57.

MASTI - KARAKTERISTIKE I UPOTREBA

Preparati za spoljašnju upotrebu; za primenu na koži ili određenim sluzokožama, za lokalno

delovanje ili perkutanu penetraciju l.s. ili zbog emolijentnog ili protektivnog delovanja; moraju imati
homogeni izgled; sastoje se od jednostavnih ili složenih podloga u kojima su l.s. rastvorene ili
suspendovane; podloge mogu uticati na delovanje preparata i oslobađanje l.s.
Masti se sastoje od jednofazne podloge u kojoj mogu biti dispergovane (suspendovane)
čvrste supstance ili tečnosti.
Hidrofobne masti – mogu da apsorbuju malu količinu vode; za izradu se koriste: čvrsti,
meki i tečni parafin, biljna ulja, životinjske masti, sintetski gliceridi, voskovi i tečni polialkilsiloksani.

Masti koje mogu da emulguju vodu – apsorpcione baze – mogu da apsorbuju veću
količinu vode; podloge su iste kao kod hidrofobnih masti ali sadrže i V/U emulgatore (bezvodni
lanolin, lanolinske alkohole, estre sorbitana, monogliceride i masne alkohole) ako su u pitanju
hidrofobne apsorpcione baze, odnosno U/V emulgatore ili mešane emulgatore ako su u pitanju
hidrofilne apsorpcione baze.
Hidrofilne masti – su izrađene od podloga koje se mešaju sa vodom; podloge su smeše
tečnih i čvrstih makrogola (polietilenglikoli); mogu da sadrže određenu količinu vode.

Unguenta, Ph.Yug.IV (Lekovite masti) – su polučvrsti lekoviti preparati za spoljašnju primenu na

koži, sluzokoži i ranama; lekovite ili zaštitne supstance su rastvorene, suspendovane ili emulgovane
u prikladnoj podlozi. Izbor podloge zavisi od: mesta aplikacije, načina delovanja preparata,
podnošljivosti i rastvorljivosti lekovitih komponenti. Podloga može sadržati emulgatore i druge
pomoćna sredstva.
Izrada – Masti rastvori i masti emulzije – supstance se rastvore u delu rastopljene podloge, pa sa
preostalom rastopljenom podlogom se izradi homogena mast ili se supstance rastvore u
propisanom rastvaraču, pa se rastvor izmeša sa delom podloge, i na kraju sa preostalom
podlogom izradi homogena mast.
Masti suspenzije – nerastvorne supstance se usitne, izmešaju sa delom podloge, pa sa preostalom
podlogom izradi homogena mast. Sterilne masti – odgovarajući postupak sterilizacije.
Opšta ispitivanja
A. Izgled – razmaz u tankom sloju treba da bude homogenog izgleda
B. Veličina čestica – ne sme da bude čestica većih od 60 μm
C. Sterilnost – ispituje se kod preparata koji su propisani kao sterilni

Osnovne osobine polučvrstih preparata za spoljašnju upotrebu – nanose se mazanjem na kožu

ili sluzokožu i po konzistenciji su između tečnih i čvrstih oblika; sa dermatološkog aspekta se dele
na: pokrivne, zaštitne, penetracione i resorpcione masti; sa farmaceutsko – tehnološkog aspekta tj.
sa aspekta raspodele (disperzije): masti-rastvori, masti-emulzije, masti-suspenzije .
Pokrivne (pokrovne) i zaštitne masti – obezbeđuju pokrivanje i zaštitu kože od štetnih uticaja.
Penetracione masti – omogućavaju da l.s. penetrira u dublje slojeve kože (u epiderm) i tamo deluje,
u većini slučajeva u lokalnoj dermoterapiji; penetracija l.s. zavisi od: njenih fizičko-hemijskih
osobina,osobina podloge i hidratisanosti rožnatog sloja (stratum corneum); barijerno dejstvo
stratum corneum-a se smanjuje njegovom hidratacijom, što se postiže okluzivnim preparatima
(koriste se kod terapije lokalnim kortikosteroidima).
Resorpcione masti – omogućavaju potpunu resorpciju l.s. kroz kožu (obično je resorpcija leka
kroz kožu nepoželjan fenomen); koriste se kao antireumatske masti i masti sa nitroglicerolom.
Transdermalna sistemska terapija – ako je l.s. na osnovu svojih svojstava i veličine molekula
sposobna da prodre kroz s.c. i epiderm i dospe u vaskularizovani derm; okluzivne podloge
pojačavaju ovaj efekat; transdermalna terapija podrazumeva upotrebu transdermalnih flastera.
Ubrzivači penetracije (propilenglikol, dimetilsulfoksid, oleinska kis.i neki terpeni) ako se nalaze u
podlogama, reaguju sa lipidima u s.c. i smanjuju njihovo barijerno dejstvo.

