Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Marksistički Obračuna Sa Fašizmom

    Uploaded by

    Zoran Radman
    23 views12 pages

    Original Title

    marksistički obračuna sa fašizmom

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    23 views12 pages

    Marksistički Obračuna Sa Fašizmom

    Uploaded by

    Zoran Radman

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 12
    TEKST Marksisticki teorijski obra¢un s fasizmom Problem analize fasizma nema samo status posebnog podruéja koje, medu mnogim drugim, istrazuje marksisticka teorija. Nije reé samo o tome da je svekolika istorija marksizma u poslednjih pola stoleéa istovremeno istorija teorijskog i praktiénog obraéuna s fasizmom, da u celom tom periodu nije bilo nijednog znaéajnijeg marksiste koji nje pruzio svoj doprinos osvetljavanju fasizma — iu éitavom onom delu marksizma koji se na prvi pogled uopste ne bavi fasizmom, staino je kao precutna pretpostavka ili implikacija nuzno prisutna njegova refleksija. Refleksija, koja se u prvi mah priblizno moze oznaéiti kao svest o porazu, svest o jednom od najtezin, nailjusih poraza radni¢kog pokreta. "OWNERS OF CAPITAL WILL ESTIMULATE THE WORKING CLASS TO BUY GOODS, HOUSES AND TECHNOLOGY... wINTIL DEBIT BECOMES UNBEARABLE. THE UNPAID DEBT WiLL LEAD TO THE BANKRUPTCY OF BANKS, WHICH WiLL HAVE TO BE NATIONALIZED.” Foto: Sassy Socialist Memes Rezultat ove samorefleksije marksizma kroz iskustvo poraza, rezultat koji delimiéno prikazuje i ovaj izbor, niposto nije celovita “marksistiéka teorija fa8izma” koja ga svestrano tumati i postavija efikasnu strategiju protiv svakog njegovog ponovnog ozivijavanja, ve mnostvo vrlo divergentnih marksistickih teorija fasizma, koje se samo delimigno superponiraju i dopunjavaju, ali su u ni8ta manjoj meri protivreéne, sukobljene, tako da se éesto cini da uopste nisu delovi iste slike Na prvi pogled éini se, da je taéka minimalnog konsenzusa u ovoj raznolikosti ona formula koja je obelezila rov, Koji je ovu tezu razvio na VII kongresu Kominteme 1935, oslanjao se na lapidamu formulaciju IK Kominterne iz celokupnu marksisticku diskusiju i koja je poznata kao teza o ‘agenturi monopolistiékog kapitala’ decembra 1933: “Fagizam je otvorena teroristiéka diktatura najreakcionamijih, najSovinistiékijih i najimperijalistiékijih elemenata finansijskog kapitala.” Formula je prekinula dugi period kolebanja, mutnih ocena i ‘grubih potcenjivanja — period u kojem je Stalin mogao da govori o fa8izmu i socijaldemokratiji kao 0 “blizancima” (2), proglaSavao socijaldemokratijy za socijalni fa8izam i upozoravao da ih ne treba razlikovati; period u kojem su socijaldemokrati oglaSavali "Nazis und Kozis" za desne i leve ekstremiste, kao da se podudaraju; period grubog sektaSenja i pogresne strategije koja je, izmedu ostalog, omogutila fa8istiéko preuzimanje viasti. Teorija Dimitrova je vet na nivou definicije ograniéila osnovu fasizma samo na najreakcionamije delove monopolskog kapitala i tako Siroko otvorila vrata politici narodnih frontova i savezni8tvu sa svim antifadistickim snagama sve do velikih delova burZoazije. Formula, koja je sredinom tridesetih godina Znagila temeljni zaokret i, mada priliéno kasno, postavila nuzne temelje novoj strategiji borbe, posluzila je zatim kao osnova svim istoénoevropskim teorijama fasizma, da bi naposletku bila zapisana u udzbenike kao obavezna definicija i u dijamantskom