MEDICINSKA ŠKOLA “DR MILENKO HADžIĆ”, NIŠ

VITAMIN A

SEMINARSKI RAD IZ FARMACEUTSKE HEMIJE

MENTOR UČENICI
Prof. Aleksandra Stevanović Alen Petrović
Marko Aranđelović

Niš, mart 2016.

SADRŽAJ

1. UVOD..............................................................................................3

2. STRUKTURA I SVOJSTVA........................................................4

3. METABOLIZAM..........................................................................6

4. RASPROSTRANJENOST............................................................7

5. BIOHEMIJA I ULOGA................................................................8

6. HIPOVITAMINOZA..................................................................11

7. HIPERVITAMINOZA................................................................12

8. PREPORUČENA DNEVNA KOLIČINA.................................13

9. VITAMIN A U TERAPIJI..........................................................14

REFERENCE....................................................................................16

2
 1. UVOD

Najraniji tragovi u otkriću i identifikaciji vitamina A datiraju iz 1819. godine, kada je

fiziolog po imenu François Magendie (slika 1) utvrdio da kod neuhranjenih pasa postoji
tendencija za pojavu ulcera rožnjače i povećana smrtnost.
1912. godine, engleski biohemičar Frederick Gowland Hopkins (slika 2) je pronašao
nepoznate sastojke prisutne u mleku koji nisu masti, proteini ni ugljeni hidrati, ali su
neophodni za rast pacova. Kasnije (1929.godine) Hopkins je dobio Nobelovu nagradu za ovo
otkriće.
Elmer McCollum (slika 3)sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu i Lafayette Mendel
(slika 4) i Thomas Burr Osborne (slika 5) sa Univerziteta Jejl otkrili su 1917.godine jedan
od ovih sastojaka dok su radili na ispitivanju uloge masti u ishrani. 1918. godine ovi
“pomoćni sastojci” opisani su kao liposolubilni, a 1920. godine nazvani su vitamin A.
Švajcarski hemičar Paul Karrer (slika 6) je 1931. godine opisao hemijsku strukuru
vitamina A. Dvojica Holanđana su 1947. godine prvi put sintetski dobila ovaj vitamin.

François Magendie (slika 1) Frederick Gowland Hopkins (slika 2) Elmer McCollum (slika3)

3
 Lafayette Mendel (slika 4) Thomas Burr Osborne (slika 5) Paul Karrer (slika 6)

2. STRUKTURA I SVOJSTVA

Grupu vitamina A čini nekoliko vitamina veoma slične hemijske strukture od kojih su
glavni vitamin Aı (retinol) i vitamin A2 (3-dehidroretinol). Svi oni u osnovi imaju β-jononski
prsten, povezan s bočnim lancem sa dva ostatka izoprena i alkoholnom grupom. Vitamin A1
(akseroftol, retinol) C20H30O je nezasićen primarni alkohol terpenoidne structure i po broju C
atoma pripada diterpenima. Poseduje dvostruku vezu između petog i šestog C-atoma. Retinol
u bočnom nizu sadrži četiri dvostruke veze, te može da postoji 8 geometrijskih izomera.
Fiziološki je najaktivniji trans izomer vitamina A. Vitamin A2 (3-dehidroretinol) za razliku od
prvog ima dodatnu dvostruku vezu između trećeg i četvrtog C atoma. Po fiziološkoj
aktivnosti on je manje značajan od vitamina A1.
Vitamin A nastaje iz karotena koji sintetizuju biljke. Čovečiji organizam može iz
karotena da gradi vitamin A, pa zato karotene mora unositi hranom. Karotenoidi predstavljaju
grupu pigmenata koji se sintetizuju u biljnim i bakterijskim organizmima.
Identifikovano je oko 600 karotenoida, od kojih samo pedesetak poseduju svojstva
provitamina A, a svega 5 do 6 karotenoida, koji se unose hranom, mogu se prevesti u vitamin
A u organizmu čoveka. Najzastupljeniji karotenoid u hrani predstavlja β-karoten, koji
poseduje dvostruko veću aktivnost provitamina A u odnosu na druge karotenoide.
Karoteni su jedinjenja, koja sadrže dva jononska prstena (A i B) spojena lancem od 18
C-atoma. Razlikuju se po B prstenu, koji može biti α, β ili γ-jonon, pa zbog toga razlikujemo
α, β i γ-karoten. A prsten je u svim karotenima β-jonon. Iz unetih provitamina (karotena),
vitamin A nastaje u najvećoj meri u intestinalnoj mukozi i jetri pod dejstvom enzima
karotinaze i u prisustvu molekularnog kiseonika. Iz β-karotena nastaju dva molekula vitamina
A u vidu retinala, a iz α-karotena i γ-karotena se dobija samo po jedan molekul retinala.

