ЗА 

ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

Укратко о слојевима текста 

ТЕХНИЧКИ СЛОЈ

Било да постоји у материјалном, било само у дигиталном облику, текст нужно има своју
форму која, условно речено, може да се схвати као његов технички слој.

Основно

Елементи техничког слоја, као што су врста хартије и штампе, повез, ликовно решење
корица, формат и графички дизајн странице, илустрације, и остало, својим квалитетом
шаљу поруку читаоцу независно од свих осталих слојева текста. Мада могу да појачају
или покваре општи утисак, они не утичу на квалитет текста.1

Искуства

Елементи техничког слоја потичу од материјалних околности, подршке средине, знања и

вештине већег броја специјалиста (уредника, графичких дизајнера, штампара...). На аутору
текста је, углавном, да оствари утицај на те специјалисте, а не да преузме њихов посао.
Аматерско бављење техничким слојем води до катастрофалних или трагикомичних
резултата којих, нажалост, има све више откако аутори сами раде припрему за штампу.

Данас – важно за самосталне радове

Минимум утицаја који аутор има на технички слој текста остварује се обликовањем текста
у рачунару. Најчешће, уредници и издавачи очекују да текст буде у засебном .doc или
.docx фајлу (величина слова 12pt, фонт Times New Roman; величина странице А4; проред
1 или 1,5; стандардне маргине; текст у напоменама према стандардном облику који даје
Word); писмо по избору, ћирилица или латиница (ако је латиница, онда са обавезним тзв.
дијакритичким знацима: č, ć, š, ž, đ). Исти стандард у пракси се користи и у настави, за
семинарске, завршне, мастер и докторске радове, за које постоје додатна техничка
упутства.

Евентуалне илустрације се – за објављивање – шаљу у посебном фолдеру; резолуција је

најчешће 300dpi; основни подаци о илустрацијама стављају се у посебан документ. У
студентским радовима, прихватају се илустрације унутар текста.

                                                            
1
На пример, тврди повез са златотиском и колор илустрације никако не побољшавају семинарски или
дипломски рад.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

НАСЛОВ

1. Смишљање наслова
(...)
2. Навођење наслова
Принцип
Наводе се основни делови наслова (име и презиме аутора, наслов текста, публикација у
којој је објављен и њен редни број, град у ком је издата, издавач, година издања, странице
од-до), одређеним редоследом и увек у истој форми (велика или мала слова, курзив, знаци
навода, интерпункција у служби одвајања делова наслова, итд.).
Искуства
Сваки аутор, часопис, уредник издања, итд. спроводили су принцип навођења наслова на
свој начин. Један исти чланак могао је да се наведе у више графичких облика.
Данас
Тежи се увођењу стандарда. Мада и њих у овом тренутку има неколико, углавном се могу
применити употребом компјутера и без губљења времена. Овако изгледа један исти
савремени наслов наведен у више стандарда2 (изостављене су варијанте за област
психологије, медицине и биологије)
Chicago ‐ The Chicago Manual of Style, 15th Edition : 
Božilović N.. 2016. Culture of remembrance and Yugoslav rock and roll. Kultura (152): 257‐280. 
Harvard ‐ Harvard Style Manual : 
Božilović, N. 2016, "Culture of remembrance and Yugoslav rock and roll", Kultura, no. 152, pp. 
257‐280. 
Harvard‐BS ‐ Harvard Style Manual ‐ British Standard : 
BOŽILOVIĆ, N., 2016. Culture of remembrance and Yugoslav rock and roll. Kultura, (152), pp. 
257‐280. 
MLA ‐ Modern Language Association Handbook for Writers of Research Papers, 6th Ed. : 
Božilović, N.. "Culture of remembrance and Yugoslav rock and roll." Kultura (2016): 257‐280. 

                                                            
2
Преузето са SCIndex. Seribian citation index, http://scindeks.ceon.rs/dialogs/howToCite.aspx?articleId=0023-
51641652257B приступљено 26.4.2017.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

Варијанте у пракси историчара уметности – ЗА ИСПИТ

Примери су дати према пракси Зборника Народног музеја у Београду (број из 2014), која
је усаглашена са званичним упутствима о стандардима. Уочава се овај принцип:
И. Презиме, “Наслов чланка”, Име часописа број (Место година) страна почетка текста-
страна краја текста.
И. Презиме, “Наслов чланка”, Име новина (Место, датум. година) страна почетка
текста-страна краја текста.
И. Презиме, Наслов књиге, Место издања година издања.
или И. Презиме, Наслов књиге, Место издања: Издавач година издања.
И. Презиме (прир.), Наслов зборника, Место издања година издања.

