SADRAJ :

Idejni projekat za PMS preduzea "BB" 1. Uvod 2. Idejna ema tehnolokog procesa 3. Opis eme tehnolokog procesa 4. Dnevni bilans koncentracije 5. Godinji bilans koncentracije 6. ema kretanja masa 7. Proraun i izbor maina i ureaja za drobljenje i prosijavanje 8. ema kretanja masa sa mljevenjem i klasiranjem 9. Proraun i izbor maina i ureaja za kondicioniranje i flotiranje 10. Proraun i izbor muljnih pumpi 11. Proraun potronje elektrine energije II Ekonomski dio projekta - Zakljuak

- posebni prilozi

-1-

I Idejni projekat postrojenja za PMS preduzea BB

1. Uvod
Idejni projekat postrojenja za PMS preduzea u izgradnji BB koje eli da pristupi eksploataciji olovo-cinkane rude iz leita Kriva reka uraen je na osnovu prethodnih istraivanja u leitu i na osnovu poluindustrijskih i laboratorijski istraivanja , a prema zahtjevima koje postavlja metalopreraivaka industrija . Prethodnim istraivanjima ustanovljeno je da rezerve rude iznose 55 000 000 t . Podaci za laboratorijska , poluindustrijska i industrijska ispitivanja , dobijeni su na osnovu podataka : - minerolokih ispitivanja koja su pokazala koji se korisni , tetni i pratei minerali pojavljuju u rudi ; - hemijske analize kojim je dobijen procentualni sadraj metala u rudi , gustina i zapreminska teina rude ; - ispitivanja strukturno-teksturnih osobina minerala Pb-Zn , dolo se do podataka pri kojim finoa dolazi do oslobaanja minerala iz rude , odnosno do koje krupnoe rudu treba mljeti . Prema projektnom zadatku i projektnim osnovama procesa pripreme rude olova i cinka utvrena je ema tehnolokog procesa kao i kapacitet postrojenja .U ovom idejnom projektu raeno je varijantno rijeenje za kapacitet postrojenja od 2 200 t/dan. Definitivno utvrivanje optimalnog kapaciteta postrojenja moe se uraditi na bazi ekonomskog dijela idejnog projekta za vie varijantnih rijeenja .

2. Idejna ema tehnolokog procesa

ema tehnolokog procesa sastoji se od : faze usitnjavanja rude drobljenjem u dva stepena od 450 mm do ggk 10 mm sa odgovarajuim prosijavanjem , faze usitnjavanja mljevenjem u mlinu sa kuglama koji radi u zatvorenom ciklusu sa hidrociklonom , finoa mljevenja iznosi 60 % klase 0,074 mm , faze flotiranja minerala olova sa dvostepenim preiavanjem i flotiranjem minerala cinka sa trostepenim preiavanjem , faze odvodnjavanja koncentrata zgunjavanjem i filtriranjem .

