Универзитет у Крагујевцу Катедра за машинске

Факултет инжењерских наука конструкције и механизацију

МОСНА ДИЗАЛИЦА
Пројектни задатак из предмета

ОСНОВИ ТРАНСПОРТНИХ
МАШИНА

1
 Мосна дизалица

 Најбројније индустријске дизалице.

 Израђују се са једним или два главна носача.
 Могу да раде са куком, електромагнетом, грабилицом, са обртном траверзом итд.
 Садрже једно или два покретна електрична витла, која могу да имају главно и
помоћно дизање, нормално и фино дизање. Кретање витла (колица) може бити по
горњем или по доњем појасу главног носача.
 Главни носачи могу бити лимене или решеткасте конструкције. Лимени носачи су
најчешће сандучасти (обично формирани заваривањем), или ваљани профили. По
главним носачима крећу се дизалична колица која садрже механизам за дизање
терета и механизам за кретање колица.
 Управљање дизалицом може бити за пода или из кабине.
 Мосна дизалица омогућава следећа кретања:
 дизање и спуштање терета,
 хоризонтално кретање колица,
 хоризонтално кретање дизалице.
 Главни делови дизалице су:
 мост, односно носећа конструкција дизалице,
 покретно електрично витло (колица) са куком и доњом котурачом,
 механизам за кретање дизалице,
 кабина руковаоца дизалице,
 електрични напојни водови и остала електро-опрема.

Слика 1 Стандардна мосна дизалица са куком

2
 Слика 2 Мосне дизалице

Нека од могућих решења:

Витло за дизање терета се ставља на рам двошинских колица, која се крећу по горњем
појасу главних носача двогредних дизалица (слика 3).

Слика 3 „Стојеће“ покретно витло

Вито са ушицама са причвршћује за висећа колица, која се крећу по доњем појасу

главног носача једногредних дизалица (слика 4)

Слика 4 „Висеће“ електрично витло

3
 Слика 5 Шема мосне дизалице са решеткастим носачима
Легенда:
1. дизалична колица, 6. помоћна решетка, 11. стаза са оградом,
2. механизам за дизање 7. доња решетка 12. бочни (чеони) носач,
терета, (испуна), 13. погон моста дизалице,
3. ЕМ за дизање, 8. горња решетка, 14. кабина за управљање,
4. погон кретања колица, 9. дијагонална решетка, 15. мост (носећа
5. главна решетка, 10. шина конструкција).

Слика 6 Шема мосне дизалице са лименим, сандучастим носачима

4
 Упутство за израду пројекта мосне дизалице

Полазни подаци:
носивост Q [kN], Радне брзине:
распон моста L [m], дизања v1 [m/min],
висина дизања H [m], кретања колица v 2 [m/min],
кретања моста v 3 [m/min].
Позната је погонска класа дизалице.

1. Погон дизања
Механизам за дизање омогућава дизање и спуштање терета.

 Концепција погона дизања *

шема А) Садржи спољњи зупчасти пар (4-5) који даје могућност конструктору да
постигне жељени преносни однос између вратила електромотора и добоша са дизање
терета а тиме и жељену брзину дизања терета. Могуће је варирати положај добоша у
односу на редуктор. Овако изведен погон заузима нешто више простора на колицима.

шема Б) Обртни момент са редуктора се непосредно преноси на добош за дизање

терета. За везу редуктора и добоша користе се спојнице које обезбеђују пренос обртног
момента, али које се према моменту савијања понашају као Герберов зглоб. Такве су
зупчаста, крстаста (Олдхем) и неке врсте еластичних спојница. Оваква варијанта
погона дизања даје сажету конструкцију дизаличних колица.

шеме А) и Б) се препоручују за мање и средње носивости (тј. за Q  250 kN).

шема Ц) Примењује се за веће носивости, Q  320 kN, онда када се у погон уграђује
двојна котурача са осам кракова ужета, па би, услед велике дужине ужета које се
намотава на добош, дужина добоша била сувише велика, те је подела добоша на два
дела оправдана. Непокретни котурови се могу (али не морају) поставити на осовину
добоша.

*
Видети цртеже у прилогу.
5
 Легенда:
1. електромотор
2. еластична спојница са кочницом
3. хоризонтални редуктор
4. зупчаник
5. зупчаник
6. добош
7. спојница (зупчаста, Олдхем и сл.)
8. спојница,
9. непокретни котур

Слика 1.1 Шеме погона дизања

1.1 Доња котурача

Котурачу чини систем котурова преко којих прелази вучно уже.

Улога котураче у механизму за дизање је да смањи затезну силу у ужету а тиме и
момент терета на добошу и да смањи преносни однос између мотора и добоша.
Доње котураче могу бити просте и двојне.
Код простих котурача један крај ужета је чврсто везан за ослонац, а други се намотава
на добош.
Код двојних котурача оба краја ужета се намотавају на добош и оне се увек користе код
мосних дизалица са моторним погоном. Садрже изравнавајући котур (један или више)
којим се изравнава сила у крацима ужета. Зависно од тежине терета доња котурача
може имати више котурова.

Слика 1.2 Проста (1) и двојна (2) котурача;

а-котур за изравнање

Слика 1.3 Доње котураче

6
1.1.1 Избор концепције

Код изведених конструкција постоје три типа доње котураче:

 дуга ,
 кратка и
 комбинована.

а) б)

Слика 1.4 а) котурача дуге конструкције, б) котурача кратке конструкције

Препоручује се усвајање кратке или комбиноване котураче. Доње котураче су

стандардизоване националним прописима или интерним стандардом (нпр. МИН-Ниш).
Избор котураче извршити према задатој носивости и погонској класи дизалице, према
табелама 1.1 односно 1.4 и навести следеће опште податке:
 m - број кракова ужета,
m
 ik - преносни број котураче ik  ,
2
  k - степен корисности котураче (усвојити k  0,96  0,98 )
 маса и главне мере доње котураче

За терете до 250 kN усвојити котурачу са два котура (четири крака ужета), а

за терете Q  320 kN усвојити котурачу са четири котура (осам кракова ужета).

a) b)

Слика 1.5 а) котурача дуге конструкције, б) котурача кратке конструкције

7
1.1.2 Кука

Куке спадају у универзалне елементе за захватање терета и израђују се у различитим

облицима нпр, као једнокраке, двокраке, ламеласте, куке са ушком, итд.
Основни облици и димензије кука су стандардизовани.
Најчешће су у примени коване куке које су погодне за све врсте терета.
Попречни пресеци кривог дела кованих кука најчешће имају трапезни облик (због
равномерније расподеле напона). Врат куке је округао, на самом врху има завојницу
(милиматарски, трапезни навој...) која омогућава везу са траверзом помоћу навртке.
Коване куке се израђују од нискоугљеничних челика гарантованог хемијског састава, по
ковању се обавезно термички обрађују ради смањења унутрашњих заосталих напона.
Приликом прорачуна најпре се према носивости и режиму рада (погонска класа) бира
стандардна кука, а затим врши провера радних напона у опасним пресецима.
У тачним инжењерским прорачунима кука се третира као криви штап чији је врат
напрегнут на истезање, навој на смицање а савијени део на комбиновано напрезање
(савијање и истезање).

