Mile Dupor Jdu Sbevent... i 9 3 9 {RNR RNS NE RS STAMPARSKO PODUZECE .NOVO DOBA"- SPLITPrva. Siva Pengoviema Stina na fom bya nro fe najo: defile fteaisn: Sunce aovna selom gradam . Sunes ewe ijn Hed futiuea Bo hed suntenom . Connoncko lana Pag lwtingnoy grada ne Zama! Cains Nuskd ide Sot 2 Raed 29 (6) Freaie nas ont sa Popes fowe gorive emace Actuty Rusia T revalusiio ogo ve2, Aaron : sey coating oni ee Slaverie HF harakten cosa. Sukeb ios 4 glen ie qztrola” isPRVA ZRTVA PANSLAVIZMA Imesio posvete! 17 veku jedan neobuzdani katoliZki popa sa jezuitskom manti- jom poput fontastiéne Htafete pustolovno ja prokrstario vaskoliki slavenski svat ed dinarskih plonina do sibirskih stepa, noceéi uv sobi neutazivy misao syeslavonsive uprkos svih zapreka i iro- fiudi | sudbine. F sacionclizame, poneo jo on v glavi genijalne planove o uredeniit sler hegemoni Dg velikog rods, koji je o zdon : Keo svaki genije, | on ja Ziveo pre svogo. 10, to |e njegovo io movalo lezati u prosini punih 200 gocina dek su ga prvi ali i podigli. Godin 1918, u done konaénog osto- vena, navrsilo se ravz0 800 godine od njegova ro Poreklom iz like, odrastas no Kupi, za ideje trpeo, pro- ganjan od Rima do Sibire, — i konaéno stradao za slaven- sku stvar. To je bio fanati zatetnik sveslavenske misli, veliki i plemeniii na’ pustoloy — Juraj KriZanié. Malena Hevatska prva ie dala slovenskog ideologa, svog katolitkeg popu, koji jo isto~ Tijsko vedstvo Slavene noznagio tada pravoslavno| Rusti Olkuda jo tako rano v povesti, i u toko ranim miadiéskim godi- nama, dosla ova misao noSem' zemljaky, to so nomoze objusniti nego geniiem. 1641 g. nadobudai kandidat dektora teologija « Rin, podnosi smiony molby Sv. Kongregaciji da ga odredi za wisiondre, nifta blige nego uv srce Rusijo! Svojy molbu potkro- livia Zak time, Sto Zeli do¢i na sam dvor cara svijy Rusa, da mu 1ova, — a eventualno i sa- bude prevod.iae, vaspitaé njegovih si vetnik'u dravaim postovimal! ogi crkveni oci potsmehivali su se cmbicioznom zalety inla- dalacke matie; ali ipck, za svoki sluéej, da nekto preslobodno iz oveko zanesene i obrazovaie glavo’ io ispadio, vu. interesu erkvo, Rima i, mira, odredife ga u malens njegowe demovinu, na polozaj najchitnijeg seoskog pope.Zemijaci su Zalili ovakvu sudbi mu ponudili profesorske katedre. Nudili su mu piemi svojih sinova. Nudio mu jo fo i tragiéar ben Ali. on je sve odbio i turoban poneo svoju tajnv na sel, da v ti Sini dovi3i svoju zamisco o pansiaveaskiim planovima, i o va! tavoniy buduéeg cara svih Slavena, av obrazovanog teologa pe su Nekuliko godina otud jo on uznemirovag crkveni Rim svojim beskrajnim moideina za misionarsive po Rusiji, Mada su vrhovai nu dobro zagli da ig po stedi visa misionarstvo (0 nego katolitke, ipak jo koncéao i ajima dodijalo, i dozvolife mu da misionari, — ali u Poljskoj. Usput ga prepo ruée nekom biskupy u Smoiensku da ga nadzire, jer da mlcicic pievise vatreno priga o Rusiji 1 0. misiji njenog viadara na sio- dinjenju svih Slavena. loko su i biskup i Poljaci, kao neprijatelji Ruso, stali na put Kri Zaniéu, govor ruske dute sa blicke granice jo jo jae rosplamieo zone8enog popy, i on se na vrat na nos dogura na koncu, da ko: prirepak neko delegacije napravi izlet u-Rusiju, —zemlju nie- govih sania Ruska dua, koja so doime i neprijctelia, doimila s0 i opila pope, slugy bozjega Jurja. Posie evoga putovania on jo svim duhom posto soo jedno: Veliki Slaven budiuénosti, a mantiy ac ‘whe skoro nije ni oseéa9. Sioga, zagrojan, usd se i cbilat Sx Oca papy, ca mu ovaj dado dezvolu “ta Rusu. L kad my nc koncu i ovaj io wekiati tyreloglavi kuburo’ ode bez maniije : bez ‘edobreaja Ali nikad genijy nije dano da bi ga njogov vok razumoo. Kaliko su gu shvatili najblizi zemljact toliko i sami Rusi. Kad so obratio tuskom cary 1 ponudio svojo usluge, debio je na veliko iznanade- hie “= progonstvo v Sibirlt Zato jo ovo doslo nije si on mogao otjasniti,niti je poste njega ike to saznao. No nosavladivi fanatik protta sve slavenskom cary, | piso u Tor bolsky za nj veliki »Razgovor o viadatelistwue i druga dola, upu- dosada edak Zove éovok | slededa generaciia ¢ nepredo i umiranja rasty vob evolucic wee proteze s Zonilin 3@ ncked bite v Suncu, Sve ovo Lorenite oc apo, um v lo? mozgovi bezbrojnih tesla te. plinoyve Vetro, 1. unutamig sungova i vanjska svemitske! torte ekog siuasas, iz Mojsijeveg sduhe nad yodome posredsivom topline digle se je ovaliko bogastvo oblika. Gruba zemija, rude, kristali, bile, morske omebe, mole Zivotinje, pa veée i veée, i na koncy kao kruna svega njegovo veligcnsvo ~~ sam éovek. | on ne sigje, nego neka unviamia vatra vue ge noprod puiem evo- luciie i on tori ciilizacifu. Tako svaki eon vremona nasi nite vile i savitanije. Sve dok nego do¢i éas da se sve zbog nedo- statke nutarnje topline pogne vracati natrag, pa i seme Zemiia pode k syome roditeliy. Say taj njen Zivot biéo onda tek jedan uzdah evekosmitke evolucije nekude daljo napred. Ili: svet izlazi iz Brome i vraéa se u Bromu, Zovirito volikim mikroskopom y Zesticu rude, biljko, kevi.. | svag~ de éete nadi pokret bogatog Zivota koji prinosi svoj udeo vasko- likom pokretu svete. Menja se, umire i rada kevno zrnce, cvet, Eovek, naciio, rasa i svotovi, nosedi svaki svoj odgovarciuéi val u disanju Svemisa | Zivcty Bogova. Vinite so golomim telaskopi- ma ne nebo i videéeto do nam jo Zomiia sestra desetak ploneta. /. dalio do Mletnog puta {koliko dopiry dolekozori) kruza s no- liom ioS th sisioma sliénin_na’emu, 1 vor loge Pula siguino su duloki joS mnogi puievi koli Go vegno iza ve mudrace, co »...im svely otkrijy tojnuerms ! svagde je rod da ce sve menja, vim. U éitavom sozdanjy prirodinom, ra do Makra, vied istl povezani red postanja, uspone i nestanja: red ovcnera naseti stanoviti cil bogova znali ga mia noznal. | oko treks uspona nisnio dodivali te8i nas sovremoni pss = »Sve [of moze doéi, jer sve bilo nija..