SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA BILANSIRANJE I

RACUNOVODSTVENI STANDARDI

http://www.maturski.org
 Uvod

Ovaj medjunaorodno racunovodstveni standard (MRS) ima za cilj da propise

postupke koje preduzeca treba da primenjuju radi obezbedjenja da se sredstva u
knjigama ne vode po vrednosti koja je veca od nadoknadive vrednosti.Drugim
recima ne dozvoliti da se sredstvo prizna po vrednosti koja ne moze biti
nadoknadjena.Ukoliko se sredstvo vodi po vednosti koja je veca od nadoknadive
vrednosti I ako njegova knjigovodstvena vrednost premasuje iznos koji ce biti
nadoknadjen koriscenjem ili prodajom tog sredstva smatra se da je vrednost
sredstva umanjena I po MRS preduzece mora priznati gubitak po osnovu
umanjenja vrednosti. MRS zahteva da nadoknadivu vrednost nekog sedstva
treba poceniti kad god postoji indicija da je mozda doslo do umanjenja njegove
vrednosti. MRS zahteva odmeravanje nadoknadive vrednosti po
neto prodajnoj ceni ili po upotrebnoj vrednosti , u zavisnosti od togakoja je od
1 2

njih veca. Nadoknadiva vrednost treba se prroceniti za pojedinacno sredstvo.

Ukoliko to to nemoguce mora se utvrditi nadoknadiva vrednost za jedinicu koja
generise gotovinu, a kojoj to sredstvo pripada.
Pri odredjivanju upotrebne vrednosti ovaj standard izricito zahteva koriscenje :

a) Projekcije gotovinskih tokova, zasnovane na razumnim I branjivi

predpostavkama da te projekcije :

 Odrazavaju stvarno stanje u kom se sredstvo nalazi

 Predstavljaju najbolju procenu rukovodstva o skupu ekonomskih
uslova koji ce postojati u toku preostalog korisnog veka trajanja
sredstva

b) Uvazava eskontnu stopu pre oporezivanja, koja odrazava tekuce trzisne

procene vremenske vrednosti novca I rizike specificne za dato sredstvo.
Eskontna stopa ne treba da treba da odrazava rizike za koje su buduci gotovinski
tokovi vec korigovani.

Cilj standarda

Cilj standarda je da propise postupke kojima ce se osigurati knjizenje

imovine po vrednosti koja nije veca od nadoknadive vrednosti.Kad god je neko
1
Predstavlja iznos koji je moguce dobiti prodajom sredstava u nezavisnoj transakciji izmedju obavestenih strana,
uz slobodno izrazavanje njihove volje, po odbitku direktnih dodatnih troskova prodaje.
2
Upotrebna vrednost je sadasnja vrednost procenjenih gotovinskih tokova za koje se ocekuje da ce nastati po
osnovu nastavka koriscenja sredstava I njegove prodaje na kraju korisnog veka.
sredstvo knjigovodstveno prikazano po vrednosti vecoj od vrednosti koja ce se
nadoknaditi upotrebom ili prodajom sredstva,knjigovodstvena vrednost se
smanjuje I priznati gubitak od umanjenja vrrednosti imovine.Ovim standardom
se takodje odredjuje kada treba stonirati gubitak po osnovu umanjenja vrednosti
I obelodanjivanja za sredstva cija je vednost umanjena.

Osnova ovog standarda je vrlo jednostavna. Ako je vrednost imovine na

kontima veca od realne cene (nadoknadivog iznosa) za imovinu se smatra da je
pretrpela rashod po umanjenju vrednosti. Vrednost imovine zato treba da bude
umanjena za iznos rashoda po osnovu umanjenja. Po osnovu umanjenja iznos
rashoda treba odmah otpisati na teret prihoda. Odnosno umanjena vrednost
sredstava evidentira se kao rrashod ili gubitak perioda I pokriva iz prihoda
perioda u kome je priznat.

Delokrug standarda

Pitanja kojima se bavi MRS 36 Odnose se na

 Identifikovanje Umanjenja sredstava

 Merenje iznosa koji treba nadoknaditi
 Priznavanje rashoda (gubitka) po osnovu umanjenja

Ovaj standard se primenjuje na racunovodstveno obuhvatanje umanjenja

vrednosti svih sredstava osim :

o Zaliha
o Sredstva proizaslih iz ugovora o izgradnji
o Odlozenih poreskih sedstava
o Sredstava koja poticu po osnovi naknade zaposlenih
o Finansiskih sredstava
o Imovine namenjene sticanju prihoda koje se odmerava po fer
vrednosti
o Bioloska sredstva koja se odnose na poljoprivredne aktivnosti
(odmeravaju se po fer vrednosti umanjenojj za procenjene troskove
prodaje)

Ovaj standard se primennjuje na ulaganja u :

o Zavisna preduzeca, onako kako su definisana u MRS 27

 o Pridruzena preduzeca, onako kako su definisana u MRS 28
o Zajednicke poduhvate, onako kako su definisana u MRS 31

Standard ne primenjujemo na navedena sredstva zbog postojanje

medjunarodnih standarda koja se odnose na navedena sredstva.
Ovaj standard se primenjuje za sredstva koja se vode po revalorizovanoj
vrednosti (fer vrednost) u skladu sa drugim medjunarodnim racunovodstvenim
standardima. Fer vrednost je trzisna vrednost koja se razlikuje od neto prodajne
vrednosti za iznos troskova prodaje odnosno troskova potrebnih da bi se
sredstvo otudjilo.
Sredstvo se smatra neobezvredjenim I ne mora se procenjivati ukoliko su
troskovi prodaje zanemarljivi I tada je revalorizacijom utvrdjena fer
vrednost.Neto prodajna vrednost sredstva je obavezno manja od njegove fer
vrednosti ukoliko su troskovi prodaje znacajni tako da je ovo sredstvo
obezvredjeno.

Na osnovu MRS 36 kada god preduzece sastavlja bilans stanja imovine treba
da proceni da li postoji pokazatelj da vrednost nekog sredstva moze biti
umanjena. Preduzece treba da proceni nadoknadivi iznos sredstava ukoliko
takav pokazatelj postoji.
Prilikom primene ovog standarda osnovna racunovodstvena pitanja koja
treba razmotriti su :

o Kako utvrditi vreme kada se desio rashod po osnovu umanjenja

vrednosti?
o Kako treba vrednovati nadoknadivu vrednost sredstava ?
o Kako treba iskazati rashod po umanjenju na kontima ?