Слика 1.6 Коване теретне куке

Избор куке врши се према табелама 1.2 или 1.3.

1. ЕМ,
2. Еластична спојница,
3. Двопапучна кочница са подизачем,
4. Хоризонтални редуктор,
5. Добош са зупчастом спојницом,
6. Уже,
7. Доња котурача,
8. Изравнавајући котур

Слика 1.7 Шема механизма за дизање

са дијаграмима брзина-време (vd - t)
и обртни момент-време (М-t)

8
Табела 1.1 Доња котурача са два котура

9
Табела 1.2 Једнокрака кована кука

10
Наставак табеле 1.2

11
Табела 1.3 Двокрака кована кука

12
Табела 1.4 Доња котурача са четири котура

13
 Потребно је проверити:
а) Истезање врата куке:
4Q где су:
   doz Q [N] - тежина терета,
  d5
2
d5 [m] - пречник језгра завојнице (најмањи пречник врата куке),
(Табела 1.2 и 1.3)
 doz [МPa] - дозвољени напон на затезање (Табела 1.5).
б) Провера навртке
H n  0.8  d3 , где су:
4Q t Hn [m] - висина навртке,
Hn  t [m] - корак завојнице (Табела 1.2 и 1.3),
  (d3  d52 )  pdoz
2
p doz [MPa] - дозвољени површински притисак на навоју
врата куке (Табела 1.5).
Материјал навртке је Č1430 или Č1530.

Слика 1.8 Навртке теретних кука за дизалице

Табела 1.5 Дозвољени напони за врат куке за Č1330.
погонска класа дизалице
Врста напрезања
1 2 3 4
Површински притисак p doz [MPa] 35 34 32 30
Истезање  doz [MPa] 60 50 40 30

1.1.3 Уже за дизање терета

Основе за прорачун челичних ужади за општу намену утврђене су стандардом
SRPS EN 13001.
Иако је уже оптерећено на затезање, савијање и увијање у инжењерским прорачунима
оно се најчешће бира према статичкој сили кидања, тако да буде yадовољен
услов*(види стр 20)
На основу израчунате силе на кидање, из табела 1.7 до 1.12 се бира жељено уже чија
је рачунска прекидна сила већа или бар једнака израчунатој.

Табела 1.6 Степен сигурности ужета ku.

Погонска класа 1 2 3 4
ku 4,5 5 6,3 7,1

14
Табела 1.7 Обично уже 6x19=114

15
Табела 1.8 Обично уже 6x37=222

16
Табела 1.9 Обично уже 8x37=296

17
Табела 1.10 Уже 8x19=152 Warington

18
Табела 1.11 Уже 6x37=222 SEALE

19
Табела 1.12 Вишеслојно завојно уже 18x7=126

20
*(наставак са стр 13) – Избор ужета:
Q  Gk где су:
Fr  k u  Fu  k  Fr [N] - најмања рачунска прекидна сила ужета утврђена је
m  k
у стандарду за изабрани тип ужета (Табеле 1.7 до 1.12),
ku - степен сигурности за уже (Табела 1.6)
Fu [N] - радна сила у ужету при дизању номиналног терета
константном брзином (равномерно дизање),
Gk [N] - тежина котураче (Табела 1.1 и 1.4 из тачке 1.1)
m - број кракова котураче (одређен из тачке 1.1)
 k - степен корисности котураче (одређен из тачке 1.1)
Напомена: прорачунску силу у ужету и избор ужета извршити у складу са SRPS EN
стандардима (на начин како је рађено на вежбама и према процедури наведеној у
Збирци задатака).
1.1.4 Котур
D
Најмањи пречник котура је: Dmin     d u
d
где је однос (D/d) (пречник котура/пречник ужета) дат табелом 1.13
du - пречник изабраног ужета (из тачке 1.1.3).
Котурови за ужад (ужнице) израђују се од челичног или сивог лива вишег квалитета или
су заварене конструкције. Могу се ослањати на клизне или котрљајне лежајеве.
Треба одредити: - пречник изравнавајућег котура Dik ,
- пречник котура (ужетњаче) доње котураче Dk

На основу израчунате вредности D/d за:

Погонска
Dmin усвојити стандардни пречник Котуре за
класа Добоше Котуре
котурова Dik и Dk према табели изравнање
1.14 или табели 1.15. 1 18 18 10
2 20 20 11
3 22 22 12
Табела 1.13 Однос D/d 4 24 24 13

Tabela 1.14 Стандардни пречник котира према DIN-u

21
Табела 1.15 Носећи котур доње котураче

22
1.1.5 Траверза

Траверза или обртни носач куке cлужи за ослањање куке преко навртке и аксијалног
лежаја (спољњи пречник лежаја =d3).
Израђује се од Č1430.
Избор траверзе извршити према табели 1.17 произвођача МИН-Ниш.
Напон савијања траверзе у средини пресека се приближно израчунава према изразу:
Q b1  s Q d 3
Mf   
f   2 2 2 4 
doz
 b1  d 2   h12
Wx 1
6
 doz - дозвољени напони на савијање траверзе (табела 1.16)

Рукавац траверза се проверава на савијање

Q s  d5 - пречник рукавца из таб.1.17
Mf 
f   2 2 
Wx 0,1  d53
doz

Слика 1.9 Траверза, шема оптерећења

Табела 1.16 Дозвољени напони на савијање траверзе  doz

Услови рада лаки средњи тешки врло тешки
 doz [MPa] 165 125 100 80

23
Табела 1.17 Траверза доње котураче

24
Табела 1.18 Носећи лим доње котураче

25
 Табела 1.19 Носећа осовина доње котураче

1.1.6 Лежишта котура

Према конструктивном решењу котурова изабрати одговарајућа стандардна котрљајна

лежишта и извршити проверу избора.

26
1.2 Добош за дизање терета
1.2.1 Избор концепције

Претварају обртно кретање делова механизма за дизање у транслаторно кретање

терета, служе за намотавање ужета (или ланца), цилиндричног су облика.
Избором концепције погона дизања изабрана је и концепција добоша.

Легенда:

1. редуктор,
2. излазно вратило редуктора,
3. сферно лежиште,
4. зупчаста спојница,
5. бошни прстен са
унутрашњим озубљењем,
6. тело добоша,
7. везе бочног прстена и тела
добоша.

