METALNE KONSTRUKCIJE 2-ISPITNA PITANJA

Koncept skripta.
1. ZAVRTNJEVI (VRSTE, OBLIK I DIMENZIJE, PODELA PREMA TACNOSTI IZRADE, METRICKI NAVOJ)
-sredstva za veze: mehanicka spojna sredstva i tehnoloski postupak spajanja
-prednosti zavrtnjeva u odnosu na zakivke
-sta je veza sa zavrtnjevima i kakvo je spajanje elemenata?
-vrste zavrtnjeva: prema kvalitetu, visokovredni kakvi mogu biti, i prema zazoru kakvi mogu biti?
-oblik I dimenzije: 1.obicnih zavrtnjeva, delovi, formula za Δd-zazor, dimenzije zazora za razlicite
precnike zavrtnjeva, da li je obavezna podloska kod obicnih? (slika) 2.visokovredni-slozenija geometrija
od obicnih, razlika izmedju 10.9 I 8.8? Kod nas sta je preporuka? podloske sa oborenim ivicama, zasto?
-Zasto gradjevinski zavrtnjevi nemaju navoj po celoj duzini?
-podela prema tacnosti izrade-formule i opisi, zasto se neobradjeni cesce koriste? Obradjeni su dobri za
dinamicke konstrukcije, ali su tesko izvodljivi (na strugu se izvode)
-pravila kod obradjenih (slika)
-sta je metricki navoj? -definicija, kakav je navoj-spiralni
-(slika) metrickog navoja sa oznakama srednjeg precnika,nominalnog I precnika jezgra, visine I koraka
navoja sa formulama, od cega zavisi korak navoja?
-ispitni presek sta je i formula za ispitni presek.

2. ZAVRTNJEVI (OZNACAVANJE, KLASE CVRSTOCE, PRIKAZIVANJE NA CRTEZIMA, ISPITNI PRESEK)

-svrha oznacavanja
-oznaka treba da sadrzi informacije o: nabrajanje i prikaz
-klasa cvrstoce je: definicija i prikaz na zavrtnju, definise kvalitet celika…
-kako se oznacava?
-prvi broj prestavlja
-drugi broj predstavlja
Primer
-koje sve klase cvrstoce postoje i sta je to specificno vezano za granicu razvlacenja I cvrstocu pri
zatezanju. Kako se 10.9 razlikuje od ostalih?
-prikazivanje zavrtnjeva na crtezima-zasto je to bitno?
-osnovne oznake za obicne zavrtnjeve, razlika izmedju osnovnih, obradjenih, montaznih, I montaznih
rupa I zavrtnjeva (slike)
-napomena da I za visokovredne PN imaju posebne oznake, sa I bez naleganja
-ispitni presek, sta dolazi pri tom preseku,u realnosti je elipsa, a u stvarnosti je krug, formula, (slika)

3. KATEGORIJE SPOJEVA SA ZAVRTNJEVIMA

-razlicita naprezanja zavrtnjeva, uloga u vezama, podela
-kategorije spojeva: smicuci I spojevi otporni na zatezanje
-smicuci spojevi: kat A B C
-kontrole nosivosti u smicucem spoju:
-kategorija spoja A: definicija +formule +znacenja tih dimenzija, ne zahteva se PN, klase cvrstoce sve
-kategorija spoja B: definicija +formule+znacenja tih dimenzija, PN mogu, otporni na proklizavanje pri
SLS, 8.8 10.9
-kategorija spoja C: definicija +formule+znacenja tih dimenzija, PN mogu, otporni na proklizavanje pri
ULS 8.8 10.9, van nastavka ce doci do loma
-zatezuci spojevi: D i E
-kategorija spoja D nePN
-kategorija spoja E, PN, gde se koriste, karakteristike kategorije

4. PONASANJE ZAVRTNJEVA U SMICUCIM SPOJEVIMA ***(NAPISATI LEPO)

-slike
-opis toka sile, naprezanja, prenosa sile iz jednog elementa u drugi, ravan smicanja,
-PO DEBLJINI konstantan raspored napona pritiska po omotacu rupe I konst napon smicanja tela zavrtnja
u ravni smicanja, I za zakivke se usvaja isto
-PO SIRINI izvan veze, const normalni naponi po sirini pp, na mestu veze-koncentracija napona u blizini
rupe, fy, el od celika-plasticna def pri granici razvlacenja, pa dolazi do prerasporedele naprezanja u
spoju, pa se pri punoj plastifikaciji stvarni dijagram=proracunskom (SLIKA)
-vidovi loma kod smicucih spojeva: podela+opis I (slike)

5. NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA SMICANJE

-pretpostavke pri proracunu: podjednako ucestvovanje, const naponi smic. I ppor, zanemaruje se
savijanje I zatezanje ako nije zazor veliki, ako jeste uvodi se u proracun preko manjeg dopustenog
napona smicanja
-Kako se odvija prelazak sile iz jednog u drugi element?
-Fv.rd-nosivost zavrtnja na smicanje: formula+parametri koji uticu, razlika kad navoj prolazi kroz ravan
smicanja I kada navoj ne prolazi kroz ravan smicanja. Fub
-Zasto se koristi koef sigurnosti gama 2? Anomalije u zavrtnjevima
-Kod obradjenih d=do u proracunu
-slike za secnost, vise od 2 retko..
-masinski zavrtanj ima navoj po celoj duzini

6. NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA PRITISAK PO OMOTACU RUPE

-Fb,rd-nosivost po omotacu rupe, formula+koeficijenti, Fu
-koeficijent αb zavisi od geometrije same veze u pravcu nanosenja opt I zavisi od odnosa kvaliteta
cvrstoce na zatezanje zavrtnjeva I lima, formula
-fub/fu vece od 1
-koeficijent αd, formula u zavisnosti od rastojanja zavrtnjeva u vezi, u pravcu prenosenja sile
-koeficijent k1 u zavisnosti od rastojanja upravno na pravac prenosenja sile, preporuke
-slike rastojanja e1, p1, e2, p2
-raspodela napona ppor po radijusu i po visini lima, nelinearna, preraspodela (slike)
-nosivost grupe zavrtnjeva na pritisak po omotacu rupe
-nosivost na pritisak po omotacu rupe nije ista za sve zavrtnjeve zbog geometrije veze, dosta je
komplikovanije od smicanja, pored toga za svaki lim je potrebno odrediti nosivost na pritisak po
omotacu rupe.
-proracun nosivost u zavisnost od nosivosti zavrtnjeva na smicanje, formule
-slika grupa+formule za svaku grupu

7. PONASANJE PREDNAPREGNUTIH ZAVRTNJEVA U SMICUCIM SPOJEVIMA

-kada se koriste prednapregnuti zavrtnjevi?
-zasto obicni zavrtnjevi nisu pogodni za dinamicke konstrukcije I napregnute spojeve?
-kako se unosi sila pn?
-sta se javlja kao posledica te sile pn I gde? Objasnjenje+slika
-kako se menja napon pritiska u odnosu na zavrtanj?
-sta se postize pn?
-kakav treba da bude zavrtanj u pn? Duzina?
-koji su nedostaci pn zavrtnjeva?
-kako se racunaju visokovredni zavrtnjevi bez pn
-koja je razlika izmedju pn I bez pn po pitanju otpornosti na zamor materijala?
-kako se postize trenje I sta ono sprecava?
-sta se desava kada je spoljasnja sila smicanja veca od sile trenja?
-grafik F-Dl, razlika veza sa PN I bez PN
-da li je granicna nosivost ista za pn I nepn?
-proklizavanje je nepovoljno sa stanovista cega sve?
-o cemu treba voditi racuna pri SLS?

8. NOSIVOST PREDNAPREGNUTIH ZAVRTNJEVA NA PROKLIZAVANJE

-kategorije B I C
-Fs,rd=formula, nosivost zavrtnjeva na proklizavanje, parametri od kojih zavisi
-broj tarnih povrsi
-koef trenja za tarne povrsi zavisi od obrade povrsine, sto je manje obradjena manji je koef, losija
nosivost
-ks-koeficijent koji zavisi od velicine I tipa rupa(tabela)
-Fp,C-sila pritezanja, formula, bitno je pravilno uneti, opada za 25 posto pri proklizavanju od pocetne sile
PN
-Kontrolisano unosenje sile se vrsi pomocu: nabrajanje
-sta se desava kada se unosi sila pn, sta se javlja, uvijanje navrtke-mom torzije koji savladava silu trenja
izmedju navrtke I navoja, slozeno savijanje I koja je formula, parametri-Mu-moment uvrtanja
momentnim kljucem

9. NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA ZATEZANJE

-Ft, rd-proracunska nosivost zavrta na zatezanje, od cega zavisi, formula
-k2 koeficijent k2=0.63 zasto ne taj? I koliki onda?
-Zasto se koristi koeficijent As, formula za As (slika)
-nosivost na zatezanje je ista za obradjene I neobradjene, zasto I koje je onda bolje koristiti?
-Ista je I za kategorije D I E.
-prednosti kategorije E u odnosu na D..isto kao za prvo pitanje, nabrajanje

10. PONASANJE PN ZAVRTNJEVA U ZATEZUCIM SPOJEVIMA

-Zasto su pn visokovredni pogodni za prijem sile zatezanja?
-gde se javljaju zatezuci spojevi?
-(slika) pn+opterecenje=odlepljivanje, formule: uslovi ravnoteze I uslovi kompatibilnosti
-Sta se desava kada se nanese spoljasnja sila Nt na PN zavrtanj?
-koliko iznosi dodatna sila zatezanja u zavrtnju, formula?
-krutost lima je znacajno veca od krutosti zavrtnja pa onda to dodatno zatezanje u zavrtnju nije toliko
znacajno, I to je dobro za zamor materijala
-sila odlepljivanja, ko prihvata dodatnu silu zatezanja, da li zavrtnjevi imaju I dalje nosivost, kolika je sila
odlepljivanja, formula..Nt,o=..
-grafik Fb-Nt koji prikazuje razliku izmedju ponasanja pn I nepn u zatezucim spojevima..
-zakljucak je da je sila zatezanja ista kakav god put imamo..
-zatezuci spojevi sa tankim fleksibilnim limovima, usled savijanja dolazi do oslanjanja krajeva prepusta na
drugi element
-kontaktna sila Q koja dodatno opterecuje zavrtnjeve, od cega ona zavisi I kako se njome manipulise
( slika)

11. NOSIVOST NA PROBIJANJE LIMA ISPOD GLAVE ILI NAVRTKE ZAVRTNJA U ZATEZUCEM SPOJU
-Bp,rd formula, parametri:
- obim kruga koji formira srednja vr opisanog I upisanog kruga glave Ili navrtka
-tp-debljina lima ispod glave ili navrtke (minimalna vrednost)
-Kada dolazi do ovoga? Tanki limovi

12. KOMBINOVANO NAPREZANJE ZAVRTNJEVA

-istovremeno optereceni I na smicanje I na zatezanje-potrebna je kontrola interakcije
-za NEPN kontrola, formula, vrlo jednostavna kod zatezanja se ubacuje 1.4 (verovatno zato sto se
zatezanjem javlja sila trenja koja prenosi smicucu silu )
-PN, formule za kategorije spoja B I C, smanjujemo silu pritezanja za 0.8Ft jer ona smanjuje pritisak u
spoju koji je izazvan pn I mora se uzeti u obzir jer negativno utice na proklizavanje

13. KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA

-pravilno konstruisanje je preduslov da se ostvari uopste prenosenje opterecenja
-kod vrucevaljanih profila vec postoje tablicno upisane preporucena rastojanja
-veza treba da bude sto kraca jer se opterecenja onda ravnomernije raspodeljuje, a takodje I zbog
utroska materijala
-nastavci treba da budu konstruisani simetricno isti br zavrtnjeva sa obe strane
-na delovima pp, nozicama I rebru precnici svih zavrtnjeva budu jednaki
-treba obratiti paznju I na raspored I broj spojnih sredstava, I na precnik zavrtnja
-na kompatibilnost spojnih sredstava I kvalitet
-broj zavrtnjeva sa jedne strane mora biti veci od dva u zgradarstvu, I veci od 3 u mostogradnji
-minimalni zavrtanj je M12 za zgradarstvo osim za tankozidne limove HOP M6
-rastojanje izmedju prvog I poslednjeg zavrtnja u pravcu delovanja sile treba da bude manja od 15d,
maksimalni broj zavrtnjeva je 6, u suprotnom se vrsi redukcija duge veze, formula, grafik β-l, slika, sta je l
-treba voditi I o medjusobnim rastojanjima izmedju zavrtnjeva jer gde god su velika rastojanja tu je
potencijalni problem sa ulaskom necistoca, vode, korozije itd..
-kod veza na preklop dolazi do ekscentriciteta I do rotacije, ne bi professor to preporucio, formula
redukcija…
-zavrtanj mora imati podlosku jer se usled savijanja I rotacije I skretnih sila javlja sila zatezanja koja
prouzrokuje cupanje I to se obezbedjuje podloskama (slike)
-optimalan precnik se dobija iz uslova da je Fb=Fv , formula, I od izbora precnika zavisi I raspored u vezi,
ako su rastojanja mnogo mala, dolazi do smicanja(cepanja) lima, a ako su velika dolazi do neravnomerne
raspodele sila u spojnim sredstvima..Minimalno rastojanje od ivice je propisano zbog pojave korozije I
zbog smicanja ivice..

