АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗАПАДНА СРБИЈА

одсек Ужице

Студијски програм: Информационе технологије

Предмет: СТАТИСТИКА

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА СТУДЕНАТА

студент бр. индекса оцена датум потпис

макс. [ ]
Кристијан Масал ИН 13/18 др Љубица
Диковић
наставник

др Љубица
Дејан Пантовић ИН 17/19
Диковић
наставник

Стефан Рогић ИН 02/19 др Љубица

Диковић
наставник

Ужице, 2021. године

САДРЖАЈ
1. САЖЕТАК (ABSTRACT)............................................................................................6
2. UVOD..........................................................................................................................7
3. СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА............................................................9
3.1 Излазност обе генерације.......................................................................................9
3.2 Излазност по генерацијама..................................................................................11
3.3 Бодови остварени на нивоу обе генерације по колоквијуму............................16
3.4 Бодови по генерацијама.......................................................................................23
3.5 Корелација између броја бодова студената (први – други колоквијум).........32
3.6 Одступање од просека..........................................................................................35
3.7 Бодови по половима.............................................................................................36
4. ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................41
ЛИТЕРАТУРА

Списак слика

2
 Слика 1.Излазност студената на колоквијуме, обе генерације........................................9
Слика 2. Излазност студената на појединачне колоквијуме, обе генерације (дијаграм)
...................................................................................................................................................10
Слика 3. Излазност студената на оба колоквијума, обе генерације (дијаграм)...........10
Слика 4. Излазност на оба колоквијума, генерација 2018............................................12
Слика 5. Излазност студената на појединачне колоквијуме, генерација 2018
(дијаграм).................................................................................................................................12
Слика 6. Излазност на оба колоквијума, генерација 2018 (дијаграм)...........................13
Слика 7. Излазност на оба колоквијума, генерација 2019............................................14
Слика 8. Излазност студената на појединачне колоквијуме, генерација 2019
(дијаграм).................................................................................................................................14
Слика 9. Излазност на оба колоквијума, генерација 2019 (дијаграм)...........................15
Слика 10. Просечна излазност, обе генерације...............................................................15
Слика 11. Графички приказ просечне излазности по генерацијама (дијаграм)...........16
Слика 12. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, 1.
колоквијум, обе генерације....................................................................................................19
Слика 13. Статистички параметри добијени помоћу Excel функција...........................20
Слика 14. Учесталост појављивања бројева поена остварених на првом колоквијуму,
обе генерације (дијаграм).......................................................................................................20
Слика 15. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, 2. кол.,
обе генерације.........................................................................................................................21
Слика 16. Учесталост појављивања бројева поена остварених на другом
колоквијуму, обе генерације (дијаграм)...............................................................................22
Слика 17. Аритметичке средине бодова са оба колоквијума, обе генерације
(дијаграм).................................................................................................................................22
Слика 18. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 1,
ген. 2018...................................................................................................................................24
Слика 19. Учесталост појављивања бројева поена остварених на првом колоквијуму,
генерација 2018 (дијаграм).....................................................................................................24
Слика 20. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, 2. кол,
ген. 2018...................................................................................................................................25
Слика 21. Учесталост појављивања бројева поена остварених на другом
колоквијуму, генерација 2018 (дијаграм).............................................................................26
Слика 22. Аритметичке средине бодова са оба колоквијума, генерација 2018
(дијаграм).................................................................................................................................26
Слика 23. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, 1. кол,
ген. 2019...................................................................................................................................27
Слика 24. Учесталост појављивања бројева поена остварених на првом колоквијуму,
генерација 2019 (дијаграм).....................................................................................................28
Слика 25. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 2,
ген. 2019...................................................................................................................................29

3
 Слика 26. Учесталост појављивања бројева поена остварених на другом
колоквијуму, генерација 2019 (дијаграм).............................................................................29
Слика 27. Аритметичке средине бодова са оба колоквијума, генерација 2019
(дијаграм).................................................................................................................................30
Слика 28. Аритметичке средине бодова са првог колоквијума, обе генерације
(дијаграм).................................................................................................................................30
Слика 29. Аритметичке средине бодова са другог колоквијума, обе генерације
(дијаграм).................................................................................................................................30
Слика 30. Разлика аритметичких средина генерација....................................................31
Слика 31. Компарација просечних резултата две генерације студената (дијаграм.....31
Слика 32. Корелација између поена на 1. и оних на 2. колоквијуму, обе генерације
(дијаграм).................................................................................................................................33
Слика 33. Пирсонов коефицијент корелације између поена са 2 колоквијума............34
Слика 34. Број и проценат студената који су имали исти број поена на оба
колоквијума.............................................................................................................................34
Слика 35. Одступања индивидуалних резултата од просека, оба колоквијума, обе
генерације (дијаграм)..............................................................................................................35
Слика 36. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 1,
студенткиње.............................................................................................................................37
Слика 37. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 2,
студенткиње.............................................................................................................................37
Слика 38. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 1,
мушки студенти......................................................................................................................39
Слика 39. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 2,
мушки студенти......................................................................................................................39
Слика 40. Однос броја студената по половима, обе генерације (дијаграм).................39
Слика 41. Разлика аритметичких средина полова..........................................................40
Слика 42. Компарација просечних резултата студената по половима, обе генерације,
оба колоквијума (дијаграм)....................................................................................................40
Слика 43. Неке од Excel зона и ћелија које смо именовали...........................................42

4
Списак табела

Табела 1.Резултати са оба колоквијума, обе генерације..................................................9

Табела 2. Резултати са оба колоквијума, генерација 2018.............................................11
Табела 3. Резултати са оба колоквијума, генерација 2019.............................................13
Табела 4. Резултати са првог колоквијума, обе генерације...........................................17
Табела 5. Табела расподеле фреквенција, 1. колоквијум, обе генерације....................17
Табела 6. Резултати са другог колоквијума, обе генерације..........................................21
Табела 7. Табела расподеле фреквенција, 2. кол., обе генерације.................................21
Табела 8. Резултати са првог колоквијума, генерација 2018.........................................23
Табела 9. Табела расподеле фреквенција, кол. 1, генерација 2018...............................24
Табела 10. Резултати са другог колоквијума, генерација 2018......................................25
Табела 11. Табела расподеле фреквенција, 2. кол., ген. 2018........................................25
Табела 12. Резултати са првог колоквијума, генерација 2019.......................................27
Табела 13. Табела расподеле фреквенција,1. кол, ген. 2019..........................................27
Табела 14. Резултати са другог колоквијума, генерација 2019......................................28
Табела 15. Табела расподеле фреквенција, кол. 2, ген. 2019.........................................29
Табела 16. Резултати са 1. и 2. кол., обе генерације.......................................................33
Табела 17. Просеци на оба колоквијума заједно, обе генерације..................................35
Табела 18. Поени женских студената обе генерације по колоквијумима....................36
Табела 19. Табела расподеле фреквенција, женски студенти,1. кол, обе генерације.36
Табела 20. Табела расподеле фреквенција, женски студенти, 2. кол, обе генерације37
Табела 21. Поени мушких студената обе генерације по колоквијумима.....................38
Табела 22. Табела расподеле фреквенција, мушки студенти,1. кол, обе генерације..38
Табела 23. Табела расподеле фреквенција, мушки студенти, 2. кол, обе генерације.38