чланак у часопису:
• Т. Манојловић, “Коста Миличевић”, Мисао 8 (Београд 1920) 633. или
• Т. Манојловић, “Коста Миличевић”, Мисао, 8, Београд 1920, 633.
чланак у часопису, објављен у деловима у више бројева (овде: бр. 10, 11, 12):
• Б. С. Николајевић, “Прва изложба Српског уметничког удружења”, Недељни преглед
10 (Београд 22. 6. 1908) 176-178; 11 (29. 6. 1908) 189-192; 12 (6. 7. 1908) 204-206.
чланак у дневним новинама (даје се тачан датум објављивања, не и број):
• С. Муњић, “Изложба Драгомира Глишића у шабачком музеју”, Глас Подриња (Шабац,
3. 2. 1983) 3.
књига:
• С. Живковић, Коста Миличевић 1877-1920, Нови Сад 1970.
• L. Smith, The Politics of Vision. Essays on Nineteenth Century Art and Society, London
1989.
ново издање књиге (наводи се које по реду, овде: друго, треће):
• L. Smith, The Politics of Vision. Essays on Nineteenth Century Art and Society, London
2
1991.
• L. Smith, The Politics of Vision. Essays on Nineteenth Century Art and Society, London
3
1994.
каталог, зборник, енциклопедија:
• П. Васић, Драгомир Глишић 1872-1957 (каталог комеморативне изложбе), Београд
1957, 1-3.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

• Филозофски факултет 1838-1998, зборник, Београд 1998.

• Народна енциклопедија српско - хрватско - словеначка, I, Загреб 1926.
текст (чланак или књига) два и више аутора:
• P. Ognjenović - J. Morača, “Pitanje ukusa, ili: De gustibus disputandum”, Psihologija 27
(Beograd 1994) 249-264.
• C. Harrison - F. Frascina - G. Perry, Primitivism, Cubism, Abstraction. The Early Tnjentieth
Century, The Open University / Yale University, 1993.
публикација у више томова (бројеви свих томова, године објављивања првог и
последњег):
• M. B. Protić i dr. (prir.) Ideje srpske umetničke kritike i teorije 1900-1950, I-III, Beograd:
Muzej savremene umetnosti 1980-1981.
...или за сваки том посебно, ако нису објављивани редом:
• Jugoslovenska umetnost XX veka, I (1972), II (1967), III (1971), IV (1969), V (1980), VI
(1977), VII (1978), VIII (1985), IX (1974), X (1975), Beograd: Muzej savremene umetnosti.
чланак у књизи, зборнику, енциклопедији, каталогу и сл:
• М. Коларић, “Глишић Драгомир”, Енциклопедија ликовних уметности, II, Загреб 1962,
393.
• Љ. Миљковић, “Дела југословенских уметника из збирке Ериха Шломовића у Народ-
ном музеју у Београду”, у: grupa autora, Zbirka Erich Šlomović iz Narodnog muzeja u
Beogradu (katalog), Zagreb 1989, 24.
чланак као приказ књиге:
• D. Tošić, “P. Dragojević, Dragomir Glišić (1872-1957). Slike: dijalog sa modernom
umetnošću, Beograd 2000”, Likovni život 89/90 (Zemun 2001) 97.
чланак као приказ чланка:
• В. Петковић, “Andrej Protich, »Un modele des maitres bulgares du 15 et 16 siecle«, in:
Recueil d’etudes dediees a la memoire de N. P. Kondakov, Prague 1926”, Прилози за
књижевност, језик, историју и фолклор 6 (Београд 1926) 150-156.
[Објашњење: А. Protich је објавио чанак “Un modele...(итд)” у зборнику Recueil
d’etudes...(итд.) штампаном у Прагу 1926; а В. Петковић приказује тај чланак у
часопису Прилози за... (итд.) број 6, штампаном у Београду 1926; приказ је на странама
150 до 156.]
текст у штампи (иза наслова и имена часописа иде напомена у загради, може и напомена
о броју страница у рукопису)
необјављени текст (наводи се место где се налази или за кога је рађен):
• П. Огњеновић, “Уметник на крају двадесетог века”, необјављена студија. Београд,
Институт за психологију.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

дипломски, магистарски и докторски рад:

• Име Презиме, “Наслов”, дипломски рад одбрањен … године на … факултету у …,
Бибиотека … факултета, инв. бр. … .
• Име Презиме, “Наслов”, магистарски рад одбрањен … године на … факултету у …,
Универзитетска бибиотека, инв. бр. … .
документ из архива [м.род: архив = институција за чување докумената] (фонд, кутија,
број, фасцикла, лист и слично):
• Писмо Д. Глишића Министарству народне привреде 23. 11. 1899, Архив Србије, МНП-
Т, ф.IX, бр. 27 / 1905.
• Списак сликара и фотографа Дунавске дивизије, 8. 3. 1916, Архив Војноисторијског
института, пописник 3, к.83, бр. 10/41, ф.2, л.1.
• Стенографске белешке разговора М. Џелебџића и В. Колаковић са Драгомиром Гли-
шићем 4. 1. 1957, у дому Д. Глишића, Историјски архив Београда, Грађа за историју
Београда, к. XIII.
документ из архиве [ж. род: архива = збирка докумената неке особе или установе]3 (инв.
број):
• Дозвола за боравак у Солуну, од 14. 1. 1917, Војни музеј у Београду, инв. бр. 11455.
• Записи Стојана Глишића, у архиви породице Д. Глишића, Београд, ул. Биничког 4.
текстови аутора истих иницијала (овде: Богдан и Бранко):
• Бо. Поповић, “Две речи о уметности”, Народ (Мостар и Сарајево 22. 12. 1907) 2.
• Бр. Поповић, “Изложба сликарских радова Стевана Колесникова и Ивана Радовића”,
Српски књижевни гласник 17/1 (Београд 1926) 58.
публикација настала приређивањем више туђих текстова:
• D. Bulatović (prir.) Lazar Trifunović: Studije, ogledi, kritike, Beograd 1990 (Muzej
savremene umetnosti, edicija Srpski kritičari, 3-4).
прештампани (поново објављени) текст:
• Л. Трифуновић, “Лубардина слика Косовски бој”, Ослобођење (Сарајево 1. 8. 1954),
прештампано у: D. Bulatović (prir.) Lazar Trifunović: Studije, ogledi, kritike, Beograd
1990, 97-98.
• М. М. Васић, “Како треба слике посматрати”, Бранково коло 4 (С. Карловци 1898)
прештампано у: Л. Трифуновић (прир.), Српска ликовна критика, Београд 1967, 141-148.
преведени текст:
• Hauzer, Sociologija umetnosti, I-II, Zagreb 1986 (prevele Ruža i Jagoda Rubčić).
• И. Тен, Филозофија уметности, Београд 1955 (превео Момчило Стевановић).
                                                            
3
Речи архив и архива користе се у пракси на наведене начине, да означе два различита појма. Може се рећи
да начин формирања тих појмова садржи елементе родне неравноправности при одабиру речи.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

текст на интернету:
• Д. Медаковић, “Косово је трнова круна у страдању југославенскога народа (1989)”, у:
Д. Медаковић, Очи у очи, Београд: БИГЗ и Serbian Unity Congress 1997, на
http://www.suc.org/culture/library/Oci/ index.html приступљено 1.6.2001.
текст без свих података
аутор под псеудонимом (у загради пишемо право име аутора, ако нам је познато):
• Др. Огњен [М. Васић], “Српска уметност. Поклич српском народу”, Бранково коло 6 (С.
Карловци 1901) 177.
аутор под лажним иницијалима (у загради пишемо право име, ако знамо):
• Н. Ј. [Растко Петровић], “17. изложба Ладе”, Политика (19. 3. 1934) 5.
аутор непотписан (аноним):
• Аноним, “Комеморативна изложба Драгомира Глишића”, Политика (15. 9. 1957) 15.
аутор потписан својим иницијалима (у загради дајемо остатак имена, ако знамо):
• Д. А[лексић], “15. изложба друштва Лада”, Време (14. 3. 1932).
у наслову постоји груба грешка (у загради стављамо исправну реч):
• Аноним, “Изложба сликарске слике [треба: школе]”, Дневни лист 145 (Београд 28. 6.
1897) 3.
место објављивања у међувремену променило име (у загради актуелно име):
• M. Dašić, Uvod u istoriju, sa osnovama pomoćnih istorijskih nauka, Titograd [Podgorica]
1988.
година објављивања није одштампана (без датума, лат. sine dato – s.d.):
• М. Јовановић, Ђока Миловановић 1850-1919 (каталог САНУ), Београд s.d.
одштампан нетачан датум објављивања (у угластој загради: права година):
• П. Драгојевић, “Драгомир Глишић 1872-1957”, Зборник Матице српске за ликовне
уметности 25 (1989 [1992!]) 263-278.
бројеви страница нису означени (без пагинације – б. п.):
• Нада Шуица, Драгомир Глишић – ратни период 1914-1918 (каталог), Београд: Војни
музеј 1983, б.п.
Примена
Навођење наслова примењује се у библиографијама, списковима литературе, извора,
референци, и сл.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