14. NOSIVOST NA CEPANJE BLOKA

-Kada se javlja cepanje I gde?
-slike, mala sila zatezanja velika sila smicanja I obrnuto..
-formule za simetricne grupe I za nesimetricne
-Ant-neto povrsina izlozena zatezanju, Anv neto povrsina izlozena smicanju +slike
-sta je specificno kod nesimetricnih
-gde se javlja ovo najcesce? Zglobne veze grednih nosaca kod koga je smicanje dominantno, a zatezanje I
ne pa onda se zatezanje uzima sa 0.5

ZAVARIVANJE

15. ZAVARIVANJE (DEFINICIJA, PRIMENA, PREDNOSTI I NEDOSTACI, OSNOVNI POJMOVI)

-sta je zavarivanje?
-kako se izvodi zavarivanje, sta moze biti dodatni materijal?
-kakav je spoj kod zavarivanja, I sta je time omoguceno?
-gde se primenjuje zavarivanje, nabrajanje?
-Osnovni pojmovi kod zavarivanja: osnovni materijal, dodatni materijal, spoj, sav, zljeb, zavar,
zut..objasnjenje svakog+slika
-prednosti zavarivanja I osobine: nabrajanje-kontinuitet, lakse, brza izrada u radionici, nema slabljenja,
krute veze, oblikovanje na sve moguce nacine, vodonepropusnost, estetika
-nedostaci: nabrajanje kvalifikovana radna snaga, kontrola kvaliteta rigorozna, uticaj klimatskih
uslova,osetljivi na pozare, nisu montazno-demontazne

16. ZAVARIVANJE (OSNOVNI PRINCIPI PRI PROJEKTOVANJU, VRSTE SPOJEVA I VRSTE SAVOVA)
-osnovni principi: jednostavne veze I nastavci, polozaj veze I nastavka izvan zone max uticaja, u jednom
poduznom preseku ne treba da budu nastavci na isto preseku poprecnom, izbegavati teske polozaje
zavarivanja, nikako iznad glave, u radionici postoje okretaljke, racionalan izbor kpntrole kvaliteta(klasa
izvodjenja EXC1 C2 C3 C4—D B B B+ kvalitet Savova), strogi atesti..
-spoj definise medjusobni polozaj delova koji se spajaju, kakav taj spoj treba da bude (istih I bolji osobina
od osnovnog materijala)?
-podela spojeva prema medjusobnom polozaju elemenata:
1.suceoni spoj-elementi leze u istoj ravni, suceoni sa punom ili delimicnom penetracijom, iste I razlicite
debljine, dt=3-4mm,..slike
2.ugaoni ili t spojevi-elementi leze pod uglom razlicitim od 180, podela na neprekinute( pravi kosi),
prekinute( zatvoreni otvoreni) krstasti (sa Ili bez dodatnog lima), slike+opis svakog, koriste se suceoni sa
punom ili delimicnom penetracijom I ugaoni.
3.preklopni spojevi-elementi koji se spajaju leze u dve paralelne ravni, ili u jednoj ali se koriste
podvezice da bi ih povezale, podela direktni(eksc) I spojeni sa podvezicama, slike+opis
-vrste Savova: suceoni savovi sa punom I delimicnom penetracijom, ovi sa delimicnom se ne koristi za
pritisnute elemente, ugaoni savovi, savovi u rupama, cep savovi, uzljebljeni savovi

17. OSNOVNI ELEMENTI SUCEONOG SAVA-FUNKCIJA I OBLIK ZLJEBA

-kako se izvode suceoni savovi?
-za sta se primenjuju?
-kako se izvode suceoni savovi sa punom penetracijom, a kako sa delimicnom?
-kako se u zavisnosti od debljine elementa obradjuju ivice na mestu spoja?
-koje vrste suceonih Savova razlikujemo u zavisnosti od zljeba?
I, V, 1/2V, X, K, U, J-slike+debljine
-koje su funkcije zljeba? :
-pristup elektrodi po citavoj debljini, omoguci topljenje osn mat u zoni sava, formira korito za
deponovanje mesavine, da se stvori odredjena masa za spajanje elementa..
-oblik I dimenzije zljeba zavise od vrste sava, postupka zavarivanja, I polozaja zavarivanja
-osnovni elementi: slika, nabrajanje+opisi: zljeb, lice, nalicje, osnovni, dodatni mat, povrsina zavarivanja,
povrsina sava, uvar, koren, granica sava, prelazna zona, nadvisenje, kosina zljeba, ugao zljeba, ivica sava,
debljina osnovnog mat…

18. OSNOVNI ELEMENTI UGAONOG SAVA-MINIMALNE I MAKSIMALNE DIMENZIJE

-kod kojih spojeva se izvode?
-kakva je obrada kod njih, I po cemu je to povoljnije od suceonih?
-kakav ugao treba da bude?
-kakav je tok sila u odnosu na suceone I samim tim onda I proracun?
-kakvi mogu biti po rasporedu, I zasto su isprekidani losi?
-sta je debljina ugaonog sava, a sta efektivna duzina sava, I koje su njihove min I max vrednosti, I Koliko
iznosi a kod supljih profila, kako se ova debljina razlikuje od debljine suceonih?
-prikaz na slici razlicitih upisanih trouglova kod razlicitih spojeva.
-osnovni elementi, slika+nabrajanje..
-efektivna duzina sava, opsta formula+formule za poduzne I poprecne ugaone savove..zasto oduzimamo
2a?

19. POSTUPCI ZAVARIVANJA, OSNACAVANJE SAVOVA U TEHNICKOJ DOKUMENTACIJI

-posebne oznake, I te oznake definisu: nabrajanje: vrstu I dimenziju sava, nacin I polozaj izvodjenja,
obradu lica sava, kvalitet I zahtevanu kontrolu Savova
-oznacavanje se vrsi pomocu pokazne strelice I linije koja je paralelna sa pruzanjem sava, I dalje oznake
slovne, slovne + brojevi za ugaone, itd.. slike
-toplota prilikom zavarivanja igra najjznacajniju ulogu, ona utice na kolicinu istopljenog materijala, razvoj
temp u osnovnom materijalu, vreme zadrzavanja na kriticnoj temp materijala u savu, na brzinu hladjenja
-izvori toplotne energije mogu biti razliciti pa se prema tome postupci zavarivanja dele na:
1.elektrotermicke, oni su I najcesce primenjivana metoda , a izvori elekticne energije su elektricni luk,
elektricni otpor I dr el izvori..Elektricni luk izmedju komada koji se zavaruje -izmedju netopljive ili topljive
electrode I komada koji se zavaruje, elektrolucno zavarivanje oblozenom elektrodom E, pod zastitnim
prahom EPP (zljeb ispred luka se zasipa prahom koji se zajedno sa zicom za zavarivanje topi u
elektricnom luku..pod zastitom inertnog gasa, argona MIG ,slicno kao epp, samo sto je razlika ta sto je
uloga tog gasa da zastiti mesto zavarivanja I elektrodnu zicu od kontakta sa okolnim vazduhom, pod
zastitom aktivnog gasa CO2, isto samo je ovo najjeftinija varijanta I najcesce se koristi..
Postupak elektrolucnog zavarivanja moze da bude rucni ili poluautomatski
2.termohemijske: sagorevanje je izvor toplote
3.mehanicke: trenje kojim se dolazi do visokih temo
4.ostalo (plazma..)

20. GRESKE U SAVOVIMA

-zavarivanje omogucava kontinuiranje 2 ili vise elementa u spoju, I prilikom toga dolazi do metalurskih,
hemijskih I fizickih promena u elementima, naravno da se mogu dogoditi greske a one predstavljaju
materijalni diskontinuitet, dolazi do koncentracije napona u zoni sava.
-greske mogu biti dimenzionalne(vidljive golim okom) I strukturne (unutar sava). Dimenzionalne greske
mogu da se otkriju pomocnim pomagalima, I vrlo je vazno da se kontrola sava izvede.
-nisu sve greske od istog rizika, neke su manje (u pravcu istom kao pravac toka sila), neke vise (upravne
na tok sile)..stepen rizika zavisi od: vrste sava, nacina naprezanja I karaktera opt.
-naponska stanja pritiska su mnogo povoljnija od zatezanja.
-elementi koji uticu na pojavu gresaka u savovima: vrste I hemijski sastav materijala koji se zavaruje,
vrsta dodatnog materijala, vrsta tehnoloskog postupka I primenjena oprema, kvalifikovanost radnika I
uslovima pod kojim se zavaruje
-greske: neispunjen zljeb, nadvisenje, neprovaren koren, prokapina,ostar prelaz, zarez, denivelacije,
krater, poroznost povrsine, gasne pore, nalepljivanje, greske u provarivanju korena, ukljucci troske,
prsline…

21. KONTROLE KVALITETA SAVOVA

-koja je f-ja sava?
-od cega zavisi obim I vrsta kontrole sava?
-sta sve treba znati pre kontrole kvaliteta? Nabrajanje..
-sta je zapravo poenta price?
-koje su sve kontrole kvaliteta BEZ razaranja?
-vizuelna -ko je vrsi, sta se moze uraditi, da li se koriste pomocna sredstva..
-radiografska-od cega se sastoji uredjaj, koji su delovi, koji je postupak, I sta zakljucujemo iz toga? slika
-ultrazvucna-kako funkcionise uredjaj, koje dve metode postoje: metoda prozvucavanja I eho metoda
(slika) delovi ..
 22. KVALITET SAVOVA-VEZA SA KLASAMA IZVODJENJA (EXC)
-obim I vrsta kontrole kvaliteta savova, zavisi od klase izvodjenja kje, odnosno od propisanog kvaliteta
sava
-izbor klase zavisi od kategorije pouzdanosti, upotrebe, proizvodnje
-kvalitet savova EXC4 B+ Itd najvisi kvalitet EXC1 D najnizi
-svaki kvalitet sava zahtevanu odredjen nivo kontrole kvaliteta, EN 1090-2 tacno definise procedure kk
koje odg zahtevanim klasama izvodjenja, odnosno kvalitetima savova…

23. PRORACUN SUCEONIH SAVOVA

-osnovne pretpostavke: nema lok konc napona, zanemaruju se zaostali naponi, naprezanja I dim
osnovnog materijala=naprezanjima I dimenzijama sava, uticaj u savu je isti kao u osn mat
-debljina je jednaka a=tmin, pod uslovom da je zljeb dobro ispunjen, a koren sava dobro izveden
-duzina sava lw=b je obicno jednaka sirini elementa, pod uslovom da zapocinje I zavrsava polaznim I
zavrsnim plocicama.
-uloga polaznih I zavrsnih plocica je da uspostave I zavrse elektricni luk I da ga stabilizuju, da sprece
nastajanje kratera na delu sava koji ulazi u proracun I treba da prenese opt, te plocice se odstranjuju I
oni dosta smanjuju te zaostale napone.
-ako se suceoni sav izvodi bez tih plocica, od duzine sava moramo oduzeti 2 debljine kako bismo
redukovali za te kratere koji su nastali
-slike (nije isto kao za ugaone, pripaziti na to) !!!

24. PRORACUN UGAONIH SAVOVA-DIREKTNA METODA

-min I max dimenzije a I lw
-efektivna duzina ugaonih savova, opsti, bocni I ceoni, formule. Objasniti zasto se zaokrecu savovi.
-max naprezanja se javljaju u merodavnoj ravni u kojoj se javljaju 4 komp napona( slika I oznake)
-proracun nosivosti ugaonih savova (po evrkod) 1.direktna metoda -zasniva se na kontroli pojedinacnih
(komponentalnih) I uporednih napona u merodavnoj ravni sava 2.pojednostavljena metoda: zasniva se
na kontroli rezultujucih sila po jedinici duzine sava
-direktna metoda: formule
-βm korelacioni factor (0.8-1) zavisi od klase cvrstoce I sto imamo vise C to je zavarljivost teza, a vise C
imamo povecanjem klase cvrstoce

25. PRORACUN UGAONIH SAVOVA-POJEDNOSTAVLJENJA METODA

-U svakoj tacki duz sava rezultujuca sila po jedinici duzine Fw,ED mora da zadovolji uslov: formula
-proracunska cvrstoca sava na smicanje fvw,d

26. REDUKCIJA NOSIVOSTI KOD DUGIH VEZA OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA I ZAVARIVANJEM

-kod dugih veza vecih od 150a kod ugaonih savova na preklop moramo zbog neravnomerne raspodele
napona duz sava da redukujemo nosivost mnozenjem koef redukcije βlw,1, Lj duzina ugaonog sava
-kod dugih veza kod zavrtnjeva redukujemo nosivost na smicanje koef β
-slike+dijagram za β
 27. EFEKTIVNA SIRINA SAVOVA KOD NEUKRUCENOG T-SPOJA
-kod ugaonih spojeva, bez ukrucenja, zbog razlike krutosti izmedju limova I neukrucene nozice I, h , u I
sandusastih preseka, potrebno je efektivnu sirinu savova redukovati
-slike+formule za I I h profil, pa za u I sanducaste

28. PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE ZAVARENIH SPOJEVA:

-pravilno projektovanje je preduslov za pravilan rad zavarenih spojeva
-treba da se projektuje tako da: nabrajanje
-krateri I kako se resavaju kod suceonih, a kako kod ugaonih
-sta treba izbegavati?
-konstruisanje osa savova koji se ukrstaju, zasecanje rebra
-konstruisanje krstastih spojeva-paziti na lamelarno cepanje
-konstruisanje radionickih nastavaka nosaca
-konstruisanje s obzirom na lamelarno cepanje, osetljiv I poboljsan detalj
-slike svega ovoga

