovo odsustvo, nisam mislio na jaz me|u prorocima i
intelektualcima, ve} jaz u {emi Avatarstva – bio je neko ko je bio
Avatar satvi~kog ôveka, kao {to je Kri{na bio Avatar nadumnog
Nat~oveka – ne vidim nikog drugog sem Rame ko moè da popuni to
mesto. Duhovni u~itelji i proroci (tako|e i intelektualci, nau~nici,
umetnici, pesnici, itd.) – oni su u najboljem slu~aju Vibutiji, ali oni
nisu Avatari. Jer u tom slu~aju svi osniva~i religija bi bili Avatari –
Dòzef Smit (mislim da se tako zove) od Mormona, Sveti Franjo
Asi{ki, Kalvin, Lojola i gomila drugih, kao i Hrist, ]ajtanja i
Ramakri{na.
O veri, ~udima, Bi|oj Gosvamiju, drugom prilikom. @eleo sam da
kaèm jo{ ovoliko o Rami – {to je i dalje samo nagove{taj i nije stvar
koju sam èleo da napi{em o op{tem principu Avatarstva.
Niti, mogao bih da dodam, je to potpuna i vrhovna odbrana
Rame. Za to bih morao da pi{em o tome {ta je pri~a Ramajane zna~ila,
da uvaìm Valmikijevo predstavljanje njegovih glavnih likova (niko od
njih nije {ablonski primer, ve} veliki ljudi i ène sa nedostacima i
vrlinama ljudske prirode, kao {to su svi ljudi, ~ak i oni najve}i), i da
pokaèm tako|e kako je Boànstvo, koje je bilo iza frontalne i
instrumentalne li~nosti koju zovemo Rama, odradilo svaki incident
njegovog ìvota kao neophodan korak u onome {to je moralo da se
obavi. [to se ti~e uplakanog Rame, na to sam odgovorio u svom
drugom nedovr{enom pismu. Vi name}ete hladniji i ~vr{}i severnja~ki
ideal ju`nja~kom temperamentu koji je gledao na izraàvanje emocija,
ne na njihovo potiskivanje, kao na vrlinu. Obratite pa`nju na jecanje i
oplakivanje Ahila, Odiseja i drugih velikih junaka, Persijskih i Indijskih
– ovih potonjih naro~ito kao ljubavnika.
***
Za{to Rama ne bi imao kamu (kama – poùda) kao i premu (prema –

ljubav)? Za njih se pretpostavljalo da idu zajedno kao izme|u muà i
ène u drevnoj Indiji. Postupci Rame u Sitinoj viraha-i su usled
Valmikijeve pesni~ke ideje, koja je tako|e bila i Kalidasina i svih
drugih u tim dalekim vremenima, o tome kako jedan kompletan
ljubavnik treba da se pona{a u takvoj nevolji. Da li se stvarni Rama
baktao s time da sve to uradi je druga stvar.
[to se ti~e nesvesnog Avatara, za{to da ne? Vai{nave smatraju za
]ajtanju da je bio Avatar, pa ipak, on je bio svestan Boànstva koje je
iza samo kada je Boànstvo dolazilo napred i zaposedalo ga u retkim
prilikama. Hrist je rekao: "Ja i moj otac smo jedno", ali je uvek govorio
i pona{ao se kao da postoji razlika. Ramakri{nin raniji period je bio
kao u nekoga ko traga za Bogom, ne svestan isprva svoje istovetnosti.
Ovo su osvedo~eni religijski Avatari koji treba da su svesniji nego
~ovek od akcije kao {to je Rama. A pretpostavivi{i punu i trajnu svest,
za{to bi Avatar objavljivao sebe osim u retkim prilikama nekakvom
Ar|uni ili nekolicini bakti ili u~enika? Na drugima je bilo da otkriju {ta
je on; mada on ne pori~e kada drugi govore o njemu kao o Tome, on
ne govori uvek i mo`da ne}e nikad re}i, ili samo u trenucima poput
onog iz Gite, "Ja sam On."
***
Nema vremena za pun odgovor na va{e obnovljene opaske o Rami

no}as. Vi ste zaintrigirani samo zato {to se drìte savremenog
standarda, savremenih {tapova za merenje moralnog i duhovnog
savr{enstva (uvedenih od strane Silija i Bankima Seely, Bankim ) za
Avatara – dok ja polazim sa sasvim drugog stanovi{ta i odlu~no
odbacujem ove standardne ljudske mere. Drevni Avatari osim Bude
nisu bili ni standardi savr{enstva ni duhovni u~itelji uprkos Giti koja je
izgovorena, kaè Kri{na, u trenutku nadnormalne svesti koju je
izgubio odmah nakon toga. Oni su bili, ako mogu tako da kaèm,
predstavnici kosmi~kih ljudi koji su bili instrumenti boànske
Intervencije za fiksiranje odre|enih stvari u evoluciji zemaljske rase.
Drìm se toga i odbijam da se pot~inim u ovoj raspravi ma kom
drugom standardu kakvom god.
Nisam priznao da je Rama bio slepi Avatar, ve} sam vam
ponudio dve alternative, od kojih ova druga predstavlja moje pravo
gledi{te zasnovano na utisku koji je na mene ostavila Ramajana da je
Rama znao vrlo dobro, ali da je odbijao da vodi pri~u o tome – budu}i
da je njegov posao bio ne da razotkrije Boànsko ve} da uspostavi
umnog, moralnog i emocionalnog ~oveka (ne da ga stvori, jer je on
ve} postojao tamo) na Zemlji nasuprot @ivotinjskim i Rak{asa silama.
Moj argument o ]ajtanji (koji je najve}i deo vremena za svoju
sopstvenu spolja{nju svest bio prvo pandit a onda bakta, ali samo
Pisma o Jogi 369
povremeno Boànsko samo) je savr{eno racionalan i logi~an, ako

sledite moju liniju i ne insistirate na visokoj specifi~no duhovnoj svesti
za Avatara. Ista}i }u {ta pod tim mislim u slede}em.
Pod satvi~nim ~ovekom ne podrazumevam moralnog ili uvek
samokontrolisanog pojedinca, ve} prevashodno umnog (za razliku od
vitalnog ili tek fizi~kog ~oveka) koji ima radàsi~ne emocije i strasti,
ali ìvi prevashodno u skladu sa svojim umom i njegovom voljom i
idejama. Ne postoji takva stvar, pretpostavljam, kao ~isto satvi~ni
~ovek – po{to tri gune idu uvek skupa u stanju nestabilne ravnoteè –
ve} je prevashodno satvi~ni ~ovek ono {to sam opisao. Moj utisak o
Rami od Valmikija je takav – sasvim je druga~iji od va{eg. Bojim se da
je va{a slika o njemu savim izvan fokusa – vi bri{ete glavne crte
karaktera, umanjujete ili bri{ete sva svetla kojima je Valmiki dao toliko
vrednosti i istaknutosti i ~eki}ate stalno po nekim detaljima i nekim
delovima senke koje pretvarate u ve}i deo Rame. To je ono {to rade
karikaturisti – ali karikirani lik nije pravi lik.
Usput, satvi~ni ~ovek moè da ima jake strasti i jaku ljutnju – i
kad pusti s lanca ovo drugo, normalno zlo~estog ~oveka nema ni od
korova. Pogledajte Hristove izlive besa, ]ajtanjino ogor~enje – i op{te
dokaze iskustva i psihologije na tu temu.
Crta Rame koju vi dajete kao o nerazvijenom ~oveku, dakle,
njegova odlu~na spontana akcija u skladu sa voljom i idejom koje mu
do|u, je crta kosmi~kog ~oveka i mnogih Vibutija, ljudi od akcije
velikog Cezarovskog ili Napoleonovskog tipa.
Kada sam rekao "Za{to ne nesvesni Avatar?" uzimo sam va{u
izjavu (ne moju) da je Rama bio nesvestan i kako bi mogao postojati
nesvestan Avatar. Moje sopstveno gledi{te je da Rama nije bio slep, ne
nesvestan svog Avatarstva, samo nekomunikativan u vezi njega. Ali
sam rekao da ~ak i ako uzmemo da je va{a izjava ta~na, primedba nije
nepremostiva. Dao sam primer ]ajtanje i ostalih, zato {to ~injenice tu
jedva da su sporne. ]ajtanja je u prvom delu svog ìvota bio naprosto
Nimai Pandit i nije imao svest od tome da je bilo {ta drugo sem toga.
Onda je imao preobra}anje i postao je bakta ]ajtanja. Ovaj bakta
povremeno je izgledao zaposednut prisustvom Kri{ne, znao je sebe kao
Kri{nu, govorio, kretao se i pojavljivao se sa svetlo{}u Boànstva –
niko oko njega nije mogao da o njemu misli ili da ga vidi kao bilo {ta
drugo kada je bio u tom uzvi{enom i preobraènom stanju. Ali iz toga
je padao nazad u obi~nu svest bakte i, kako sam ~itao u njegovoj
biografiji, odbijao da smatra sebe za i{ta vi{e. Ovo su, mislim,
~injenice. Dakle, {ta onda one ozna~avaju? Da li je on isprva bio samo
Nimai Pandit? Sasvim je mogu}e zamisliti da je bilo tako i da se
silazak Boànstva u njega jedino desio nakon njegovog preobra}anja i
duhovne promene. Ali tako|e kasnije kada je bio u svojoj normalnoj
bakta-svesti, zar vi{e nije bio Avatar? Avatarstvo u prekidima? Kri{na
koji silazi da navrati popodne u ]ajtanju i onda odlazi gore opet dok
ne do|e vreme za slede}u posetu? Nalazim da je te{ko da se poveruje
u ovu pojavu. Racionalno obja{njenje je da u pojavi Avatarstva postoji
Svest iza, isprva zakriljena ili ponekad mo`da upola zakriljena, {to je
svest Boànstva, i frontalna svest, ljudska ili prividno ljudska ili, u
svakom slu~aju, sa svim izgledom zemaljskosti {to je instrumentalna
li~nost. U tom slu~aju, mogu}e je da je tajna Svest bila sve vreme tu,
ali je ~ekala da se ispolji do momenta nakon preobra}anja i ispoljavala
se u prekidima zato {to je glavni posao ]ajtanjin bio da uspostavi tip
duhovne i psihi~ke bakti i ljubavi u emocionalnom vitalnom delu
~oveka, pripremaju}i vital u nama na taj na~in da se okrene ka
Boànskom – u svakom slu~aju, da u~vrsti tu mogu}nost u zemaljskoj
prirodi. Nije da nije bilo emocionalnog tipa bakti ranije; ali njena
potpunost, élan, ushi}enje vitala u njoj nikad se nisu ispoljili kao {to su
se ispoljili u ]ajtanji. Ali za taj posao ne bi bilo dovoljno da je on uvek
bio u Kri{na svesti; on bi bio Gospod kome bi svi davali bakti, ali ne
vrhovni primer boànskog ekstati~nog bakte. Ali ipak povremeno
ispoljenje pokazivalo je ko je on bio i istovremeno svedo~ilo misti~kom
zakonu Imanencije.
Voilà – za ]ajtanju. Ali, da je ]ajtanja, frontalna svest,
instrumentalna li~nost, bio sve vreme Avatar, a ipak da je osim u
svojim najvi{im momentima bio nesvestan toga i ~ak da je to poricao,
to, kad bi se malo dalje poguralo, bi uspostavilo mogu}nost onoga {to
vi nazivate nesvesnim Avatarom, {to }e re}i, onog u kome zakriljena
svest mo`da ne bi istupila napred, ve} bi uvek pokretala
instrumentalnu li~nost od pozadi. Frontalna svest bi mogla biti svesna
u unutra{njim delovima svog bi}a da je ona samo instrument ne~eg
Boànskog koje je njeno pravo Ja, ali bi spolja mislila, govorila i
pona{ala se kao da je samo ljudsko bi}e koje radi zadati posao sa
naro~itom mo}i i rasko{i. Da li je postojao takav Avatar ili ne je druga
stvar, ali logi~ki to je mogu}e.
***
Pitanje je bilo zar se ne smeju izvesna savr{enstva zahtevati od

Boànskog Ispoljenja {to se meni ~inilo sasvim nebitnim za stvarnost.
Pisma o Jogi 371
Iznosim dva predloga koji mi se ~ine neizostavnim osim ukoliko

ne}emo da izokrenemo svo duhovno znanje u korist savremenih
evropskih ideja o stvarima: prvo, Boànsko Ispoljenje, ~ak i kada se
ispoljava na umne i ljudske na~ine, ima iza sebe svest ve}u od uma i
ne vezanu sitni~avim umnim i moralnim konvencijama ove vrlo
neznala~ke ljudske rase – tako da nametati ove standarde Boànskom
zna~i poku{avati da se uradi ono {to je nerazumno i nemogu}e. Drugo,
ove Boànske Svesti iza prividne li~nosti se ti~u samo dve stvari na
fundamentalan na~in – istina iznad i ovde ispod Lila i svrha
inkarnacije ili ispoljenja, i ona obavlja ono {to je neophodno za to na
na~in na koji njena svest ve}a od ljudske vidi da je neophodan i
nameravan na~in. Ali ne shvatam kako sve to moè da me spre~i od
odgovaranja na umna pitanja. U mom sopstvenom prikazu, ako je
neophodno za boànsku svrhu, to mora da se u~ini. [ri Ramakri{na je
li~no odgovorio na hiljade pitanja, verujem. Ali odgovori moraju biti
takvi kakve je on dao i kakve ja poku{avam da dam, odgovori iz vi{eg
duhovnog iskustva, iz dubljeg izvora znanja, a ne opse`na pisanija
logi~kog intelekta koji poku{ava da koordini{e svoje neznanje. Jo{
manje moè biti sme{tanja boànske istine pred sud intelekta da ga
osudi ili odobri taj autoritet – jer taj autoritet ovde nema dovoljnu
jurisdikciju ili kompetentnost.
***
Na {ta mislite pod poùdom? Avatari mogu biti oènjeni i da imaju

decu, a to nije mogu}e bez seksa; oni mogu imati prijateljstva,
neprijateljstva, porodi~na ose}anja itd., itd. – to su vitalne stvari.
Mislim da ste vi pod utiskom da Avatar mora da bude svetac ili jogi.
***
U jogi ne stremimo za veli~inom. To nije pitanje [ri Kri{ninih u~enika

ve} zemaljske svesti. Rama je bio umni ~ovek, nema dodira
prekoumne svesti (dikrektnog) u bilo ~emu {to je rekao ili u~inio, ali
ono {to je u~inio bilo je sa veli~inom Avatara. Ali od tada je bilo ljudi
koji jesu ìveli u dodiru sa ravnima iznad uma – vi{im umom,
prosvetljenim umom, intuicijom. Ne dolazi u obzir da se pitamo da li
su oni bili "ve}i" od Rame; oni su mogli biti manje "veliki", ali su bili u
stanju da ìve sa nove ravni svesti. A Kri{nino otvaranje prekouma
svakako je omogu}ilo da se na~ini poku{aj dovo|enja naduma na
Zemlju.
***
Oko toga ve}i ili manji, jedna poenta. Da li je kapetan Dòn Higins sa
S. S. Mauritanije ve}i ~ovek od Kristofera Kolumba zato {to moè da
stigne do Amerike bez problema za nekoliko dana? Da li je diplomac
sa univerziteta filozofije ve}i od Platona zato {to on moè da rezonuje
o problemima i sistemima koji Platonu nikad nisu pali na pamet? Ne,
jedino je ~ove~anstvo steklo ve}u nau~nu mo} koju bilo koji dobar
moreplovac moè da upotrebi ili {ire intelektualno znanje koje bilo ko
sa filozofskom obukom moè da upotrebi. Re}i }ete da ve}a nau~na
mo} i {ire znanje nisu promena svesti. Vrlo dobro, ali postoje Rama i
Ramakri{na. Rama je govorio uvek iz misle}e inteligencije,
zajedni~kog vlasni{tva razvijenih ljudi; Ramakri{na stalno iz hitre i
svetlosne duhovne intuicije. Moète li mi re}i koji je ve}i? Avatar kojeg
priznaje cela Indija? Ili svetac i jogi kojeg su priznali kao Avatara samo
njegovi u~enici i neki drugi koji su ih sledili?
***
On Buda je imao mo}niji vital od Ramakri{ninog, ogromnu volju i

nesalomiv misaoni um. Da je vodio obi~an ìvot bio bi veliki
organizator, osvaja~ i stvaralac. Ako se ~ovek uzdigne na vi{u ravan
svesti, ne sledi nu`no da }e biti ve}i ~ovek od akcije ili ve}i stvaralac.
ôvek moè da se uzdigne do duhovnih ravni nadahnu}a o kojima
[ekspir nije ni sanjao, a da opet ne bude tako veliki pesni~ki stvaralac
kao [ekspir. "Veli~ina" nije predmet duhovnog ostvarenja ni{ta vi{e od
slave ili uspeha u svetu – po ~emu su ove stvari standard duhovnog
ostvarenja?
***
Odgovor na pitanje zavisi od toga koji zna~aj pridajemo duhovnom

iskustvu i podacima sa drugih ravni svesti, druk~ijih od fizi~ke, kao i
od prirode odnosa izme|u kosmi~ke svesti i pojedina~ne i kolektivne
svesti ~oveka. Sa ta~ke gledi{ta duhovne i okultne Istine, ono {to se
uobli~ava u svesti ~oveka je odraz i naro~ita vrsta formacije, u
problemati~nom mediju, stvari mnogo ve}ih u njihovoj svetlosti, mo}i i
Pisma o Jogi 373
lepoti ili u njihovoj sili i opsegu koje su mu do{le iz kosmi~ke svesti od

koje je ~ovek jedan ograni~en i, u svom sada{njem stanju evolucije, jo{
uvek neznala~ki deo. Svo ovo obja{njavanje o duhu rase, o svesti
nacije koja stvara Bogove i njihove oblike je veoma parcijalna, donekle
povr{na i po sebi obmanjuju}a istina. ôvekov um nije izvorni tvorac,
on je posrednik; da bi po~eo da stvara mora da primi po~etno
"nadahnu}e", prenos ili sugestiju iz kosmi~ke svesti i sa tim radi ono
{to moè. Bog jeste, ali ~ovekove koncepcije o Bogu su odrazi u
njegovom sopstvenom mentalitetu, ponekad Boànskog, ponekad
drugih Bi}a i Mo}i i oni su ono {to njegov mentalitet moè da na~ini
od sugestija koje mu dolaze, generalno veoma parcijalnih i
nesavr{enih sve dok su i dalje umne, sve dok on ne stigne do vi{eg i
istinskijeg, duhovnog ili misti~kog znanja. Bogovi ve} postoje, njih nije
stvorio ~ovek, ~ak iako zbilja izgleda da ih on osmi{lja prema svom
sopstvenom liku; – u osnovi, on formuli{e najbolje {to moè ono istine
o njima {to prima od kosmi~ke Stvarnosti. Umetnik ili bakta mogu
imati viziju Bogova i ona se moè u~vrstiti i uop{titi u svesti rase i u
tom smislu moè biti ta~no da ~ovek daje njihove oblike Bogovima; ali
on ne izmi{lja ove oblike, on beleì ono {to vidi; oblici koje daje su
dati njemu. U "konvencionalnom" obliku Kri{ne ljudi su otelovili ono
{to su mogli da vide od njegove ve~ne lepote, i ono {to su videli moè
biti ta~no kao i prelepo, ono prenosi ne{to od oblika, ali je prili~no
izvesno da ako postoji ve~ni oblik te ve~ne lepote, on je hiljadu puta
lep{i nego ono {to je ~ovek do sada mogao da vidi od njega. Majka
Indija nije komad planete Zemlje; ona je Mo}, Boànstvo, jer sve
nacije imaju takvu Devi koja podràva njihovo odvojeno postojanje i
odràva ih u postojanju. Takva bi}a su onoliko stvarna i trajnije
stvarna od ljudi na koje uti~u, ali ona pripadaju vi{oj ravni, deo su
kosmi~ke svesti i bi}a i deluju ovde na Zemlju uobli~avaju}i ljudsku
svest na koju sprovode svoj uticaj. Prirodno je za ~oveka koji vidi samo
svoju sopstvenu svest, individualnu, nacionalnu ili rasnu, kako deluje i
ne vidi {ta deluje na nju i {ta je uobli~ava, da misli da je sve stvorio on
i da nema ni~eg kosmi~kog i velikog iza toga. Kri{na svest je stvarnost,
ali kad ne bi bilo Kri{ne ne bi moglo biti Kri{na svesti; osim u
proizvoljnim metafizi~kim apstrakcijama ne moè biti svesti bez Bi}a
koje je svesno. Osoba je ta koja daje vrednost i stvarnost li~nosti, ona
izraàva sebe u njoj i nije od nje sa~injena. Kri{na je bi}e, osoba i
upravo kao Boànsku Osobu mi njega sre}emo, ~ujemo njegov glas,
govorimo sa njim i ose}amo njegovo prisustvo. Govoriti o svesti Kri{ne
kao o ne~em odvojenom od Kri{ne je gre{ka uma, koji uvek razdvaja
ono nerazdvojno i koji tako|e ima tendenciju da gleda na bezli~no,
zato {to je apstraktno, kao na ve}e, stvarnije i trajnije od osobe. Takve
podele mogu biti korisne umu u njegove sopstvene svrhe, ali to nije
stvarna istina; u stvarnoj istini bi}e ili osoba i njegova bezli~nost ili
stanje bi}a su jedna stvarnost.
Istori~nost Kri{ne je od manje duhovne va`nosti i nije toliko
su{tinska, ali i dalje ima znatnu vrednost. Ne izgleda mi da moè biti
ikakve razumne sumnje da Kri{na ~ovek nije bio legenda ili pesni~ka
umotvorina ve} da je zapravo postojao na Zemlji i odigrao ulogu u
Indijskoj pro{losti. Dve ~injenice jasno isplivavaju, da je na njega
gledano kao na va`nu duhovnu figuru, onu ~ije je duhovno
prosvetljenje zabeleèno u jednoj od Upani{ada, i da se na njega
tradicionalno gledalo kao na boànskog ~oveka, nekog ko je oboàvan
nakon svoje smrti kao boànstvo; ovo je odvojeno od pri~e u
Mahabarati i Puranama. Nema razloga da se pretpostavlja da je veza
sa njegovim imenom sa razvojem Bagavata religije, va`ne struje u toku
Indijske duhovnosti, zasnovana na pukoj legendi ili pesni~koj
umotvorini. Mahabarata je pesma, a ne istorija, ali je jasno da je to
pesma zasnovana na velikom istorijskom doga|aju, tradicionalno
o~uvanom u se}anju; neki od likova koji su sa njom povezani,
Dritara{tra, Parik{it, na primer, sigurno su postojali, a pri~a o ulozi
koju je igrao Kri{na kao vo|a, ratnik i dràvnik moè se prihvatiti kao
verovatna po sebi i prema svem izgledu zasnovanom na tradiciji kojoj
se moè dati istorijska vrednost i koja ne odaje atmosferu mita ili puke
pesni~ke umotvorine. To je onoliko koliko se moè potvrdno re}i sa
ta~ke gledi{ta teoretskog razloga po pitanju istorijske li~nosti ~oveka
Kri{ne; ali prema mom gledi{tu tu ima mnogo toga vi{e i oduvek sam
gledao na inkarnaciju kao na ~injenicu i prihvatao istori~nost Kri{ne
kao {to prihvatam istori~nost Hrista.
Pri~a o Brindavanu je druga stvar; ona ne ulazi u glavnu pri~u
Mahabarate i ima Puransko poreklo i moglo bi se tvrditi da je bila
namenjena sve vreme da ima simboli~ki karakter. U jedno vreme sam
prihvatao to obja{njenje, ali sam morao da ga napustim kasnije; nema
ni{ta u Puranama {to odaje takvu nameru. îni mi se da je to ispri~ano
kao ne{to {to se zaista desilo ili se de{ava negde. Gopije za njih su
stvarnosti, a ne simboli. Barem za njih to je bilo okultna istina, a
okultno i simboli~ko nisu ista stvar; simbol moè da bude samo
zna~ajna umna konstrukcija ili samo izum ma{te, ali okultno je
stvarnost koja je stvarna negde, iza materijalne scene, dakle, i moè da
ima svoju istinu za zemaljski ìvot i svoj uticaj na njega moè ~ak da
Pisma o Jogi 375
otelovi ìvot tu. Lila Gopija izgleda da je osmi{ljena kao ne{to {to se
uvek odigrava u boànskom Gokulu i koje se projektuje u neki
zemaljski Brindavan i mogu se uvek spoznati a njihovo zna~enje
u~initi stvarnim u du{i. Valja pretpostaviti da su pisci Purana smatrali
kao da se on zapravo projektovao na Zemlju u ìvotu otelovljenog
Kri{ne i to je tako bilo prihva}eno od strane religioznog uma Indije.
Ova pitanja i spekulacije koje su ona izazvala nemaju
neizostavnu vezu sa duhovnim ìvotom. Tamo je ono {to je bitno
kontakt sa Kri{nom i rast ka Kri{na svesti, prisustvo, duhovna veza,
jedinstvo u du{i, a dok se to ne dostigne, te`nja, rast u bakti i koje god
prosvetljenje ~ovek pokupi usput. Za onoga ko je imao ove stvari,
ìveo u prisustvu, ~uo glas, znao Kri{nu kao Prijatelja ili Zaljubljenog,
Vodi~a, U~itelja, Gospodara ili, jo{ vi{e, imao svoju sopstvenu svest
izmenjenu kontaktom, ili osetio prisustvo u sebi, sva ovakva pitanja
imaju samo spolja{nje i povr{no interesovanje. Isto tako, za onoga ko
je imao kontakt sa unutra{njim Brindavanom i Lilom Gopija, ko se
predao i pro{ao kroz o~aranost radosti i lepote ili se ~ak samo okrenuo
na zvuk flaute, ostalo jedva da je bitno. Ali sa jedne druge ta~ke
gledi{ta, ako ~ovek moè da prihvati istorijsku stvarnost inkarnacije,
postoji taj veliki duhovni dobitak {to ~ovek ima point d'appui za
konkretniju spoznaju u uverenju da je barem jednom Boànsko
vidljivo dotaklo Zemlju, u~inilo potpuno ispoljenje mogu}im,
omogu}ilo boànskoj nadprirodi da se spusti u ovu evoluiraju}u ali i
dalje veoma nesavr{enu zemaljsku prirodu.
***
Naravno, X-ovo gledi{te o kanalisanju Nijagare je i moje stanovi{te