4
 Formule vitamina A1 i A2

Formule α, β i γ karotena

Vitamini grupe A su kristalne supstance bledožute boje igličastog oblika. Nerastvorljivi

su u vodi, a rastvorljivi u organskim rastvaračima. Termostabilni su pri zagrevanju do 120–
130°C. Karoten i retinol se u zanačajnoj meri razlažu pod uticajem toplote, svetlosti, vazduha,
neutralne ili bazne sredine. Veoma je važna pravilna toplotna obrada hranljivih masti. Pri
kuvanju ili konzervisanju namirnica, kao i u odsustvu kiseonika, karoteni se izomerizuju,
zbog čega se smanjuje njihova vitaminska aktivnost, a pri jačem zagrevanju dolazi do cepanja
molekula. Njihovo pregrevanje dovodi do obrazovanja peroksida i epoksida, koji uništavaju
vitamin A i pored toga imaju toksičan uticaj na organizam čak i do ispoljavanja kancerogenog
efekta.

5
 3. METABOLIZAM

Vitamin A unosi se hranom u obliku estara i u tankom crevu hidrolizuje dejstvom pankreasne
i crevne retinol-estar-hidroksilaze. Za njegovu resorpciju potrebno je prisustvo žuči.
Oslobođeni retinol apsorbuje se u ćelije crevne mukoze, gde se ponovo esterifikuje s masnim
kiselinama, uglavnom palmitinskom. Veže se na hilomikrone i limfom dospeva u jetru. Iz
jetre prelazi u cirkulaciju vezan za lipoproteine. Iz retinil-estara u jetri se oslobađa retinol,
odakle se mobiliše u krv vezan za retinol vezujući protein (RVP). U ciljne ćelije retinol ulazi
oslobođen iz RVP i vezuje se za specifične proteine na površini ćelije. Deo retinola u jetri se
ponovo esterifikuje i u vidu retinil-estara se deponuje, a deo oksidiše u retinolnu kiselinu koja
se može ekskretovati putem žuči u vidu glukuronida. U krvi se vitamin A nalazi kao slobodan
retinol, jer krv sadrži jednu esterazu koja hidrolizuje retinol estre. Od karotenoida u serumu
ima najviše β-karotena, likopena i ksantofila, koji se nalaze u lipoproteinskim frakcijama. U
jetri se nakuplja do 90% ukupne količine vitamina A. Vitaminom su bogati mitohondrijska,
mikrozomna i ćelijska frakcija bubrega, pluća, žlezde unutrašnje sekrecije, mlečna žlezda,
koža, a naročito mrežnjača oka. U organizmu terminalna alkoholna grupa retinola može biti
oksidisana u aldehidnu pri čemu nastaje retinal ili u karboksilnu grupu, pri čemu nastaje
retinolna kiselina. Derivati vitamina A i njegovi prirodni i sintetski izomeri označavaju se kao
retinoidi. U organizmu vitamin A i njegovi derivati postoje sve trans konfiguracije izuzev
retine gde se nalazi 11-cis-retinol i 11-cis-retinal.

6
 4. RASPROSTRANJENOST

U životnjskim namirnicama nalaze se oblici vitamina A, dok se u namirnicama biljnog

porekla vitamin A nalazi kao provitamin.
Namirnice bogate vitaminom A su riba, jaja (žumance), buter, džigerica, punomasni
mlečni proizvodi. Voće i povrće žute, narandžaste i crvene boje, kao i tamno zeleno lisnato
povrće, sadrže velike količine beta-karotena i mnogo drugih karotenoida koje organizam
prevodi u vitamin A kada je to potrebno. Najbogatije vitaminom A je riblje ulje, a koje pored
vitamina A sadrži i vitamin D, jod, brom, arsen i fosfor;
Preporuka je da se 2/3 unosi kao vitamin A, a 1/3 kao beta karoten. Konzumiranjem
voća i povrća bogatog karotenoidima, kao što su kajsije, breskve, dinje kantalupe, zeleno
lisnato povrće, paradajz, crvena paprika, tikva, lubenica, šargarepa ne možete se predozirati
vitaminom, jer organizam prevodi neke karotenoide u vitamin A samo u količinama koje su
mu potrebne.
Unos prevelike količine vitamina A preko ishrane je skoro nemoguć, osim ako se ne
jede mnogo džigerice ili masne ribe.