29. KOMPATIBILNOST RAZLICITIH SPOJNIH SREDSTAVA

-slike
-kada se kombinuju? Pri rekonstrukciji, ojacanju ili pri primeni posebnih konstruktivnih Sistema kao sto
je ortotropna ploca
-od krutosti spojnih sredstva zavisi ponasanje veze pod opt, pa kod veze sa kombinovanim spojnim
sredstvima treba obratiti paznju na kompatibilnost krutosti spojnih sredstva, kako bi se obezbedila
pravilna raspodela opterecenja.
-najvece krutosti imaju zavarene , suceoni nesto vecu od ugaonih.
Kod zavrtnjeva najvecu krutost imaju veze sa pn I to upasovani, vecu nego obicni.
-u istoj vezi mogu da se primene:
U smicucim spojevima :
1. Zakivci I upasovani
2. Zakivci I pn visokovredni
3. Upasovani I pn visokovrednji samo kod stat opt
4. Zakivci I zavarivanje samo kod stat opt
Takodje mogu da se koriste:
5. Pn visokovredni I injektirani zavrtnjevi
6. upasovani I neupasovani ali pn visokovredni (upasovani idu u centralni deo veze)
7. pn visokovredni I upasovani u komb sa zavarivanjem samo kod stat opt..Ukupna nosivost kod ovakve
veze se odredjuje kao zbir nosivosti zavrtnjeva I savova
-U istoj vezi ne mogu da se primene:
1.zakivci I neupasovani
2.neupasovani I pn
3.neupasovani I zavarivanje
4.pn I neupasovani sa zazorom vecim od 0.3mm
5.pn I zavarivanje kod dinam opt, osim kod elemenata opt na savijanje, u ovim slucajevima obicno se
pojasne lamele nastavljaju zavarivanjem suceonim savovima, a rebro pomocu visokovr zavrtnjeva sa
punom silom pn
5.suceoni I ugaoni savovi kod dinamickih opt

MONTAZNI NASTAVCI
30. PODELA VEZA PREMA EC3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MOMENTNE VEZE
Nastavak je spoj 2 ista ili slicna dela jednog istog elementa konstrukcije. Oni su potrebni iz vise razloga,
jedan od tih razloga je ogranicenje u transportu, obicno je to 3*3*12m u drumskom saobracaju, drugi
razlog je ogranicenje pri podizanju, mk su teske I npr ako je teren nepristupacan, antenski stub,
potrebno je u radionici da izradimo vise manjih delova koje cemo spojiti tamo na licu mesta, zato sto je
drugacije nemoguce. Metalne konstrukcije nisu kao beton da mogu da se izliju u monolitnu konstrukciju,
vec se moraju nastavljati I vezivati. Veze su spojevi razlicitih elemenata konstrukcije, npr veza grede I
stuba, ili grede i druge grede, veza stapova resetkastih nosaca..

Podela veza prema EC3 je:

1.proste veze, koje prenose smicuce I aksijalne sile, a momente savijanja ne.
2.kontinualne veze, mogu da prenosu pored V I N I momente, ali se pretpostavlja da njihovo ponasanje
ne utice na globalnu analizu
3.polu-kontinualne, ponasanje ove veze treba da se uzme u obzir pri globalnoj analizi. Nov pristup kod
nas

Ponasanje jedne momentne veze moze da se opise na osnovu njene proracunske M-FI krive. (slika)
Kriva nije linearna, I pocetna krutost pada vremenom I zato je bolje da uzmemo tangencijalnu krutost
koja zavisi od uticaja koji se javljaju u tom trenutku u vezi od Mj,ed. FI je rotacija na mestu veze, ne
globalno. Tri karakteristike veze se mogu dobiti iz M-fi: 1.moment nosivosti Mj, rd, 2. Rotaciona krutost
Sj, 3. Kapacitet rotacije FIcd-rotacija pri kojoj dolazi do kolapsa.
Glavni kriterijum za elasticnu globalnu analizu je rotaciona krutost, a za plasticnu analizu mom. Nosivosti
I kapacitet rotacije, veze delimo prema krutosti I prema nosivosti.

Prema krutosti:
1.zglobne-ne mogu da prenesu znacajan moment savijanja, a omogucavaju slobodnu rotaciju na mestu
veze. Naravno to nije idealni zglob (jedan zavrtanj), vec ta veza moze da primi mali momenat.
2.krute-rotaciona krutost je dovoljno velika da se mogu modelirati kao kontinualne veze, def su male ne
uticu na globalnu analizu. *npr veza stuba I grede, I na stubu u produzetku nozica grede postoje
ukrucenja (slika)
3.polukrute-one prenose mom savijanja, a po svojoj rotacionoj krutosti su negde izmedju zglobne I krute
veze, pa se njihova realna rotaciona krutost mora uzeti prilikom globalne analize. *npr veza grede I
stuba, ali na stubu nema ukrucenja (slika)

Prema nosivosti:
1.zglobne-ne mogu da dostignu znacajan moment nosivost Mj,rd je manji od 0.25Mrd, a Mrd je moment
nosivosti elementa koji se spaja.
2.potpuno nosive-moment nosivosti veze je veci ili jednak momentu nosivosti elementa koji se spaja
Mj,rd je vece od Mrd, sto znaci da se plasticni zglob javlja na gredi a ne na mestu veze.
3.delimicno nosive-moment nosivosti je veci od proracunske vrednosti momenta na mestu veze
Mj,rd>Mj,ed, ali nije veci od momenta nosivost elementa koji se spaja Mj,rd<Mrd., sto znavi da se
plasticni zglob javlja na mestu veze, dolazi do plastifikacije na mestu veze, pre nego na gredi samoj.

31. MERODAVAN NETO PRESEK ZA NORMALAN I SMAKNUT CIK-CAK RASPORED ZAVRTNJEVA

-lom neto preseka je merodavan kada je nosivost neto preseka manja od nosivosti bruto preseka. Kada
se izvedu formule za odnos Anet I A moze se videte da taj odnos zavisi od klase cvrstoce celika, I za
razlicite cvrstoce celika razlikujemo procenat slabljenja spojnim sredstvima koji predstavlja granicu kada
ce neto presek biti merodavan.
- neto presek normalnog rasporeda zavrtnja: kada imamo podvezice, ojacanje profila koji se nastavlja,
moguce je da raspored zavrtnjeva bude takav da je u prvom redu manje zavrtnja, od drugog, a vazi
pravilo da se sila zatezanja smanjuje pri prelasku na drugi, treci red zavrtnjeva srazmerno broju zavrtnja.
Sto znaci da na prvom redu zavrtnja imamo manje slabljenje rupama I vecu silu, a na drugom redu
imamo vece slabljenje I manju silu. Pitanje je koji od ova dva preseka je merodavan? Moramo da
proverimo.
-neto smaknut presek: treba analizirati smaknut, poligonalni neto presek, slika+formule
-neto presek moze biti upravan ili kos u odnosu na silu zatezanja.

32. PRORACUN MONTAZNOG NASTAVKA STAPA PREMA SILI ZATEZANJA

-koje kontrole treba sprovesti? Da li je ojacanje moguce kod valjanih profila?
-kako raspodeljujemo silu Ned po poprecnom preseku? Slike+formule
-nozica:
1.kontrola oslabljenog preseka, kako da odredimo precnik spojnog sredstva, imamo u tablicama za
valjane za max precnik, ali ne treba uzimati maksimalni jer mozda nece proci nosivost na neto presek,
formule za optdo u zavisnosti od debljine lima.., kako da odredimo dal je bolje normalan ili cik cak, I
Koliko zavrtnjeva po sirini nozice..
*kada je nosivost neto preseka prekoracena kod zavarenih pp, tada treba da izvrsimo ojacanje ili
povecanjem debljine, ili povecanjem sirine lima, formule
2.proracun podvezica: merodavan presek je za razliku od osnovnog materijala uvek onaj poslednji,
neposredno pred prekid elementa..podvezice mogu da budu jednostrane ili obostrane, jednostrane
moraju kod Ipn profila jer imaju donju ivicu nozica zakrivljenu I ne mogu onda podvezice da se postave..
Formule kontrole, treba odrediti dimenzije podvezica..
3.proracun broja zavrtnjeva: broj zavrtnjeva mora da bude paran, I mora da bude simetrican sa obe
strane, racuna se kao odnos sile na nozici i minimalne proracunske nosivosti zavrtnja u smicucem spoju u
zavisnosti od kategorije spoja a b ili c, formule
-rebro: sve kontrole su iste kao kod nozice, posebno treba odrediti precnik zavrtnja na rebru, obicno je
manji nego na nozicama, I takodje treba odrediti raspored zavrtnjeva po visini(broj zavrtnjeva u redu),
podvezice su obavezno obostrane, a zavrtnjevi dvosecni..
-kontrola za citav presek

33. PRORACUN STATICKI POKRIVENOG MONTAZNOG NASTAVKA STAPA

-Kada nemamo tehnicku dokumentaciju nekih starijih konstrukcija, i ne znamo kakvi su uticaji I koji su
polozaji tih utcaja potrebno je tada kod rekonstrukcije, sanacije obezbediti da nastavak bude staticki
pokriven. To znaci da je nosivost na mestu nastavka veca ili jednaka od nosivosti izvan nastavka. Takodje
proracun treba obaviti ovako I kada zasigurno znamo da je nastavak merodavno mesto u element, a Isto
treba to odraditi I kod dinamickih konstrukcija.
-valjani profili se ne mogu ojacavti ako je to potrebno, pa zato razlikujemo staticke pokrivene nosace sa I
bez kompenzacije..
-sa kompenzacijom su profili koji se mogu zavarivati I kod kojih se racuna bruto presek, formula
-bez kompenzacije su profili koji se ne mogu ojacavati na mestu nastavka I oni su valjani I racunaju se po
neto preseku.formula Ako ne zadovoljava ni taj uslov, potrebno je usvojiti veci presek.
-Uslovi za dimenzionisanje ojacanja preseka kod staticki pokrivenog nastavka sa kompenzacijom:
Nosivost neto preseka stapa na mestu nastavka treba da bude veca ili jednaka od nosivosti bruto
preseka stapa izvan nastavka, I to pojedinacno za nozice, rebro I ukupno za citav poprecni presek.
Formule

34. PRORACUN I KONSTRUISANJE MONTAZNIH NASTAVAKA L PROFILA I SANDUCASTIH PRESEKA

-L PROFIL: proracun nastavka ugaonika je analogan sa proracunom valjanih I profila, jedina razlika je u
raspodelu sila, kod jednakokrakih ugaonika svaki krak prima pola ukupne sile, dok se kod raznokrakih
ukupna sila deli proporcionalno povrsinama.
-nastavci se ostvaruju pomocu podvezica I zavrtnjeva koje mogu da budu od ugaonika ili od lima za svaki
krak posebno, one mogu da se postavljaju na razne nacine *slike: spolja,unutra, sa obe strane, moze
kombinacija ugaonika I lima itd…problem kod ugaonika postavljenih sa unutrasnje strane je taj sto
moraju da se zaseku zbog zaobljenosti l profila I to prestavlja potencijalno lose mesto zbog skupljanja
necistoca, vode itd.
-za pritisak se koriste unakrsno postavljeni, oni imaju veliku otpornost na izvijanje, pa je to I razlog
-obicno se l profili koriste za ispunu resetkastih nosaca, antenske stubove itd.
-praksa je da tlima=tugaonika..
-SANDUCASTI PROFIL: u zavarenoj izradi, problem kod nastavljanja ovakvih profila je taj sto je
unutrasnjost profila nepristupacna I nije moguce pristupiti montazi zavrtnjeva, zato se pronalaze dva
resenja:
1. sanducasti presek se pretvara u I profil na mestu nastavka: spajaju se dva rebra u dvostruko
jedinstveno rebro,nastavak kao I profil sa dvostrukim rebrom..to se izvodi u radionicama..
Postavlja se digafragma na delu skretanja rebra, tj horizontalno ukrucenje, koje sluzi kao razupirac jer se
na mestu povijanja rebara(simetrala ugla) javljaju skretne sile koje teze da priljube ta dva rebra, a to
ukrucenje sluzi da ih razupre…Za zatezanje je samo povrsina relevantna, a izvijanje I preseka kod
pritisnutih opt je mnogo povoljnija nego kod sanducastih I onda ako ne mozemo da koristimo I profile,
nego sanducaste bitno je da nastavak stavimo na mesto gde nemamo velike sekundarne uticaje..SLIKA
2. na mestu montaznog nastavka se ne menja oblik pp, ali se predvidja rupa na donjoj nozici. Po pravilu
ovo se radi za neprohodne I manje visine nosace, jer ako je veliki nosac mi prakticno I ne mozemo da
dohvatimo tu unutrasnjost zbog koje smo pravili rupu I onda nema smisla,kod tih visokih covek moze I
da prodje, pa se tako omogucava montaza. Rupa se uvek predvidja na donjoj nozici zbog padavina, I
sirina rupe je minimum 160mm, drugaciji je proracun donju I gornju nozicu. Postoje dijagragme koje
hermeticki zatvaraju unutrasnjost od korozije. Rupu na nozicama treba uzeti u proracun kao slabljenje, I
zbog toga je bolje da donja nozica ima vecu debljinu nego gornja. SLIKA