tako|e. Ali ljudskom umu je te{ko da pre|e preko granice izme|u uma
i duha a da ne na~ini silovitu jurnjavu ili guranje du` samo jedne linije
i to mora biti neka linija ~istog postojanja u kome se, naro~ito ako je to
bakti put, ~ovek lako utopi u brzacima (zar ]ajtanja nije na kraju
nestao u vodama?) i ne ide dalje. Prva stvar je da se probije u
duhovnu svest, bilo koji njen deo, bilo kako i bilo gde, nakon toga
~ovek moè da istraùje zemlju, a tom istraìvanju te{ko da moè
postojati ograni~enje; ~ovek uvek ide vi{lje i vi{lje, postaju}i {iri i {iri,
ali postoji izvesna intenzivna ekstaza oko prvog potpunog zaranjanja
koja je izuzetno savladavaju}a. Nije samo Baktino ushi}enje, ve} je i
\nanijevo uranjanje u Brama-Nirvanu ili Bramananda ili oslobo|enje
u tihu ve~nost Sopstva to koje je savladavaju}eg i upijaju}eg karaktera
– ne izgleda isprva kao da bi ~ovek mogao ili mario ili trebalo da ode
izvan u bilo {ta drugo. ôvek ne moè da nalazi zamerku Sanjasinu
izgubljenom u svojoj laji laya ili Bakti izgubljenom u svojoj ekstazi;
oni ostaju tamo verovatno zato {to su konstituisani za to i to je
ograni~enje njihovog skoka. Ali, svejedno, uvek mi se ~inilo da je to
stadijum a ne kraj; u potpunosti se zalaèm za kanalisanje Nijagare.
Adikara Adhikara je, naravno, stvar psihologije i du{e i prirode,
ona nema ni{ta sa bilo kakvim spolja{njim ili ve{ta~kim standardima.
Onda {to se ti~e Avatara i simbola. Postoji, ~ini mi se, kardinalna
gre{ka u savremenom insistiranju na biografskom i istorijskom, {to }e
re}i, spolja{njoj ~injeni~nosti Avatara, doga|ajima njegovog
spolja{njeg ìvota. Ono {to je bitno je duhovna Stvarnost, Mo}, Uticaj
koji dolaze s njim ili koje je doneo dole svojim delovanjem i svojim
postojanjem. Pre svega, ono {to je bitno u ìvotu duhovnog ~oveka nije
ono {ta je on u~inio ili {ta je on bio spolja prema gledi{tu ljudi
njegovog doba (to je ono na {ta se istori~nost ili biografija svodi, zar
ne?), ve} ono {ta je bio i u~inio unutra; jedino to je ono {to daje bilo
kakvu vrednost njegovom spolja{njem ìvotu uop{te. Unutra{nji ìvot
je onaj koji daje spolja{njem bilo kakvu mo} koju on moè da ima, a
unutra{nji ìvot duhovnog ~oveka je ne{to prostrano i puno i, barem
kod velikih figura, tako prepuno i krcato zna~ajnim stvarima da
nijedan biograf ili istori~ar ne bi nikad mogli da se ponadaju tome da
}e da shvate to sve ili da sve to ispri~aju. [ta god da je zna~ajno u
spolja{njem ìvotu, tako je zato {to je od simboli~kog zna~aja za ono
{to je ostvareno u njemu, i ~ovek moè da ode dalje i da kaè da je
unutra{nji ìvot tako|e zna~ajan kao izraz, ìvu}i izraz kretnje
Boànstvenosti iza njega. To je ono zbog ~ega ne moramo da se
raspitujemo da li su pri~e o Kri{ni bili transkripti, ma koliko labavi, o
njegovim postupcima na Zemlji ili su simbol-predstave onoga {to je
Kri{na bio i jeste za ljude, Boànskosti koja se izraàva u liku Kri{ne.
Budino odricanje, njegovo isku{avanje od strane Mare, njegovo
prosvetljenje pod Bo-drvetom su takvi simboli, isto tako i devi~ansko
ro|enje, isku{enje u pustinji, raspe}e Hrista su takvi simboli, istiniti po
onome {to ozna~avaju, ~ak i da nisu pedantno zabeleèni istorijski
doga|aji. Spolja{nje ~injenice kao {to su iznete o Hristu ili Budi nisu
mnogo vi{e od onoga {to se dogodilo u mnogim drugim ìvotima – {ta
je to {to daje Budi ili Hristu njihovo ogromno mesto u duhovnom
svetu? Zato {to se ne{to ispoljilo kroz njih to je bilo vi{e od bilo kog
spolja{njeg doga|aja ili bilo kog u~enja. Proverljiva istori~nost daje
nam vrlo malo od toga, pa ipak jedino to je ono {to je bitno. Tako da
Pisma o Jogi 377
mi se ~ini da je X u osnovi u pravu u onome {to kaè o simbolima.

Fizi~kom umu su bitne samo re~i i ~injenice i dela ~oveka;
unutra{njem umu su bitna duhovna de{avanja u njemu. âk su i
u~enja Bude i Hrista duhovno istinita ne kao puka umna u~enja, ve}
kao izraz duhovnih stanja ili de{avanja u njima koja su kroz njihov
ìvot na Zemlji oni u~inili mogu}im (ili ~ak dinami~ki potencijalnim) u
drugima. Tako|e, sekta{ki zidovi su gre{ka, prilepak, mentalno
ograni~avanje Istine koja moè da sluì za mentalnu, ali ne duhovnu
svrhu. Avatar, Guru, nemaju smisla ako oni ne stoje za ono Ve~no; to
je ono {to od njih ~ini to {to jesu za svog poklonika ili u~enika.
Tako|e je ~injenica da vam niko ne moè dati nikakvo duhovno
ostvarenje koje ne dolazi iz ne~ega u ~ovekovom istinskom Sopstvu, to
je uvek Boànsko koje razotkriva Sebe, a Boànsko je u vama; tako da
Onaj koji razotkriva mora da se oseti u va{em sopstvenom srcu. Va{e
pitanje ovde naprosto sugeri{e da je ovo istina koja se moè pogre{no
protuma~iti ili zloupotrebiti, ali tako moè svaka duhovna istina ako se
uzme na pogre{an na~in – a ljudski um ima veliki gu{t da uzme Istinu
za pogre{an kraj i da stigne do la`nosti. Sve izjave o ovim stvarima su,
napokon, umne izjave i na milost i nemilost bilo kog uma koji ih
tuma~i. Ima jedna nevolja u svakoj takvoj izjavi koju nije stvorila Istina
koju ona izraàva ve} tuma~enje uma. Nevolja (ono {to vi zovete
oma{ka) leì ne u samoj izjavi koja je sasvim ispravna, ve} u
izobli~enom smislu u kom ga mogu uzeti neznala~ki ili samodovoljni
umovi zaljubljeni u svoj ego. Mnogi su isticali jevan|elje "vlastitog
sopstva" ne pomu~iv{i se da vide da li je to istinsko Sopstvo, uprli su
neznanje svog "vlastitog sopstsva" – u stvari, svog ega – protiv znanja
Gurua ili su na~inili od svog ega ili ne~eg drugog {to mu je laskalo i
gajilo ga I{ta Devatu. Nevolja u oboàvanju Gurua ili Avatara je u
sekta{koj naklonosti koja insistira na Predstavniku ili Ispoljenju, ali
gubi iz vida Ispoljeno; nevolja u naglasku na drugoj strani je
ignorisanje potrebe ili omalovaàvanje vrednosti Predstavnika ili
Ispoljenja i postavljanja, ne istinskog Sopstva jednog u svemu, ve}
~ovekovog "vlastitog sopstva" kao vodi~a i svetlosti. Koliko ih je
uradilo to i izgubilo put kroz poriv uveli~anog ega koji je jedna od
velikih propasti na putu! Me|utim to ne umanjuje istinu stvari koje je
izrekao X – jedino gledanjem na mnoge strane Istine ~ovek mora da
dovede svaku stvar na svoje mesto u sklad sa onim Svime, {to je za nas
izraàvanje Svevi{njeg.
***
Ono {to X kaè – sredi{nja stvar – je veoma ta~no, kao i uvek, pozicija
svih koji imaju bilo kakvu predstavu o duhovnosti, mada religionistima
izgleda da je te{ko da dopru do toga. Ali mada su Hrist i Kri{na isti,
oni su isti u razli~itosti – to je uistinu korist od toliko mnogo ispoljenja
umesto da bude samo jedno kako bi to hteli ovi misionari. Ali da li
hri{}anstvo doìvljava neuspeh zbog toga {to je od istorijskog Hrista
na~injen u prevelikoj meri temelj Vere? Moè biti da je ne{to
nedovoljno u samoj toj religiji – mo`da u samoj Religiji; jer svim
religijama je sada malo izbledela boja. Potreba za ve}im otvaranjem
du{e u Svetlost se ose}a, otvaranjem kroz koje {ire}i ljudski um i srce
mogu da slede.
Pisma o Jogi 379
OSMA GLAVA
PONOVNO RO\ENJE
Pisma o Jogi 381
Ponovno Ro|enje
DU[A se ra|a svaki put, i svaki put um, ìvot i telo

se formiraju od materijala univerzalne prirode u skladu sa du{inom
proteklom evolucijom i njenom potrebom za budu}nost.
Kada se telo raspadne, vital odlazi u vitalnu ravan i ostaje tamo
neko vreme, ali nakon nekog vremena vitalni omota~ nestaje.
Poslednji koji se raspada je umni omota~. Na kraju du{a ili psihi~ko
bi}e se povla~i u psihi~ki svet da se odmori tamo dok se ne primakne
novo ro|enje.
Ovo je generalni tok za obi~no razvijena ljudska bi}a. Postoje
varijacije u skladu sa prirodom pojedinca i njegovim razvojem. Na
primer, ako je umno sna`no razvijeno, onda umno bi}e moè da
ostane; isto tako moè i vital, pod uslovom da su organizovani i
usredi{teni oko istinskog psihi~kog bi}a; oni dele besmrtnost
psihi~kog.
Du{a skuplja su{tinske elemente svojih iskustava u ìvotu i ~ini
od toga svoju osnovu rasta u evoluciji; kada se vrati u ro|enje ona
uzima sa svojim umnim, vitalnim, fizi~kim omota~ima onoliko svoje
Karme Karma koliko joj je korisno u novom ìvotu za dalje iskustvo.
Zapravo se za vitalni deo bi}a sraddha i obredi obavljaju – da
pomognu bi}u da se otarasi vitalnih vibracija koje je jo{ uvek vezuju za
Zemlju ili za vitalne svetove, tako da moè da pro|e brzo na po~inak u
psihi~kom miru.
***
Samo sam rekao ono {to se izvorno podrazumevalo pod ceremonijama

– obredima. Nisam govorio o hranjenju kaste ili Bramina {to nije obred
ili ceremonija. Da li je sraddha takva kakva se obavlja zaista
delotvorna, to je druga stvar – jer oni koji je obavljaju nemaju ni
znanje ni okultnu mo}.
***
Po napu{tanju tela, du{a, nakon izvesnih iskustava u drugim

svetovima, odbacuje svoje umne i vitalne li~nosti i odlazi na po~inak
da usvoji su{tinu svoje pro{losti i pripremi se za novi ìvot. Ta
priprema je ono {to odre|uje okolnosti novog ro|enja i vodi je u svom
ponovnom sastavljanju nove li~nosti i odabiru njenih materijala.
Preminula du{a zadràva se}anje na svoja protekla iskustva
samo u njihovoj su{tini, ne u njihovom obliku ili detalju. Jedino ako
du{a vrati neku proteklu li~nost ili li~nosti kao deo svog sada{njeg
ispoljenja moè biti verovatno da }e se setiti detalja proteklog ìvota.
U protivnom, pam}enje dolazi jedino kroz Jogadri{ti Yogadrishti .
Karana-puru{a je ono {to mi zovemo sredi{nje bi}e, \iva. Ona
stoji iznad igre, podràvaju}i je uvek.
Moè biti onoga {to izgleda kao retrogradne kretnje, ali to su
samo cik-cak kretnje, ne pravi padovi unazad, ve} povratak na ne{to
neodra|eno kako bi se bolje nastavilo kasnije. Du{a se ne vra}a u
ìvotinjsko stanje; ali deo vitalne li~nosti moè da se razdruì od sebe i
da se pridruì ìvotinjskom ro|enju da odradi svoje ìvotinjske
sklonosti tamo.
Nema istine u popularnom verovanju oko toga da gramziv ~ovek
postaje zmija otrovnica. To su popularne romanti~ne praznoverice.
***
Du{a nakon {to napusti telo putuje kroz nekoliko stanja ili ravni dok
psihi~ko bi}e ne odbaci svoje privremene omota~e, onda ona stiè do
psihi~kog sveta gde po~iva u nekoj vrsti spavanja dok ne bude
spremna za reinkarnaciju. Ono {to ona ~uva sa sobom od ljudskog
iskustva na kraju je samo su{tina svega kroz {ta je pro{la, {ta moè da
koristi za svoj razvoj. Ovo je op{te pravilo, ali ono se ne odnosi na
izuzetne slu~ajeve ili na veoma razvijena bi}a koja su postigla ve}u
svest od obi~nog ljudskog nivoa.
Nije du{a (psihi~ko bi}e) ta koja poprima manji oblik, to je neki
deo ispoljenog bi}a, obi~no neki deo vitala, koji to ~ini, zahvaljuju}i
nekoj èlji, sklonosti, potrebi za odre|enim iskustvom. Ovo se de{ava
prili~no ~esto kod obi~nog ~oveka.
***
U vreme smrti bi}e izlazi iz tela kroz glavu; ono izlazi u suptilnom telu
i ide na razli~ite ravni postojanja na kratko vreme dok ne pro|e kroz
izvesna iskustva koja su rezultat njenog zemaljskog iskustva. Nakon
toga ona stiè do psihi~kog sveta gde po~iva u nekoj vrsti spavanja,
Pisma o Jogi 383
dok joj ne do|e vreme da zapo~ne novi ìvot na Zemlji. To je ono {to
se obi~no de{ava – ali postoje neka bi}a koja su razvijenija i koja ne
slede ovaj tok.
***
Du{a izlazi, nakon smrti, u suptilnom telu.

Prise}anja traju samo neko vreme, ne do ponovnog ro|enja – u
protivnom pe~at bi bio toliko jak da bi prise}anje na protekla ro|enja,
nakon uzimanja novog tela, bilo pre pravilo nego izuzetak.
Kaète "veze iz jednog ro|enja istrajavaju u uzastopnim
ro|enjima, {anse zavise od snage vezanosti". Ovo je mogu}e, ali nije
zakon – po pravilu isti odnos se ne bi stalno ponavljao – isti ljudi se
~esto sre}u iznova i iznova na Zemlji u razli~itim ìvotima, ali veze su
druga~ije. Svrha ponovnog ro|enja se ne bi ispunila ako bi se ista
li~nost sa istim odnosima i iskustvima neprekidno ponavljala.
Nije taj slu~aj da postoji potpuno uni{tenje ega po pitanju oblika
ìvota niìh od ~oveka nakon smrti.
Ono o ~emu se govorilo kao da je u stati~nom stanju potpunog
po~inka nije ego, ve} psihi~ko bi}e nakon {to odbaci svoj vitalni i
druge omota~e i po~iva u psihi~kom svetu. Pre toga ono prolazi kroz
vitalni i druge svetove na svom putu ka psihi~koj ravni.
Mogu}e je do}i u direktan dodir sa preminulima dok su dovoljno
blizu Zemlji (obi~no se pretpostavlja od strane onih koji imaju okultno
iskustvo da je to samo tokom tri godine) ili ako su vezani za Zemlju ili
ako su od onih koji ne produàvaju do psihi~ke ravni, ve} lebde blizu
Zemlje i ubrzo se ponovo ra|aju.
Uop{tene izjave se ne mogu lako na~initi o ovim stvarima –
postoji op{ta linija, ali pojedina~ni slu~ajevi variraju do skoro
beskona~ne mere.
***
Postoji nakon smrti period u kome ~ovek prolazi kroz vitalni svet i ìvi
tamo neko vreme. Jedino je prvi deo ovog prelaza taj koji moè biti
opasan ili bolan; u ostatku ~ovek odra|uje, pod izvesnim okruènjem,
ostatak vitalnih èlja i instikata koje je imao u telu. îm se ~ovek
umori od njih i bude u stanju da nastavi dalje, vitalni omota~ se
odbacuje i du{a nakon nekog vremena potrebnog da se otarasi nekih
umnih zaostav{tina prelazi u stanje po~inka u psihi~kom svetu i ostaje
tamo do slede}eg ìvota na Zemlji.
ôvek moè da pomogne preminulim du{ama svojom dobrom
voljom ili okultnim sredstvima, ako ima znanje. Ona stvar koju ne bi
trebalo da radi je da ih zadràva tugom za njima ili ~e`njom ili bilo
~im drugim {to bi ih privuklo bliè Zemlji ili odlagalo njihovo
putovanje ka njihovom mestu po~inka.
***
Moè se dogoditi nekima da ne shvate neko kra}e vreme da su mrtvi,

naro~ito ako je smrt bila neo~ekivana i iznenadna, ali se ne moè re}i
da se to de{ava svima ili ve}ini. Neki mogu u}i u stanje polu-nesvesti
ili opsednutosti mra~nim unutra{njim stanjem stvorenim svojim
stanjem uma prilikom smrti, u kome ne shvataju ni{ta od toga gde su,
itd., drugi su sasvim svesni prelaza. Ta~no je da preminulo bi}e u
vitalnom telu boravi neko vreme blizu tela ili scene ìvota vrlo ~esto i
do osam dana i, u drevnim religijama, mantre i druga sredstva su
kori{}ena za raskid. âk i nakon raskida sa telom priroda vrlo vezana
za ovozemaljsko ili neko pun jakih fizi~kih èlja moè i dalje da boravi
u zemaljskoj atmosferi do maksimalnog perioda produènog do tri
godine. Nakon toga, ona prelazi u vitalne svetove, nastavljaju}i svoje
putovanje koje mora pre ili kasnije da je dovede do psihi~kog po~inka
do slede}eg ìvota. Ta~no je tako|e da àlost i oplakivanje za mrtvima
ometaju njihov napredak drè}i ih vezane za zemaljsku atmosferu i
vuku}i ih nazad iz njihovog prelaza.
***
Kretnja psihi~kog bi}a koje odbacuje spolja{nje omota~e na svom putu

ka psihi~koj ravni je normalna kretnja. Ali moè postojati bilo koliki
broj varijacija; ~ovek moè da se vrati sa vitalne ravni i ima mnogo
slu~ajeva skoro trenutnog ro|enja, ponekad ~ak pra}enog potpunim
se}anjem na doga|aje proteklog ìvota.
Pakao i raj su ~esto izmi{ljena stanja du{e ili bolje re}i vitala
koja on konstrui{e oko sebe nakon svog preminu}a. Ono {to se
podrazumeva pod paklom je bolni prelaz kroz vital ili boravak tamo,
kao, na primer, kod mnogih slu~ajeva samoubistva gde ~ovek ostaje
okruèn silama patnje i pometnje stvorenim ovim neprirodnim i
nasilnim izlaskom. Postoje, naravno, tako|e svetovi uma i vitalni
Pisma o Jogi 385
svetovi kroz koja prodiru radosna ili mra~na iskustva. ôvek moè da
pro|e kroz njih kao rezultat stvari formiranih u prirodi koje stvaraju
neophodne sklonosti, ali ideja nagrade ili kazne je gruba i vulgarna
koncepcija koja je puka popularna gre{ka.
Nema pravila o potpunom zaboravu u povratku du{e u ponovno
ro|enje. Ima, naro~ito u detinjstvu, mnogo utisaka o pro{lom ìvotu
koji mogu biti dovoljno jaki i ìvi, ali materijalizuju}e obrazovanje i
uticaj sredine spre~avaju da se njihova prava priroda prepozna. Ima
~ak i puno ljudi koji imaju ta~no odre|ena se}anja na pro{li ìvot. Ali
te stvari obrazovanje i atmosfera obeshrabruju i ne mogu da ostanu ili
da se razviju; u ve}ini slu~aja one bivaju ugu{ene dok ne nestanu.
Istovremeno mora se zapaziti da ono {to psihi~ko bi}e nosi sa sobom i
vra}a jeste u obi~nom slu~aju su{tina iskustava koja je imalo u biv{im
ìvotima, a ne detalji, tako da ne moète o~ekivati isto se}anje kao {to
~ovek ima o sada{njem postojanju.
Du{a moè da ide pravo do psihi~kog sveta, ali to zavisi od
stanja svesti u vreme odlaska. Ako je psihi~ko istureno napred u to
vreme, trenutni prelaz je sasvim mogu}. To ne zavisi od sticanja umne
i vitalne kao i psihi~ke besmrtnosti – oni koji su to stekli pre bi se reklo
da bi imali mo} da se kre}u unaokolo u razli~itim svetovima i ~ak da
delaju na fizi~ki svet ne bivaju}i vezani za njega. U celini, moè se re}i
da nema jednog krutog pravila za te stvari, vi{estruke varijacije su
mogu}e zavisno od svesti, njenih energija, sklonosi i formacija, mada
postoji op{ti okvir i nacrt u koji se sve uklapa i u kome zauzima svoje
mesto.
***
Neophodno je razumeti jasno razliku izme|u evoluiraju}e du{e