Delovanje dermatika
1. Lokalno delovanje – na površini kože; aplikaciju na kožu za neposrednu terapiju kožnih bolesti
ili kožnih manifestacija sistemskih bolesti; koriste se masti sa keratolitičkim delovanjem (sa
salicilnom kis.), antiseptičke masti, zaštitne masti na bazi silikonskih jedinjenja i preparati za
sunčanje.
2. Regionalno delovanje – u dubljim slojevima kože; aplikacija na kožu s namenom terapije bolesti
ili sprečavanja simptoma bolesti u dubljim tkivima ili kad se zahteva perkutana apsorpcija i
nakupljanje aktivne supstance; koriste se masti koje sadrže antiflogistike (protiv oteklina),
antireumatike (ublažavaju alergijske probleme), kortikosteroide, lokalne anestetike.
3. Sistemsko delovanje – transdermalno; primena supstance na kožu za terapiju sistemskih bolesti
sa ciljem da se postigne sistemski nivo l.s.; koriste se masti sa nitroglicerolom ili adhezivni sistemi
(transdermalni terapijski sistemi).65 Farmaceutska tehnologija sa biofarmacijom

58. SASTAV PODLOGA (BAZA) ZA IZRADU MASTI Masne komponente

1. Ugljovodonici (vazelin, tečni i čvrsti parafin) – Vazelin (beo, stvara masno okluzivan efekat
na koži, ne prima vodu) – prirodan vazelin predstavlja mešavinu tečnih i čvrstih prečišćenih,
beljenih i zasićenih parafinskih ugljovodonika dobijenih destilacijom nafte; plastični gel sa
mrežastom strukturom od čvrstih, viših n- i izoparafina, a tečna faza je od nižih n- i izoparafina
(čvrstih ugljovodonika ima 10-30%); postoje beli vazelin (Vaselinum album) i žuti vazelin
(Vaselinum flavum). Vazelin je pogodna podloga za l.s. površinskog delovanja, jer na koži
obrazuje okluzivan i nepermeabilan film za vodu i vazduh; predstavlja obavezan sastojak pokrovnih
masti; film na koži dovodi do hidratacije i bubrenja s.c., što je pogodno za pacijente sa suvom
kožom.
Plastibaze® (veštački vazelin) – proizvodi se rastvaranjem 5% polietilena u 95% gustog tečnog
parafina, zagrevanjem a zatim naglim hlađenjem (masa slična vazelinu dobre razmazivosti i
stabilne konzistencije od -15ºC do +60 ºC); farmakopeje dozvoljavaju veštački vazelin, ali ne i
veštačke dodatke koji mu omogućavaju da posle otapanja, brzo obrazuje polučvrstu konzistenciju;
nazivi za vazelin su u USP – petrolatum, a u BP – beli meki parafin i žuti meki parafin.

Tečni parafin – Paraffinum liquidum, Extra Ph. (Oleum paraffini, Ph.Yug.V) i Praffinum
subliquidum, Extra Ph. (Paraffinum periliquidum) su pomoćne supstance dobijene
destilacijomnafte, različitih su viskoziteta a služe za izradu masti, kremova, oleogela, pasti;
Praffinum subliquidum je nižeg viskoziteta a na koži manje masan i okluzivan. Čvrsti parafin
(Paraffinum solidum) – podešavanje, zgušnjavanje ili povećanje konzistencije masti i kremova.