« i, i nadoknadvje no- pesmina rebovela je im rasame Tolicka, Tlavaila, i dr.. proklinjuti njihovy v= kuliura. Pred nopravednim vladarime bele! su s9 poviatil a ume i puste8i da tamo nacy zostiy neba i prizede. Propesés : ove zone izvrtona je sicnovita pravde. Propali sy njen! tran odi i siaini greidovi, Semie odabsrari deo, koji jo beéue od injene kulture centara, bio je na domake da se prebocuie no surorng stoke + nove bontinente, Ove odabrane jevrejske po. fopna prita pow'nio u fieu pravednog Noja, Babitoxci u ficy eundeda svog Utnapitiino, ladijci uv osnivacy rase Manu, sta~ szodicci Kio v osobi picoca Tepri, itd, ebacti su Hur Aweriko, guic su tokom ranijin velo thus. Otrag hiljady godin vu respodan; a novouzgiguot! kox dali svola nacija cairo 2a poslednie dave inka 1 bediiv od nemilesrdnog Ho su izlazile iz debolog Atlantida de sveio svoj vicina Tevatta, laca =~ prebacila sa je tad bila biiew, , Enitanije, Fran 9 Finite ja vei ofok sestavljon oF Skanclinav uske, dok sve saconjo slaveneke zexilje ug! Pod inerem, Deli rozvituk raso i zemalia odvijao se cemacima yreinena Predajo kozo da s9 Nojeva fada za Eovetanstva odails podelila, Sa‘ ovog bred as « lavilo na Kevkozu, i éa so 1 da- © zaisia mozo pogledati na Zetiri strane oti glavea bela toda, ta jo8 jasnim jozicnim i rasnim razikama, $ juzne stiane skéni Homovel i Semiti sa severna sliéni Kentumci i Sciam, Severna Afrika zbog blizine imala je kontakia sa atlontskem ci wlizacijom, pa jo ty bilo vata hamovadlo| skupini da prva rano Zapotne svoju kulturs, na tly stom i neokaljangm, zopodinives jModcbno gospad:ivo i civilizaciju Bel, bisiiovel, upravo Egir Sani, prvi su ce siclozili poste proganjania i atiunicke katesirete. ° LI TE SER er4 Otuda u ejihov soraene: siara Ani i nojvega slignost sa kul 86 na njih, 12 1 pojata skupina, Semiti, (Sem jo drugi sin Nojovl aziiske obale, toga jo { neito kasnije dela svoju veliku svetsku vlost i visoke kulture. Treca najjaée skupina olet jo trei sin Nojev} udarila je prema very, na obole stare Exrops. Glavniag Japucena izrodila je kasnje Evopi ailno ruse {ilin, Grei, Keli, Romani, Germani..3 koje eu cate de dare lari Ger inisifen fo8 kenaéne zavsseno. Ove tase danas zovemo Arijeima il: tndo- evropiignima skentwmgrupes, mada bi ovim Kentuncima vise piistajclo pravo pedie ciglogao drugim skepinoma, Pl: me sa ovii imenom pastojalo je inaée de v kesno rimsko doba © danoinjo] nafo} pokigiin Lic. Foscbna gcna Jopudana ediutele jo jos delle, cbaiena toda clemog Meditsrana, zackisla Kavkaz i Urol i udanla v srco Azi fe, No akrovu svete, visokom gory Kimalajg, prelonii sx [s8 wsdnon stadal, T gowore sagraul ua vats nove Evior Ci su da fase, cdl ajih, koo od rajlepseg dela, foeviopsko, 1 kovkasku ime. To su trenci, 1 menor ih Arijciaecs it | evriplioni ysatemaruper Pivima, bi dodeljone da taro padnu 9 strane Kavkozo | Himateje u domen starih kulture, & enime, de se jos dugo osvezavaju na hlad- agm severnom dels od ovh gore, da toko ee uznaprede valu civilizaciy tac i fjudski rod a Kav konagae svoq Prometeja, Za nokoitko nijade godica ostobodeni duh atlantstih izobranika panosn oe rodozeinnim merem gospedujudi odatle cliavim syete S¥0} enagaini tag uv hodu Cove , a ka0 fotaina samfinieka igra delve na us prenegiienc cko prosirivanie. 2 samim svecima jednog glavnog roda yidimo to isto. Pri u toteinog pods Hemovaca vaspiel su Egipceni svoj impe: izai roiy Ziveta Somita javfl su se ekspanzivni | rat i y hentumace javige so oto ekspanzivni Fretoborai Nemel, kar: 0 okspanzivn # v Zivoty | karaktery odaje dancinje german- Noobit sivo sa gospodsivom asirsko-bobilonskim. | to somitska bracu su 39 mogla v UZ9j Mezopotamij! smirii. Syest © suporiomosti stavila ih jo U noprijaielisive, Oko godine 600 pre Kr. raéplam sao 0 jo zesleplioni imperializam. Okruini ratnici i nemilo~ sidai osvojati Asirci raspolagagu voinom spremoin, Gordi Ba~ bilonei zasnivali su moé na gospodstvu privredem i trgovinom Ali nagao karakter izeziva i nagao svietak: Ninive je razc- rena 28 ¢ Babilon $39 pro Kr.1 To eu bite obe »novee i stredex podmladone drZave, obe sa intenzivnim @ kratkim Zivolom Tre- £3 Asia ocgovera Tregem Rajiv, Ire Babilon Gritanif, ii Tre é9j republic Svi su iagladi da ge i ove da diva izmedu sebe obratunati kao Wu éo stradati Froncucka, a mozda | ove obo i Mezozotam fica. All ostada | 1ga koje é9 5 ag'odati sa Slavenima. Svei- SN tat jo bio bedna vvertire krvave igve lludi i mating, koiu €@ . = 25 air Re rere eeyskoro zuigrait due nejeiinentnija ase Ger ! do prvi jodnestavno ustupi nil eu diopi soto dav dod no gor é pri tupiti, niti se drugi sro€e da dedu na go- om pitcajy sv se G od slovorsko pobedo. cea noni 1914 tok spotakli; u Na ove} reiskesnici ist No oval roses oro wl dams vz, skupy i kraw ulazricy Eee yeea ci aiskoj smeni Kontumskog i satomskog liudskeg ee i eran tate se polako sami ad set a eel prelomigo se Nomi > zaititna patrola ae 29 é9 proti svetom gledajuti zadaje trzajo silnog tre roda, ali Ko ostane gledaco Bad é2¢ roda, ll ko ostano gledaco nastup Cetutin | adizar docu iz ee PAD KULTURNOG GRADA NA ZAPADU Potam cd filosofa Zana Rusoa do danainjih mnogih filosofa, ima nove armije mudraca i proroka koji su pisali © propastl 20- Sade kulture, pa_je od nas suvisno ako s6 na tom pitoniy mao. Be zeustavliamo, Tragika njena pesebno stoji u tome, Ho jp ono Sto svoga pada v fukama priléno brojnog, jakog i sebiésog no- pita, ket fe svoje nokia zokinuo v sve Eetiri strane globa. U sta- fim kullucama wvok je dolozilo do teskib potresc fade jo ove fia predavana fz ruku vojsitkog narod. Ta kob zopadnu kul fur meee mimoii, jor onc vise nego ijedna renija sya sed ne svojim gvozdenim | eksplozivnin Sade so konaéne zavréava i cod Gilavog jot 1a 50 svitz jogovitn kultyicina U put ‘gontn! rod Hamevaca na Ropeti u mumije; na konce pzeiene Zos pogulili u krvi | moru, 6 dozoreli Kentumc! preloze u tlez, - to valie some sae Jodna interesantne transverzola RigarKrakov-Dubroynik odevna Gal Briopu u cya potpuno razliZita svata: nebulozni sonjalacki fetok | olresit praktiéni Zopad Evrope. Kad su Germoni za seobe narodo prelazili ovv lini{y njihoy Yoton (Perun} gubio je svoistvs Deckrojnog nebo i olementaraih vetrova, «1 dobivao osobine rim Skog Jupiita, strogo