5
 3.1САЖЕТАК (ABSTRACT)

У овом семинарском раду бавили смо се анализом резултата које су оствариле две
генерације студената Информационих технологија на 2 колоквијума из предмета
Статистика у току школске 2020/2021 год., са становишта дескриптивне статистике. Уз
извесну ограду због недовољног искуства на пољу статистичке анализе, закључили смо,
између осталог:
- да су студенти остварили бољи резултат на 1. кол. гледано свеукупно, као и по
генерацијама
- да су студенти 2. године ИТ смера (генерација 2019) били у просеку нешто
успешнији од студената 3. год. (генерација 2018), и то више на 1. него на 2. кол.
- да су студенти женског пола у просеку били мало мање успешни од мушких
студената
- да је најфреквентнији број поена остварен на колоквијумима 12 (оцена 6)
- да је корелација између бр. поена остварених на 1. и оних постигнутих на 2. кол.
умерена.

Такође смо се бавили и излазношћу студената на поменута 2 кол. и видели да је

излазност ген. 2018 била знатно већа од ген. 2019, као и да је излазност на нивоу две
генерације заједно била већа када је у питању 2. кол. (иако је, гледано засебно за ген.
2019, уочена подједнака излазност на оба). При анализи смо користили податке који су
студентима наше школе доступни преко Moodle платформе, служећи се програмским
пакетом Excel.

In this seminar paper, we dealt with the analysis of the results achieved by 2 generations of
students of Information Technology in 2 colloquia in the subject of Statistics during the
school year 2020/2021, from the descriptive statistics point of view. With some caveat due to
our insufficient experience in the field of statistical analysis, we concluded:
- that IT students achieved a better result on the 1st colloquium overall, as well as by
generations
- that the students of the 2nd year of study (generation 2019) were on average somewhat
more successful than the students of the 3rd year (generation 2018), and more so on the 1st
than on the 2nd coll.
- that female students were on average a little less successful than male students
- that the most frequent no. of points achieved at colloquia was 12 (the minimum passing
mark)
- that the correlation between no. of points achieved on the 1st and those achieved on the
2nd coll. was moderate.

6
 We also dealt with the turnout of students at the mentioned 2 colloquia and saw that the
turnout for a 2018 gen. was significantly higher than that of a gen. 2019, as well as that the
turnout at the level of two generations together was higher when it comes to the 2nd coll.
(although, viewed separately for gen. 2019, equal turnout was observed on both coll.). In the
analysis, we used data that are available to students of our school through the Moodle
platform, using the Excel software package.

3.2UVOD
Овај семинарски рад је плод анализe резултата које су оствариле две генерације
студената АССЗС, одсек Ужице, са смера Информационe технологијe на 2 колоквијума
из предмета Статистика у току школске 2020/2021 године, са становишта дескриптивне
статистике.

Дескриптивна статистичка анализа представља скуп метода којима се врши

израчунавање, приказивање и описивање основних карактеристика статистичких
серија.

Дескриптивна статистичка анализа има следеће задатке:

1. Груписање и сређивање статистичких података
2. Приказивање статистичких података
3. Одређивање основних показатеља статистичких серија.

Статистичка серија представља уређени скуп варијација обележја посматране

статистичке масе. Статистичка серија се приказује у облику статистичке табеле.[1]

За потребе креирања табела, израчунавања статистичких параметара и израду

дијаграма, користили смо Microsoft-ов програмски пакет Excel (верзије 2007 и 2016).
Податке смо представили помоћу Excel табела, које пружају добру прегледност и
омогућавају лако филтрирање података, између осталог. Одређена значајна поља, попут
минималних и максималних вредности у колонама, условно су форматирана, како би
била лакше уочљива. За израчунавања смо употребили математичке формуле које смо
научили на предмету Статистика, као и уграђене Excel функције, са којима смо се
упознали на предметима Апликативни софтвер и Статистика. Како би било јасније шта
представљају вредности које се користе у појединим формулама и функцијама,
креирали смо велики број именованих ћелија и зона. Резултате смо графички
презентовали помоћу полигона, структурних кругова, радар дијаграма, стубичастих
дијаграма и дијаграма распршености.

Податке о резултатима студената третирали смо као податке о популацији, а не као

узорак. То из разлога што нам је циљ био анализа резултата које је постигла тачно
одређена група студената на колоквијумима из предмета Статистика, а резултати
сваког појединца су нам били доступни путем школске онлајн платформе Moodle.

7
 Основни скуп (популација, циљна популација) је скуп података свих јединица
(елемената) посматрања чије карактеристике испитујемо.[2]

Како би одредили колика је излазност студената на 2 одржана колоквијума из

Статистике, почетну популацију су нам представљали сви ИТ студенти (N=73) који
тренутно слушају предмет Статистика, тј. две генерације – 2018. и 2019. Када смо то
утврдили, одредили смо излазност посебно по генерацијама (генерације представљају
временска квалитативнa обележја). Затим смо се, у сврху статистичких прорачуна,
фокусирали само на оне студенте (N=51) који су полагали оба колоквијума. Они су нам
били циљна група (којој и сами аутори припадају), а пошто су за све чланове тако
дефинисане групе постојали конкретни подаци о резултатима, било је лакше
упоређивати успешност на 1. и 2. колоквијуму, а такође и утврдити корелацију између
резултата остварених на једном и оних остварених на другом. Наша претпоставка да
смо групно остварили боље резултате на 1. кол. може се сматрати потврђеном.

Обрадили смо потом резултате студената појединачних генерација који су полагали

оба колоквијума (2018 (N=32) и 2019 (N=19)) и упоредили их. Евентуална пристрасност
у приступу је елиминисана чињеницом да су међу ауторима овог семинарског рада
припадници обе посматране генерације.

На крају, анализиран је учинак студената по половима, женском (N=17) и мушком

(N=34) на нивоу обе генерације заједно, а затим је и ту извршена компарација две
популације. Полови представљају квалитативна обележја номиналног типа. Број поена
је квантитативно дискретно обележје. Кроз цео рад смо користили редне бројеве за
означавање студената (онако како су наведени у оригиналном документу који нам је
послужио као извор података), без имена, презимена и броја индекса, не желећи да
истичемо појединце, како у позитивном, тако и у негативном контексту.

Уз овај Word фајл прилажемо и Excel датотеку.

8
 3.3СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА

3.4 Излазност обе генерације

На првом радном листу Excel документа, представили смо резултате са оба кол. обе
генерације студената. Тамо где студенти нису изашли на неки од колоквијума,
одговарајуће поље предвиђено за упис поена остављено је празним, с тим што је
обојено у наранџасто да би се лакше идентификовали студенти који нису полагали.
Како би утврдили колико је било таквих студената без ручног пребројавања при коме је
лако могуће направити грешку, користили смо помоћну колону табеле у коју је унета
формула: IF (¿(ISBLANK (B 11 : B53), ISBLANK (C 11 :C 53)) , 1, ), тако да је свакој
празној ћелији у колонама резервисаним за поене додељена вредност 1 (јединице су
сакривене), а затим су те јединице пребројане помоћуCOUNTIF (E 11 : E 53,1).

