УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ

-Семинарски рад-

КВАЛИТЕТ МАШИНСКИХ СИСТЕМА

Тема: HACCP метода

Студент: Ментор:
Александра Стојковић 2258 Проф. др Јелена Стефановић Мариновић

Ниш, 2021
Садржај

Каору Ишикава......................................................................................................................2
1. Увод...................................................................................................................................3
2. Дијаграм узороци – последица.....................................................................................5
3. Поступак израде дијаграма узроци – последица......................................................6
4. Студија о употреби Ишикавиног дијаграма у анализи узрока који одређују
грешке у процени прецизности делова............................................................................10
5. Пример............................................................................................................................13
6. Закључак........................................................................................................................14
Литература............................................................................................................................15
Александра Стојковић Квалитет машинских система

1. Увод
Да би се остварило успешно вођење организације и њен успешан рад,
потребно је да се она води и да се њоме управља на систематичан и транспарентан
начин. Успех може да резултира из примене и одржавања система менаџмента, који је
пројектован да стално побољшава перформансе, обухватајући потребе свих
заинтересованих страна. Менаџмент организацијом садржи менаџмент квалитетом,
заједно са осталим дисциплинама менаџмента.1
Идентификовано је осам принципа менаџмента квалитетом које највише
руководство може да користи при вођењу организације, у циљу побољшавања
перформанси, а то су:
 усмерење на корисника
 лидерство
 укључивање особља
 процесни приступ
 систематски приступ
 стална побољшања
 одлучивање на основу чињеница и
 узајамно корисни однос са испоручиоцима
Стална побољшања су један од осам основних принципа која се манифестују путем
мерења, анализа и побљошања. Праћења и мерења карактеристика производа
извршавају се у одређеним фазама процеса реализације производа, у складу са
планираним поставкама, а са циљем верификације да су испуњени захтеви за производ.
Подаци се утврђују, прикупљају и анализирају да би се показала погодност и
ефективност система менаџмента квалитетом и да би се вредновала могућност за
стално побољшање ефективности система менаџмента квалитетом. Овим се обухватају
подаци, добијени као резултат праћења и мерења и из других одговарајућих извора.
Стална побољшања је једна од основних техника које осигуравају опстанак и развој.
Састоји се од мерења карактеристика квалитета и других индекса процеса у свим
областима, као и предузимању акција за њихово побољшање. Као карактеристике

1
Ђорђе Премовић, дипл. маш. инж. Дирекција квалитета застава Аутомобили

2
Александра Стојковић Квалитет машинских система

производа могу се узети излази из производних процеса, задовољство купца, број

грешака на техничким цртежима, број рекламација и сл.
Организација планира и спроводи стална побољшања да би:

 да би показала усаглашеност производа

 осигурала усаглашеност система менаџмента квалитетом и
 стално побољшавала ефективност система менаџмента квалитеттом

Ово мора да обухвати утврђивање применљивих метода, укључујући статистичке

технике и обим њиховог коришћења. Након извршеног прикупљања података
корисник статистичких метода врши анализу могућности примене једне или више
метода датих овом процедуром и то:

 Прикупљање идеја или решења - Brainstorming

 Дијаграм сличности
 Поређење карактеристике
 Дијаграм узрок последица
 Дијаграм тока
 Карте за овладавање процеса
 Хистограм
 Парето дијаграм
 Дијаграм расипања

3
Александра Стојковић Квалитет машинских система

2. Дијаграм узороци – последица

Дијаграм узроци-последица тј. ИШИКАВА дијаграм је резултат опште анализе
утицаја (узрока) који условљавају одређени исход посматране појаве (процеса).
Основне карактеристике предметне методе су:
 Јасан визуелни приказ могућих узрока појаве која је предмет посматрања и
последице њиховог дејства,
 Обезбеђује се могућност анализе међусобног односа појединих утицаја-узрока,
њиховог значаја за посматрану последицу и места у укупној структури могућих
узрока-један узрок се може јавити на више места у дијаграму (у више
различитих група узорака),
 Везе узрока и последице међусобне везе узрока су, у општем случају,
квалитативног и хипотетичког карактера и служе као подлога за ефикасније
решавање проблема неком другом, одговарајућом методом.
Постоје различити начини за састављање дијаграма у зависности од тога како се они
организују. Разликујемо три основна типа:
 Дијаграм анализе дисперзије,
 Дијаграм класификације производног процеса. Главна линија (стрелица)
дијаграма следи производни процес и све што може да утиче на квалитет додаје
се одговарајућој фази процеса. Предност овог дијаграма је у томе да он следи
редослед производног процеса па га је лако саставити и разумети, а недостатак
је у томе што се слични фактори стално понављају и тешко је илустровати све
узроке јер су комбинација више фактора.,
 Дијаграм набрајања узрока је једноставно набрајање свих могућих узрока. При
томе је потребно што више идеја, а корисно је употребити и табелу.
Лице или група сарадника користе дијаграм узроци-последица да би извршили анализу
и увид у односе између узрока и проблема (последице) који настаје дејством узрока.
Коришћењем дијаграма узроци-последица омогућава лакше проналажење решења за
отклањање узрока, а уједно овај дијаграм је у комбинацији са другим статистичким
методама и теоријама, основа за стварање сложенијих статистичких метода (ФМЕА,
ФДА и др.)

