Machine Translated by Google

ТРИДЕСЕТ ОСМИ ТУРНИР ГРАДОВА 11. разред, усмено

коло, 19.03.2017.

Преглед решења

1. Првог дана 2 н школараца су играла пинг-понг „сһоот тһроугһ“: прва два су играла, затим је
по едник играо трећи, по едник овог пара је играо четврти итд., све док није играо последњи школарац
( жре а у пинг-понгу).понга нема). Другог дана, исти школарци су играли куп: прво су се насумично поделили
у парове и играли у паровима, поражени су елиминисани, а по едници су се опет насумично поделили у
парове и играли у паровима итд. Испоставило се да су сетови парова који су играли првог и другог дана
или исти (можда су по едници или различити). Пронађите највећу могућу вредност н. Б. Френкин

Одговор. 3.

Решење. Һајде да направимо следећи график: врһови су играчи, ивице су игре које се играју. Под
претпоставком, овај графикон је исти за о а турнира. Размотрите први турнир и иза ерите оне игре чији
по едници раније нису по едили (на пример, ово је прва игра). Тада одговарајуће ивице формирају
путању, а преостале ивице граниче са овом путањом на једном крају. Конкретно, ако од ацимо све висеће
врһове, онда остаје само наш пут ез екстремниһ врһова.

Сада размотрите исти графикон као график куп турнира. Ако га аците
н 1
висећи врхови, иће приказана графика турнира о 2 по едника прве етапе. Очигледно је то пут само ако
је н 3, иначе ће по едник турнира имати степен најмање 3. Дакле, н 3.

Остаје да дамо пример са н = 3. Нека су учесници нумерисани од 1 до 8, а парови у купу су следећи (први
је гу итник, други је по едник): 1–2, 3–4 , 5–6, 7–8, 2–4, 6 -8, 4-8. онда, када се игра до краја, парови могу
ити овакви (по едник је поново наведен на другом месту): 1–2, 2–4, 3–4, 4–8, 7–8, 8–6, 6–5.

2. Сфера додирује 99 ивица неке конвексне 50-стране пирамиде. Да ли онда нужно додирује 100. ивицу
ове пирамиде?
М. Евдокимов
Одговор. Не.

Решење. Чак ћемо показати да то није тачно ни у једном од два случаја: (а) стота ивица је основна ивица
и( ) стота ивица је очна ивица. (а) Узмите о ичан 51-
угао А1А2 . . . А51 са центром Ц. Нека су ω и Ω његови уписани и описани кругови, респективно.
Размотримо сферу С са центром Ц која сече раван 51-угла дуж кружнице ω и размотримо конус са основом
Ω у који је ова сфера уписана. Нека је О врһ овог конуса. Тада пирамида са 50 страна има ОА1А2 . . . А50 све
очне ивице и 49 ивица основе додирују сферу С, док ивица А1А50 не додирује сферу

за ринутости.

( ) Конструишите многоугао, сферу и конус на исти начин као у тачки (а). Нека се сада праве А1А51 и
А49А50 секу у тачки Б. Тада је пирамида ОА1А2 . . . А49Б је жељени: све његове ивице, осим очне ивице ОБ,
додирују сферу С.

3. За позитивне ројеве к1, . . . , кн доказатинеједнакост:

4 4 4
к1 к2 кн к1 к2 кн 3 кн 2 кн 1 кн + + . . . + + + + к5 к6 к4
+ +...+ .
к2 к3 к1 к1 к2 к3

М. Фадин

1
Machine Translated by Google

Решење. Нека је кн+к = кк. Тада за свако к = 1, 2, . просек који имамо . . , н Кошијевом неједнакошћу о

4 4 4 4
кк + кк+1 + кк+2 + кк+3 кк · кк+1 · кк+2 · кк+3 кк .
4 =4
кк+1 кк+2 кк+3 кк+4 · кк+1 кк+2 кк+3 кк+4 кк+4
Сумирајући свих н до ијених неједначина, до ијамо четвороструку тражену неједнакост.

4. Ћелије на та ли 100 × 100 су о ојене црно- ело у шаһовници. Да ли је могуће пре ојити тачно
2018 различитиһ ћелија ове плоче у супротној оји тако да сваки ред и свака колона садрже исти рој
црниһ ћелија?

И. Цһеканов
Одговор. Не.

Решење 1. Јасно је да се редови на та ли могу на ило који начин преуредити, а и колоне такође.
Һајде да преуредимо све непарне колоне лево, а све непарне редове доле. Као резултат, од оригиналне
та ле до ијате та лу подељену на 4 идентична квадрата - два супротна су ела, а остали црни.

Нека има 50 + к црниһ ћелија у сваком реду и свакој колони након поновног ојења; затим у свакој
колони и у сваком реду, к више елиһ ћелија је префар ано него црниһ. Нека ћелија уде префар ана
у једном од црниһ квадрата. Као што је горе напоменуто, у сваком од елиһ квадрата, а+50к ћелија се
префар ају, а затим (а + 50к) 50к = а ћелије се такође поново оје у другом црном квадрату. То значи
да је укупан рој префар аниһ ћелија 2а + 2(а + 50к) = 4(а + 25к), односно дељив је са 4 и стога не може
ити једнак 2018.

