Положај жене у роману “Корени”

Симкин лик је представљен као универзални лик жене који се преноси кроз
вековну традицију нашег народа. Симка је јака и лепа жена, снажна и
физички и карактерно. Она је заправо стуб породице, води рачуна о
пословима, о бројним надничарима који у њиховој кући раде и о читавом
имању.
Кроз време се мењала улога жене, како су се бориле за своја права и како се
друштво еманциповало. Међутим, много је Симки и међу данашњим женама
јер је она симбол онога што свака жена носи у себи. Снажна је и поносна,
храбра, суочена са много недаћа, али спремна да оствари своје циљеве.
Посвећена дому, одлучна да га сачува и разведри. Често преузима на себе
послове који нису њени и са лакоћом је и газдарица и домаћица. Симка је
стуб куће и врат главе, жена хајдук како је Никола описује, али њена судбина
није ни лака ни лепа. Често је подређена, само зато што је жена и њој се
замера што она и Ђорђе немају дете. И данас, вековима касније, жене
широм света, у модерном друштву, још увек се боре за једнакост, против
предрасуда и патријархата.
Недовољно описивана и тумачена, ова књижевна јунакиња остала је у
сијенци доминантних мушких ликова романа Корени. Лик Симке Катић,
Добрица Ћосић је веома пажљиво и брижљиво градио, моделовао и
приказао из различитих наративних углова и перспектива приповиједања у
најразличитијим животним ситуацијама, међуљудским и породичним
односима.
Жена је која је живјела у селу Прерово пред крај 19. вијека, гдје су још увијек
владали недирнути патријархални односи и норме које су жену стављале у
инфериоран положај како у економском, тако и у социјалном и културном
погледу. Инфериорност и потчињеност жене као и њена маргинализација
најбоље се рефлектују у лику Симке, а могу се, спорадично, уочити и код
других женских ликова романа. Симка је добра, вијерна, морална жена, која
по много чему представља положај жена уопште у српском селу. Преко
Симкиног лика Ћосић оцртава положај жене у родној кући, у породици у коју
се удаје, заједници у коју ступа. Поред потчињености и инфериорности, овај
лик нам отвара и једну другу димензију истанчано оцртане унутрашње драме
и интимне исповијести жене.
О Симки као о маргинализованом бићу можемо говорити у контексту
патријархалне културе у којој је жена увијек била потиснута. У овим
реченицама сажет је положај жене у породици и заједници која је била
наткривена традиционализмом и патријархалном нормом. Жена је увијек
била у другом плану, мужевљевој сијенци, слободна да проговори само онда
када је нешто питају.
Симка потиче из сиротињске надничарске куће. Често би дане проводила без
залогаја хљеба, а ноћи дочекивала наднесена над бунаром. Њен живот прије
удаје био је биједа, робовање, надничарење, страх.
Понашање њеног оца може се тумачити као израз безизлаза несигурног
човјека који поражен сиромаштвом и тешким животом. Туче жену и кћерку,
јер су лијепе, а љепота колико год да је била привлачна, пожељна, у исто
вријеме је била и повод да се сумња у вијерност жене у патријархалној
средини.
Симка је жена која због неугледног и сиромашног поријекла мора да трпи
судбину жене која је удата односно „купљена“ у газдинску кућу.
Симкину несрећу и тешку позицију увеличава и изостанак потомства
(нарочито мушког), јединог начина којим је жена у традиционалној култури
могла учврстити свој положај у породици, пошто је само као мајка могла
била призната од стране укућана и заједнице.
Уметнички књижевни сензибилитет и свест о жени Добрице Ћосића доноси
пред читаоце слику патријархалне жене у Србији краја XIX века и њен
потчињен положај у патријархалној породичној заједници. Ћосићев
приповедачки таленат обликовао је и приказао жену чија се тешка животна
судбина налази између две негативне појаве: пропаст српског друштва и
пропадање старе српске патријархалне породице на крају XIX века. Лик
Симке Катић изграђен је на такав начин да се она од почетка до краја налази
између егзистенцијалне угрожености и душевне нелагоде.
Дубоко укорењена у болну стварност из које не може да побегне, а која је
као зла судбина прогони, Симка Катић временом постаје симбол женског
отпора и побуне против угњетавања и ниподаштавања супруге у оваквим
браковима.