cdredenog boga. Na istocnoj strani vise se Gutevijala sadrzina 2 ovemo primala forma, | Cermonit Stavoni Koll s2 prolazili ovu liniy poteli su graditi hramove, kipove, | todati svestenike. Dobroéudni Slovoni ostavite na istoke ii gyal mir, | na ovy Zopadnw siracy potede oblatiti uniform Gre. Keli epadaww na isicénw stzanv, dadose civny duhovay kul jaw ch inporijalnu sily odvrati Rim so zopadne strane, Preko Whe jutnog polusa ove pregnice (Dubrovnika}, Holada je no “onad prebecila svoju eliky; preko sevornog pelea Zepad ie sranig toke feiniky (Petar Veliki, Riga). Pa i krSéansivo, na ag Volidtlevensky, izlonilo so je na ovom gudnom magnety dva- Mecotog meridijong, ¢ na isty nesrecy na njemy s@ evo lomi | savremieni socijalizamStereotipno delonje Evrope na Isick i Zaped nije dakle novo. Ko je god od pamtiveko ovud prelazio menjao je cdoru voinika svedtenika, Keo ito su hamovske i semitske kultune bozo bile éuino ode ljene cd ostalih, tako i ariiska Kentum-grana ima svoi strogi ra- jon. Na ovem fcjonu svi Koniumci dali su goleme snage duha & provadaniy opsolvinog na relativnc, dok i posledaia rosa Germena nije dotia no zaviSetak staviigjuti svoj poslednii ka: men u Covetonsko Delo. Te otvedle zidine poravaale su i nema se vise Sta dodavati. Iscrplien je duhovni i fizitki mate-ijal, u zgradv je uzidan vaskoliki irud tri velika ljudska, roda. Ona écka 2etvrti rod Satemaca, Eeka nove rase koje ¢e u serijamea svojih dela posiaviti krov, da tako na koncu povezane sve kulture kav- kaske posmine zabledie sjainom zgradom vaskolike Belo civil zacie. Rekli sino da kultura padé kada prode njen vek, kada na vr huncy iz duhevnih vrela svojih naroda izbaci i zadnji dah, i ka- dda sve 10 gotova i izgeometrisano prelazi u skrutnutu civilizaciyy. iSpengler}. Kultura pada prividno; ustvari ona osiavlia svoje plodove, deto i ljudsko iskusivo. Pada samo vode¢i narod, a val prelazi dalie. Zepadna kultura pada, ona je dovriena i istesana, val se pomite na istok preko one transverzale, na Zopady ngta novo, na Istcku noite novo, laver rezlog pady Zapocia am femiog rezvitka materijaine kviture sa duhovaom, Ni reziog nosile su sve Kult i monje. Svakei, Se materijalao penjvia utoliko je ispod sebe civa’ gi navedaiy golemi neskk rake veet duheenl fa. Naroéiio zapadna kultura, kao glavna pretposiiedaja u hedu Bele civilizacije, popela s2 materiiaino ‘previscko @ duhovao pala prenisko. Piramide hamovske i Zigurat semitski nosili su joS na sebi neki pegat bogova. | pisino je tada bilo sveto. Ali ken- tumski neboderi i toranf Eifelov nemajy toga; pismo je profani sono, sve je skaménjeno, asialtirano, bez duse; tehnike smrvi etiky. Zapadne piramide i zigurati popeli su se daleko vige i nij hov pad bige vtoliko strasnjij. Svaki glavni rod pri svom polasky atvara i svoj osnovni pogled na svel, svo} stay prema vemeny i prostory “premio _Kronu- Urany, Na toj kosmickoj bazi éitav rod kroz svoj eon povesti stvara svoje ljudske zakono i odrzava moralnu ravnotezv. | ka- da so taj kesmitki Ustay porometi rod propada i pored even: tualne vitalne snage. 2 Za to vehovng natelo Kentumei sv primili krééanstvo {koje je po- éelo ved ed Srkratad, | Sta vidimo sada od te najdivnijo misli: goiove uke! Nige so preleics kad kafo ga iS p>: kSéanin rozapet, ol! diva milenija dovolina sdgiedro ‘odu i roligni. Kazu da j@ 7 prvi cutontet krScanstwy oznacio vek ed 2000 godinal Qs ie preo nego utenicima, Hag bes, sve svoje rozda0 | govo- 10 aijubito i neprijatolios, A keEéani anos? | popi peru noge, on skuplia blago i dozvoliava biagusloy topove. Ako te ko v- dar: po obrazu, okreni mu drugi.. Oikud da se toga dezisniée ovski moral koji svaky samilosi osuduje? pecan 12, Evandelja su vetna, oli Neina greake, tckay jo put povesti rola su se u liudima stvednuti, Vi bi so | danas uploaili da vas prokuno neki Easni popa uv pohabono} kepeli na brezulfky, ali dana vas hace onatemo biskupi sjgjnih omata po kazilikama, vi bi ~~ udivali u populernosti. | maker koliko kiSéansivo ne odgovaralo kenturnskin organize torima ono jo moglo ¢luziti kao nagelo juznom jfezgru; eno so Zok nioglo prebaciti in Nigeovy domoviny i bez aristcieloyskih izmatanja nositi tudo Hyde do konce 19 veka. Alero: kontuniski jo zovrten, napredak nauke ovog stcleéa menja stubokom os: Rovne nazore o svety i nuka silom na preobrozbu religije, i pro- menu roca, Kapitalizem, suta protivnest prvih kriéa vo} milosti. »ljubi Blnjega kao camog sebec atator radniky, Tvornigki sister uspeva na to vec koji Ge 2a manju platy svi vise posia kali umiruie savest lime Sto @ hi Kao da nijo sukrivac svih ma brojy ne Na Zapedu jo pohvaino ako se iukay gospodin za éas ponizi dia sa tadnikom govori adrugarskie. Plemenit je gest ako $e ra- skofne zabave prirede u korist bednih, po makar se praia ruke u prvom satony. U stvari obmama sebe i unizavenie biate, kojoj zapadni gosp luka, bezdusnosti | degensriscnost neée da romakne Zasno zasluzti svoje potrebe. vospitania proguluo je du- pratiéa je svetano u 10g | materialn joslovijeni topovi Yelhalu. U polititkom Zivotu Zepeda tazestito je sto programa i bilo fica, svi sy rezgranati | ukoteni da se maéi nemogu. U zaledu tih struja igrajy egoizmi. Ne idealima nizih vii otvarajy posuo. Ali n€preduk ssobreéajnih scotstava, acrotiio vazdusrih, budi naglo mass koje su na Zepady dréane kao prost material, a kod ngs nova saga novog rode.31 i jo wace sve8i Gre mm raze vi snisoo div Darvin 2 20is fui Zivot osvezit religijy, ili nagi drugi mo- eta je u sistemio. Na polasky Ken: g Ninul a sa glove i Wemova po- padu donose korist! pojedincy, elik kin zapecnoj kulturi vaspo- maiao kubizam, dacatzam, nadrealizam, ij Zum, slzmie su SO stroge difereac 6 sablaznjvi aki kein novi. Didu se 10 og'edalo Ziv: Si curcoek’ zokoni io:no w wa najstebilima, Veliki bro} zokuéa- sii poragre ckotinia Fafaristima, @ puk se fin nez= ba sh verecenic sy u inahemalsko} srazmer " isko|_progrosii sini ienos 2 rekenie pravdo je | 20 cnog : fou eae cane ie i 2a on ko nena. U Avene je 108 1 0 @ have samo » pamuk, zi dua a i 0 govorl, v zodnjem raty dali sy