(psihi~kog bi}a) i ~istog Atmana, sopstva ili duha. îsto sopstvo je
nero|eno, ne prolazi kroz smrt ili ro|enje, nezavisno je od ro|enja ili
tela, uma ili ìvota ili ove ispoljene Prirode. Ono nije vezano ovim
stvarima, nije ograni~eno, nije dotaknuto, mada ih poprima i
podràva. Du{a, naprotiv, je ne{to {to silazi dole u ro|enje i prolazi
kroz smrt – mada ona sama ne umire, jer je besmrtna – iz jednog
stanja u drugo, sa zemaljske ravni na druge ravni i nazad u zemaljsko
postojanje. Ona ide dalje ovom progresijom iz ìvota u ìvot kroz
evoluciju koja je vodi do ljudskog stanja i evoluira kroz sve to jedno
bi}e sebe same koje nazivamo psihi~ko bi}e koje podràva evoluciju i
razvija fizi~ku, vitalnu, umnu ljudsku svest kao svoje instrumente
iskustva sveta i preru{enog, nesavr{enog, ali rastu}eg
samoizraàvanja. Sve to ona obavlja od iza vela, pokazuju}i ne{to svog
boànskog sopstva samo onoliko koliko }e instrumentalno bi}e to da
dopusti. Ali dolazi vreme kada ona biva u stanju da se pripremi da
iza|e od iza vela, da preuzme komandu i okrene svu instrumentalnu
prirodu ka boànskom ispunjenju. Ovo je po~etak istinskog duhovnog
ìvota. Du{a je u stanju sada da u~ini sebe spremnom za vi{u evoluciju
ispoljene svesti nego {to je umna ljudska – ona moè da pre|e iz
umnog do duhovnog i kroz stupnjeve duhovnog do nadumnog stanja.
Do tada nema razloga za{to bi trebala da prestane sa ro|enjem,
zapravo ona to i ne moè da u~ini. Ako, dostigav{i duhovno stanje,
ona èli da iza|e iz zemaljskog ispoljenja, ona uistinu moè to da u~ini
– ali postoji tako|e vi{e ispoljenje, u Znanju a ne u Neznanju.
Va{e pitanje stoga ne izni~e. Nije goli duh taj, ve} psihi~ko bi}e
koje odlazi do psihi~ke ravni da otpo~ine dok ne bude pozvano opet u
drugi ìvot. Nema, stoga, potrebe za Silom da je primorava da se opet
rodi. U njenoj je prirodi ne{to {to je poslato od Boànskog da podràva
evoluciju i ona mora da tako radi dok se svrha Boànskog u njegovoj
evoluciji ne postigne. Karma je samo ma{inerija, ona nije osnovni
uzrok zemaljskog postojanja – ne moè biti, jer kada je du{a prvi put
stupila u ovo postojanje nije imala Karmu.
[ta opet podrazumevate pod "sve-prekriljuju}om Majom" ili pod
"gubljenjem sve svesti"? Du{a ne moè da izgubi svu svest, jer je njena
sama priroda svest mada ne umnog tipa kojoj mi dajemo to ime. Svest
je tek prekrivena, nije ni najmanje poni{tena od strane takozvane
Nesvesnosti materijalne Prirode, a onda od polusvesnog neznanja
uma, ìvota i tela. Ona ispoljava, kako individualni um i ìvot i telo
rastu, onoliko koliko moè biti svesti koju drì u potencijalnosti,
ispoljava je u spolja{njoj instrumentalnoj prirodi na onaj na~in i
onoliko koliko je mogu}e kroz ove instrumente i kroz spolja{nju
li~nost koja je pripremljena za nju i od strane nje – jer ta~no je i jedno
i drugo – za sada{nji ìvot.
Ne znam ni{ta o bilo kakvoj uàsnoj patnji koju trpi du{a u
procesu ponovnog ro|enja; popularna verovanja ~ak i kad imaju neku
osnovu retko kad su prosve}ena i precizna.
***
1. Psihi~ko bi}e stoji iza uma, ìvota i tela, podràvaju}i ih; isto
tako psihi~ki svet nije jedan svet na skali poput umnih, vitalnih ili
Pisma o Jogi 387
fizi~kih svetova, ve} stoji iza svih njih i tamo du{e koje ovde evoluiraju
po~ivaju u vremenu izme|u ìvota i ìvota. Kad bi psihi~ko bilo samo
jedan princip u rastu}em poretku telo, ìvot i um i jednako sa drugima
i stavljeno negde na skalu na istoj nozi sa drugima, ono ne bi moglo
da bude du{a svih ostalih, boànski element koji ~ini evoluciju drugih
mogu}om i koji ih koristi kao instrumente za rast kroz kosmi~ko
iskustvo ka Boànskom. Isto tako psihi~ki svet ne moè da bude jedan
me|u drugim svetovima u koje evolutivno bi}e odlazi radi nadfizi~kog
iskustva; to je ravan gde se ono povla~i u sebe radi po~inka, radi
duhovnog usvajanja onoga {to je doìvelo i da bi ponovo uronilo u
svoju sopstvenu osnovnu svest i psihi~ku prirodu.
2. Za malobrojne koji iza|u iz Neznanja i u|u u Nirvanu, ne
postavlja se pitanje njihovog odlaska pravo u vi{e svetove ispoljenja.
Nirvana ili Mok{a je oslobo|eno stanje bi}a, ne svet – to je povla~enje
iz svetova i ispoljenja. Analogija pitrayana i devayana te{ko da moè
da se pominje u vezi s ovim.
3. Stanje du{a koje se povuku u psihi~ki svet je u potpunosti
stati~no; svaka se povla~i u sebe i nema interakcije sa drugima. Kada
iza|u iz svog transa, spremne su da si|u u novi ìvot, ali u
me|uvremenu ne vr{e uticaj na zemaljski ìvot. Postoje druga bi}a,
~uvari psihi~kog sveta, ali njih se ti~e samo sam psihi~ki svet, a ne
povratak du{a u reinkarnaciju, ne Zemlja.
4. Bi}e psihi~kog sveta ne moè da se stopi sa du{om ljudskog
bi}a na Zemlji. Ono {to se de{ava u nekim slu~ajevima je da veoma
napredno psihi~ko bi}e ponekad po{alje dole emanaciju koja prebiva u
ljudskom bi}u i priprema ga dok ne bude spremno da samo psihi~ko
bi}e u|e u novi ìvot. Ovo se de{ava kada neki naro~iti posao mora da
se obavi i ljudski nosilac pripremi. Takav silazak stvara izuzetnu
promenu naglog karaktera u li~nosti i prirodi.
5. Obi~no du{a sledi stalno istu liniju pola. Ako ima promena
pola, to je, po pravilu, stvar delova li~nosti koji nisu sredi{nji.
6. [to se ti~e stanja u kom du{a koja se vra}a za ponovno
ro|enje ulazi u novo telo ne moè se izneti ni jedno pravilo, jer
okolnosti variraju kod pojedinaca. Neka psihi~ka bi}a stupaju u odnos
sa okruènjem za ro|enje i roditeljima od vremena za~e}a i odre|uju
pripremu li~nosti i budu}nosti u embrionu, druga se pridruè tek u
vreme poro|aja, neka druga ~ak i kasnije u ìvotu i u tim slu~ajevima
neka emanacija psihi~kog bi}a je ono {to odràva ìvot. Treba zapaziti
da se uslovi budu}eg ro|enja odre|uju u osnovi ne tokom boravka u
psihi~kom svetu ve} u vreme smrti – psihi~ko bi}e tada bira {ta }e da
odradi u slede}em zemaljskom pojavljivanju i uslovi se ure|uju u
skladu s tim.
Zapazite da je ideja o ponovnom ro|enju i okolnostima novog
ìvota kao nagrade ili kazne, punya ili papa, gruba ljudska ideja
"pravde" koja je sasvim nefilozofska i neduhovna i izobli~uje istinsku
nameru ìvota. @ivot ovde je evolucija i du{a raste kroz iskustvo,
odra|uju}i kroz njega ovo ili ono u prirodi, i ako ima patnje, to je u
svrhu tog odra|ivanja, ne kao osude koju je doneo Bog ili Kosmi~ki
Zakon zbog gre{aka ili spoticanja koja su neizbe`na u Neznanju.
***
Te{ko je dati pozitivan odgovor na ova pitanja, zato {to se ne moè

izneti nikakvo op{te pravilo primenljivo na sve. Um donosi kruta
pravila ili jedno kruto pravilo, ali Ispoljenje u svojoj stvarnosti je
veoma plasti~no i raznorodno i mnogostrano. Moji odgovori stoga ne
treba da se smatraju za iscrpne na tu temu ili potpune.
1. On \ivanmukta moè da ide gde god da mu je um fiksiran,
u stanje Nirvane ili jedan od boànskih svetova i da bude tamo i da
ostane, gde god da ode, u kontaktu sa zemaljskom kretnjom i da joj se
vrati ako je njegova volja da pomogne toj kretnji.
Ovo odlazak direktno iz sveta du{inog sada{njeg najvi{eg
postignu}a u jo{ vi{i svet je sumnjivo. Ako prvobitno on nije bi}e
evolucije ve} nekog vi{eg sveta, on bi se vratio u taj svet. Ako èli da
ide vi{lje, logi~no je da treba da se vrati u polje evolucije sve dok ne
evoluira svest svojstvenu toj vi{oj ravni. Ortodoksna ideja da ~ak i
bogovi moraju da si|u na Zemlju ako èle spasenje moè da se
primeni da ovaj uspon tako|e. Ako je on prvobitno jedno evolutivno
bi}e (Ramakri{nina razlika izme|u \ivakotija i I{varakotija moè
tako|e da se pro{iri na ovo ovde), on mora da produì evolutivnom
stazom ili do negativnog povla~enja kroz Nirvanu ili nekog pozitivnog
boànskog ispunjenja u rastu}em ispoljanju Sat}itanande.
[to se ti~e mogu}nosti povratka, to je zamr{eno pitanje.
Boànsko bi}e moè uvek da se vrati – kako je Ramakri{na rekao,
I{varakoti moè po volji da se uspinje ili silazi stepeni{tem izme|u
Ro|enja i Besmrtnosti. Za druge, verovatno je da mogu da se odmore
relativno beskona~no vremena, sasvatih samah, ako je to volja kod
njih, ali povratak ne moè biti zabranjen ukoliko nisu dostigli svoj
najvi{i mogu}i status.
Pisma o Jogi 389
Ne, to povratak u psihi~ki svet pre novog ro|enja je deo jedino

evolutivne linije, nije obavezan za boànske povratke.
2. Napredno psihi~ko bi}e moè ovde da zna~i neko ko je stigao
do du{ine slobode i uronjen je u Boànsko – uronjen ne zna~i
poni{ten. Takvo bi}e ne spava u psihi~kom svetu, ve} moè da ostane
u svom stanju blaène uronjenosti ili da se vrati zbog neke svrhe.
Re} "silaziti" ima razna zna~enja prema kontekstu – upotrebio
sam je ovde u smislu psihi~kog bi}a koje silazi u ljudsku svest i telo
spremne za njega; taj silazak moè biti u vreme ro|enja ili pre ili moè
do}i kasnije i zauzeti li~nost koju je pripremilo za sebe. Ne razumem
sasvim {ta su te li~nosti odozgo – psihi~ko bi}e samo je ono koje uzima
na sebe telo.
3. Ne, psihi~ko bi}e ne moè da uzme vi{e od jednog tela.
Postoji samo jedno psihi~ko bi}e za svako ljudsko bi}e, ali bi}a vi{ih
ravni, npr., Bogovi prekouma mogu da se ispolje u vi{e od jednog tela
istovremeno, {alju}i razli~ite emanacije u razli~ita tela. Ti bi se zvali
Vibutijima tih Devata.
4. Ovi ûvari psihi~kog sveta nisu ljudske du{e niti je to
zaduènje koje im je dodeljeno niti su oni funkcioneri – ovo su bi}a
psihi~ke ravni koja slede svoju sopstvenu prirodnu aktivnost na toj
ravni. Moja re~ "~uvar" je bila naprosto fraza namenjena tome da
ukaè putem slike ili metafore na prirodu njihovog delovanja.
***
Bekstvo iz ro|enja je bilo sveop{ti ideal u to vreme osim kod jedne ili
dve sekte [aivista, verujem. On uop{te nije u skladu sa Boànskim
koje uzima mnoga ro|enja, jer Gita govori o najvi{em stanju ne kao o
laya-i, ve} kao o boravljenju u Boànskom. Ako je tako, izgleda da
nema razloga za{to bi se mukta i siddha koji je dostigao to boravljenje
u svesti Boànskog bojao ponovnog ro|enja i njegovih nevolja i{ta vi{e
nego Boànsko.
***
Za Pitrijana se pretpostavlja da vodi u niè svetove koje su dostigli Oci

koji i dalje pripadaju evoluciji u Neznanju. Devajanom ~ovek dospeva
izvan Neznanja u svetlost. Te{ko}a u vezi Pitrija je da u se u Puranama
oni smatraju za Pretke kojima se daje Tarpan – to je staro oboàvanje
Predaka kakvo jo{ uvek postoji u Japanu, ali u Vedama izgleda da su
to bili Oci koji su oti{li pre i otkrili nadfizi~ke svetove.
***
Psihi~ko bi}e u vreme smrti bira {ta }e da odradi u slede}em ro|enju i

odre|uje karakter i uslove nove li~nosti. @ivot je za evolutini rast
putem iskustva u uslovima Neznanja dok ~ovek ne bude spreman za
vi{u Svetlost.
***
@elja ~oveka na samrti je samo ne{to na povr{ini – ona moè biti

odre|ena od strane psihi~kog i tako da pomogne da se uobli~i
budu}nost, ali ona ne odre|uje izbor psihi~kog. To je ne{to iza vela.
Nije delovanje spolja{nje svesti ono {to odre|uje unutra{nji proces, ve}
obratno. Ponekad, me|utim, postoje znaci ili deli}i unutra{njeg
delovanja koji dolaze na povr{inu, npr. neki ljudi imaju viziju ili
prise}anje na okolnosti njihove pro{losti u panoramskom bljesku u
trenutku smrti, to je pregled ìvota od strane psihi~kog pre odlaska.
***
Izbor psihi~kog bi}a u vreme smrti ne odra|uje slede}e formiranje

li~nosti, on ga utvr|uje. Kada u|e u psihi~ki svet, ono po~inje da
usvaja su{tinu svog iskustva i kroz to usvajanje se formira budu}a
psihi~ka li~nost u skladu sa ve} na~injenim utvr|enim. Kada se
usvajanje zavr{i, ono je spremno za slede}e ro|enje; ali manje
razvijena bi}a ne odra|uju celu stvar za sebe, postoje bi}a i sila vi{eg
sveta koja imaju taj posao. Tako|e, kad do|e do ro|enja, nije sigurno
da sile fizi~kog sveta ne}e nai}i na odra|ivanje onoga {to ono èli –
njegova sopstvena nova instrumentacija moè biti da ne bude dovoljno
jaka u tu svrhu; jer, postoji me|udejstvo njegovih sopstvenih energija i
kosmi~kih sila ovde. Moè biti osuje}enja, diverzije, delimi~nog
odra|ivanja – mnoge stvari mogu da se dogode. Sve to nije kruta
ma{inerija, to je odra|ivanje sloènih sila. Moglo bi se dodati,
me|utim, da je razvijeno psihi~ko bi}e mnogo svesnije u ovom prelazu
i da mnog toga odra|uje samo. Vreme zavisi tako|e od razvoja i od
izvesnog ritma bi}a – za neke postoji maltene trenutno ponovno
ro|enje, nekima treba duè, nekima mogu trebati vekovi; ali ovde,
Pisma o Jogi 391
opet, ~im se psihi~ko bi}e dovoljno razvije, ono je slobodno da bira

svoj sopstveni ritam i svoje sopstvene intervale. Obi~ne teorije su
suvi{e mehani~ke – a takav je slu~aj tako|e i sa idejama punya-e i
papa-e i njihovih rezultata u slede}em ìvotu. Postoje svakako rezultati
energija uloènih u proteklom ìvotu, ali ne na tom prili~no
detinjastom principu. Patnja dobrog ~oveka u ovom ìvotu bi bila
dokaz prema ortodoksnoj teoriji da je on bio vrlo veliki zlo~inac u
svom proteklom ìvotu, prosperitet lo{eg ~oveka bi bio dokaz da je bio
sasvim an|eoski u svojoj poslednjoj poseti Zemlji i posejao obilan usev
vrlina i vrlih postupaka da poànje ovaj usev dobre sre}e. Isuvi{e
simetri~no da bi bilo istinito. Budu}i da je cilj ro|enja rast putem
iskustva, koje god reakcije da do|u na pro{la dela moraju da budu za
bi}e da u~i i raste, ne kao lilihipi za dobre de~ake iz razreda (u
pro{losti) i {ibanje prutom za lo{e. Prava sankcija za dobro i lo{e nije
dobra sre}a za jednog i lo{a sre}a za drugog, ve} da nas ovo dobro
vodi ka vi{oj prirodi koja je naposletku izdignuta iznad patnje, a lo{e
nas vu~e ka niòj prirodi koja ostaje uvek u krugu patnje i zla.
***
Ne postoji takva stvar kao {to je nepremostiva te{ko}a iz proteklih

ìvota. Postoje formacije koje pomaù i formacije koje odmaù; ove
druge moraju da se odbace i rasto~e, da im se ne dopusti da se
ponavljaju. Majka vam je rekla to da objasni poreklo ove tendencije i
neophodnost da se toga otarasite – nije bilo nikakvog nagove{taja o
bilo kakvoj nepremostivoj te{ko}i, ba{ naprotiv.
***
Ove re~i mudhayonisu ili adho gacchanti ne odnose se nu`no na

ìvotinjsko ro|enje, ali je ta~no da postoji op{te verovanje te vrste ne
samo u Indiji ve} gde god se verovalo u "transmigraciju" ili
"metempsihozu". [ekspir govori o Pitagorinom verovanju u
transmigraciju kada govori o prelasku ne~ije babe u ìvotinju. Ali
du{a, psihi~ko bi}e, ~im jednom stigne do ljudske svesti ne moè da se
vrati u inferiornu ìvotinjsku svest ni{ta vi{e no {to moè da se vrati u
drvo ili kratkove~nog insekta. Ono {to je ta~no je da neki deo vitalne
energije ili formirana instrumentalna svest ili priroda mogu i vrlo ~esto
to rade, ako je jako vezana za ne{to u zemaljskom ìvotu. To moè da
objasni neke slu~ajeve trenutnog ponovnog ro|enja sa potpunim
se}anjem u ljudskom obliku tako|e. Obi~no, jedino jogi~kim razvojem
ili vidovito{}u se ta~no se}anje na pro{le ìvote moè vratiti.
***
Kada se vital raspar~a, neke njegove sna`ne kretnje, èlje, pohlepe,

mogu da se sru~e u ìvotinjske oblike, npr. seksualna èlja sa delom
vitalne svesti pod njenom kontrolom u psa ili neka naviknuta kretnja
prekomerne pohlepe moè da prenese deo vitalne svesti u svinju.
@ivotinja predstavlja vitalnu svest sa umom involuiranim u vitalu, tako
da je prirodno da bi ka tamo takve stvari stremile radi zadovoljenja.
***
Fragmenti mrtve osobe nisu od unutra{njeg bi}a (koje ide svojim

putem do psihi~kog sveta) ve} od njenog vitalnog omota~a koji
otpadne nakon smrti. Oni mogu da se pridruè za ro|enje vitalu neke
druge \ive koja se ra|a ili ih moè upotrebiti vitalno bi}e da u|e u
telo u procesu ro|enja i delimi~no ga zaposedne radi zadovoljenja
svojih sklonosti. Spoj tako|e moè da se dogodi nakon ro|enja.
***
Sve ljudske inkarnacije ili ro|enja prirodno imaju psihi~ko bi}e. Jedino
drugi tipovi poput vitalnih bi}a su oni koji nemaju, i ta~no to je razlog
za{to èle da zaposednu ljude i da uìvaju u fizi~kom ìvotu bez da se
i sama ra|aju ovde, jer tako izbegavaju psihi~ki zakon evolucije i
duhovni napredak i promenu. Ali ove formacije vitalni fragmenti
mrtve osobe su druga~ije, one su stvari koje ne napu{taju Zemlju i ne
zaposedaju, ve} se naprosto prika~e na neko ljudsko ponovno ro|enje
(naravno sa psihi~kim u njemu) koje ima neki afinitet i stoga se ne
buni ili opire njegovom uklju~ivanju.
***
Asurisu1 ne moè ni slu~ajno da zna~i "ìvotinjske". Gita koristi

precizne termine i da je mislila na ìvotinjske rekla bi ìvotinjske, a ne
Asuri~ke. [to se ti~e kazne, to je da oni idu dole u svoju prirodu do
ve}ih dubina Asurizma dok ne dotaknu dno, dakle. Ali to je prirodan
rezultat njihovih nekontrolisanih tendencija u kojima slobodno uìvaju
Pisma o Jogi 393
bez ikakvog napora da se uzdignu iz njih dok se u kultivisanju vi{e

strane li~nosti ~ovek prirodno uzdiè i razvija ka boànstvu ili
Boànskom. U Giti se na Boànsko gleda kao na kontrolora ~itavog
kosmi~kog delovanja kroz Prirodu, tako da "Ja bacam" je u skladu sa
tim idejama! Svet je mehanizam Prirode, ali mehanizam nad kojim
regulisanje vr{i prisustvo Boànskog.
1
Ksipamyajasramasubhanasurisveva yonisu. "Bacam dole stalno u sve vi{e i
vi{e Asuri~kih ro|enja." Gita, glava XVI, 19.
***
Koliko ja znam, ro|enja slede obi~no jednu liniju ili drugu i ne

smenjuju se – to, mislim, da je i Indijska tradicija tako|e, mada ima
pojedinih izuzetaka u neku svrhu, kao {to je [ikandijev. Ako postoji
promena pola, to je samo deo bi}a koji se zdruùje sa promenom, ne
sredi{nje bi}e.
***
Na {ta mislite pod popularnom idejom? Sve primere za koje sam ~uo u
popularnim pri~ama o ponovnom ro|enju su o mu{karcu koji postaje
mu{karac i èni koja postaje èna u slede}em ìvotu – osim kada
postanu ìvotinja, ali ~ak i tada mislim da mu{ko postaje mu{ka
ìvotinja, a ènsko ènska ìvotinja. Postoje samo zalutali slu~ajevi
koji su navedeni kao [ikandijev u Mahabarati o promeni pola.
Koncepcija Teozofa je puna sirove ma{te, dotle da jedan Teozof ~ak
kaè da ako ste mu{karac u ovom ro|enju obavezni ste da budete èna
u slede}em i tako dalje.
***
Ne ba{ pol, ve} ono {to bi se moglo nazvati mu{kim i ènskim

principom postoji u psihi~kom bi}u . To je te{ko pitanje da li se pol
menja prilikom ponovnog ro|enja . Postoje izvesne linije koje
reinkarnacija sledi i dokle moje iskustvo seè i dokle seè op{te
iskustvo, ~ovek sledi obi~no jednu liniju. Ali promena pola se ne moè
proglasiti za nemogu}u. Moè biti nekih koji se zbilja menjaju.
Prisustvo ènskih crta kod mu{karca ne ukazuje nu`no na proteklo
ènsko ro|enje – one mogu do}i u op{toj igri sila i njihovoj formaciji.
Postoje osim tog osobine zajedni~ke za oba pola. Tako|e fragment
psiholo{ke li~nosti moè biti da se zdruìo sa ro|enjem koje nije
njegovo sopstveno. ôvek moè re}i za izvesne osobe iz pro{losti, "to
nisam bio ja, ve} je fragment moje psiholo{ke li~nosti bio prisutan u
njemu." Ponovno ro|enje je sloèna stvar i ne tako jednostavna u
svom mehanizmu kao u popularnoj ideji.
***
Pitanje tako kako je postavljeno u va{em pismu ~ini mi se isuvi{e kruto

sro~eno i da ne ra~una u dovoljnoj meri na plasti~nost ~injenica i sila
postojanja. Zvu~i kao problem kojeg bi ~ovek mogao da postavi na
osnovu najskorijih nau~nih teorija – ako je sve na~injeno od protona i
elektrona, svih potpuno sli~nih jedni drugima (osim {to se ti~e grupa
brojeva, a za{to bi razlika u kvantitetu stvarala tako izuzetnu razliku
ili ikakvu razliku u kvalitetu?) kako njihovo delovanje rezultira u tako
zapanjuju}im razlikama u stepenu, vrsti, mo}i, svemu? Ali za{to bismo
pretpostavili da su fizi~ko seme ili iskre svi po~eli u rasi u isto vreme,
jednaki po uslovima, jednaki po mo}i i prirodi? Pretpostavimo da je
Jedno Boànsko izvor svega i da je Sopstvo isto u svemu; ali u
ispoljenju za{to ne bi Beskrajno bacilo sebe u beskrajnu raznovrsnost,
za{to mora da bude u nebrojenoj istosti? Koliko je ovog psihi~kog
semenja krenulo dugo pre drugih i ima ve}i protekli razvoj za sobom,
a koliko ga je mladog i sirovog i samo dopola poraslog? I ~ak me|u
onima koji su krenuli zajedno, za{to ne bi bilo nekih koji su tr~ali brè
i drugih koji su dangubili i rasli sa te{ko}ama ili i{li u krug? A onda,
postoji evolucija, jedino u izvesnom stadijumu evolucije ìvotinjska
stega prolazi i nastaje ljudski po~etak; {ta sa~injava ljudski po~etak,
koji predstavlja vrlo znatnu revoluciju ili preokret? Do ìvotinjske
linije vital i fizi~ko je ono koje se razvijalo – da bi ljudsko krenulo zar
nije neophodno da bude silaska umnog bi}a da preuzme vitalnu i
fizi~ku evoluciju? I ne moè li tako|e biti da umna bi}a koja silaze
nisu iste mo}i i gra|e i, osim toga, ne uzimaju podjednako razvijen
vitalni i fizi~ki materijal svesti? Postoji tako|e i okultna tradicija
hijerarhije bi}a koja stoje iznad sada{njeg ispoljenja i stavljaju sebe u
njega sa rezultatima koji }e o~igledno biti podjednako tako ogromna
razlika u stepenima, i ~ak da se ume{aju silaskom u igru kroz kapije
ro|enja u ljudskoj Prirodi. Ima mnogo sloènosti i problem se ne moè
postaviti sa kruto{}u matemati~ke formule.
Pisma o Jogi 395
Veliki deo te{ko}e ovih problema, mislim naro~ito na pojavu

neobja{njivih protivure~nosti, izni~e iz toga da je sam problem lo{e
postavljen. Uzmite popularno shvatanje reinkarnacije i Karme – ono se
zasniva na pukoj umnoj pretpostavci da dela Prirode treba da budu
moralna i da nastavljaju u skladu sa ta~nom moralno{}u jednake
pravde – pedantan, ~ak matemati~ki zakon nagrade i kazne, ili, u
svakom slu~aju, rezultata u skladu sa ljudskom idejom prave
korespondencije. Ali Priroda je ne-moralna – ona koristi sile i
procesuje moralnu, nemoralnu i bezmoralnu papazjaniju za
izdejstvovanje svoga posla. Priroda u svom spolja{njem aspektu
izgleda da ne mari niza{ta osim za to da se stvari obave – ili, u
drugom slu~aju, da stvori uslove za ve{tu raznovrsnost igre ìvota.
Prirode, u njenom dubljem aspektu kao svesne duhovne Mo}i, se ti~e
rast, putem iskustva, duhovnog razvoja du{a za koje je zaduèna – a i
te du{e same imaju {ta da kaù u celoj toj stvari. Svi ovi dobri ljudi
jadikuju i ~ude se {to su neosnovano oni i drugi dobri ljudi pose}eni
tako besmislenim patnjama i nesre}ama. Ali da li su zbilja oni
pose}eni njima usled spolja{nje Mo}i ili mehani~kog Zakona Karme?
Nije li mogu}e da je sama du{a – ne spolja{nji um, ve} duh unutra –
prihvatila i odabrala te stvari kao deo svoga razvoja kako bi se probila
kroz nu`no iskustvo brzim tempom, da se probije prosecanjem,
durchhauen, ~ak i uz rizik ili po cenu mnogo {tete po spolja{nji ìvot i
telo? Za rastu}u du{u, duh unutar nas, zar ne mogu te{ko}e, prepreke,
napadi biti sredstvo rasta, dodate snage, uve}anog iskustva, obuke za
duhovnu pobedu? Ure|enje stvari moè biti to a ne puko pitanje funti,
{ilinga i penija u raspodeli nagrada i kaznenih nesre}a!
Isto je i sa problemom oduzimanja ìvotinjskog ìvota pod
okolnostima koje je izneo va{ prijatelj u pismu. To je izneto na osnovu
nepromenljivog eti~kog prava i pogre{no je da se primenjuje na sve
slu~ajeve – da li je ispravno oduzeti ìvotinji ìvot uop{te, pod bilo
kojim okolnostima, da li je ispravno dopustiti ìvotinji da pati pred
va{im o~ima kada moète da joj olak{ate eutanazijom? Ne moè biti
nesumnjivog odgovora na pitanje tako postavljeno, jer odgovor zavisi
od podataka koje um nema pred sobom. Zapravo ima mnogo drugih
~inilaca koji navode ljude da budu skloni ovom kratkom i milosrdnom
izlazu iz te{ko}e – nervna nesposobnost da se podnese prizor i slu{anje
tolike patnje, beskorisna muka, ga|enje i neugodnost – sve to ima
tendenciju da da silu ideji da bi ìvotinja sama èlela da iza|e iz toga.
Ali {ta ìvotinja zaista ose}a u vezi toga – zar se mo`da i dalje ne drì
ìvota uprkos bolu? Ili zar ne bi moglo biti da je du{a prihvatila ove
stvari radi brè evolucije u vi{e stanje ìvota? Ako je tako, u~injena
milost bi mogla znatno da se uplete oko ìvotinjine Karme. Zapravo
ispravna odluka moè da varira u svakom slu~aju i zavisi od znanja
koje ljudski um nema – i taman bi se moglo re}i da dok ga ne bude
imao, on nema pravo da oduzima ìvot. Upravo neko nejasno
opaànje ove istine je nateralo religiju i etiku da razviju zakon Ahimse
Ahimsa, nenasilje, nepovre|ivanje drugog ìvog bi}a, prim. prev. – a
ipak i to tako|e postaje umno pravilo koje se ispostavlja kao
nemogu}e za primenu u praksi. I mo`da je pouka iz svega ovoga da
moramo da postupamo teè}i najboljem u skladu sa svojim svetlostima
u svakom slu~aju, kakve stvari jesu, ali da re{enje ovih problema moè
do}i jedino guranjem napred ka ve}oj svetlosti, ve}oj svesti u kojima
se sami problemi, kako ih sada izlaè ljudski um, ne}e pojavljivati jer
}emo imati vi|enje koje }e videti svet na druga~iji na~in i vo|stvo koje
trenutno nije na{e. Umno ili moralno pravilo je usputna stanica koju
su ljudi primorani da koriste, vrlo neizvesno i spoti~u}i se, dok ne
budu mogli da vide stvari cele u svetlosti duha.
***
Morate izbe}i uobi~ajenu popularnu zabludu u vezi reinkarnacije.