Definicije :

Specificni izrazi koji se koriste u ovom standadu su :

 Nadoknadiva vrednost – neto prodajna cena sredstva ili njegova

upotrebna vrednost koja je od njih veca
 Upotrebna vrednost – sadasnja vrednost procenjenih buducih novcanih
tokova koji se ocekuju od kontinuiranog koriscenja sredstva I od njegove
prodaje na kraju korisnog veka trajanja
  Neto prodajna cena – iznos koji se moze dobiti prodajom sredstva u
nezavisnoj transakciji izmedju obavestenih strana uz slobodno izrazavanje
njihove volje, umanjen za troskove otudjivanja
 Troskovi otudjivanja – su marginalni dodatni troskovi direktno pripisivi
otudjenju sredstva, osim troskova finansiranja I poreza na dobitak
 Gubitak zbog umanjenja vrednosti – iznos za koju je knjigovodstvena
vrednost sredstva veca od njegove nadoknadive vrednosti
 Knjigovodstvena vrednost – predstavlja vrednost po kojoj se sredstvo vodi
u bilansu stanja, nakon oduzimanja ispravke vrednosti (amortizacije) I
kumulativnih gubitaka zbog umanjenja vrednosti
 Amortizacija – sistematska alokacija osnovice za amortizaciju na troskove
u toku korisnog veka trajanja sredstva
 Osnovica za amortizaciju – nabavna vrednost sredstva ili neki drugi iznos
koji predstavlja zamenu za nabavnu vrednost iskazana u finansiskim
izvestajima, umanjena za njegovu rezidualnu vrednost
 Koristan vek trajanja sredstva je
a) Vremenski period u toku koga se ocekuje da preduzece koristi sredstvo
b) Broj proizvedenih ili slicnih jedinica koje preduzece ocekuje da ce
ostvariti koriscenjem tog sredstva
 Jedinica koja generise gotovinu – najmanja prepoznatljivva grupa
srredstava koja generise gotovinski prriliv po osnovu kontinuiranog
koriscenja I koja je nezavisna od priliva gotovine po osnovu koriscenja
drugih srddstava odnosno grupe sredstava
 Sredstva korporacije – su sredstva osim goodwilla koja doprinose
buducim gotovinskim tokovima, kako posmatrane jedinice koja generise
gotovinu tako I ostalih jedinica koje generisu gotovinu
 Aktivno trziste – trziste gde postoje sledeci uslovi
a) Pozicije kojima se trguje u okviru trzista su homogene
b) Kupci I prodavci sa izrazenom slobodnom voljom se mogu naci u
svakom trenutku
c) Cene su dostupne javnosti

Identifikopvanje sredstva cija se vrednost moze umanjiti

Na dan bilansiranja preduzece treba da ispita svoja sredstva I proceni da li

postoje indicije umanjenja vrednosti nekog od sredstava. Treba identifikovati
samo znacajna umanjenja,I ukoliko postoje potrebno je sastaviti zvanicnu
procenu nadoknadive vrednosti za razmatrana sredstva. Ovaj standard upucuje
kako prepoznati naznake moguceg umanjenja vrednosti sredstava.
Da bi se utvrdili pokazatelji smanjenja vrednosti treba pratiti informacije van
preduzeca koji ce pruziti odgovore na sledeca pitanja:

 Da li je pad u trzisnoj vrednosti sredstava veci od uobicajnog usled

protoka vremena tokom normalnog koriscenja sredstava

 Da li su se desile znacajne promene u tehnoloskom, trzisnom, zakonskom

ili ekonomskom okruzenju poslovanja u kom je sredstvo angazovno

 Da li ce povecanje trzisnih kamatnih ili trzisnih stopa prinosa od ulaganja

uticati na eskontnu stopu koriscenu za obracun upotrebne vrednosti

 Da li je neto knjigovodstvena vrednost sredstava veca od njihove

eskontovane trzisne vrednosti

Pored informacija van preduzeca treba pratiti postojanje internih razloga unutar
preduzeca za umanjenje vrednosti imovine, npr.:

 Da li su sredstva zastarela ili fizicki ostecena

 Znacajne promene koje su se desile tokom perioda ili ce se desiti u bliskoj

buducnosti sa negativnim ucinkom na preduzece, a ticu se obima ili
nacina u kom je sredstvo korisceno ili ce biti korisceno

 Pokazatelji iz internih izvestaja koji ukazuju na to da je ekonomska

uspesnost sredstva losije ili ce biti losije od ocekivane

Iterni materijlni dokazi o postojanju osnova za umanjenje vrednosti sredstava

koji se odnose na novcane izdatke. Stvarna novcana primanja kao I ostvareni
dobici ili gubici koji su rezultat koriscenja sredstava, a losiji su od planiranih,
takodje su materijalni dokaz o umanjenju vrednosti sredstava, kao I znacajno
smanjenje neto novcanog toka( dobitka ),ili znacajno povecanje planiranih
gubitaka povezanih sa koriscenjem sredstva u vecem obimu u odnosu na plan
koriscenja.

Odmeravanje nadoknadive vrednosti

Kada se proceni da postoje pokazatelji da vrednost nekog sredstva moze da se

umanji treba proceniti nadoknadivu vrednost sredstva.
Ovim standardom nadoknadiva vrednost sredstva se definise kao veca vrednost
izmedju neto prodajne cene sredstva I upotrebne(sadasnje) vrednosti sredstva,
pri cemu se ove vrednosti utvrdjuju samo u slucaju kada su manje od
knjigovodstvene vrednosti sredstava, bilo da je upitanju pojedinacno sredstvo ili
jedinica koja generise gotovinu. Neto prodajna cena sredstava predsavlja iznos
koji bi mogo biti dobijen prodajom srredstava umanjen za troskove prodaje pri
cemu troskovi prodaje podrazumevaju troskove zastupanja, troskove
premestanja sredstava,
I troskove koji su doveli sedstvo u stanju za prodaju. U zavisnosti da li postoji
aktivno trziste za odredjeno sredstvo ili ne, postoje dva principa utvrdjivanja
neto prodajne cene. Ako postoji aktivno trziste za odredjeno sredstvo, neto
prodajna cena se zasniva na trziste vrednosti tog sredstva ili na ostvarenoj
trzisnoj ceni slicnog sredstva. Ako aktivno trziste za sredstva ne postoji, neto
prodajna cena se utvrdjuje procenom I zasniva se na informacijama sta bi
zainteresovane strane u procesu razmene mogle platiti, uz umanjenje tog iznosa
za troskove prodaje.

