Professional Documents
Culture Documents
5. Виртуелна инструментација
5. Виртуелна инструментација
ВИРТУЕЛНА ИНСТРУМЕНТАЦИЈА
Као и класични дигитални мерни систем и виртуелни инструмент мора да изврши два
основна задатка:
- Кондиционирање сигнала, односно да сигнал добијен из мерног претварача
(сензора) који је, најчешће, ниског нивоа, прилагоди како би се најбоље
искористиле мерне могућности система. Прилагођење подразумева неке од
следећих поступака: појачање, филтрирање, редукције утицаја шума и сметњи,
линеаризацију, галванско одвајање мерног дела инструмента од извора сигнала,
конверзију струјног у напонски сигнал, напајање сензора...
- Аквизицију података, што подразумева прихватање већег броја аналогних и
(или) дигиталних улаза и њихово повезивање на рачунар. Основни процес који се
овде врши је аналогно-дигитална и дигитално-аналогна конверзија, па су важне
карактеристике: брзина узорковања, излазна резолуција, опсег и број бројача и сл.
Наведени задаци обављају се у блоковима који се називају кондиционер сигнала и
аквизициона картица (DАQ картица -Data Acquisition Card). Постоји више модалитета
реализације и повезивања ових блокова. Обично се сигнали са кондиционера доводе на
аквизициону картицу преко прикључног панела, који се испоручује са одговарајућим
кабловима за везу са аквизиционим модулима. На другој страни DАQ картица се на рачунар
може повезати на различите начине: директно на заједничку магистралу рачунара (уградња
картице у рачунар) или преко стандардних комуникационих интерфејса рачунара
(паралелни IEEE488 интерфејс, RS232, RS422, RS485, USB, Ethernet).
Мерни систем је "виртуелан" јер се користи компјутерски интерфејс за комуникацију са
мерним окружењем и сопственим периферним јединицама (екран монитора, тастатура,
„миш“), а апликација обраде је сакривена унутар PC-а. Овакав систем обично даје боље
перформансе мерења или карактеристике коришћења од конвенционалних дигиталних
инструмената.