3. Opis tehnolokog procesa

-2-

Kvantitativno kvalitativna ema tehnolokog procesa prikazana je u prilogu Ulazna ruda ggk 450 mm iz bunkera ( pozicija 1 ) odlazi na reetku ( pozicija 2 ) . Nadreetniproizvod ( odsjev ) se usitnjava na eljusnoj drobilici ( pozicija 3 ) , a prosje reetke se spaja sa izdrobljenom rudom i pomou trake 201 se alje na vibro sito (pozicija 4) . Odsjev sita ide na sekundarno drobljenje u kratkokonusnu "Symons" drobilicu ( pozicija 5 ) koja radi sa sitom u zatvorenom ciklusu preko trake 203 . Usitnjena rudase transportuje trakom 204 do mlinskog bunkera ( pozicija 6 ) ispred ciklusa mljevenja ( pozicija 308 ) . Izdrobljena ruda iz bunkera ( 6 ) pomou vibro dodavaa i transportne trake dolazi u mlin ( pozicija 7 ) koji radi u zatvorenom ciklusu sa hidrociklonom (pozicija 8 ) . Preliv hidrociklona ide na kondicioniranje minerala olova , a pijesak hidrociklona se vraa u mlin na domeljavanje . Pulpa nakon kondicioniranja odlazi u flotacijsku mainu ( pozicija 10 ) na grubo i kontrolno flotiranje minerala olova . Grubi koncentrat olova se dvostepeno preiava u flotacijskoj maini ( pozicija 11 ) gdje se dobija definitivni koncentrat olova koji se odvodnjava u zgunjivau ( pozicija 12 ) i na vakum filteru ( pozicija 13 ) . Kontrolni koncentrat olova vraa se na poetak procesa . Otok flotiranja minerala olova odlazi na dvostepeno kondicioniranje ( pozicija 14 i 15 ) a potom na osnovno flotiranje minerala cinka u maini ( pozicija 16 ) . Grubi koncentrat cinka se trostepeno preiava u maini ( pozicija 17 ) . Definitivni koncentrat cinka ( koncentrat treeg preiavanja ) se odvodnjava u procesu zgunjavanja ( pozicija 18 ) i filtrira se na vakum filteru ( pozicija 19 ) . Kontrolni koncetrat cinka se vraa u grubo flotiranje cinka . Otok flotiranja cinka predstavlja definitivnu jalovinu koja se transportuje na jalovite gdje se vri odvodnjavanje hidrocikloniranjem ( pozicija 20 ) . Od pijeska hidrociklona pravi se brana ( 21 ) flotacijskog jalovita , a preliv hidrociklona ide u talono jezero ( 22 ) . Deprimatori minerala cinka ( ZnSO4 )dodaju se u mlin ili kondicioner minerala olova . U kondicioner minerala olova dodaje se natrijum karbonat ( Na2CO3 ) kao regulator pH ( pH = 8 ) i kolektor ( aeroflot ) i pjenua ( Daufrot ili borovo ulje ) . Kolektor i pjenua se dodaju kasnije tokom flotacije po principu izgladnele flotacije. Regulator pH ( CaO ) u ciklusu flotacije minerala cinka dodaje se u prvi kondicioner ( pozicija 14 ) da bi se podesila pH na oko 11 , potom se dodaje bakar sulfat ( CuSO4 ) kao aktivator minerala cinka .Kolektor ( kalijum amil ksantat , KAX ) dodaje se u flotacijsku mainu takoe po principu izgladnele flotacije.

4. Dnevni bilans flotiranja

Dnevni bilans je uraen na bazi kapaciteta od Q = 2 200 t/dan i podacima o kvalitetu i masenom iskorienju metala dobijenih prethodnim ispitivanjima .

PROIZVODI

M,t

M%

Pb %

Zn %

I Pb %

I Zn %

Pb,t

Zn,t

-3-

ULAZ K/Pb K/Zn J

2200 121,44 172,70 1905,86

100,00 5,52 7,85 86,63

4,2 70,00 1,07 0,29

4,5 2,68 52,00 0,3

100,00 92,00 2,00 6,00

100,00 3,29 90,71 6,00

92,40 85 1,84 5,52

99,00 3,25 89,8 5,71

Ag = 1200 g / tKPb Bi = 2200 g / tKPb Cd =3700 g / tKPb

Ag = 121,44 x 1,2 = 145,70 kg / dnevno Bi = 121,44 x 2,2 = 267,17 kg / dnevno Cd = 172,70 x 3,7 = 638,99 kg / dnevno

5. Godinji bilans
Godinji bilans je uraen na bazi flotiranja od 660 000 t , odnosno 300 radnih dana koliko radi flotacija . PROIZVODI
ULAZ K/Pb K/Zn J M,t 660 000 36 432 51 810 571 758 M% 100,00 5,52 7,85 86,63 Pb % 4,2 70,00 1,07 0,29 Zn % 4,5 2,68 52,00 0,3 I Pb % 100,00 92,00 2,00 6,00 I Zn % 100,00 3,29 90,71 6,00 Pb,t 27 720 25 500 552 1 656 Zn,t 29 700 976,37 26 941,2 1 715,27

6. ema kretanja masa

- drobljenje sa prosijavanjem ema kretanja masa predstavlja kvantitativno-kvalitativnu sliku procesa i na osnovu eme kretanja masa vri se izbor maina i ureaja .