Слика 1.10 Добош и веза са редукторим

Слика 1.11 Карактеристична решења везе добоша и редуктора

 шема 1 - најчешћа примена код механизама на ручни погон. Недостатак:

поседовање отвореног зупчастог пара.
 шема 2 - једноставна конструкција стандардних елемената са минималним бројем
веза, лака монтажа, поуздан рад. Недостатак: релативно већи габарити и маса па
се код кранских колица не примењује.
 шема 3 - због заједничког вратила редуктора и добоша представља статички
неодређен систем (греда на три ослонца), који захтева специјалну конструкцију
редуктора.
 шема 4 - приказана сликом 1.10

Слика 1.12 Добош са ожљебљеним Слика 1.13 Директна веза између

вратилом вратила редуктора и добоша

27
 Слика 1.14 Добош и шема оптерећења

Слика 1.15 Димензије жљебова код добоша

28
Табела 1.20 Добош са зупчастом спојницом

29
Табела 1.21 Добош и спојница са чеповима

30
 Погон добоша може се остварити:

1. добош клиновима везан за вратило на

којем је чврсто везан зупчаник погона
2. добош је директно везан са
зупчаником осовина се окреће заједно
са добошем и ослоњена је на спољна
лежишта.
3. добош се заједно окреће са
зупчаником око непокретне осовине.
4. исто као пос 3), али се погон добија
преко два зупчаника.

Слика 1.16 шеме погона добоша

а) б) ц)

Слика 1.17 Добош

Опште смернице за прорачун добоша дате су стандардом. Висина прирубнице мора

да надвиси највиши слој ужади најмање за 1.5  d u (слика 1.17-а).
Угао који заклапа уже са осом добоша не сме бити већи од 5 (слика 1.17-б).
Пречници ужета и добоша, (слика 1.17-ц).

Табела 1.22 Орјентациона вредност ненарезаног дела добоша LQ

 За: mQ  16 000 [kg], и m  4 (број кракова котураче)

пречник добоша D [mm] 280 315 355 400 450 500
LQ [mm] 120 120 150 150 170 230

 За: 16 000  mQ  50 000 [kg], и m  8 (број кракова котураче)

пречник добоша D [mm] 450 500 560 630 710
LQ [mm] 400 420 440 470 550
31
1.2.2 Димензије добоша
 Називни пречник добоша
где је
D  однос (D/d)d (пречник котура/пречник ужета) дат табелом 1.13,
Dd     d u
 d d таčка 1.1.4
 du - пречник изабраног ужета (из тачке 1.1.3).

На основу израчунате вредности Dd усвојити стандардни пречник добоша према

табели 1.20.

 Димензије жљебова (према слици 1.15)

Ове димензије могуће је усвојити према табели 1.20 (или 1.21), или према:

s  d u 1 4 [mm],  s -корак завојних жљебова,

 r - радијус кривине,
r  0.53  d u
[mm],  a1 - растојање центра ужета и центра радијуса жљеба
a1  2  5 [mm],

 Дужина добоша
 Дужина добоша L [m], ако се на добош намотавају два крака ужета:
 2  ik  H  где су:
L    8   s  LQ m
   Dd  ik - преносни број котураче, ( ik  , m -број кракова
2
ужади),
H - висина дизања терета,
s - корак завојних жљебова за уже,
LQ - ненарезани (неожљебљени део на средини добоша.
Усваја се да је приближно једнак растојању котурова
доње котураче, уз услов да угао између осе ужета и
осе жљеба на добошу не сме бити већи од 5, када
терет мирно виси.
 Дужина добоша L [m], ако се на добош намотава само један крак ужета:
 i H 
L   k  7   s
   Dd 

Дужина омотача добоша може се одредити и према табели 1.20 (или1.21)

Ldob  2  b  2  Lnar  LQ где су:
b, LQ - вредности дате таблицом,
Lnar  ( z  1)  s - дужина нарезаног дела на једној страни
добоша.
i H
z k  4 - број жљебова на једној страни добоша.
  Dd

 Дебљина зида омотача добоша

 Дебљина зида омотача добоша може се израчунати према емпиријским обрасцима:
- за добош од сивог лива: Када је L  2  Dd додати вредност 0,006 [m],
  0.02  Dd  (0.006  0.01) [m], Када је L  4  D додати вредност 0,01 [m].
d

Код ливених добоша најмања допуштена дебљина добоша је  min  12 [mm].

- за добош од челика:   0,01 Dd  0.003 [mm].
32
1.2.3 Провера напона

Добош се проверава на савијање и увијање и посебно на притисак.

а) добош са зупчаником и
доњом котурачом са четири
крака;

б) добош директно везан за

редуктор;

ц) дводелни добош са
непокретним котуром на
осовини добоша (приказана
половина конструкције).

Слика 1.18 Анализа оптерећења добоша и осовине добоша

Табела 1.23 Дозвољени напони за материјал добоша [MPa]

материјал
напрезање
SL18 SL22 ČL0400 Č0300
савијање/увијање 23 28 120 140
притисак 100 125 160 180

33
За концепције дизања А) и Б):
Q  Gk L  LQ
 Момент савијања: M S  S  l , S  ,l
4 2
 Момент увијања: M u  S  Dd
Напомена:силе које потичу од зупчаника (Fa=0, Fr и Fo) не учествују у савијању добоша.
M S2  (  M u ) 2 Dsp4  Dun4
 Резултујући напон:  i  , Wx  0,1  - аксијални отпорни
Wx Dsp
момент прстенасте површине попречног пресека добоша (слика 1.15).   0.75

За концепцију дизања Ц):

SL Q  Gk
 Момент савијања: M S  , S ,
4 8
S  Dd
 Момент увијања: M u 
2

 Услед стезања ужета око добоша, у зиду добоша се јавља притисак, који је највећи
на првом навоју ужета и износи:
S

s
Треба да је испуњено: i   doz
Вредности за дозвољене напоне усвојити према табели 1.23.