Решење 2. Редове нумеришемо одоздо према горе, а колоне здесна налево, ројевима од 1 до 100
(нека доња лева ћелија уде црна). Тада свака црна ћелија има паран з ир координата, а свака ела
ћелија има непаран з ир.
Узмите у о зир з ир координата свих црних ћелија (пре или после префар ања). Пошто их у сваком
реду има једнак рој, з ир њихових ордината је дељив са 1+ 2+. . .+ 100 = 5050, сходно томе, з ир апсциса
је такође дељив са 5050. Конкретно, овај з ир је ио паран пре и после префар ања, односно променио
се у паран рој.
С друге стране, када смо прво итно црну ћелију пре ојили у елу, наш паритетни з ир се није
променио, али када смо прво итно елу ћелију пре ојили у црну, јесте. То значи да је паран рој
елих ћелија префар ан. Нека су в и ројеви
поново о ојених прво итно елих и прво итно црних ћелија, респективно. Тада је в + = 2018,
ав је дељиво са 4, пошто су и оригинални и резултујући рој црних ћелија дељиви са 4. Дакле, в =
((в + ) + (в ))/ 2 је непаран рој. Контрадикција. 5. Дат је троугао КСБЦ. Разне тачке АХ, АИ

, АМ су такви да је Кс ортоцентар
троугла АҺБЦ, центар уписане кружнице троугла АИБЦ и тачка пресека медијана троугла АМБЦ. Докажите
да ако су АҺАМ и БЦ паралелни, онда је АИ средиште АҺАМ-а. Решење. Нека је М средиште БЦ, а И и З
тачке симетричне на Кс у односу на
праву БЦ и тачку М, респективно. Тада је БЗЦ = БИ Ц = БКСЦ = 180 БАҺЦ, одакле тачке АҺ, Б, Ц, И
и З леже на истој кружници Ω са центром О и полупречником Р. Штавише, пошто су АҺАМ БЦ и АМКС :
КСМ = 2 , до ијамо АҺКС : КСИ = АМКС : 2КСМ = 1, тј. Кс је средина АҺИ .

Е. Бакаев
Нека је Т средина И З. Тада је ОТ ИКС правоугаоник, па је ТКС = ОИ = Р. Из симетрије у односу на БЦ
до ијамо да је ОБ = ОЦ = ТБ = ТЦ = Р. Отуда је Т је центар круга описаног око троугла БКСЦ, односно, по
леми о трозу у, средиште лука БЦ кружнице (АИБЦ).

2
Machine Translated by Google

И АХ С АМ

ККС

О
Икс

М
Б КМ П К Ц

ВИТҺ
Т
И

Нека је К = АХИ БЦ, ИИ пречник кружнице Ω, а П и С средине КМ и АХАМ . Имајте на уму да

је ИЗ = 2КМ = АҺАМ = АҺИ . Дакле, ТКС сече сегменте КМ и АХАМ у њиховим средиштима П и С, а
такође и П = ИИ БЦ. Тада је БП ·ПЦ = ИП ·ПИ = ТП ·ПС (последња једнакост важи з ог симетрије
сегмената ИИ и ТС у односу на управу на БЦ у тачки П). Дакле, Т БСЦ је уписан четвороугао, као
и Т БАИЦ. Пошто АИ и С леже на ТКС, следи да је АИ = С.

Коментар. У последњем кораку можете поступити другачије. Нека је К = АХИ БЦ и С средина

АХАМ-а. Нека су КМ и ККС тачке симетричне на К у односу на М и Кс, респективно. Тада је у
троуглу АИБЦ тачка КМ тангентна тачка ванокружнице са БЦ, а ККС тачка уписане кружнице
дијаметрално супротна од К. Под хомотетијом са центром АИ која трансформише екскруг у
уписану, ове тачке пролазе један у други, што значи да АИ лежи на КМККС . Остаје да приметимо
да КМККС пролази кроз С (пошто ККСК : ККСАХ = ККМ : АХС = 2), па је АИ = КМККС ТКС = С.

6. За које природне ројеве н је тачна следећа тврдња: за произвољни полином на П степена

н са целим коефицијентима, постоје различити природни ројеви а и такви да је П(а) + П( )
дељиво са а + ?
Г. Жуков
Одговор. За све чак н.
н
Решење. Непарни н нису погодни. Заиста, размотримо полином П(к) = к + 1 и дељив је са а+
природни ројеви а, . Пошто је н непарно, а н + н (а , а затим П(а) + П( ) = различити
н+ н ) + 2 није дељиво јер је а + > 2. Остаје
да се докаже да су сва парна н погодна. Размотримо произвољан полином П(к) степена н.
Представљамо га као з ир П(к) = П0(к) + П1(к), при чему су у П0(к) сви мономи парног степена, а
у П1(к) непарног степена. Имајте на уму да је за све позитивне целе ројеве а и з ир П1(а) +
П1( ) дељив са а + . Докажимо да постоје а, такви да је П0(а) + П0( ) дељиво са а + . Имајте
на уму да је степен П0 једнак н.
Размотримо случај када је водећи коефицијент П0(к) позитиван (у случају негативног водећег
коефицијента вршимо даљи доказ за полином П0(к)). Пошто је н > 1, постоји природно м такво
да је П0(м) > 2м. Докажимо да су а = м, = П0(м) м погодне. По из ору м, оне су природне, и
> а. Даље, по модулу а + = П0(м), конгруенције П0(а) = П0(м) 0 (очигледно) и П0( ) = П0(( +а)
а) П0( а) = П0(м) 0 (з ог једнакости полинома П0). Дакле, П0(а)+П0( ) 0 (мод а + ),
како је потре но.

Коментар. У случају парног н, може се извести слично резоновање ез поделе на парне и

непарне компоненте. Пошто је степен полинома П(к)+П( к) н > 1, постоји позитиван цео рој м
такав да је П(м) + П( м) > 2м. Тада су ројеви а = м, = П(м) + П( м) м погодни. Заиста, тада
је > а > 0, и по модулу а + = П(м) + П( м) имамо П(а) + П( ) П(а) + П( а) = П ( м) + П( м)
0.