Р едни број
Табела 1.Резултати са оба колоквијума, обе генерације

1
2
3
Напомена: због величине табела, у Word-у је потребно урадити двоклик на исте,
како би се њихов садржај приказао у целости, тј. како би било омогућено скроловање.

Дошли смо до следећих резултата:

9
 I КОЛОКВИЈУМ II КОЛОКВИЈУМ

ИЗЛАЗНОСТ (бр. студената):

55 59
Укупан бр. студената:
73
ИЗЛАЗНОСТ (проценти):
75.34% 80.82%

СТУДЕНТИ КОЈИ СУ РАДИЛИ ОБА КОЛОКВИЈУМА 51

СТУДЕНТИ КОЈИ НИСУ РАДИЛИ БАР 1 КОЛОКВИЈУМ 22
СТУДЕНТИ КОЈИ СУ РАДИЛИ ОБА КОЛОКВИЈУМА (%) 69.86%
СТУДЕНТИ КОЈИ НИСУ РАДИЛИ БАР 1 КОЛОКВИЈУМ (%) 30.14%

Слика 1.Излазност студената на колоквијуме, обе генерације

Резултате смо визуелно представили у облику стубичастог дијаграма (хистограма 3D) и

структурних кругова („пита-дијаграма“) које доле прилажемо. Хистограм се користи за
графичко приказивање расподеле фреквенција, расподеле релативних фреквенција и
процентуалне расподеле. Структурни круг је врста графикона у виду круга подељеног
на кружне исечке од којих сваки представља релативну фреквенцију или процентуално
учешће сваке категорије у основном скупу или узорку.

Излазност студената на појединачне

колоквијуме (%)
100.00%
90.00%
80.00% 80.82%
75.34%
70.00%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
1 2

Слика 2. Излазност студената на појединачне колоквијуме, обе генерације (дијаграм)

10
 Излазност студената на оба колоквијума
(и један и други)

51
69.86%

СТУДЕНТИ КОЈИ СУ РАДИЛИ ОБА

КОЛОКВИЈУМА
СТУДЕНТИ КОЈИ НИСУ РАДИЛИ
БАР 1 КОЛОКВИЈУМ
22
30.14%

Слика 3. Излазност студената на оба колоквијума, обе генерације (дијаграм)

Преглед и интерпретација резултата

Можемо уочити да је излазност студената обе генерације нешто већа када је у

питању 2. него када је у питању 1. кол. – 59 наспрам 55, дакле излазност је за 4 студента
(5,48%) мања на 1. него на 2. колоквијуму.

Оба колоквијума radio je 51 (69,86%) од 71-ног посматраног студента. Уочавамо да

значајан број студената (22) није изашао на бар 1 од колоквијума. У неформалном
разговору са колегама могли смо чути следеће разлоге за неизлазак: болест, боравак у
изолацији због оболелих чланова породице, смртни случај у породици, пословне
обавезе.

3.5 Излазност по генерацијама

Формирали смо следећу табелу из које смо истом методом као и у претходном
случају “извукли” податке о излазности на појединачне колоквијуме и на оба
колоквијума заједно, само овога пута за генерацију 2018 засебно.

11
 Табела 2. Резултати са оба колоквијума, генерација 2018

Први колоквијум Други колоквијум

Редни број Генерација
(поени) (поени)
2 12 14 2018
4 20 2018
6 0 0 2018
7 0 12 2018
10 12 0 2018
11 16 12 2018
13 12 14 2018

Генерација 2018

I КОЛОКВИЈУМ II КОЛОКВИЈУМ

ИЗЛАЗНОСТ (бр. студената):

33 37
Укупан бр. студената:
43
ИЗЛАЗНОСТ (проценти):
76.74% 86.05%

СТУДЕНТИ КОЈИ НИСУ РАДИЛИ БАР 1 КОЛОКВИЈУМ 11

СТУДЕНТИ КОЈИ СУ РАДИЛИ ОБА КОЛОКВИЈУМА 32
СТУДЕНТИ КОЈИ НИСУ РАДИЛИ БАР 1 КОЛОКВИЈУМ (%) 25.58%
СТУДЕНТИ КОЈИ СУ РАДИЛИ ОБА КОЛОКВИЈУМА (%) 74.42%

Слика 4. Излазност на оба колоквијума, генерација 2018

Представљени графички, помоћу 3D хистограма и структурног круга, добијени

подаци изгледају овако:

12
 Излазност студената на појединачне
колоквијуме, генерација 2018 (%)
100.00%
90.00%
86.05%
80.00% 76.74%
70.00%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
1 2

Слика 5. Излазност студената на појединачне колоквијуме, генерација 2018 (дијаграм)

Излазност студената на оба

колоквијума (и један и други),
генерација 2018
11
25.58%
СТУДЕНТИ КОЈИ НИСУ
РАДИЛИ БАР 1 КОЛОКВИЈУМ
СТУДЕНТИ КОЈИ СУ РАДИЛИ
32 ОБА КОЛОКВИЈУМА
74.42%

Слика 6. Излазност на оба колоквијума, генерација 2018 (дијаграм)

Исти поступак је поновљен за генерацију 2019. Табела са подацима изгледа овако:

13
 Табела 3. Резултати са оба колоквијума, генерација 2019

Први колоквијум Други колоквијум

Редни број Генерација
(поени) (поени)
1 14 12 2019
3 0 2019
5 20 18 2019
8 14 12 2019
9 16 16 2019
12 12 12 2019
15 14 12 2019

Таблица излазности:
Генерација 2019
I КОЛОКВИЈУМ II КОЛОКВИЈУМ
ИЗЛАЗНОСТ (бр. студената):
22 22
Укупан бр. студената:
30
ИЗЛАЗНОСТ (проценти):
73.33% 73.33%
73.33% 73.33%
СТУДЕНТИ КОЈИ НИСУ РАДИЛИ БАР 1 КОЛОКВИЈУМ 11
СТУДЕНТИ КОЈИ СУ РАДИЛИ ОБА КОЛОКВИЈУМА 19
СТУДЕНТИ КОЈИ НИСУ РАДИЛИ БАР 1 КОЛОКВИЈУМ (%) 36.67%
СТУДЕНТИ КОЈИ СУ РАДИЛИ ОБА КОЛОКВИЈУМА (%) 63.33%

Слика 7. Излазност на оба колоквијума, генерација 2019

Подаци за генерацију 2019 у виду дијаграма:

14
 Излазност студената на појединачне
колоквијуме, генерација 2019 (%)
100.00%
90.00%
80.00%
73.33% 73.33%
70.00%
60.00%
50.00%
40.00%
30.00%
20.00%
10.00%
0.00%
1 2