Popularna ideja je da se Titus Balbus opet ponovo ra|a kao Dòn
Smit, ~ovek sa istom li~no{}u, karakterom, postignu}ima kakve je
imao u svom biv{em ìvotu sa jedinom razlikom {to nosi kapu i
pantalone umesto toge i govori kokni engleski umesto narodnog
latinskog. To nije slu~aj. Kakva bi bila zemaljska korist od ponavljanja
iste li~nosti ili karaktera milion puta od po~etka vremena do njegovog
kraja? Du{a dolazi u ro|enje radi iskustva, radi rasta, radi evolucije
dok ne bude mogla da dovede Boànsko u Materiju. Sredi{nje bi}e je
ono koje se inkarnira, ne spolja{nja li~nost – li~nost je naprosto kalup
koji ono stvara za svoje oblike iskustva u tom jednom ìvotu. U
drugom ro|enju stvori}e za sebe druga~iju li~nost, druga~ije
sposobnosti, druga~iji ìvot i karijeru. Pretpostavimo da se Virgilije
opet rodi, on moè uzeti poeziju u jednom ili dva od svojih drugih
ìvota, ali svakako ne}e pisati ep, ve} pre mo`da kra}u, ali elegantnu i
lepu liriku kao onu koju je èleo da pi{e, ali nije uspeo, u Rimu. U
nekom drugom ro|enju verovatno da uop{te ne}e biti pesnik, ve}
filozof i jogi koji traga za tim da dostigne i izrazi najvi{u istinu – jer je
i to bio neostvaren trend njegove svesti u tom ìvotu. Mo`da je pre bio
ratnik ili vladar koji je ~inio dela poput Eneje ili Avgusta pre nego {to
Pisma o Jogi 397
ih je opevao. I tako dalje – sa ove ili one strane sredi{nje bi}e razvija
novi karakter, novu li~nost, raste, razvija se, prolazi kroz sve vrste
zemaljskog iskustva.
Kako se evoluiraju}e bi}e razvija sve vi{e i postaje bogatije i
sloènije, ono, dakle, nagomilava svoje li~nosti. Ponekad one stoje iza
aktivnih elemenata, ubacuju}i neku boju, neku crtu, neku sposobnost
tu i tamo – ili stoje napred i postoji vi{estruka li~nost, mnogostrani
karakter ili mnogostrana sposobnost, koja ponekad izgleda kao
univerzalna. Ali ako se biv{a li~nost, biv{a sposobnost u potpunosti
iznese napred, to ne}e biti da bi ponavljala ono {to je ve} bilo
ura|eno, ve} da baci istu sposobnost u nove forme i nove oblike i da u
nju ubrizga nov sklad bi}a koji ne}e biti reprodukcija onoga {to je bilo
ranije. Tako ne smete da o~ekujete da budete ono {to su bili ratnik i
pesnik. Ne{to od spolja{njih karakteristika moè da se ponovo pojavi,
ali vrlo izmenjeno i nanovo izgra|eno u novoj kombinaciji. U novom
smeru }e energije biti vo|ene da urade ono {to nije bilo ura|eno pre.
Jo{ jedna stvar. Nije li~nost, karakter ono {to je od prvenstvenog
zna~aja u ponovnom ro|enju – psihi~ko bi}e je ono koje stoji u
pozadini evolucije prirode i evoluira sa njom. Psihi~ko kada ode iz
tela, odbacuju}i ~ak i umno i vital na svom putu ka svom mestu
po~inka, nosi sa sobom srce svojih iskustava – ne fizi~ke doga|aje, ne
vitalne kretnje, ne umne gra|evine, ne sposobnosti ili karaktere, ve}
ne{to su{tinsko {to je dobilo iz njih, {to bi se moglo nazvati boànskim
elementom radi kojeg su ovi ostali postojali. To je trajno dodavanje, to
je ono koje pomaè u rastu ka Boànskom. Eto za{to obi~no nema
se}anja o spolja{njim doga|ajima i okolnostima pro{lih ìvota – za to
se}anje mora postojati snaàn razvoj ka neprekinutom kontinuitetu
uma, vitala, ~ak i suptilnog fizi~kog; jer iako to sve ostaje u nekoj vrsti
pam}enja u zametku, ono se u obi~nom slu~aju ne pojavljuje. Ono {to
je bilo boànski element u veli~ini ratnika, ono {to se izraàvalo u
njegovoj odanosti, plemenitosti, velikoj hrabrosti, ono {to je bilo
boànski element iza skladnog mentaliteta i velikodu{ne vitalnosti
pesnika i koje se izraàvalo u njima, to ostaje i u novom skladu
karaktera moè da na|e nov izraz ili, ako je ìvot okrenut ka
Boànskom, da se uzme kao mo}i za spoznaju ili za rad koji mora da
se obavi za Boànsko.
***
Nematerijalisti~ka evropska ideja pravi razliku izme|u du{e i tela –
telo je propadljivo, umno-vitalna svest je besmrtna du{a i ostaje uvek
ista (jeziva ideja!) na nebesima kao i na Zemlji ili ako postoji ponovno
ro|enje to je ista ta prokleta li~nost koja se vra}a i pravi sli~nu budalu
od sebe.
***
Bi}e, kako prolazi kroz niz svojih ìvota, poprima razne vrste li~nosti i
prolazi kroz razne tipove iskustava, ali ih ne prenosi u slede}i ìvot, po
pravilu. Ono poprima novi um, vital i telo. Umne sposobnosti,
preokupacije, interesovanja, osobenosti prethodnog uma i vitala novi
um i vital ne preuzimaju, osim u onoj meri koliko je korisno za novi
ìvot. ôvek moè da ima mo} pesni~kog izraza u jednom ìvotu, ali u
slede}em da nema nikakvu takvu mo} ili ikakvo interesovanje za
poeziju. S druge strane, potisnute ili propu{tene ili nesavr{eno
razvijene sklonosti iz jednog ìvota mogu da izrone u slede}em. Ne bi
bilo, stoga, ni~eg iznena|uju}eg u kontrastu koji ste primetili. Su{tinu
proteklih iskustava psihi~ko bi}e ~uva, ali oblike iskustva ili li~nosti ne,
osim onih kakvi su potrebni za novi stadijum u napretku du{e.
Bi}e na svom dugom putu iskustva moè da dopusti na neko
vreme potragu za ~ulnim uìvanjem, a kasnije da ga odbaci i okrene se
vi{im stvarima. To se moè desiti ~ak i u toku jednog ìvotnog veka, a
fortiori a tim pre, prim. prev. u drugom ìvotu gde se stare li~nosti
ne}e preneti.
***
Ne se}am se konteksta u kome je ta fraza "druge sile" upotrebljena.

Ali ono {to vi sugeri{ete je ta~no – {to }e re}i, kada je to deo neke
pro{le li~nosti koja je preneta, ili ~iji deo je prenet, u sada{nji ìvot.
Ta~no je, verujem, da ste vi bili revolucionar u nekom biv{em ìvotu ili
ako ne revolucionar, a ono uklju~eni u nasilni~ko politi~ko delovanje.
Ne mogu da dam ime ili precizan oblik tome. Ali nisu samo iznenadni
besovi i nasilni{tva, ve} verovatno tako|e i èlja da se pomogne, da se
reformi{e, da se pro~isti i drugi intenziteti i silovitosti ono koje je do{lo
otud. Kada se li~nost tako prenese nisu samo nepoèljne strane one
koje se prenose ve} i stvari koje su pro~i{}avale i ~inile ~estitim mogu
da budu od koristi.
Pisma o Jogi 399
***
Svakako, podsvesno se formira samo za ovaj ìvot i ne prenosi ga sa

sobom du{a iz jednog ìvota u drugi. Se}anje na pro{le ìvote nije
ne{to {to je aktivno bilo gde u bi}u – ako se pod se}anjem misli
se}anje na detalje. To se}anje na detalje je tiho i ne moè mu se u}i u
trag osim onoliko koliko izvesne konstituentne li~nosti preuzete iz
pro{losti zadràvaju se}anje na pojedini ìvot u kom su bile ispoljene.
Npr. ako neka li~nost koja je bila ispoljena u Veneciji ili Rimu pamti
povremeno detalj ili detalje o onome {to se de{avalo tada. Ali obi~no
je samo su{tina pro{lih ìvota ono {to se aktivira u bi}u, ne nikakva
pojedina se}anja. Tako da je nemogu}e re}i da se se}anje nalazi u
odre|enom delu svesti ili na odre|enoj ravni.
***
Ne, podsvesno je instrument za fizi~ki ìvot i nestaje nakon smrti .

Ono je suvi{e neskladno da bi bilo organizovano trajno postojanje.
***
Za ve}inu ljudi vital se rastapa nakon nekog vremena po{to se ne

formira dovoljno da bi bio besmrtan. Du{a koja silazi pravi novu
vitalnu formaciju pogodnu za novi ìvot.
***
Ako je neko imao snaàn duhovni razvoj to olak{ava da se zadrì

razvijen mental ili vital nakon smrti. Ali ne mora biti apsolutno
neophodno da je osoba bila bakta ili gjani. Za nekog poput [elija ili
Platona, na primer, bi se moglo re}i da imaju razvijeno umno bi}e
centrirano oko psihi~kog – za vital te{ko da bi se isto moglo re}i.
Napoleon je imao snaàn vital, ali ne takav koji je organizovan oko
psihi~kog bi}a.
***
Opstanak "centara" nakon smrti: Ne takvi kakvi su. [ta ostaje i u

kojoj meri zavisi od razvoja u svakom slu~aju. Naravno sami centri
ostaju – jer oni su u suptilnom telu i odatle oni delaju na odgovaraju}e
fizi~ke centre.
***
Kao {to postoje mnoge li~nosti u ~oveku u njegovim svesnim obi~nim

ravnima svesti, isto tako nekoliko bi}a mogu da se pridruè njegovoj
svesti kako se ona razvija kasnije – silaze}i u njegov vi{i um ili druge
vi{e ravni bi}a i povezuju}i se sa njegovom li~no{}u. To je u principu.
Ali {to se ti~e ta~no odre|enih informacija, to je neprecizno. To se
verovatno odnosti na period kada je Majka spu{tala bi}a da pomognu
u radu.
***
Uvek je mogu}e za bi}e sa vi{ih ravni da se rodi na Zemlji – u tom

slu~aju ona stvaraju um ili vital za sebe ili se, u drugom slu~aju,
pridruè umu, vitalu i telu koje je ve} pripremljeno pod njihovim
uticajem – zbilja postoji mnogo na~ina, a ne samo jedan na koji se oni
mogu ispoljiti ovde.
***
Ali ne bi se smelo davati previ{e zna~aja proteklim ìvotima. Za svrhu

ove joge ~ovek je ono {to jeste i, jo{ vi{e, ono {to }e biti. Ono {to je
~ovek bio ima manji zna~aj.
***
Ozbiljno, ova istorijska poistove}enja su opasna igra i otvaraju stotinu

vrata za igru ma{te. Neka mogu, po prirodi stvari i moraju, biti ta~na;
ali ~im ljudi krenu, ne znaju gde da stanu. Ono {to je bitno su
smernice, pre nego li ìvoti, otelovljenje Sila koje obja{njavaju {ta
~ovek sada jeste – a, {to se ti~e pojedinih ìvota ili bolje re}i li~nosti,
jedino one su bitne koje su veoma odre|ene u ~oveku i koje su mo}no
doprinele onome {to ~ovek sada razvija. Ali nije uvek mogu}e staviti
ime na njih; jer ni stohiljaditi deo onoga {to je bilo nema i dalje ime
sa~uvano ljudskim Vremenom.
***
Pisma o Jogi 401
To je malo te{ko objasniti. Kada ~ovek stekne novo telo, priroda koja
ga nastanjuje, priroda uma, priroda vitala, priroda fizi~kog, je
sa~injena od mnogo li~nosti, ne samo od jedne jednostavne li~nosti
kako se pretpostavlja – mada postoji jedno sredi{nje bi}e. Ova sloèna
li~nost se formira delimi~no spajanjem li~nosti iz pro{lih ìvota, ali
tako|e i skupljanjem iskustava, sklonosti, uticaja iz zemaljske
atmosfere – koje uzima jedna od konstituentnih li~nosti kao podesne
za svoju sopstvenu prirodu. Takav uticaj koji je za sobom ostavio X ili
jedan od njegovih u~enika ste mogli pokupiti bez da vi budete
inkarnacija bilo koga od njih.
***
Ove stvari vi|enje Bude, Ramakri{ne, Vivekanande, [ankare ~esto u

vizijama su rezultat pro{lih misli i uticaja. One su raznih vrsta –
ponekad tek misaone forme koje je stvorila ~ovekova sopstvena
misaona sila da deluje kao prenosnik za neku umnu spoznaju –
ponekad Mo}i sa razli~itih ravni koje uzimaju ove oblike kao podr{ku
za svoj rad kroz pojedinca – ali ponekad ~ovek stvarno komunicira sa
onim {to je imalo ime i oblik i li~nost Bude ili Ramakri{ne ili
Vivekanande ili [ankare.
Nije neophodno imati element srodan ovim li~nostima – misao,
te`nja, formacija uma ili vitala su dovoljni da stvore vezu – to je
dovoljno za vibraciju odgovora bilo gde na ono {to te Mo}i
predstavljaju.
***
Ljudima Majka govori o njihovim pro{lim ro|enjima kada vidi

definitivno neku scenu ili se}anje na njihovu pro{lost u koncentraciji;
ali se to de{ava retko u dana{nje vreme.
Ono {to se uglavnom pamti iz pro{lih ìvota je priroda li~nosti i
suptilni rezultati ìvotnih iskustava. Imena, doga|aji, fizi~ki detalji se
pamte samo pod izuzetnim okolnostima i od vrlo malog su zna~aja.
Kada ljudi poku{avaju da se sete ovih spolja{njih stvari obi~no izgrade
pove}i broj romanti~nih imaginacija koje nisu istinite.
Mislim da treba da odbacite tu ideju o pro{lim ìvotima. Ako
se}anje na pro{le li~nosti do|e samo od sebe (bez imena ili pukih
spolja{njih detalja) to je ponekad va`no za davanje pojma za ne{to u
sada{njem razvoju, ali znati prirodu te li~nosti i njen udeo u sada{njoj
konstituciji karaktera je sasvim dovoljno. Ostalo je od male vajde.
***
Nije neophodno prika~iti bilo kakvo ~itavo verovanje na ove ideje o

pro{lim ro|enjima. X-ova ideja o Y-ovom ponovnom ro|enju je
o~igledno puka ideja – ni{ta vi{e.
Kada ima ikakve istine u ovim stvrima, to je naj~e{}e opaànje
da neka Sila nekad predstavljena u izvesnoj osobi ima tako|e nekog
udela u ne~ijoj vlastitoj prirodi – ne da je ista li~nost tu.
Naravno, postoji ponovno ro|enje, ali da bi se ustanovilo da je
neko taj i taj neko ko se ponovo rodio neophodno je dublje iskustvo,
ne puka umna intuicija koja lako moè biti gre{ka.
***
Ideje ove vrste o X i Y su ideje uma za koje se vital sna`no vezuje –

istina o pro{lim ìvotima ne moè da se otkrije na taj na~in. Te umne
ideje nisu ta~ne. Morate da ~ekate na direktno znanje u oslobo|enoj
prirodi pre nego {to budete mogli da znate ko ste bili u pro{lim
ìvotima.
***
Psihi~ko ne napu{ta umni i druge omota~e (osim fizi~kog) odmah

nakon smrti. Kaè se da treba tri godine u celini da se o~isti iz zone
op{tenja sa Zemljom – mada moè biti slu~ajeva sporijeg ili brèg
prelaska. Psihi~ki svet ne komunicira sa Zemljom – u svakom slu~aju,
ne na takav na~in. A utvara ili duh koji se pojavljuje na seansama nije
psihi~ko bi}e. Ono {to dolazi kroz medijuma je me{avina
medijumovog podsvesnog (koriste}i podsvesno u obi~nom, ne u
jogi~kom smislu) i podsvesnog od okupljenih, vitalnih omota~a koje
ostavljaju preminuli ili mo`da koje zauzima ili koristi neki duh ili neko
vitalno bi}e, samog preminulog u njegovom vitalnom omota~u ili
ne~eg uzetog za tu priliku (ali vitalni deo je taj koji komunicira),
elementala, duhova najnièg vitalnog fizi~kog sveta blizu Zemlje itd,
itd. Uàsna zbrka najve}im delom – papazjanija svih vrsta stvari koje
prolaze kroz medij "astralne" sive svetlosti i senke. Mnogi komunikanti
izgleda da su ljudi koji su upravo pre{li u suptilni svet gde se ose}aju
Pisma o Jogi 403
okruèni pobolj{anim izdanjem zemaljskog ìvota i misle da je to

stvarni i definitivni drugi svet nakon Zemlje – ali to je puko
optimisti~no prolongiranje ideja i slika i asocijacija ljudske ravni. Otud
slede}i svet kakav je opisan od strane spiritisti~kih "vodi~a" i drugih
komunikanata na seansama.
***
Ne moè se mnogo pouzdanja dati svemu tome komunikacijama

spiritisti~kih vodi~a . Ako se ispitaju pobliè vide}e se da ti spiritisti~ki
vodi~i samo sugeri{u svojim subjektima ono {to je u umu prisutnog, ili
prisutnih, ili u vazduhu i to se svodi na vrlo malo. Uticaja iz drugih
svetova ima, naravno, i to u ko zna kolikom broju, ali centralno
vo|stvo nije te vrste osim u vrlo retkim slu~ajevima.
***
Automatsko pisanje i spiritisti~ke seanse su vrlo zbrkana stvar. Deo

dolazi iz podsvesnog uma medijuma a deo od istog kod okupljenih za
stolom. Ali nije ta~no da se sve moè pripisati dramatizuju}oj ma{ti i
pam}enju. Ponekad ima stvari koje niko od prisutnih ne bi mogao
znati niti ih se setiti; ponekad ~ak, mada je to retko, letimi~nih uvida u
budu}nost. Ali obi~no ove seanse itd. dovode ~oveka u saglasje sa vrlo
niskim svetom vitalnih bi}a i sila, samih po sebi mra~nih, neskladnih i
varljivih i opasno je zdruìvati se sa njima ili do}i pod bilo kakav
uticaj. Uspenski Ouspensky i drugi mora da su pro{li kroz ove
eksperimente sa suvi{e "matemati~kim" umom, koji je nesumnjivo bio
njihova za{tita, ali ih je spre~io da do|u do bilo ~ega vi{eg od
povr{nog intelektualnog pogleda na njihov zna~aj.
***
[ta mislite pod re~ju duh? Re~ "duh" "ghost", utvara, avet kako se
koristi u narodnom govoru pokriva ogroman broj razli~itih pojava koje
nemaju nu`nu me|usobnu vezu. Da navedemo samo nekoliko:
1. Stvarni kontakt sa du{om ljudskog bi}a u njenom suptilnom
telu i prenet na{em umu pojavom slike ili slu{anjem glasa.
2. Umna formacija koja nosi pe~at misli i ose}anja preminulog
ljudskog bi}a na atmosferu mesta ili lokaliteta, koja luta unaokolo
tamo ili se ponavlja, dok se ta formacija ili ne istro{i od sebe ili se
rasto~i na ovaj ili onaj na~in. Ovo je obja{njenje takvih pojava kao {to
je ukleta ku}a u kojima se scene koje prate ubistvo ili ga okruùju ili
mu prethode ponavljaju stalno iznova i iznova, i mnogih drugih sli~nih
pojava.
3. Bi}e niìh vitalnih ravni koje je uzelo na sebe odba~eni vitalni
omota~ preminulog ljudskog bi}a ili deo njegove vitalne li~nosti i
pojavljuje se i deluje u obliku i mo`da sa povr{inskim mislima i
se}anjima te osobe.
4. Bi}e niè vitalne ravni koje je kroz medij ìvog ljudskog bi}a
ili na neki drugi na~in ili drugim sredstvom u stanju da sebe
materijalizuje dovoljno da bi se pojavilo i delovalo u vidljivom obliku
ili govorilo ~ujnim glasom ili, bez da se tako pojavljuje, da pomera
materijalne stvari, npr. name{taj ili da materijalizuje predmete ili da ih
preme{ta s mesta na mesto. To obja{njava ono {to se naziva
poltergeist, pojavu Buta Bhutas koji bacaju kamenje, nastanjuju
drve}e i druge dobro poznate pojave.
5. Prikaze koje su formacije ne~ijeg sopstvenog uma i koje
prenose ~ulima objektivnu pojavu.
6. Privremenu zaposednutost ljudi od strane vitalnih bi}a koja se
ponekad pretvaraju da su preminuli ro|aci itd.
7. Misaone slike od sebe projektovane, ~esto od strane ljudi u
trenutku smrti, koje se pojavljuje u to vreme ili nekoliko sati kasnije
njihovim prijateljima ili ro|acima.
Vide}ete da se u samo jednom od ovih slu~ajeva, prvom, moè
postulirati du{a i tu se nikakva te{ko}a ne pojavljuje.
***
Svaka osoba sledi u ìvotu svoju sopstvenu liniju sudbine koja je

odre|ena njenom sopstvenom prirodom i postupcima – smisao i
neophodnost onoga {to se de{ava u nekom ìvotu ne moè se razumeti
osim u svetlu celog toka mnogih ìvota. Ali to mogu da vide oni koji
mogu da odu izvan obi~nog uma i ose}anja i da vide stvari kao celinu,
da su ~ak i gre{ke, nesre}e, nevolje koraci na putu – du{a skuplja
iskustva dok prolazi kroz njih i izvan njih dok ne bude zrela za prelaz
koji }e je preneti izvan tih stvari do vi{e svesti i vi{eg ìvota. Kada
~ovek do|e do te linije prelaza mora da ostavi za sobom stari um i
ose}anja. ôvek gleda tada na one koji su jo{ uvek fiksirani u
zadovoljstvima i àlostima obi~nog sveta sa saose}anjem i gde god je
mogu}e sa èljom da duhovno pomogne, ali ne vi{e sa vezano{}u.
Pisma o Jogi 405
ôvek saznaje da su oni vo|eni kroz sva svoja spoticanja i veruje

Univerzalnoj Mo}i koja nadgleda i podràva njihovo postojanje da }e
da u~ini za njih {ta god da je za njih najbolje. Ali jedina stvar koja je
zbilja bitna za nas je da u|emo u ve}u Svetlost i Boànsko Jedinstvo –
da se okrenemo samo Boànskom, da usmerimo svoje poverenje samo
tamo bilo za sebe ili za druge.
***
To je vrlo zapetljano i te{ko pitanje za doticanje i te{ko da se moè na

njega odgovoriti u par re~i. [ta vi{e, nemogu}e je dati op{te pravilo
oko toga za{to su ti bliski unutra{nji kontakti pra}eni fizi~kim
razdvajanjem kroz smrt – u svakom od slu~ajeva postoji razlika i ~ovek
bi morao da zna osobe i da bude upoznat sa istorijom njihove du{e da
bi rekao {ta je bilo u pozadini njihovog susreta i razdvajanja.
Generalno, ìvot je samo jedna kratka epizoda u dugoj istoriji duhovne
evolucije u kojoj du{a sledi krivulju smernice postavljene za Zemlju,
prolaze}i kroz mnoge ìvote da bi se dovr{ila. To je evolucija od
materijalne nesvesnosti do svesti i ka Boànskoj Svesti, od neznanja do
Boànskog Znanja, od mraka kroz polu-svetlost do Svetlosti, od smrti
do Besmrtnosti, od patnje do Boànskog Blaènstva. Patnja postoji
prvo zbog Neznanja, drugo zbog razdvojenosti pojedina~ne svesti od
Boànske Svesti i Bi}a, razdvojenosti stvorene Neznanjem – kada to
prestane, kada ~ovek ìvi u Boànskom, a ne vi{e u svom razdvojenom
manjem sopstvu, jedino tada patnja moè da sasvim nestane. Svaka
du{a prati svoju sopstsvenu smernicu i te smernice se sre}u, putuju
skupa neki deo prostora, onda se rastaju da bi se srele opet mo`da na
drugom svetu – sre}u se jo{ jednom da pomognu jedna drugoj na
putovanju na ovaj ili onaj na~in. [to se ti~e perioda nakon smrti, du{a
prelazi na druge ravni postojanja, ostaju}i tamo neko vreme dok ne
dostigne svoje mesto po~inka gde ostaje dok ne bude spremna za
slede}e zemaljsko postojanje. Ovo je op{ti zakon, ali {to se ti~e veza sa
otelovljenim du{ama, to je stvar li~ne evolucije to dvoje o ~emu se
ni{ta op{te ne moè re}i, po{to je to intimno za pri~e du{a to dvoje i
zahteva li~no znanje. To je sve {to mogu da kaèm, ali ne znam da }e
to biti od mnogo pomo}i njoj, po{to su ove stvari od pomo}i obi~no
samo kad ~ovek kro~i u svest u kojoj one postaju ne puke ideje ve}
realnosti. Onda ~ovek vi{e ne tuguje, zato {to je kro~io u Istinu, a
Istina donosi smirenost i mir.
***
Postoji vitalna povezanost generalno – psihi~ka je relativno retka.