kote. Kulturteogeni, vesi da siroving aga prerodivati i sami. Nile da s¥@ polako ievuky protektore, A Evi neg i 3 ia artilimes, siaravnittvo, Take i novée rena 90 ngilozi u isto vremi Sve je na zapadu u kei z vodu nevollu sve 0 etiée u isto wees upreva, Ful, moral, fncnsie, vessy porodcs bras Sie ie eget nove oblike. Negela je dawns vori ickrsiy. tazbojnika.e Ec je propu obstenja, ‘ata fim vile wt kor shai uneveo potust vot bude restac FES reeemeeee aereeeree rene kroz 50 godina vu zapadnoj Evropi biti skoro 50% ludih! Mozda 20 €ak i priroda urotila: Svi pasedi zopadniaka spadaju u po: znate zone zemljotresal Zapadna Evropa — Velegrad: Kao nosilac kulture, rekli smo, uvek so jevlia grad, Znamo kakvs je sudbina starih gradova i dénainjih velegradove. Sad moemo podvuéi da ne samo London i Paris, nego sva zapadna Evropa jo u tom smisly jedan jedini monstruozni velograd. U antigkom smislu grad je bio samo caniraina utvrda. Yet u rim- skom carstvu pojam grada progirio se je i no blize okruzje Rima. Kod Mletaka je vee Etova male republika igrala vlogy grado, Seda medutim sva zepadna Evropa imo sve atribute grada: Ve- iiki kultursi i materjaini prohievi, veliko potrosnja, namirivenie iz vanevepskih krajeva, promet, klase, remoral, gusting stanov- va, obrezovonie... Seljak zepadno Evrope 2 kuliuran i spo radanina. Seine nagvtenost nojotiglednije aovori da i¢ I Evo keke somo stoi Eyrons proms estat dav to sve Gitavi ¥ kont Ania Lt Evcopa : A soma zapadna Evicpa. Dok sve slavenske zemlis imadu preko 60% zemijoradaika najrede stanovnigivo, dotle zapadne {specijaine germancke) imo Gu tek do 25% zemijoradnika o najguiée nasaiienjo na color svelu. lzgled je ovakav: fonueka 76) Ch Nematka . cee ae Engleska . . . . 190 Ninozemska 1). | 292 Bobi | | 1 266 Bokeh od Agios ed 30 aziskom tek |... 8 Zapodna Evropa jo glavai grad sveta kao i Bobilon Babiloniie U njoj se nagemilato jedncko topova i liudskih tela da veé i kor Zemiljing s@ jezi. Roto nece biti; svako okretanje bejunote u ove fo gustom stanovnistvy znagi samo oradshi gradenski rot. Bo ot Zapadne Evrope od drugih biée semo opsedanie grad. On nne i¢o v ra%, ono vod! sebe i svojy kuitutu pred Strain sud.sedati pustim mislionjima da ¢o sa padom ta iz- vikane zapadne kulture propasti i civilizacija. To lei na onog Luia koji je rekao da je sru’ena Francuska kad su ustvari samo Propali Burboni. Propaséo zopadni narodi, o val some kuliure neito €e se pomoknuli k onoj transverzali 20.09 meridiiana, gle ¢e sa polovi iziednatiti i sazdati puny kulturu Spajcjuci materijaing Pozitivne vrednosti Zepada i duhovne pozitivne vrednosti Ist kg, Jan Kolar proreée narod 2koji ée obnoviti nagniilu kultury i idejom svotovegansiva poneti y sretan Zivot, dic ¢e humana reé progircti u kolibe | palates Materijalizam ugrozio jo svet. Ali humana reé sa slavenskih gira a nosi neku obnovy morclnog i kulturnog napretke ne poviady iuci previte ni Istoku ni Zapady. Iz neispitanog bazena slavon Skog duha, koii stalno snuje o popravlianiu svela, mogao bi ize Gi spoj koji Ce, kako bi rekao durdijanski pesnik Grigol Robo. ize, napraviti most izmedu dva svata, i 1ako bi bila spasen Evropa i Azija. Tolstoj savetovase da smo mi, kao nek! izuzetok, Pozvani otresti se zapadne kulture, preporoditi so, | tako pre porodeni abjaviti prepored Zopada. Somo Siavenka, niegove kéorka Aleksandra, mogla je amerigkim radnicima izjaviti da we Zoli oduzete imonje jer da ga znojem nije zaslusilo, Zuisla oto vee je stolode kako su ti 1. 2v. sinferiomie Slaven’ po sa duhovnim imperijalizmom y svcty. Za ovo kratko vieie ] | kuituri vise nego svi zapadniac. Kui 20 tusha ij golorijy umatoika, esi su’ dul a do dangs Eviopa nije cule boliagn kega, 'oitia na Zapadu vite novih izvora, sve je iskatedrisano i ugre nctikevans, Nemoze se nita dodati a da se staro ne pore. | 5 veé se kozi do sputavania uste i udova, da sc= Kola Evropa Geka take novu reg. Jos za Dostojevskaga Zvsad lo prestavliao monumentalno groblie. | germanski figsolt Her der i Spengler rekoe otvoreno o divno} budugnosti Slavane, Fotle pada grade na Zapadu samo su oni na redu. A oni glo ne Zele groblie ni oskenaviti ni sagoreti Neki €e prigovoriti odslavenjenoj Rusii na njonim nemilim go retina, ili i norotito na ignorisany krécansiva. A zar s@ ona ioe nojvige ne guii za sveliudske ideale? A ako jo vo kricansivo 3v0| vek prozivelo, molim ko onda moze dati drugu seligiy svo- tu ako to najpre neée dati bogougodni Slaveni, ako to nace da- ti bogoiskatelii Rusi, éiji duh nemoze udiniti ni jedincg pokrata a da so ne zoioii_u krilo bozanstva? U svakom slugaju taio ce 30 uediti sin Coveéii; ne iz komunizma nego iz — Celovieko. atte CETVRT! LIUDSKI ROD SATEMACA io tome sino A sada vilo neke je dozvotieno pragovorti kojy io # clo ludske ist éotviiom redu Ho je predestinizan da razig rij. keting izronila jo kas 2 ailen'skih brodol nice fudskog stvarc top Povitina Rusije i siovenske dena ra dozivena prometojskim uz ca, da kasnorkasns bude noivaznil lative, Vile Rusa morskog dozvale ; Rana biblija nejesna 3 0 cvom cudnom reds Nojeva sina é la siz i drevni ia esumice Ragadali ka Zetvati deo elinge poe com foveka, kad tt Ali Geet su non Ov mil priblize) k resnieye potite .