3. Позивање на наслов
Принцип – важно за самосталне радове
Сваки пут када се при писању користи податак, цитат, став, закључак... из неког другог
текста (књиге, чланка, документа, али и емисије, филма и сл)4, обавезно је позвати се на
његов наслов (као "адресу") и на тачно место (страницу, минут) са ког је преузет.
Највећи прекршај у академској заједници је користити туђи текст и не позвати се на његов
наслов. То је плагијат или, практично, крађа туђе интелектуалне својине што је кажњиво и
законом. Поједини аутори указују и на постојање тзв. аутоплагијата (коришћење делова
сопственог већ објављеног текста, без позивања на његов наслов).
Искуства
У пракси су развијена два начина позивања на наслов. Један начин је кроз напомене, које
могу бити на крају текста или на дну странице (тзв. фусноте), а за текст су везане
бројевима. Подразумева одређена правила код поновљеног позивања на исти наслов, или
на исто место у тексту.
Други начин позивања на наслов је унутар текста. При томе се у загради наводи само
аутор, година објављивања и страница, а на крају текста се даје списак референци, где је у
ове податке наведен и наслов. Предност овог начина је што у списку референци имамо
комплетне податке о свим коришћеним насловима. Употреба овог система не искључује
употребу напомена ("фуснота"), где се смештају краће примедбе, објашњења, и слично.
Данас
И за овај поступак данас постоје стандарди. Министарство науке издало је посебно
упутство у вези са тим, а сваки часопис, скуп или зборник дају детаљна упутства за будуће
ауторе. То значи да се пре давања текста у штампу треба обавестити о стандардима који се
у датом часопису примењују.

                                                            
4
Овде то није био приоритет, па нису дати начини навођења наслова радио и тв емисија, и филмова. У
принципу, треба навести аутора, наслов дела, годину производње, фирму-продуцента, трајање у минутима.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

ТЕМА

Принцип
Тема рада препознаје се делимично из његовог наслова, делимично и из почетних
реченица (в. почетак). У академским текстовима, о теми рада детаљније се пише у
засебном делу текста који се зове апстракт.
Искуства – ЗА ИСПИТ: препознати апстракт и резиме
Апстракт се пише на језику на ком се пише и текст. Стоји одмах испод наслова рада.
Релативно је кратак, неколико реченица. Може имати другачији графички облик него
основни текст, или може бити посебно означен. Обавезан је у радовима за научне
часописе и у дипломским (мастер) и докторским радовима.
Пре свега саопштава само о чему ће бити речи у тексту који следи, али не мора да
саопшти и шта ће се рећи - тај задатак припада резимеу. (У англосаксонским часописима,
уместо овакве поделе на апстракт и резиме, постоји само апстракт, који уједно има и
функцију резимеа.) У српским часописима се не прави увек строга разлика у садржају
између апстракта и резимеа, мада постоји тежња да се то учини кроз упутства за
потенцијалне сараднике.
Неки примери апстракта:
ОСВРТ НА ЗБИРКУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНИЧКЕ КЕРАМИКЕ НАРОДНОГ
МУЗЕЈА У АРАНЂЕЛОВЦУ
Апстракт: Овај рад је осврт на богату и драгоцену збирку савремене
уметничке керамике Народног музеја у Аранђеловцу која је настајала на
међународном фестивалу "Свет керамике" у оквиру Смотре уметности "Мермер и
звуци". У раду је указано на значај ове колекције, у којој се кроз скоро пуне четири
деценије, сабрао вредан материјал за сагледавање општих кретања, промена и нових
тенденција у савременој уметничкој керамици од седамдесетих година 20. века до
данас. Уједно, дат је и приказ ретроспективне изложбе у Народном музеју у
Аранђеловцу.
(...)
[Т. Вићентић, "Осврт на збирку савремене уметничке керамике Народног
музеја у Аранђеловцу", Зборник музеја примењене уметности 7 (Београд 2011) 105.]
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

ЗИДНО СЛИКАРСТВО ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ РОДИЈАСА КОД АРТЕ.

Прилог проучавању његовог програма, иконографије и стила
У раду се износе одређена запажања у вези са зидним сликарством цркве
Светог Николе Родијаса код Арте. Идентификоване су раније непрепознате сцене и
појединачне фигуре, а највећим делом разрешени су и натписи на фрескама.
Значајан део текста чини детаљна анализа иконографског програма са посебним
освртом на иконографију и стил појединих представа које се ретко срећу у
византијском зидном сликарству или поседују одређене специфичности. На основу
изнетих налаза предалаже се датирање живописа, у другу половину 13. века.
(...)
[Л. Фундић, "Зидно сликарство цркве Светог Николе Родијаса код Арте.
Прилог проучавању његовог програма, иконографије и стила", Зограф 34 (Београд
2010) 87.]
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