(slika 7) (slika 8)

7
 5. BIOHEMIJA I ULOGA

Vitamin A je alkohol visoke molekularne težine, koji se deponuje u: jetri (95%),

bubrezima, plućima i mastima. Najvećim delom nastaje konverzijom beta-karotena, iz hrane,
a što se odvija u jetri. Iz jednog molekula beta- karotena nastaju dva molekula vitamina A.
Kroz krv se transportuje vezan za specifični protein;
Od unete količine karoteni se resorbuju u jednoj trećini, a vitamin A sto posto (u
prisustvu neutralnih masti i žuči). Ukupno iskorišćenje beta- karotena iznosi jednu šestinu
iskorišćenja retinola. Estri retinola pre resorpcije hidroliziraju se u crevima.
Iz potkožnog tkiva retinol se vrlo sporo resorbuje (dugo ostaje otopljen u ulju na mestu
injekcije);
Količina i brzina stvaranja mukopolisaharida direktno je proporcionalna nivou prisutnog
vitamina A. Odnosno, brzina stvaranja mukopolisaharida je smanjena ukoliko nedostaje
vitamin A, a vraća se na normalu kada se da vitamin A. Neophodan je za stvaranje naročito
kiselih mukopolisaharida, sulfocerebrozida, heparina i taurina. Učestvuje u regulaciji sinteze
belančevina.
U eksperimentu na životinjama pokazano je da usled nedostatka vitamina A prvo oboli
skelet. Mozak i kičmena moždina potome stradaju kada pokušavaju da rastu u očvrslim
koštanim granicama. Rast je prvo usporen, zatim se zaustavlja i na kraju nastupa smrt;
Vitamin A učestvuje u reakcijama koje deluju na stabilnost ćelijske membrane i membrana
ćelijskih organela (lizozoma i mitohondrija), tj. učestvuje u očuvanju strukturalnog integriteta
i normalne propustljivosti ćelijske membrane;
Neophodan je za normalnu funkciju i građu svih epitelnih ćelija, u borbi protiv
infektivnih bolesti, za normalnu funkciju žlezda (tiroidne i polnih žlezda naročito), organa za
varenje i jetre;
Vitamin A1- aldehid neophodan je za funkciju rodopsina (proteina), vidnog purpura u
štapićima retine (za vid u sumraku). Prilikom trošenja vitamin A 1- aldehid prelazi u vitamin
A2- alkohol. Tada enzim retinen reduktaza (veoma sličan alkoholnoj dehidrogenazi iz jetre)
ponovo prevodi alkoholni oblik vitamina A u aldehidni oblik, koji je i funkcionalni oblik
vitamina A1;

8
 Vitamin A je neophodan za zarastanje rana (beta-karoten i retinol acetat, ali ne i
retinolna kiselina): povećava otpornost rane na istezanje (cepanje) za 35-70%. Delovanjem na
stvaranje kolagena ubrzava zatvaranje rane i pomaže u borbi protiv infekcije;
– deluje kao antioksidans u izvesnim situacijama (npr. infekcija);
– snižava nivo holesterola u krvi kod aterosklerotičnih pacijenata, a ne utiče na pacijente sa
normalnim nivoom holesterola;
– vitamin A1 koncentriše se u jetri i polnim žlezdama;
– kod manjka vitamina A (ali i: B5 i C) nastupaju poremećaji u funkciji nadbubrežne žlezde;
– prilikom stresa nadbubrežna žlezda se širi, a timus se skuplja. Vitamin A sprečava širenje, a
eventualno i krvarenje u nadbubrežnoj žlezdi. Sprečava grčenje timusa. Sprečava ishemičnu
reakciju u gastrointestinalnom traktu nastalu usled stresa. Sprečava i širenje krvnih sudova u
mišićima (do kojeg dolazi usled pripreme organizma za borbu ili bekstvo);
– ubrzava morfogenezu (diferencijaciju ćelija). U intrauterinom razvoju počev od blastule pa
nadalje. Aktivin A i B (TFG-beta) su faktori rastenja koji deluju na Spermann-ov centar.
Ubrzavaju diferencijaciju i morfogenezu, tj. bez njih su diferencijacija i morfogeneza
nemogući. Ovi faktori su verovatno isto što i Spermann-ov faktor rasta. Vitamin A ima isti
efekat i spada u grupu promotora rasta. Esencijalan je u toku trudnoće i laktacije.Ubrzava
diferencijaciju ćelija uopšte i u odraslom organizmu;
– neophodan je za razvitak jajnika, kostiju i zuba;
– nivo vitamina A u telu zavisi od cinka, na taj način što cink doprinosi boljoj mobilizaciji
vitamina A iz jetre;
– vitamin A je neophodan za iskorištavanje gvožđa prisutnog u telu;
– vitamin A štiti vitamin C od oksidisanja. Manjak vitamina A može dovesti do gubljenja
vitamina C;
– vitamin E pomaže apsorpciju, transport, deponovanje i korištenje vitamina A;
– polunezasićene masne kiseline sa karotenom, ukoliko nisu prisutni antioksidansi, deluju
protiv vitamina A;
– vitamin A vrši detoksikaciju izvesnih supstanci. Naročito je efikasan u detoksikaciji mozga
od teških metala;
– štiti od gama zračenja u dozama deset puta većim od propisanih. Pri tome do oporavka
dolazi za nekoliko nedelja;
– alkil hemikalije (npr. ciklofosfamid) koje se primenjuju u hemioterapiji karcinoma mnogo
se bolje podnose uz vitamin A;