¢ bibiije: iokedor wee! sa Par fei, Sapudei 4 Cotors imadage ava sina: Prometeia i Epimctaja. Epimate} jo i rodio udsivo, dak jo Prometa redi vkradone vate od Logo prikovan nc goru Kavkce, gta mu oras dnevno kijule jetru. lowing, Svat za Koga su znati ku ~~ od Fpimeteja. Ao Prometele oneg muy brato, ir Gi drug roc, cokie ~ Saiomci. Ali 2a njih se toda aije zeaio, Oh izo Kovkaze prognani ca satekaly svoje vreme, da s denjo i useon. Prikovani P. ich Kavkezy ji yeko-boga Herckla da bogova koju je. prikovani Prometo} ipak sa Siti bozansku iskru koju bos nosis Uistiny syo so zgodlo | nezgode Satemiaze podudarc fom pritom o Prometejy, tem prototinu sveukupno: fovotansiva, “Cudna sudbing, 1 ¢udni karaktor nihey move najbolje objatnjavati dionizijskim mitom Ganija Pro motoja, Slaveni posebice, koji se poklapaju isa geogratsh mestom cvog mite, kao Aljedan narod sveta lice cvom piems nitom i-buntovnom bogotovekun dio Sotemace edelio 9 Himalaju 1 u nepro- u Indijv. Keo da nad starosececeinia 2 Alans Deavidien Lnel Prvi sutemski csvajazi evojenia su tek iz # plime sputlag aiz om kel ci priznali by sdisjuc! verleo % 2a nih reé soryes, so kilime imenont iodaen zabludom protegnute Ivo plewonitin h bel rll o4i splome Asiaca ili indos ku granu Joletovaca, bogetevoka A sve cioveti jude rok azina fade velikiog: Mix Ay jazici iz to ere i jozici iz $09 imena zo isi podru nell 9 prvi, feko i ovi sagcvali sy kontakt sa prope om, santo jo ovine ¥ | lieno da te propel , sang jo O2tk@ Y Inch dedolieno du te 29 dana kecia so ‘di2u i po cnet Za sve mogues Zavo'o vate, Se Kcandra do Nopolecia soLom | ovy intoresaniny elity Sovad Cf Tei i a sobor | Ou intoresaniny elt Zovegansiva. Tejaa lai mre Bru Io; Zoisia ko lade evor 20 ve"! gospodor sve Sad je drée gospoderi Enyloni, i de bit u tudveroert U bizin! ey King, Japan i Rusic alia? moad, lili “ No tmacka. Ali no divno cudo j iis se danas bunll Oni itazo oa Lh sae neko att A Ko moe ed ovth netoiejanh da tozune srodna vara koja u 300 sadracwa’t ioky Zanesh oe ee ine ski naan Robert Selisbari u prosiom voku, bas u vremo oiotene vlesti nad Indiiom uiled. be Sued nal ce ol prokopa Suesk: cnale Gexotio je © epasnosii uskog medveda Hel seca ay Heal. survati uy Indiju > paras nei, Bsns fo Fe tw: Chana wale here ake kejih se veda mat alae cago vaée. Sv oni teresa, Za nowy rusku avijaciju visoka granica rusko-engleskih igo prepreka. na Pumiru nif Da nije v tom moda nova i vrhovaa tajna Indije? Obitelj prvib Satestaca nalozila je tamo vetni oganj (Agnil jo8 v egipatsko Yreme i ta) tinja do danas. Drugu ob'telj ostovila je u hlednom zaledu Himalaja, do se jo duge vekove bori | deli sa poganom iuranskom rasom Azije, potonicima tiranskih atlantskih Turano- co, koji v belim epohoma nikako no uspeie ustonoviti trainu nog, pe da na koncv suicke ty bretu i preko njlh prods veéni oganj covecansive, 2, inate dade protymatiti tolike, 3a indlijskom, Tolstoiovog neroda sa Gondi dovno odelige i stenvjy jedan na vruéoj a drugi nc Himaloja | Kovkaza. Ako jusno nasluduie: oli okey zodatak ima ¢utljve v sveti Jipbomorso éuva drow 4 Aitantide? Ona somilosno prim: jjoda Exgleza uprerdje! sada da se bud welik sc | Skits: asi? Otkuda to de taki estaviioiu | > éctevenja! Sta potresa tu veliky ka slaventkeg srodsiva? . Ils Prometeju? nos! slavenske duie jevim, koji se pra ledenoj sire ii Slovene, In ube moide Horaklo sa mo- Jedna bujica od ovih, koja je nosita 1 plemenog provoke Zo- reastra, prodrla je na iranske visoting | iza prolivene krvi osno~ velo ndjkreposaiju religiy i kulturu. Hindusi i Perzijenci dva ofa roda, koji so pradavno odelige i padote v tude toplife prov sore, sazore8e prerano i.no ostaviSe pravoga svog plode. Sa- no jedinimarjedinime Slovenima bi ostavijeno da estan nepo- Gclieni i da neokenjeni take sogekajy svoj Cetviti period. A nil nia jedinima i bi dodeliena potpuna sudbina Promsiejeva, Zagonetke slavenska ovim je jo8 veliéciniia. |v prethomorovsko dcha syst jo znco za postojanie kentumskih plemena. Ali za Slavane s9_ckoro piéte nijo znalo dok w Eestom veku posle Kr. na poéeko iznenada popu! bujice ploviti Evropu. Mi imcria spo- enike 1 nozncinijim norodima svih kenlineaato, zncimo Sto- ged i.o peruenskim prestarcvnicima, oli o Siavonima iz doba Gsirskog nemamo nite. Sta. su oni radi, zaSto Ii so spremali to- liko vokove od potopa do danas?l | 3a so to odjednom potreslo u sicu Azija da onako nagla v zotudeny povost izbaci tol plomena? Ni ozbiljni greditelli sfinge koji su posirali u tain svoranja, oi lukavi Foniéoni koji cplovie Afriku, nisy imali Cost sagledaii lico najnovijog oda. | samoj icpudskoj subragi poia- Vike se ovi neogekivand. Br im sudeno da u zaledu civilizeciia 2sagekaju vaskoliki napredak prva iri roda Hudska i da izodu svoje vreme. Sta hoée ti novi bradoti plavi lvdi Sirokih plega, Sia izview i Htepo, upitali su iso odjednom na grenicama bulturiog rimskog i bizantinskog carsiva, Sic ho€e ti zagonetni livel sa biictavim Eelom i dobisdusnim izrazitim o&ima, So nastupaiy 1ako blags: rodno, pila s0 sto godina uéena Evrupa. . . Sta to radi osiovs deni Promete| upitaée danas Citav svet . KARAKTER SLAVENA Tefko jo pisoti o nekom jedinstvenom karaktery narod Kofi s poteze na prosicry od 180 meridijana, teSko je opisivat [08 po! uno noizgradeno keraktere, ¢ najteze je opisivoti Slavens ko iv fedinem jedaom okrugu raspolaZy so bogatim inventaror syojstava i po izhor originala. Da se dohije prava slike tog ve liganstvonog mozeike trebalo bi so daleko izmaknuii; da se so gleda sva kretnja, cud f put toge beskraincg mora valialo bi 5 visoko podidi U protiom stoleéu nopica posmatraé gledao sa posebnus bojs f sliku. Mi dre slavistiko po Zopadu ais! fica stavanskeg lcvenima, cli svaki ji He move i moraik dej i pobvkhala. Kate ai si) koprens § so ruasuith stone vista nemoza Konture magiowtih pokrote ste vonskog bite, mice sopooime roc: i stove. Jo stoji vehk du Lvinpe | Ai, svi, pat nojudatieniy todos Wa tek Cetrcesctsed: acija od onih Cukundeda y sojs vara uy pete stoleév. Kroz 47 kolen, rede da no: uglavnom jalast jacth kultur ‘stn {oni koji su skoro poipuno prevagay folike mentcine udaljenosti oct zopadnicits hnoj sciemskoj krvi. bos nem 0. Bio, $4 ovog unuicrnjag stajc ‘obrise jedinstvencg kcrokiora sic k Zepady nic29 jc do, mozemo Bia moZemo deveti glev vensko rasa. Neznaino deli ezoterici imajy pravo kada tumate da satemsk skupina potiéo od ncjéestitieg dela bolih patnika sa Atlantide @ da su Corman’ i turanske reso azijatske polomei 2lokobai mojstora crno magija, Ali znamo da sv prvi satemski ratnic po korenoj Inclii t Perziii dali svoju plemenity dusu, a ovi poslede ‘Slaveni} sa evcje Covecnawii isto su toliko poznati vaskelixo: Koko bilo sa piihovim prodolekim srocstvem 1 parekion ©. Istok nema krotkiiega i humanijega naroda od lavena. a Zapacl odKad odvojimo one neskuvanske vledavine ned Slavenima, moze Nomili dodir so. nebratskim komtijamo prisiio je prve