ПОЧЕТАК

Искуства – корисно за самосталне радове

Почетак текста (првих неколико редова или реченица) обавештава читаоца о проблему
којим се текст бави, или другим речима
- о чему ће бити речи у тексту који следи (условно речено: тема текста, делимично
најављена насловом или сажето описана апстрактом) и
- зашто ће баш о томе бити речи; могуће је да се овде појави и напомена о новом
начину (пристутпу, методу) за тумачење неке познате теме.
Може да садржи и неку реченицу или идеју која ће да изненади, "продрма", читаоца и тако
привуче пажњу на уводно излагање о чему и зашто. Почеци имају најразличите форме и
ова почетна питања у њима нису увек експлицитно постављена, али се почетак текста увек
може схватити као одговор на та питања.
Неки примери почетака:
РАД УДРУЖЕЊА «ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИЋ»*
Пре извештаја о изложбама овога месеца, не могу а да не учиним неке примедбе о
раду удружења пријатеља уметности «Цвијета Зузорић». Познато је да то вредно и
добронамерно удружење приређује код нас готово све изложбе, једну до две у
месецу, у своме Салону на Краљевом тргу. Исто тако познато је да се те изложбе
посећују веома слабо, а изложени радови да се откупљују у малом броју. Ни једно ни
друго, међутим, не смета удружењу да несмањеном енергијом продужује отварати
изложбе на исти начин и по истом плану. Истрајност је, несумњиво, достојна хвале у
сваком послу, па и у овоме. Исто тако, без резерве се може усвојити вера чланова
удружења да изложбе морају на крају успети. Ипак би се можда могло и морало што
учинити да се повећа број купаца и посетилаца. То је тешко, али би зато баш и
требало предузети у том правцу широку и организовану акцију. Иначе ће Салон
«Цвијете Зузорић» постати место за састанак малог броја истих људи,
добронамерних и културних, али немоћних да заинтересују за уметност ширу
публику, у који иду, на жалост, и образовани људи, обавештени добро о свему сем о
ликовној уметности, последњој од свих културних појава које наш свет занимају и
привлаче. (...)
(...)
*М. К/ашанин/, “Рад удружења «Цвијета Зузорић»”, Српски књижевни гласник
20/8 (1927) 625. (Одломак приредила Ана Аврамовић 2003 на семинару за науку о
уметности.)
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

ЈЕДАН ЦИКЛУС СЛИКА ИЗ ДЕЧАНА**

Архитектуром својом црква у Дечанима заузима усамљено место у развоју српске
уметности Средњег Века. Њен главни архитект био је фрањевац Вид („Вита“) из
Котора и утицаји са Запада у њој се јасно пробијају на видело. Извесних додирних
тачака са Западом наћи ће се и у живопису ове цркве. Као и код великих катедрала
готских у Француској и овде је уметност постала енциклопедијска и она би хтела у
слици да обухвати целу доктрину цркве. У нешто више од хиљаду композиција
развијају се на зидовима и на сводовима њени многобројни циклуси слика. Цео
црквени календар насликан је у припрати поред сликавасељенских сабора и слика, у
којима су илустроване поједине сцене из легенде св. Ђорђа. У правој цркви срешће
се циклуси, у којима су насликани Стварање Света, Књига Премудрости, Апокрифна
хисторија живота Богородичина, Детињство Христово, Чуда Христова, Приче
Христове, Страдање Христово, Велики празници, Страшни Суд, Акатисти
Богородичини, Легенда св. Јована Крститеља, Легенда св. Димитрија, Легенда св.
Николе, поред многобројних других сцена из Старога и Новога Завета и једнога
великога низа светитеља. Међу овим циклусима један од најинтересантнијих је
циклус слика, који илуструје Дела апостолска. Значај овог циклуса је у толико већи,
што је он византиске уметнике слабо интересовао. (...)
(...)
**В. Р. Петковић, “Један циклус слика из Дечана“, Гласник Скопског научног
друштва 7-8/3-4 (1929/30) 83-88. (Одломак приредила Ванда Ибруљ 2001. на
семинару за науку о уметности.)

ДА ЛИ НА ФРЕСКАМА У НИШКОЈ ГРОБНИЦИ (КРАЈ IV ВЕКА) ИМАМО

ПОРТРЕТЕ САХРАЊЕНИХ У ЊОЈ?***
Када сам у лето 1954. године, послан од Археолошког института, пошав од Ниша,
путовао по Заплању дуж Суве планине, дала ми се прилика да видим новооткривену
(1951) старохришћанску гробницу у Јагодин-махали у Нишу. У њој сам, по дозволи
Народног музеја у Нишу, био свега неколико минута. Сведок је Душан Тасић. Али и
ово кратко време било је довољно да осетим колико је ова гробница са својим
фрескама значајна с археолошког гледишта не само за нас, који је имамо, но и за цео
научни свет; да осетим како је ова гробница са својим фрескама, да се парадоксно
изразим, археолошка посластица и да he онај ко је први научно обради, упише у
археологију и веже своје име за њу, забележити леп поен у своме научном раду. Зато
ми она није дала мира, па сам желео да је проучим и пишем о њеним фрескама. Осим
тога и због овога: нишка гробница је откривена 1951. године, и до 1954. нико се из
научног света код нас за скоро четири године није нашао да се за тако интересантан
археолошки споменик заинтересује. (...)
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