9
– predstavlja ključni faktor u antikancerogenoj odbrani jer pojačava aktivnost timusa čija
funkcija progresivno slabi razvojem kancerogenog tkiva, ubrzava oporavak funkcije timusa
kada se tumor operativno odstrani. Pojačava proizvodnju: antitela naročito IgA, interferona i
lizozima. Mobiliše leukocite i stimuliše fagocitozu. Povećava propustljivost membrane
lizozoma limfocita.
Vitamin A i njegovi analozi koriste se u prevenciji ili usporavanju razvoja kancera u
više sistema gde se isti izazivaju hemijskim karcinogenima (bronh, mokraćna bešika).
Utvrđeno je da je unos karotena u obrnutoj srazmeri sa oboljevanjem od karcinoma pluća;
Pigmenti karotenoidi spadaju u grupu izoprenoida ili poliizoprenskih materija. Izopren je
osnovna jedinica njihove građe. Životinje ih ne mogu sintetisati, a sintetišu ih: biljke, alge,
gljive i bakterije. Ima ih dve grupe: a) ugljikovodonici: alfa-, beta- i gama- karoten;
b)kiseonički derivati: ksantofili. Kiseonik može da bude u obliku hidroksilne grupe (lutein),
keto grupe (ehinenon), epoksi grupe (violaksantin, flavoksantin) ili metoksilne grupe
(spiriloksantin).
Pojedini karotenoidi razlikuju se međusobno prema apsorpciji svetlosti, koja zavisi od
broja konjugovanih dvostrukih veza i cis- trans konfiguracije oko tih veza. Apsorbuju
prvenstveno zelenu i plavu svetlost (400 – 550 nm).
Ksantofili i karoteni osetljivi su na oksidaciju (veliki broj dvostrikih veza), ali su
karoteni nešto stabilniji. Jako su osetljivi na kiseline, ali ne i na alkalije;
Antibiotike širokog spektra ne treba uzimati sa visokim dozama vitamina A. Takođe ni
isotretinoin (lek protiv akni) ne treba uzimati sa vitaminom A;
Apsorpciju vitamina A pomažu: vitamini C, D, E, F, B-kompleks, cink, kalcijum, holin i
neomycin (povećava i apsorpciju karotena), a apsorpciju odmažu: kafa, alkohol, ekscesivni
unos gvožđa, mineralna ulja,  manjak vitamina D, antacidi i cholestyramin (smanjuje i
apsorpciju karotena). Samo apsorpciju karotena još smanjuju: colchicin i clofibrat. Moć
apsorpcije je smanjena kod male dece i starijih osoba;
Kao sastojci masti i krema i oralnih preparata vitamin A i retinoidi su uobicajeni recept
kod tretmana za akne i druga kozna oboljenja, ukljucujuci i zatezanje bora. Oralni vitamin A
se takodje koristi kao tretman za boginje i suvocu oka kod ljudi sa niskim nivoima vitamin A.