35. PRORACUN MONTAZNOG NASTAVKA NOSACA PREMA ZADATIM SILAMA:

-kako mogu da se izvedu montazni nastavci nosaca?
-koja je razlika izmedju montaznog nastavka stapa I montaznog nastavka nosaca?
-kako moze da se uradi proracun montaznog nastavka nosaca? Prema presecnim silama, I prema
geometrijskim karakteristikama poprecnog preseka-staticki pokriveni nastavci
-PREMA SILAMA:
-Polozaj montaznog nastavka stapa je manje vise proizvoljan, zbog toga sto sila N deluje duz elementa
isto, osim za slucaj sanducastih preseka cija dva rebra pretvaramo u jedno, I njih cemo postaviti blize
osloncu. Kod mont. Nastavaka nosaca polozaj nastavka treba locirati van zone maksimalnih momenata
savijanja, kad god je to moguce, ako nije moguce treba postaviti ojacanja, ali uglavnom zbog tog
premestanja u zone manjih uticaja nama ojacanje nece biti ni potrebno. Kod kontinualnih nosaca
najcesce cemo nastavak staviti na nultim tackama. I samim tim je to najjeftinija I najpouzdaniji nastavak.
-raspodela presecnih sila na nozice I rebro: nije isto kao kod stapa, sada ih delimo prema momentima
inercije, formule…Rebro nosaca prihvata oko 80% ukupne sile smicuce, I zato uzimamo da je Vw,ed=Ved,
a Vf,ed=0..
-koraci kod proracuna nastavka nosaca su isti kao kod stapa, ali je proracun u svojoj sustini mnogo
drugaciji.
-oslabljeni presek na mestu nastavka: racunamo moment nosivosti oslabljenog poprecnog preseka na
mestu nastavka, tako sto prvo redukujemo nosivost zategnute nozice, ako je neto veci od bruto, I onda u
skladu sa klasom pp racunamo moment nosivosti neto oslabljenog preseka I uporedjujemo sa Med, isto
je I za rebro, analogno..
-proracun broja zavrtnjeva: slike obavezno, na rebru deluje pored momenta I smicuca sila sa
ekscentricitetom( teziste zavrtnjeva), a nozice racunamo tako sto silu aksijalnu u nozicama dobijemo
kada moment podelimo na spreg sila, podelimo sa visinom h, krakom unutrasnjih sila. Formule
-zavrtnjevi ma rebru su optereceni I M I V, M je linearno promenljivo, najopt oni najdalji od tezista, a
smicuca ravnomerno I onda od same geometrije veze zavisi proracun: prema ekvatorijalnom I prema
polarnom mom inercije, zavrtnjevi su dvosecni!
-podvezice na nozicama su opterecene na zatezanje I pritisak I treba to proveriti, a podvezice na rebru su
opt na smicanje I na momenat pa to kontrolisemo..iz uslova smicanja moze da se odredi debljina
podvezica, debljinu mozemo povecati a visinu podvezica ne zbog visine rebra predimenzionisane, al
naravno debljina mora da zadovolji I pri kontroli na savijanje, podvezice na rebru prihvataju kompletnu
silu smicanja…

36. PRORACUN STATICKI POKRIVENOG MONTAZNOG NASTAVKA NOSACA

-moment nosivosti oslabljenog preseka na mestu nastavka, nosivost podvezica, nosivost zavrtnjeva mora
da bude veci od momenta nosivosti poprecnog preseka van nastavka.
-nosivost oslabljenog mozemo kod zavarenih da povecamo ojacanjem, a kod valjanih ne, ojacanje se vrsi
na zategnutoj nozici, isto kao kod stapova
-pojedinacne kontrole za sve tri nosicosti

37. SIROKI I VISOKI NASTAVCI-POLARNI I EKVATORIJALNI MOMENT INERCIJE ZAVRTNJEVA

-formule, slike
-visoke, siroke
-Sile od momenta deluju u zavisnosti od geometrije I te sile deluju upravno na vector polozaja zavrtnja,
ta sila okrece suprotno smeru Mw,ed
-kod visokih pretpostavljamo da usled momenta uzimamo samo horizontalnu komponentu sile u
zavrtnju, dok vertikalnu zanemarujemo
-takodje pri proracunu sile Fm, pretpostavljamo da linearno deluju te sile I uzimamo parove sila..

…
38. GG
39. HJHJ
40. FJGDL
41. JSDOFJ

MOMENTNE VEZE
-pored toga sto prenose N I V, mogu da prenesu I M, I sa tim ostvaruju kontinuitet
-u ovu kategoriju spadaju I krute I polukrute veze, odnosno potpuno I delimicno nosive veze
-mogu da budu izmedju dva nosaca, ili izmedju nosaca I stuba
-manje naprezanja, manje deformacije, bolja preraspodela momenata
-prenosenje momentnih veza je dosta slozenije od zglobnih veza, pa je za momentne veze potrebno vise
materijala I slozenija je izrada I skuplje samim tim.
-ovo su obicno staticki neodredjene konstrukcije I oni su osetljivi na neravnomerno sleganje tla, obicno
se koriste sipovi, a kad je lose tlo bolje da se uzmu zglobne veze.. potrebno je uraditi detaljnu analizu.

-podela momentnih veza:

1. veze sa kontinuitet lamelom
2. veza sa ceonom plocom
3. veza u kompletno zavarenoj izradi
4. veze sa veznim ugaonicima na nozicama

42. PRORACUN I KONSTRUISANJE MOMENTNIH VEZA SA KONTINUITET LAMELOM

-po pravilu je veza izmedju dve grede, rostiljni system, jedna greda se nastavlja, neprekidna je, a druga
greda se prekida, I ona je sekundarni nosac.. ta sekundarna greda ili poduzna se nastavlja tako sto se
zategnute nozice vezu kontinuitet lamelom, potrebnim br zavrtnjeva za nozice sekundarnih, a sa
konstruktivnim zavrtnjevima se veze za primarni nosac, I ti zavrtnjevi ne ucestvuju u prenosenju sile vec
su tu zbog torzije, lupanja, korozije, priljubljivanja povrsina..sto se tice pritisnute nozice na sekundarnom
nosacu ona moze da prodje kroz rupu na primarnom nosacu, I da se spoji isto kontinuitet lamelama, a
moze I da se spoji sa podmetacima, stolicama (ne sme da se menja momenat, da zateze gornju stranu, I
mora da bude stat opterecenje)
-rebra oba nosaca se spajaju ili prikljucnim ugaonicima ili ceonim plocama ili na neki drugi nacin
Prenosenje veze: Med, I Ved1 I Ved2..
Kontrole su:
 1. Kontrola nosivosti oslabljenog preseka, FORMULA
2. Proracun kontinuitet lamele I njene veze sa nozicom nosaca Med
-moment se deli na krak sila, sila zatezanja mora da bude manja od nosivost lamele na zatezanje sa
bruto I sa neto presekom, odredjujemo potrebnu debljinu te lamele iz tog uslova
-potreban broj zavrtnjeva se odredjuje iz uslova da je sila zatezanja veca od nosivosti zavrtnjeva na
smicanje
Prenosenje sile pritiska je laganiji uslov, ali postoji mogucnost da se u mostogradnji od saobracajnog
opt obrne momenat, I da sada donja nozica bude opterecena na zatezanje, I zato se preporucuje da
se dimenzionise kao gornja
3. Proracun veze rebra nosaca V1 I v2
-prenosi se rebrom nosaca, na isti nacin kao kod prenosa zglobne veze sa prikljucnim ugaonicima
*zavrtnjevi serije 1 I zavrtnjevi serije 2 (ved I med=ved*e)
*pomocu ceone ploce I zavrtnjeva, isto kao kod zglobne veze sa ceonom plocom (ved)

43. ZONE NAPREZANJA, POTENCIJALNI VIDOVI LOMA, I KOMPONENTE VEZE KOD MOMENTNIH
VEZA GREDA-STUB
-SLIKA, postoje zona zatezanja( zona nozica+ukrucenje+ceona ploca), zona pritiska, zona smicanja
(smicuce rebro)
-evrokod razlikuje 20 komp veze koje ucestvuju u prenosenju opt kod razlicitih veza greda stub, razliciti
tipovi veza sadrze razlicite komponente
-nosivost odredjene zone naprezanja se odredjuje kao nosivost najslabije komponente u zoni
-zbog duktilnosti nosivost savova ne sme da predstavlja najslabiju komponentu u zoni naprezanja, tj
moment nosivosti veze Mj,rd treba da bude ogranicen nosivoscu drugih komponenata..ne zelimo krt
lom
-najznacajnike osnovne komponente veze: slike+opis 12
-potencijalni oblici loma veze sa ceonom plocom usled momenta savijanja:
Zona zat: plastifikacija rebra stuba usled zatezanja, plastifikacija nozice stuba usled savijanja,
plastifikacija ceone ploce usled savijanja, lom zavrtnjeva na zatezanje, plastifikacija rebra grede u zoni
zatezanja, lom savova
Zona pritiska: plastifikacija usled izbocavanja rebra stuba I gnjecenja, pritisak u nozici grede
Zona smicanja: smicanje rebra stuba (panelni mehanizam loma)
[
44. PRORACUN MOMENTNE VEZE GREDA-STUB SA CEONOM PLOCOM SA PREPUSTOM
-najcesce se koriste za veze grede-stuba kod okvirnih nosaca, montaznog nastavka nosaca, I
kontinuiranje sekundarnih nosaca kod rostiljnih konstrukcija..
-proracun nosivosti: prenosi se moment med I smicuca sila ved
-mom med se deli na spreg sila (centar pritiska I centar zatezanja)
-smicucu silu VEd prenose zavrtnjevi: nema redukcije usled interakcije zatezanja I smicanja ako: uslovi,
formule
-komponente veze: SLIKA + OZNAKE..
Zona pritiska: 1.nosivost rebra stub ana izbocavanje, 2.nosivost rebra stub ana gnjecenje, nosivost nozice
grede na pritisak..
Zona zatezanja: nosivost rebra stuba na zatezanje, nosivost nozice stuba na savijanje I zavrtnjeva na
zatezanje *t element, isto to samo ceone ploce t element, nosivost rebra grede na zatezanje *svuda gde
su zavrtnjevi opt na zatezanje
Zona smicanja: nosivost smicuceg polja rebra stuba

45. PRORACUN MOMENTNE VEZE GREDA-STUB SA CEONOM PLOCOM BEZ PREPUSTA

-najcesce se koriste za veze grede-stuba kod okvirnih nosaca, montaznog nastavka nosaca, I
kontinuiranje sekundarnih nosaca kod rostiljnih konstrukcija..
-proracun nosivosti: prenosi se moment med I smicuca sila ved
-mom med se deli na spreg sila (centar pritiska I centar zatezanja)
-smicucu silu VEd prenose zavrtnjevi: nema redukcije usled interakcije zatezanja I smicanja ako: uslovi,
formule
-komponente veze: SLIKA + OZNAKE..
Zona pritiska: 1.nosivost rebra stub ana izbocavanje, 2.nosivost rebra stub ana gnjecenje, nosivost nozice
grede na pritisak..
Zona zatezanja: nosivost rebra stuba na zatezanje, nosivost nozice stuba na savijanje I zavrtnjeva na
zatezanje *t element, isto to samo ceone ploce t element, nosivost rebra grede na zatezanje *svuda gde
su zavrtnjevi opt na zatezanje
Zona smicanja: nosivost smicuceg polja rebra stuba
RAZLIKA je ta sta ce nosivost 4,5,6 biti manje

46. EKVIVALENTNI ZATEGNUTI T-ELEMENT (MODELI LOMA, EFEKTIVNE DUZINE, NOSIVOST)

-fiktivan element koji u sustini donekle opisuje gabaritno a donekle su njegove visine odredjene na
osnovu mehanizama loma..
-kada postoji horizontalno ukrucenje, t element iznad I ispod tog ukrucenja
-to vazi I kod ceone ploce sa prepustom, ispod I iznad t element, jer se taj Gornji deo moze tretirati kao
ukrucenje…
-dimenzije treba da opisu realno ponasanje savijanje nozice, zatezanje zavrtnja, imamo kada su zavareni
kada su valjani…koje su bitne dimenzije tog elementa: tf debljina nozice elementa=debljini nozice stuba,
ili ceone ploce…sirine I polozaj je vec odredjan, emin je rastojanje od ivice nozice ili ivice ceone ploce,
zavisi ako su iste Ili ako je neka manja od njih, uzima se to minimalno rastojanje od ivice do ose
zavrtnja…m je rastojanje od ose zavrtnja do plasticnog zgloba usled lokalnog savijanja, moze biti razlicita
za zavarene, I za valjane…ima duzinu svoju leff, zavisi od modela loma, da li ispitujemo pojedinacne ili
grupne zavrtnjeve..
-odredjujemo plasticni moment za nozice tog elementa kao pravougaoni uz pomoc t elementa
- modeli loma koji zavise od debljine lima, 1, 2, 3
-efekat poluge I proracun, slika, formule
-model loma 1, slika, formule, uslovi ravnoteze, gde se javlja, isto tako I za model 2,3
-sta kada dodamo kontra plocicu, formule..
-efektivna duzina: sta je, od cega sve zavisi, kakvi lomovi postoje, polozaj zavrtnjeva…redovi, slike podela
po redovima sa ukrucenjem, bez ukrucenja
-kruzni I poligonalni lom
-sta kada je savijanje u dva pravca, slika, formule
-modeliranje prepusta ceone ploce kao posebnog t elementa
 47. NOSIVOST SMICUCEG POLJA REBRA STUBA KOD MOMENTNE VEZE GREDA-STUB