4
Александра Стојковић Квалитет машинских система

3. Поступак израде дијаграма узроци – последица

Мотода се изводи у следећим корацима:
Корак 1: Дефинисање проблема
У највећем броју случајева дијаграм узроци - последица се користи за случај да се за
последицу дефинише одређени проблем - лош квалитет производа, појава стања у
отказу, дуго време циклуса производње и низ других сличних проблема. Тада је
потребно идентификовати узроке појаве одређеног проблема као последице. Могућа је,
такође, ситуација да се за последицу дефинише и одређени (жељени) ефекат. У том
случају, тражи се идентификација услова који воде остваривању датог ефекта као
последице.
Последица (проблем или ефекат) се мора дефинисати на основу објективних података
у потпуно јасном облику. У поступку дефинисања помаже Браинсторминг анализа.
Представити дату последицу графички: повуђи стрелицу с лева на десно и на крају
стрелице, у десном делу цртежа, на начин дат на слици 1. , у правоугаонику уписати
проблем који се анализира (посматра), остављајући са леве стране будућег дијаграма
простор за уношење података.

Слика 1. Дефинисање проблема (последице)

Корак 2: Идентификација узрока

Поступак идентификације узрока који доводе до напред дефинисаног проблема састоји

се у:

 Обликовању прегледа свих могућих узрока проблема који се анализира. У овој

фази препоручују се резултати предходно одржане Браинсторминг седнице. При
томе је од значаја да преглед узрока буде комплетан, односно де се не искључи
ни један узрок који у каснијој анализи може резултирати узрочно-последичном
везом.

5
Александра Стојковић Квалитет машинских система

 Класификацији узрока према карактеру, начину дејства и сличним обележјима.

У овој фази се скуп свих узрока разврстава на основне групе и сваки
појединачни узрок алоцира у одређену групу, при чему број група није
ограничен, али постоје препоруке које се односе на прегледност дијаграма и
ефикасност методе. Препорука је да број група буде од 3 до 7. За мање од 3
групе не добија се "рибља кост", а 4 групе су оптимум, где се сви узроци
алоцирају у једну од група: учесници (Manpower), материјали (Materials),
поступци рада (Metods) и средства рада (Machines). Ово је тзв. систем 4М.

Корак 3: Избор основне структуре

За непроизводне примене напред дата структура група (4М) не одговара, већ је

потребно, у зависности од природе проблема, обликовати нове групе. Ако се
предходно датој структури 4М додају категорије: маркетинг ((Marketing), новац
(Money) и управљање (Menagment) онда структура прелази у структуру 7М.
Усвојена структура (4М или 7М) не мора бити коначна, јер се у даљој изради
дозвољавају модификације. Основне групе узорака се уносе повлачењем одговарајућих
линија на линију дејства узрока у дијаграм, при чему се добија основна структура
дијаграм УЗРОЦИ-ПОСЛЕДИЦА, дата на слици 2.

Слика 2. Основна структура дијаграма (УЗРОЦИ - ПОСЛЕДИЦА)

6
Александра Стојковић Квалитет машинских система

Корак 4: Разрада дијаграма

За изабрану основну структуру дијаграма потребно је линијама основних група додати
узроке који су предходно лоцирани у дату групу. Додавање се изводи повлачењем веза
сваког узрока на линију основне групе узрока, како је приказано на (слици 3.) изнад и
испод стрелице уписати главне узроке који изазивају настанак проблема: методе рада,
материјал, машина, методи мерења и радна средина итд. Дакле, треба сваки од унетих
узрока спојити стрелицом са главном хоризонталном стрелицом. Свака од појединачне
групе узрока формираће своје огранке.