(...)
***Л. Мирковић, “Да ли на фрескама у нишкој гробници (крај IV века) имамо
портрете сахрањених у њој?”, Зборник Народног музеја у Београду 5 (1967) 217-235.
(Одломак приредила Владислава Јаничић, кориговали студенти на семинару за науку
о уметности.)
Данас
Покушавајући да стандардизује читаву форму научног текста, део научне заједнице
користи строгу и истоветну структуру за сваки научни чланак, и она садржи, редом: 1)
дефинисање проблема који се проучава, 2) приказивање метода истраживања, 3) излагање
резултата, 4) коментар резултата, 5) закључке. На овај начин, радови постају прегледнији
и рационалнији, али... 
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

КЉУЧНЕ МИСЛИ

Структуру исказа чине основни ставови или кључне мисли које се у тексту излажу.
Међусобно могу бити повезане на више начина: хронолошки (по редоследу дешавања),
логички (као премисе и закључци који из њих следе), или по слободним асоцијацијама
(као у невезаном разговору или у есеју).
Неретко се састављају и повезују пре осталих делова текста, током припреме за писање
(као тезе, белешке, скица за чланак, и слично) и при том служе да се провери да ли је тема
"заокружена", да ли је аргументација комплетна, јесу ли делови текста међусобно
повезани или да ли је доказивање логички повезано.5
Добро истакнуте кључне мисли помажу читаоцу да прати ток излагања (основни ток,
одступања, споредна излагања, повратак на главни ток излагања, итд).
Кључне мисли главног тога излагања могу да представљају добар резиме текста.
Резиме (фр. resumee, енг. summary, нем. Zusammenfassung) или сажетак, даје се на крају
текста (књиге, чланка) и по правилу на неком од светских језика. Понекад се, за потребе
обуке или за давања основне информације о неком тексту, резиме пише на истом језику
као и текст. Резиме је постао један од стандардних делова научног чланка
Састоји се од кључних мисли, тако одабраних и поређаних да чине самосталан, повезан и
целовит исказ. Практично, може да настане и пре самог текста као скуп теза, или да се
напише после завршетка текста, сажимањем или препричавањем основних исказа. За
пријављивање учешћа на научном или стручном скупу, као и за пријављивање чланка у
тематском броју часописа, неопходно је имати унапред припремљен апстракт или резиме.
Обим резимеа сразмеран је обиму основног текста.

                                                            
5
На појединим усменим испитима, дозвољено је писање концепта одговора; то је, у основи, бележење
кључних мисли и података за добар одговор.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

САДРЖАЈ

Садржај текста се обрађује и користи на више начина. Рецимо да треба обратити пажњу
на 1) цитирање и прештампавање текста у целини или појединих делова; 2) исправљање
текста (лекторска, уредничка и ауторска коректура); 3) читање и разумевање текста; 4)
препознавање предмета текста (израда регистара), итд. (...)

1. Цитирање, прештампавање
Правила – ЗА ИСПИТ
Постоје обавезни елементи при прештампавању и преписивању или прављењу одломака
текста.
Подаци о тексту из ког се узимају одломци морају се навести. (Види упутство за
навођење наслова.)
Потпис приређивача – ставити испод наслова текста, имена аутора и осталих података о
тексту – на пример:
В. Н. Лазарев, “О методологији саврмене историје уметности”, Свеске 14 (Београд
1983) 1-3 (превео М. Радујко).
Приредио ... (име и презиме), година.
Писмо и језик – ћирилицу, latinicu и друга писма, као и језике треба пренети у
оригиналном облику – на пример:
У савременом научном испитивању веома је важно одржати сигурне пропорције
између појединих елемената, тј. не изгубити то што Французи називају proportion
bien gardée.
Параграф или пасус – поштовати почетак и крај сваког параграфа (пасуса).
Пагинација – на почетку преписивања сваке странице, у обичној или угластој загради6
уписати њен број, без обзира да ли се тиме пресеца реченица – на пример:
[2]
И нехотице ствара се такав утисак да они a priori иду за тим да сваком предмету у
слици, сваком елементу пејзажа, свакој боји придају симболични смисао, мало
водећи рачуна притом о основној замисли уметника.

                                                            
6
Користе се обичне или, по могућству, угласте заграде, да би се разликовале од заграда какве се иначе
користе у текстовима.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