-wp-web panel, web plate, Avc=povrsina smicanja, 90%

-ovde je vrlo vazno sa cim poredimo ovu komponentu nosivosti: smicuca sila koja deluje na mestu
reakcije grede nema nikakve veze sa nosivoscu smicuceg polja rebra stuba, vec to predstavlja posledicu
delovanja momenta savijanja na mestu veze, I tog sprega sila koji nastaje usled momenta, sila zatezanja I
sila pritiska, I izmedju tih zona dolazi do smicanja u rebru stuba.
-ova sila moze da se poveca ako je kriticna na nekoliko nacina:mogu da se postave ukrucenja u
produzetku nozica I u tom slucaju dodatna nosivost koja se ostvaruje wp,add,rd, ds je osovinsko
rastojanje izmedju ukrucenja, uzima se manja vr, formula
-formiraju se 4 plasticna zgloba pre nego sto se taj nas panel iz kvadrata pretvara u romb ili u romboid, I
sada je pitanje samo da li su ti zglobovi formirani 2 u ukrucenju 2 u nozicama stuba, ili sva 4 u nozicama
stuba, to zavisi od odnosa debljina ukrucenja I debljina nozica stuba. Ako je ukrucenje vece debljine od
nozica, onda je za ocekivanje da ce se zglobovi javiti u nozicama, a ukoliko je manje onda 2 po 2. IZRAZI.
Moment pl se odredjuje tako sto se koristi pravougaoni pp sirina *debljina na 2/4 *fy/ymo, savija se oko
slabe ose lima, oko debljine lima. I u slucaju nozica se isto koristi debljina kao visina tog pravougaonog
pp
-vrlo je vazno da odredimo silu sa kojom poredimo tu nosivost: proracunska vrednost koje deluje na to
smicuce polje rebra, slika (siva boja je smic polje, opsti slucaj: obostrana veza, I sa jedne I sa druge strane
su grede, koje se spajaju sa stubom koji kontinualno prolazi, mi imamo sile iz svakog od ta 4 elementa, I
na tim krajevima elemenata, greda I stuba, Mb1 I Mb2, momenti u gredi, Mc1 I Mc2, momenti u stubu,
takodje se javljaju I smicuce sile u stubu I grede. Smicuce sile iz grede nikakve veze nemaju sa ovim, a
ove iz stuba imaju veze. V,wp,ed dobijemo tako sto uzimamo razliku izmedju tih momenata, razliku
dobijamo kada su suprotnih smerova, a kada su istih smerova tada ih sabiramo, najcesce se desava da
deluju u suprotnim smerovima, dele se sa krakom sila z, I onda se sabiraju ili oduzimaju, u zavisnosti od
konvencije, sa smicucim silama iz stuba. I tako proracunata sila mora biti manja od nosivosti smicuceg
panela na smicanje.
KADA BI IMALI KRAJ STUBA, NEMA PRODUZETKA STUBA IZNAD GREDE, I MOMENAT SA LEVE I DESNE
STRANE SU ISTI, A SUPROTNOG PRAVCA, DA LI BI IMALO POTREBE DA SE UOPSTE PROVERAVA SMICUCE
POLJE REBRA STUBA? Te sile od momenta bi se uravnotezile I one ne mogu da deformisu I izazovu bilo
kakvo smicanje u rebru.. Bas od konfiguracije veze zavisi dal treba proveravati smicanje rebra ili ne.

48. NOSIVOST ZONE PRITISKA KOD MOMENTNIH VEZA GREDA-STUB

-U zoni pritiska imamo nosivost rebra stuba na poprecni pritisak, koji se odredjuje prema izrazu:
Tu imamo dve skrivene nosivosti (u evrokodu je to lose napisano, a u stvari tui mamo dve nosivosti
razlicitih zona, prva je nosivost lokalnog pritiska gde imamo gnjecenje rebra stuba neposredno u
produzetku nozice grede, a drugo je izbocavanje(cim imamo ro parameter on nas asocira da je tu neka
stabilnost, ro je manje ili jednako od jedan, I u Koliko je vitko rebro nece doci do gnjecenja vec do
izbocavanja I to ro se uzima u obzir)
-nosivost na gnjecenje rebra stuba u zoni pritiska: parametri koji uticu na to:
1. w I kwc koji su koef interakcije
W je koef redukcije pomocu koga se uzima u obzir interakcija sa smicanjem, a kwc koef redukcije kojim
se uzima interakcija lokalnog normalnog napona sa normalnim naponom pritiska koji se javlja u stubu,
naime u tom nasem stubu postoji neka aksijalna sila I moment savijanja koje prouzrokuje normalne
napone pritiska u stubu I plus dodajemo lokalne napone pritiska koje se javljaju na mestu grede I to u
odedjenim situacijama treba da se uzme obzir, ti naponi ne deluju u istom pravcu, to treba istaci, oni su
medjusobno ortogonalni, naponi od aksijalne sile I mom savijanja, su naponi u pravcu ose stuba, a
naponi usled gnjecenja su upravni na rebro stuba, pod 90 stepeni, I zato se oni ne sabiraju, nego se
drugacije vrsi njihova superpozicija, kwc nije restriktivno( nije ogranicen)
-beff,c,wc-to je efektivna sirina rebra stuba u zoni pritiska, wc-web column, c-compression, eff-je
efektivna sirina, to ce biti I u zoni zatezanja I umesto c je obelezeno t..ona se odredjuje na osnovu
geometrije I rasprostiranja te sile iz ceone ploce, iz grede u ceonu plocu, iz ceone ploce u nozicu, iz
nozice stuba u rebro…izrazi na osnovu kojih se to odredjuje:
-za zavarene spojeve ne postoji ceona ploca, vec je greda direktno zavarena za stub, ta efektivna sirina
je najmanja, I dobija se kao tfb-debljina nozice grede+ savovi ab-savovi za vezu nozice grede sa stubom I
2/2 imamo dva sava I koren iz dva je njihova projekcija +debljina nozice+s-ili poluprecnik zaobljenja kod
vrucevaljanih profila ili kod zavarenih /2*ac-sav stuba koji vezuje nnozice stuba I rebro stuba, a 5* je
zato sto se pretpostavlja da se ta lokalna sila siri po nagibu 1:2.5 na obe strane, I gore I dole..prva dva
sabirka definisu kontaktnu povrsinu, a treci definise rasprostiranje od povrsine nozice do rebra stuba na
zavrsetku zaobljenja ili savova…
-za ceonu plocu I zavrtnjeve-posto imaju zavrtnjevi da efektivna sirina se povecava, opet isto osim sto je
ap sav za vezu sa ceonom plocom, I opet rasprostiranje koje se javlja u nagibu 1:2.5 pa je zato ukupno 5,
a sp je duzina koja se dobija tako sto se ta sila prostire kroz ceonu plocu pod uglom od 45, tj nagib 1:1, I
ukoliko taj prepust ceone ploce dovoljno velik da se smeste savovi I da se sve kako valja iskonstruisi
onda je to sp jednako dvostrukoj debljini ceone ploce, mali prepust na ceonoj ploci na zoni pritiska treba
da bude toliko veliki da obezbedi rasprostiranje sile pod uglom od 45 I da citava zona kontakta bude
zadovoljavajuca...
-za spojeve sa ugaonicima na nozicama-dvostruka debljina kraka ugaonika (l profila) +0.6ra +5*(tfc+s)..
To je sve jako lepo prikazano na slikama, za sve tri tipa veze I plus za zavarene I za vrucevaljane…
-Kada je u pitanju vitko rebro stuba onda mora da se uzme u obzir potencijalno izbocavanje..odredjuje
se relativna vitkost lambda nadvuceno prema izrazu 0.932*koren( beff*dwc*fy,wc/Etwc^2), a dwc je ta
neka sirina na kojoj dolazi do izbocavanja, to je cista visina rebra (ukupna visina stuba – nozice -
zaobljenje/savovi). Kada smo odredili relativnu vitkost, I kad je ona manja od 0.72,nema nikakve
redukcije, odnosno nema izbocavanja, a ako je je veca onda se izracunava po vinterovoj krivi.. formula..
I na taj nacin dobijamo nosivost na izbocavanje, sve ostalo je isto kao kod nosivosti na gnjecenje, izuzev
koef ym1 koji se koristi za stabilnost, mada je za zgradarstvo ym1=1, dok je u mostogradnji ym1 veci…
-KOEF REDUKCIJE kwc, usled normalnog napona kwc=1, ukoliko je proracunski normalni napon pritiska u
stubu manji od 70% granice razvlacenja. Buduci da su stubovi elementi kod kojih je stabilnost
merodavna, a ne nosivost preseka, za ocekivati je da je ovaj uslov ispunjen I da nece biti redukcije,
jedino ako su stubovi bas masivni I kratki I nemaju veliku vitkost onda moze da bude to iskoriscenje
vece, onda je kwc=1.7-bcom,ed/fy,wc. Normalni napon pritiska u stubu se odredjuje kao normlna
sila/povrsina pp+m/w, usled globalnih uticaja, u elasticnom domenu tako, I na osnovu tog napona
odredjujemo koliki je koef redukcije..uglavnom se to izostavlja pa se smatra da je jednak kwc=1, pa ako
proracun pokaze da je to u stubu vise od 70, onda se to mora naknadno proracunati..
-KOEF W-koji se uzima kao koef za interakciju smicanja, imamo nekoliko situacija, u zavisnosti od
parametra Beta koji se koristi pri kontroli smicucih panela, (tabela-ne treba da pamtimo, nije to bitno),
bitno je da zapamtimo kad je beta 0 da je tad w=1..
-Beta je prikazano, indikativno kako se odredjuje na slikama za tip veze.. kada imamo jednostrane veze,
greda se nalazi samo sa jedne strane, beta je uglavnom jednako 1 ili je priblizno jednako 1, I taj cist
momenat ulazi u smicuce polje rebra stuba tako sto se podeli sa krakom, I dobijemo sile smicanja koje su
bitne..kada imamo dvostranu konfiguraciju, tui mamo nekoliko varijanti, moze biti na krajnjem stubu ili
na nekom medjustubu, gde stub prolazi kroz vezu izmedju dve grede sa leve I desne strane..kada su
moment mb1 I mb2 jednaki sa razlicitog intenziteta onda je beta=0 I onda nemamo nikakih problema
vezano za smicuce polje stuba I interakcije…kada su momenti razliciti, beta je 1 ili 2 kada su momenti
jednaki ali istog smera…to su indikativne priblizne vrednosti I u principu se mogu se nekim tacnim
metoda odrediti, ali za nas je ovo dovoljno, beta=1, kada je jednostrana veza, beta=0 momenti isti a
suprotnog znaka, beta=2 momenti isti a Istog znaka..to su tri slucaja koja znamo….a ostalo manje vise
cemo resiti.
-twc debljina rebra stuba, fy,wc granica razvlacenja rebra stuba,ymo=1
-u zoni pritiska imamo I pritisak koji deluje na nozice grede, treca komponenta u zoni pritiska, dakle kod
grede bi trebalo da ta komponenta nije tako problematicna sto se tice nosivosti jer iz formule vidimo da
je Fc,fb,rd-nosivost na pritisak nozice grede=Mc,rd/h-tfb..Momenat koji deluje u gredi podeljen sa
krakom sila h-visina grede – tfb-nozica grede. Dobije se ta sila koja u sustini kad je greda dobro
dimenzionisana, ta sila je okej I tu ne bi trebalo da ima nikakvih problema…
-za ocekivati je da u zoni pritiska bude merodavna neka od onih komponenata koje se odnose na stub,
pre svega gnjecenje…a ako je stub sa malo tanjim rebrom, onda I izbocavanje rebra stuba…