Напомена: Напрезања у омотачу добоша су врло сложена. Јављају се напони од

торзије, савијања и директног притиска ужета. Торзиони напони су врло мали и могу се
занемарити. Напони савијања се преорачунавају само при већим дужинама добоша
( L  3  D ). Код добоша чија је дужина мања од три пречника добоша напрезања од
савијања и увијања нису већа од 1015% напрезања услед притиска, тако да је у том
случају довољно извршити димензионисање добоша на основу провере на притисак:
где су:
 - дебљина омотача добоша,
Fu Fu - максимална радна сила у ужету,

s   doz с - корак ужета,
 doz
- дозвољени напон (  doz  12,5 [kN/cm2], за Č0361)

1.2.4 Осовина добоша

Табела 1.24 Допуштени напони за осовину добоша  dop

 dop
Пречник осовине [mm] Материјал
[kN/cm2]
Č0545 6,0
Č0645 6,7
Č0745 7,2
d i  100
Č1430 9,6
Č1530 10,6
Č1730 12,0
Č4730 11,5
100  d i  250 Č4731 13,6
Č4732 16,5

34
Осовина је по правилу оптерећена на савијање.
На слици 1.18 дата је анализа оптерећења осовине добоша и дијаграми момента
савијања за сва три разматрана случаја.
За случајеве а) и ц) осовина је оптерећена једносмерним савијањем, док у случају б)
наизменично промењиво напрезање (као вагонска осовина).
Код неких конструкција /овде нису приказане/ осовина је оптерећена и на увијање
(значи вратило!) па је неопходно применити уобичајени прорачун за вратило.
32  M s max
Пречник осовине на месту главчине износи: d i  3
   dop
1.2.5 Лежишта добоша
Извор извршити уобичајеном поступком.
 Силе реакција у ослонцима осовина одредити према слици 1.14.
i v
 Бриј обртаја добоша nd  k 1
  Dd

Табела 1.25 Радни век лежишта добоша Т [h]

Погонска класа 1 2 3 4
Т [h] 1000 7000 16000 32000

1.2.6 Веза редуктор-добош

 За концепције према слици 1.1 А) и Ц) веза редуктор-добош остварена је преко

зупчастог пара.

Слика 1.19 Веза зупчаник-добош помоћу чауре и неподећеног завртња

Зупчаници се прорачунавају по уобичајеном поступку.

Веза зупчаник-добош обично се изводи помоћу подешених завртњева, или
неподешеним завртњевима за носећом чауром. Čауре се постављају у дијаметрално
супротне отворе и оне носе целокупан обртни момент. (постављају се по правлу број
чаура до 50% од броја завртњева у вези). Остали завртњеви су неподешени и између
њих и елемената које спајају треба да буде велики зазор, да би се избегло смицање
тих завртњева.

 Прорачун чауре изводи се на следећи начин:

- Сила која смиче чауру: где су:
2 Mu Мu - момент увијања израчунат у (1.2.3),
F1  n - број носећих чаура,
n  Dz ,
Dz - пречник круга по коме су чауре распоређене

35
- Смицајни напон: d1 и d2 - са слике 1.19 - пречници чауре
4  F1

  (d12  d 22 )

Дозвољени смицајни напон је  doz  80  100 [MPa], (Č0545), зависно од погонске класе.

 За концепције према слици 1.1 Б) веза редуктора са добошем је директна, па се

уграђује зупчаста или Олдхем спојница. У том случају се излазно вратило редуктора
изводи на начин приказан на слици 1.20. У табели 1.26 дате су главне димензије.

Слика 1.20 Завршетак излазног вратила редуктора

Табела 1.26 Главне мере завршетака тзлазног вратила редуктора за везу са

зупчастом и Олдхем спојницом (све мере су у [mm], осим за број зуба "z")

36
1.2.7 Веза ужета за добош

 плочица са
завртњевима. (Сл.
1.21-а) - најчешће се
користи, једноставно и
поуздано решење,
омогућава прегледну
контролу стања везе и
лаку замену ужади.

Најмањи број стезних

места, односно спојних
плочица је два.

 помоћу клина -
Везивање помоћу
клина (Слика1.21-б) се
примењује за пречнике
ужади до 12 mm.

Слика 1.21 Могући начини везе ужета за добош

Слика 1.22 Могући начини везе ужета за добош

Слика 1.23 Веза ужета за добош

37
При најнижем положају куке на добошу морају да остану још два навоја ужета (који се
никада не одмотавају), не рачунајући навоје који служе за причвршћење ужета.

 Сила која оптерећује везу:

F где су:
Sv  2.5  u  0, 71 Fu
e Fu - радна сила у ужету (из тачке 1.1.3),
  0,1 - коефицијент трења између добоша и ужета,
  4   - угао обухвата ужета око добоша (два пуна круга).

 Сила затезања у завртњу је:

2  Sv где су:
F
i  (  )  (e 1
 1)    - сведени коефицијент трења (узима у обзир
sin 
повећање силе трења зато што плочица
належе на уже двема косим површинама),
  40  - слика1.23, тада је
0.1
   0,16
sin 40
1  2   - угао обухвата ужета око добоша између два
наиласка под плочицу,
i - број завртњева који притежу плочицу (обично два).

 Сила затезања у завртњу код равне плочице или клина је:

2  Sv
F
i    (e 1  1)

 Укупни напон у завртњу (од савијања и изтезања):

1,3  F Mf где су:
   dop  z - број стезних плочица zmin = 2
z  As 0,1  d1  z
3

 d1 - пречник језгра стабла вијка (из таб. 1.28)

 АS - испитни пресек навоја вијка на затезање (из таб.
M f  1  S v  l 1.28)
 l -крак силе трења од горње површине плочице на
коју належе глава вијка и површине тела добоша у
коју је вијак уврнут. (на слици 1.23 то је кота h) (l=h)
 коефицијент 1,3 обухвата утицај увијања врата вијка
услед трења навртке при притезању плочице.

Ако се добије сувише велики пречник вијка стезне плочице, могуће је урадити следеће:
1. повећати резервни број неодмотаних навојака на z = 3,
2. усвојити већи број стезних места z = 34,
3. уместо урезаног навоја у тело добоша уградити високо вредан вијак са навртком
класе чврстоће 10.9 за кога је  dop  39 [kN/cm2].

Табела 1.27 Допуштени напон за завртњеве за везу добоша и ужета

у зависности од материјала и класе чврстоће
материјал
Č0361 Č0561 SL18 SL22
добоша
вијак 5.6 5.8 6.8 8.8 4.6 5.6
 dop [kN/cm ]
2
13 17 21 27 10 13

38
 Табела 1.28 Завртањ за везу стезних плочица

Слика 1.24 Плочица за везу ужета за добош

Табела 1.29 Основне мере стезних плочица за везу ужета са добошем у [mm].