10
 6. HIPOVITAMINOZA

Kao jedna od glavnih funkcija ovog vitamin u organizmu spominje se produkcija vidnog
pigmenta- rodopsina. Uloga rodopsina je održavanje vida i prilagođavanje oka na sumrak i
mrak. Zato se deficit vitamin najčešće ogleda u promenama na očima. Najranija subjektivna
tegoba bolesnika sa hipovitaminozom vitamina A jeste slabljenje vida u sumrak, i baš zbog
toga se ovakav deficit naziva i “kokošje slepilo”. Drugi simptom nedostatka povezan sa očima
jeste kseroza, bolest u kojoj očne jabučice gube vlažnost i postaju suve i upaljene, a oštrina
vida je smanjena.
Kod manjka vitamina A (kao i: jonizujućeg zračenja, hipoksije, zamrzavanja i odmrzavanja)
dolazi do izlaska lizozomskih litičkih enzima u interćelijski prostor, koji onda oštećuju tkivo.
– kod manjka vitamina A kod žena je prisutno obilno ili produženo menstrualno krvavljenje, a
u muškaraca sterilitet usled degeneracije i gubitka semenih ćelija. Kod oba pola dolazi do
poremećaja u seksualnoj sferi života.
Poremećaj menstrualnog krvavljenja posle kontraceptivnih pilula takođe je izazvan manjkom
vitamina A. Kontraceptivne pilule mobilišu vitamin A iz jetre, tako da u toku pijenja pilula
raste koncentracija vitamina A u krvi. Po prestanku uzimanja pilula nastupa obilno ili
poremećeno menstrualno krvarenje, zbog manjka vitamina A;
– postoji korelacija između ženskih polnih hormona i koncentracije vitamina A koja se
ciklično menja u toku menstrualnog ciklusa;
– kod manjka vitamina A epitel srednjeg uva postaje suv i podložan infekciji. Ušni puž sadrži
deset puta veće koncentracije ovog vitamina, nego što se nalaze na bilo kome drugom mestu u
organizmu. Ćelije za prijem vibracija su zavisne u svojoj funkciji od vitamina A;
11
– u plućima kod manjka vitamina A: epitelne ćelije degenerišu, treplje su oštećene, a negde i
uništene, alveolarne ćelije su otvrdle (metaplazirale) i ne funkcionišu pravilno. Nastaje
displazija, koja predstavlja neposrednu stepenicu do karcinoma. Iste promene nastaju i u
sluznim ćelijama, usled čega dolazi do zapušenosti u sluznim žlezdama. Sve te promene
predisponiraju: recidivantnim infekcijama, hroničnom bronhitisu, emfizemu i razvoju
karcinoma. Ukoliko se da vitamin A epitelne ćelije se brzo regenerišu;
Drugi znaci deficita vitamin A mogu se manifestvovati kao: gruba, suva I naglo ostarela koza,
gubitak cula mirisa I gubitak apetita, cest umor, mrlje na kozi, cmicak na ocima, dijareja,
gubitak sjaja kose, stvaranje peruti, lomljivost noktiju itd.

7. HIPERVITAMINOZA

Bitno je imati u vidu da, i pored velikog značaja koji vitamin A ima za organizam, njegovo
prekomerno unošenje može izazvati ozbiljne probleme koji se manifestuju poremećajima na
koži, kostima, zglobovima i u probavi.
Naročito je bitno da se sa prekomernim unosom ne pretera za vreme trudnoće jer može doći
do oštećenja ploda.
Simptomi povećane količine vitamina A (hipervitaminoza) su:
 ljuštenje kože (suva koža i sluzokoža),
 lomljivost kostiju,
 umor i nesanica,
 mučnina i povraćanje,
 anoreksija,
 razdražljivost i promenjeno mentalno stanje,
 zamagljeni vid,
 gubitak kose,
 bol i slabost u mišićima i predelu stomaka,
 edemi (akumulacija tečnosti ispod kože),
 žućkasta boja kože zbog višta β-karotena koji se ne može pretvoriti u vitamin A.
Do povišenih količina vitamina A u organizmu, najčešće dolazi kod dece zbog
samoinicijativne terapije od strane roditelja i kod odraslih posle dugog lečenja kožnih bolesti
(akne, psorijaze).

12
Dugotrajno konzumiranje vitamina A u količinama većim od preporučenih može dovesti do
osteoporoze i preloma kuka. Vitamin A u povećanim količinama povećava krtost kostiju.
Prema najnovijim istraživanjima, povišeni nivo vitamina A poništava pozitivno dejstvo
vitamina D i K na kosti.
Toksične posledice prekomernog konzumiranja vitamina A posebno pogađaju fetus koji se
razvija. Fetus je naročito podložan štetnom dejstvu vitamina A u periodu stvaranja organa
(organogeneza). Ova štetna dejstva potiču samo od vitamina A koji je tzv. retinoidne forme
(poput vitamina A iz džigerice). Karetonoidne forme ovog vitamina (kakva se nalazi u
šargarepi) ne izazivaju ovakve simptome, osim ako se kombinuju sa dodacima u ishrani (tzv.
suplementi) i u slučaju hroničnog alkoholizma. Naravno, uvek treba voditi računa da ukupan
dnevni unos vitamina A u organizam, ne premaši preporučene dnevne količine.
Obilno unošenje β-karotena (beta-karotena koga ima u šargarepi) kod nekih vrsta dijeta može
dovesti do karotenodermije, tj. obojenosti kože narandžasto-žuto bojom.
Dokazano je i da terapeutske doze vitamina A, koje se primaju zbog lečenja akni, remete
aktivnost nervnih ćelija.
Toksičnost visokih nivoa vitamina A u organizmu i veoma uzak optimalan opseg vrednosti za
nivo vitamina A u kojima on ima delotvorno dejstvo na čoveka, su glavni razlozi zbog kojih
se ne proizvode preparati bazirani na vitaminu A.

