Predlog - mr Branislav Šarčević
Od zidova se ne živi pa makar
projektovani na MILD principima i
principima zlatnog preseka u sred
Brisela! Osim toga skica nije
projekat. Zapravo problem je što
do sada govorimo samo o
predlozima programskih zadataka
ili u najboljem slučaju predlogu
projektnog zadatka i što su
parametri predimenzionirani i
previše uopšteni.
Jedno je sigurno!
Pojedinac ne može da razradi
ideju ili napravi sam projekat
multidisciplinarnog karaktera. Za
taj posao potrebno je okupiti i
sinhronizovati rad solidnog
multidisciplinarnog tima.
Potrebni su stručnjaci sa
interdisciplinarnim znanjima,
posvećenih zajedničkom cilju, i
koji su skloni da zaigraju timski.
Treba naglasiti da kod
organizovanja eko sela
građevinski projekat naselja radi
se na kraju, nakon izvršenih
analiza, a ne na početku! U
svakom slučaju on treba biti
sastavni deo, a ne osnov ovog
ciljnog projekta, zato što se
naselje eko sela dimenzioniše
prema prirodnim uslovima i
potrebama i nije moguće preneti
šablon sa nekog drugog projekta
pa bio to i MILD HOME projekat u
metropoli.
Kuća se gradi od temelja, a
ne od krova. Temelj sela je
porodica i osnovna delatnost
poljoprivredna proizvodnja!
1 | |||
KONCEPT EKO SELA
ZA ČLANOVE GRUPE ’’INICIJATIVA EKO SELA SRBIJE’’
Pretpostavljam da je i dalje ’’osnovni cilj preporod i revitalizacija
ruralnih sredina Srbije kroz izgradnju, sanaciju ili rekonstrukciju sela u
samoodržive ekološke celine-jedinice.’’ Za realizaciju postavljenog cilja
nije dovoljna samo skica naselja koja je sačinjena za drugu tematsku
oblast kao što je na primer izgradnja Eko zelenog naselja na principima
MILD KUĆA u velikom gradu gde nema niti jedan kvadratni metar
poljoprivrednog zemljišta ili šume.
Generalno o projektu i projektima EKO sela
Već postoje sela koja imaju nekoliko atributa da bi se mogli zvati
eko selom. Uglavnom su više ili manje u funkciji turizma što je pozitivno.
Ali za sada ne postoje eko sela koja bi u pravom smislu bili primer gde se
savremeno i tradicionalno prepliću, gde bi mogli pokazati primere dobre
prakse iz dugih okruženja koji su našli primenu u srpskom selu.
Projekat treba dimenzionisati u finansijskom i organizacionom
pogledu a tek tada angažovati menadžera projekta, koji treba da se bavi
promocijom projekta i obezbeđenjem srestava. Dobre namere nisu garant
uspeha i zato treba razmisliti, ako ne o ciljevima, onda sigurno o
metodama kako želimo da ostvarimo dobre namere.
Da to predstavimo ovako! Imamo lepe cipele (to na primer može da
bude; projekat - skica rađen po principima MILD HOME). E sada
pokušavamo nogu da gurnemo u tu šablon-cipelicu. Nekom će da
odgovrara, a nekom ćete morati odseći po prstić, a nekom malo izvuči
stopalo.....Ne liči na baš dobru ideju, zar ne!
Moramo odabrati lokaciju za to eko selo (naselje + obradiva
zemlja), analizirati klimatske, hidrološke, orografske i pedološke
karakteristike.
Pojedinci se sa pravom pozivaju na dobru praksu permakulture;
zato treba videti sa kojim prirodnim potencijalom raspolaže okolina tog
budućeg eko naselja, zatim izvršiti analizu socijalnog okruženja sa
namerom da domaćim ljudima približite projekat na način koji je njima
jasan itd, itd. U tom pogledu mogu se koristiti iskustva organizovanja
starih srpskih zadruga ili na primer izraelskih kibuca, ili neka druga
iskustva kao što je permakultura. Ali dostupna iskustva treba koristiti
tako da ne robujemo šablonima ma sa koje strane sveta dolazili.