39
1.3 Избор електромотора
Мера оптерећености дизаличних ЕМ је загревање, које не сме да пређе прописану
границу, како не би дошло до тога да мотор "изгори".
За правилан избор ЕМ потребно је знати:
 снагу потребну за стационаран режим рада,
 снагу, односно момент упуштања у периоду убрзања,
 релативно трајање рада - интермитенцу,
 број укључења на час.
1.3.1 Меродавна снага и остали параметри за избор мотора
 Снага потребна за савлађивање отпора при устаљеном (једноликом) кретању при
дизању терета.
За погон дизања се најчешће користе - трофазни асинхрони клизноколутни
електромотори, шестополни или осмополни. Кавезни мотори се примењују за мање
носивости и за погоне где се не тражи већа тачност дизања и премештања терета.
 Релативно трајање рада (  d % ) мотора погонског механизма је дефинисано
односом у процентима укупног времена укључења мотора (  ti ) и времена трајања
радног циклуса дизалице (ТC):
n Мотори се испоручују са следећим стандардним вредностима
 t1 ЕD%=25%; 40%; 60%.
 d  i 1  100% Радни циклус обухвата скуп операција: једнократно дизање,
TC
премештање и спуштање терета и повратни ход до следеће
операције.
Потребна снага мотора PО , са стандардном ED% из каталога произвођача је:
d % где су:
PO  P  P и  d % - израчунате вредности,
ED%
ED% - очитати из каталога приизвођача.
3600  cikl 
 Број радних циклуса на час C: C .
TC  h 
 Број укључења мотора на час Z: Z  Z P  C [укљ/h],
где је Z P  4  6 - пресечан број укључења механизма у току једног радног циклуса
дизалице.
Из табеле навести следеће податке:
 Pn [kW] - номинална снага,
 n [min-1] - број обртаја ЕМ,
M
   m - фактор преоптерећења ЕМ,
Mn
 Ј [kgm2] - момент инерције мотора,
 mEM [kg] - маса ЕМ,
 димензије,
 ED%,
 број укључења на час
Табела 1.30 Карактеристике погона
Број радних циклуса на час Теоријско радно време
Погонска класа
[укљ/h] [h]
Лака /1/ до 16 до 0,5
Средња /2/ 16  32 0,5  1
Тешка /3/ 32  63 12
Веома тешка /4/ преко 63 преко 2
40
 Слика 1.25 Радни циклус погона за вожњу

1.3.2 Провера ЕМ у периоду убрзања при дизању максималног терета

Момент који развија ЕМ треба да савлада све отпоре (статичке и инерционе) у периоду
неустаљеног кретања (пуштања у рад).
Укупни момент отпора сведен на вратило ЕМ (ознака "прим") је:
Q  Dd m  Dd2  m 
  rot '
M uk  M st  M in  M in 
tr '
  (1,1  1, 2)  J  m ,
2  ik  i  4  ik  t1   i
2 2
t1
где су:
Q [N] - носивост дизалице. Може и Q  (mQ  mk )  g или само Q  mQ  g
mk - маса котураче из тацке 1.1
Dd [m]- пречник добоша за дизање
ik - преносни број котураче
i - преносни однос редуктора (за концепцију Б), онда је i  ir
 m nm
i - преносни однос (за концепцију А) и Ц) са зупчастим паром) i   ,
d nd
2  vd i v
d  , v d  v1  ik , nd  k 1
Dd   Dd
 - степен корисности механ. за дизање терета (усвојити   0,8  0,9 ) тачка
1.3.1)
m [kg] - маса терета. Може само mQ или (mQ+mk)
  nm
m [rad/s] - угаона брзина вратила ЕМ ,  m 
30
t1 [s] - време трајања периода неустаљеног кретања. Обично се убрзање
ограничава на a  0.1  0.3 [m/s2]. t1  v1 / a
Ј [kgm2] - момент инерције маса на вратилу ЕМ (може приближно вредност из
табела за ЕМ, без спојнице ...)
Треба да буде задовољена релација:
P
'
M uk  Mm Mm  Mn   n
m
1.4 Редуктор
За редукцију броја обртаја од ЕМ до добоша користи се редуктор са цилиндричним
зупчаницима, хоризонтални, дво или тростепени.
1.4.1 Избор редуктора
Параметри за избор редуктора:  Ако механизам за дизање садржи и отворен
 P - снага погонског ЕМ, зупчасти пар (концепције А и Ц) онда је
 nem - број обртаја ЕМ, укупни преносни однос i  ir  i z ,
 i - преносни однос, i z - преносни однос зупчастог пара.
 погонска класа дизалице
Избор редуктора извршити према табелама.
41
Табела 1.31 Двостепени хоризонтални редуктори H2

42
Табела 1.32 Двостепени вертикални редуктори V2

43
Табела 1.33 Тростепени хоризонтални редуктори V3

44
Табела 1.34 Тростепени вертикални редуктори V3

45
Табела 1.35 Избор редуктора фамилије H2, V2

46
Табела 1.36 Избор редуктора фамилије H3, V3

47
1.4.2 Провера одступања брзине
nm
 Стварни број обртаја добоша nd  , ist - из таблица за редуктор.
i st
  Dd  n d
 Стварна брзина дизања v  ,
ik
(v  v1 )
 Одступање брзине W   100%
v1

Tолерише се одступање радне од називне брзине за 8%.

1.5 Избор спојнице

За везу ЕМ са редуктором користи се еластична спојница. Могуће је да се један њен

обод, до редуктора, димензионо и обликом прилагоди да истовремено буде и добош
кочнице. Спојницу бирати према табелиама 1.38 и 1.39, на основу номиналног момента
електромотора Мn. Вредност обртног момента који може да пренесе спојница може се
кориговати:
 повећати за 25% ако дизалица припада погонској класи 2,
 смањити за 20% ако дизалица припада погонској класи 4.

Pn P где су
Mn   10 3  9550  n Pn - номинална снага ЕМ из таблица,
m nm
m , и nm - подаци из таблица за ЕМ

Спојницу бирати према таблицама:

- еластична спојница без кочионог добоша,
- еластична спојница са кочионим добошем.

Када се један диск еластичне спојнице користи као кочни добош, за орјентациони избор
еластичне спојнице може да послужи табела 1.37.
Табела важи за избор спојнице механизма за дизање и механизма за хоризонтална
кретања, чије брзине кретања достижу вредност до 60 [m/min].

Табела 1.37 Веза између пречника кочионог добоша и снаге

електромотора механизма за дизање

Пречник кочионог Називне снаге ЕМ [kW] за 40% ЕD

добоша [mm] 750 [min-1] 1000 [min-1]
160 9 10
200 13 14
250 19 21
315 31 35
400 52 60
500 85 100
630 140 -

Напомена: - за ЕD=25% снаге мотора увећати за 15%,

- за ЕD=60% снаге мотора увећати за 20%.

Табела важи за избор спојнице механизма за дизање и механизма за хоризонтална

кретања, чије брзине кретања достижу вредност до 60 [m/min].

48
Табела 1.38 Еластична спојница

49
Табела 1.39 Еластична спојница

50
1.6 Кочница

Кочница се поставља на вратилу ЕМ, јер је на том месту најмањи обртни момент. Из
сигурносних разлога за кочни добош се користи обод спојнице који се налази до
редуктора.
На дизалицама се најчешће примењују кочнице са папучама.
Дејство кочница је аутоматизовано помоћу специјалних откочних уређаја - подизача
(електромагнетни, пнеуматски, електрохидраулични итд.).