Слика 3. Фазе разраде дијаграма (УЗРОЦИ - ПОСЛЕДИЦА)

У датом кораку се већ стиче основни увид у дејство појединих узрока, потребу њихове
алокације или елиминације у случајевима непотребних веза. У разради дијаграма
потребно је поштовати принципе:
 Уравнотежења структуре и
 Неопходног минимума узрока, односно узрочно-последичних веза

Корак 5: Поступак ширења (гранања)

Поступак ширења се изводи од повезаног узрока, у више фаза без ограничења, све док
се не исцрпи преглег свих идентификованих узорака (слика 4.). На сваку од ових грана
детаљно уписати факторе који се могу сматрати узроцима. Ово ће бити гранчице. На
сваку од њих уписати још детаљније факторе добијајући тако још мање гранчице. Ако
се ово има на уму свакако ће се пронаћи узрок проблема.

7
Александра Стојковић Квалитет машинских система

Слика 4. Поступак ширења (гранања)

Иако се не постављају ограничења у броју нивоа узрока, постоје препоруке да се

дијаграм не одликује структуром која има гране једног нивоа нити гране са више од
три нивоа.

Корак 6: Анализа
Када се уношењем у дијаграм на одређеном нивоу исцрпе сви идентификовани узроци
и провери лоцираност сваке од грана, приступа се анализи која се састоји у
идентификацији највероватнијих узрока (3-5) проблема који се анализира и њихово
означавање у дијаграму. Дати поступак, поред усмеравања на основне узроке
омогућава, у одређеним случајевима, изналажење линије критичких узрока, што је
свакако један од најзначајнијих резултата предметне методе.
Израђен дијаграм узрок-последица се посебно анализира, а затим се упоређују подаци
прикупљени из процеса са самим дијаграмом и утврђује се најутицајнији узрок који
изазива проблем који је разматран. На основу утврђеног најутицајнијег узрока
дефинишу се корективне мере које треба спровести да се исти елиминише и предлог
корективних мера.2

2
Ђорђе Премовић, дипл. маш. инж. Дирекција квалитета застава Аутомобили

8
Александра Стојковић Квалитет машинских система

4. Студија о употреби Ишикавиног дијаграма у анализи

узрока који одређују грешке у процени прецизности
делова

Након сесије браинсторминга спроведене са стручњацима из домена техничких

мерења, потенцијални узроци су идентификовани из 3 правца. Студија је
идентификовала три правца из којих потичу узроци:

А) Узроци који доводе до грешака у процени тачности димензија, костур рибе -(5МА):
Man: уморан и нервозан оператер; необучени оператер, неискусни оператер; непажња
у оквиру мерења;
Methods: неадекватна метода мерења; нетачна шема мерења; грешка положаја мерног
објекта; грешка положаја уређаја; грешке у поступку регуларизације; нетачна регулара
до номиналне величине; број реализованих мерења; сузбијање грубих грешака;
блокови са непрецизно изабраном количином вага; непримењивање исправки насталих
систематским грешкама;
Machines: уређаји са тачношћу неадекватном толеранцијом; уређаји са
неодговарајућим границама мерења; хабање уређаја; непоштовање периодичних
метричких провера; грешке уређаја који ограничавају мерну силу; теоријске грешке
уређаја; абнормалности мерних површина; нетачан избор осетљивих контаката;
нетачан избор променљивих елемената (врхови, калибрисане жице);
Materials: обрасци остварени са манама; вага се не хвата; отварање позицијских
призми; хабање калибра; просторне варијације комада;
Medio ambiente (sp)/ Environment: температура, притисак, влажност, вибрације, бука,
светлост, састав ваздуха.

B) Узроци који одређују грешке у процени абнормалности облика и положаја, костур

рибе -(5 МB):
Man: уморан и нервозан оператер; необучени оператер, неискусни оператер; немар у
оквиру мерења.
Methods: нетачан избор мерне основе; положај проверених површина; грешке у
поступку регуларизације; неадекватна метода мерења; нетачна шема мерења; грешка
положаја мерног објекта; грешка положаја уређаја.

9
Александра Стојковић Квалитет машинских система

Machines: Грешке у систему кретања мерног објекта; грешке у систему кретања

уређаја; грешке у дизајну мерног уређаја; грешке у изради мерног уређаја; уређаји са
неодговарајућим границама мерења; непоштовање периодичних метричких провера;
Materials: Просторне варијације површина; вага се не хвата;
Medio ambiente (sp)/ Environment: температура, притисак, влажност, вибрације, бука,
светлост, састав ваздуха.