maniru uzdignuta do kanoniziranog obrasca. Njena osnovna postavka 0 monopolskom kapitalu kao drustvenoj podiozi fa8izma ostala je okvir svih kasnijih teorija, pa ipak ne kao konaéno pronadeni odgovor o ekonomskom korenu fagizma, nego pre kao postavijeno pitanje. Prva te&koéa krije se veé u samoj prirodi monopolskog kapitala i u naginu na koji je ovaj u odredenom trenutku mogao da uzme fasizam u svoju sluzbu. Dimitrov doduse tvrdi da “fa8istiko preuzimanje viasti ne smemo zamisijati kao jednostavno i glatko, kao da je nekakav komitet finansijskog kapitala odlutio da se tog i tog dana Uspostavi faSistitka diktatura’ (3), pa ipak se njegova analiza, uprkos toj praznoj formi distance, upravo tako odvija. Odluéujuée specifikacije (koje, naravno, menjaju samo opstost formule) uveo je ovde Alfred Sohn- Rethel, marksist koji je, sve dok 1936, nije emigrirao, bio zaposien u jednom od najvetih fasistiékih ekonomskih biroa (MWT) i tako imao pristup velikim koliginama podataka koji su, naravno, javnosti bili nedostupni. On je pre svega ukazao na to, da je nemacki krupni kapital — daleko od toga da po nekom tajnom scenariju jednodusno dovede Hitlera na viast — bio duboko padeljen na dve frakcije medusobno otro sukobljene i da je na Hitlera pristao kao na poslednju slamku za spasavanje tek onda kada vise nije bilo zapravo nijednog drugog izlaza. Obe frakeije, Bruningova, koju su éinile elektro-hemijska, preradivaéka itd. industrja (IG Farben, Siemens itd.) i kojoj su nadenuli ime “desni kejnzijanci’, i na drugoj strani ‘Habzburski tabor" teske industrije (Vereinigte Stahhverke, zatim imena kao Thyssen, Schacht, Flick itd.), predstavijali su dve opreéne strategije izlaska iz sloma kapitalizma ukrizi 1929, godine, Pobeda frakcije teske industrije, u Kojoj je preko svake mere narastao organski sastav kapitala (“ostvareni izraz visokog stepena podruStvjjenosti u modernom procesu proizvodnje" (4)), onemogutila je reSenja ponovnim osposobljavanjem tréi8ta i svojim povlagenjem u autarhiju, u vreme raspada svetskog tréi8ta, doprinela pobedi fa8izma, pri éemu su se teSko¢e sa izviaéenjem profita reSavale putem “brahijalnog nasilja dréavne viasti”, drastiénim poveéanjem stepena eksploatacije. Tako fagizam na viast nije doveo monopolski kapital uop8te, nit njegovi nerazvijeni ili zaostali segmenti, veé upravo njegov najrazvijeniji i stoga najinsolventniji deo, i to u konfrontaciji s drugim delom (koji se zalagao za Siroku eksportnu ekonomiju i za odredene oblike kejnzijanstva). Ekonomsko resenje koje je ponudio fa8izam, moglo bi se Marxovim kategorijama najbolje opisati kao okretanje od relativnog vi8ka vrednosti, motora kapitalisti¢ke proizvodnje, njene unutrasnje racionalizacije, ka apsolutnom vi8ku vrednosti — produzavanju radnog vremena, naglom povetanju zaposlenosti uz drastiéno smanjenje nadnica. ReSenje koje je iziskivalo sistematsko razbijanje svake radniéke organizovanosti, jer je samo tako drZayni teror mogao prisilii radniéku klasu da se podmire strukturni deficiti kapitala i omoguéi nova prividna investiciona konjunktura koja se oslanjala na autarhiju, emancipaciju od trzista i na proizvodnju netrzisnin, nereproduktivnih dobara (vojna industrija). Sohn-Rethelova doista uzoma analiza ekonomskih tokova, koji su se tada dogadall iza zatvorenih vrata, ostaje nam duzna jedno kljuéno objasnjenje koje nije mogao dati ni Dimitrov a ni teorije koje su se