8. PREPORUČENA DNEVNA KOLIČINA

Uzrast Preporučena dnevna Gornja granica

količina (mikrogram po (mikrogram po danu -
danu - μg/dan) μg/dan)
Odojčad
0-6 meseci 400 600
7-12 meseci 500 600
Deca
1-3 godina 300 600
4-8 godina 400 900
Muškarci
9-13 godina 600 1700
14-18 godina 900 2800
19-preko 70 godina 900 3000

13
Žene
9-13 godina 600 1700
14-18 godina 700 2800
19-preko 70 godina 700 3000
Trudnoća
manje od 19 godina 750 2800
19-preko 50 godina 770 3000

Dojenje
manje od 19 godina 1200 2800
19-preko 50 godina 1300 3000

9. VITAMIN A U TERAPIJI

 kokošije slepilo (loša adaptacija na mrak): dnevna doza 10.000 I.u. vitamina A, a
ukoliko ne deluje daje se i cink u dozi od 90 mg/d;
 keratomalacija;
 kod primarnog glaukoma (ograničeno vidno polje, slepe mrlje, bol u očima), vitamin
A zaustavlja napredovanje glaukoma;
 slepilo se u slučaju retinitis pigmentosa (u sklopu Bassen-Korncweig-ovog sindroma)
može sprečiti uzimanjem velikih količina vitamina A i vitamina E;
 nepopravljiva anemija sa dosta gvožđa: vitamin A ili B6;
 ateroskleroza (vitamin E pojačava antisklerotično dejstvo retinola);
 kod promijelocitne leukemije: vitamin A (retinoična kiselina u trans, a ne cis formi;
vrsta kiseline vitamina A, čije su visoke doze znatno toksičnije od visokih doza
običnog vitamina A), ubrzava diferencijaciju leukemičnih ćelija.
 Koristi se (retinoična kis.) i za smanjivanje mase tumora.
 Uz beta-karoten tumori rastu sporije;
 gama zračenje;
 za glatku kožu i zdravu kosu;
 koristi se u terapiji psoriaze;
14
 Morbus Darier (dyskeratosis follicularis): vitamin A 15.000 I.u./d + vitamin E 1.200 –
1.600 I.u./d približno 12 meseci. Terapija je ista i kod keratosis follicularis;
 ciste kože: vitamin A 40.000 – 50.000 I.u./d plus 1 injekcija vitamina A jednom
nedeljno. Do izlečenja dolazi za oko 8 meseci;
 potpomaže uklanjanje staračkih pega;
 akne, impetigo i čirevi- i lokalno primenjen pomaže lečenju;
 ciste dojke;
 hipertireoza (pomaže lečenje);
 protiv stresa;
 nefrolitijaza;
 protiv kijavice, bola i alergije;
 za održavanje vlažnosti i povećanje otpornosti sluzokoža: usta, digestivnog trakta (npr.
Crohn – ove bolesti), disajnih puteva, urinarnog trakta;
 emfizem (pomaže lečenje);
 za zarastanje rana, naročito inficiranih (beta-karoten i retinol acetat);
 obilno ili produženo menstrualno krvavljenje, naročito posle kontraceptivnih pilula.
Terapija: samo vitamin A ili A + E ili A + cink ili A + E + cink ili A + E + F + cink;
 sterilitet kod muškaraca. Jako smanjen broj ili potpuni gubitak spermatozoida.
Terapija: samo vitamin A ili A + E ili A + cink ili A + E + cink ili A + E + F + cink;
 neophodan je za normalnu funkciju srednjeg uva. Kod manjka vitamina A nastupa
hronična upala srednjeg uva, a kod još većeg manjka nastaje holesteatom
(cholesteatoma);
 kod gubitka čula mirisa ili čula ukusa
 Vitamin A pokazao je direktno obrnuti proporcionalni odnos sa stopama smrtnosti od:
infarkta miokarda, visokog krvnog pritiska, šloga i stomačnog čira.

15
REFERENCE

1. Ross AC. Vitamin A and retinoids. In: Shils M, ed. Nutrition in Health and Disease. 9th ed.
Baltimore: Williams & Wilkins; 1999: 305–327.
 