C) Узроци грешака у процени храпавости, костур рибе - (5MC):

Man: оштрина вида; осетљивост очију и прилагођавање, уморни и нервозни оператер;
необучени оператер, неискусни оператер; немар у оквиру мерења.
Methods: неадекватна метода мерења; нетачна шема мерења; грешка положаја мерног
објекта; грешка положаја уређаја; број реализованих мерења.
Machines: Недостаци система штампања графикона храпавости; промењени врх
осетљивог контакта; грешке уређаја за кретање осетљивог контакта; нетачна
подешавања радних параметара уређаја; недостаци оптичких система; непоштовање
периодичних метричких провера;
Materials: Савијање површина комада; неадекватни узорци храпавости;
Medio ambiente (sp)/ Environment: температура, притисак, влажност, вибрације, бука,
светлост, састав ваздуха.3

Нови модел Ишикава дијаграма

Утврдили смо многе могуће узроке и потенцијалне подузроке и груписали их у три

главна узрока квара:
А. Узроци који доводе до грешака у процени тачности димензија,
B. Узроци који одређују грешке у процени абнормалности облика и положаја,
C. Узроци грешака у процени храпавости.
За сваку од три категорије узрока расподељени су потенцијални секундарни узроци на
групе М (човек, методе, машине, материјали, Медио амбиенте (шп.)/ Околина). Овај
нови модел са формулом (5МА + 5МВ + 5МС) додаје се на списак Ишикава дијаграма
са више избора који су до сада створени. Одлучили смо се за нови модел Ишикава

3
Luca Liliana, University ”Constantin Brâncuşi” of Targu-Jiu, Str. Eroilor, No.30, Romania

10
Александра Стојковић Квалитет машинских система

дијаграма, који је резултат састава три костура рибе који одговарају главним
категоријама тачности делова. Овај дијаграм је представљен у раду, слика 5.4

Слика 5. Нови модел Ишикава дијаграм

4
Luca Liliana, University ”Constantin Brâncuşi” of Targu-Jiu, Str. Eroilor, No.30, Romania

11
Александра Стојковић Квалитет машинских система

5. Пример
Како изгледа све ово до сада изнето конкретно у пракси видећемо на делу:
Тела бочне споне управљача .

Слика 6. Дијаграм узроци - последица. Тело бочне споне управљање5

5
Ђорђе Премовић, дипл. маш. инж. Дирекција квалитета застава Аутомобили

12
Александра Стојковић Квалитет машинских система

6. Закључак

Дијаграм узрок-последица користи се да би смо извршили анализу и увид у односе

између узрока и проблема (последице) који настаје дејством узрока и да би омогућили
лакше проналажење решења за отклањање узрока. Посматран засебно дијаграм узрок
последица није довољан за решавање проблема-он само упућује на његове основне
узроке чије је дејство максимално и на које треба утицати, као и на узрочно последичне
везе. Треба идентификовати све релевантне факторе кроз дискусију већег броја људи.
Фактори са најјачим утицајем на карактеристику, морају се одредити између оних који
су навадени у дијаграму. Зато се при идентифакцији узрока не смеју правити пропусти.
Такође морамо изразити карактеристику што је могуће конкретније. Апстрактно
изражена карактеристика може довести до тачног, али бескорисног дијаграма, обзиром
да ће он бити базиран на општим стварима. Потребно је одабрати мерљиву
карактеристику и факторе. Овим се олакшава разумевање јачине узрочно-последичних
веза. Зато је добро немерљиву карактеристику или фактор заменити адекватном,
мерљивом. Морамо открити факторе на које се може деловати, иначе проблем неће
бити решен. За објективно додељивање важности факторима, при коришћењу
дијаграма, неопходно је ослонити се првенствено на податке. Респектујући умеће,
искуство и интуицију, веома је опасно давати важност факторима само кроз
субјективна опажања или утиске.

13
Александра Стојковић Квалитет машинских система

Литература

[1] https://en.wikipedia.org/wiki/Kaoru_Ishikawa
[2] Đorđe Premović, Primena Ishikawa metode u cilju unapređenja kvaliteta, Festival
kvaliteta 2005.
[3] Luca Liliana, 20th Innovative Manufacturing Engineering and Energy Conference
(IManEE 2016) IOP Publishing
[4] Park H. S., „Six Sigma for Quality and Productivity Promotion“– Asian
Productivity Organization, 2003.

14