oslanjale na njega: aime, kako objasniti éinjenicu da je fa8izam bio masovni pokret, da nije bio samo spoljni teror, ves teror koji se oslanjao na iznenadujuée veliki konsenzus i da je, kako je priznao i sam Dimitrov, dobio ideoloSku bitku protiv radniéke klase. Odgovori koje najéeS¢e moZemo da progitamo u razlisitim marksistiékim tumagenjima sasvim su nedovoljni: obja&njenje da je Hitlera izdaSno finansirao krupni kapital nije ni istoriski sasvim taéno (prema nekim podacima krupni kapital je do 1931. godine izdasnije podréavao DVP i neke druge manje stranke, a Hitler je mogao raéunati na svestranu podr8ku tek onda kada je vet stekao masovnu osnovu), tim pre Sto se oslanja na ‘vulgarni pojam ideologije koji njenu moé upravo izviadi iz rukava i svodi je na direktnu manipulaciju masama Objasnjenje da je u faSizmu reé 0 "demagogiil” (kojo] zapravo nimalo ne pomaze epitet "socijalna’) samo navodi na dalja razja8njenja: otkuda ta neobiéna moé demagogije, kako su mase mogle dopustiti da budu zavedene demagoskim frazama i da naposletku deluju protiv viastitin istorijskih interesa’? Opasnost koja vreba ekonomska tumagenja faSizma jeste upravo pad u vulgami marksizam — emu se podsmevao jo8 Korsch za koga je jedina prava stvamost, stvarnost ekonomskih odnosa u “bazi”, a ona je jedina koja nas u emfatiénom smislu moze zanimati ako treba da ostanemo .pravi* marksisti, dok ideologiji pripada nizi stepen realnostiilije Zak odbaéena kao podrudje himera, izmisijotina, demagoskih izmisijotina, utvara i fantazija. To je pozicija koju medu novijim teoretiarima najdoslednije zastupa Reinhard Opitz (5), za koga masovni pokret i “socijalna demagogija” stricto sensu uopite ne spada u marksistiéko opredeljenje faSizma. (Razume se, pred ovim krajnjim konsekvencama moramo se éuvat i Dimitrova, koji je u okviru nove strategije upravo povratio dignitet ideolo8koj borbi, kao i Sohn-Rethela, koji je dao puno elemenata za analizu klasne strukture fa8izma.) Raskol izmedu “objektivne” funkcije faizma, njegove veze s monopolisti¢kim kapitalom, i izmedu njegove masovne osnove, njegove ideologije, “subjektivnih” uslova fasistiéke dominacije, bio je sredi&nja tatka celokupnog daljeg istrazivanja prirode fa8izma. | kao Sto je Haug zapisao 1965. godine: “Kardinalna te8koéa ledi U dihtomiji koju otvara svako kompleksno predstavijanje faSizma: izmedu reainih procesa vlasti i ideolo8kog carstva duha. Insistiranje na samo jednoj strani preti da drugu izgubimo iz vida.” (6) Ovaj razdor je prva pokusala da misli tzv, bonapartistika teorija fasizma, koja je u ovom ili onom obliku bila prisutna u analizama od Otta Bauera do Trockog i Gramscija, a svoju trajnu konzistenciju i vaznost stekla je u delu Augusta Thalheimera i ‘grupe oko KPDO (Opposition) izmedu 1928. i 1934. godine. U paraleli s Marxovom analizom iz “18. brimera’, ono Sto pada u ogi — sliéno stanje klasne blokade, koje omoguéava povampirenje izvr8ne viasti i samovoljne nacionaine izbavitelje koji prisiinim merama spasavaju socijainu viast burZoazije — postavijaju u ZiZu raskol izmedu ekonomske i socijaine viasti na jednoj strani i politiéke viasti na drugoj. Da bi burZoazija mogla satuvati ekonomsku viast, primorana je da ispusti iz ruku svoju direktnu viast preko parlamentarnog sistema. Obezbedivanje socijaine viasti i spasavanje njenog proizvodnog sistema iz duboke krize sada je moguée samo preko osamostaljivanja izvréne