1.6.1 Прорачун кочнице са две папуче

 Рачунски момент где су:
кочења:  k - степен сигурности којим се узима у обзир утицај
M k   k  M 'st ( k ) занемарених инерционих сила (дат табелом 1.40)
Q  Dd  M st (k ) - момент статичких отпора редукован на вратило
'

M k  k 
2  ik  ir ЕМ, за случај кочења. (  је у бројиоцу јер губици у
M k   k  M st  2 трансмисији помажу кочењу).
Q  Dd P
M st   9550 - погонски момент ЕМ потребан за
2  ik  ir  nm
савлађивање отпора устаљеног кретања
Q  v1
P - снага устаљеног кретања (из 1.3.1)


На основу израчунате вредности за Мk из табеле 1.41 изврсити избор кочнице. Ако је

предвиђено да се као кочни добош користи део еластичне спојнице користити и табелу
1.37.
 Мере кочнице са две папуче:
 Dk - пречник кочног добоша (усвојити према израчунатом кочном моменту из таб
1.41 Треба да важи Dk  Ds .
 Bk ширина кочног добоша. Важи: Bk  l5 , l5 је из таблице за еластичну спојницу,
  - обухватни угао облога папуча   70  ,
 B - ширина облога: B  l5  (5  10) [mm].
  Dk  
 Ap - површина облога Ap  B
360
 димензије полуга (а, b, c, d усвојити из табеле 1.41 за кочницу).

За механичку кочницу са две кочне папуче потребна рачунска сила кочења је:
Mk где су:
Fk  Mk - рачунски момент кочења,
i k   k  Dk   k ,
Dk - пречник кочног добоша (усвојити према израчуматом
кочном моменту из таб 1.41)
 k - коефицијент трења облоге папуче о кочни добош
a c
ik   (према табели 1.44 )
b d k - степен корисности полужја кочнице ( k  0,9  0,95 ).
ik - преносни однос кочнице

Табела 1.40 Степен сигурности кочнице  k

погонска класа 1 2 3 4
степен сигурности 1,5 1,75 2 2,5
51
 Слика 1.26 Кочница са две папуче са хидрауличним подизачем

1.6.2 Избор хидрауличног подизача

На основу израчунате Фк из табеле 1.42 усваја се хидраулични подизач.

Из табеле навестии карактеристике подизача.

1.6.3 Провера кочнице

Димензије кочнице дате су табелом 1.41, а њене основне карактеристике табелом 1.43.
 Стварна нормална сила на кочионом добошу: FN  Fk  ik  k
 Стварни кочни момент: M k  Fk  ik  k   k  Dk  FN   k  Dk

Mk
 Стварни степен сигурности:  k  дозвољено је  doz  2  3
M st   2
 Провера кочионих облога:
При раду кочнице долази до њеног загревања. Постоји више метода за проверу
оптерећености и трајности кочнице. Једна од једноставнијих метода састојисе у томе
да се израчунају специфични притисак (p) и специфична снага кочења ( p  vk - топлотна
карактеристика) и упореде са допуштеним вредностима.
F
 Специфични притисак p  N
AP
  Dk  n m
 Критична брзина на ободу кочног добоша: vk  k k  1,1 1,2
60
 N m
 Специфична снага кочења: p  v k  ( p  v k ) doz , ( p  v k ) doz  250  2  
 cm s 
 Провера кочионих облога:
При раду кочнице долази до њеног загревања. Постоји више метода за проверу
оптерећености и трајности кочнице. Једна од једноставнијих метода састоји се у томе
да се израчунају специфични притисак (p) и специфична снага кочења ( p  vk - топлотна
карактеристика) и упореде са допуштеним вредностима.
52
Табела 1.41 Стандардна кочница са две папуче са хихрауличним подизачем

53
Табела 1.42 Електрохидраулични подизач (ЕЛХY)

54
55
Табела 1.43 Комбинације кочница са ЕЛХY подизачима

56
 Табела 1.44 Коефицијент трења облоге папуче о кочни добош

Слика 1.27 Облоге кочних папуча

Облик мере материјал кочних папуча које се употребљавају у кочницама индустријских

дизалица дефинисан је стандардом.

57
2. Погон кретања колица

2.1 Коцепција погона кретања колица

Механизми за кретање (вожњу) могу бити изведени за централним или са одвојеним

погоном. Најчешће примењиване конструкције приказане су сликом 2.1.

Слика 2.1 шеме погона дизаличних колица

2.2 Основне мере дизаличних колица

Основне контуре дизаличних колица могу се усвојити из табеле 2.1.

Табела 2.1 Орјентациони подаци за тежину (Gk), растојање оса точкова (а)
и распон (b), (траг) точкова дизаличних колица
носивост [kN] 50 63 80 100 125 160 200 250 320 400 500
Gk [kN] 30 33 37 42 46 50 60 72 87 96 108
a [m] 1,65 1,7 1,75 1,8 1,9 2,0 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6
b [m] 1,4 1,45 1,5 1,55 1,6 1,7 1,8 2,0 2,2 2,3 2,4

2.3 Прорачун и избор точка

Точкови мосних дизалица могу бити разних облика и конструкција (са клизним и
котрљајним лежајевима,цилиндричном или конусном газећом површином, зупчастим
венцем на ободу или без њега, итд.
Прорачун точка се заснива на међусобној зависности између носивости точка,
пречника и материјала точка, облика шине и погонске класе дизаллице. На основу
еквивалентног оптерећења точка, из табеле 2.2 врши се избор пречника точка и шине,
па се добијене величине рачунски проверавају и врше евентуалне корекције.
58
2.3.1 Конструктивна решења

Подела точкова:

 према функцији - погински и слободни. Погонски точкови могу имати погон преко
погонског вратила (слика 2.2Е) или преко зупчастог венца (слика 2.2Б);
 према ширини водећег венца - узани и широки;
 према профилу површине котрљања
- точкови са једним водећим венцем, са два и без водећег венца,
- точкови са цилиндричном, са коничном и сферном површином котрљања;
 према врсти лежаја - са котрљајним и са клизним лежајима;
 према положају главчине у односу на вертикалну осу котрљања - симетрични и
несиметрични;
 према вези са осовином или вратилом - точкови који се окрећу око непокретне
осовине (слике 2.2 А, Б, Ц) и точкови коки се окрећу заједно са осовином или
вратилом. (слике 2.2 Д, Е).

А) Б) Ц) Д) Е)

Слика 2.2 Точкови - веза са осовином и вратилом

Табела 2.2 Условне носивости точкова ( Funt )

59
2.3.2 Одређивање пречника точка

Стандардни пречници точкова утврђени су стандардом.