Слика 8. Излазност студената на појединачне колоквијуме, генерација 2019 (дијаграм)

Излазност студената на оба

колоквијума (и један и други),
генерација 2019
11
36.67%
СТУДЕНТИ КОЈИ НИСУ
РАДИЛИ БАР 1 КОЛОКВИЈУМ
СТУДЕНТИ КОЈИ СУ РАДИЛИ
19 ОБА КОЛОКВИЈУМА
63.33%

Слика 9. Излазност на оба колоквијума, генерација 2019 (дијаграм)

Простим сабирањем излазности на 1. и 2. кол. и дељењем резултата са 2, добили смо

просечну излазност за генерацију 2018, а затим на исти начин и за генерацију 2019:

15
 Компаративна средња излазност две генерације студената
генерација 2018 81.40%
генерација 2019 73.33%
Слика 10. Просечна излазност, обе генерације

Упоредили смо их помоћу хоризонталног 2D хистограма:

Средња излазност по генерацијама

студената

ГЕНЕРАЦИЈА 2018 81.40%

ГЕНЕРАЦИЈА 2019 73.33%

Слика 11. Графички приказ просечне излазности по генерацијама (дијаграм)

Преглед и интерпретација резултата

За разлику од ген. 2019 код које је излазност на оба колоквијума била подједнака (22
студента), код ген. 2018 имамо већу излазност на 2. кол (4 студента више). При том,
излазност и на 1. и на 2. кол. је већа код старије генерације (за 3,41% и чак 12,72%,
респективно). Проценат студената који су радили оба колоквијума је знатно већи код
ген. 2018 – за 11.09%, а излазност је у просеку била мања за 8,07% код студената млађе
генерације.

16
 3.6 Бодови остварени на нивоу обе генерације по колоквијуму
Овде смо посматрали резултате које су старије и млађе колеге остварили заједно, али
посебно на 1. и посебно на 2. колоквијуму.

Табела 4. Резултати са првог колоквијума, обе генерације

Први колоквијум
Редни број Генерација
(поени)
1 14 2019
2 12 2018
5 20 2019
6 0 2018
7 0 2018
8 14 2019
9 16 2019
10 12 2018
11 16 2018

Формирали смо таблицу расподеле фреквенција:

Табела 5. Табела расподеле фреквенција, 1. колоквијум, обе генерације

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 10 10 19.61% 19.61% 0 0
2 12 17 27 33.33% 52.94% 204 2448
3 14 10 37 19.61% 72.55% 140 1960
4 16 8 45 15.69% 88.24% 128 2048
5 18 1 46 1.96% 90.20% 18 324
6 20 5 51 9.80% 100.00% 100 2000
Сума: 51 100% 590 8780

Објашњење коришћених ознака:

Xi - обележје (променљива) у нашем случају представља поене: 0, 12, 14, 16, 18, 20
Fi - фреквенца појављивања одређеног обележја (броја поена)
Kfi - кумулативна фреквенца
RFi - релативна фреквенца

17
 KRFi - кумулативна релативна фреквенца

Кумулативна фреквенција одређене вредности обележја добија се сабирањем

апсолутних фреквенција свих претходних обележја и апсолутне фреквенције тог
обележја:[2]
i
Fi=∑ fj (i=1 , … , k )
j=1

Релативна фреквенција одређене вредности обележја добија се дељењем апсолутне

фреквенције тог обележја са сумом фреквенција и множењем тако добијеног количника
са 100, како би добили проценте.

Кумулативна релативна фреквенција одређене вредности обележја добија се

сабирањем релативних фреквенција свих претходних обележја и релативне
фреквенције тог обележја.

Xi*Fi i Xi^2*Fi вредности су нам биле потребне како би одредили аритметичку

средину и варијансу, респективно.

Формула по којој смо одређивали аритметичку средину гласи:

∑ xifi
x= i=1n
∑ fi
i=1

Формула за одређивање варијансе:

∑ x i2 fi
σ 2= i=1 n −x 2
∑ fi
i=1

Аритметичка средина спада у мере централне тенденције. Показатељ централне

тенденције је репрезентативна вредност која по датим мерилима замењује све
вредности обележја у датој серији. Карактерише статистички скуп и као информација
може да замени низ свих вредности серије.[2]

18
 Уз аритметичку средину, од мера централне тенденције одређивали смо и модус, као
и медијану. Модус је најучесталија вредност обележја у некој серији података. Ако у
серији података постоји само једна вредност обележја чија је фреквенција већа од
осталих вредности, кажемо да је та серија унимодална.[2] Видећемо да су све наше
серије унимодалне.

Медијана је она вредност обележја која сређену серију података дели на два једнака
дела. Утврђивању медијане за негруписане податке треба да претходи систематизација,
односно рангирање података по њиховој величини. Код груписаних података
(дистрибуција фреквенција) медијана је она вредност обележја која заједно са
претходним вредностима садржи бар половину елемената посматране серије.
Утврђивању медијане код дистрибуција фреквенција претходи кумулирање
фреквенција.[2]

Што се тиче мера дисперзије (показатеља варијације), осим варијансе одредили смо
и стандардну девијацију и коефицијент варијације. Две серије података често могу
имати исте вредности неког од показатеља централне тенденције, а да истовремено
њихове индивидуалне вредности обележја буду доста различите, односно варијација
између вредности обележја једне серије може бити већа или мања од варијације
вредности обележја у другој серији. Ако се у обзир не би узела разлика у
варијабилитету могло би се погрешно закључити да је посматрана карактеристика у обе
серије иста. Због тога је значајно да се утврди и варијабилитет посматране серије.[2]

Варијанса представља просек збира квадрата одступања свих вредности обележја од

аритметичке средине.
Стандардна девијација представља просечно одступање свих података од њихове
аритметичке средине. Може се истаћи да што су подаци више распршени у посматраној
серији, већи ће бити и интервал варијације, варијанса и стандардна девијација. Што су
подаци више концентрисани, или хомогени, биће мањи и интервал варијације,
варијанса и стандардна девијација.[3] Ова последња мера се може израчунати као
квадратни корен из варијансе.