viasti, autonomizacije dréave i polititke sfere. I doista moze izgledati da se fasisticka politika gotovo oslobodila od ekonomi, jer je ona svojegiavim voluntarizmom i brutanoS¢u mogla odredivati ekonomske tokove i ponaSati se kao “komandna ekonomija” (izraz F. Pollocka), a pored toga je, u interesu ideolo8ke monolitnosti, mime due preduzimala sve protiv elementamih interesa ekonomske rentabilnosti. Moglo je éak izgledati da u fasizmu sam zakon vrednosti gubi vatnost i da je reé 0 sasvim “novom redu’, dréavnoj komandnoj ekonomili Koja je presekla i poslednju vezu sa slobodnom konkurencijom i r2istem, dakle sa samom osnovom kapitalistiskog natina proizvodnie, i da ovde kritika politicke ekonomije u Marxovom smislu bezmalo gubi svoj predmet, To je teza koju je 30-tih godina, unutar frankfurtske 8kole, zastupao Friedrich Pollock (7) (u Konfrontaciji sa “Behemothom” Franza Neumanna (8), sa Kirchheimerom i drugima, mada uz Horkheimerovu podrsku). Na ovom pogresno postavijenom terenu, medutim, kasnije, 60-tih godina, odvijala se poznata diskusija o primatu politike, odnosno ekonomije u fasizmu (9), u kojoj je engleski istoriéar Tim Mason zagovarao primat politike, a vi8e istotnih teoretiéara (Czichon, Eichholtz, Gossweiler) primat ekonomije. Izmedu ove dve strane do8io je do izvesnog licitranja, pri emu se izgubilo temeljno saznanje Thalheimerove bonapartistiéke teorije: osamostaljena egzekutiva nije osamostaljena s obzirom na svoj ekonomski osnov, njeno osamostaljenje, naprotiv, tek omoguéava da se taj ekonomski osnov oguva, da kapital otkloni poremedaje u stvaranju vrednosti. Autonomizacija politiéke viasti onda nije ne8to Sto je ekonomskoj osnovi neodgovarajuée ili éak suprotno, ves je upravo njen pravi, éak jedino moguéi izraz’. Osamostaljivanje moZemo posmatrati samo s obzirom na “normaini” mehanizam direktnog predstavnistva, a nipo8to s obzirom na kapitalisticki proces éij je ono u potpunosti duznik. (10) Slabost bonapartisti¢kih teorija je sasvim sigumo u njihovom nastojanju da pronadu analogije sa situacijom koju opisuje Marx, tako da razlike izmedu bonapartizma i fasizma postaju samo gradualne (veéa organizacija, veci teror, itd). Ovu manjkavost pokusao je da nadopuni Poulantzas (11) opStom teorijom o izuzetnim oblicima drZavne viasti, koje treba razumeti kao odgovor na zaostrene krizne situacije, Ovde spadaju fasizam, bonapartizam i vojna diktatura, koji se razlikuju s obzirom na to koji deo represivnog drZavnog aparata preuzima dominantu: paramilitaristitka politiéka milicija (fa8izam), administracija birokratija (bonapartizam) ii vojska, Takva izmena, naravno, povlaéi za sobom prestrukturisanje ideoloskih drzavnih aparata koji u odredenim situacijama mogu ste¢i odluéujuéu ulogu. Bonapartistiéke teorije, koje su prve pokuSale da misle raskol unutar fasizma i istovremno pokazu njegovu nuZnost i njegov zajedniéki osnov, ostale su, medutim, praznih ruku prevashodno s obzirom na jednostavno pitanje: na koji natin se faSistiéka ideologija domogia svojih podanika? Otkuda njena moé, njena neotekivana masovnost, njena varljva uverlivost? Cini se da je upravo pred tom ideolo3kom mo¢i marksisti¢ka teorija ostala zaprepaséena i bez oruzja. Prvo temeljno promisijanje ovog pitanja poéetkom 30-tih godina pozvalo je u pomoé psihoanalizu. Wilhelm Reich, kome pripada zasluga za prvi pokuSaj primene psihoanalize u marksizmu— to ga je stajalo iskijuéenja kako iz