Знајући из старих литерарних извора какво су у старини симболично значење имале

поједине појаве, они на изучавани предмет механички преносе сву
[3]
ту гомилу симбола. Међутим, не мора да значи ако је […]
Прескочени делови – делови који су изостављени из преписа – речи, реченице, пасуси,
странице – морају се увек означити; на њихово место ставља се заграда са три тачкице –
на пример:
(1)
Поставимо ли себи питање, у чему се састоји основни недостатак савремене историје
уметности као науке, онда одговор, по мом мишљењу, може бити само један – у
њеној једностраности. Имамо много различитих праваца – иконографију,
иконологију, формалистички метод, фактографију, социологију, али нема покушаја
да се сви ти елементи сједине у органску целину, речју, да се оствари њихова
синтеза. (…)
(…)
Савремена историја уметности, уколико жели да буде наука, не може се ограничити
само на расправљање атрибуционих проблема (…).
Савремена методологија захтева далеко префињенији и дубљи приступ (…). Такав
приступ захтева продубљенији однос према
(2)
предмету проучавања (…). (…)
(…)
Социјална средина и распоред друштвених снага веома су важни, али не треба им
придавати тако искључиво значење које им придају А. Хаузер и Ф. Антал (…)
Ништа боље ствар не стоји ни са савременом поставком питања о симболици
уметничког дела. (…)
Примедбе преписивача или приређивача – нису обавезне, али се уносе у случају да
оригинални текст садржи штампарске грешке, материјалне нетачности или физичка
оштећења. Знаком узвика у загради [!] преписивач скреће пажњу читаоцу да грешка,
нетачност или недостатак није резултат преписивања, него је део изворног текста; или,
евентуално, преписивач у загради даје исправан и потпун облик – на пример:
(...) као што је казато[!] у познатом чланку „Са сликарске слике[треба: изложбе] у
[Б]еограду“ (...)
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

Реч је само о ситним назнакама. Међутим, у тзв. критичким издањима текстова, примедбе
приређивача су, по природи ствари, садржајније и исцрпније и стога захтевају посебан
простор (технички, то је најчешће у напоменама) при чему могу да имају готово исти
обим као и текст који се коментарише.
Искуства
У историји уметности, има више примера лошег (некоректног, непотпуног или потпуно
погрешног) преношења садржаја при прештампавањима, израдама хрестоматија или
издавању сабраних чланака, до те мере да је поједине послове неопходно урадити поново.
ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

2. Коректура – ЗА ИСПИТ
 Yuoce ce pyKoM, o6FrHoM onoBKoM. Cranrajy ce ABa[yr: EpBo y caM TeKcr, Ha
oHo Mecro roje rpe6a H3MgHr4Tr{, a 3aruM r,r Ha Mapruny (y upo.{yxerKy Hcror
peaa).
t
le florpduno
't cJroBo [cnpaBJra ce raKo rrrro ce flpeupra, a oHAa ce Ha

,-o MaprHH[r yrrutue IacnpaBHo cJIoBo. Axo je y jeguoru pe.tly HeKonI,IKo

/x
2t le locJroBa,
florpe,,Ho Har.,,caH^y l*" ce cBaKo cJroBo nperlpraBa
4/
gpyraunjnrra 3HaKoM, u Ha Maprlil{y ce cranrajy, pe,qoM, I4c[paBHo

HATfiICAHA CJIOBA.
{

1u. Kaaaje nero {nyureuo, oHAa ce o3HaqaBa cyceAHo cJIoBo,

cJroBo
z+
,r
na ce y3 $pertopcru suax ynucyjy o6a cJIoBa (n uoctojehe, Ia oHo roje
Tu, I

rpe6a yneru).
9
{E Cnuqno je u ca 3HaKoBlrMa r,rHreprryHruujf 6wo Aa ce paAu o

)r, 7t I3
rbr{xoBoM y6a\waw!
Jtb^r6urt
rufi, Hrrr. Me}La*fl np"upraBa ce
rcoje 4onasu ucnpefi 3HaKa r,rurepnyrxqnje, na ce Ha MaprHHI4 ynncyje
cJIoBo

ucnpaBHa eaprajanra.

Cynnmno cnoBo ce o3HaqaBa raKo Aa ce 3Ha Aa JIII Ha IberoBo

X3 Mecro rueOulaa lole npasnnna (pasrraar), I{rIu He *:&"

0Po[^gx+rn' Arco je norpe6no
fu+F@ quraBy peq, oHAa ce oHa IIpeIIpra

oBr{M 3HaKoM, rra ce Ha MapTLIHI,I ys taj 3HaK Halruue Apyra pev, roja

rye6a 4a crojn Ha rbeHoM Mecry.

Y cnyuajy Aa cy y jeruroj pequ rcrperypaHq oHa ce Mory

fr[,
o3HaqHTr.r oBrrM 3HaKoM, rra ca cTpaHe HaBecTI,I I,Ix [IcIIpaBHo.

Axo xerrr,rMo ,qa pacropeaf@gltrpoMeHlrMo, oHAa I{x

o6yxnarurrao oBr{M 3HaKoM, u Ha MaprnHH caMo noHoBI,IMo raj suar.
L 4 3 5. 6. Z /l
lt z=1.96?- Ka4a rpe6a pacflope,q peqr.r BrIue y jeanoj pe.reunqu [I3MeHurH,
oHAa r43HaA cBaKe oA THx pequ craBl,Irrao 6poj, oHIIM peAorra rojnrrl 6n

rpe6ano .{a peqrr croje, a Ha Maprurrr4 r,IcnntrleMo I 2 3, url,.