Zašto četvoročlana porodica – zato što ona obezbeđuje barem
prostu reprodukciju stanovništva. Osim toga selu treba radna snaga – zar
ne?! Ponavljam - osnov je porodica i zato treba poći od koncepta koji je
prepoznatljiv i lako primenljiv, a to je porodično imanje izgrađeno na
principima samoodrživosti, autonomnosti, tj multifunkcionalnosti.
Normalno i na principima energetske efikasnosti i ekološke prihvatljivosti,
iliti ako baš želimo i na principima MILD HOM-a koji je u konceptualnom i
konstruktivnom pogledu prihvatljiv.

Potrebno je oko 4 ha a ne 3 ha za
porodicu.
Uzeti u obzir da nisu svi ljudi
vegetarijanci.
Neće proći na selu priča o
kućama od starih guma ili
kućama od slame i zemunicama.
Ja privatno isto kao i mnogi od
vas sanjarim o tome da nešta
tako napravim. Zaista se iskreno
divim i poštujem pojedince koji
žive na takav način, ali to nije
priča koja može suštinski pomoći
revitalizaciji srpskog sela.
Od zgrada mnogo je važnije
međusobno povezivanje takvih
domačinstava u privrednom i
organizacionom smislu pa je zato
važno razmišljati o iskustvima
zadrugara i stare porodične
srpske zadruge.
Raditi na stvaranju uslova da
opstane tržišno orijentisano
domačinstvo, da to domačinstvo
nema atribute potencijalnog
socijalnog slučaja, već naprotiv
da su međusobno povezani na
interesnim osnovama, da koriste
resurse na optimalan način i to u
svoju korist i korist svog
prirodnog okruženja!
EKO naselje NIJE EKO selo.
Ali EKO naselje je SASTAVNI deo
EKO sela!
2 | |||
Predlog - mr Branislav Šarčević
Zašto je neprimenljivo rešenje iz gradske sredine -
bilo i MILD HOME?!
Smatram kao što sam naveo da stambena jedinica mora imati
najmanje 60m2 a ne 20m2 kao u nekim predlozima, jer u tako skučenom
prostoru ne može normalno živeti čak niti dvočlana ili tročlana seoska
porodica. Osim toga na selu su potrebni i prateći objekti (magacini, štala,
radiona, mesto za silažu, nastrešnice itd)
Zato i računica da se eko-naselje a pogotovo eko-selo može
izgraditi za 120.000 evra je nerealna. Za gole zidovi – možda bi bilo para; i
to sa stambenim jedinicama od 20m2!
Međutim potrebno je opremanje kuća, infrastruktura
(prečišćavanje otp.voda, struja, pitka voda, putna mreža, možda
ambulanta, barem jedna škola na dva ili tri takva MILD HOM-a ekonaselja-
sela itd itd). Potrebno je, ako već gradite sve iz početka, investiranje u
objekte zatim ulaganje u alat, polj.mašine, kućne aparate i opremu u kući,
zatim edukaciju, troškove monitoringa, ako hoćete i seoski turizam i
troškove progande, izgradnje pratećih turističkih sadržaja, početni kapital
za život u prvoj godini kada se seje i radi a još nema prinosa i zarade!
Istina je da neko živi i sa 17.000 dinara. Ali valjda treba planirati i
projektovati bolje uslove, a ne da ljudi žive kao socijalni slučajevi u MILD
kutijama od 20m2.
Svakako da kod izrade bilo koje finansijske projekcije treba voditi
računa ne samo o prihodima već i izdacima (troškovi i rashodi, ali obavezo
o investicijama i investicionom održavanju koji su odvojene stavke od
troškova)
Zalažem se za koncept koji ima kao prioritet revitalizaciju srpskog
sela, a ne trošenje vremena na uređenje gradskih naselja, uz dužno
poštovanje i tog posla!
Treba biti oprezan, praktičan i racionalan. Greške mogu
kompromitovati i najbolju ideju! Može se desiti da ’’promenjena
stvarnost’’ za rezultat ima : 250 porodica na rubu egzistencije u
stambenim jednicama od 20m2 u istina novim, ali praznim ’’kućicama’’,
radne brigade za koje se ne zna način finansiranja, strašan teret
neopravdanih investicija, zatim preko 3.000 obmanutih porodica da za
5.000 dinara mogu mesečno dobiti hranu za svoju porodicu!