Коефицијент варијације представља релативан однос стандардне девијације и

аритметичке средине и често се изражава у процентима. Велике вредности указују на
релативно велики степен варијабилности података у серији, и супротно, мале вредности
на малу дисперзију.[3]

Резултати које смо добили на основу таблице расподеле фреквенција су следећи:

19
 модус (1. kol.) 12
медијана (1. kol.) 12
аритметичка средина (1. kol.) 11.57
број података (1. kol.) 51 варијанса (1. kol.) 38.32
максимум 20 стандардна девијација (1. kol.) 6.19
минимум 0 коефицијент варијације (1. kol.) 53.51%
распон 20 коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген

Слика 12. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, 1. колоквијум, обе генерације

Максимум је добијен помоћу Excel функције MAX, а минимум помоћу MIN. Распон
представља разлику максимума и минимума. Неке од мера на горњој таблици са десне
стране добили смо, осим применом математичких формула, и помоћу уграђених Excel
ф-ја. Медијану помоћуMEDIAN, аритметичку средину помоћу AVERAGE, варијансу
помоћуVARP и стандардну девијацију уз помоћ функције STDEVP. Параметар функција
је одговарајућа колона са подацима (бодовима). Наравно, у оба случаја добили смо исте
резултате, што се може видети на слици испод:

Excel функције
12 MEDIAN
11.57 AVERAGE
38.32 VARP
6.19 STDEVP
Слика 13. Статистички параметри добијени помоћу Excel функција

На основу табеле расподеле фреквенција, формиран је следећи полигон:

20
 Учесталост појављивања бројева поена
остварених на 1. колоквијуму
17

10 10
Фреквенција
8

0 12 14 16 18 20

Број поена

Слика 14. Учесталост појављивања бројева поена остварених на првом колоквијуму, обе генерације (дијаграм)

Када су у питању резултати удружених напора две генерације на 2. колоквијуму,

табела са подацима које смо користили и релевантна табела расподеле фреквенција
изгледају овако:

Табела 6. Резултати са другог колоквијума, обе генерације

Други колоквијум
Редни број Генерација
(поени)
1 12 2019
2 14 2018
5 18 2019
6 0 2018
7 12 2018
8 12 2019
9 16 2019
10 0 2018
11 12 2018

21
 Табела 7. Табела расподеле фреквенција, 2. кол., обе генерације

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 12 12 23.53% 23.53% 0 0
2 12 27 39 52.94% 76.47% 324 3888
3 14 4 43 7.84% 84.31% 56 784
4 16 3 46 5.88% 90.20% 48 768
5 18 2 48 3.92% 94.12% 36 648
6 20 3 51 5.88% 100.00% 60 1200
Сума: 51 100% 524 7288

Добијени статистички параметри су:

модус (2. kol.) 12

медијана (2. kol.) 12
аритметичка средина (2. kol.) 10.27
варијанса (2. kol.) 37.34
стандардна девијација (2. kol.) 6.11
коефицијент варијације (2. kol.) 59.47%
коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген
Слика 15. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, 2. кол., обе генерације

Поново је формиран полигон фреквенција:

22
 Учесталост појављивања бројева поена
остварених на 2. колоквијуму

27

Фреквенција

12

4
3 3
2

0 12 14 16 18 20

Број поена

Слика 16. Учесталост појављивања бројева поена остварених на другом колоквијуму, обе генерације (дијаграм)

Графичко поређење просека је остварено преко хоризонталног хистограма:

Аритметичке средине бодова са 2 колоквијума

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (1. KOL.) 11.57

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (2. KOL.) 10.27

Слика 17. Аритметичке средине бодова са оба колоквијума, обе генерације (дијаграм)

23
 Преглед и интерпретација резултата

На оба колоквијума имамо исто стање што се тиче мода и медијане - 12, што је био
најмањи број поена који је био довољан за пролаз. На 1. кол. тај резултат је остварило
17, а на 2. чак 27 студената (скоро 53%), што је поражавајуће. Уз то, на 1. кол. је
19,61%, а на другом 23,53% студената имало резултат који није био довољан за пролаз.
Просек је нешто јачи на 1. кол. него на 2. (11,57 у односу на 10,27), а нешто су веће и
варијанса и стандардна девијација, док је коефицијент варијације осетно мањи (53,51%
према 59,47%). Делећи коефицијенте један са другим долазимо да сазнања да је
варијабилност у броју поена 1,11 пута већа на 2. него на 1. колоквијуму. Статистички
скуп је при свим анализама нехомоген, тј. коефицијент варијације је већи од 30%. Као
куриозитет наводимо да је број поена који је најмање заступљен на 2 колоквијума био
18 – само троје од 51-ног посматраног студента га је остварило.

Можемо претпоставити да је разлог зашто су студенти боље урадили 1. колоквијум

(комбинаторика и вероватноћа) него 2. (дескриптивна статистика), присутност много
више рачунања на другом, па је била већа и могућност прављења грешке, чак и поред
коришћења дигитрона.

3.7 Бодови по генерацијама

Прво имамо податке о поенима које су остварили ИТ студенти генерације 2018 на 1.
кол. из Статистике.

Табела 8. Резултати са првог колоквијума, генерација 2018

Први колоквијум
Редни број Генерација
(поени)
2 12 2018
6 0 2018
7 0 2018
10 12 2018
11 16 2018
13 12 2018
14 20 2018
16 14 2018
19 16 2018

24
 На основу њих сачињена је следећа табела:

Табела 9. Табела расподеле фреквенција, кол. 1, генерација 2018

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 8 8 25.00% 25.00% 0 0
2 12 12 20 37.50% 62.50% 144 1728
3 14 6 26 18.75% 81.25% 84 1176
4 16 4 30 12.50% 93.75% 64 1024
5 18 0 30 0.00% 93.75% 0 0
6 20 2 32 6.25% 100.00% 40 800
Сума: 32 100% 332 4728

А на основу те табеле израчунати су параметри:

модус (1. kol.) 12

медијана (1. kol.) 12
аритметичка средина (1. kol.) 10.38
варијанса (1. kol.) 40.11
стандардна девијација (1. kol.) 6.33
коефицијент варијације (1. kol.) 61.04%
коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген
Слика 18. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 1, ген. 2018

Напомена: црвени троуглови су индикатор да је ћелијама додат коментар, у овом

случају садржај коментара представљају ознаке за статистичке мере.

Вредности за Xi i Fi су послужиле за креирање полигона:

Учесталост појављивања бројева поена

остварених на 1. колоквијуму (генерација 2018)

12

8
Фреквенција
6

0
0 12 14 16 18 20

Број поена

Слика 19. Учесталост појављивања бројева поена остварених на првом колоквијуму, генерација 2018 (дијаграм)

25
 Следе подаци о броју поена које су остварили припадници исте 2018 генерације,
само на другом колоквијуму, као и припадајућа табела расподеле фреквенција:

Табела 10. Резултати са другог колоквијума, генерација 2018

Други колоквијум
Редни број Генерација
(поени)
2 14 2018
6 0 2018
7 12 2018
10 0 2018
11 12 2018
13 14 2018
14 16 2018
16 14 2018
19 12 2018

Табела 11. Табела расподеле фреквенција, 2. кол., ген. 2018

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 10 10 31.25% 31.25% 0 0
2 12 14 24 43.75% 75.00% 168 2016
3 14 4 28 12.50% 87.50% 56 784
4 16 1 29 3.13% 90.63% 16 256
5 18 1 30 3.13% 93.75% 18 324
6 20 2 32 6.25% 100.00% 40 800
Сума: 32 100% 298 4180

Израчунате су најбитније статистичке величине:

модус (2. kol.) 12

медијана (2. kol.) 12
аритметичка средина (2. kol.) 2018 9.31
варијанса (2. kol.) 43.90
стандардна девијација (2. kol.) 6.63
коефицијент варијације (2. kol.) 71.15%
коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген
Слика 20. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, 2. кол, ген. 2018