Moxe." rprrm

v1z-v Cynuurue peun p++fnpeqpranajy ce BoAopaBnou ruauujorra, roja je

ouelena (nouune [I 3aBpluaBa ce) rpatruM ReprllKalJluttu lunujaua.
Oua ce [oHaBJba Ha MapnIHu, *t y3 rry ncnr,rcyje 3HaK rojn no4ceha na
 nr,rcaHo JraruHr{rrHo Mano cJroBo-.n. Koa Hac ra ryMaqe rao crpaheuo
"BI,IIuaK" urI,I "BaH", MaAa y H3BopHoM o6nury 3Harlu deneamyp
F
(o6pr,rcano).l9arrarnureH Kao KopeKropcKu 3HaK nplr cJrarany reKcra, oH
je na xaaocr cJryxuo r.r 3a rleffiypr{came qr.rraBrD( AeJroBa reKcra r.rJrr,r

noje4unrx je4ranraqa y 6u6maorpa$ujarraa lrJrr,r cJrr{rrHr,rx HenoxeJbnr.rx

--l
crBaplf

-llua"*e.'n^ ;-*ffHJ
^,."J;#"^,#,#;":ffi.8#,
trera rcrurxeMo Aro je, uma rpe6a y6aqrarra. rraefynarra, uorpe6no

y6aqurra Herrrro Br,rrrre reKcra, roju He Moxe crarrr Ha Maprru{y, oH,(a ce

on r,rcmacyje y noce6HoM r,r3BoAy.

lc \/4
Pasnaalfoju ue4octaje, :anr4
3HarllrMa.
-
cvel[uan osuauaaajy ce oBr,rM

fAor racyc o3HaqaBa ,. o"u*ofu rcr, Haqr,rH u a*o je noverar

ilacyca ycpeA pe4a. Onaxo ce o3HarraBa Aeo reKcra

roju rpe6a upuuojuru rperxoAHoM racycy.

I

Osaro o3HarraBaMo oHo ruro ue rpe6a ga 6yge HoBr{ peA.

florpeurHo ypafena KopeKTypa nperlpraBa ce Ha Maprr,rHr,r, a

o4pefeuu xeoffice tro [orpe6u ogHa.ru rarrKr,rrlaMa.

Hrr,ra jour MHoro 3HaKoBa roju ce oAHoce Ha KoplrroBarle BeJrlrqr.rHe -
&r?n^B I
croBa, CJIOra, ru,Ioalbe y Kyp3lIBy ) Vlqlyt pasHe IpeIXKe HaCTaJIe IIpI,I
/
cJraralby rercra y rrrraMrapuju (nepanHr,r peAoBH, o6pnym cJroBa,
\
3aMpJbaH rrantap, ucflperypaHu pe4onu), trA,ailncaAa HeMa norpe6e cne \
HaBoAr,rrz. On4e cy Aarrn caMo oHr,r 3Haur,r ca rojuua ce uajueuhe \
1
cycpehe ayrop reKcra rcojuje Aar Ha peqensujy, Kao u ayrop rojraje gao I
!
cnoj 'rerc'r Ha [pu[peMy 3a mraMfly.
 ЗА ПРЕДМЕТ ПИСАЊЕ О УМЕТНОСТИ, П. ДРАГОЈЕВИЋ 

ЈЕЗИК

Језички слој текста, као део језичко-појмовног апарата аутора текста, чини прелазак ка
оним дубљим слојевима текста (методолошки, теоријски) који зависе од ауторовог начина
мишљења.
Језички слој може да се посматра бар на два нивоа: 1) књижевни језик као основа за
писање историчара уметности, и 2) терминологија и семантика језика науке о уметности.
1. Књижевни језик као основа
Искуства
(...) промена значења речи кроз епохе; промена значења кроз области историје уметности;
преузимање речи из страних језика; формирање језичко-појмовних система појединих
истраживача (...) све указује да ово није нимало наивно питање.
Данас – корисно за самосталне радове
Још се није стигло до стандардизовања овог слоја текста. Уочена уједначавања између
аутора више су производ утицаја исте литературе коју користе, или истих ауторитета чије
идеје поштују.
За потребе наставе, најпре треба константно препознавати и решавати одређене "језичке
недоумице" којима се баве компетентни стручњаци.7

(...)

                                                            
7
Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica, Beograd: Čigoja 2002 (има више издања до данас); исти, Gramatika
sprskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 2005; П. Ивић – И. Клајн – М. Пешикан – Б.
Брборић, Српски језички приручник, Београд: Београдска књига 2007; И. Клајн – М. Шипка, Велики речник
страних речи и израза (треће допуњено и исправљено издање), Нови Сад: Прометеј 2008. На незадовољство
издавача (стога што то представља повреду ауторских и издавачких права), многа од ових издања могу се
пронаћи и консултовати преко интернета.