Upotrebna vrednost nekog sredstva je vrednovana kao vrednovana kao sadasnja

vrednost potencijalnih buducih gotovinskih tokova koje je stvaralo sredstvo,
ukljucujuci I njegovu procenjenu neto vrednost otudjenja na kraju ocekivanog
veka uportrebe. Procenjivanje upotebne vrednosti sredstva podrazumeva :

1. Utvrdjivanje buducih novcanih tokova

2. Utvrdjivanje diskontnih stopa
3. Procenu buducih novcanih primanja I izdavanja usled neprekidne
upotrebe I konacnog otudjenja odredjenog sredstva prema stanju na dan
procene vrsi preduzece ( ne ukljucuje buduce tokove koji bi eventualno
nastali od rzv. Restruktuiranja sredstva ili dodatnih kapitalnih izdataka )

 Strukturu procene buducih novcanih tokova cine :

 Projekcija novcanih priliva iz neprekidne upotrebe sredstava

 Projekcije novcanih odliva koji nuzno nastaju pri kontinuiranoj upotrebi
sredstava
 Projekcije eventualnih neto novcanih tokova koji ce biti primljeni ili
placeni po osnovu otudjenja sredstva na kraju njegovog veka trajanja

Buduce novcane tokove za sredstvo treba procenjivati prema stanju u kome se

ono trenutno nalazi, bez buduceg restruktuiranja za koje preduzece jos nije
preuzelo obavezu I bez buduce investicije koja ce unaprediti ili prosiriti
kapacitet datog sredstva iznad njegovog prvobitno procenjenog standardnog
ucinka.
Kada preduzece preuzme obavezu restuktuiranja procenjeni buduci novcani
tokovi morraju odrazavati ustade troskova I druge koristi od restruktuiranja.
Restruktuiranje predstavlja program koji rukovodstvo planira I kontrolise I koji
znacajno menja, bilo obim poslovanja preduzeca ili nacin na koji se to
poslovanje odvija.
Kada preduzece preuzma obavezu za restruktuiranje pri utvrdjivanju upotrebne
vrednosti, procenjeni buduci prilivi I odlivi gotovine odrazavaju ustede troskova
I druge koristi od restruktuiranja. Takodje procene buducih odliva gotovine po
osnovu restruktuiranja vrse se u skladu sa odredbama o restruktuiranju.

Buduce investicicije u sredstvo koje su neophodne za odrzavanje ili ocuvanje

sredstva do njegovog prvobitno prrocenjenog standardnog ucinka ukljucuju se u
procenu buducih novcanih tokova. Procene buducih novcanih tokova ne treba
da obuhvate

 Prilive ili odlive gotovine nastale od finansiskih aktivnosti

 Prilive ili placanja po osnovu poreza na dobitak

Procene buducih novcanih tokova odrazavaju predpostavke koje su konzistentne

sa nacinom utvrdjivanja eskontne stope.

U procenjene gotovinske tokove ukljucuje se rezidualna vrednost sredstva. To je

iznos koji preduzece ocekuje da ostvari od prodaje tog srredstva u nezavisnoj
transakciji izmedju obavestenih strana uz slobodno izrazavanje njihove volje, po
odbitku procenjenih troskova prodaje.

Buduci novcani tokovi se procenjuju u onoj valuti u kojoj ce biti generisani, a

onda eskontovani na osnovu eskontne stope koja odgovara toj valuti.

 Diskontna stopa u skladu sa odredjenim konceptom novcanog toka mora

biti izabrana. Diskontna stopa pre poreza primenjuje se kada se iskljucuju
tokovi u odnosu prema porezu na rezultat. Ova stopa treba da prikazuje
trzisnu tekucu procenu vremenske vrednosti novca kao I rizik vezan za
odredjeno sredstvo. Prilikom koriscenja diskontne stope pri prvoj proceni
ona treba da obuhvata prosecni ponderisani trosak ili prosecnu
ponderisanu cenu kapitala, dodatnu stopu zaduzenja preduzeca I druge
stope zaduzivanja na trzistu.Diskontna stopa se primenjuje kao
jedinstvena I to za ukupan period procene, ali moze biti razlicita I po
periodima.
  Procena buducih novcanih primanja I izdavanja - knjigovodstveni iznos
treba smanjiti do nadokmadivog iznosa ukoliko se proceni da ce
nadoknadivi iznos srdestva biti manji od knjigovodstvenog iznosa.
Ovo umanjenje vrednosti racunovodstveno se tretira gubitkom ili
rashodom od umanjenja sredstva. Rashod od umanjenja nekretnina
postrojenja I opreme proznaje se u bilansu uspeha sve do iznosa
revalorizacionih rezervi utvrdjenih za svaku nekretninu postrojenje I
opremu. U slucaju da je iznos rashoda od umanjenja nekretnina,
postrojenja I opreme veci od knjigovodstvenog iznosa tu razliku treba
piznati kao obavezu ukoliko to zahteva bilo koji drugi MRS. Treba
izvrsiti uskladjivanje amortizacije za buduce periode ukupnog veka
trajanja kada se radi o nekretninama, postrojenjima I opremi za priznati
rashod .U preduzecu mogu postojati uslovi za ukidanje gubitaka od
umanjenja koji su priznati u ranijim periodima. Treba koristiti
informacije koje su iste kao u slucaju kada se rashod priznaje
prilikom postupka ukidanja gubitka od umanjenja.

Eskontna stopa

Eskontna stopa treba da bude stopa pre oporezivanja koja odrazava tekuce
trzisne procene vremenske vrednosti novca I rizike specificne za dato
sredstvo.Eskontna stopa ne treba da prikazuje rizike za koje su procene buduceg
gotovinskog toka vec korigovane. Ova stopa se primenuje na osnovu stope po
kojoj se obavljaju tekuce trzisne transakcije za slicna sredstva ili na osnovu
ponderisane prosecne cene kapitala preduzeca kotiranog na berzi.
Preduzece pri proceni eskontne stope koisti zamene kada se stopa za specificno
sredstvo ne moze direktno nabaviti sa trzista.

Eskontna stopa je nezavisna od kapitalne strukture preduzeca I nacina na koji je

preduzece finansiralo nabavku datog sredstva zato sto buduci gotovinski tokovi
ne zavise od nacina na koji je preduzece finansialo nabavku tog sredstva.
Preduzece obicno koristi jednu jednu eskontnu stopu pri procenjivanju
upotrebne vrednosti nekog sredstva za sve peiode, ali je moguce da ona bude
razlicita po periodima.