psihoanalitickih, tako i iz komunistiékih organizacija — poSao je od raskoraka koji je u fagizmu nastao izmedu “razvoja ekonomske baze, koji je tezio ulevo, i razvoja ideologije Sirokih slojeva, i koja je i8la udesno” (12) . Ovaj raskorak, naravno, nije specifiéan za sam fa8izam, na kraju krajeva to je karakteristika svekolikog klasnog druStva, koja se u fa8izmu obelodanila u vrlo drastiénom obliku: za Reicha se jedna druStvena svest moze objasniti iz ekonomske baze samo kada je “racionalno-celishodna’, a takva je svest eksploatisanih samo ukoliko je svest revolta protiv eksploatacie. Moe se razumeti za8to eksploatisani strajkuju, ali se iz ekonomske baze ne moze bez ostatka objasniti za8to to ne ine. Za8to, upravo suprotno, tokom hiljadugodi8nje istorije klasnih borbi uglavnom prihvataju viast manjine, iako su velika vetina. Pitanje masovne osnove fasizma se tako neposredno preobrazava u mnogo Sire i teZe pitanje: na koji naéin su individue pripremiene za prihvatanje postojeceg reda, za pokornost autoritetu i viasti, Po Reichu Klasiéni marksizam nije dao zadovoljavajuci odgovor na ovo pitanje, ostavio je neresen problem, kako se “materijalno (biée) u ljudskim glavama pretvara u idealno (svest)’, i upravo tu psihoanaliza mora da uskodi kao dopunjujuéa, pomoéna nauka o “seksualnoj ekonomi’. Mogla bi da objasni kako su nagoni kroz druStvenu instancu porodice potiaéeni i zakraijali do te mere da judi, proizvodi porodiéne socijalizacije, ne samo da pristaju nna postojeci drutveni red veé éak i sami aktivno podupiru i zahtevaju autoritamu viast Na ovom mestu nije vagno to Sto je Reichova postavka uglavnom bila naivna i manjkava, Sto je zapala u biologizaciu i pojednostavijenje itd; Sto ni8ta manje nisu bile manjkave ni Frommove humanisticke fraze 0 Zovekovo dobroj prirodi i njegova praznijikava revizija upravo najrevolucionarnijih osnova psihoanalize itd, Ovde je uistinu vazno to, Sto se u suotavanju sa fa8izmom otvorilo Zitavo polje veoma opsime problematike koja je do tada, sa nekim retkim izuzecima (Engelsovo Porekio ...), u marksizmu bila potisnuta sasvim na marginu. Grubo reGeno: ako je, na jednoj strani, celokupna Marxova analiza anatomije burzoaskog drustva (koja je kljué za anatomiju prethodnih drustava) usredsredena na pojam materijalne proizvodnje (ovde zanemarujem distinkciju izmedu pojmova rad, proizvodnja, praksa itd.) tumagene strukturom robne proizvodnje, dijalektikom proizvodnih snaga i odnosa itd., onda, na drugoj strani, ostaje otvoren problem na koji naéin, kroz koje mehanizme nastaju individue koje se u odredenom uzrastu mogu kao subjekti ukljuéiti u proizvodni proces i stupiti u kapital-odnos. Eksploatacija radne snage u procesu proizvodnje pretpostavija proizvodnju samih eksploatisanih, reprodukciju radne snage, a time i reprodukeiju odnosa viasti. © tome vodi raéuna niz komplikovanih socijalizacionih mehanizama, poéev od porodice, koji nisu u neposrednoj vezi sa samom proizvodnjom i Koji nizom specifiénih postupaka produkuju subjekte, pripremljene za ulazak u odnose viasti. Pored same proizvodne prakse koja je u najopatijem odredenju razmena materije sa spolja8njom prirodom, njena prerada, dolazi jo8 i proizvodnja samih ljudi (po Engelsovom odredenju iz Uvoda u Porekio... druga strana proizvodnje), preoblikovanje njihove “unutragnje prirode”, njeno stavijanje u sluzbu viasti, njena “ideologizacija". Ako je prvi od socijalizacionih