 Еквивалентна сила ( Fekv ) при прорачуну дизаличних колица са четири точка је:
Q  Gk
Fekv  Fmaz  [kN],
4
Према израчунатој еквивалентној сили ( Fekv ) из табеле 2.2 усваја се точак
одговарајућег пречника за шину изабраног облика и одговарајућих димензија, при чему
мора бити: Funt  Fekv (чешће је у примени точак са равном површином главе шине).
 Пречник точка са равном површином главе шине (D) се проверава из релације:

Fekv где су:

D pdr - дозвољени површински протисак точка на шину
p dr  k 2  k 3  (b  2  r )
(табела 2.3),
p dr  p dur  k1r k2 - коефицијент утицаја брзине обртања точка (табела
2.4),
k3 - коефицијент утицаја погонске класе, (табела 2.5),
b - ширина главе шине (табела 2.2),
r - полупречник заобљења ивице главе шине (табела 2.2),
k1r - коефицијент утицаја материјала точка (табела 2.3)
pdur  7,5 [MPa] - (при условима k 2  k3  1 )

Табела 2.3 Карактеристике материјала за дизаличне точкове

МАТЕРИЈАЛИ HB pdr pdo

k1r k1o
C.Ј3.011 C.B0.500 C.Б9.021 C.Ј2.020 [N/mm] [kN/cm2] [kN/cm2]
Č0500 Č0545
4300 1 1 0,75 225
површ. каљени
Č0545 4590 1,07 1,5 0,80 262
површ. 1650
SL18 0,37 - 0,28 -
каљен 2250
ČL0400 1400 0,57 - 0,43 -
ČL0500 Č0545 Č1430 1600 0,66 - 0,50 -
ČL0600 Č0645 Č1530 1800 0,75 - 0,56 -
Č0745 Č1730 2430 0,86 0,2 0,65 127

Табела 2.4 Вредност коефицијента k2

Бр. обртаја точка у min. 200 160 125 100 80 63 50 40

k2 0,66 0,72 0,77 0,82 0,87 0,91 0,94 0,97
Бр. обртаја точка у min. 31,5 25 20 16 12.5 10 6.3 5
k2 1 1.03 1,06 1,09 1,11 1,13 1,15 1,17

Табела 2.5 Вредност коефицијента k3

Погонска класа дизалице k3

Лака /1/ 1,25
Средња /2/ 1
Тешка /3/ 0,9
Врло тешка /4/ 0,8
60
Табела 2.6 Профили цилиндричне површине котрљања точкова

61
Табела 2.7 Погонски точак

62
Слика 2.3 Погонски точак

63
Табела 2.8 Слободни точак

64
Слика 2.4 Слободни точак

65
Табела 2.9 Точкови чврсто везани за вратило односно осовину-точкови у ужем
смислу

Слика 2.5 Точкови чврсто везани за вратило односно осовину-точкови у ужем

смислу

66
 Табела 2.10 Вратила за погонске точкове - мере у [mm]

Слика 2.6 Вратила за погонске точкове

Табела 2.11 Осовине за слободне Слика 2.12 Осовине за слободне

точкове - мере у [mm] точкове

67
Табела 2.13 Кућиште лежаја за точкове - мере у [mm]

Слика 2.7 Кућиште лежаја за точкове

68
 Табела 2. 14 Одстојни прстенови за точкове - мере у [mm]

Слика 2.8 Одстојни прстенови за Слика 2.9 Поклопци са отвором за

точкове точкове са директним погоном

Табела 2.15 Поклопци са отвором за точкове са директним погоном - мере у [mm]

69
Слика 2.10 Поклопци котрљајних лежаја за точкове с непокретном осовином

Табела 2.16 Поклопци котрљајних лежаја за точкове с непокретном осовином

- мере у [mm]

70
 Табела 2.17 Поклопци за точкове - мере у [mm]

Слика 2.11 Поклопци за точкове Слика 2.12 Лежајни лимови за точкове

Табела 2.18 Лежајни лимови за точкове - мере у [mm]

71
2.4 шина

Дизалична колица се крећу по мосту мосне дизалице, где су завртњевима или

заваривањем причвршћене шине. Могу се уградити железничке шине или шине од
пљоштег гвожђа квадратног или правоугаоног попречног пресека.

Слика 2.13 шине

Слика 2.14 Распони двошинских колица /L/

2.5 Отпори кретању колица

2.5.1 Статички отпори (отпори при устаљеном кретању)

где су:
f - крак отпора корељања (табела 2.19)
 - коефицијент трења клизања у лежишту точка
2 f   d
Fst  (Q  Gk )   (   0,01 )
D
 - коефицијент отпора услед закочења колица
(   2,5  4 ),
d - пречник осовине точка (усвојити из табела 2.7)

Табела 2.19 Вредност крака отпора котрљања (f)

пречник точка [mm] 200 315 500 710 900
f [mm] 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7

72
2.5.2 Отпор услед инерције

При израчунавању вредности овог отпора узећемо у обзир само утицај маса које се
крећу транслаторно (терет и колица), занемарујући при томе утицај ротирајућих маса.
Претпоставља се да се колица убрзавају константним убрзањем ( a  v2 / t 2 ).
где су:
m и mk - маса терета и маса колица,
v2
Fin  (m  mk )  v 2 - брзина кретања колица,
t2 t2 - време трајања периода убрзавања колица (обично се
ограничава убрзање на a2  0,3  0,7 [m/s2].

2.6 Избор електромотора

* видети тачку 1.3

2.6.1 Меродавна снага и остали параметри за избор мотора

Могућа су два приступа одређивању снаге и избору електромотора за погон кретања
колица:
1. ЕМ се бира на основу снаге потребне за савлађивање статичког отпора:

Fst  v 2 где је:

Pst    0,85  0,9 - степен корисности погонског механизма


Тако усвојени мотор се проверава, као и код погона за дизање терета (тачка1.3)

2. ЕМ се бира на основу средње снаге

где је:
P  Pin F v
Psr  st Pin  in 2
  ,
sr
sr  1,7  2 - средња вредност фактора преоптерећења ЕМ

Тако усвојени мотор се проверава, као и код погона за дизање терета (тачка1.3)

2.6.2 Провера ЕМ у периоду убрзања при дизању максималног терета

Укупни момент отпора сведен на вратило ЕМ је:

(Q  Gk )  (  d  2 f )  (m  mk )  D 2  m 
M uk  M st  M intr '  M inrot 
'
  (1,1  1, 2)  J  m ,
2  i  4  i  t2 
2
t1

2.7 Провера погона на проклизавање

Проклизавање точкова колица настаје када је атхезиона сила (сила пријањања између
погонских точкова и шине) мања од силе укупног отпора. Са довољном тачношћу се
може извршити упрошћена провера:
Fath  Fuk где је:
Fath  F1  1 Fath - атхезиона сила,
Fuk  Fst  Fin F  Q  Gk - укупна сила притиска на погонске точкове (на оба точка),
1
2
1  0,12  0,15 - коефицијент трења клизања између точка и шине