Priznavanje I merenje gubitka zbog umanjenja vrednosti

Jedino ako je nadoknadiva verdnost sredstva manja od njegove knjigovodtvene

vrednosti, knjigovodstvenu vrednost treba smanjiti na nadoknadivu vrednost. To
samanjenje predstavlja gubitak zbog umanjenja vrednosti. Taj gubitak zbog
umanjenja vrednosti priznaje se kao rashod u bilansu uspeha, ukoliko sredstvo
nije predhodno revlorizovano. Svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti
revalorizovanog sredstva se tretira kao smanjenje revalorizacione reserve koja se
odnosi na to sredstvo. To znaci da se gubitak zbg umanjenja vrednosti
revalorizovanog sredstva direktno priznaje na teret revalorizacione reserve, sve
do visine koja ne premasuje iznos raspolozive revalorizacione rezerve za isto
sredstvo. Eventualna razlika gubitka se priznaje kao rashod u bilansu uspeha.

Kada je procenjen iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti veci od

knjigovodstvene vrednosti sredstva na koje se taj gubitak odnosi, prema ovom
standardu preduzece treba da za razliku prizna obavezu samo ako to zahteva
drugi medjunarodni racunovodstveni standar.

Trosak amortizacije sredstva treba korigovati u buducim periodima nakon

priznavanja gubitka zbog umanjenja vrednosti. Na taj nacin u toku preostalog
korisnog veka trajanja amortizuje se revidirana knjigovodstvena vrednost,
umanjena za eventualnu rezidualnu vrednost. Amortizaciono terecenje za
sredstvo treba zasnovati nakon priznavanja po osnovu umanjenja vrednosti
sredstva na :

 Njegovoj novoj knjigovodstvenoj vrednosti

 Njegovom procenjenom ostatku vrednosti
 Njegovom procenjenom ostatku veka upotrebe

Ovaj standar pokazuje kada preduzece treba da stornira gubitak po osnovu

umanjenja vrednosti. Na taj nacin standard propisuje odredjena obelodanjivaja
za sredstva cija je vrednost umanjena.
Godisnje ispitivajne sredstva radi utvrdjivanja da li mozda postoji umanjenja
vrednosti, treba primenjivati na sva sredstva. To ukljucuje I sredstva koja su vec
ranije umanjena.

Moze se desiti da nadoknadiva vrednost sredstva koja je ranije bila umanjena

bude visa od tekuce knjigovodstvene vrednosti odnosno moze se desiti
ponistenje nekog od ranijih gubitaka usled umanjenja vrednosti.na osnovu toga
ponistenje gubitka po osnovu umanjenja vrednosti treba odmah priznatikao
prihod u bilansu uspeha I knjigovodstvenu vrednost sredstva treba povecati na
novu nadonadivu vrednost. Jedino se to ne odnosi na sredstvo koje se vodi po
revalorizovanoj vrednosti. Za takvo revalorizovano sredstvo ponistavanje
gubitka usled umanjenja vrednosti treba tretirati kao povecanje revalorizacije.

Storniranje gubitka usled umanjenja vrednoti revalorizovanog sredstva knjizi se

preko revalorizizovanih rezervi u korist kapitala. Ovim knjizenjem
knjigovodstvena vrenost sredstva povecava se na novu nadoknaivu vrednost,a
ponistenje rashoda po umanjenju prizaje se kao prihod.

Jedino ako postoji promena u procenama koriscenim za utvrdjivanje

nadoknadive vrednosti sredstva rashod po umanjenju priznat za sredstvo u
ranijim godinama treba ponistiti.

Povecana knjigovodstvena vrednost nekog sredstva po osnovu storniranj

agubitka zbog umanjenja vrednosti, ne moze da premasi knjigovodstvenu
vrednost tog sredstva, koja bi bila utvrdjena da u predhodnim godinama nije bilo
priznavanja gubitka zbog umanjenja njegove vrednosti.
Visinu amortizacije sredstva treba korigovati u buducim periodima nakon
storiranja gubitka zbog umanjenja vrednosti.

Amortizacija sredstva tada treba da se zasniva na :

- Novoj revalorizovanoj vrednosti

- Njegovom procenjenom ostatku vrednosti
- Njegovom procenjenom ostatku veka ipotrebe

Ovaj standard trazi sustinska obelodanjivanja umanjenja vrednosti sredstava.

Informacije koje se obelodanjuju ukljucuju :

o Za svaku grupu sredstava iznos priznatog rashoda po umanjenju I iznos

bio kog nadoknadjenog rashoda po umanjenju
o Za svako pojedinacno sredstvo ili jedinicu koja generise gotovinu koja je
pretrpela znacajan rashod po umnjenju :

- Detalje po prirodi sredstava

- Iznos rashoda po osnovu umanjenja
- Da li je nadoknadiva vrednost jednaka neto prodajnoj ceni ili upotrebnoj
vrednosti
- Ako je nadoknadiva vrednost jednaka upotrebnoj vrednosti, osnov po
kom je ova vrednost procenjena odnosno procenjenu diskontnu stopu.

Glavni delovi ovog MRS su :

o Naznake umanjenja vrednosti sredstava

o Vrednovanje nadoknadive vrednosti kao neto prodajne cene ili upotrebne
vrednosti
o Vrednovanje upotrebne vrednosti
o Jedinica koja generise gotovinu
 o Racunovodstveni tretman rashoda po umanjenju za pojedinacna sredstva I
jedinice koje generisu gotovinu
o Ponistenje odnosno storniranje rashoda po umanjenju

Gubitak zbog umanjenja vrednosti treba priznati za jedinicu koja generise

gotovinu, jedino ako je nadoknadiva vrednost jedinice manja od
knjigovodstvene vrednosti u bilansu stanja za sredstva u jedinici.
Kada se prizna gubitak zbog umanjenja vrednosti za jedinicu koja generise
gotovinu, gubitak treba rasporediti izmedju sredstava po sledecem redosledu :

- Na “goodwill” rasporedjen na jedinicu koja generise gotovinu

- Na sva ostala sredstva u jedinici, na proporcijalnoj osnovi

Jedinice koje generisu gotovinu

Jedinica koja gsnerise gotovinu predstavlja najmanju prepoznatljivu grupu

sredstava, koja generise priliv gotovine po osnovu kontinuiranog koriscenja , a
koja je velikim delom nezavisna od piliva gotovine od dr ugih sredstava.Ukoliko
se proizvodima koje proizvodi sredstvo trguje na aktivnom trzistu, onda se ta
sredstva identifikuju kao odvojenajedinica koja generise gotovinu.
Pri proveri da li je vrednost sredstva jedinice koja generise gotovinu zaista
umanjena, mora se uzeti u obzir deo “goodwilla” I deo drugih sredstava
korporacije koji se odnose na tu jedinicu.