2. Semba RD. The role of vitamin A and related retinoids in immune function. Nutr Rev. 1998; 56(1
Pt 2): 38–48.
 
3. Semba RD. Impact of vitamin A on immunity and infection in developing countries. In: Bendich A,
Decklebaum RJ, eds. Preventive Nutrition: The Comprehensive Guide for Health Professionals. 2nd
ed. Totowa: Humana Press Inc; 2001; 329–346.
 
4. McCullough, F. et al. The effect of vitamin A on epithelial integrity. Proceedings of the Nutrition
Society. 1999; 58: 289–293.

16
 
5. Solomons NW. Vitamin A and carotenoids. In: Bowman BA, Russell RM, eds. Present Knowledge
in Nutrition. 8th ed. Washington D.C.: ILSI Press; 2001:127–145.
 
6.  Lynch SR. Interaction of iron with other nutrients. Nutr Rev. 1997; 55(4):102–110.
 
7. Groff JL. Advanced Nutrition and Human Metabolism. 2nd ed. St Paul: West Publishing; 1995.
 
8. Suharno D, West CE, Muhilal, Karyadi D, Hautvast JG. Supplementation with vitamin A and iron
for nutritional anaemia in pregnant women in West Java, Indonesia. Lancet. 1993; 342(8883):1325–
1328.
 
9. Comstock GW, Helzlsouer KJ. Preventive nutrition and lung cancer. In: Bendich A, Decklebaum
RJ, eds. Preventive Nutrition: The Comprehensive Guide for Health Professionals. 2nd ed. Totowa:
Humana Press Inc; 2001: 97–129.
 
10. Omenn GS, Goodman GE, Thornquist MD, et al. Effects of a combination of beta carotene and
vitamin A on lung cancer and cardiovascular disease. N Engl J Med. 1996; 334(18):1150–1155.
 
11. Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, et al. Mortality in Randomized Trials of Antioxidant
Supplements for Primary and Secondary Prevention - A Systematic Review and Meta-analysis. JAMA
2007; 297:842–857.
 
12. Bohlke K, Spiegelman D, Trichopoulou A, Katsouyanni K, Trichopoulos D. Vitamins A, C and E
and the risk of breast cancer: results from a case-control study in Greece. Br J Cancer. 1999; 79(1):23–
29.
 
13. Franceschi S. Micronutrients and breast cancer. Eur J Cancer Prev. 1997; 6(6):535–539.
 
14. Longnecker MP, Newcomb PA, Mittendorf R, Greenberg ER, Willett WC. Intake of carrots,
spinach, and supplements containing vitamin A in relation to risk of breast cancer. Cancer Epidemiol
Biomarkers Prev. 1997; 6(11):887–892.
 
15. Michels KB, Holmberg L, Bergkvist L, Ljung H, Bruce A, Wolk A. Dietary antioxidant vitamins,
retinol, and breast cancer incidence in a cohort of Swedish women. Int J Cancer. 2001; 91(4):563–567.
 
16. Zhang S, Hunter DJ, Forman MR, et al. Dietary carotenoids and vitamins A, C, and E and risk of
breast cancer. J Natl Cancer Inst. 1999; 91(6):547–556.
17
 
17. Ching S, Ingram D, Hahnel R, Beilby J, Rossi E. Serum levels of micronutrients, antioxidants and
total antioxidant status predict risk of breast cancer in a case control study. J Nutr. 2002; 132(2):303–
306.
 
18. Hulten K, Van Kappel AL, Winkvist A, et al. Carotenoids, alpha-tocopherols, and retinol in
plasma and breast cancer risk in northern Sweden. Cancer Causes Control. 2001; 12(6):529–537.
 
19. Dorgan JF, Sowell A, Swanson CA, et al. Relationships of serum carotenoids, retinol, alpha-
tocopherol, and selenium with breast cancer risk: results from a prospective study in Columbia,
Missouri (United States). Cancer Causes Control. 1998; 9(1):89–97.
 
20. van Soest S, Westerveld A, de Jong PT, Bleeker-Wagemakers EM, Bergen AA. Retinitis
pigmentosa: defined from a molecular point of view. Surv Ophthalmol. 1999; 43(4):321–334.
 
21. Berson EL, Rosner B, Sandberg MA, et al. A randomized trial of vitamin A and vitamin E
supplementation for retinitis pigmentosa. Arch Ophthalmol. 1993; 111(6):761–772.
 
22. Reports of the Scientific Committee for Food (31st Series), Nutrient and Energy Intakes for the
European Community. 1993.
 
23. Deutsche Gesellschaft für Ernährung e.V.; Österreichische Gesellschaft für Ernährung;
Schweizerische Gesellschaft für Ernährung; Schweizerische Vereinigung für Ernährung (2001)
Referenzwerte für die Nährstoffzufuhr. Umschau/Braus, Frankfurt am Main, 1. Aufl.
 