26
Затим је конструисан полигон:

Учесталост појављивања бројева поена

остварених на 2. колоквијуму (генерација 2018)

14

10

Фреквенција

2
1 1

0 12 14 16 18 20

Број поена

Слика 21. Учесталост појављивања бројева поена остварених на другом колоквијуму, генерација 2018 (дијаграм)

Приказана је и компарација просечних вредности бодова:

Аритметичке средине бодова са 2 колоквијума

(генерација 2018)

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (1. KOL.) 10.38

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (2. KOL.) 9.31

Слика 22. Аритметичке средине бодова са оба колоквијума, генерација 2018 (дијаграм)

27
За генерацију 2019 урађена је потпуно иста ствар. Први колоквијум:

Табела 12. Резултати са првог колоквијума, генерација 2019

Први колоквијум
Редни број Генерација
(поени)
1 14 2019
5 20 2019
8 14 2019
9 16 2019
12 12 2019
15 14 2019
21 20 2019
24 18 2019
25 16 2019

Табела 13. Табела расподеле фреквенција,1. кол, ген. 2019

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 2 2 10.53% 10.53% 0 0
2 12 5 7 26.32% 36.84% 60 720
3 14 4 11 21.05% 57.89% 56 784
4 16 4 15 21.05% 78.95% 64 1024
5 18 1 16 5.26% 84.21% 18 324
6 20 3 19 15.79% 100.00% 60 1200
Сума: 19 100% 258 4052

модус (1. kol.) 12

медијана (1. kol.) 14
аритметичка средина (1. kol.) 2019 13.58
варијанса (1. kol.) 28.88
стандардна девијација (1. kol.) 5.37
коефицијент варијације (1. kol.) 39.57%
коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген
Слика 23. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, 1. кол, ген. 2019

28
 Учесталост појављивања бројева поена
остварених на 1. колоквијуму (генерација 2019)

4 4

Фреквенција 3

0 12 14 16 18 20

Број поена

Слика 24. Учесталост појављивања бројева поена остварених на првом колоквијуму, генерација 2019 (дијаграм)

Генерација 2019, други колоквијум:

Табела 14. Резултати са другог колоквијума, генерација 2019

Други колоквијум
Редни број Генерација
(поени)
1 12 2019
5 18 2019
8 12 2019
9 16 2019
12 12 2019
15 12 2019
21 20 2019
24 12 2019
25 12 2019

29
 Табела 15. Табела расподеле фреквенција, кол. 2, ген. 2019

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 2 2 10.53% 10.53% 0 0
2 12 13 15 68.42% 78.95% 156 1872
3 14 0 15 0.00% 78.95% 0 0
4 16 2 17 10.53% 89.47% 32 512
5 18 1 18 5.26% 94.74% 18 324
6 20 1 19 5.26% 100.00% 20 400
Сума: 19 100% 226 3108

модус (2. kol.) 12

медијана (2. kol.) 12
аритметичка средина (2. kol.) 2019 11.89
варијанса (2. kol.) 22.09
стандардна девијација (2. kol.) 4.70
коефицијент варијације (2. kol.) 39.52%
коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген
Слика 25. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 2, ген. 2019

Учесталост појављивања бројева поена

остварених на 2. колоквијуму (генерација 2019)
13

Фреквенција

2 2 1 1
0
0 12 14 16 18 20

Број поена

Слика 26. Учесталост појављивања бројева поена остварених на другом колоквијуму, генерација 2019 (дијаграм)

30
 Аритметичке средине бодова са 2 колоквијума
(генерација 2019)

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (1. KOL.) 2019 13.58

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (2. KOL.) 2019 11.89

Слика 27. Аритметичке средине бодова са оба колоквијума, генерација 2019 (дијаграм)

Упоредили смо и бодове са једног и другог колоквијума по генерацијама:

Аритметичке средине бодова са 1. колоквијума

по генерацијама

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (1. KOL.) 10.38

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (1. KOL.) 2019 13.58

Слика 28. Аритметичке средине бодова са првог колоквијума, обе генерације (дијаграм)

Аритметичке средине бодова са 2. колоквијума

по генерацијама

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (2. KOL.) 9.31

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА (2. KOL.) 2019 11.89

Слика 29. Аритметичке средине бодова са другог колоквијума, обе генерације (дијаграм)

31
 Израчунати су и укупни колоквијумски поени по генерацијама, као и колоквијумски
просеци по генерацијама, а затим и апсолутна вредност генерацијске разлике у
просецима. Да би се добила процентуална разлика, разлика просека је подељена збиром
просека.

БРОЈ ПОЕНА 2018 2019

1. колоквијум 332 258
2. колоквијум 298 226
СУМА 630 484
N 2*32 2*19

ПРОСЕК 2018 2019

1. колоквијум 10.38 13.58
2. колоквијум 9.31 11.89
УКУПНИ ПРОСЕК 9.84 12.74
N 2*32 2*19

РАЗЛИКА АРИТМЕТИЧКИХ СРЕДИНА:

2.89
12.81%
Слика 30. Разлика аритметичких средина генерација

Напокон, визуелизовали смо однос просечних двоколоквијумских резултата две

посматране генерације помоћу дијаграма.

Компарација просечних резултата две

генерације студената (оба колоквијума заједно)

9.84 12.74

2018 2019

Слика 31. Компарација просечних резултата две генерације студената (дијаграм

32
 Преглед и интерпретација резултата

Мод и медијана и овде, као и до сада, износе 12, једино је на 1. колоквијуму медијана
за млађу генерацију била 14. Занимљиво је да је старија генерација и на 1. и на 2.
колоквијуму имала по 2 студента који су остварили максималан број бодова. Код исте
генерације постоји чак 31,25% студената који нису успели да постигну довољан број
поена на другом кол. Ако погледамо просеке, видимо да је поменута генерација за око 1
бод била боља на 1. него на 2. колоквијуму, док је код ген. 2019 тај однос у корист 1.
кол. за још пола поена већи.

Варијабилност у броју поена је била 1,17 пута већа на 2. у односу на први

колоквијум посматрано за генерацију 2018, а за 1,001 већа на 1. него на другом код
друге генерације. Даље, варијабилност је 1,54 пута била већа за генерацију 2018 него за
генерацију 2019 на колоквијуму број 1, а 1,80 пута већа за исту генерацију на
колоквијуму број 2.

Када погледамо однос снага две генерације, уочавамо да је старија остварила

свеукупно више поена, 630 према 484, али то је и било за очекивати јер она броји више
студената, а и њихова излазност је била већа. Но, када погледамо аритметичке средине,
уочавамо да је млађа генерација остварила за 12,81% боље резултате. То би се могло
објаснити тиме што старије колеге имају више школских обавеза, па нису стигли да се
адекватно припреме.

3.8 Корелација између броја бодова студената (први – други

колоквијум)

Пошли смо од хипотезе да постоји узајамна веза између броја бодова које су
студенти остварили на 1. и оних које су остварили на 2. колоквијуму из предмета
Статистика. Покушали смо да утврдимо корелацију. Наравно, бодови постигнути на
првом колоквијуму су представљали независну променљиву, а бодови постигнути на
другом, зависну. Посматрали смо поене обе генерације како би имали обимнији скуп.