Slavene $e rect cla sv oni Kad ode za Nagenjo tudih Yo wods sgranicve. Sudar sa ovropskim pleninskim vencima, piova, “erobiivania |p > isisuvenjo cragih naroda® Ne Sudar ca romanskim | germanskim bedomima, pose stradania | yoaos mt oni aout 2501 Oni su pustofonja od nemirnih suseda porukao je na koxcu i Slavene duvek {iubili miron, pot biih, bogatiih Baise zbijaju v redove. Vekovi su morali pro¢i dok su ovi peri= i sirematnijh; on 59 wvek smaticli da cvime ima dovolino meste {oriski Slaveni otvedili | poteli sa organizacijom. port suacem, dat su svi redleni ‘stim pravima Coveka, ~- ykratko fi i Oni su pO svcici privodi pivi | posleda Kosmopolite’ — gragont Sa: cenicclnim Slavenima, koji 2a nis daleko odelil od ogniiste, rita. iz tokv09 osed 2° boeali's trstkom mot Satclo jo nesto drukeije. Stepski covek gledoo je jo8 beskrajnu plodny ravan keja se gubi v ruby horizonta, slobodno se je kre ico, nije bilo grenico, prostor jo bio ispunien |iudima istog lika | jozika. Oni su slavilie i aslovilie u slobodi i nisu imali pojma da postoli kakay kompaktan narod koji anjeméac i ne dozvoljave jom wedolo j Hebodno kretenje zemaliskim prostorima. Periferjski Slaveni : i nisu imali vo} koji su videli propast polopske brate, svoie stradanic i borbu niékog sicieZa. Dapate iza svake veéo bitke vbijali su 2 za komad zemlje, formirall su konaéno pojam nacionainosti su se pobojavali da ovi populani vejnici ne u- Rusi medutim doskora nisu s tim na Cistu, oni su astali_unive ‘ust i ngruge oyhoy idiligni mir, za! su iu skorim rat auzmigite vo ry i poviudili se, rede nego da se krve za suietnu previast ili bit, Oni su ratoveli uv krajnic} ‘bras ie Storiti su nearijate!ii O Bogen i priodom, v slobosl da su mrzili i viastiiy viest. Si vektanje orug; Gubu starog Slaveng, stoga on vojskovext Povlagenie, izvrdavania, luke zaitidivenis i bi kom pod we zaista dalo je restogs zapadnjacima do kezu Nekt a su da slike wt na if kc 4 Slaven potive verovatne od romanska rst! koje oz Klima, otmosforske prlike i drugs mosne 0, nanske roti koja oznc: tide narodnog karcktere. Plemena Celia razbijold su 50 0 b= @uje reba. Oni si ska breéa u Indlijl, szojar Farpate § Sudeta, bolkeaski Sloveni dopali suv nckostiy dobrodudaom prirs 7 S 7 lore svoke lo ispreturanih gorskih lanaca. Sturi i offri vrhunci izazvali su iSijoma, eajucs es hee dobrom pretky tvrdckornost, otriny i borbenost Mosanje, so du ori had wees as ai slewent ioboz jatim kentumskim rasamo, dao je ovina aktivai ton, dok ee ‘hy oni v stopame ostali pasivni — rasno slavonski. Iz svege loge Od turkokatatarskin plein Karle Slaveni sv nopadal ni orugjom iza ledae tDvoraikovie! i filosef Vladimir Dvornikovié deli Slavene na dve grupe: pozi- z tive na periforifi # negativne v matic, i Odingiskena do Franje Jesipa y 2a tude raéune 2g; danas, kada sy se na noge usprovile icke ‘Ow podelu na uzima se strogo na zopadni natin, Rasnog Slo- 1 mai smo ostavili negcle oko Rokitnih jezera v Beloj All iti su fi Rusi polpuno nogativni, niti mi pozitivnl na za pain nagin. Mi smo dyopolarai tut tama. Na Zitevom prostran- Eww od Tihog eceana do Balika # Jadrana mi jisamo bogat reglednu lestvicu sloSenih koraktera, i cko éesto puta na 19 Be iaivn, | [o8 moze Ton aes Guy epsil su noi Gukundode plovaci Ewopy uo ‘rahe! reanorodnin i udeljenia. U sredini negde bive ta mira | Bokrety sores. Pio iznatadenis bio je hed Blodse | rodna metica, a neizuoitrenit Izdanak bige ovama ra she granice. Zar mogi Ziv tire Shoncima Dinare k cbaloma lockana. All: ma gdo se Ovo; su ce noival Slaven. | da fe neato Rim Golomog prosirensive od Zoctno zomljse, Kepne, eignemo jac frog Slovene, pa go usporedino oa drugim narodima, on svoki enti, on svaki aosi U sebi di- fanio vig jedon iznad drugoga. i nojdaliem tu Slovenu nego ove nofynost piatili kee Franci i Langobaid: tide tok kad Oa jotfe tok kad 26 na rezvclinama Rina vere teva rove ea. Keo Eopor vukova u ining slado i ie boini uder Germans na sioversku plimy. over prvem Lratskem. susrety zapetad ina svim crim Stavonina iii fespoteceli do Holendifo, « avi estat neue su c3 v povoiy bezezlenc lludska pola: reda i nereds. Sragunati redovi divlih rot plemono naila su se izmady dva ke Gor teh: 2Gione ~ 9mana bili su postrojeni sa zapada, nesraéunati skokovi krvozed rift turansko-mongolskih konjanika naletali su sa_istoko. Zapadni i juini Slaveni, sudarajvéi se o gusto svrsiono kentum- sko stanovnilivo i ctimjuéi komad po komad isprekidanih vidor kruga, bili su primorani formiroti cktivai stay prema Zivoiy. Is tone’ slavensko nizozemlje bez jasnih kontura i granica, v ko- me prema dalckom Sibiru sve vise i8ezava_nasoljenost,,svojim tromim bogastvom izazivalo je pasivni stay. Ali tu beskrajay mrt- viny proletale su esto horde tirana i ukrstalo rozno oruzie. Big istorije o8inuo je tromost veé prvog Slovena. Najpre mircljubiv, zotim rezigniran, pa apatiéan, i na koncy digao se uvek tamo buntovni Slaven'na svog tiaditelia. U to} naSoj kolovci javio so Slaven sa oba pola i svim medunijansaia od nikiliste do revor lucionare. Te dve suprotne priroce radajy so i danas tamo, ra- dajy se be uv jedno} priredi = u osobi syckoga Rusa, Rus no- marno leti, ali moze slede¢i Zas zovitlati trojku. Zovirite: onai Rus #10 gologlav kledi pred ikonom mozda ima no# u ustima. U njemu su dva principa, dve krainosti. Balclajka to izraZava to- novima. Neki Rus rokao jo da je Rusiio kao mrivo more, rita, i suviéen valuciia 1917 pougila ga je da v tom mo- momo ‘usilatke cnage. Vrome iza nie pokuzuie o Haéke snage! Destruktivaa i ‘ruktivna y isti cin miry nckoga stopskog Coveka spavaiy da: eba mnogo ivenja dok se to sve pokrena. Rusia wna slavenska zagonetka y kojoj se ‘udnije su- ‘ ovest, sudar sa dva seta, pu koracno i golema tazitka godianyh temperature proizvele je v Slaven | Rusu dvo~ siruku prirodu: jednu tihu i scinu, drugu nemirnu i vesoly. Neki turski poe Zoli, se da vie nikoga nomoze voloti, jor jo voleo ncky Ruskinjul Sluéaj nije bez karakteristike. Ruska Zona dvopolama je, razika uspona i pada njenih oseéanja up:opa- 3tava; ko 1o da dostigno