2. Trigliceridi – masna ulja – maslinovo, suncokretovo, kikirikijevo i ricinusovo, hidrirana ulja –

hidrirano ricinusovo ulje
3. Voskovi – ( žuti i beli pčelinji vosak, cetaceum (zamena cetil-palmitat), bezvodni lanolin)
danas se prednost daje žutom pčelinjem vosku, a cetaceum (iz lobanje kitova) je zamenjen sa cetil-
palmitatom (cetyl-palmitas (Cutina CP®)), DAB koji ima istu konzistenciju. Bezvodni lanolin
(Adeps lanae, Ph.Yug.V ili Cera lanae, Ph.Yug.IV) – žut, lepljiv, neprijatno miriše, okluzivan,
razvlači se u niti; predstavlja kompleksnu mešavinu ugljovodonika, slobodnih m.k., slobodnih m.a. i
oko 95% estara (holesterola i m.k.); dobija se kao mast sa dlake ovaca. Prečišćavanjem lanolina
dobija se sirovina boljih organoleptičkih osobina i većeg sadržaja holesterola, koji može da
emulguje vodu; koristi se za izradu apsorpcionih baza i hidrofobnih (V/U) kremova. Čuva se u punim
posudama, zaštićeno od O2 i svetlosti; kao antioksidansi se dodaju: tokoferol, BHT, BHA i askorbil-
palmitat; bezvodni lanolin prema Ph.Yug.V sme da sadrži 200 ppm BHT; kvalitet lanolina se ceni i
po vodenom broju (sposobnost da emulguje vodu). Lanolin sa vodom (Adeps lanae cum aqua,
Ph.Yug.V) – sadrži 25% vode; Lanolinum, DAB 10 – sadrži 15% tečnog parafina, 20% vode, 65%
bezvodnog lanolina a koristi se kao emulzivna podloga tipa V/U.
Lanalcoli=Lanolinski alkoholi (Lanae Alcoholes) – dobijaju se određenim postupcima
prečišćavanja i obrade bezvodnog lanolina; sadrži oko 30% holesterola zato emulguju znatno veću
količinu vode od bezvodnog lanolina; dobri su V/U emulgatori i koriste se za izradu apsorpcionih
baza i hidrofobnih (V/U) kremova; zbog oksidacije se čuvaju u dobro zatvorenim posudama.
Lanolin i lanolinski alkoholi mogu da dovedu do senzibilizacije kože.
4. Masne kiseline – stearinska i oleinska i masni alkoholi – cetstearil-, cetil-, stearilalkohol
5. Svinjska mast – Adeps suillus – koristi se veoma retko
6. Sintetske masne materije – Softisan 378® - polusintetski trigliceridi; polučvrsta masna
materija; stabilan na [O], koža ga dobro podnosi. Triglycerida mediocatenalia – mešavina tečnih
triglicerida iz zasićenih m.k. (C8-C12) – neutralna ulja ili Miglyol 812® - predstavljaju rastvarače
za lipofilne supstance, dobro se podnosi na koži i sluzokoži.
Sintetski estri (izopropil miristat, decil oleat, gliceril monostearat) – česti sastojci masne faze
kremova; emolijensi; dobro se podnose na koži.

63. OSOBINE I PRIMENA VAZELINA U IZRADI FARMACEUTSKIH OBLIKA POLUČVRSTE

KONZISTENCIJE
Vazelin (beo, stvara masno okluzivan efekat na koži, ne prima vodu) – prirodan vazelin predstavlja
mešavinu tečnih i čvrstih prečišćenih, beljenih i zasićenih parafinskih ugljovodonika dobijenih
destilacijom nafte; plastični gel sa mrežastom strukturom od čvrstih, viših n- i izoparafina, a tečna
faza je od nižih n- i izoparafina (čvrstih ugljovodonika ima 10- 30%); postoje beli vazelin
(Vaselinum album) i žuti vazelin (Vaselinum flavum). Vazelin je pogodna podloga za l.s.
površinskog delovanja, jer na koži obrazuje okluzivan i nepermeabilan film za vodu i vazduh;
predstavlja obavezan sastojak pokrovnih masti; film na koži dovodi do hidratacije i bubrenja s.c.,
što je pogodno za pacijente sa suvom kožom.
Plastibaze® (veštački vazelin) – proizvodi se rastvaranjem 5% polietilena u 95% gustog tečnog
parafina, zagrevanjem a zatim naglim hlađenjem (masa slična vazelinu dobre razmazivosti i
stabilne konzistencije od -15ºC do +60 ºC); farmakopeje dozvoljavaju veštački vazelin, ali ne i
veštačke dodatke koji mu omogućavaju da posle otapanja, brzo obrazuje polučvrstu konzistenciju;
nazivi za vazelin su u USP – petrolatum, a u BP – beli meki parafin i žuti meki parafin. Prednosti
vazelina kao komponente masti su: stabilnost, hemijska i fizička indiferentnost, velika
kompatibilnost sa l.s. i pomoćnim materijama, fiziološka indiferentnost.
Dobar vazelin se odlikuje vlaknastom konzistencijom.
64. OSOBINE I PRIMENA PARAFINA, BEZVODNOG LANOLINA I POLIALKILSILOKSANA U
IZRADI FARMACEUTSKIH OBLIKA POLUČVRSTE KONZISTENCIJE