49. NOSIVOST ZONE ZATEZANJA KOD MOMENTNIH VEZA GREDA-STUB

-detaljno smo objasnili kako se pomocu t elementa odredjuje nosivost nozice stuba na savijanje I
zavrrtnjeve na zatezanje, I isto tako ceone ploce, tu nam je ostalo jos dve komponente koje se odnose na
zatezanje rebra stuba, I zatezanje rebra grede.
-ZATEZANJE REBRA STUBA: dat je izraz za odredjivanje Ft,wc,rd, po strukturi lici na izraz za nosivost rebra
stuba na gnjecenje, s tim sto nema interakcije sa normalnim napona pritiska, ostaje w koje je isto I kod
pritiska I kod zatezanja, to je interakcija sa smicanjem, I menja se beff,t,wc, u indeksu t!
-kod pritiska smo imali to da se odredjuje direktnim kontaktom, a ovde ta efektivna sirina u zoni
zatezanja se prakticno odredjuje na osnovu t-elementa…
-kod veze sa ceonom plocom I zavrtnjevima ta eff sirina treba da bude jednaka efektivnoj duzini koja je
odredjena za ekv t element, a kad je veza u zavarenoj, kada nema ceone ploce I zavrtnjeva, onda se ta
zona zatezanja odredjuje prakticno isto kao kod pritiska (tfb+2*/2*ab+5*(tfc+s))
-ZATEZANJE REBRA GREDE: tu je jos jednostavnije..imamo opet efektivnu sirinu rebra grede, debljinu
rebra grede, I fy,wb/ymo..beff,t,wb odredjuje se isto kao u prethodnom slucaju: kod veze sa ceonom
plocom: beff,t,wb=leff,T, kada su u pitanju ceone ploce sa prepustom, moze se smatrati da je nosivost
prepusta beskonacna, moze se zanemariti pri proracunu, zato sto se ta sila zatezanja unosi u nozicu, a ne
u rebro I to je ono sto se prakticno moze izostaviti iz proracuna kada je u pitanju taj Gornji t element.
Nema nikakve interakcije ni sa smicanjem ni sa normalnim naponom pritiska zato sto je ova zona
zatezanja izvan stuba, I nalazi se u samoj gredi..
KAKO SE MOZE POVECATI NOSIVOST? Jedna od varijanti, vrlo cestih je primenom ukrucenja. Na slici
vidimo karakteristicnu vezu sa ceonom plocom sa prepustu, da u produzetku zategnute I pritisnute
nozice, na rebru stuba je zavareno ukrucenje, koje je zavareno po citavom obimu, I za nozice I za rebro
stuba sa obe strane, ukrucenja u vidu ravnog lima. Presek kroz rebro: vidimo da u zoni zatezanja imamo
efektivnu sirinu I plus ta ukrucenja ulaze u zonu zatezanja, tako da to prakticno ta komponenta ne moze
da bude merodavna. Nosivost rebra stuba na zatezanje, a I na pritisak, takodje kod pritisak isto imamo
povecanje povrsine, a I povecanje krutosti, tako da do izbocavanja nikada ne moze doci.. tako da ova dva
ukrucenja nam prakticno znacajno uticu na povecanje nosivosti rebra stub ana zatezanje I na pritisak,
takodje se I povecava nosivost smicuceg rebra stuba.. kada imamo ukrucenje, javlja se jedan unutrasnji
okvir koga cine dve nozice I dva ukrucenja I da se tu formiraju 4 plasticna zgloba koja imaju dodatnu
nosivost I to takodje je povoljno sto se tice nosivosti.
Imamo formule za analiticke izraze za nosivost zone zatezanja I zone pritiska gde se dodaje nosivost
ukrucenje 2*bs*ts*fy,s/ymo, 2 jer imamo ukrucenje I sa jedne I druge strane rebra…pogledati slike!
Povrsina je bs*ts I to ulazi na kapacitet nosivosti na zatezanje I na pritisak..
-nema izbocavanja kod pritiska, ro =!-ne treba ni proveravati.
.ova ukrucenja povoljno uticu I na savijanje, jer kad postoji ukrucenje, sa gornje strane I donje, jer tui
mamo parameter alfa koji pozitivno utice na nosivost na savijanje, to ne moze eksplicitno napisati u
izrazu, ali je bitno da znamo da postavljanjem ukrucenja znacajno povecavamo sve komponente
nosivosti, osim ceone ploce na savijanje I zavrtnjevi na zatezanje, I nosivost rebra u zoni zatezanja, I
nosivost nozice u zoni pritiska. Kod grede se nesto ne menja, ali kod samog stuba se sve komponente
bitno popravljaju. A I KRUTOST ovakve veze se povecava, I veza je uglavnom kruta, a ne polu kruta, sto
uopste nije zanemarljivo..i preporuka je da se ukrucenja postavljaju kaon a slici.

50. PRORACUN MOMENTA NOSIVOSTI VEZA GREDA-STUB (OPSTI SLUCAJ, POSTUPAK PRORACUNA I
OGRANICENJA)
-kada smo odredili sve ove komponente, ima ih ukupno 8, to je samo pocetni korak ka nasem krajnjem
cilju, a to je da odredimo koliki je moment nosivosti za tako jednu vezu..u sustini prvo kad odredimo tih
8 komponenti, odredjujemo nosivost zone pritiska kao minimalnu vr. Od nosivosti tri komponente koje
su u zoni rebra: Fc,wc imamo dve plus nosivost nozice grede na pritisak, onda imamo nosivost u zoni
zatezanja( 2 t elementa +nosivost rebra stuba na zatezanje, I nosivost rebra grede na zatezanje, 4
komponente u zoni zat)
-referentna koja se koristi za proracun momenta je minimalna od nosivosti minimalne za zonu pritiska,
zonu zatezanja I nosivost zone smicanja koja se ovde koriguje sa koeficijentom beta, koji zavisi od toga
da li je veza jednostrana, dvostrana I kakvi su odnosi koeficijenata, ako je veza dvostrana I beta jednaka ,
taj clan tezi beskonacnosti I ta komponenta nije merodavna, a ako je jednostrana veza onda je beta=1,
pa je to Vwp,rd, a ako je dvostrana sa momentima koji se sabiraju onda je beta 2, pa ce nosivost na
smicanje biti polovina Vwp,rd.. I to je konacno ta neka sila Frd, na osnovu koje se odredjuje moment
nosivosti, tako sto se ta sila mnozi sa krakom sila, rastojanjem:
-imamo opsti slucaj: kada imamo vezu sa ceonom plocom I velikim brojem zavrtnjeva, nije to bas
najcesci slucaj u praksi, to je ceona ploca sa prepustom, ima jedan red zavrtnjeva na prepustu, ostali su
redovi zavrtnjeva rasporedjeni izmedju nozica grede I nas zanima kako dobijamo Mj,rd I ovde u opstem
slucaju to predstavljamo kao suma momenata unutrasnjih sila Ft,rd,I *hi…za svaki red zavrtnjeva u
zatezanju, n redova npr. Svaka sila se mnozi sa rastojanjem do centra pritiska, a on je uvek u sredini
donje pritisnute nozice I u tom slucaju imamo sumu fi*hi dobicemo koliki je moment..ono sto je vrlo
vazno, to je da mora biti uslov ravnoteze zadovoljen, tj da sve sile zatezanja budu jednaki sili pritiska…to
mora biti ispunjeno, da bi uopste egzistirala ravnoteza unutrasnjih sila…prvo treba to proveriti I napraviti
da bude zadovoljeno…a kada to uradimo onda jednostavno sumiramo proizvode f*h I dobijemo mj,rd
kao moment nosivosti ovakve veze..
-kada se nadje rezultatna svih ovih sila zatezanja, Ft,rd, njen polozaj, onda rastojanje izmedju te
rezultante I centra pritiska, z, takodje po pravilu daje momente Mj,rd, rezultanta je jednaka zbiru svih
sila, a polozaj zavisi od rastojanja..Mj,rd=z*Ft,Rd..i opet Ft,rd=Fc,rd
-POSTUPAK PRORACUNA I OGRANICENJA: KAKO DOCI DO SILA ZA POJEDINACNE REDOVE ZAVRTNJEVA?
-jako bitan segment proracuna, preporuka je da se prvo odrede komponente pritiska I komponente
smicanja, to je relativno jednostavno I to su neke granicne vr koje kasnije treba da koristimo pri
odredjivanju nosivosti za zavrtnjeve u pojedinacnim redovima…nakon toga kada odredimo Fc,rd I
Vwp,rd krecemo sa zonama zatezanja I to tako sto prvo posmatramo najudaljeniji red zavrtnjeva, on se
obelezava kao 1, prvi red zavrtnjeva, to je konkretno ovaj na prepustu, a ako nije sa prepustom, onda je
prvi red ispod nozice zategnute kod grede, taj zavrtanj posmatramo kao pojedinacni red I smatramo da
ne postoji nijedan drugi red zavrtnjeva, on je jedini izolovani red zavrtnjeva I ne razmatramo uticaje
drugih redova na taj zavrtanj..u tom slucaju koristimo efektivne duzine za pojedinacni red, odredjujemo
sve 4 komponente nosivosti: prvo za t element nozica stuba, zatim za ceonu plocu i za zonu zatezanja u
rebru stubu I u rebru grede, I tu dobijamo kao minimalnu od te 4..kada smo odredili tu nosivost, prvo sto
radimo je kontrola u odnosu na preostale zone naprezanja..proveravamo dal je manje od nosivosti u
zoni pritiska I dal je manje od nosivosti smicanja/beta..Ako je to slucaj, a vrv jeste, onda prelazimo na
sledeci korak I prelazimo na proracun sledeceg, drugog reda zavrtnjeva, koji je ispod ovog najjudaljenijeg
I na isti nacin koristimo analogiju, odredjujemo sve 4 komponente, I kao minimalnu usvajamo Ft.rd.2…e
sada idemo na onu grupu zavrtnja…ukoliko prvi I drugi red zavrtnjeva pripadaju istoj grupi, tj nisu
razdvojeni ukrucenjem, onda je neophodno da se prvi I drugi red posmatraju zajedno kao grupa
zavrtnjeva, I proverava se da li je tada nosivost prvog reda+drugog reda veca ili manja od nosivosti te
grupe koju cine prvi I drugi red I po potrebi se vrsi redukcija..znaci ne moze biti zbir prvog I drugog reda
veci od nosivosti grupe…kada to odredimo, onda poredimo to sa opet pritiskom I smicanjem I
proveravamo dal je I dalje zbir nosivost prvog I drugog reda veca od pritiska I smicanja, ili nije..a ako
jeste onda zavrsavamo sa proracunam I izjednacavamo grupu zatezanja sa grupom pritiska, tako sto
drugi red umanjujemo do vrednosti da bude ispunjen uslov ravnoteze…ako treba ici na treci, cetvrti red,
sve se ponavlja sukcesivno korak po korak…. PRIMER ZA TO;

51. PRORACUN MOMENTA NOSIVOSTI VEZA GREDA-STUB (UPROSCEN POSTUPAK)

-Postoji I uproscen postupak koji je jednostavniji..kada su u pitanju neke veze sa ceonom plocom bez
prepusta sa jednim aktivnim redom zavrtnjeva u zoni zatezanja I sa prepustom sa dva aktivna reda u zoni
zat kod kojih su zavrtnjevi u zoni zatezanja simetricni u odnosu na nozicu grede I kod kojih je
Frd<3.8Ft,rd… kadi imamo ta dva slucaja koja su cesta u praksi
-Mozemo da smatramo da imamo pojednostavljenje da odredjujemo komponente samo za prvi red
zavrtnjeva, to u ovoj bez prepusta I ne postoji, a kod prepusta ovaj drugi red zavrtnjeva simetrican u
odnosu na nozicu, smatramo da ima istu nosivost kao prvi, pa je nosivost zavrtnjeva u zoni zatezanja
jednaka dvostrukoj nosivosti prvog reda..to se vidi na slici
-imamo uproscen model kod ceone ploce sa prepustom I dva reda zavrtnjeva, to moze da bude I kod
montaznih nastavaka I veze greda stub..ft1=ft2-> ftrd=2*ft1 I da je krak sila z jednak visini koja rastojanje
od tezista pritisnute do tezista zategnute nozice I time smo bitno pojednostavili pricu jer nemamo
komplikaciju za prebacivanjem momenata I nemamo posebne t elemente, jedan iznad jedan ispod,
samo odredjujemo ovaj prvi I na osnovu njega dobijamo kompletnu pricu kada su u pitanju veze sa
prepustom, a kad je bez prepusta onda je taj red jedini koji postoji, pa je to jos jednostavnije…
-na slici: kod veze sa ceonom plocom I prepustom, moment u ovoj vezi je Frd*z, frd je dvostruka
vrednost nosivosti zavrtnjeva prvog reda, naravno to treba proveriti dal je manje od pritiska, ako je
pritisak manje, uzima se da je ftrd pritisak, a z je od tezista gornje do tezista donje nozice
Kod veze bez prepusta: tui mamo jedan red zavrtnjeva u zoni zat I za njega odredjujemo nosivost a krak
sila je opet od centra pritiska, od tezista pritisnute nozice, a centar zatezanja je u osi zavrtnja posto je to
jedini red zavrtnjeva I na osnovu toga opet dobijamo da je moment veze Ftrd*z
MONTAZNI NASTAVCI NOSACA SA CEONOM PLOCOM: na slican nacin mogu se proveriti I montazni
nastavci kada imamo grede vezane pomocu ceonih ploca, ne sa podvezicama I zavrtnjevima opt na
smicanje..sada otpadaju sve one komponente koje su karakteristicne za stub, nozice na savijanje, rebra
na zatezanje, pritisak, smicanje rebra, to sve ne postoji, vec imamo u zoni pritiska nosivost grede sto je u
principu uvek zadovoljeno, smicanje ne postoji, I nosivost t elementa koja predstavlja ceonu plocu I
zavrtnjeva u zoni zatezanja u zatezanje u rebru grede…ovo je najjednostavnije gde smo izbacili gomilu
provera vezane za sam stub…krak sila se odredjuje isto kao kod uproscenog postupka..
Imamo prostu gredu, pa je momenat takav da je donja zona zategnuta, to je najcesci slucaj, pa je centar
pritiska gore, u sredini pritisnute nozice, I zatezanje u tezistu zategnute nozice kod vezi sa prepustom,
odnosno u osi zavrtnjeva kada je u pitanju veza bez prepusta…
PREPORUKA ZA PROJEKTOVANJE VEZA SA CEONOM PLOCOM: treba istaci da je debljina ceone ploce je
nesto sto treba da se odredi u funkciji precnika zavrtnjeva..sve ostalo imamo predefinisano, samo treba
da ih vezemo..ta debljina ploce se po nekim iskustvenim empirijskim formulama mogu odrediti *tabela*
gde su otprilike date neke preporuke za odredjivanje debljine ceone ploce u funkciji precnika zavrtnja…
ono sto treba znati takodje je da kada su u pitanju ovakve veze buduci da su zavrtnjevi opt na zatezanje
ne na smicanje, nije neophodno postovati minimalna rastojanja izmedju zavrtnjeva I cesto su to
rastojanja I manja od onih minimalno propisanih, preporucuje se primena ukrucenja jer one povecavaju
mnoge nosivosti I krutost veze…takodje treba napomenuti da ako su jako velika naprezanja mogu se
koristiti siroke ceone ploce, gde mozemo imati 4 zavrtnjeva po sirini, evrokod ne daje egzaktne
preporuke, imamo neke francuske..u nasim starijim propisima je postojalo ali nije bas bilo previse dobro
to odredjeno…spoljasnji zavrtnjevi nemaju neku veliku doprinos nosivosti…tabela sa preporucenim
vrednostima, uske I siroke veze..uske su sa 2 reda, a siroke sa 4 po sirini, ceona ploca sa prepustom I bez
prepusta, ta se debljina krece od 1*d do 1,7*d…za uske veze koje su dogradjene evrokodom to su d ili
1,5d…