Obi~no je ne{to u pro{lim ìvotima to {to odre|uje ove povezanosti u
ovom, ali povezanost u ovom ìvotu je retko ista kao one iz pro{losti
koja ju je odredila.
***
Mogu da razumem {ok kakav mora da je za tebe bila katastrofalna

smrt tvoje supruge. Ali ti si sada tragalac i sadaka Istine i mora{ da
usmeri{ svoj um da se izdigne{ iznad normalnih reakcija ljudskog bi}a
i vidi{ stvari u {irem ve}em svetlu. Posmatraj svoju izgubljenu ènu
kao du{u koja je napredovala kroz ìvotne bure ìvota u Neznanju –
poput svih drugih ovde; u tom napretku stvari se de{avaju koje
izgledaju kao nesre}ne ljudskom umu, a iznenadna nesre}na ili nasilna
smrt koja prerano preseca ovu uvek kratku ~aroliju zemaljskog
iskustva koju nazivamo ìvotom izgleda mu naro~ito bolno i nesre}no.
Ali neko ko dopre iza spolja{njeg vi|enja zna da sve {to se de{ava u
napretku du{e ima svoj smisao, svoju neophodnost, svoje mesto u nizu
iskustava koja ga vode ka prekretnici gde ~ovek moè da pre|e iz
Neznanja u Svetlost. On zna da {ta god da se de{ava u Boànskoj
Promisli je u svrhu najboljeg, ~ak iako moè da umu izgleda druga~ije.
Gledaj na svoju ènu kao na du{u koja je pro{la barijeru izme|u dva
stanja postojanja. Pomozi joj da putuje ka svom mestu po~inka
smirenim mislima i zovom Boànskoj Pomo}i da joj pomogne u tome.
@alost predugo nastavljena ne pomaè, ve} odlaè putovanje
preminule du{e. Ne premi{ljaj o svom gubitku, ve} misli samo o njenoj
duhovnoj dobrobiti.
***
Ono {to se dogodilo mora sada da se prihvati smireno kao

predodre|ena stvar i najbolja za napredak njegove du{e iz ìvota u
ìvot, mada ne najbolja u ljudskim o~ima koja gledaju samo na
sada{njost i na spolja{nju pojavu. Za duhovnog tragaoca smrt je samo
prelaz iz jednog oblika ìvota u drugi, i niko nije mrtav ve} je samo
oti{ao. Gledajte na to tako i odbacuju}i od sebe sve reakcije vitalne
àlosti – to mu ne moè pomo}i na njegovom putovanju – nastavite
postojano stazom ka Boànskom.
Pisma o Jogi 407
***
Naravno, to je prava ~injenica – smrt je samo odbacivanje tela, ne

prestanak li~nog postojanja. ôvek nije mrtav zato {to ode u drugu
zemlju i promeni ode}u da se prilagodi tamo{njoj klimi.
Pisma o Jogi 409
DEVETA GLAVA
SUDBINA I SLOBODNA VOLJA,

KARMA I NASLE\E, ITD.
Pisma o Jogi 411
Sudbina i Slobodna Volja, Karma i Nasle|e, itd.
VA[I odlomci uzeti po sebi su veoma impresivni, ali

kada ~ovek pro~ita knjigu, ste~eni utisak se umanjuje i bledi. Naveli
ste Kajrove Cheiro uspehe, ali {ta sa njegovim neuspesima? Pogledao
sam knjigu i bio prili~no zapanjen brojem proro~anstava koja nisu
uspela da se ispune. Ne moète zaklju~iti iz malog broja predvi|anja,
ma koliko preciznih, da je sve predodre|eno sve do va{eg postavljanja
pitanja u pismu i mog odgovora. Moè biti, ali ovaj dokaz nije
dovoljan da to dokaè. Ono {to je o~igledno je da postoji element
predvidljivog, predvidljivo precizno i u detalju isto kao i u ve}im
ta~kama, tokom doga|aja. Ali to se znalo od ranije; to ostavlja pitanje
i dalje nere{eno da li je sve predvidljivo, da li je sudbina jedini ~inilac
u postojanju ili postoje tako|e i drugi ~inioci koji mogu da izmene
sudbinu – ili, budu}i da je sudbina data, nema druga~ijih izvora ili
mo}i ili ravni sudbine i moèmo da izmenimo onaj sa kojim smo
krenuli dozivanjem drugog izvora, mo}i ili ravni sudbine i ~ine}i ga
aktivnim u na{em ìvotu. Metafizi~ka pitanja nisu tako jednostavna da
bi mogla da se odse~no re{e bilo u jednom smislu, bilo u drugom koji
mu je opre~an – to je popularan na~in sre|ivanja stvari, ali je sasvim
brzoplet i nedovr{en. Sve je slobodna volja ili sve je sudbina – to nije
tako jednostavno. Ovo pitanje slobodne volje ili odre|enosti je
najzamr{enije od svih metafizi~kih pitanja i niko nije mogao da ga re{i
– iz dobrog razloga {to i sudbina i volja postoje, i ~ak i slobodna volja
postoji negde; te{ko}a je samo kako do nje do}i i u~initi je
delotvornom.
Astrologija? Mnoga astrolo{ka predvi|anja se obistinjuju,
prili~na masa njih, ako ~ovek uzme sve skupa. Ali odatle ne proisti~e
da zvezde vladaju na{om sudbinom; zvezde tek beleè sudbinu koja je
ve} formirana, one su hijeroglif, ne Sila – ili ako njihova delatnost
sa~injava Silu, to je energija koja prenosi, ne Mo} koja za~inje. Postoji
neko tamo ko je odredio ili postoji ne{to koje je Sudbina, recimo;
zvezde su samo pokazatelji. Sami astrolozi kaù da postoje dve sile,
daiva i purusakara, sudbina i individualna energija, a individualna
energija moè da izmeni i ~ak osujeti sudbinu. [ta vi{e, zvezde ~esto
ukazuju na nekoliko mogu}nosti sudbine; na primer da neko moè da
umre u srednjim godinama, ali ako to odre|enje bude moglo da se
prevazi|e, moè da ìvi do predvidljive starosti. Na kraju, vi|eni su
slu~ajevi u kojima se predvi|anja horoskopa ispunjavaju sa velikom
precizno{}u do nekog uzrasta, a onda vi{e ne vaè. To se ~esto de{ava
kada se subjekt okrene od obi~nog ka duhovnom ìvotu. Ako je okret
veoma radikalan, prestanak predvidljivosti moè biti trenutan; u
protivnom izvesni rezultati mogu da potraju jo{ neko vreme, ali vi{e
nema iste neizbe`nosti. Ovo izgleda da pokazuje da postoji ili da moè
postojati vi{a mo} ili vi{a ravan ili vi{i izvor duhovne sudbine koji
moè, ako je njegov ~as do{ao, da pregazi niù mo}, niù ravan ili niì
izvor vitalne i materijalne sudbine ~iji su zvezde pokazatelji. Kaèm
vitalne jer horoskop moè ukazivati na karakter mnogo potpunije i na
vi{e zadovoljavaju}i na~in nego na doga|aje ìvota.
Indijsko obja{njenje sudbine je Karma. Mi sami smo svoja
sopstvena sudbina kroz na{e postupke, ali sudbina koju stvaramo nas
vezuje; jer ono {to smo posejali moramo da poànjemo u ovom ìvotu
ili nekom drugom. Pa ipak, mi i dalje stvaramo svoju sudbinu za
budu}nost ~ak i dok prolazimo kroz staru sudbinu iz pro{losti u
sada{njosti. To daje smisao na{oj volji i delovanju i ne sa~injava, kako
evropski kriti~ari pogre{no veruju, krut i sterili{u}i fatalizam. Ali opet,
na{a volja i delovanje mogu ~esto da poni{te ili izmene ~ak i pro{lu
Karmu, jedino su neki sna`ni efekti, nazvani utkata karma, oni koji su
neizmenljivi. Ovde se tako|e za postignu}e duhovne svesti i ìvota
pretpostavlja da poni{tava ili da daje mo} da se poni{ti Karma. Jer
ulazimo u jedinstvo sa Voljom Boànskom, kosmi~kom ili
transcendentnom, koja moè da poni{ti ono {to je odobrila za izvesne
uslove, da iznova stvori ono {to je bila stvorila, uzane utvr|ene linije
nestaju, postoji plasti~nija sloboda i {irina. Ni Karma ni Astrologija,
stoga, ne ukazuje na krutu i zauvek nepromenljivu sudbinu.
[to se ti~e proro~anstva, nikad nisam sreo niti znao za proroka,
ma koliko slavnog, koji je bio nepogre{iv. Neka od njihovih
predvi|anja se ispune do poslednjeg slova, druga ne – ispune se
dopola ili totalno proma{e. Odatle ne proisti~e da je mo} proro~anstva
nestvarna ili da se precizna predvi|anja sva mogu objasniti
verovatno}om, slu~ajem, koincidencijom. Priroda i broj onih koja ne
mogu je prevelika. Promenljivost ispunjenja se moè objasniti ili
nesavr{enom mo}i kod proroka nekad aktivne, nekad neuspe{ne ili
~injenicom da su stvari predvidljive samo delimi~no, da su odre|ene
samo delimi~no ili ina~e razli~itim ~iniocima ili smernicama mo}i,
razli~itim nizovima mogu}nosti i ostvarenja. Sve dok je neko u dodiru
sa jednom smernicom predvi|a precizno, u protivnom ne – ili ako se
smernice mo}i menjaju, ne~ije proro~anstvo tako|e izle}e iz {ina.
Svejedno, neko bi mogao re}i, mora postojati, ako su stvari uop{te
Pisma o Jogi 413
predvidljive, neka mo} ili ravan kroz koju ili na kojoj sve moè da se
predvidi; ako postoji boànsko Sveznanje i Svemo}, to mora biti tako.
âk i to {to se predvidi mora da se sprovede, zapravo ga sprovodi igra
sila – duhovnih, umnih, vitalnih i fizi~kih sila – a na toj ravni sila nema
apsolutne krutosti koja bi se mogla otkriti. Li~na volja ili nastojanje je
jedna od tih sila. Napoleon, kad su ga pitali za{to je verovao u
Sudbinu, a ipak uvek planirao i delovao, je odgovorio: "Zato {to je
su|eno da treba da radim i planiram."; drugim re~ima, njegovo
planiranje i delanje su bili deo Sudbine, doprinosili su rezultatima koje
je Sudbina imala na vidiku. âk i ako predvidim nepovoljan rezultat,
moram da radim za onaj za koji smatram da treba da bude; jer to
odràva u ìvotu silu, princip Istine kojoj sluìm i daje mogu}nost da
se trijumfuje kasnije tako da postane deo pravljenja budu}e povoljne
Sudbine, ~ak i ako je sudbina ovoga ~asa nepovoljna. Ljudi ne
napu{taju neku stvar zato {to su videli da je propala ili predvi|aju
njenu propast; i oni su u duhovnom smislu u pravu u svojoj
tvrdoglavoj istrajnosti. [ta vi{e, mi ne ìvimo samo zbog spolja{njeg
rezultata; mnogo vi{e cilj ìvota je rast du{e – ne spolja{nji uspeh u
ovom ~asu ili ~ak u bliskoj budu}nosti. Du{a moè da raste protiv ili
~ak uz materijalnu sudbinu koja je nepovoljna.
Na kraju, ako je sve predodre|eno, za{to re}i da je ìvot,
[ekspirovom frazom, ili bolje re}i Magbetovom, "pri~a koju pri~a idiot,
puna buke i besa, koja ne zna~i ni{ta"? @ivot bi pre bio takav kad bi
sve bilo slu~aj i nasumi~na neizvesnost. Ali ako je ne{to predvi|eno,
isplanirano do svakog detalja, zar to ne zna~i radije da ìvot ipak
ne{to zna~i, da mora postojati tajna Svrha u pravcu koje se radi,
mo}no, istrajno, kroz epohe, a da smo mi sami deo nje i saradnici u
ispunjenju te nesavladive Svrhe?
P.S. Pa, jedna od najve}ih mogu}ih ekstaza je osetiti sebe

no{enim od strane Boànskog, ne od zvezda ili Karme, jer ovo drugo
su }orava posla, suva i neudobna – kao da vas uklju~e u ma{ini,
"yantrarudhani mayaya".
***
Bojim se da nemam mnogo poverenja u Kajrove ideje i proro~anstva –

neka proro~anstva se ispunjuju, ali ve}ina je proma{ila. Ideja o
jevrejima je staro jevrejsko i hri{}ansko verovanje; ne moè se mnogo
vere pridati tome. [to se ti~e brojeva ta~no je da prema okultnoj nauci
brojevi imaju misti~no zna~enje. Tako|e je ta~no da postoje periodi i
ciklusi u ìvotu kao i u ìvotu sveta. Ali suvi{e ta~no zna~enje ne moè
uvek da se da tim stvarima.
***
Nisam rekao da je sve kruto predodre|eno. Igra sila ne zna~i to. Ono
{to sam rekao bilo je da iza vidljivih doga|aja u svetu uvek postoji
masa nevidljivih sila koja rade neznana spolja{njim umovima ljudi, a
jogom (odlaènjem unutra i uspostavljanjem svesne veze sa
Kosmi~kim Sopstvom i Silom i silama) ~ovek moè da postane svestan
tih sila, da se svesno ume{a u igru, i makar u nekoj meri da
(pred)odredi stvari u ishodu igre. Sve to nema nikakve veze sa
predodre|eno{}u. Naprotiv, ~ovek gleda kako se stvari razvijaju i
pogura malo vamo malo tamo kada je mogu}e ili kada je potrebno.
Nema ni~ega u svemu tome {to protivre~i izjavi velikog nau~nika Ser
C. V. Ramana. Raman je jednom rekao da su sva nau~na otkri}a samo
igre slu~aja. Jedino, kada on kaè da su nau~na otkri}a igre slu~aja, on
naprosto govori da ljudska bi}a ne znaju kako se to sprovodi. To nije
kruta predodre|enost, ali nije ni slepi nesvesni Slu~aj tako|e. To je
igra u kojoj postoji sprovo|enje mogu}nosti u Vremenu.
***
Te{ko je zbilja razbistriti na {ta Plank Planck misli na tim stranama –

{ta je njegov zaklju~ak i kako dolazi do njega; on je verovatno toliko
zbio svoje argumente da nedostaju neophodne karike sa
obja{njenjima. Stvar slobodne volje, vidim prele}u}i pogledom kroz
prethodne strane, izni~e samo slu~ajno iz njegove pozicije da nova
otkri}a grupisana oko kvantne teorije ne prave radikalnu razliku u
fizici. Ako postoji tendencija da se na zakone gleda kao na statisti~ke –
u kom slu~aju nema "stroge uzro~nosti" i nema odre|enja
(determinizma) – ipak tu nema ni~eg {to bi dokazalo da ne mogu da
se tretiraju i da ne mogu u pozitivnom smislu da se tretiraju tako|e
kao dinami~ki – u kom slu~aju odre|enje moè da stoji; neizvesnost
pojedina~nog pona{anja (elektroni, kvanti) ne potkopavaju zbilja
odre|enje, ve} samo u njega unose jednu novu odliku. To izgleda, iz
ùrnog letimi~nog pogleda, da je njegova pozicija. Izvesni nau~ni
mislioci smatraju ovu neizvesnost pojedina~nog pona{anja za fizi~ki
~inilac koji odgovara elementu slobodne volje kod pojedina~nih
Pisma o Jogi 415
ljudskih bi}a. Ovde Plank uvodi pitanje slobodne volje da bi pobio

zaklju~ak da ona uti~e na strogu uzro~nost i zakon odre|enja. Njegov
argument, koliko ja mogu da uo~im, je ovaj:
1. Zakon stroge uzro~nosti stoji zato {to je bilo koja data akcija
ili unutra{nje doga|anje pojedina~nog ljudskog bi}a posledica
odre|ena u potpunosti sa dva uzroka: (a) prethodnim stanjem
njegovog uma uzetim kao celinom, (b) spolja{njim uticajima.
2. Volja je umni proces potpuno odre|en sa dva ~inioca; stoga
ona nije slobodna, ona je deo lanca stroge uzro~nosti – kao {to su i
rezultati slobodne volje.
3. Ono {to je bitno nije stvarna slobodna volja, ve} ~ovekova
svest o slobodi. Ovo stvara unutra{nje iskustvo svesnog motiva, koje
opet stvara nove motive i tako dalje u nedogled. Iz ovog razloga je
nemogu}e za ~oveka da predvidi svoje budu}e delovanje – jer u
svakom trenutku nov motiv moè da iznikne. Ali kada se osvrnemo u
pro{lost onda lan~ana povezanost uzroka i posledice postaje
o~igledna.
4. înjenica stroge uzro~nosti (ili barem teorija o njoj) stoji
stoga neuzdrmana sve{}u o slobodnoj volji pojedinca. Nju samo
pomra~uje ~injenica da ~ovek ne moè da predvidi svoje sopstvene
postupke niti da shvati uzroke svog sada{njeg stanja; ali to je zato {to
su ovde subjekat i objekat isti, a ovaj subjekat-objekat je u stanju
stalnog naizmeni~nog kretanja za razliku od objekta spolja, za koji se
pretpostavlja da se ne menja kao rezultat unutra{njih kretanja znalca.
Postoji jedna referenca na uzro~ni zakon i eti~ki zakon koja me
zbunjuje. Da li je "eti~ki zakon" ne{to izvan strogog lanca posledica i
uzroka? Postoji li uop{te takva stvar? Ako "stroga uzro~nost" vlada
svim, {ta takav jedan eti~ki zakon traì tamo?
Ovo je argument koliko ja mogu da ga sledim, ali mi se ne ~ini
da je ba{ dovr{en. Ako ~ovekovo pona{anje ne moè da predvidi on
sam, ne moè ga predvideti ni neko drugi, mada ovde subjekat i
objekat nisu isti; ako nije predvidiljivo, onda to mora biti iz istog
razloga, elementa slobodne volje i pokretljivosti stvorene mogu}im
neodre|enim uplitanjem novih motiva. Ako je to tako, stroga
uzro~nost se ne moè potvrditi – mada plasti~na uzro~nost u kojoj je
mo} izbora koju mi zovemo slobodnom voljom jedan element (bilo
kao jedan me|u mnogim ~iniocima koji doprinose, bilo kao instrument
uzroka koji je iznad sebe) moè ipak da se potvrdi kao mogu}a.
Izjava da je delovanje pojedinca strogo odre|eno njegovim
ukupnim umnim stanjem plus spolja{njim uticajima je sumnjiva i ne
vodi ba{ daleko. Mogu}e je podriti ~itavu ideju neizbe`ne uzro~nosti
drè}i da je ukupno postoje}e stanje pre nekog doga|aja samo uslov
pod kojim se on doga|a – postoji masa prethodnih stvari i postoji
posledica, ako moè tako da se nazove, ili masa posledica, ali ni{ta ne
dokazuje za to drugo da su to neophodne posledice mase prethodnih
doga|aja. Mogu}e je da je ovo ukupno postoje}e stanje matrica u koju
neko seme doga|aja biva uba~eno ili u kojoj postaje aktivno, tako da
moè biti mnogo mogu}ih rezultata, a u slu~aju ljudskog delovanja
moglo bi se zamisliti da je slobodna volja taj odre|uju}i faktor, ili
barem jedan od njih.
Ne mislim, stoga, da nas ovi Plankovi argumenti vode mnogo
daleko. Tako|e postoji, naravno, pitanje koje je izneto u knjizi da li je,
ako pretpostavimo determinizam, lokalno stanje stvari nezavisno polje
uzro~nosti ili je sve tako vezano zajedno da je celina ta koja odre|uje
lokalni ishod. ôvekovo delovanje bi onda bilo odre|eno univerzalnim
silama, a njegovo stanje uma i prividni izbor bi bili deo
instrumentacije Univerzalne Sile.
***
U slu~aju Sokrata i svakodnevne pijanice koji ste istakli, razlika koju

pravite je ta~na. ôvekom slabe volje rukovode njegovi vitalni i fizi~ki
impulsi, njegovo umno bi}e nije dovoljno dinami~no da u~ini da
njegova volja prevlada nad njima. Njegova volja nije "slobodna" zato
{to nije dovoljno jaka da bi bila slobodna, ona je rob sila koja deluju
na njegovu vitalnu i fizi~ku prirodu ili u njoj. U slu~aju Sokrata volja je
dotle slobodna da stoji iznad igre tih sila i on odre|uje svojom umnom
idejom i re{eno{}u {ta }e raditi, a {ta ne}e. Pitanje ostaje da li je
Sokratova volja samo slobodna u tom smislu, budu}i da je i sama
odre|ena ne~im {irim od Sokratovog mentaliteta, ne~im od ~ega je
ona samo instrument – bilo da je to Univerzalna Sila ili Bi}e u njemu
~iji je njegov duh daemon bio glas i koji ne samo da je davao
njegovom umu tu odlu~nu svesnost umnog ideala ve} je njemu
nametao i poriv da deluje u poslu{nosti prema svesnosti. Ili on moè
biti podloàn spoju izme|u unutra{nje Puru{e i Univerzalne Sile. U
ovom drugom slu~aju postojala bi nestabilna ravnoteà izme|u
determinizma Prirode i samoodre|enja iznutra. Ako krenemo sa
stanovi{ta Sankje Sankhya , to bi}e (tj. ono od koga je njegov duh bio
glas) bi bilo du{a ili Puru{a, a i kod Sokrata sna`ne volje i slabovoljnog
roba vitalnom impulsu, delovanje i njegovi rezultati bi bili odre|eni
Pisma o Jogi 417
pristankom ili odbijanjem Puru{e. U ovom drugom slu~aju Puru{a daje

svoj pristanak na igru sila Prirode i prolazi kroz nju, naviku vitalnog
impulsa, kroz vitalno popu{tanje, dok um posmatra bespomo}an. Kod
Sokrata Puru{a je po~ela da se osloba|a i odlu~uje {ta }e prihvatiti ili
ne}e prihvatiti – svesno bi}e je po~elo da name}e sebe silama koje
deluju na njega. Ovo ovladavanje je postalo toliko potpuno da on
moè naveliko da odre|uje svoje sopstvene postupke i moè ~ak u
okviru izvesnih ogreni~enja ne samo da predvidi ve} i da utvrdi
rezultate – tako da }e ono {to on èli da se desi pre ili kasnije.
[to se ti~e Nat~oveka, to je svesno bi}e ~ije oslobo|enje je
potpuno njegovim uzdizanjem do stani{ta iznad ograni~enja uma. On
moè da odredi svoje delovanje u potpunom skladu sa svesno{}u koja
opaà sve sile koje deluju u njemu i na i oko njega i u stanju je,
umesto da potpada pod njih, da ih koristi i ~ak i da ih odre|uje.
***
Nakon ~itanja X-ovog uverljivog izlaganja, video sam {ta bi se moglo

re}i sa intelektualne ta~ke gledi{ta o ovom pitanju kako bi se povezala
stvarnost vrhovne Slobode sa pojavom Determinizma Prirode – na
druga~iji na~in od njegovog, ali sa istim ciljem. U stvarnosti, sloboda i
odre|enje su samo dve strane iste stvari – jer osnovna istina je samo-
odre|enje kosmosa i u njemu tajno samo-odre|enje pojedinca.
Te{ko}a izni~e iz ~injenice da ìvimo u povr{inskom umu neznanja, ne
znamo {ta se de{ava iza i vidimo samo pojavni proces Prirode. Tu je
nao~igled ~injenica prevladavaju}eg determinizma Prirode, a kako je
na{a povr{inska svest deo tog procesa, nismo u stanju da vidimo drugi
vid dvojedine stvarnosti. U prakti~ne svrhe, na povr{ini postoji potpun
determinizam u Materiji – mada ovo sada osporava najnovija {kola
Nauke. Kako se @ivot pojavljuje ulazi izvesna plasti~nost, tako da je
te{ko predvideti bilo {ta ta~no kao {to ~ovek predvi|a materijalne
stvari koje se drè krutog zakona. Plasti~nost se pove}ava sa rastom
Uma, tako da ~ovek moè da ima barem ose}aj slobodne volje, izbora
svog delovanja, samokretnje koja barem pomaè da se odrede
okolnosti. Ali ta sloboda je sumnjiva zato {to se za nju moè re}i da je
iluzija, izum Prirode, deo njene ma{inerije odre|enosti, samo prividna
sloboda ili u najboljem slu~aju ograni~ena, relativna i podre|ena
nezavisnost. Jedino kada ~ovek ode iza, (podalje) od Prakriti, do
Puru{e i ka gore, (podalje) od Uma, do duhovnog Sopstva onda strana
slobode dolazi dotle da prvo bude o~igledna, a onda, usagla{eno{}u sa
Voljom koja je iznad Prirode, potpuna.
***
U ìvotu svakojake stvari nude sebe. ôvek ne moè da uzme sva{ta

{to dolazi sa idejom da je to poslato od Boànskog. Postoji izbor, a
pogre{an izbor stvara svoje posledice.
***
Sudbina u krutom smislu vaì samo za spolja{nje bi}e sve dok ono ìvi
u Neznanju. Ono {to mi zovemo sudbinom je u stvari samo rezultat
sada{njeg stanja bi}a i prirode i energija koje je nakupilo u pro{losti
koji deluju jedni na druge i odre|uju sada{nje poku{aje i njihove
budu}e rezultate. Ali ~im ~ovek stupi na stazu duhovnog ìvota, ova
stara predodre|ena sudbina po~inje da se povla~i. Ulazi novi ~inilac,
Boànska Milost, pomo} vi{e Boànske Sile druga~ije od sile Karme,
koja moè da odigne sadaku izvan sada{njih mogu}nosti prirode.
ôvekova duhovna sudbina onda biva boànski izbor koji osigurava
budu}nost. Jedina sumnja je oko uspona i padova na stazi i vremena
koje je potrebno za prolaz. To je ono gde neprijateljske sile koje se
igraju slabostima pro{le prirode nastoje da spre~e brzinu napretka i da
odloè ispunjenje. Oni koji padnu, ne padaju zbog napada vitalnih
sila, ve} zato {to se stavljaju na stranu neprijateljske Sile i vi{e vole
vitalnu ambiciju ili èlju (ambiciju, ta{tinu, poùdu) nego duhovni sidi
siddhi, savr{enstvo, prim. prev. .
***
Ni Priroda, ni Sudbina, ni Boànski rad na umni na~in ili prema

zakonima uma ili u skladu sa njegovim standardima – to je ono za{to
~ak i za nau~nika i filozofa Priroda, Sudbina, put Boànskog svi ostaju
misterija. Majka ne deluje prema umu, tako da je prosu|ivati njeno
delovanje umom besplodno.
***
Priroda je u velikoj meri ono {to na~inite od nje ili {ta moète da
na~inite od nje.
Pisma o Jogi 419
***
Svako ima svoju sopstvenu sudbinu i njegov ulazak u odre|enu

porodicu u jednom ìvotu je samo jedan doga|aj.
***
Svest nije mehani~ka mrtva stvar da se prese~e na takav na~in.