Ako postoji bilo kakva indicija da je vrednost nekog sredstva umanjena

nadoknadivu vrednost treba proceniti za pojedinacno sredstvo. Preduzece treba
da utvrdi nadoknadivu vrednost jedinice koja generise gotovinu, ako jok to
sredstvo pripada ukoliko nije moguce proceniti nadoknadivu vrednost
pojedinacnog sredstva.
Nadoknaduva vrednost pojedinacnog sredstva ne moze da se utvrdi ako se :

 Upotrebna vrednost nekog sredstva ne moze utvrditi u iznosu

pribliznom njegovoj neto prodajnoj ceni ( npr. ako se buduci
gotovinski tokovi koji su nastali na osnovu kontinuiranog koriscenja
tog sredstva ne mogu proceniti kao zanemarljivi )
 Sredstvo na osnovu kontinuiranog koriscenja ne generise prilivv
gotovne koji je vecim delom nezavistan od priliva gotovine ostalih
sredstava. Usled toga upotrena vrednost kao I nadoknadiva vrednist
mogu se utvrditi za jedinicu koja generise gotovinu tog sredstva
Jedinica koja generise gotovinu od nekog sredstva je najmanja grupa sredstava
koja obuhvata dato sredstvo I generise prilive gotovine na osnovu kontinuiranog
koriscenja koji su vecim delom nezavisni od priliva gotovine drugih sredstava.
Preduzece identifikuje najmanju grupu sredstava koja generise ako se
nadoknadiva vrednost pojedinacnog sredstva ne moze utvrditi. Prilivi gotovine
na osnovu kontinuiranog koriscenja su prilivi gotovine I gotovinskih
ekvivalenata dobijenih od subjekata koji ne pripadaju izvestajnom preduzecu.
Preduzece uzima u obzir razlicite faktore ukljucujuci I to kako rukovodstvo
donosi odluke o nastavku koriscenja ili otudjivanju sredstava I poslovanju
preduzeca kada se vrsi identifikacija da li su prilivi gotovine od nekog sredstva u
velikoj meri nezavisni od priliva gotovine od drugih sredstava.

Kada postoji aktivno trziste za proizvode nekog sredstva ili grupe sredstava
treba to sredstvo identifikovati kao jedinicu koja generise gotovinu cak I kada se
deo ili celokupna proizvodnja koristi interno. U tom slucaju koristi se najbolja
procena rukovodstva o buducim trzisnim cenama za tu proizvodnju :

o Pri utvrdjivanju upotrebne vrednosti te jedinice koja generise

gotovinu,kada se procenjuju buduci prilivi gotovine koji se odnose na
interno koriscenje proizvoda

o Pri utvrdjivanju upotrebne vrednosti drugih jedinica izvestajnog

preduzeca koje proizvode gotovinu, kada se procenjuju buduci odlivi
gotovine koji se odnose na interno koriscenje proizvoda.

Ako bi preduzece moglo da proda proizvod na aktivnomtrzistu onda to sredstvo

ili grupa sredstava cine posebnu jedinicukoja generise gotovinu. To je zbog toga
sto bi ovo sredstvo odnosno grupa sredstava mogli da generisu prilive gotovine
koji bi vecim delom bili nezavisni od priliva gotovine drugih sredstava, na
osnovu kontinuiranog koriscenja. Preduzece koriguje one informacije koje su
zasnovane na finansiskim planovima tj. prognozama koji se odnose na takvu
jedinicu koja generise gotovinu , kada interne transferne cene ne odrazavaju
najbolju procenu rukovodstva u vezi sa buducim trzisnim cenama za proizvode
te jedinice.

Treba dosledno identifikovati iz perioda u period, osim kada je promena

opravdana one jedinice koje generisu gotovinu sa istim sredstvima ili vrstama
sredstava.
Goodwill

Goodwill nastao prilikom kupovine drugih peduzeca predstavlja iznos koji je

kupac platio u ocekivanju buducih ekonomskih koristi. Te buduce ekonomske
koristi mogu predstavljati rrezultat sinergije izmedju stecenih sredstava ( mogu
se identifikovati ), odnosno od sredstava koja pojedinacno ne ispunjavaju uslove
za priznavanje u finansiskim izvestajima. Medjutim “goodwill” ne vrsi
generisanje gotovinskih tokova nezavisno od drugih sredstava ili grupe
sredstava I zbog toga se nadoknadiva vrednost “goodwilla” kao pojedinacnog
sredstva ne moze utvrrditi.
Nadoknadiva vrednost se utvrdjuje u okviru jedinice koja generise gotovinu, a
kojoj taj goodwill pripada jedino ako postoji indicija da je doslo do umanjenja
vrednosti goodwilla. Dobijeni iznos se uporedjuje sa knjigovodstvenom
vrednoscu jedinice koja generise gotovinu.

Usled provere da li je vrednost jedinice koja generise gotovinu umanjena

preduzece utvrdjuje da li je goodwill ( koji se odnosi na tu jedinicu ), piznat u
finansiskim izvestajima. U tom slucaju peduzece treba :

o Da izvrsi proveru “odozdo nagore”, ( bottom – up ), odnosno prreduzece

treba :

 Da identifikuje da li se knjigovodstvena vrednost goodwilla moze

na razumnoj I doslednoj osnovi alocirati posmatranoj jedinici koja
generise gotovinu
 Da uporedi nadoknadivu vrednost posmatrane jedinice ( generise
gotovinu ) sa njenom knjigovodstvenom vrednoscu.

Preduzece treba da obavi navedeni drugi korak provere “odozdo na gore” cak I
kada se knjigovodstvena vrednost goodwilla ne moze na razumnoj osnovi
alocirati posmatranoj jedinici koja generise gotovinu.

o Ako se knjigovodstvena vrednost goodwilla ne moze na razumnoj osnovi

alocirati posmatranoj jedinici koja generise gotovinu pri vrsenju provere “
odozdo na gorre “, preduzece onda izvrsava proveru “odozgo na dole “ tj.:

 Vrsi se identifikacija najmanje jedinice koja generise gotovinu a koja

obuhvata posmatranu jedinicu koja generise gotovinu I kojoj se na
razumnoj I doslednoj osnovi moze alociati knjigovodstvena vrednost
“goodwilla”
  Vsi se uporedjivanje nadoknadive vrednosti sire jedinice koja generise
gotovinu sa njenom knjigovodstvenom vrednoscu

Preduzece vrsi razmatranje da li postoji goodwill povezan sa buducim

gotovinskim tokovima (koje ce ta jedinica generisati ) kad god se vrci provera
da li je vrednost jedinice koja generise gotovinu umanjena. Preduzece vrsi
proveru samo “odozdo na goe”, jedino ako se goodwill moze alocirati na
razumnoj I doslednoj osnovi. Preduzece vrsi obe provere I “odozdo na gore” I
“odozgo na dole”,m ako se goddwill ne moze alocirati na razumnoj I doslednoj
osnovi.