Moram izraziti povodom toga lični stav; da ideje i ciljevi koji mogu
dovesti do ovakvog rezultata nikad nisu bili imanentni mom eto
nesvesnom biću. Smatram da takva rešenje više nisu indivudualne
zanimacije kao projektovanje eko MILD naselja po konkursnom pozivu!
Ovde se radi o sudbini mnogo ljudi.

U organizacionom pogledu
predlog je da učimo na
jednostavnim primerima dobre
prakse. Dobar primer je grupa
Baštalište koja je jasno definisala
svoje ciljeve i zato što su njihovi
ciljevi izvodljivi sprovode svoje
namere efikasno dajući izuzetno
pozitivan primer. Oni su primer
dobre i osmišljene organizacije.
Stvar ličnog izbora je hoće li neko
raditi projekat koji se promoviše
kao EU EKO-projekat za gradsku
opštinu u metropoli, gde nema
niti jedan kvadratni metar
poljoprivrednog zemljišta! Svi koji
se osećaju voljnim da učestvuju
na takvim konkursima, sasvim
izvesno i za očekivati je da
dobrovoljno i besplatno daju
dobre ideje i svoja autorska prava
za konkursna obećanja.
Ponavljam već poznato: put do
pakla vodi preko dobrih namera!
Da ne zaboravim; niko ne može
da me ‘’prosvetli’’ kako u 20m2
treba da stanovnici MILD kuće
strpaju i turiste zbog razvoja
seoskog turizma ili da se u tim
sobicama bave zanatstvom.
Razmenjujte ideje, ali ne trošite
ideje na zaludne i megalomanske
projekte!
Istina – treba se probuditi. Ali
prvo skočiti, pa onda reći ’’hop’’!
Menadžer mora imati jasno
postavljen zadatak (konkretan
projekat), mora imati dobar tim i
funcionalnu organizaciju.
3 | |||
Predlog - mr Branislav Šarčević
PREDLOG
Fokusirajmo se na jedno eko naselje ili možda na izgradnju
objekata i organizovanju dve do tri porodice u okviru zadruga tj
segmenta eko naselja, ali na osnovu jasnih, merljivih i u vremenu i
prostoru determinisanih ciljeva. Kada zaživi taj pilot projekat, lako
će se taj primer dobre prakse koristiti u budućnosti.
Ozbiljno treba razmišljati o tome da se koriste resursi na
postojećim seoskim imanjima, umesto gradnje potpuno novog
naselja. Takođe razmišljati i o faznosti izvođenja.
Istina – treba se probuditi!
Krenimo od jednostavnog ka složenijem. Učimo na
jednostavnim i dobrim primerima. Skoncentrišimo se na jedno eko
naselje ili možda na izgradnju segmenata eko sela i organizovanju
dve do tri porodice u okviru eko doma ili zadruga. Pa kada zaživi taj
pilot projekat, lako će se taj primer dobre prakse koristiti u
budućnosti.
Dragana Basa je dala dobar predlog. Uključite ljude kao što je
arhitektica Ksenija Bunjak, (ali i agronome, pejz.arhitekte,
ekonomiste, inž.šumarstva, urbaniste), oformite multidisciplinarni
tim, dogovorite pod kojim uslovima taj tim radi, počnite da tražite i
nađite potencijalnu lokaciju ili lokacije za pojedine module ili za
celovito rešenje eko sela, tj potencijalna seoska imanja, uradite
potrebne analize, proverite šta je dozvoljeno i planirano da se radi i
gradi na toj lokaciji (urbanističke dozvole; ta vrsta papirologije niti
je jeftina, niti je jednostavno da se obezbedi) definišite ostale
konkretne programske zadatke, uradite zajedno sa stručnim timom
idejni projekat (na fejsu otvorite tematske specijalističke grupe za
pojedine oblasti), pa onda pozivajte ljude, ako baš morate, u ’’radne
brigade’’ i slično.
Siguran sam da ako jak stručni tim napravi dobar integralni
projekat za konkretnu lokaciju, uz pomoć znanja i veštine svih
članova ove grupe tj EKO INICIJATIVE, neće biti potrebno formirati
’’radne brigade’’ i mogu se naći investitori koji bi uložili i više od
1.000.000 evra u realizaciju tog pilot projekta, kao što su uostalom
to činili mnogi u Srbiji, Bosni, Sloveniji i Hrvatskoj.