Nasledni uticaj stvara sklonost, a sklonost je duga~ka stvar. Jedino
kada se nasledni deo izmeni sklonost prestaje.
***
Pe~at nasle|a, rase, kaste i porodice: Vrlo veliki pe~at u ve}ini

slu~ajeva – taj pe~at uglavnom postoji u fizi~kom vitalu i fizi~kom
materijalnom – i on biva uve}an obrazovanjem i odgojem.
***
Mnoge stvari u telu i neke u umu i vitalu se nasle|uju od oca i majke

ili drugih predaka – to se pretpostavlja da svi znaju. Postoje druge
stvari koje nisu nasle|ene, ve} su svojstvene ne~ijoj sopstvenoj prirodi
ili razvijene de{avanjima ovog ìvota.
***
Karma i nasle|e su dva glavna uzroka koja odre|uju temperament pri

ro|enju . Prema nekima nasle|e je tako|e podlo`no Karmi, ali to
moè biti samo na neki op{ti na~in, ne u svim pojedinostima.
***
Sve energije kada se stave u aktivnost – misao, govor, ose}anje,

postupak – sa~ine Karmu. Ove stvari pomaù da se razvije priroda u
ovom ili onom smeru, a priroda i njeni postupci i reakcije stvaraju
svoje posledice unutra{nje i spolja{nje: one tako|e deluju na druge i
stvaraju kretnje u op{em zbiru sila koje mogu da se vrate na ~oveka
pre ili kasnije. Neizraène misli tako|e mogu da iza|u kao sile i da
stvore svoje efekte. Gre{ka je misliti da misao ili volja mogu da imaju
efekta samo kada se izraze u govoru ili postupku: neizgovorena misao,
neizraèna volja su tako|e aktivne energije i mogu da stvore svoje
sopstvene vibracije, posledice ili reakcije.
***
Ta~no? Kako moè ~ovek da izmeri ta~no gde ulaze vitalni, umni i
duhovni ~inioci? U bavljenju zvezdom i atomom biste mogli (mada se
~ini da ne moète sa elektronom), ali ne sa ~ovekom i njegovim ìvim
umom, du{om i telom.
II
Ono {to je X rekao je ta~no, igra sila je veoma sloèna i ~ovek mora da
ih bude svestan i, dakle, da vidi i posmatra kako one rade pre nego {to
moè zbilja da razume za{to se stvari de{avaju tako kako se de{avaju.
Svo delovanje je okruèno sloèno{}u sila i ako neko uloì silu da bi
jedna od njih uspela, mora da bude pa`ljiv da to uradi temeljno i da to
odràva i da ne ostavi otvorena vrata za druge suprotne sile da na|u
svoj put ka unutra. Svaki ~ovek je i sam polje mnogih sila – neke su
radile za njegovu sadanu, neke su radile za njegov ego i èlje. Osim
toga, postoje sile koje nastoje da u~ine od ~oveka instrument za ciljeve
koji nisu njegovi, bez da on to zna. Sve one mogu da se iskombinuju
da bi dale odre|eni rezultat. Ove sile rade sve za ispunjenje svog
sopstvenog poriva – one uop{te ne moraju da budu ono {to nazivamo
neprijateljskim silama – one su naprosto sile Prirode.
Ose}aj ljubomore i abhimana je naravno bilo ne{to preìvelo iz
pro{lih kretnji prirode. Tako je to da te stvari izlaze ako se odbace;
one gube svoju silu, mogu da ostanu sve manje i manje, mogu da sve
manje i manje uti~u na svest – na kraju nisu vi{e u stanju da doti~u, pa
vi{e i ne dolaze.
***
Bilo ko sa ne{to inteligencije i mo}i opaànja ko ìvi vi{e u unutra{njoj

svesti moè da vidi igru nevidljivih sila na svakom koraku koje deluju
na ljude i dovode do doga|aja bez da oni znaju o instrumentaciji.
Razlika koju stvaraju joga ili unutra{nja svest – jer postoje ljudi poput
Sokrata koji razviju ili imaju neku unutra{nju svest bez joge – je ta {to
Pisma o Jogi 421
~ovek postaje svestan ovih nevidljivih sila i moè tako|e da svesno

stekne korist od njih ili da ih upotrebljava i upravlja njima. To je sve.
***
Vitalna me|urazmena: Te{ko za odrediti. Postoji uvek izvla~enje

vitalnih sila iz jednog do drugog u svim ljudskim dru{tvenim
kontaktima koje se de{ava automatski. Vo|enje ljubavi je jedan od
najmo}nijih na~ina za svakog za izvla~enje vitalne sile ovog drugog, ili
ovog da izvla~i od onog drugog, {to se tako|e ~esto de{ava na
jednostran na~in na veliku {tetu "drugog". U prelazu dolaze mnoge
stvari dobre i lo{e, ushi}enost, ose}anje snage i podr{ke, infiltracija
dobrih ili lo{ih osobina, me|urazmena psiholo{kih raspoloènja, stanja
i kretnji, depresije, iscrpljenost – cela skala. Ljudi to ne znaju – {to je
milost Bo`ja po njih – ali kada ~ovek dospe u izvesnu jogi~ku svest,
postaje veoma svestan i osetljiv za svu tu me|urazmenu i akciju i
reakciju, ali tako|e moè i da sazida zid protiv toga, da odbaci itd.,
itd.
Zid svesti je to {to ~ovek mora da sazida. Svest nije ne{to
apstraktno, ona je poput samog postojanja ili Anande ili uma ili prane,
ne{to vrlo konkretno. Ako ~ovek postane svestan unutra{nje svesti,
moè da radi svakojake vrste stvari sa njom, da je oda{ilje kao struju
sile, da podiè krug ili zid svesti oko sebe, da usmeri ideju tako da ona
u|e u ne~iju glavu u Americi itd., itd.
***
Njegova nova svest ~ini da on sna`nije ose}a suprotne sile sa kojima

dolazi u dodir kada se kre}e u svetu i kad mora da obavlja poslove i da
se sre}e sa drugima, i on se pla{i reakcije u vitalu koja }e naru{iti
njegovu sadanu ili stvoriti te{ko}e. O~igledno da je on ~ovek koji je
psihi~ki osetljiv ili je postao takav za tu stvar koju vi slepo odbijate da
prepoznate ~ak i kada ste u sred nje – igru sila. Vi moète da osetite
atmosferu svoga prijatelja kroz pismo "tako predivno, tako
osnaàvaju}e, tako osveàvaju}e" i ono ima trenutni efekata na vas. Ali
va{ um bulji kao sova i pita se "[ta bi ovo moglo biti, kog |avola?",
pretpostavljam zato {to vam va{e knjige iz medicine nikad nisu pri~ale
o tome, a kako stvari mogu biti istinite koje nisu poznate ni obi~nom
umu ni nauci? Usled prodora suprotne vrste sila padate u {ake Starcu,
ali moète samo da stenjete i kukate "[ta je ovo?", a kada ih druge sile
zbri{u u trenutku, da trep}ete i mrmljate "Pa ovo je sme{no!" Va{
prijatelj moè da oseti i da zna istovremeno kada mu prete suprotne
sile, te tako on moè da bude na oprezu i da se odupre starom Niku,
zato {to on moè da otkrije smesta jedno od njegovih glavnih
sredstava za napad.
***
Svest o ovim stvarima uticajima ljudi je namenjena znanju – psiho-

okultnom znanju, neophodnom za puno}u svesti i iskustva. Nije
namenjeno da se onom {to se oseti dopusti da postane uticaj, bilo
dobar ili lo{.
***
[to se ti~e druge stvari, postoje dve razli~ite stvari. Neki ljudi imaju
sposobnost da primaju utiske o drugima koja nije ni u kom slu~aju
nepogre{iva, ali se ~esto ispostavi da je u pravu. To je jedna stvar, a
jogi~ka intuicija kojom ~ovek direktno zna ili ose}a {ta je u ~oveku,
njegove kapacitete, karakter, temperament je druga. Jogi~ka
sposobnost mora da bude i moè da bude potpuna jedino sa ve}im
razvojem unutra{nje svesti.
***
Ostavite po strani pitanje Boànskog ili neboànskog, ni jedan duhovni

~ovek koji dela dinami~ki nije ograni~en na fizi~ki kontakt – ideja da je
fizi~ki kontakt kroz pisanje, govor, susret neophodan za delovanje
duhovne sile je sama sebi protivure~na, jer to onda ne bi bila duhovna
sila. Duh nije ograni~en fizi~kim stvarima ili telom. Ako imate
duhovnu silu, ona moè da deluje na ljude hiljadama milja udaljene
koji ne znaju i nikad ne}e znati da delujete na njih ili da se na njih
deluje – oni samo znaju da postoji sila koja im omogu}uje da urade
stvari i vrlo lako bi mogli da pretpostave da je to njihova sopstvena
velika energija ili genij.
***
Boànske Sile su namenjene kori{}enju – gre{ka ~oveka

individualizovanog u Neznanju je da ih koristi za ego, a ne za
Pisma o Jogi 423
Boànsko. To je ono {to mora da se ispravi sjedinjenjem sa Boànskom

Sve{}u i tako|e pro{irenjem individualnog bi}a, tako da ono moè da
ìvi svesno u univerzalnom. To jeste te{ko, zahvaljuju}i utvr|enoj
navici ega, ali nije nemogu}e.
***
Sva sila dolazi od Boànskog, ali se ona ~e{}e zloupotrebljava nego {to
se upotrebljava duhovno ili ispravno.
***
Svakako da je mogu}e imati svest o udaljenim stvarima i intervenisati.

Na ideju da jogini ne koriste ili da ne treba da koriste ove mo}i
gledam kao na asketsku praznovericu. Veujem da ih svi jogini koji
imaju ove mo}i koriste kadgod na|u da su iznutra pozvani da to u~ine.
Oni mogu da se suzdràvaju ako misle da je ta upotreba u pojedinom
slu~aju suprotna Boànskoj Volji ili vide da spre~avanje jednog zla
moè da bude otvaranje vrata gorem, ili iz bilo kog drugog valjanog
razloga, ali ne iz nekog op{teg pravila o zabrani. Ono {to je
zabranjeno bilo kome sa jakim duhovnim ose}ajem je da bude
~udotvorac koji vr{i izuzetne stvari radi pokazivanja, sticanja dobitka,
za slavu, iz ta{tine ili ponosa. Zabranjeno je da se koriste mo}i iz
pukih vitalnih motiva, da se Asuri~ki razme}e njima ili da se one
pretvaraju u potporu za aroganciju, uobraènost, ambiciju ili bilo koju
drugu prijaznu slabost kojoj je ljudska priroda sklona. Upravo zbog
toga {to dopola pe~eni jogini tako ~esto padaju u ove klopke
neprijateljskih sila upotreba jogi~kih sila se ponekad ne podràva, kao
{kodljiva onome ko ih koristi.
Ali uglavnom su ljudi koji ìve puno u vitalu oni koji tako
padnu; sa sna`nim i slobodnim i smirenim umom i psihi~kim koje je
budno i ìvo, takva sitni~avost te{ko da bi se desila. [to se ti~e onih
koji mogu da ìve u istinskoj Boànskoj Svesti, izvesne mo}i uop{te i
nisu mo}i u tom smislu, {to }e re}i, nisu natprirodne ili nenormalne,
ve} pre njihov normalan na~in vi|enja i delovanja, deo svesti – i kako
im se one mogu zabraniti ili kako da oni odbiju da delaju u skladu sa
svojom sve{}u i njenom prirodom?
Pretpostavljam da sam li~no imao potpunije evropsko
obrazovanje od vas, i ja sam tako|e imao svoj period agnosti~kog
poricanja, ali od trenutka kada sam pogledao na ove stvari nikad
nisam mogao da zauzmem stav sumnje i neverice koji je tako dugo bio
moderan u Evropi. Nenomalna, ina~e nadfizi~ka iskustva i mo}i,
okultna i jogi~ka, uvek su mi se ~inila kao ne{to savr{eno prirodno i
verovatno. Svest po svojoj samoj prirodi ne bi mogla da se ograni~i
obi~nom fizi~kom ljudsko-ìvotinjskom sve{}u, ona mora imati druge
opsege. Jogi~ke ili okultne mo}i nisu ni{ta vi{e natprirodne ili
neverovatne nego {to je natpirodna ili neverovatna mo} da se napi{e
velika pesma ili da se komponuje veli~anstvena muzika; {a~ica ljudi to
moè da u~ini, kako stvari stoje – ~ak ni jedan u milion; jer poezija i
muzika dolaze iz unutra{njeg bi}a i da bi se napisale ili komponovale
istinske i velike stvari za ~oveka mora da se ra{~isti prolaz izme|u
spolja{njeg uma i ne~eg u unutra{njem bi}u. To je ono zbog ~ega ste
stekli pesni~ku mo} ~im ste po~eli jogu – jogi~ka sila je ra{~istila
prolaz. Isto je i sa jogi~kom sve{}u i njenim mo}ima; stvar je u tome
da se ra{~isti prolaz – jer one su ve} u vama. Naravno, prva stvar je da
se veruje, teì i, sa istinskim porivom iznutra, na~ini napor.
***
Jadu (magija) je naro~ita praksa koju obavljaju profesionalni magovi

ili oni koji u~e ve{tinu magova, ali ona nije deo joge. Ono {to se
de{ava u jogi je da se ponekad ili ~ak vrlo uobi~ajeno izvesne mo}i
razviju kod sadake putem kojih on moè da uti~e na druge ili da ih
tera da rade stvari ili da u~ini da se dese stvari koje on èli. Ta i druge
jogi~ke mo}i nikad ne treba da sadaka koristi u egoisti~ne svrhe ili da
bi zadovoljio svoje vitalne èlje. One mogu da se koriste samo kada
postanu deo ostvarene boànske svesti od strane same Majke ili na
njenu zapovest u dobre i nesebi~ne svrhe. Nema {tete u jogi~kim
mo}ima koje do|u prirodno kao deo nove svesti i koje se ne koriste u
pogre{ne li~ne svrhe. Na primer vidite ne{to u viziji ili snu {to se desi
kasnije u budnom stanju. Dakle, to je jogi~ka mo} predvi|enja, znanja
budu}ih stvari koja se ~esto de{ava kako svest raste; nema ni~eg
pogre{nog u tome da se ona desi; to je deo rasta u sadani. Tako je i sa
drugim mo}ima. Jedino ~ovek ne sme da postane gord ili da se hvali ili
zloupotrebi mo}i radi èlje, ponosa, mo}i ili zadovoljenja ega.
Vizija koju ste videli o ~oveku i vatri pred njegovim stopalima je
verovatno bila vizija Boga Agnija od koga te~e vatra tapasje i
pro~i{}enja u sadani.
Kada sadana napreduje, ~ovek maltene uvek dobije mo} vizije;
ono {to ~ovek vidi je ta~no, ako on ostaje u ispravnoj svesti. Postoje
Pisma o Jogi 425
tako|e pogre{ni glasovi i iskustva. Ljudi koji su poludeli poludeli su

zato {to su postali egoisti~ni, po~eli su da misle o sebi kao o velikim
sadakama i pridali su preveliku va`nost sebi i svojim iskustvima; to ih
je navelo da dobiju pogre{nu svest i pogre{ne glasove i vizije i
nadahnu}a. Oni su im pridali toliko va`nosti da su odbijali da slu{aju
Majku i na kraju su postali neprijateljski prema njoj zato {to im je
rekla da gre{e i {to je zaustavila njihovu obmanutost. Va{e vizije i
iskustva su veoma istinita i dobra i objasnio sam vam {ta ozna~avaju –
pogre{na su poku{ala da do|u, ali ste ih odbacili, jer niste bili vezani
za njih i {to ste usredsre|eni na istinski cilj sadane. ôvek ne sme da
se veè za te stvari, ve} jednostavno da ih posmatra i produì; onda
one postaju pomagalo i ne mogu da predstavljaju opasnost.
***
Pod crnom magijom se misli na okultizam suprotnih mo}i – okultizam

boànskih Mo}i je sasvim druga~iji. Jedan se zasniva na jedinstvu,
onaj drugi na podeli.
***
Te{ko je re}i za{to je Hrist isceljivao ljude – izgleda iz onoga {to pi{e
u Bibliji kao da je to radio kao znak da je on bio onaj koji je poslat od
Boànskog sa mo}i.
***
Sasvim ste u pravu. Ona Madame Blavatsky je bila okultista, a ne

duhovna li~nost. Ono duhovnog u~enja {to je dala, ~inilo se da je
zasnovano na intelektualnom znanju, ne na ostvarenju. Njen stav je
bio tibetanski budisti~ki. Ona nije verovala u Boga, ve} u Nirvanu,
~udesne mo}i i Mahatme.
***
Nije mogu}e pridati bilo kakav kredibilitet pri~ama o tom Svamiju...

Mogu}e je da je on praktikovao neku vrstu Tantri~ke Joge i stekao
nekoliko okultnih mo}i, ali u svemu tome {to ste rekli o njemu i u
od{tampanim novinama nema nikakvog traga o bilo kakvoj duhovnoj
spoznaji ili iskustvu. Sve o ~emu izgleda da on razmi{lja su okultne
mo}i i podvizi ~arobnja{tva. Oni koji stoje na stanovi{tu okultnih mo}i
razdvojenih od duhovnih iskustava nisu jogiji visoke ravni postignu}a.
Postoje jogiji koji se pona{aju kao da nemaju kontrolu nad sobom –
teorija je da oni razdvajaju duh od prirode i ìve u svojoj unutra{njoj
realizaciji prepu{taju}i prirodu poreme}enom delovanju "kao dete,
ludak, pisaca ili nepokretni predmet". Postoje drugi koji namerno
koriste grub ili nasilan govor da bi ljude dràli na distanci ili da bi ih
testirali. Ali izliv gneva ovog Svamija koji iznosite izgleda da je
naprosto bila provala besa zbog povre|enog egoizma. Njegov sud o
Ramani Mahar{iju je apsurdan do krajnjosti.1 [to se ti~e njegovog
traènja nokta, kose itd. i njegovog poklanjanja ode}e ili dèmpera, to
je bilo verovatno da uspostavi fizi~ko sredstvo uspostavljanja okultnog
uticaja na vas i va{u ènu, verovatno kroz neku Tantri~ku ili magijsku
kriju kriya – na Tibetu su takvi magijski procesi dobro znani i u
uobi~ajenoj upotrebi.
1
Apsurdan zato {to veli~ina jogija ne zavisi uop{te od toga koliko dugo ìvi ili
od njegovog stanja zdravlja, ve} od visine ili dubine njegove duhovne
spoznaje i iskustva.
***
Ne znam da li bih mogao da bacim bilo kakvu pozitivnu svetlost na X-

ina misti~ka iskustva. Opis, u svakom slu~aju njegov potonji deo, nije
ba{ lako slediti i veoma je aluzivan u svojim izrazima i nije uvek
dovoljno precizan da bi bio jasan. Prvi deo iskustva ukazuje na
uro|enu mo} isceljivanja o ~ijem delovanju ona sama ne zna proces.
Izgleda iz njene pri~e da to dolazi iz ne~eg u njoj koje bi trebalo da
bude, iz termina koje ona koristi, jedna ve}a i vi{lja i sjajnija i mo}nija
svest sa kojom je ona u povremenom op{tenju, ali u kojoj ona ne ìvi
konstantno. S druge strane, druga re~enica izgleda da ukazuje na
Boànstvo ili Boànsko Prisustvo koje daje zapovesti njoj da vodi
druge kako bi oni mogli da rastu u svesti. Ali ona jasno govori o tome
kao o ve}em "ja" koje stoji iza plave dijamantske sile. Onda moramo
da se bacimo nazad na ideju ve}e svesti vrlo visoko gore sa ose}ajem
boànskosti, ose}ajem znatne svetlosti i duhovnog autoriteta – mo`da
na jednoj od onih vi{ih duhovnih umnih ravni o kojima govorim u
"@ivotu Boànskom" (The Life Divine) i "Pismima" (Letters).
Dijamantska svetlost bi lako mogla biti uro|ena tim ravnima; ona je
obi~no bela, ali tamo bi lako mogla biti plava; to je svetlost koja
Pisma o Jogi 427
raspr{uje ili odagnava sve ne~iste stvari, naro~ito demonsku

posednutost ili uticaj neke zle sile. O~igledno, upotreba mo}i poput
ove mora pa`ljivo da se ~uva od prodora bilo kakvog pogre{nog
elementa kao {to je li~na ljubav prema mo}i, ali to ne bi trebalo da
izazove nikakvu strepnju jer bi intenzivniji pogled u sebe bio dovoljan
da ga odbaci ili da ga drì podalje. Mislim da je to sve {to mogu da
kaèm na osnovu podataka datih u pismu.
***
O spiritizmu, mislim, mogu da kaèm ovoliko za sada. Sasvim je

mogu}e za umrle ili bolje re}i oti{le – jer oni nisu mrtvi – koji su jo{
uvek u regionima blizu Zemlje da imaju komunikaciju sa ìvima;
ponekad se to de{ava automatski, ponekad kroz napor za
komunikaciju sa jedne ili druge strane zastora. Ne postoji
nemogu}nost takve komunikacije sredstvima koja koriste spiritisti;
obi~no, me|utim, istinske komunikacije ili kontakti mogu samo biti
oni sa onima koji su jo{ u svetu koji je neka vrsta idealizovane replike
zemaljske svesti i u kome istrajavaju ista li~nost, ideje, se}anja koja je
osoba imala ovde. Ali nije sve {to se pretvara da je komunikacija sa
preminulim du{ama istinsko, naro~ito kada se obavlja kroz pla}enog
profesionalnog medija. Postoji tu ogromna me{avina vrlo nepoèljne
vrste – jer osim velike mase nesvesnih sugestija od okupljenih za
stolom ili doprinosa medijumove ispodsvesne svesti, ~ovek dolazi u
kontakt sa svetom bi}a koji je vrlo obmanjuju}e ili samoobmanjuju}e
iluzorne prirode. Mnoga od njih dolaze i tvrde da su preminule du{e
ro|aka, poznanika, poznatih ljudi, ~uvenih li~nosti, itd. Tako|e
postoje bi}a koja pokupe odba~ena ose}anja i se}anja umrlih i
maskiraju se njima. Postoji veliki broj bi}a koja dolaze na takve seanse
samo da bi se igrala sa sve{}u ljudi ili da bi sprovodila svoje mo}i kroz
taj kontakt sa Zemljom i koja obmanjuju medijume i prisutne svojim
laìma, trikovima i iluzijama. (Mislim, naravno, na slu~ajeve
medijuma koji nisu i sami prevaranti.) Kontakt sa takvom ravni
duhova moè da bude {kodljiv (ve}ina medijuma postanu nervno ili
moralno neuravnoteèni) i duhovno opasan. Naravno, sve tobo`nje
komunikacije sa ~uvenim umrlima iz davno pro{lih vremena su po
samoj svojoj prirodi varljive, a tako|e i ve}ina onih sa ovim skorijim –
to je o~igledno iz karaktera tih komunikacija. Kroz savesnog medijuma
~ovek moè da dobije valjane rezultate (po pitanju mrtvih), ali ~ak i
oni jako slabo znaju prirodu sila kojima rukuju i nemaju diskriminaciju
koja moè da ih ~uva protiv trikova sa druge strane vela. Vrlo malo
istinskog znanja o prirodi zagrobnog ìvota se moè skupiti iz tih
seansi; istinsko znanje se ~e{}e sti~e iskustvom pojedinaca koji na~ine
ozbiljan kontakt ili su u stanju na ovaj ili onaj na~in da pre|u granicu.
***
Ve}ina njih medijuma, vidovnjaka je u kontaktu sa vitalno-fizi~kim ili

suptilnim fizi~kim svetovima i ne dobijaju ni{ta {to je vi{e uop{te.
III
Gledi{te uzeto od strane Mahatme o ovim stvarima je hri{}ansko pre

nego li hindusko – za hri{}anina, uniàvanje sebe, poniznost,
prihvatanje niskog statusa da bi se sluìlo ~ove~anstvu ili Boànskom
su stvari koje su visoko duhovne i najplemenitija privilegija du{e. Ovo
gledi{te ne dopu{ta nikakvu hijerarhiju kasta; Mahatma prihvata
kaste, ali na osnovi da su svi jednaki pred Boànskim; jedan Bangi koji
vr{i svoju darmu je podjednako dobar kao Bramin koji vr{i svoju,
postoji podela funkcije, ali nikakva hijerarhija funkcija. To je jedno
gledi{te na stvari, a hijerarhijsko gledi{te je drugo, i oba imaju svoje
stanovi{te i logiku koje um uzima kao u potpunosti valjano, ali koje
odgovara samo jednom delu stvarnosti. Sve vrste rada su jednake pred
Boànskim i svi imaju istog Bramana unutar sebe je jedna istina, ali da
razvoj nije jednak kod svih je druga. Ideja da je potrebna posebna
punya da bi se neko rodio kao Bangi je, naravno, jedno od onih
silovitih preterivanja sa nekom idejom kakva su uobi~ajena kod
Mahatme i koja se u velikoj meri utiskuju u um njegovih slu{alaca.
Ideja u pozadini je da je njegova funkcija neophodna slu`ba dru{tvu,
isto koliko i Braminova, ali, budu}i da je ona neprijatna, bilo bi
potrebno naro~ito moralno herojstvo da se ona odabere dobrovoljno i
on misli kao da je du{a slobodno bira kao takvu herojsku slu`bu i kao
nagradu za pravedna dela – ali to te{ko da je verovatno. Slu`ba
|ubretara je neophodna pod izvesnim uslovima dru{tva, to je jedna od
onih primarnih nu`nosti bez kojih dru{tvo jedva da moè da postoji, a
kulturni razvoj ~iji je Braminov ìvot deo ne bi mogao da se odigrava.
Ali o~igledno kulturni razvoj je vredniji od slu`be fizi~kim potrebama
za napredak ~ove~anstva kao suprotnost njegovom prvom stati~kom
stanju, a taj razvoj moè ~ak da dovede do minimiziranja i mo`da
Pisma o Jogi 429
~itavog nestanka kroz nau~ne izume potrebe za slu`bama |ubretara.