52. PRORACUN SAVOVA ZA MOMENTNE VEZE GREDE I PRESEKA SA CEONOM PLOCOM ILI NOZICOM
STUBA
-sledeca kategorija momentnih veza u kompletno zavarenoj izradi, gde sada izostaje ceona ploca,
zavrtnjevi..tu uglavnom postoje ukrucenja, nema smisla praviti vezu u zavarenoj izradi, a da nemamo
ukrucenja iza. Ta ukrucenja su nam bitna da bismo postigli sirinu savova u zoni zatezanja.
Od komponenata : u zoni pritiska imamo nozicu grede, imamo pritisak u rebru stuba( ako postoji
ukrucenje onda je to beskonacno, nije merodavna ta nosivost), u zoni zatezanja se nalaze ukrucenja I
savovi I imamo smicuce polje rebra..kada postoje ukrucenja onda to prakticno znaci da je samo bitno da
dimenzionisemo samo savove da imaju nosivost, a sve ostalo bi trebalo da bude u redu..krak sila je h-tfb
-sto se tice savova njih treba proracunati na odgovorajuci nacin, kod svih ovih veza sa ceonom ploca, I u
zavarenoj izradi, savovi treba da budu adekvatno dimenzionisani, da ne budu najslabije karike, da
izbegavamo da se plasticni zglob pojavi na mestu savova..ukoliko je predvidjena pojava plasticnog zgloba
na mestu veze grede I stuba onda savovi treba da se odrede tako da njihov moment nosivost Mw, rd
bude veci ili jednak od manje od sl vr: plasticni moment nosivosti grede Mpl,b,rd ili ALFA*proracunski
moment nosivosti veze Mj,rd, gde je alfa=1.4 ili alfa 1.7…to je kada se radi plasticna analiza..po pravilu se
primenjuju ugaoni savovi po citavom obimu, I oni moraju da budu dimenzionisani kao staticki pokriveni,
o cemu smo pricali kad smo govorili o zavarivanja, da njihova debljina bude takva da njihova nosivost ne
bude merodavna u odnosu na nozicu grede ili rebro stuba…ili se moze izvrditi kontrola napona, gde
imamo 3 karakteristicne tacke:
Tacka1: zona u savovima za vezu gornje zat nozice sa ceonom plocom ili nozicom stuba..
Dominantne uticaji momenta savijanja odnosno napon -formula Wy,w otporni moment savova se
odredjuje za figuru koja je srafirana na slajdu, gde imamo debljine savova a1 na nozicama, I a2 na
rebru..to je skup pravougaonih povrsina, ukupno 6, teziste je tamo gde je teziste. I treba odrediti otporni
moment za najudaljeniju tacku, I sigmaw delimo sa korenom 2 I tako dobijemo komponente, potom
odredjujemo uporedni napon I na osnovu toga dobijamo kontrolu koju smo vec videli…formula tau
paralelno ne postoji u ovim savovima, I to mora da bude manje fu,wd =..takodje I pojedinacne kontrole
treba da budu izvedene
Tacka 2: teziste preseka gde su dominantni smicuci naponi I to je tacka u savovima za vezu rebra greda
sa fugom Ili ceonom plocom, tacka 2 je cisto smicanje I javlja se samo tau paralelno I posledica je
transverzalne sile na mestu veze..ili formula sa statickim momentum ili uprosceno sila/povrsina savova I
on mora biti manji od smicuce cvrstoce za ugaone savove
Tacka 3 : nalazi se neposredno ispod zategnute nozice,a na rebru gde imamo I normalne napone I
smicuce napone…imamo svega, sve tri komponente..imamo usled momenta normalne napone..moment
kroz moment inercije savova*z3( rastojanje od tezista do tacke 3) I to delimo na dve komponente, a tau
paralelno je isti kao u tacki 2, ako se radi preko povrsine onda je isti, a ako se radi preko sta momenta,
potrebno je uzeti stat moment za tacku 3,a to je stat moment savovs samo na zat nozici..sigma
uporedno mora da bude manja od fu/betaw*ym2 I pojedinacni napon isto mora biti manji…
Ako usvojimo preko preporuka dobicemo da savovi nisu merodavni u odnosu na osnovni materijal…
VEZA CEONE PLOCE SA ZATEGNUTOM NOZICOM NOSACA: savovi su uglavnom ugaoni savovi, a u nekim
se mogu koristiti I suceoni savovi, ako je neophodno da nemamo delove koji strce iznad nozice zbog
postovljanje nozice krovnog pokrivaca, ili zbog postavljanja medjuspratne konstrukcije, pa ti ugaoni
mogu da smetaju, ali ugaoni su definitivno najbolja varijanta, sa prepustom da bude dovoljno veliki da se
obezbedi smestanje savova I da se ta sila prenose pod uglom od 45 stepeni, taj prepust treba da bude
veci od debljine ceone ploce za vezu sa stubom…

53. L
54. Kl’
55. Lj
56. LOKALNA NAPREZANJA REBRA PUNOG NOSACA USLED LOKALNIH KONCENTRISANIH SILA.
INTERAKCIJA NAPREZANJA.
-Kada smo pricali na prethodnom casu da su potrebne dodatne kontrole u odnosu na kontrole koje
smo ucili iz mk1, kada imamo neko lokalno naprezanje. Lokalno naprezanje je posledica koncentrisane
sil. Imamo sinu po kojoj se krece kran I sada u rebru naseg nosaca kranske staze se javljaju neki lokalni
naponi Ispod te sine, jer te koncentrisane sile su velikog intenzitet, kran nosi jake terete itd..i ovde je
prikazan realan dijagram normalnog napona sigma0,z, znaci to je u praccu z ose, tj u pravcu slabije ose
inercije. X je poduzni naponi usled momenata savijanja, to nisu naponi koji deluju istom pravcu. Moze
se to uprostiti I napisati da je taj napon sigma0,z,ed=kolicniku sile I neke povrsine koja se dobija kada
se debljina rebra tw* efektivnom duzinom.. na slici je prikazana ta effektivna sirina kako bi umesto
slozenog napona uprostili, uprosecili napon nekim konstantnim vrednostima, onda se tu odredjuje
efektivna sirina..normalni naponi su najveci upravo neposredno ispod nozice, tu je vrucevaljani profil,
pa tu kod zavrsetka poluprecnika zaobljenja tu su najveci naponi, pa kada idemo po dubini, ti naponi
polako padaju..ovde je prikazano kako se odredjuje naponi na nekoj proizvoljnoj visini z jer imamo
slucaja kod kranskih nosaca da se Gornji deo usvoji u vidu t vrucevaljanog profila, bas zbog toga da bi
ovi savovi za vezu gornjeg pojasa sa rebrom odaljili od ove zone maksimalnih uticaja I onda imamo kao
neki t profil, polovina nekog vrucevaljanog I profila, potom ide rebro, I nozica..na ovaj nacin smo dobili
ojacanu zonu,vece debljine rebra, nego sto je rebro punog limenog nosaca, jer ce tu biti superpozicija
napona, gnjecenje, sabiranje sa normalnim naponima…takodje smo udaljili savove od te zone
maksimalnih uticaja jer se ti naponi rasprostiru po debljini pod nekim nagibom 1:1 uglavnom, I u tom
slucaju pod uglom od 45 stepeni cemo dobiti dvostruku.? A na nekom preseku na rastojanju z je napon
sigma0,z,ed=sila/sirina*tw..a leff se odredjuje u zavisnosti od toga na koji nacin se postavljaju sine..
-kada je sina zavarena za nozicu to znaci da je kruto vezana sa nozicom nosaca, onda je efektivna sirina
3.25*treci koren( ift/tw) Irf je moment inercije zajednickog preseka koga cine sina I efektivna sirina
nozica..u propisima cemo naci tacno kakve su geometrije sine..nekad se koriste ovakve kao na slici, a
nekad I kvadratnog oblika I u principu kada je ona kruto vezana, odnosno zavarena po citavoj duzini,
onda ona zajedno sa gornjom nozicom cini ovaj pop presek, odredjujemo njegovu krutost, odnosno
moment inercije, prvo teziste pa sve ostalo, I na osnovu toga sada dobijamo efektivnu sirinu..
Kada sina nije kruto vezana, odnosno polozena je na nozicu, pricvrscena je sa nekim mehanickim
spojnim sredstvima (kuka, klamfi) koji nam drze geometriju sine I sprecavaju njeno pomeranje, ali nije
kruta veza..u tom slucaju se izraz 1 modifikuje tako sto smo umesto ovog momenta inercija od jednog
zajednickog pop preseka, koji formiraju sina I gornja nozica, uzima zbir momenata inercije sine..teziste
sine mom inercije sine I mom inercije gornje nozice..ako je citava sirina efektivna onda citava nozica,
ako nije onda se uzima efektivna sirina
Kada je sina oslonjena preko podmetaca od elastomera,gde se to mekse I sire rasporedjuje
opterecenje..ovde imamo formulu za leff, 4.25*isto sto I za nekruto vezanom nozicom..
Posto je u pitanju treci koren, ovo pod korenom mora biti dimenzija m3..moment inercije m4/debljina
lima m
LOKALNA NAPREZANJA REBRA USLED POPRECNOG PRITISKA: slucaj unosenja lokalnog opt koji nije
preko krana I kranskog nosaca, nego imamo neki drugi element koji sedi na gornjoj nozici naseg punog
limenog nosaca ili je pritisak tocka na nekoj sirini Ss;
Ss sirine krutog oslonca: u tom slucaju napon sigmaz,ed, opet je to napon u pravcu ose z, opet sila koja
deluje, sila rezultujuca, koja se moze raspodeliti kao jednakopodeljeno na nekoj maloj sirini, ali efekat
je isti..napon=sila/beff(tw+ast,1)-ast,1 je bruto povrsina pop preseka ukrucenja razmazana na nekojj
duzini Se ako postoje ta ukrucenja uopste..najcesce je to jedno ukrucenje..to je u stvari neko fiktivno
povecanje rebra zbog prisustva tog ukrucenja..beff se dobija na osnovu izrazu se*koren iz
1+(z/se*n)^2, a najveci napon je tamo gde je z jednako 0, pa je beff jednako Se, a kada raste po dubini
to se povecava I dobijemo u principu raspodelu naponu povoljniju na vecem rastojanju od gornje
nozice..n je parameter koji se dobija iz izraza..
 Se=Ss+2tf-sirina na kojoj se angazuje normalni pritisak u kontaktu izmedju rebra I nozice, dobija se kao
ss-duzina na kojoj se rasprostire to opt, a 2tf je zato sto se u nagibu 1:1 to opt siri kroz nozicu debljine
tf.. zbir krute povrsine+2tf
KONTROLA INTERAKCIJE NAPREZANJE U REBRU NOSACA:
Lokalno naprezanje proveravamo, ali moramo da proverimo I kontrolu interakcije usled lokalnog I
globalnih uticaja..i to se vrsi prema izrazu..von misssusov uslov plastifikacije…normalni naponi su
medjusobno upravni, sigmaX je usled globalnih uticaja mom savijanja I aksijalne sile ako postoji, a tau
xz je usled globalnih uticaja, a tau0.z se uzima kao 20% sigma0,z0ed…I sada normalni napon usled
globalnog dobija se kao N/A+M/I*z, z je rastojanje referentno za tu tacku od tezista do posmatrane
tacke, a tau napon je ono sto smo navikli Ved*sy/iy*tw…javljaju se u merodavnom pop preseku..
On mora biti manji od fy/ymo..to je kontrola interakcije lokalnog I globalnog naprezanja…Lokalno
naprezanje se zove jos I PATCH LOAD,posledica krana ili nekog pop konc opt.