24. Food and Nutrition Board, Institute of Medicine. Vitamin A. Dietary Reference Intakes for
Vitamin A, Vitamin K, Arsenic, Boron, Chromium, Copper, Iodine, Iron, Manganese, Molybdenum,
Nickel, Silicon, Vanadium, and Zinc. Washington D.C.: National Academy Press; 2001:65–126.
 
25. Adolf T et al. (1995) Ergebnisse der Nationalen Verzehrsstudie (1985-1988) über die
Lebensmittel- und Nährstoffaufnahme in der Bundesrepublik Deutschland. In: VERA-Schriftenreihe,
Band XI. W Kübler, HJ Anders, W Heeschen (Hrsg.) Wissenschaftlicher Fachverlag Dr. Fleck,
Niederkleen.
 
26. Gezondheidsraad, Enkele belangrijke ontwikkelingen in de voedselconsumptie (2002).
 
27. UK Office for National Statistics, The National Diet & Nutrition Survey (NDNS): adults aged 19
to 64 years (2003).
18
 
28. Irish Universities Nutrition Alliance (IUNA), The North-South Ireland Food Consumption Survey
(2001).
 
29. Institut für Ernährungswissenschaften, Österreichischer Ernährungsbericht (1998).
 
30. Brody T. Nutritional Biochemistry. 2nd ed. San Diego: Academic Press; 1999.
 
31. Underwood BA, Arthur P. The contribution of vitamin A to public health. FASEB J. 1996;
10(9):1040–1048.
 
32. Field CJ, Johnson IR, Schley PD. Nutrients and their role in host resistance to infection. J Leukoc
Biol. 2002; 71(1):16–32.
 
33. Biesalski H.-K. et al. (2003) Importance of vitamin-A for lung function and development. Mol
Aspects Med 24: 431–440.
 
34. Hendler SS, Rorvik DR, eds. PDR for Nutritional Supplements. Montvale: Medical Economics
Company, Inc; 2001.
 
35. Penniston K. L. and Tanumihardjo S. A. The acute and chronic toxic effects of vitamin A. Am J
Clin Nutr. 2006; 83; 191–201.
 
36. Russell RM. The vitamin A spectrum: from deficiency to toxicity. Am J Clin Nutr. 2000;
71(4):878–884.
 
37. European Food Safety Authority, Scientific Committee on Food. Tolerable Upper Intake Levels
for Vitamins and Minerals. 2006: ISBN: 92-9199-014-0.
 
38. Michaelsson K, Lithell H, Vessby B, Melhus H. Serum retinol levels and the risk of fracture. N
Engl J Med. 2003; 348(4):287–294.
 
39. Promislow JH, Goodman-Gruen D, Slymen DJ, Barrett-Connor E. Retinol intake and bone mineral
density in the elderly: the Rancho Bernardo Study. J Bone Miner Res. 2002; 17(8):1349–1358.
 
40. Feskanich D, Singh V, Willett WC, Colditz GA. Vitamin A intake and hip fractures among
postmenopausal women. JAMA. 2002; 287(1):47–54.
 
19
41. Rohde CM, DeLuca H. Bone resorption activity of all-trans retinoic acid is independent of vitamin
D in rats. J Nutr. 2003; 133(3):777–783.
 
42. Johansson S, Melhus H. Vitamin A antagonizes calcium response to vitamin D in man. J Bone
Miner Res. 2001; 16(10):1899–1905.
 
43. Rejnmark L, Vestergaard P, Charles P, et al. No effect of vitamin A intake on bone mineral density
and fracture risk in perimenopausal women. Osteoporos Int. 2004; 15(11):872–880.
 
44. Sowers MF, Wallace RB. Retinol, supplemental vitamin A and bone status. J Clin Epidemiol.
1990; 43(7):693–699.
 
45. Ballew C, Galuska D, Gillespie C. High serum retinyl esters are not associated with reduced bone
mineral density in the Third National Health And Nutrition Examination Survey, 1988-1994. J Bone
Miner Res. 2001; 16(12):2306–2312.
 
46. Satia, Jessie A et al: Long-term Use of β-Carotene, Retinol, Lycopene, and Lutein Supplements
and Lung Cancer Risk: Results From the VITamins And Lifestyle (VITAL) Study, Am J Epidemiol.
2009; 169(7):815–828.
 
47. Biesalski H. K. et al. Reexamination of a meta-analysis of the effect of antioxidant
supplementation on mortality and health in randomized trials. Nutrients. 2010; 2:929–949.

20