Ali to, pretpostavljam, Mahatma ne bi odobrio, po{to bi to do{lo kroz
ma{ineriju i bilo bi odstupanje od jednostavnog ìvota. U svakom
slu~aju, nije ta~no da je ìvot Bangija nadmo}niji od ìvota Bramina i
nagrada za naro~itu pravednost. S druge strane koncepcija da je ~ovek
nadmo}niji u odnosu na druge zato {to je ro|en kao Bramin nije
racionalna niti se moè opravdati. Duhovan ili kulturan ~ovek ro|en
kao parija je nadmo}an u boànskim vrednostima u odnosu na
neduhovnog i svetovnog ili grubog i nekulturnog Bramina. Ro|enje se
ra~una, ali osnovna vrednost je u samom ~oveku, u du{i u pozadini i
stepenu u kome se ona ispoljava u njegovoj prirodi.
***
@rtvovanje ima moralnu i psiholo{ku vrednost uvek. Ova vrednost je

ista bez obzira {ta bio razlog za koje je `rtvovanje u~injeno, pod
uslovom da onaj ko ga u~ini veruje u istinu ili pravdu ili drugu
vrednost svog razloga. Ako se neko `rtvuje za razlog za koji zna da je
pogre{an ili nedostojan, sve zavisi od motiva i duha `rtvovanja. Bi{ma,
prihvataju}i smrt za razlog za koji je znao da je nepravedan, je
poslu{ao poziv na lojalnost za koju je smatrao da je njegova li~na
du`nost. Mnogi su to u~inili u pro{losti, a moralna i psihi~ka vrednost
njihovog postupka leì, bez obzira na prirodu razloga, u plemenitosti
motiva.
[to se ti~e drugog pitanja, u ovom smislu re~i "`rtvovanje", nema
nikakvog za ~oveka koji digne ruke od ne~ega {to ne ceni, osim u onoj
meri u kojoj trpi gubitak, prkosi dru{tvenoj zabrani ili sramo}enju ili
druga~ije pla}a cenu za svoje oslobo|enje. Mogao bih re}i, me|utim,
da bez da bude hladan i bez ljubavi, ~ovek moè tako da bude {~epan
duhovnim pozivom ili pozivom za veliki ljudski razlog da se porodi~ne
ili druge veze ni{ta ne ra~unaju kraj toga, i on ostavlja sve, radosno,
bez bola, da bi sledio Glas koji poziva.
U duhovnom smislu, me|utim, `rtvovanje ima druga~ije
zna~enje – ono ne ukazuje toliko na odricanje od onoga {to se smatra
dragim koliko nu|enje sebe, svog bi}a, svog uma, srca, volje, tela,
ìvota, postupaka Boànskom. Ono ima izvorni smisao "~ine}i svetim"
(sacrifice – making sacred), ono ne zna~i odricanje od bilo ~ega, ve}
okretanje uma ka Boànskom u potrazi za znanjem i nu|enje sebe
kroz to. U ovom smislu, tako|e, ~ovek govori o nu|enju ili `rtvovanju
dela. Majka je napisala negde da je duhovno `rtvovanje radosno, a ne
bolno po svojoj prirodi. Na duhovnoj stazi, {to je vrlo uobi~ajeno, ako
tragalac i dalje ose}a stare veze i odgovornosti sna`no od njega se ne
traì da ih prese~e ili napusti, ve} da pusti poziv u njemu da raste dok
sve unutra ne bude spremno. Mnogi, zbilja, odu ranije zato {to ose}aju
da je njihova jedina {ansa da preseku svoj lanac, i oni moraju ponekad
da pro|u kroz borbu. Ali bol, borba, nije su{tinski karakter ovog
duhovnog nu|enja sebe.
***
To naprosto zna~i da je va{e `rtvovanje jo{ uvek umno i nije jo{

postalo duhovno po svom karakteru. Kada va{e vitalno bi}e pristane
da napusti svoje èlje i uìvanja, kada ponudi sebe Boànskom, tada
}e Ja|na Yajna po~eti. Ono na {ta sam mislio bilo je da evropski
smisao te re~i nije smisao re~i "Ja|na" ili smisao "`rtovanje" u takvim
frazama kao "`rtvovanje dela". To ne zna~i da se vi odri~ete svih dela
radi Boànskog – jer ne bi bilo nikavog `rtvovanja dela uop{te. Sli~no
tome, `rtvovanje znanja ne zna~i da }ete bolno i odlu~no od sebe
na~initi budalu radi Gospoda. @rtovanje zna~i unutra{nje nu|enje
Boànskom, a istinsko duhovno `rtvovanje je veoma radosna stvar. U
protivnom, ~ovek samo poku{ava da sebe na~ini podesnim i nije jo{
po~eo pravu Ja|nu. Bol postoji zbog toga {to se va{ um bori sa va{im
vitalom, nevoljnom ìvotinjom i traì od nje da dopusti sebi da bude
`rtvovana. Kad bi duhovna volja (ili psihi~ka) bila vi{e napred onda ne
biste naricali nad gubitkom gija (pre~i{}enog maslaca, prim. prev.) i
putera i kajmaka ba~enih u Vatru ili poku{avali da ih liznete po
poslednji put pre nego {to ih zavrlja~ite. Jedina te{ko}a bi bila u vezi
spu{tanja bogova dovoljno potpuno (progresivan napor), ne oko
naricanja nad gijem. Usput, mislite li da Majka ili ja ili drugi koji su se
latili duhovnog ìvota nismo uìvali u ìvotu i da je stoga Majka mogla
da pri~a o radosnom `rtvovanju Boànskom kao istinskom duhu
duhovnog `rtvovanja? Ili mislite da smo proveli pripremne stadijume
u ~e`nji za izgubljenim egipatskim loncima s mesom videti Stari
Zavet, Izlazak 16.3, prim. prev. i da smo tek kasnije osetili radost
duhovnog `rtvovanja? Naravno da nismo; mi i mnogi drugi nismo
imali te{ko}e iz razloga {to smo napustili bilo {ta {to smo smatrali da
je neophodno da se napusti i nije bilo nikakvog kukanja naknadno.
Va{e pravilo je, kao i obi~no, kruto pravilo koje uop{te ne vaì
generalno.
Pisma o Jogi 431
***
@rtvovanje zavisi od unutra{njeg stava. Ako ~ovek nema ni{ta

spolja{nje {to bi `rtvovao uvek ima seme samog da da.
***
Nema ni~eg plemenitog, sem toga, u fanatizmu – nema plemenitosti
motiva, mada moè biti silovitog entuzijazma motiva. Verski
fanatizam je ne{to psiholo{ki niskog roda i neznala~ko – a obi~no je
njegovo delovanje silovito, okrutno i prizemno. Verski polet poput
onoga u mu~enika koji `rtvuje jedino samog sebe je druga~ija stvar.
IV
Postoji skoro neprekidan rat u svetu – to je kao u istoriji Rimske

Republike kada su kapije Janusovog hrama bile zatvorene samo
jednom ili dvaput u njenim mnogim vekovima – znak da je Republika
bila u miru sa celim svetom. Postojali su u savremenim vremenima
dugi intervali izme|u dugih ratova, ali mali su se uglavnom odigravali
ovde ili onde. ôvek je sva|ala~ka i borila~ka ìvotinja i sve dok je on
takav kako moè biti mira?
***
Rat i osvajanje su deo ekonomije vitalne Prirode, nema vajde kriviti

ovaj ili onaj narod {to to rade – svako to radi ko ima mo} i priliku.
Kina koja se sada àli je i sama bila imperijalisti~ka i kolonizatorska
zemlja tokom svih vekova u kojima se Japan drào religiozno u okviru
svojih granica... Kad to ne bi bilo unosno, pretpostavljam da se niko
time ne bi bavio. Engleska se obogatila od oplja~kanog blaga Indije.
Francuska zavisi od mnogih stvari iz njenih afri~kih kolonija. Japanu je
potreban ventil za njegovu prenaseljenost i bezbedna ekonomska
trì{ta u okruènju. Svakog guraju sile koje koriste umove vladara i
naroda da bi se ispunile – ukoliko se ljudska priroda ne promeni
nikakva koli~ina moralisanja to ne}e spre~iti.
***
Vi{e bih voleo da izbegnem svu javnu polemiku, naro~ito ako ona i
najmanje doti~e politiku. Gandijeve teorije su kao i druge umne teorije
izgra|ene na osnovi jednostranog rezonovanja i pridavanja
ograni~enoj istini (onoj o ne-nasilju i pasivnom otporu) univerzalnosti
koju ona ne moè da ima. Takve teorije }e uvek postojati sve dok um
bude bio glavni instrument ljudskog traganja za istinom. Tro{iti
energiju poku{avaju}i da se uni{te takve teorije je od male vajde; ako
se uni{te one bivaju zamenjene drugim podjednako ograni~enim i
pristrasnim.
[to se ti~e imperijalizma, to nije nova stvar – on je star koliko i
ljudski vital; nikad nije bilo vremena u poznatoj ljudskoj istoriji kada
on nije postojao. Iza}i iz njega zna~i promeniti ljudsku prirodu ili je
makar ograni~iti nadmo}nom mo}i. Na{ posao nije da se borimo sa
ovim stvarima ve} da spustimo vi{u prirodu i tvorevinu Istine koji }e
u~initi od duhovne Svetlosti i Mo}i glavnu silu u ovozemaljskom
postojanju.
***
Postoji istina u Ahimsi, postoji istina u uni{tenju tako|e. Ne u~im tome

da treba da idete da ubijate sve od reda svakog dana kao duhovnu
darmu. Kaèm da se uni{tenje moè izvr{iti kada je ono deo
boànskog posla zapove|enog od Boànskog. Nenasilje je po pravilu
bolje od nasilja, pa ipak ponekad nasilje moè biti ispravna stvar.
Smatram darmu za relativnu; jedinstvo sa Boànskim i delovanje iz
Boànske Volje – za najvi{i put. Buda nije ciljao na delovanje u svetu,
ve} na izlazak iz postojanja sveta. Za to je on nalazio da je Osmostruki
Put neophodna pripremna disciplina, tako da ju je proklamovao.
Ona Ahimsa nema nikakve veze sa jogom, ve} sa stazom ka
oslobo|enju koju je prona{ao Buda. Ima mnogo staza i ne moraju sve
one da budu jedno te isto po svom u~enju.
***
Re vivisekcija : Ose}am sklonost da se povu~em iz arene ili da uzmem

uto~i{te u uobi~ajenoj spasonosnoj formuli "ima mnogo toga {to bi se
moglo re}i na obe strane". Va{e gledi{te je nesumnjivo ispravno sa
ta~ke gledi{ta zdravog razuma ili onoga {to bi se moglo nazvati
"ljudskom" ta~kom gledi{ta. Kri{naprem uzima stanovi{te da moramo
ne samo da razmotrimo privremeno dobro za ~ove~anstvo, ve} i
Pisma o Jogi 433
izvesne unutra{nje zakone. On misli da {teta, nasilje ili okrutnost

prema drugim bi}ima nisu nadokna|eni i ne mogu se opravdati nekim
fizi~kim dobrom za deo ~ove~anstva ili ~ak za ~ove~anstvo u celini;
takvi metodi bude, po njegovom mi{ljenju, neku vrstu karmi~ke
reakcije i osim moralne {tete za ljude koji rade te stvari. On je tako|e
mi{ljenja da je uzrok bolesti psihi~ki, {to }e re}i, subjektivan, i smer
mora biti ka le~enju unutra{njih uzroka mnogo vi{e nego krpljenje
fizi~kim sredstvima. Postoje ideje koje imaju svoju istinu tako|e. U
potpunosti priznajem fizi~ki zakon i metode i njihovu poèljnost, ali
obi~ni deo ~ove~anstva nije spreman za to pravilo i, dok je to tako,
doktori i njihovi fizi~ki metodi }e biti tu. Tako|e sam podràvao
opravdano nasilje u opravdanim prilikama, npr. Kuruk{etru i rat protiv
Hitlera i svega {to Hitler zna~i. Pitanje onda, sa ove sredi{nje ta~ke
gledi{ta, o neposrednom pitanju je da li je ovo nasilje opravdano i
prilika opravdana. Ja se povla~im.
***
Uni{tenje samo po sebi nije ni dobro ni zlo. Ono je ~injenica Prirode,

nu`nost u igri sila, kao {to su stvari na ovom svetu. Svetlost uni{tava
Tamu i Mo}i Tame, a to nije kretnja Neznanja!
Sve zavisi od karaktera uni{tenja i sila koje u|u u njega. Svo
uàsavanje od vatre ili drugih nasilnih sila treba da bude prevazi|eno.
Jer uàsavanje pokazuje slabost – slobodan duh moè da stoji
neustra{iv ~ak i pred najve}im silama Prirode.
***
Za{to bi se zemljotresi de{avali zbog nekog pogre{nog pokreta ~oveka?

Kada ~ovek nije postojao, zar se nisu de{avali zemljotresi? Kad bi on
bio zbrisan otrovnim gasom ili na neki drugi na~in, zar bi oni prestali?
Zemljotresi su poreme}aj u Prirodi usled nekog pritiska sila; u~estalost
zemljotresa moè da se podudari sa nasiljem potresa u ljudskom
ìvotu, ali potresi Zemlje i ljudskog ìvota su i jedni i drugi rezultat
op{teg sukoba ili pritiska sila, jedno nije uzrok ovog drugog.
***
îne se vrlo glupavim, ti postovi – kao da oni mogu bilo {ta da
promene uop{te. Post najvi{e {to moè je da uti~e na ne~ije stanje, ali
kako moè da "iskupi" dela drugih ili da promeni njihovu prirodu?
***
To je svet koji je izronio iz Nesvesnog i ove stvari siroma{tvo i beda

su rezultati nesavr{enog delovanja ljudskog uma koji, budu}i da je
ro|en u neznala~kom ìvotu i materiji, mora da u~i kroz napor i
iskustvo. Neznanje i ego moraju da se prerastu pre nego {to moè biti
istinskog kori{}enja resursa Prirode.
Pojam vremena mo`da jeste umna konstrukcija, ali ose}aj za njega

mo`da nije. Divljaci imaju pojam o vremenu, ali on je u vezi sa
Suncem i zvezdama i izmakom dana i no}i i godi{njih doba, nije
mo`da odvojena konstrukcija – ali ~ovek nije siguran, jer oni imaju
svoje sopstvene metafizi~ke koncepcije. @ivotinje nisu, mislim, tako
ograni~ene u svojoj svesti – one imaju ne samo ~ulne osete, ve} i
precizno pam}enje izvesnih stvari, opaànje, jasne asocijacije,
inteligenciju koja planira, vrlo precizan ose}aj za mesto i pam}enje
mesta, po~etnu mo} rezonovanja (ne refleksivnog kakvo ljudski um
obavlja, ve} prakti~nog, kakvo bilo koji vitalni um moè da obavi).
Video sam malo ma~e kako posmatra, dolaze}i do ispravnog zaklju~ka,
nastavljaju}i da bi uradilo ono {to je neophodno za svoj cilj, nu`nost
nametnutu tim zaklju~kom, isto kao {to bi ljudsko dete moglo da
uradi. Ne moèmo stoga re}i da ìvotinje nemaju pojmove. Nemaju
jasnu meru o ju~e i sutra, mo`da, ali opaànje proteklih i budu}ih
potreba je tu i o ispravnim vremenima i godi{njim dobima – sve
vitalno, prakti~no, ne refleksivno umno na ljudski na~in.
Ali ta~no je da kada ~ovek ode izvan uma, ovaj ose}aj vremena
se menja u bezvremenost, u ve~nu sada{njost.
***
Ose}aj za vreme kod ìvotinja: Veoma jak ose}aj za vreme – barem

kod nekih od njih – ali obi~no on radi samo u vezi sa jakim èljama ili
navikama, npr. hranom.
Pisma o Jogi 435
***
Nema sumnje da fizi~ki regulisana svest o vremenu pripada uglavnom

budnom stanju, ali ona moè biti i ispodsvesna, isto kao i od umne
budne svesti. Npr. ponekad neko ima volju no}u da ustane u utvr|eno
vreme ujutro i budi se ta~no u taj sat i minut – ne{to u ispodsvesnom
bi}u je to koje je zabeleìlo vreme i pa`ljivo ga sprovelo.
***
To je promena u svesti. Kada ~ovek po~ne da ose}a unutra{nje bi}e i

da ìvi u njemu (rezultat iskustva mira i ti{ine) obi~an ose}aj za vreme
nestaje ili postaje ~isto spolja{nji.
***
Vreme je za Intuiciju produètak svesti u kome su doga|aji razme{teni

i nema istu krutost koju ima za intelekt.
***
U pravu ste. Sada{njost je konvencija ili samo stalni pokret iz pro{losti

u budu}nost.
VI
Pod veli~inom se misli na izuzetnu sposobnost jedne ili druge vrste

koja ~ini ~oveka istaknutim me|u svojom sabra}om.
***
Ta vrsta veli~ine nema nikakve veze sa psihi~kim. Ona se sastoji od

naro~ite umne sposobnosti (Raman, Tagore) ili od velike vitalne sile
koja im omogu}ava da predvode ljude i dominiraju nad njima. Te
sposobnosti su ~esto, ali ne uvek, pra}ene ne~im u li~nosti Daivi~kim
ili Asuri~kim boànskim ili demonskim, prim. prev. {to podràva
njihovu akciju i daje ljudima utisak veli~ine odvojen od naro~ite
sposobnosti – ose}aj velike li~nosti.
***
Ljudi su po~eli da poku{avaju da dokazuju da veliki ljudi nisu bili

veliki, {to je vrlo velika gre{ka. Ako se veli~ina ne bi cenila od strane
ljudi, svet bi postao podao, mali, tup, uzan i tamasi~an.
***
O~igledno, spolja{nja veli~ina nije cilj joge. Ali to nije razlog za{to
neko ne bi priznao ulogu koju igra veli~ina u poretku univerzuma ili
mesto velikih ljudi od akcije, velikih pesnika i slikara, itd.
***
Mo} u njima velikim ljudima je ta koja je velika, a ta mo} dolazi od

Boànskog – svojim postupcima i veli~inom oni pruàju pomo} svetu i
pomaù kosmi~koj svrsi. Nije bitno da li oni imaju ego ili ne – oni ne
rade jogu.
***
Ne mislim da se moè re}i da je Napoleon imao malo ega – on je bio

izuzetno egocentri~an. On je sebe na~inio diktatorom od Brumera, i
kao diktator bi oduvek postupao – ali je ose}ao potrebu za podr{kom i
na~inio je gre{ku {to ju je traìo na demokratski na~in – na~in za koji
je on bio potpuno nesposoban. On je imao sposobnosti vladara, ali ne i
politi~ara – kao politi~ar on bi bio totalni proma{aj. Njegova oklevanja
su bila zbog tog nedostatka – ako se moè nazvati takvim. On ne bi
mogao uspe{no da se pozabavi partijama ili parlamentarnom
skup{tinom.
***
Za{to Boànsko ne bi marilo za spolja{nju veli~inu? On mari za sve u

univerzumu. Sva veli~ina je Vibuti Boànskog, kaè Gita.
***
Pisma o Jogi 437
Nisu samo veoma, veoma veliki ljudi oni koji su bitni Boànskom. Sva
energija, sna`na sposobnost, mo} delotvornosti su od zna~aja.
[to se ti~e Napoleona, Cezara i [ekspira, niko od njih nije bio
~ovek od vrline, ali oni su bili veliki ljudi, a va{a tvrdnja je bila da su
samo vrli ljudi veliki ljudi, a oni koji imaju poroke nisu veliki, {to je
apsurdna tvrdnja. Svi oni su jurili za ènskama – dvojica su bila
ambiciozni, beskrupulozni. Napoleon je bio krajnje arogantan i
nasilni~ki.
[ekspir je ukrao jelena, Napoleon je lagao kako je stigao, Cezar
je bio bez skrupula.
***
Da li ste vi u poziciji da prosu|ujete {ta }e ili {ta ne}e pomo}i Bo`jem

poslu? Izgleda da imate vrlo elementarne ideje o ovim stvarima. [ta je
va{a ideja oboènja – biti ~ovek od vrline, dobar mu`, sin, otac, dobar
gra|anin itd.? U tom slu~aju, ja li~no mora da sam neboànski – jer
nikad nisam bio ni jedna od tih stvari. Ljudi kao X ili Y bi onda bili
veliki Preobraèni Boànski Ljudi.
***
Ali, da li stvarno verujete da ljudi poput Napoleona, Cezara, [ekspira

nisu bili veliki ljudi i da nisu u~inili ni{ta za svet ili za kosmi~ku svrhu?
da se Bog snebivao da ih koristi u Svoju svrhu zato {to su imali
nedostatke karaktera ili poroke? Kakva besmislena ideja!
***
Za{to bi Boànsko marilo za poroke velikih ljudi? Je li ono policajac?