7. Izbor i proraun maina i ureaja za drobljenje i prosijavanje

Prilikom definisanja kapaciteta vodiemo se time da drobljenje radi u dvije smjene a flotacija u tri smjene ( 24 h ) . A bunker rovne rude treba da obezbjedi rezervu za najmanje od 8 12 asova . Prema iskustvenim podacima u prethodnom prosijavanju izdvaja se 25 35 % klase krupnoe manje od otvora za pranjenje drobilice . Maseni udio odeva sita koji radi u zatvorenom ciklusu sa drobilicom se poveava sa 70 % na 90 % zbog krune are koja iznosi 20 % . Zapremina mlinskog bunkera treba da bude takva da obezbjedi rezervu kapaciteta flotacije za 2 3 dana . Usvajamo rezervu od dva dana pa je Q = 2 x 2200 = 4400 t/dan

7.1. Zapremina bunkera za rovnu rudu

Bunker treba da obezbjedi rezervu za minimum 8 do 10 asova . Q=
Qx 10 2200 x10 = = 916 ,67 % 24 24

-4-

Zapremina bunkera V = kx = 0,7 x1,7 = 770 m k koeficijent punjenja 0,7 0,9 n nasipna masa
Q 916 ,67

n =

r 1 +

Dimenzionisanje bunkera izvodi se tako da mu sve dimenzije a,b i c budu priblino iste pa tako usvajamo bunker oblika priblino kocke dimenzije 9 x 9 x 10 m , zapremine V = 810 m ija je zapremina nekoliko procenata vea od potrebne to obezbjeuje rezervu .

7.2. Izbor lanaste hranilice ispod bunkera rovne rude

Kapacitet hranilice treba da obezbjedi rad drobljenja u vremenu od 16 asova , a veliina hranilice bira se prema ggk rude ( ggk 450 mm ) . Kapacitet hranilice izraava se u m/h . to u naem sluaju iznosi : Qh = n = 1,7 = 80 ,9 m/h Na osnovu ovoga biramo lanastu hranilicu tipa Humbolt kapaciteta 100 m/h , dimenzija 1000 x 1000 x 900 mm za veliinu otvora na bunkeru 1250 x 1800 mm , snaga motora je 5,85 kW , masa hranilice je 4,46 t , broj obrtaja se podeava prema kapacitetu .
Q 137 ,5

7.3. Izbor stacionirane reetke ( pozicija 2 )

irina reetke : B = 3 x ggk = 3 x 450 = 1350 mm Duina reetke : L = ( 1,5 2 ) x B = 2 x 1350 = 2700 mm Otvor reetke : s = 125 mm , on je jednak otvoru za pranjenje eljusne drobilice Razmak izmeu ina : s1 = 1,2 x s = 1,2 x 125 = 150 mm Broj ina : N =
B 1350 = 9 s1 150
Q 137 ,5

Minimalna povrina reetke : F = 2,4 xd = 2,4 x125 = 0,5 m d otvor reetke kroz koji treba da proe ruda ggk Fstvarno = B x L = 1,35 x 2,7 = 3,6 m Masa reetke : M = L x N x 150 = 2,7 x 9 x 150 = 3 645 kg -5-

Masa reetke 1 m ine je oko 150 kg L duina , N broj ina

7.3. Izbor drobilice za primarno drobljenje

Bira se prema ggk ulazne rudr i potrebnom kapacitetu , ggk je 450 mm , a kapacitet je 103,12 t/h . Drobilicu biramo iz knjige prof. Outria na strani 84 , eljusna drobilica Babbitless otvora za pranjenje od 125 mm , koliko je kod nas . Moemo usvojiti vie vrsta drobilica , a nama najvie odgovara drobilica dimenzija L x B = 800 x 550 mm , kapaciteta od 90 do 110 t/h. - provjera kapaciteta drobilice Qst = Qk x K1 x K2 x K3 K1 popravni koeficijent za drobljivost rude K2 popravni koeficijent za gustinu K3 popravni koeficijent za krupnou Za srednje tvrdu rudu K1 = 1 ( bira se iz tabele na strani 7 ) K2 = 2,7 = 2,7 =1,185 K3 =
0,85 0,85 =1 = a 0,81

3,2

a=

ggk 450 = = 0,81 B 550

Qst = 110 x 1 x 1 ,185 x 1 = 130 t/h Kapacitet nae drobilice je za 26 % vei to nam obezbjeuje dovoljnu rezervu za eventualno poveanje kapaciteta . Masa drobilice je 13 000 kg , asnaga motora 52,5 kW .