Кренули смо од уобичајене табеле са поенима:

33
 Табела 16. Резултати са 1. и 2. кол., обе генерације

Први колоквијум Други колоквијум

Редни број Генерација
(поени) (поени)
1 14 12 2019
2 12 14 2018
5 20 18 2019
6 0 0 2018
7 0 12 2018
8 14 12 2019
9 16 16 2019
10 12 0 2018
11 16 12 2018

Може се уочити да су ћелије са редним бројевима студената који су имали исти број
бодова на оба колоквијума, обојене у плаво, што је постигнуто кондиционалним
форматирањем.

Селектујући колоне са поенима креирали смо дијаграм распршености (растурања):

Зависност резултата на 2. кол. од резултата на 1. кол. (обе

генерације)

12, 20 16, 20 20, 20

12, 18 20, 18

16, 16 20, 16

0, 14 12, 14 14, 14

0, 12 12, 12 14, 12 16, 12 18, 12 20, 12

0, 0 12, 0 14, 0 16, 0

0 5 10 15 20 25

Слика 32. Корелација између поена на 1. и оних на 2. колоквијуму, обе генерације (дијаграм)

34
 Дијаграм растурања се формира у правоуглом координатном систему, где се на
апсцисну осу наносе вредности независно променљиве X, а на ординатну осу вредности
зависно променљиве Y. Дијаграм растурања садржи онолико тачака колико је
заступљено парова вредности променљивих.[2]

Користећи уграђену Excel функцију PEARSON() са параметрима који су идентични

онима употребљеним за формирање дијаграма распршености, добили смо коефицијент
корелације ρ:

ПИРСОНОВ КОЕФИЦИЈЕНТ 0.41

1. КОЛОКВИЈУМ
2. КОЛОКВИЈУМ

Слика 33. Пирсонов коефицијент корелације између поена са 2 колоквијума

Утврдили смо и број студената који су имали исти број поена на 1. и на 2.

колоквијуму, служећи се функцијом COUNTIF().

17
број студената са истим бројем поена на оба колоквијума
33.33%
Слика 34. Број и проценат студената који су имали исти број поена на оба колоквијума

Преглед и интерпретација резултата

При погледу на дијаграм растурања може се приметити постојање одређене везе

између променљивих, али она није јака, свакако не толико јака колико смо очекивали.
Послужили смо се и Пирсоновим коефицијентом корелације који је указао на умерену
јачину (опсег између ± 0.30 и ± 0.49) везе између броја бодова остварених на једном и
броја бодова остварених на 2. колоквијуму. Очекивано, корелација је позитивна.
Наравно, постоји пуно потенцијалних узрока за неналажење јаке корелације:
студентима којима „иде“ комбинаторика, не мора „ићи“ дескриптивна статистика, неки
су се можда добро спремили за 1 колоквијум, а за други нису били у могућности итд.

Ипак, чак трећина посматраних студената је остварила исти број поена и на једном и
на другом тесту.

35
 3.9 Одступање од просека
Овде смо желели да представимо одступања резултата индивидуалних студената од
просека. Рачунали смо просек 2 колоквијума и посматрали обе генерације студената
заједно, упоређујући заједнички просек са укупним бројем поена по студенту.

Табела 17. Просеци на оба колоквијума заједно, обе генерације

Први колоквијум Други колоквијум Укупно по

Редни број
(поени) (поени) студенту
1 14 12 26
2 12 14 26
5 20 18 38
6 0 0 0
7 0 12 12
8 14 12 26
9 16 16 32

Радарски графикон нам се учинио најпогоднијим за представљање наведених

одступања.

Са означивачима за појединачне тачке података или без њих, радарски графикони

приказују промене вредности у односу на централну тачку.[4]

Одступања индивидуалних резултата од просека

Укупно по студенту Просек
1
51 2
50 40 3
49 4
48 5
47 35 6
46 30 7
45 8
25
44 9
20
43 10
15
42 11

10
41 12

5
40 13

0
39 14

38 15

37 16

36 17

35 18

34 19

33 20
32 21
31 22
30 23
29 24
28 27 26 25

Слика 35. Одступања индивидуалних резултата од просека, оба колоквијума, обе генерације (дијаграм)

36
 Преглед и интерпретација резултата

На дијаграму се јасно види да су бодови већине студената раштркани по зонама

знатно изнад и испод аритметичке средине.

3.10 Бодови по половима

Колегинице обе генерације су на колоквијумима оствариле следеће резултате:

Табела 18. Поени женских студената обе генерације по колоквијумима

Први колоквијум Други колоквијум

Редни број Генерација Пол
(поени) (поени)
2 12 14 2018 Ж
6 0 0 2018 Ж
7 0 12 2018 Ж
15 14 12 2019 Ж
27 16 16 2019 Ж
30 14 12 2018 Ж
31 12 18 2018 Ж
32 0 0 2019 Ж
40 14 12 2019 Ж

На основу горње табеле формирали смо табелу расподеле фреквенција за 1.

колоквијум:

Табела 19. Табела расподеле фреквенција, женски студенти,1. кол, обе генерације

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 5 5 29.41% 29.41% 0 0
2 12 6 11 35.29% 64.71% 72 864
3 14 4 15 23.53% 88.24% 56 784
4 16 2 17 11.76% 100.00% 32 512
5 18 0 17 0.00% 100.00% 0 0
6 20 0 17 0.00% 100.00% 0 0
Сума: 17 100% 160 2160

37
 А затим и за други колоквијум:

Табела 20. Табела расподеле фреквенција, женски студенти, 2. кол, обе генерације

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 3 3 17.65% 17.65% 0 0
2 12 10 13 58.82% 76.47% 120 1440
3 14 1 14 5.88% 82.35% 14 196
4 16 1 15 5.88% 88.24% 16 256
5 18 1 16 5.88% 94.12% 18 324
6 20 1 17 5.88% 100.00% 20 400
Сума: 17 100% 188 2616

Статистички параметри које смо добили у вези 1. колоквијума а тичу се студената

женског пола су:

модус (1. kol.) 12

медијана (1. kol.) 12
аритметичка средина (1. kol.) 9.41
варијанса (1. kol.) 38.48
стандардна девијација (1. kol.) 6.20
коефицијент варијације (1. kol.) 65.91%
коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген
Слика 36. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 1, студенткиње

Ситуација са 2. колоквијумом је оваква:

модус (2. kol.) 12

медијана (2. kol.) 12
аритметичка средина (2. kol.) 11.06
варијанса (2. kol.) 31.58
стандардна девијација (2. kol.) 5.62
коефицијент варијације (2. kol.) 50.82%
коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген
Слика 37. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 2, студенткиње

Студенти мушког пола остварили су следећи скор:

Табела 21. Поени мушких студената обе генерације по колоквијумима

38
 Први колоквијум Други колоквијум
Редни број Генерација Пол
(поени) (поени)
1 14 12 2019 М
5 20 18 2019 М
8 14 12 2019 М
9 16 16 2019 М
10 12 0 2018 М
11 16 12 2018 М
12 12 12 2019 М
13 12 14 2018 М
14 20 16 2018 М

Расподела фреквенција (1. колоквијум):

Табела 22. Табела расподеле фреквенција, мушки студенти,1. кол, обе генерације

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 5 5 14.71% 14.71% 0 0
2 12 11 16 32.35% 47.06% 132 1584
3 14 6 22 17.65% 64.71% 84 1176
4 16 6 28 17.65% 82.35% 96 1536
5 18 1 29 2.94% 85.29% 18 324
6 20 5 34 14.71% 100.00% 100 2000
Сума: 34 100% 430 6620

Расподела фреквенција (2. колоквијум):

Табела 23. Табела расподеле фреквенција, мушки студенти, 2. кол, обе генерације

Редни бр. Xi Fi KFi RFi KRFi Xi*Fi Xi^2*Fi

1 0 9 9 26.47% 26.47% 0 0
2 12 17 26 50.00% 76.47% 204 2448
3 14 3 29 8.82% 85.29% 42 588
4 16 2 31 5.88% 91.18% 32 512
5 18 1 32 2.94% 94.12% 18 324
6 20 2 34 5.88% 100.00% 40 800
Сума: 34 100% 336 4672

Мере централне тенденције и дисперзије (1. колоквијум):

39
 модус (1. kol.) 12
медијана (1. kol.) 14
аритметичка средина (1. kol.) 12.65
варијанса (1. kol.) 34.76
стандардна девијација (1. kol.) 5.90
коефицијент варијације (1. kol.) 46.62%
коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген
Слика 38. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 1, мушки студенти

Мере централне тенденције и дисперзије (2. колоквијум):

модус (2. kol.) 12

медијана (2. kol.) 12
аритметичка средина (2. kol.) 9.88
варијанса (2. kol.) 39.75
стандардна девијација (2. kol.) 6.30
коефицијент варијације (2. kol.) 63.80%
коефицијент варијације > 30% статистички скуп је нехомоген
Слика 39. Статистички параметри на основу таблице расподеле фреквенција, кол. 2, мушки студенти

Приказ броја студената по половима (дијаграм-пита):

Број студената по половима

17
33.33%

Ж
М

34
66.67%

Слика 40. Однос броја студената по половима, обе генерације (дијаграм)

Разлика просечних резултата 2 пола:

40
 Ж М
N 17 34
Сума поена 348 766
ПРОСЕК 20.47 22.53

РАЗЛИКА АРИТМЕТИЧКИХ СРЕДИНА:

2.06
4.79%
Слика 41. Разлика аритметичких средина полова

Однос између полова приказан дијаграмом:

Компарација просечних резултата студената женског и

мушког пола (оба колоквијума заједно)

20.47 22.53

Ж М

Слика 42. Компарација просечних резултата студената по половима, обе генерације, оба колоквијума
(дијаграм)

Преглед и интерпретација резултата

У посматраном скупу, студената женског пола је дупло мање од студената мушког

пола. Видимо да су колегинице у просеку оствариле нешто мањи број поена него
колеге, што нас, као џентлмене, није обрадовало. Могуће је да би ситуација била бар
изједначена да пар колегиница које су међу најбољим студентима није пропустило да
изађе на колоквијуме.

Припаднице лепшег пола су на 1. колоквијуму постигле нешто бољи резултат него

на другом (за око 1,5 поен), док је код мушкараца та разлика била нешто већа (2,77
поена).

41
 3.11 ЗАКЉУЧАК
Нас тројица колега покушали смо у овом раду да, из угла дескриптивне статистике, а
као почетници на том пољу, анализирамо резултате које су оствариле две генерације
наших колега студената АССЗС, одсек Ужице, са смера Информационe технологијe, на
2 колоквијума из Статистике у току школске 2020/2021 године.

Наше закључке ћемо укратко поновити:

 студенти су остварили бољи резултат на 1. кол. гледано свеукупно, као и по
генерацијама
 студенти 2. године ИТ смера (генерација 2019) били су у просеку нешто
успешнији од студената 3. год. (генерација 2018), и то више на 1. него на 2.
кол.
 студената женског пола било је дупло мање, а у просеку су остварили мало
мање репрезентативне резултате од мушких студената
 најфреквентнији број поена остварен на колоквијумима је 12 (оцена 6) и
просечни број поена и једне и друге генерације на колоквијумима би
дефинитивно могао бити бољи
 корелација између бр. поена остварених на 1. и оних постигнутих на 2. кол. је
умерена (било би интересантно повући паралелу између резултата на
колоквијумима и резултата који ће бити остварени на испиту)
 медијана и мод су били поприлично уједначени у свим анализама, а
посматрани статистички скупови увек нехомогени
 излазност је могла бити боља, а посебно је лоша код генерације 2019, мада,
имајући у виду пролонгирану неповољну епидемиолошку ситуацију и сав
стрес који она подразумева, слаба излазност и слаби резултати који су
постигнути нису изненађујући.

Као епилог би могли рећи како су тешко икада у нашој историји услови рада за
студенте и њихове професоре били тако неповољни као у претходних годину и више
дана. Друга искушења су или трајала кратко или су захтевала потпуни прекид
школских активности. Оно што смо сви ми имали су месеци и месеци „клацкања“,
константне адаптације на смену регуларне, комбиноване и онлајн наставе, отежано
функционисање друштва по свим параметрима и стални покушај да скренемо мисли са
вируса, који је, иако невидљив, био свуда око нас и, на жалост, у многима од нас. Зато
не смемо бити превише критични ни према овде анализираном учинку, ни према
другим резултатима које смо, борећи се на једном тешком фронту више, као колектив
постигли. На корак од победе, желимо свима добро здравље и надамо се да ће колеге
који полажу поправне колоквијуме допринети побољшању статистичких параметара и
закључака које смо донели.

25.мај 2021.
Ужице

42
Слика 43. Неке од Excel зона и ћелија које смо именовали

43
 ЛИТЕРАТУРА

[1] “Deskriptivna statistička analiza.” http://www.ef.uns.ac.rs/predmeti/oas/statistika/2020-

01-10-des-deskriptivna-statistika.pdf (accessed May 22, 2021).
[2] “Udžbenik Beba Mutavdžić i Emilija Nikolić Đorić.”
http://polj.uns.ac.rs/sites/default/files/udzbenici/Udžbenik_Beba Mutavdžić i Emilija
Nikolić Đorić.pdf (accessed May 23, 2021).
[3] “Deskriptivne mere.” https://www.bpa.edu.rs/FileDownload?filename=d36fd7c1-03cb-
46dd-befe-b437d147a965.pdf (accessed May 23, 2021).
[4] https://support.microsoft.com/sr-latn-rs/office/dostupni-tipovi-grafikona-u-sistemu-
office-a6187218-807e-4103-9e0a-27cdb19afb90

44