Tečni parafin – Paraffinum liquidum, Extra Ph. (Oleum paraffini, Ph.Yug.V) i Praffinum
subliquidum, Extra Ph. (Paraffinum periliquidum) su pomoćne supstance dobijene destilacijom
nafte, različitih su viskoziteta a služe za izradu masti, kremova, oleogela, pasti; Praffinum
subliquidum je nižeg viskoziteta a na koži manje masan i okluzivan.
Čvrsti parafin (Paraffinum solidum) – podešavanje, zgušnjavanje ili povećanje konzistencije
masti i kremova.
Bezvodni lanolin (Adeps lanae, Ph.Yug.V ili Cera lanae, Ph.Yug.IV) – žut, lepljiv, neprijatno
miriše, okluzivan, razvlači se u niti; predstavlja kompleksnu mešavinu ugljovodonika, slobodnih
m.k., slobodnih m.a. i oko 95% estara (holesterola i m.k.); dobija se kao mast sa dlake ovaca.
Prečišćavanjem lanolina dobija se sirovina boljih organoleptičkih osobina i većeg sadržaja
holesterola, koji može da emulguje vodu; koristi se za izradu apsorpcionih baza i hidrofobnih (V/U)
kremova. Čuva se u punim posudama, zaštićeno od O2 i svetlosti; kao antioksidansi se dodaju:
tokoferol, BHT, BHA i askorbil-palmitat; bezvodni lanolin prema Ph.Yug.V sme da sadrži 200 ppm
BHT; kvalitet lanolina se ceni i po vodenom broju (sposobnost da emulguje vodu).
Lanolin sa vodom (Adeps lanae cum aqua, Ph.Yug.V) – sadrži 25% vode; Lanolinum, DAB 10 –
sadrži 15% tečnog parafina, 20% vode, 65% bezvodnog lanolina a koristi se kao emulzivna
podloga tipa V/U.
Lanalcoli=Lanolinski alkoholi (Lanae Alcoholes) – dobijaju se određenim postupcima
prečišćavanja i obrade bezvodnog lanolina; sadrži oko 30% holesterola zato emulguju znatno veću
količinu vode od bezvodnog lanolina; dobri su V/U emulgatori i koriste se za izradu apsorpcionih
baza i hidrofobnih (V/U) kremova; zbog oksidacije se čuvaju u dobro zatvorenim posudama.
Lanolin i lanolinski alkoholi mogu da dovedu do senzibilizacije kože.
Polialkilsiloksani (silikoni) – polimeri linearne, ciklične ili mrežaste strukture; ostavljaju masan film,
ne zatvaraju pore, lako su razmazivi, dobro se podnose, stabilni; koriste se u zaštitnim kremovima
jer stvaraju vodootporni film (dimetikon, ciklometikon). U molekulu, atomi Si su vezani preko
kiseonika, a atomi Si nose metil i fenil grupe. Silikoni su hemijski veoma stabilni, ne podležu [O] i
hidrolizi, hidrofobni su, veoma otporni na vodu i termostabilni. Bezbojni i bez mirisa, a viskozitet im
ne zavisi od T. Za masti za zaštitu kože se koristi dimetilsiloksan (dimetikon) u koncentraciji 2 –
5%, a inkorporira se u podloge tipa ambifilnih kremova (Basis krem, DAB 10) ili u masnu fazu
hidrofilnih kremova. Farmaceutska tehnologija sa biofarmacijom 70
Ciklometikon (isparljivi silikon) ne stvara na koži uljani osećaj, pa se koristi za lokalne sprejeve ili
kao isparljivi sastojak za gele ili emulzije. Za zaštitu kože od agresivnih sredstava u kućnim
poslovima (voda, deterdžent) koristi se konc. silikona od 2 – 5%. Za optimalnu zaštitu kože od
agresivnih sredstava, izrađuju se profesionalni kremovi sa koncentracijom silikonskih ulja i do 25%.
Zbog svoje fiziološke indiferentnosti se mogu koristiti i kao zaštita od rana od ležanja (dekubita).