i podnese bez izvesnog stradania. | muske. Napoleon kad je upoznco Mariju Valevsku rekao je ¢: Zeli samo slavenstu Zenu. Genii akeije tu je acto svoj pol. Za Rusa koZu da voli sirasno kao Francuz, dobro¢udno kao En- glez, Zestoke ko Spanjolac, i da plage kao Talijan. On je ujedno fo sve. On je jednom blag drugi put silan, on svojom promencm niénog sveca i davola foliko raznasa naSa ocekivania da iscrplivia. U njem je slike sve siavenske zemlja od mienog vira w Polesjy do razbijenih slavenskih valova po pragovima kentum: sko Evrope, 40 Ali ne somo Rus, koji je uglaynom ostac na slavenskom grunty, nogo j svi daleki Slaven! koji s2 ga nepustii, poneli su sobom to dudne protivnosti. | oni smekie Slaveni imady pozitivny stra: ny, 1 ovi atyrci¢ imedy negativaih, Noinegativniii no’ primerak mogla jo dati samo one: ag’ mlia koja rodi gonija sa »neprctivijenjom -~ Lava Tk {Makar jo nokako istovremeno roden Lenjin i Brusilov. . 1. pozitivaili primerak dace svakako ne Dinarac, recimo naprimer ba’: Crnogorac, Da vidimo zar ie moguée da ovi najividi po- zitivel nose negativnosti } nthilizmal? Junaci koji zastuzujy da ih legends nos! kroz vekove i svetove, Crnogorci, u poiecinim stutujavime, keda nije v piianjy asi mena i plemona, — nisu juncci Oni su junaci seine »za krsi i obraz jusazkie. inate ajil se moze | valasiti. Prumatrojie kad: so Crogorac odmara pa é¢ vas odinah potsetili ne lanog i nF pokretnog coveka sa ruskih ravnica. Moke | joS negde Sli gor Stak ondko letati | biti oduran pokretw 7 postu ko Crnogorac! Ali u toi nepomitnom dive spava dioni snaga koja lomi kada s@ uziaudi. No mizi on rediti remo radi vekovng juncko- vanija. Ta on i sad voli vite mirno on Hie nese ici u di sciplinu pod orgie i uaiformy, No’ iaven kao i mi svi, f tbeker val, Primorac i dr. On se die kad ela. Razlika je samo So se on dize fo nije potrebno on voli de so od tara kao pravi resni Slaven iz sepa, On ba’ nosi u sebi cba ks! obra i podjednako negiaiena, pe is ima | vedi Sla- von, Mazda so nije vzalud toliko prisno ‘rezumeveo u protest s dalekem bra¢om Rusija. MoZda déabe ne prodire tamio pokret oji_prickuie nage slayensin majku, Sve je vezono pstholoski mnisicki, slavensk Geimani tako civno vole prigali_o inferiomim Stavenima koi nisy sposchni ai zo kakva akcijy ih organizaciiy Somo netio v radajin ceconljama dolaze do raz 2a zasjaso kao neki izvadak iz tljede; Ce: obrazac organizacije; Rus! nadzoveconski pokret, itd. Puste miffjenje 0 slayenzkoj slabosti propade i uéeni Germani prinr deni su da inforiorna rose potrare malo dalia ked Kinezo, ili medy sv kimima, Ail ipak moramo ih opravdati. Niihova Wwrdenja nisu bez ikakve esnova, Kao pravi Sleveni, juz emi, ciemo mi ni juace, nit a manskom 1 romanskor fivng Faso vz tunok je bez ml ker i uskih tlic on nopada i udera zc Blemenskih, nucionc!ieee, U sts junck jo ona] koji svolusike wleaie, bo je 9 negesit obo? prvredi. U zopadicm sve krvofotnh opvajaca A cboinika, No Istoky waz imena Lav-Co, » doje na zstvy za be | Zell bili sazgan bez ezdi2u se iinena Cezare, ike, nokad ok i kale JVOZe ‘mena jvacka-odricatelia i ‘kia Muni sBudae, Kung Fu-Co, 3 ed wiedno, nose konfuzno umeiana i heh °F Rotanda, Tolstaja-Lenji jf v2 cba tipa nose wu sebi ts senjea Rezin, Kraliewie, Obie Ione gear Se vals mace, Maiko tose sree mioeiee sigels nismo uzdigit ime jynoka koji o ne panos so one Nibu'e-. J naigcrem svom odrody mi hogoine Fou hedle, oh be lope [npn Coes pagan ee oe ee chu CuBy devojathue : a U miro vrems Slaw su redom nejy: Stl, koje mozete do ile vaio isk. namoive ine Yelle. A kada sve prede grasicy, keda Slaven ¢ luboko powedena sloboda | dostoienwo fovcke Io snaga t9 dige i suii sve brane. Ove osacanjo ago kod ine ! 6 1 kog needs Dobrots si ved tine uvreden gnjev da s Hany. Hurarsks divjs horde, i sv cubs Gouna uber sk 3 2 hile a nig uilo saznenje on vago. Prot Turaka i 22a slobodu 2 lvls horde, 1 spcotai ape gudina izrabljvet slavensko ravodo, unio gn, dok u sve duo do dha Sasnore ponizcvenjy so. strane Zovele, 2. jae eee wal " ge we 229 loteuc, 24 dostojensive. stoboda ; Seah egies Nregot, toi i po zvanju trebao povledivet seatchoe’ 7 Gh ® Nee led sovoponay Mies bate y nase s¢ Slavena oa ae fe i dovoline prosto. Non lati je od meralnoga, jer svom i je 2, [er syom snagom kita. ze Giievs, Morcion i poiten éovek usttpe, loro da sve previsi meru, kadai potter rezerva fizitke i mores morelun Govsk v redovncm stanju 4 volo sebiéno ups. sklani, se, popuita. Ali | Potten’ kee sdostas, onda sve wae, koje se sustezanjem nugomi junsk pobedujo nomoroinog u. | ukuliko je jedan Zovek ¢ a cls tuda pravo ne bude provide powe u folike pute nap) ako on jedros pokazali tvo svojim zlim susedima bo redi ovog zakona. Onaj nad ip [eNeconski nopor uv solunskom probojy digla je nagomilano {evalng snaga: taj narod bio je na provdi boga izgnan iz do- ovine, Ada su ti slavenski voinici kad vredoli tude pravo oni bi onoko slavenski, cpet krzmali. Sui mi, od buénog Jodrana do Tihog oceana, poneli smo na Tabi pozat onih prvih dozivijaja u pridomovini. Mi krajnji primili smo neito Zestoko u narav, ‘ali svi mi nosimo u dubini ono me fusno nesleds zoiedni¢kog protka iz woévare; po Pi ‘po udest ofvrsli. Sve je to jedno isto moro, kojo se ibe @ na periferijama udara v abate, | ono so so, mrtyo liulia, Gyo Ho $8 per! i previo, svo @ 10 Ista norav vode, mcavore, aore: Mirna povsina pod kojom spavaju neebuzdeni elementi. Mogi slavenski gospodari izéudavali su so kad ce pojavila bu: « Olkud a snaga U miraog podanika koji £9 teko Icke dozvo: uplivisoti? Ne aljedan narod nije lakge neturiti nasilie nego li aa slavenski INI mjecan narod nege onake omraz.. firanijy nad sobom kao Slaveni. Kod Slavone je razvijens esetunia prove, @ best Feven siepa lila in jo zadovolistvo od "0 ‘Oni nen bez slobode kretaaja, naied nsmoze vokovimes qe mirnog mora mGrajs izbiti orkeni, Kosaiino rasnog Soda ni danas, nemote zudovoliti eikekva frajna gotova terra, nikcks! speciiclizmi, | nits auiomotsko. Slobodan } neukaluplion Guh ngouzan mosiom hoés bogesivo eblikc: i slobodu