7.4. Izbor sita sa dve prosjevne povrine

Q = F x q x k x l x m x n x o x p , ( t/h ) F = qx xkxixm xnxo
Q xp = 261 ,25 =5,0 m 19 x1,70 x 0,8 x1,55 x1,30 x1x1x1

F povrina sita , m q specifini kapacitet sita , poto je otvor ovog sita 10 mm , specifini kapacitet sita iznosi q = 19 m/h , ( tabela 12. str. 33 ) nasipna masa , iznosi 1,7 t/m -6-

k koeficijent sitnei , ako u sirovini ima 20 30 % sitne klase onda je k = 0,8 l popravni koeficijent za krupne klase , za uee krupnih klasa 70 % iznosi l = 1,55 m efekat prosijavanja , za efekat prosijavanja 80 % iznosi m = 1,30 n faktor oblika zrna , za drobljenu rudu iznosi n = 1 o uticaj vlanosti , za suvo prosijavanje sita otvora manjih od 25 iznosi o = 1 p nain prosijavanja, za suvo prosijavanje iznosi p = 1 Usvajamo iz tablice na strani 189 visee vibro sito sa dvije prosjevne povrine firme Humbolt . Izabrano vibro sito ima sledee karakteristike : Dimenzija 1,4 x 3,5 m Povrina 4,9 m Snaga motora 7,4 kW Broj obrtaja 1450 obr/min

7.5. Izbor drobilice za sekundarno drobljenje ( pozicija 5 )

Ulaz u drobilicu za sekundarno drobljenje treba da da bude minimalno 10 % vei od izlaza primarne drobilice . Bmin = 1,1 x d = 1,1 x 125 = 137,5 mm Q = 123,75 t Q = 134,44 kt B = 25 ,4 6 " Biramo kratkokonusnu drobilicu Symons kapaciteta Qk = 175 kt/h za otvor pranjenja " ili priblino 12 mm iz knjige na strani 114 . Qs = Qk x K1 x K2 x K3 = 175 x 1 x 1,185 x 1 = 207 kt/h = 188 t/h Imamo rezervu kapaciteta 52 % to se inae preporuuje da ne bismo imali tkz. uska grla u procesu koja nam ne dozvoljavaju kasnije poveanje kapaciteta . Zapremina mlinskog bunkera V = kx = 0,7 x1,6 3950 m
Q 4400 173 ,5

8. emq kretanja masa sa mljevenjem i klasiranjem

Maseni udio preliva klasifikatora izraunava se po sledeem obrascu Mpr =
Exa (100 a ) 100 ( 74 a )

gdje je :

E efekat klasiranja u hidrociklonu i on iznosi 75 -7-

ao procentualno uee klase -0,074 na ulazu u hidrociklon 74 finoa samljevene rude i ona iznosi 60 % - 0,074
Mpr =
60 x 26 (100 26 ) 100 (60 26 )

Mpjeska =100 34 = 66 %

8.1.

Proraun i izbor hranilice ispod mlinskog bunkera

Kapacitet hranilice je 45,83 t/h. Radice se dve paralelne sekcije mljevenja i klasiranja kapaciteta 45,83 t/h svska, tako da kapacitet hranilice treba da bude takav da obezbjedi 91,67 t/h ulazne rude koja e se preko razdeljivaa usmjeriti na dve paralelne sekcije . Ulaz u hranilicu je 3 x ggk = 3 x 12,7 = 38 mm odnosno 1 " Biramo etiri hranilice tipa Loker sledeih karakteristika : Dimenzija : Kapacitet : Masa : Snaga motora : 457 x 1219 x 152 mm 50 t/h 589 kg 0,74 kW ( 2 rade , a 2 su u rezervi ) .

Sadraj

-8-

Sadraj 1.Uvod 2.Idejna ema tehnolokog procesa 3.Opis tehnolokog procesa Dnevni bilans flotiranja ema kretanja masa

-9-