Sve dok je ~ovek u obi~noj prirodi, ima sposobnosti i nedostatke,
vrline i poroke. Kada ode izvan, ne postoje vrline i poroci – jer te stvari
ne pripadaju Boànskoj Prirodi.
***
Porok i vrlina nemaju nikakve veze sa tamom ili svetlo{}u, istinom i

la`no{}u. Duhovan ~ovek se izdiè iznad poroka i vrline, on se ne
izdiè iznad istine i svetlosti, ukoliko ne podrazumevate pod istinom i
svetlo{}u ljudsku istinu i umnu svetlost. One moraju da se prevazi|u,
kao {to vrlina i porok moraju da se prevazi|u.
***
Poroci su naprosto prelivanje energije u neregulisanim kanalima.
***
Veliki ljudi imaju vi{e energije (umne, vitalne, fizi~ke, svih vrsta
energije) i energija izlazi iz njih kroz ono {to ljudi nazivaju porocima
kao i ono {to ljudi nazivaju vrlinama.
***
Ljudi sa velikim sposobnostima ili mo}nim umom ili mo}nim vitalom

imaju ~esto upadljivije nedostatke karaktera od obi~nih ljudi, ili se
barem nedostaci ovih drugih ne pokazuju toliko, budu}i da su, poput
njih samih, male veli~ine.
***
Da, svakako. Mnogi veliki ljudi ~esto imaju veoma velike poroke i
mnogo njih. Veliki ljudi nisu obi~no i uzorni karakteri.
***
Velika ili zaslepljuju}a ili mala u njihovom polju, ambicija je ambicija i

ona je neophodna za ve}inu za energi~no delovanje. Koja je korist od
toga da se neka stvar naziva porokom kad je mala, a da se slavi kada
je velika?
***
Kada ta{tina postoji u velikoj meri, ona obi~no tako deluje. ôvek
ose}a energiju u svemu {to radi, i brka energiju sa velikim
postignu}em. To je uobi~ajena gre{ka. Veliko postignu}e je samo na
jednom ili dva polja.
***
Pisma o Jogi 439
To je ta{tina, ali nije prevara, ukoliko on ne veruje u to. Ako, pak,

veruje u to, to je prevara, ali nije ta{tina.
***
Ve}ina velikih ljudi znaju savr{eno dobro da su veliki.
VII
Traènje kod ìvotinja: Zadovoljenje njihovih emocija i èlja i

njihovih telesnih potreba – uglavnom. @ivotinje su preovla|uju}e
vitalna tvorevina na Zemlji – um kod njih je tako|e vitalni um – one
delaju u skladu sa porivom sila i imaju vitalnu, ali ne umnu volju.
***
âk je i ìvotinja vi{e u dodiru sa izvesnim skladom u stvarima nego

~ovek. ôvekova jedina superiornost je sloènija svest i kapacitet (ali
uàsno izopa~en i uvrnut zloupotrebom Uma) i sposobnost (do sada
ne mnogo kori{}ena) za posezanje ka vi{im stvarima.
***
Ljudski ìvot i um nisu ni u skladu sa Prirodom kao kod ìvotinja, niti

sa Duhom – on je ometen, nesre|en, u sukobu sa samim sobom, bez
sklada i ravnoteè. Moèmo onda da gledamo na njega kao na
bolesnog, ako nije i sam bolest.
***
Biljke su veoma psihi~ke, ali one to mogu da izraàvaju samo kroz

ti{inu i lepotu.
***
Lepota cveta: Oblik, boja, miris i ne{to drugo {to se ne moè

definisati.
***
Ruà nije jedini lep cvet, postoje na stotine drugih; ve}ina cve}a je
lepa.
Postoje stupnjevi i vrste lepote, to je sve.
Ruà je me|u prvim cvetovima zbog bogatstva njene boje,
intenziteta slatko}e njenog mirisa i gracioznosti i veli~anstvenosti
njenog oblika.
***
Ta~no je da biljni svet – ~ak i ìvotinje ako ih ~ovek shvati na ispravan

na~in – moè da bude mnogo bolji od ljudskih bi}a. Umno izobli~enje
je ono {to ~ini ~oveka mnogo gorim.
***
Da, to je jednostavnija i iskrenija svest – ta kod ìvotinje. Naravno, ona

o~ekuje ne{to, ali ~ak i ako to ne dobije, privrènost ostaje. Mnoge
ìvotinje, ~ak i ako se prema njima lo{e postupa, ne gube svoju ljubav,
{to podrazumeva znatan psihi~ki razvitak u vitalu.
***
Emocionalno bi}e ìvotinja je ~esto mnogo psihi~kije nego ono kod

ljudi koji mogu biti veoma bezose}ajni. Nedavno su bile slike pitome
tigrice koju je ~uvala jedna porodica, a kasnije ju je dala zoolo{kom
vrtu. Izgled àlosti na licu tigrice u njenom kavezu istovremeno neàn
i tragi~no bolan je tako intenzivan da se od njega lomi srce.
***
Ve}ina ìvotinja obi~no ne napada ukoliko nisu zlostavljane ili

zastra{ene ili ih nekako naljute – i one mogu da osete atmosferu ljudi.
***
Ma~ke imaju vrlo sigurnu vitalnu percepciju.
***
Pisma o Jogi 441
Postoje ljudi koji mogu da mrdaju u{ima bez da rade jogu uop{te ili da
prizivaju izvore Kundalini. Pretpostavljam da je to naprosto kretnja
koju je ~ovek izgubio kroz neupotrebu, ne morav{i poput ìvotinja da
na~ulji u{i u svakom trenutku da bi oslu{kivao zvuke koji bi mogli da
ukaù na opasnost. Pretpostavljam da bi mogao da povrati tu
sposobnost kad bi ona bila od ikakve koristi.
***
Odgovornost za patnju: Za{to ~ovekova? [ta je sa ìvotinjama? One

tako|e pate. Moète re}i da je patnja izobli~enje niè svesti, ali ne
moète u~initi jedino ~oveka ili ljudsku prirodu odgovornim za nju.
***
Da – posmatrati ìvotinje sa ispravnim opaànjem njihove svesti

pomaè da se iza|e iz ljudskih umnih ograni~enja i da se vidi
Kosmi~ka Svest na Zemlji kako sebe individualizuje u svim oblicima –
biljci, ìvotinji, ~oveku i kako raste ka onome {to je iznad ~oveka.
VIII
Nije mi poznato da visoko razvijene li~nosti nemaju ose}aj za humor

ili kako se za osobu moè re}i da je integrisana kada taj ose}aj
nedostaje. "Labavost" vaì samo za lakomislenu neozbiljnost bez
ikakve supstance iza sebe. Nema zakona da bi mudrost trebala da
bude ne{to kruto ozbiljno i bez osmeha.
***
Smisao za humor? On je so postojanju. Bez njega bi svet totalno ispao

iz ravnoteè – on je ve} dovoljno neuravnoteèn – i prs'o na sve
strane.
***
Ljudi su izuzetno blesavi – ali pretpostavljam da ne mogu a da ne
budu. [to vi{e vidim ~ove~anstva, to mi se sve vi{e to name}e. Ambisi
blesavosti za koje je um sposoban...
***
Moje mi{ljenje je da je Alah veliki i velika je misterija univerzuma i

stvari nisu onakve kakvim se ~ine, itd.
KRAJ PRVOG DELA

Pisma o Jogi 443
GLOSAR SANSKRITSKIH TERMINA
adhara – prenosnik (posuda, potpora); ono u ~emu je sada svest sadràna,

um-ìvot-telo.
adhikara – podesnost, sposobnost za dostizanje Boànskog
agni – boànstvo vatre
ananda – su{tinsko Ushi}enje, duhovno Blaènstvo; samoblaènstvo koje je
su{te prirode transcendentnog i beskrajnog postojanja
annamaya purusa – du{a u telu; fizi~ko svesno bi}e; materijalno bi}e
apara prakrti – nià Priroda, spolja{nja objektivna i povr{na subjektivna
prividna Priroda koja ispoljava sve umove, ìvota i tela.
asura – bi}e (naj~e{}e) iz nevidljivog mentalizovanog vitalnog sveta, ~ija
odlika je delotvorna inteligencija stavljena u slu`bu duhovne Tame i
neznala~kog egoizma, te stoga neprijateljski nastrojeno prema Boànskom
i prema boànskoj Svetlosti
atman – Sopstvo ili Duh, jedno sa Boànskim; prvobitna i su{tinska priroda
na{eg postojanja; istinsko i najvi{e Sopstvo; ima dva aspekta: op{ti i
pojedina~ni
avatar – boànsko otelovljenje, potpuno svesno; broj avatara varira (drevni
Spisi su nabrojali 32); glavni avatari su: 1) matsya – riba; 2) kurma –
kornja~a; 3) varaha – vepar; 4) narasimha – ~ovek-lav; 5) vamana –
patuljak; 6) parasu-rama – utelovljenje aspekta Mo}i Boànskog; 7) Rama
(Ramachandra) – Rama (Rama~andra), bori se sa asurama i savladava ih;
8) Krishna – Kri{na; 9) Buddha – Buda; 10) Kalki – Kalki
avidya – Neznanje; svest o Mnogostrukosti; relativna i mnogostruka svest
bhakta – onaj koji voli Boànsko, posve}enik Boànskom
bhakti – posve}enost Boànskom
brahman – apsolut, sveprisutna Stvarnost; ve~ni Duh, Poreklo i Sopstvo
univerzuma; Svevi{nje Bi}e; ono Jedno porek kojeg ne postoji ni{ta drugo
caitya purusa – psihi~ka Osoba, psihi~ko bi}e
Chaitanya (]ajtanja, 1485-1527) – Bengalski verski reformator i tvorac
mo}nog bakti pokreta; ~esto ga uvr{tavaju me|u avatare, po{to je ~esto,
mada na trenutke, bio zaposednut od strane Boànskog, a zaposednutost
je bila potpuna dok je trajala
citta – osnovna svest; gra|a uma, op{ta gra|a umne svesti
dharma – zakon, norma, pravilo bivanja, ìvota i delovanja; eti~ko vladanje i
ispravan zakon pojedina~nog i dru{tvenog ìvota
gopi – devojka (ili devojke) Kri{nina dru`benica iz doba kad je ~uvao krave
hrdaye guhayam – u srcu – tajna pe}ina srca
jivatman – pojedina~no Sopstvo ili Duh; sredi{nje bi}e; vi{estruko Boànsko
ispoljeno ovde kao individualizovano sopstvo ili duh stvorenog bi}a
Kalki – poslednji avatar, simboli~no predstavljen kako ja{e na belom konju
karma – delovanje; rad; princip uzroka i posledice u ljudskom ìvotu;
nagomilano seme proteklih postupaka
Krishna – jedan od glavnih avatara, najpoznatiji junak epskih Spisa Indije i
njeno najpopularnije Boànstvo
ksara purusa – du{a u Prirodi; duh u promeljivosti kosmi~ke pojave i
postajanja
lila – kosmi~ka predstava ili igra; svet posmatran kao predstava Boànskog
manomaya purusa – umna Osoba; umno bi}e
moksa – sloboda, oslobo|enje; duhovno oslobo|enje
mukti – oslobo|enje
nirguna – "bez odlika", tj. iznad odlika ili modaliteta Prirode
nirvana – nestanak ega, èlje i egoisti~kog delovanja i umnosti
ojas – duhovna energija u ~oveku
papa – greh, lo{a zasluga
paramesvara – Boànsko kao Gospod Prirode i Gospodar Univerzuma
para prakrti – vrhovna Priroda; sama priroda Boànskog; beskrajna
bezvremena svesna mo} samopostoje}eg bi}a iz koje se sva postojanja u
kosmosu ispoljavaju
pisaca – neprijateljsko bi}e koje se ispoljava manje-vi{e u fiziko-vitalu
pitryana – put O~eva, za koji se pretpostavlja da vodi niìm svetovima koje
nastanjuju Oci koji i dalje pripadaju evoluciji u Neznanju
prakriti – Priroda, kao suprotnost Du{i ili svesnom Bi}u (puru{i)
pralaya – rastapanje kosmosa, povratak univerzuma u neispoljeno stanje
pranamaya purusa – du{a u ìvotu; (istinsko) vitalno bi}e
punya – dobro, vrlina, zasluga
purusa – Du{a ili svesno Bi}e ~ije prisustvo podràva delovanje Prirode
(prakriti) i daje mu smer putem pristanka ili odbijanja
purusa antaratman – Svesno Bi}e kao unutra{nje sopstvo ili du{a
purushottama – svevi{nja Li~nost, Svevi{nji
rajas – odlika prirode gde preovla|uju energija, strast i kretnja, usmerene pre
svega ka ispunjenju èlje
rakshasa – neprijateljsko bi}e koje predstavlja silovite strasti i uticaje, koje
deluje na nièm vitalnom planu
retas – u ~oveku, suptilna energija usmerena ka razmnoàvanju
sachchidananda – Sat-Chit-Ananda, Sat}itananda, transcendentno Postojanje,
Svest o Sopstvu i Blaènstvo, najvi{i opis svevi{nje Stvarnosti
sadhaka – neko ko praktikuje duhovnu disciplinu
sadhana – duhovna disciplina i praksa
samata – ujedna~enost, ravnoteà
sattwa – odlika prirode gde preovla|uju vrlina, ispravnost i ~istota
shakti – kreativna svesna Mo} Boànskog kao Gospoda univerzuma
siddhi – savr{enstvo, ispunjenje, postignu}e ciljeva samodiscipline jogom
Pisma o Jogi 445
sraddha – izvesni obredi koji se odràvaju u ~ast mrtvih ro|aka i za njihovo

dobro
tamas – odlika prirode gde preovla|uju u~malost, tupost i inercija; tama,
pomra~enost; sila nesvesnosti
tapasya – napor, energi~nost, podvizivanje li~ne volje, asketska sila, askeza;
koncentracija volje i energije da se kontroli{e um, vital i fizi~ko i da se
promene ili da se spusti vi{a svest ili za bilo koju drugu jogi~ku svrhu ili
visoku svrhu
vibhuti – nièstepeno i delimi~no utelovljenje Boànskog, tj. ispoljenje, na
Zemlji, boànske Mo}i (snage, lepote, slave, znanja, ljubavi…) koje je tek
delimi~no svesno svog boànskog porekla, dok je avatar sasvim i potpuno
svesno ispoljenje Svevi{njeg
visvakama – sveop{ta poùda, tj. seksualna èlja prema svemu
visvaprema – sveop{ta ljubav, tj. ljubav prema svemu
upanisad – jedna klasa hinduskih svetih spisa, na koju se gleda kao na izvor
Vedanta filozofije
yoga – 1) sjedinjenost sa Sopstvom, sa Duhom ili sa Boànskim; 2) duhovna
praksa i disciplina koja ~ini tu sjedinjenost mogu}om; metodi~an napor ka
samosavr{enstvu putem izraàvanja potencijala latentnih u bi}u i
ujedinjenja ljudskog individualnog sa univerzalnim i transcendentnim
postojanjem
yogadrsti – jogi~ka vizija; jogi~ka mo} vi|enja
yogin – neko ko praktikuje disciplinu koja vodi sjedinjenju sa Sopstvom, sa
Duhom ili sa Boànskim
O [RI AUROBINDU
[ri Aurobindo je ro|en u Kalkuti 15. avgusta 1872. Sa sedam godina

poslat je u Englesku, gde je poha|ao {kolu Svetog Pavla, u Londonu, a potom
je oti{ao na klasi~no vi{e {kolovanje na Kraljev Koled` u Kembridù. Kao
strasnom ~itaocu jo{ od {kolskih dana, omiljeni predmeti su mu bili engleska i
francuska knjièvnost, poezija i istorija Evrope. Bio je briljantan u~enik iz
gr~kog i latinskog. Intelektualno obdaren, u~io je francuski od detinjstva, a
nau~io je dovoljno nema~ki, italijanski i {panski da prou~ava Getea, Dantea i
Kalderona na njihovim maternjim jezicima. Na Kraljevom Koledù se na{ao u
prvoj klasi na diplomskom iz klasi~nih predmeta. Tako|e je, 1890. godine,
poloìo zavr{ne ispite za Indijsku Civilnu Slu`bu. Ne èle}i da sluì u I.C.S.,
diskvalifikovao se time {to se nije pojavio na testu iz jahanja.
Vrativ{i se u Indiju, [ri Aurobindo je proveo trinaest godina u dràvnoj
slu`bi u Barodi kao administrativac i profesor. To su bile godine kultivisanja
sebe, knjièvne aktivnosti i pripreme za njegov budu}i politi~ki rad. Tokom
tog perioda on je na~inio duboku studiju preovla|uju}ih politi~kih uslova u
zemlji i duboko je zaronio u bogato Indijsko kulturno nasle|e. Ovladao je
sanskritom, a nau~io je tako|e i jo{ neke indijske jezike: bengali, gu|arati,
marati, hindi i, kasnije, tamil.
Godine 1906. [ri Aurobindo je oti{ao u Bengal i otvoreno pristupio
pokretu za oslobo|enje Indije. Njegov dnevni ~asopis, Bande Mataram, brzo
je postao najmo}niji glas Indijskog Nacionalisti~kog Pokreta. Godine 1908. je
uhap{en u slu~aju aliporske zavere, kao {to su implicirale aktivnosti
revolucionarne grupe koju je predvodio njegov brat Barindra. Tokom
pritvora, koji je trajao godinu dana, u zatvoru je provodio ve}inu svog
vremena ve`baju}i jogu. To je bilo vreme kada je imao niz presudnih
duhovnih iskustava koja su izmenila budu}i tok njegovog ìvota. Nastavio je
sa svojim revolucionarnim radom do 1910., kada se, kao odgovor na
unutra{nji poziv, povukao iz aktivne politike, povukav{i se u Pondi~eri radi
isklju~ivog usredsre|ivanja na svoju duhovnu praksu.
Nakon ~etiri godine intenzivne joge, 1914., pokrenuo je mese~nu
filozofsku reviju, Arya, u kojoj je u serijama objavljena ve}ina njegovih
glavnih dela. Ta dela otelovljuju mnogo od unutra{njeg znanja koje mu je
do{lo u njegovom ve`banju joge. Sakupiv{i sve su{tinski bitne istine proteklih
duhovnih iskustava, radio je zarad potpunijeg metoda joge, koji bi preobrazio
ljudsku prirodu i ìvot u~inio boànskim. Toj je svrsi posvetio ostatak svog
ìvota. [ri Aurobindo je bio plodan pesnik na engleskom, opus mu obuhvata
romanti~nu liriku, sonete, duge narativne poeme, dramske poeme i dva epa.
[ri Aurobindo je napustio telo 5. decembra 1950.
Pisma o Jogi 447
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
2HH-85HH
GO[, Aurobindo
Pisma o Jogi, prvi deo / [ri Aurobindo ;
prevod sa engleskog Milan @ivkovi} . - 1. izd. -
Beograd : M. @ivkovi}, 2005
(Beograd : Junior). – 445 str. ; 22 cm. -
(Biblioteka Heart Core Issues)
Prevod dela: Letters on Yoga, part One / Sri

Aurobindo. - Tira` 300. - O autoru: str 445.
ISBN 86-84597-07-9
a) Go{, Aurobindo (1872-1950)

COBISS.SR-ID 1XXXXXXXX
PISMA O JOGI
PRVI DEO
[ri Aurobindo
Nadumna evolucija
Integralna Joga i druge Staze
Religija, moralnost, idealizam i Joga
Razum, nauka i Joga
Ravni i delovi Bi}a
Boànske i neprijateljske sile
Svrha Avatarstva
Ponovno ro|enje
Sudbina i slobodna volja, Karma i nasle|e, itd.
Pisma o Jogi 449
ISBN 86-84597-07-9
biblioteka
HEART CORE ISSUES
[ri Aurobindo (1872-1950) je jedan od najve}ih duhovnih autoriteta
skorijeg doba, a, slobodno se moè re}i, i {ire. On je spoj evropske
tradicije misli – {kolovao se u Engleskoj od svoje sedme godine do
zavr{etka fakulteta na Kembridù, kao najbolji u~enik u klasi – i
orijentalne, pre svega njegove rodne indijske tradicije u~enja. Pre
dostizanja vrhunskih misti~kih i duhovnih dometa bio je profesor
engleskog jezika, upravnik koledà, urednik ~asopisa Arja,
najnaprednijeg filozofsko-kulturno-sociolo{kog ~asopisa tada{nje
Indije. Bio je predvodnik pokreta za oslobo|enje Indije od britanskih
vlasti, koje su ga proganjale i ~ak ga utamni~ile na neko vreme.
Promeniv{i orjentaciju ka unutra{njem i duhovnom oslobo|enju
pokrenuo je {kolu Integralne Joge kao re{enja za usavr{avanje kako
pojedinca tako i dru{tva u celini. Njegove ideale priznala je ~ak i
skup{tina UNESCO, podràv{i izgradnju Aurovila, grada-univerziteta
duhovnog razvoja svojim rezolucijama iz 1966., 1968. i 1970.
Knjiga "Pisma o Jogi" predstavlja ogroman niz odgovora na pitanja
koja su mu postavljana u njegovoj obimnoj prepisci kako sa njegovim
u~enicima tako i sa mnogim intelektualcima, vi|enijim ljudima
njegovog doba itd. Podeljena je u tri dela (prema nekim podelama, u
nekim izdanjima, i na ~etiri), a svaki u sebi sadrì poglavlja koja
objedinjuju pisma na odre|enu temu. Mnoga poglavlja predstavljaju
knjige za sebe. Npr. poglavlje "Ravni i delovi Bi}a" predstavlja obimnu
studiju ~ovekovog ustrojstva od duhovnog, preko umnog, fizi~kog do
podsvesnog i nesvesnog; ono je najdetaljniji psiholo{ki prikaz ~oveka
kakav ni Jung npr. nije uspeo do kraja da sagleda. Poglavlja "Religija,
moralnost, idealizam i Joga" i "Razum, nauka i Joga" su duboke
sociolo{ke, pa i antropolo{ke studije, tako|e obima kao jedna knjiga
po sebi. A tu su i poglavlja na temu reinkarnacije, karme, sila
nematerijalnog sveta itd., o kojima je imao duboka unutra{nja
saznanja, a koja izlaze izvan grani~nog podru~ja nauke. Mada ova
poglavlja deluju u su{tini nezavisno, i mnogi }e ih, mo`da, ~itati
odvojeno, teme su kompleksne, mestimi~no se proìmaju i u delovima
nekih drugih poglavlja, a {iri kontekst se ipak bolje shvata tek ~itanjem
~itave knjige. U svakom slu~aju, ovo je verovatno najdirektnija i
ujedno najdetaljnija knjiga o ovim temama ikad napisana.

Pisma o Jogi 1 Deo - Sri Aurobindo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pisma o Jogi 1 Deo - Sri Aurobindo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PISMA O JOGI

Glosar sanskritskih termina 443

O [ri Aurobindu 445

POSTOJALA su vremena kada je traganje za

procesi joge koji su koristili misle}i um kao sredstvo da se stigne do

delovanja vi{e higher, prim.prev. Svetlosti znanja. Kako }e se

Kada postoji pritisak na vitalni svet zbog pripremanja Silaska odozgo,

Vitalni silazak ne mo`e da spre~i nadumni – jo{ manje to mogu da

Silazak naduma je dug proces, ili barem proces sa dugom pripremom,

fleksibilniji i manje vezan za svoje neznanje nego {to jeste. Kako mi to

Sasvim je mogu}e da je bilo perioda sklada na razli~itim nivoima, ne

Ono na {ta se misli ovde je Bo`ansko u svom su{tinskom ispoljenju

Ono {to mi radimo, ako i kada uspemo, bi}e po~etak, ne dovr{etak. To

Ako je iskupljenje du{e od fizi~ke odore cilj, onda nema potrebe

Ono {to }e nadumno da uradi um ne mo`e da predvidi ili

^itavo ~ove~anstvo ne mo`e da se promeni odjednom. Ono {to mora

Ne bi bilo mogu}e promeniti sve to u trenutku – uvek smo govorili da

Ovaj preobra`aj ne mo`e da se obavi samo pojedina~no ili na

Sve to je apsurdno. Silazak nadumnog zna~i samo da }e Mo} biti tu u

On silazak naduma u zemaljsku svest ne bi nu`no bio poznat svima.

Ne u njihovoj potpunosti – jer to preobra`aj Kosmi~kog Uma, @ivota i

Nije mogu}e za silu poput nadumne da si|e a da ne napravi veliku

Bilo bi, naprotiv, nemogu}e za njih obi~ne ljude da ne osete da su

Bo`anska Svest ne deluje radi razmatranja o dobitku ili gubitku – to je

"Otvaranje odozdo"1 zna~i ovo – da nadumna sila koja silazi budi

Ona Zemlja sadr`i sve mogu}nosti koje proizilaze iz zemaljskih bi}a i

Zemaljska svest: Svest ove Zemlje jedino. Postoji odvojena globalna

Da, sve to je zemaljska svest – mineral=materija, biljka=vitalno-

Nema razloga za{to biljni, `ivotinjski i ljudski `ivot ne bi evoluirali u

On nadum mo`e da deluje direktno na sve ako bude spu{ten u

Direktno nadumno delovanje u biljkama trenutno: Ne, to se ne bi

Duhovnu spoznaju mogu}e je imati na bilo kojoj ravni kroz dodir sa

Jedino nadumno je ono koje je znanje svega. Sve ispod toga od

Nisam rekao da je sve la`nost osim nadumne Istine. Rekao sam da

dopu{ta stvarnu gre{ku, la`nost, neznanje, i na kraju nesvesnost poput

Nadumna promena je krajnji stadijum sidija siddhi i nije verovatno

Pretpostavljam da je razvoj Mo}i Istine i Mo}i Anande u svesti

Nadum je ono {to moramo da spustimo, ispoljimo, ostvarimo – bilo {ta

Ja ne znam {ta Mahatma Gandi podrazumeva pod kompletnom

otelovljenje je modifikovalo sebe da bi odgovaralo tom razvoju (um je,

Evolucija iz Nesvesnog ne mora da bude bolna ako nema otpora; ona

To nije za poricanje, nijedno duhovno iskustvo ne}e poricati da je ovo

ro|enjem, volja da se ispolji ili stvara mora da se posmatra kao

odobravanju tako|e je prigrljena volja za ve}om @rtvom, silazak

polu-svetlost uma iz tame materijalne nesvesnosti. Jedino u takvoj

Pretpostavljam da niste pro~itali moju Riddle of this World,1

Evropski tip monizma je obi~no panteisti~ki i prepli}e univerzum i

Involucija je Bo`anskog u Nesvesnost i ona se obavlja umetanjem

Postoje tri sile kosmosa kojima su sve stvari podre|ene – stvaranje,

Velike prirodne katastrofe kada se nadum bude spu{tao: Ne mora da

Da, do{lo je do nekog napretka po tom pitanju psihi~ka promena i

podr{ka sada{nje zemaljske prirode sa svim svojim ograni~enjima sve

Koliko ja mogu da vidim, ~im se nadumno uspostavi u Materiji,

Gre{ka tog argumenta le`i u premisi koja je data na po~etku da }e se

Najtamnije no}i su one koje pripremaju najve}a svitanja – i to je tako

INTEGRALNA JOGA I DRUGE STAZE

Integralna Joga i Druge Staze

JA se ne sla`em sa gledi{tem da je svet iluzija,

Ako je [ankarina koncepcija nediferencirane ~iste Svesti kao Bramana

Ja ne zasnivam svoju jogu na nedovoljnom tlu da je Sopstvo (ne

Ne znam da mogu ba{ puno da vam pomognem u vezi s odgovorom

1. [ANKARINO OBJA[NJENJE UNIVERZUMA

je jednost uvek osnova sa beskrajnom mnogostruko{}u i razlikom u