Na osnovu provere “odozdo na gore” , preduzece moze da prizna gubitak zbog

umanjenja vrednosti koji postoji kod jedinice koja generise gotovinu zajedno
sa goddwillom koji se moze alocirrati na razumnoj osnovi. Medjutim kada
prakticno nije moguce alocirati goddwill na razumnoj I doslednoj osnovi usled
provere “odozdo na gore” , onda preduzece vrsi obe provere I “odozdo na
gore” I “odozgo na dole”, I tada priznaje :

o Svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti koji postoji kod jedinice koja
generise gotovinu bez uzimanja u obzir goodwilla

o Svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti koji postoji za goddwill. Posto

preduzece prvo vrsi proveru “odozdo na gore “ cija vrednost moze biti
umanjena, svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti kod sirih jedinica koje
generisu gotovinu, usled provere “odozgo na dole” , odnosi se jedino na
goddwill alociran na tu siru jedinicu

Preduzece vrsi formalno utvrdjivanje nadoknadive vrednosti sire jedinice koja

generise gotovinu, ako se vrsi provera “odozgo na dole “ , ( osim kada postoji
ubedljivi dokaz da nema rizika da je vrednost sredstava sie jedinice koja
generrise gotovinu umanjena ).

Sredstva koporacije

U sredstva korporacije ubrajaju se sredstva grupe ili divizije kao sto su :

Upravna zgrada centrale ili divizije preduzeca, oprema za AOP, ili centar za
istrazivanja. Struktura prreduzeca odlucuje da li neko sredstvo ukljuceno u
jedinicu koja generise gotovinu ispunjava uslove iz definicije sredstava
korporacije sadrzane u ovom standardu.

Osnovne karakteristike sredstava korporacije su da ne generisu pilive gotovine

nezavisno od drugih sredstava ili grupe sredstava. Njihova knjigovodstvena
vrednost se ne moze pripisati u celini koja generise gotovinu.

Nadoknadiva vrednost pojedinacnog sredstva koporacije se ne moze utvrditi

zbog toga sto sredstva korporacije ne generisu posebne prilive gotovine,
( jedino se to moze uciniti kada se odluci da se to sredstvo proda ).
Nadoknadiva vrednost sredstva utvrdjuje se u okviru nadoknadive vrednosti
jedinice koja generise gotovinu jedino kada postoji indicija da je vrdednost tog
sredstva korporacije mozda umanjena. Tada se vrednost uporedjuje sa
knjigovodstvenom vrednoscu date jedinice.

Preduzece vrsi identifikacije svih sredstava korporacije kojie se odnose na datu

jedinicu prilikom provere da li je vrednost sredstava te date jedinice koja
generise gotovinu umanjena. Preduzece za svako identifikovano sredstvo
korrporacije treba da primeni odredjene odredbe tj. da :

o Preduzece vrsi samoproveru “odozdo na gore” ako se knjigovodstvena

vrednost sredstva korrporacije na razumnoj I doslednoj osnovi moza
alocirrati datoj jedinici koja generise gotovinu

o Preduzece vrsi obe provere ako se knjigovodstvene vrednost sredstva

korporacije na razumnoj I doslednoj osnovi ne moze alocirati datoj
jedinici koja generise gotovinu

Gubitak zbog umanjenja vrednosti jedinice

koja generise gotovinu

Ako je nadoknadiva vrednost jedionice koja generise gotovinu manja od njene

knjigovodstvene vrednosti tada se priznaje gubitak zbog umanjenja vrednosti
sredstava jedinice koja generise gotovinu. Gubitak zbog umanjenja vrednosti
treba alocirati na taj nacin tako da se smanji knjigovodstvene vrednost sredstava
te jedinice na sledeci nacin :

o Goddwilla alociranog jedinici koja generise gotovinu

 o Zatim drugih sredstava te jedinice u srrazmeri sa njhovom pojedinacnom
knujigovodstvenom vrednoscu

Smanjenja knjigovodstvene vrednosti trretiraju se kao gubici zbog umanjenja

vrednosti pojedinacnih sredstava.

Pri alociranju gubitka zbog umanjenja vrednosti knjigovodstvenu vrednost

sredstva ne treba smanjivati ispod najvece od sledecih vrednosti :

o Neto prodajne cena (ako se moze utvrditi)

o Upotrebne vrednosti sredstva ( ako se moze utvrditi )
o Nula

Na ostala sredstva jedinice na proporcijalnoj osnovi vrsi se alociranje iznosa

gubitka zbog umanjenja vrednosti. Goodwill koji je alociran jedinici koja
generise gotovinu smanjuje se pre smanjenja knjigovodstvene vrednosti drugih
sredstava jedinice upravo zbog njegove prirode. Ovaj standard zahteva da se
gubitak zbog umanjenja vrednosti arbitralno alocira na sredstva date jedinice bez
goodwilla, ako ne postoji ni jedan praktican nacin da se izvrsi procena
nadoknadive vrednosti svakog pojedinacnog sredstva jedinice koja generise
gotovinu. To se vrsi zbog toga sto sva ta sredstva zajedno generrisu gotovinu u
okviru iste jedinice.
Ukoliko nije moguce utvrdjivanje nadoknadive vrednosti pojedinacnog sredstva
onda :

o Ako je knjigovodstvena vrednost srredstva veca od iznosa neto prodajne

cena ili od iznosa dobijenog primenom postupaka alokacije gubitak zbog
umanjenja vrednosti priznaje se za to dato sredstvo

o Ako vrednost date jedinice koja generise gotovinu nije umanjena gubitak
zbog umanjenja vrednosti nekog sredstva se ne priznaje. To ukljucuje I
slucaj kada je neti prodajna cena manja od knjigovodstvene vrednosti.