Ако наведени услов није испуњен неће доћи до планираног убрзања колица. У том
случају неопходно је смањити убрзање колица (тј. продужити период убрзавања t2 ).
73
2.8 Редуктор

Начин избора редуктора извршити према упутству датом у тачки 1.4. Код погона
кретања се најчешће користи вертикални редуктор. Узети у обзир да су:

nm v2 где су:
ir  ntk  ntk - број обртаја точка колица,
ntk ;   Dtk
Dtk - стандардни пречник точка колица

2.9 Спојнице

2.9.1 Избор еластичне спојнице

Користи се за везу ЕМ и редуктора. Тип спојнице зависи од усвојене конструкције

погона. За погонске механизме погоњене КЗК (кочиони кавезни ЕМ) усваја се еластична
спојница (табела 1.38). Када је уграђен ЕМ типа ЗК или ЗПД тада се бира спојница
(табела 1.39), која је намењена и кочењу механизма.

2.9.2 Избор зупчасте спојнице

За пренос обртног момента од редуктора до точкова, вратила се обавезно спајају

спојницама које су круте у погледу преношења обртног момента (зупчаста, крута
појница са ободима и сл.)
 За концапције погона кретања (слика 2.1) приказане као А) и Б), зупчаста спојница
преноси само половину обртног момента потребног за савлађивање укупног отпора:
M где су:
M zs  W  k МW - укупан обртни момент на точковима,
2 ,
k=1,2 - корективни фактор који зависи од врсте
M W  Fst  Fin  
D
механизма.
2

 За погон као на слици 2.1 Ц), укупан обртни момент деле солидарно обе стране, али
је потребно момент редуковати са осе точка на осу излазног вратила редуктора.

MW 1 где су:
M zs   k МW - укупан обртни момент на точковима,
2 iz ,
k=1,2 - корективни фактор који зависи од врсте
 Fst  Fin  
D механизма,
MW
2, iz - преносни однос отвореног зупчастог пара,
nriz v2 nriz - број обртаја излазног вратила редуктора,
iz  ntk 
ntk ,   Dtk ntk - број обртаја точка колица,

Избор зупчасте спојнице вршити на основу израчунатог момента Мzs, при чему он мора
да буде мањи или једнак моменту који спојница може да пренесе, чије су вредности
дате табелом 2.20.

74
 Слика 2.15 Двострука зупчаста спојница (према GOST-у)

Табела 2.20 Основни подаци за двоструку зупчасту спојницу (према слици 2.15)

2.10 Кочница

Поступак избора кочнице и хидрауличког подизача приказан је у тачки 1.6

Кочница се поставља на вратилу ЕМ, јер је на том месту најмањи обртни момент. Код
погона кретања колица није неопходно да то буде на ободу еластичне спојнице, већ се
може поставити са друге стране електромотора, који тада мора имати два излаза.

2.10.1 Прорачун кочнице са две папуче

 Рачунски момент кочења који кочница треба да обезбеди:

(m  mk )  D 2  m    (Q  Gk )  (2  f    d )
Mk  M tr '
M M
r' '
  (1,1  1, 2)  J  m 
4  i  t2 2i 
in ( k ) in st ( k ) 2
t2
Напомена: Скреће се пажња на алгебарске знаке појединих чланова израза (говоре о
њихоциј улози при кочењу), на место степена корисности погонског механизма ().
Коефицијент закошења   1 , не узима се у обзир јер отпори могу, али не морају да
настану.
На основу израчунате вредности за Мk из табеле извршити избор кочнице.
Навести мере кочнице са две папуче и извршити проверу специфичне снаге кочења,
 N m
при чему је ( p  v k ) doz  500  2  
 cm s 
75
 Мере кочнице са две папуче:
 Dk - пречник кочног добоша (усвојити према израчуматом кочном моменту
из табеле), Треба да важи Dk  Ds .
 Bk ширина кочног добоша. Важи: Bk  l5 , l5 је из таблице за еластичну
спојницу.
  - обухватни угао облога папуча   70 
 B - ширина облога: B  l5  (5  10) [mm]
  Dk  
 А - површина облога A B
360
 димензије полиуге (a, b, c, d усвојити из табеле 1.41 за кочницу).

За механичку кочницу са две кочне папуче потребна рачунска сила кочења је:
Mk где су:
Fk  Мk - рачунски момент кочења,
i k   k  Dk   k ,
Dk - пречник кочног добоша (усвојити према израчунатом
кочном моменту из табеле),
 k - коефицијент трења облоге папуче о кочни добош
a c
ik   (према табели)
b d k - степен корисности полужја кочнице ( k  0,9  0,95 ).
Ik - преносни однос кочнице

2.10.2 Избор хидрауличног подизача

На основу израчунате Fk из табеле 1.42 усваја се хидраулични подизач (ELHY-подизач),
(као у тачки 1.6.2)

2.10.3 Провера кочнице

Димензије кочнице и њене основне карактеристике дате су табеларно.

 Стварна нормална сила на кочионом добошу: FN  Fk  ik  k

 Стварни кочни момент: M k  Fk  ik  k   k  Dk  FN   k  Dk

Mk
 Стварни степен сигурности:  k  дозвољено је  doz  2  3
M st   2
 Провера кочионих облога:
При раду кочнице долази до њеног загревања. Постоји више метода за проверу
оптерећености и трајности кочнице. Једна од једноставнијих метода састојисе у томе
да се израчунају специфични притисак (p) и специфична снага кочења ( p  vk - топлотна
карактеристика) и упореде са допуштеним вредностима
F
 Специфични притисак p  N
AP
  Dk  n m
 Критична брзина на ободу кочног добоша: vk  k k  1,1  1,2
60

 N m
 Специфична снага кочења: p  v k  ( p  v k ) doz , ( p  v k ) doz  500  2  
 cm s 

76
Табела 2.21 Основни подаци за круту спојницу

77
3. Оквир колица

3.1 Општи приступ

3.2 Материјал

3.3 Прорачун оквира колица

 подужни носач,
 попречни носач

Слика 3.1 Дизалична колица

Слика 3.2 Пример конструкције рама колица

78
Слика 3.3 Могуће решење рама дизаличних колица

Слика 3.4 Попречни пресеци

79
Слика 3.5 Димензије чеоног носача на месту уградње склопа точка

Табела 3.1 Димензије чеоног носача на месту уградње склопа точка

80
4. Погон кретања моста дизалице

4.1 Избор концепције

Слика 4.1 Концепције погона кретања моста дизалице

Слика 4.2 Централни погон механизма за кретање

Слика 4.3 Одвојени погон дизалице

81