razvoja. i re€i Geto: ako ff Sloveni toltko vole pravdu | slobodu za’to sy bos U povesti trpeli najvige nepravde i robovanja? Razlog ie hat taj So oni pravdy i slobodu vole vite i drukéije od svih ‘ostalih. Motote pravednog Engleza opaliti cogom u tur bez opasnosti, mozete i Tolijana samo to morate vtiniti olmenom gestom i izvir niti sa, moZete i Fracuza uv ime »slobodoumijac, a niozete Nem- fe samo mu recite da je to naredeno od stereéinsiva. All kod Sjavene 20 ty jedaw nogy mogu postepone zoratiti dve guber- nije, On €0 10 prim! eventucino samo ako bi cn duboko v sebi dodives da je to pravedno. Neimanio napravde i najmanje di- Tania u slobody istoriva Slevena u ekstrem, i on je kadar da promeni Zitavo svoje bige samo de to malo nopravdice odgurne, Zo inct so Srbin poturtic. Mi smo tvorci krvne osvete. Nemei u fhtoresy domovino mogy pogubiti stolinjak najboliih svojth sino ve @ da nikog sevest ne zabole, Tolsto} koze da ake bi so sav tai mogao poproviti uwodom jsdnog deteta, Zita svet da na di njegovih nevinih suza. 432g mals nepravde, pa i s bratske stvane, Slaven ¢e vece po: traZiti drugi Zivot, Ako mu se ne udovolii on ée poéi i nastranim puiem, kaga ronile ni sam nebi zamistio. On co se tak fanati- zovati za neprijatelia breieva; on voli vile tudinci kofi mu nije ni8ia uginio rego fi brata koji ga je olako uvredio, | prib Zulukoferu-bratu za inat, Ukrajinsko, Slovatko, Hivatsko fanje oWvara taj karokier. Oni 310 traze Telijane, Nomnce, Mo- dare, do ih roslobodee od bratske hegemonijo tipigni su Slave ni, Tipigni su i oni studenti So su po Pregu wkli kip Masari- koy, oni Sto su v Dubrovnik kaljali lik Oslobodioca, oni S10 v Zagrebv soda pronose svastiky . Sto sy Sloveni primili tolike uzurpatore krivo jo ovo Eudno por imanje slobede i pravde. Slavene je lako zavaditi i podjarmit Idivide et impero}, ali tekko th je o€uvati, jer se opet pod tudi- nom sledeéa generacifa, ili ovi isti, pokazuju jo8 zavenutiji. Oni se opet bacajy na drugy stranu: opet dvopolarnost. Cudna le- koverna rasa éiju se masiy neda zadovolil Koko znamo nijeden uzurpaior nije se pokeza0 toko sentimen- faian, i Slaveni su redovno dobivali sve veti teret na glavu. Uti- cali su od jednoga k dregome, pa tek nckad i sam elomenat izbio fo iz nih i poplavio, Taj atavistiéki dub jo$ nas i denas go~ na de se cslonitno na iudina, te éopoiska ceporatistiéka Zupa nowska dua [08 pas i donas’rastegava. Kako bi drukéije im: Lasno izrasi tumski!s monachija mi yoda 'o biti ked jedneg narcda koji jo wio unsive. Ta v vreme pivih ken 80 nisin pozaavali vlast, nije bilo voj- Bem jeziky nije bilo regi koja bi to ozna- deda bio prorprimitiven. Sve na’e roti koje oznogujy vlost tudice ev. Ovakay haotiéni poredak imali sy pri- blizne i Kentumci uv vreme prvog Babilona U haotiénom zaledy starih kultura Praslaven je lovio riby iz so- ienice, éuvao stoky, ganjao divijaé i vadio med po Zumama Priroda mu je dala’ sve, i u tom mir on je nosio svaki uv sedi Primarno sve buduée, Bez svefienika i bez hrama klanjco se on direkino svoin bogu. Svu organizacijy drustva nosio je on u sebi nepodelienu. } Polozaj one zemie w kojoi nikoie Slaveni, udesio je ove narode 5 20 posebny Zevisny misijy uv svetu. U hladaom miru i proctran stvu severa Siaven je bio prinuden da sam trazi boga, da po smatranjem Kumove slome sam nade put u besmriny nav, i ck neposredno opti sa bogovima poput dalekih ariiskih. prede! Kada bi spustio pogled zemiji on se gubio u dalekim 1 horizonta. Jaka Zudnja morila je naieg pretka posmatrajuel oko sebe prirody koja mu nije nigde privitla sagledati svaiy gra Tatora ofinuli su 2 toga opet so pruzola nepobediva. priroda- ren mistiénor slavenskm verovcajy, filesofit | cs syeobuhvaino pemitivea, ol lingo. Tv jo univessele pogotk krova. koji codnit irjy belih rorlova. Sito sana br Slavena vidi s mo Likakvih vividenit si ogranigonih sist suverenim pote zcolliguju sve, a na koncu dobvolv luplinu + propedciy zbog weje ogranite- oct. Kao nijedan narod ispred, fiiccuiia Slavena stoi! wvek ject nim krajem ty uz lludo a drugim ido ssiau beskonotnost; wvek ¥ osnovi jasna i pojalfive a na zavidetky nelasne 1 ko bei sou beskra), talno kao i Sve: Slavoni danas, specijaino Rust, svojlin natinom umovani hvatni su ijudima Zopade, koji presto gube ivee nage puste »cmorfijee. Nonirni aktiviti¢h: duh zapeds s vviSe sposobnosti da izlete u Vetno : Reskrajno. On tradi kon: kretan jasan oblik, gotovy misao, dok mini Siaven u even sno~ frenju bludi do praga Votnosti, kao io starom Slavenu begate Pogled u hoskrajni vidokrug zemlja i dubinu svemira. Pa i poriferiski Sloven, koi se sudorio sa starom, strogom i évr- stoin miBliu romano-gerimanskog sveta, nijo ic8 tz dude ispustio eno pusio ose¢anje beskrajnosti: csecanje pripadnosti gale mom rodu, prostcry, Zovedansivs, svemiru. Ne semo ruski filo Sofi Sto se rodiie nn’ sterom ogniiéty. nego i ovi keajn)! slavens mislioci noso jo8 erticy urodencg keraktera nose ruskopoliske zomlie, Filosof-vladaloc Toma Masarik, koji se sosvim zopad- njacki sluzi strogim logizmima jadaako kao i ckcijama zo spi vadanje ideja i uvedanjem strogog nacionalizma, i ma da ke~ liko keitikuje ruski negativni stov, nija mogao @ da’ mu sva misac ne poness voselienski koraktor sveovetansva. Uz sami zid gormanstvo, odgojen prema Zapady. oFsrien na. Zanadu cer lujues pe 9 + ef ne mogeke dG oligne svoju ver usu od izvore panslavonskeg. isto oncko ker sto ne mo- gai8 ni vladikcrjunak Petar Potravié Niege’, iako predaleke od Stopa izraste v vitorogoin goije like, Svaki pu! kad je alaven- ska dua na usia svoj: genija progovorlla svetu onc jo redovno i uvok zagtlila vaskoliko Zovegauisvo na oval ilt ona} naéin, cr peti svoju mot iz krila VeEnostisi Nelzniernosti. Keda diugi mudeaci odgonotay to mistiéno slovensko ponira neu Beskro] i vreécnje iz njega, oni to redovnc ne d otto ick redovac naziry da ty nefto ima, dolaze do nem, vere i r-zo7araniey; oni #9 onake jetko ugrizaju kao i rithov Prostavni Galilei, koji fe od iutine prestao posmatati prstene AB re an ner meme rt RRC NB REN age scemnrepgeer geerme