Storniranje gubitka zbog

Umanjenja vrednosti

Na svaki datum bilansa stanja preduzece vrsi procenu da li postoje bilo kakve
indicije da gubitak zbog umanjenja vrednosti nekog sredstva koji je priznat u
prethodnim godinama mozda vise ne postoji ili je mozda umanjen. Preduzece
vrsi procenu nadoknadive vrednosti tog sredstva ukoliko takva indicija postoji.
U obzir treba uzeti indicije prilikom procenjivanja da li gubitak zbog umanjenja
vrednosti nekog sredstva priznat u ranijim godinama mozda vise ne postoji ili je
mozda umanjen, sto zavisi od sledecih indicija :

o Eksterni izvori informacija

 Trzisna vrednost sredstva je znacajno porasla u toku perioda

 Znacajne pomene povoljne za peduzece koje su se dogodile u toku
perioda ili ce se dogoditi u bliskoj buducnosti u tehnoloskom,
trzisnom, ekonomskom ili pravnom okuzenju u kome preduzece
posluje, ili na trzistu kome je sredstvo namenjeno
 Trzisne kamatne stope su smanjene u toku perioda a ova smanjenja
ce verovatno imati uticaj na eskontnu stopu koja se koristi usled
obrscunavanja upotrebne vrednosti sredstva I na materijalno
znacajno povecanje njegove nadoknadive vrednosti

o Interni izvori informacija

 Znacajne promene povoljne za peduzece koje su se dogodile u

datom periodu ili ce se dogoditi u bliskoj buducnosti u onoj meri u
kojoj se to to sredstvo koristi ili se ocekuje da ce tako biti
korisceno. U okviu toga postoje izvrsne investicije u toku perioda
radi pobolsanja ili unapedjenja sredstva u odnosu na njegov
prvobitno procenjen standardni ucinak, ili preuzete obaveze da se
obustavi ili restruktuira poslovanje kome to sredstvo pripada
 Interni izvestaji ukazuju na postojanje dokaza da je ekonomski
ucinak bolji ili da ce biti bolji od ocekivanog.

Ako postoji indicija da piznati gubitak zbog umanjenja vednosti nekog sredstva
vise ne postoji ili je mozda smanjen onda se vrsi preispitivanje i korigovanje
peostalog korisnog vekaili metoda amortizacije u skladu sa medjunaodnim
racunovodstvenim standardom koji se primenjuje za to sredstvo cak I kada
gubitak zbog umanjenja njegove vrednosti nije storniran.

Ako je doslo do promene u procenama koje su koriscene pri utvrdjivanju

nadoknadive vrednosti tog sredstva nakon sto je gubitak zbog umanjenja
vrednosti prriznat poslednji put, vrsi se stoniranje gubitka zbog umanjenja
vrednosti nekog sredstva koji je priznat u predhodnim godinama. Tada se vrsi
povecanje knjigovodstvene vrednosti sedstva do njegove nadoknadive vrednosti.
To povecanje naziva se storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti.
Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti odrazava povecanje procenjenog
koisnog potencijala sredstva, usled njegovog koriscenja ili prodaje, nakon
datuma kada je preduzece poslednji put priznalo gubitak zbog umanjenja
vrednosti tog sredstva. Preduzece vrsi identifikaciju promene u procenama koje
uzrokuju povecanje procenjenog korisnog potencijala sredstva. Primeni promena
u procenama obuhvataju :

 Promenu osnovice za nadoknadivu vrednost ( odnosno da li se

nadoknadiva vrednost zasniva na neto prodajnoj ceni ili na upotrebnoj
vrednosti )
 Kada se nadoknadiva vrednost zasniva na upotrebnoj vrednosti :
promenu iznosa ili vremenske duzine pocenjenih buducih gotovinskih
tokova ili eskontne stope
 Kada se nadoknadiva vrednost zasniva na neto prodajnoj ceni : promenu
u proceni elemenata neto prodajne cene

Zbog toga sto se sadasnja vrednost buducih piliva gotovine povecava ako su
upotrebna I knjigovodstvena vrednost priblizne, upotrebna vrednost nekog
sredstva moze postati veca od njegove knjigovodstvene vrednosti. Upavo zato,
gubitak zbog umanjenja vrednostise ne stornia samo zbog protoka vremena cak I
onda kada nadoknadiva vrednost sredstva postane veca od njegove
knjigovodstvene vrednosti.

Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti

za pojedinacno sredstvo

Po osnovu storniranja gubitka zbog umanjenja vrednosti, povecana

knjigovodstvena vrednost nekog sredstva ne treba da premasi knjigovodstvenu
vrednost tog sredstva koja bi bila utvrdjena, da u predhodnim godinama nije bilo
priznavanja gubitka zbog umanjenja njegove vrednosti.

Revalorizacija predstavlja svako povecanje knjigovodstvene vrednosti nekog

sredstva iznad njegove knjigovodstvene vrednosti koja bi bila utvrdjena da u
prethodnim godinama nije bilo priznavanja gubitka zbog umanjenja njegove
vednosti. Za racunovodstveno obuhvatanje te revalorizacije preduzece postupa u
skladu sa MRS, primenljivim za to sredstvo.

U bilansu uspeha kao prihod treba odmah priznati stornianje gubitka zbog
umanjenja vrednosti nekog sredstva, osim kada se to sredstvo vodi po
revalorizovanoj vrednosti u skladu sa drugim MRS. Svako storniranje gubitka
zbog umanjenja vrednosti revalorizovanog sredstva treba tretirati kao povecanje
revaloizacije u skladu sa tim drugim MRS.

U korist kapitala preko revalorizovanih rezervi direktno se knjizi storniranje

gubitka zbog umanjenja vrednosti revalorizivanog sredstva. U meri u kojoj je
gubitak zbog umanjenja vrednosti istog revalorizovanog sredstva pedhodno bio
priznat kao rashod u bilansu uspeha, storniranje tog gubitka zbog unmanjenja
vrednosti se priznaje u bilansu uspeha kao prihod.

Visinu amortizacije nekog sredstva treba korigovati u buducim periodima

( kako bi se revidirana knjigovodstvena vrednost sredstva,m umanjena za
njegovu rezidualnu vrednost amortizovala na sistematskoj osnovi u toku
preostalog korisnog veka trajanja ), nakon sto se izvrsi storniranje gubitka zbog
umanjenja vrednosti.

Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti

za jedinicu koja generise gotovinu

Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti za jedinicu koja generise gotovinu

treba alocirati tako da se poveca knjigovodstvena vrednost sredstava date
jedinice po sledecem rrredosledu :

o Sredstava osim goodwilla, srazmerno knjigovodstvenoj vrednosti

pojedinacnih sredstava u toj jedinici
o Zatim goodwilla alociranog na jedinicu koja generise gotovinu

Ova uvecanja knjigovodstvene vrednosti tretira se kao storniranje gubitaka zbog

umanjenja vrednosti pojedinacnih sredstava.
Knjigovodstvenu vrednost nekog sredstva ne treba uvecavati preko iznosa koji
je od njih nizi prilikom alociranja storniranog gubitka zbog umanjenja vrednosti
jedinice koja generise gotovinu. Ti iznosi su :

o Njegove nadoknadive vrednosti ( ako se moze utvrditi )

o Njegove knjigovodstvene vrednosti koja bi bila utvrdjena da nije bilo
priznavanja gubitka zbog umanjenja vrednosti tog srdestva u predhodnim
godinama
 Storniranje gubitka zbog umanjenja
vrednosti goodwilla

Priznati gubitak zbog umanjenja goodwilla po posebnom zahtevu ne treba

stornirati u narrednom periodu osim :

o Kada je gubitak zbog umanjenja vrednosti prouzrokovan specificnim

eksternim dogadjajem izuzetne pirode za koji se nije ocekivalo da ce
ponovo nastati
o Kada su nastali kasniji eksterni dogadjaji koji neutralisu predhodni
dogadjaj

Nematerijalna imovina zabranjuje piznavanje interno generisanog goodwilla,

tada dolazi najverovatnije do povecanja interno generisanog goodwilla, osim
ako se povecanje jasno odnosi na neutralisanje efekata specificnog eksternog
dogadjaja izuzetne prirode.
Usled promena u procenama ovaj standard ne dozvoljava stornir anje gubitka
zbog umanjenja vrednosti.

Dogadjaj koji je van kontrole preduzeca naziva se specificni eksterni dogadjaj.

U eksterne dogadjaje izuzetne pirode spadaju novi propisi koji dovode do
ogranicavanja poslovne aktivnosti, ili do pada profitabilnosti poslovanja na koje
se goodwill odnosi.

Obelodanjivanje

Finansiski izvestaji za svaku klasu sredstava treba da objave sledece :

o Iznos gubitaka zbog umanjenja vrednosti priznat u bilansu uspeha u toku

perioda I pozicije bilansa uspeha u okviru kojih su gubici zbog umanjenja
vrednosti obuhvaceni
o Iznos stoniranih gubitaka zbog umanjenja vrednosti priznat u bilansu
uspeha u toku perioda I pozicije bilansa uspeha u okviru kojih su
storniranja gubitaka zbog umanjenja vrednosti obuhvacena
o Iznos gubitaka zbog umanjenja vrednosti direktno piznatih u okviru
kapitala u toku perioda
o Iznos storniranih gubitaka zbog umanjenja vrednosti direktno priznatih u
okviru kapitala u toku perioda
Grupisanje sredstava prema slicnosti njihove prirode I koriscenja u poslovanju
preduzeca cini klasu sedstava.

Preduzece treba da za svaki izvestajni segment a na osnovu pimarnog formata

preduzeca ( MRS 14 ) objavi sledece :

o Iznos gubitaka zbog umanjenja vrednosti sredstva , koji je u toku perioda

prriznat u bilansu uspeha I dirrektno na kapitalu

o Iznos storniranja gubitaka zbog umanjenja vrednosti sredstava, koji je u

toku perioda priznat u bilansu uspeha I direktno na kapitalu

Gubitak je zbog umanjenja vrednosti pojedinacnog sredstva ili jedinice koja

generise gotovinu, a koji je priznat ili storniran u toku perioda materijalno
znacajan za finansiske izvestaje preduzeca kao celine. Tada preduzece treba
da objavi sledece :

o Dogadjaje I okolnosti koji su doveli do piznavanja ili storniranja

gubitaka zbog umanjenja vrednosti
o Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti koji je priznat ili storniran
o Za pojedinacno srredstvo :
 Priridu sredstva
 Izvestajni segment kome sredstvo pripada, a na osnovu
primarnog formata preduzeca
o Za jedinicu koja generise gotovinu :
 Opis jedinice koja generise gotovinu
 Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti koji je priznat ili
storniran za klasu sredstava I za izvestajni segment, a na osnovu
primanog formata preduzeca
 Ako je obuhvatnost sredstava za identifikovanje jedinice koja
generise gotovinu promenjena nakon predhodne procene njene
nadoknadive vrednosti, preduzece treba da opise sadasnji I raniji
nacin obuhvatnosti sredstava I razloge za promenu nacina na koji
se jedinica koja generise gotovinu identifikuje

o Da li je nadoknadiva vrrednost nekog sredstva njegova neto prodajna

cena ili njegova upotrebna vrednost

o Ako je naoknadiva vrednost njegova neto podajna cena, koja osnova je

koriscena za utvrdjivanje neto prodajne cene. Npr. da li je prodajna cena
utvrdjena pozivom na aktivno trziste ili neki drugi nacin
 o Ako su nadoknadiva vrednost I upotrebna vrednost iste, koje eskontne
stope su koriscene u sadasnjoj I ranijoj proceni upotrebne vrednosti

Gubici zbog umanjenja vrednosti stornirani u toku perioda, materijalno znacajni

za ukupne finansiske izvestaje izvestajnog preduzeca kao celine. Tada preduzece
treba da objavi kratak opis :

o Glavnih klasa sredstava na koje uticu gubici zbog umanjenja vrednosti

o Glavnih dogadjaja I okolnosti koji su doveli do storniranja ovih gubitaka

zbog umanjenja vrednosti

Preduzece treba da obelodani kljucne predpostavke koje su bile koriscene pri

utvrdjivanju nadoknadive vrednosti sredstava u toku perioda.

Prelazne odredbe

Ovaj standard se primenjuje samo na perspektivnoj osnovi. Gubici zbog

umanjenja vrednosti koji proizilaze iz prihvatanja ovog MRS treba da budu
priznati u skladu sa ovim standardom. Storniranje gubitaka zbog umanjenja
vrednosti sredstva koje se vodi po revalorizovanoj vrednosti, treba tretirati kao
smanjenje, tj. povecanje revalorizacionih rezervi.
Sadrzaj :

Uvod……………………………………………. 2
Cilj standarda…………………………………. 2
Delokrug standarda………………………...…. 3
Definicije……………………………………….. 4
Identifikovanje sredstava cija se
vrednost moze umanjiti……………….……….. 5
Odmeravanje nadoknadive vrednosti………… 6
Eskontna stopa…………………………………. 9
Priznavanje I merenje gubitka
zbog umanjenja vrednosti……………….……. 9
Jedinice koje generisu gotovinu………………. 12
Goodwill………………………………………... 13
Sredstva korporacije…………………………... 15
Gubitak zbog umanjenja vrednosti
jedinice koja generise gotovinu……………….. 16
Storniranje gubitka zbog
umanjenja vrednosti…………………………… 17
Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti
za pojedinacno sredstvo………………………... 19
Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti
za jedinicu koja generise gotovinu………….…. 20
Storniranje gubitka zbog umanjenja
Vrednosti “goodwilla”…………………………. 20
Obelodanjivanje………………………………... 21
Prelazne odredbe……………………………….. 23