mehanizama porodica, reprodukcija drustvene viasti u minijaturi, psihoanaliza se kao tumaéenje ranog detinjstva, porodiénih odnosa, potlaéenosti, stvaranja simptoma itd. ponudila kao najbolji instrument takve analize. Celokupna ova problematika — “proizvodnja subjekata’, proizvodnja ideologije kao “iskrivijene svesti” itd, — postala je srediSnja tatka na kojoj se zasniva frankfurtska kola: pomeranje od neposredne analize same strukture proizvodnog procesa ka analizi “subjektivnog faktora’, “svesti’, “nadgradnje” itd, pomeranje (kasnije vie puta oznateno kao udaljavanje od *pravog” marksizma), za Koje ne smemo zaboraviti da ga je izazvala upravo konfrontacija sa fasizmom, konsternacija njegovom pojavom. Celokupno delovanje ove 8kole mogli bismo da razumemo kao jedan veliki pokuSaj teorijskog odgovora na traumu fa8izma: od Studije 0 autoritetu i porodici, gde su Fromm, Marcuse a narotito Horkheimer 30-tin godina na daleko viSem nivou izlozili Reichovu problematiku i smestii je u istorijski sklop nastajanja i razvoja burZoaske civilizacije, od brojnih tekstova 0 “kultumoj industriji” i njenom prefabrikovanju svesti, preko Autoritame liénosti nastale u Americi za vreme rata, koja je éak pokuSala da izradi nekakav objektivan test autoritarnosti i fa8istoidnih potencijala, pa do Marcuseovog Erosa i civilizacije, Adornovog élanka Freudovska eorjia i struktura fasisticke propagande, Horkheimerovog Pomraéenja uma i mnogih drugih tekstova, Niihovu teoriisku srZ mozda je najbolie objedinila Dijalektika prosvecenosti, koja je pokuSala da u cistom obliku izloZi mehanizam po kojem sam um rada ne-um — po kojem prosveceni um, koji se uzdize iznad prirode i ustaje protiv svakog mira i praznoverja, na kraju i sam nije ni8ta drugo do slepa prirodna sila i novi mit — gde viast nad spolja&njom prirodom zaboravlja koliko je priroda unutar samog nosioca te viasti i gde se ta “unutragnja priroda” sveti svakom prosvecenom projektu. Horkheimer i Adorno su ovde pokusali da pokazu gde su ostaci prosvetenosti unutar samog marksizma i, polazeti od toga, da postave radikaino neprosveéeni projekt emancipacif. Jugosiovenskom éitaocu dobro su poznati tekstovi celokupne frankfurtske Skole i njenih saputnika, jer su kod nas dosta prevodeni i stoga ih ovaj izbor ne obuhvata. O ovim tekstovima odvija se kod nas veé dvadeset godina priliéno Siroka teorijska diskusija, u kojoj su, bar u grubim crtama, izloZeni njihovi dometi i granice, osvetliene njihove jake i slabe strane i zato se u ovom kratkom uvodnom tekstu na tome neéu vie zadrZavati Siroka i dugotrajna debata 0 odnosima izmedu marksizma i psihoanalize, koju je pokrenula analiza fasizma, dozivela je svoj prvi uspon 30-tih godina, a drugi krajem 60-tih i podetkom 70-tih godina, Nove elemente i puno svezine unela je tek knjiga Klausa Theweleita Muske fantazije (13) . Njena prva i najveéa odlika je nesumnjivo naporan i minuciozan posao éitanja samin fadistiékih tekstova. Marksistiéka teorija je uglavnom (s retkim izuzecima) ispraznost i brutalnost fasisti¢ke ideologije retko shvatala ozbilino, tako da se nikada stvamo nije Udubila u detalino tumagenje njenih brojnih tekstova, koje je inaée obradivala s dubokim prezirom ili se pak, u najboljem slucaju, ograniéavala na nekoliko programskih tekstova, Zuvenih govora ili tipiénih misaonih obrta. Marksisticki teoretiZari, veli Theweleit, mnogo su vise

    You might also like