57. PRORACUN SAVOVA ZA VEZU REBRA SA NOZICOM KOD KRANSKIH NOSACA

-kod punih nosaca uvek su prisutni savovi za vezu izmedju nozice I rebra, I ti savovi treba na neki nacin
da se provere, da se na neki nacin validira njihova dimenzija.. ovde nam je prikazana sina, tocak sematski
na koji deluje to opterecene, I dole imamo napone u savovima…u savovima se javljaju uvek naponi tau
paralelno koji su posledica zajednickog rada gornje I donje nozice,tau paralelno se odredjuje na osnovu
maksimalne smicuce sile koja se javlja u nosacu, nema veze sa mestom gde deluje opterecenje*sy0-
staticki moment dela preseka iznad savova, odnosno odnosi se na gornju pojasnu lamelu, znaci povrsina
lamele*rastojanje od tezista lamella do tezista preseka./Iy*2*aw-dvostruki ugaoni savovi sa obe strane…
na taj nacin se dobija komponenta tau paralelno koja uvek postoji bez obzira da li imamo lokalno
opterecenje ili nemamo, da li je to kranski nosac, ili je drugi nosac..ova komponenta je uvek prisutna I na
osnovu nje treba proveriti dimenzije savova..on nije nesto veoma zahtevan..kontrolu prema samo ovom
izrazu dobicemo male dimenzije savova, ali generalno savovi ne smeju biti manji od propisanih
vrednosti,3mm I to je nesto sto treba da znamo..sto se tice lokalnog naprezanja u savu usled
koncentrisane sile, tu se sad javlja neki napon sigmaw koji nije ni u jednom relevantnom pravcu, nije ni
sigma upravno, ni tau upravno…formula za sigmaw je sila/2*Lw,eff*aw..sila je ova koja deluje
Fz,ed=fz,ed*bF..bf(nema objasnjenja)—podelimo na dve komponente I nakon toga uradimo kontrolu
naponu u ugaonim savovima tako sto superponiramo sve tri komponente napona u savovima, I to mora
biti manje od fuw,d=fu/betaw*ym2…to je takodje nesto sto karakteristicno za pune limene nosace…

IZBOCAVANJE
58. IZBOCAVANJE PRAVOUGAONE PLOCE (TEORIJSKE OSNOVE)
-izbocavanje je problem gubitka stabilnosti plocastih elemenata opterecenih u svojoj ravni..
kada smo pricali o izvijanju, da je tu rec o gubitku linijskih elemenata opt aksijalnom silom pritiska..sada
umesto ovih stapova imamo ploce..oni su povrsinski elementi dimenzija a*b I debljine t I imamo
karakteristican primer prav.
Ploce to su teorije osnove. Mi koristimo pravougaone Ploce jer su rebro I nozice neke pravougaone
ploce, I to su neki limeni nosaci sklopljenih od vise limova, vecih ili manjih dimenzija…uglavnom je to deo
nekog pop preseka. Nemamo plocu u celilcnim kja a da nije deo pop preseka punih limenih nosaca..
imamo sa leve krajnje strane pravougaonu plocu dimenzije a I b koja je opt duz krace ivice const opt
koje deluje po srednjoj ravni, I deluje po citavoj sirini, a ploca je zglobno oslonjena na sve 4
ivice..linija+isprekidana predstvalja te uslove pomeranja po obimu ploce.. I u principu, tu se desava to da
kada nanesemo opt u pocetku kada je to opt malo,kada je sigmax manje od sigmax, cr ne desava se
nista, I imamo normalne napone u ploci koji su jednaki naponima koji deluju na konturi, ona se
ravnomerno ponasanja,ima skracenja mala, ravno stanje napona..u jednom trenutku kada taj napon
sigma dostigne kriticnu vr, u sredini ploce se javlja izbocina..to je grba uslovno receno koja je
dvodimenzionalna, to je neka povrsina u poduznom I pop pravcu I mi kazemo da je doslo do izbocavanja
ploce..kada bismo to malo aproksimirali imamo neke poduzne I pop napone kao dva stapa koja su
medjusobno ortogonalne, I taj poduzni pritisnut zeli da se izvije upravno na ravan, ali taj kraci poprecni
koji je zategnut pomaze I ne da mu da se izvije nezavisno..kada ne bi postojali ovi oslonci sa bocnih
strana ovo bi se izvilo potpuno isto kao linijski element oko slabije ose..medjutim ovde imamo poprecna
vlakna koja ankerisu ta poduzna vlakna I u poprecnim vlaknima se javlja neko zatezanje koje pokusava
da spreci da se taj pritisak nezavisno ponasa. I to se moze jos vise uprostiti kao da je neki stap koji na
sredini ima elasticni oslonac koji sprecava da se on izvija bas kako on hoce..
I sustina je da mi nadjemo koliki je taj sigmacr. Napon pri kome dolazi do izocavanja..?
Kada bismo imali jedan linijski problem, ploca je zglobno oslonjena duz dve ivice beskonacne sirine, onda
na nekoj jedinicnoj sirini efekti poprecnih napona bi bili beznacajni I ta bi se ploca ponasala kao pritisnuti
stap na izvijanje..imamo kriticni ojlerov napon gde sad ovo lambda mozemo lako da odredimo jer je
sirina I debljina jedinicna, a visina je b..ojlerov napon za tu traku jedinicnu jednak..to je kada ne postoje
vlakna.. kada ta vlakna postoje onda se anagzuje poasonov koeficijent..i njega modifikujemo tako sto
delimo sa (1-v^2)—ucesce udeo poprecnih vlakna..za celik iznosi 0.3..nije bas isto kao I izvijanje, ali ta
teorija tog bocnog izbocavanja je znacajno kompleksnija od teorije izvijanja..

59. KRITICAN NAPON ELASTICNOG IZBOCAVANJA-PARAMETRI OD UTICAJA

-do izbocavanja moze doci usled: nabrajanje
-post-kriticna rezerva nosivosti
-linearno-elasticna teorija izbocavanja (timosenko)
-dif jednacina izbocavanja, krutost ploce na savijanje
-resenje dif jednacine u vidu dvostrukog sinusnog furieovog reda
-netrivijalno resenje Amn nije jednako 0..sigma,x dobijamo Koliko je..pretvaramo u oblik takav da imamo
ojlerov kriticni napon*k, uvodimo alfa..i fizicko znacenje m I n sta je..
-sigma e=const.: Koliko je onda minimalna vr sigma,x jer nam to treba za nosivost..sigma cr. Je kada je
koef k minimalan a to je kad je n=1, I za sve cele brojeve m I odnos alfa=m dobijamo da je
kmin=4..familija krivih obvojnica..
-parametri koji uticu nav r kriticnog napona izbocavanja: nabrajanje
-uticaj uslova oslanjanja: ukljestena, zglobna I slobodna. Sa ukljestenjem raste napon..
-uticaj nacina naprezanja: cist pritisak, cisto savijanje, cisto smicanje..sta je najnepovoljnije, I kada nema
izbocavanja? I sta kaad je nelinearan pritisak(koef ksi)..sta je cisto smicanje..formula..

60. NOSIVOST PRAVOUGAONE PLOCE NA IZBOCAVANJE-KONCEPT EFEKTIVNOG PRESEKA

-usvojen je concept efektivne sirine, gde je izbocina, nema nikakvog napona, dok je u ostalom delu
napon jednak naponu na granici razvlacenja, I to je efektivna sirina, pola/pola sa obe strane, buduci da je
const napon to se tako moze primeniti, ako nije onda moraju drugacije raspodele..
kako cemo doci do te efektivne sirine..u donjem delu slajda je dato kako to mozemo postici..naime
smatramo da efektivna sirina, oznacen je kriticni napon na efektivnoj sirini je jednak granici razvlacenja I
odatle cemo doci do te efektivne duzine. Ako stavimo da je sigma jednako onom ojlerovom
naponu*ksigma samo umesto b Ide beff, koje je jedino nepoznato, a taj izraz mozemo da
transformisemo tako sto cemo podeliti I pomnoziti sa b tako da imamo nesto sto nam je vec poznato,
tako da imamo ojlerov napon kriticni za citavu sirinu ploce, a odnos je b/beff^2 je nesto sto zelimo da
odredimo, I mozemo da kazemo da je fy=sigmax,cr*(B/BEFF)^2I to se dobija beff=…izraz I to vazi za
ploce koje su oidealno oslonjene,nemaju imperfekcije…
u principu tu sada treba uzeti u obzir I realno ponasanje ploce tako da je potrebno da se izvrsi odredjena
korekcija ovog izraza..ako pogledamo ovaj izraz vidimo da je pod korenom obrnuto relativna vitkosti
ploce na izbocavanje usled normalnog napona pritiska…dobija se da je beff=b/lambda nadvuceno ili ti
ro*b, gde je ro=1/lambda I to je takozvana karmanova kriva I ona predstavlja teorijsko resenje ovog
problema I u nju nije ukljucena imperfekcija, nelinearnost, eksc naprezanje Itd, to je idealno I to odg
nekim kriticnim silama,naponima.. taj koeficijent ro treba da se koriguje tako da se uzmu u obzur svi ti
parametri koji su karakteristicni za sve te realne ploce..mozemo napisati da je ro u funkciji lambda
nadvuceno,p…

61. EFEKTIVNE SIRINE KONZOLNIH I UNUTRASNJIH DELOVA PRESEKA

-Dzordz Vinter je postavio temelje teorije efektivne sirine I na temelju njegovih istrazivanja u evrokodu
su dati ovi izrazi za koeficijent redukcije Ro, ti njegovi izrazi su donekle korigovani I imamo ovde, razlicite
izraze za unutrasnje ili za obostrano oslonjene(kao sto je rebro nosaca, Ili nozice sanducastog nosaca)
gde je ro=lambda-0.055*(… I to za neke relativne vitkosti vece od 0.5+.., u slucaju da je manje ro je
jednako jedan..
Za konzolne pritisnute delove poprecnog preseka imamo nesto jednostavnije izraze..kod konzolnih
delova kao sto su prepusti nozica I nosaca imamo u izrazu da je ro=…..to je modifikovana kriva
vinterova…ksi je odnos normalnih napona na ivicnim vlaknima posmatrane ploce I ako je ploca konst
opterecena normalnim naponom pritiska ksi je jednako 1..ksi moze da bude I negativno ako imamo
zatezanje na jednom kraju, a na drugom pritisak.
Ovde takodje je dat izraz modifikovani za relativnu vitkost lambda,p nadvuceno koji se dobije tako sto se
u onaj osnovni izraz fy/sigmax,cr-za sigmax,cr ubaci kriticni napon koji smo izveli u prethodnim
pitanjima, I onda se dobija transformacijom izraz…dobije se b nadvuceno/t/28.4*epsilon*KOREN IZ
ksigma.k sigmom se uzima u obzir granicni uslovi oslanjanja I nanosenja opt..i to je vrlo cesto da se
lambda nadvuceno odredjuje na ovaj nacin..b nadvuceno je cist deo konzolnog prepusta ili izmedju
zaobljenja kod rebara itd. A t je debljina lima..i onda je b/t vitkost..
Efektivna sirina je uglavno ro*c, neefektivna zona kod prepusta se nalazi na kraju,..tabele..i za
unutrasnje delove preseka, u centralnom delu je neefektivna kada je const napon..kada je nelinearna
promena, neefektivna zona je bliza vecem naponu pritiska I dobija se prema izrazu iz tabele..linearna
promena kada je sigma1 pritisak, sigma 2 zatezanje..uvodi se bc to je pritisnut deo preseka, I opet isto
kao za linearnu promenu…b nadvuceno se odredjuje od zaobljenja ili savova… Izrazi su dati..

62. EFEKTIVNI POPRECNI PRESEK. POVECANJE NOSIVOSTI PRIMENOM UKRUCENJA.

-kod nosaca se koriste velike visine kada zelimo da prihvatimo veliko opterecenje..Ta velika visina
dovodi do toga da najcesce imamo problem sa vitkoscu rebra naseg limenog nosaca
Teorijski gledano dijagram norm napona kada imamo neki I profil izgleda kao na slici: I to vazi za preseke
klase 3, gde imamo elasticno ponasanje I citav poprecni presek. Kada su u pitanju preseci klase 4 u tom
slucaju dolazi do nelinearnosti kao sto vidimo to na krajevima prepusta nozice pritisnute, pada normalni
napon, I kod rebra isto pada napon ka sredini I u tom slucaju pribegavamo koriscenju efektivnog
poprecnog preseka..prikazan je efektivni pop presek, smanjili smo sirinu nozice na krajevima, takodje
smo izbacili I deo rebra I sada I dalje zadrzavamo linearni dijagram napona u rebru I const dijagram u
nozicama I na osnovu toga proveravamo da li ovaj presek zadovoljava..
Sta se desava konkretno kod klase 4, mi smo to vec u mk1 nesto o tome naucili..ali da ponovimo..dakle
proracunavamo efektivne sirine svih delova pp koje su klase 4.. to mogu biti I rebro I pritisnuta
nozica..zatim te neefektivne delove tretiramokao da ne postoje, kao da su rupae, odredjujemo nove
geom karakteristike: teziste novo, Aeff,Ieff I Weff, I kada odredimo to sve mozemo da odredimo moment
nosivost Mc,rd I proveravamo da li je veci od Med pror moment savijanja koji deluje na tom pp.
Sto znaci da izbocavanje ne mora nuzno da bude gubitak nosivosti naseg pop preseka, jer ako taj ostali
presek zadovoljava presek,mi smatramo da je stabilnost na izbocavanje zadovoljena I da nece biti
kolapsa kje usled ovog fenomena…
naravno da nije bas pametno I racionalno da imamo preseke koji znacajan deo gube usled izbocavanja,
trosimo materijal, I gubimo nosivost..treba se truditi da te neefektivne budu sto manje, ili da ih uopste
nema, a to mozemo postici tako sto cemo povecavati debljinu rebra ako je visok, tako da ne bude klase
4.. to nije bas pametno jer na taj nacin uvecavamo tezinu kje a rebro samo po sebi ne pomaze mnogo na
nasivosrt na savijanje I onda to nije bas za preporuku..a druga varijanta je mnogo bolja, a to je da se
postavljaju poduzna ukrucenja gde se ocekuje pojava izbocine, kako bismo povecali nosivost I smanjili
neefektivne zone..
Granicne vitkosti:VAZNO DA ZAPAMTIMO: I na osnvu cega cemo odmah znati dal je presek klase 4 ili
ne..kod nozica koje su konzolne za I profile b/t treba da bude manje od 14epsilon I ako je to tako onda
je presek klase 3 I onda nema nikavog izbocavanja, naravno to se moze postici kod profila
standardnih..ali kod velikih nosaca to bas I nije moguce.. kada su u pitanju rebra I cisto savijanje,
b/t<124epsilon..to su dosta velike brojke..to znaci da je presek klase 3 I da nema izbocavanja I ako na
prvi pogled izgleda kao da je uslov blag,cesto on nije zaddovoljen jer imamo nosace koji su do 8,9m I to
znaci da rebro mora da bude debelo a to nije bas pametno…kada su u pitanju obostrano oslonjeni
elementi gde je cist pritisak onda je koef ksigma b/t<42epsilon..nozice sanducastih nosaca, I rebra
stapova opt na cist pritisak…treba ove cifre zapamtiti..
Najefektivniji je da se pribegne postavljanju ukrucenja: pravougaona ploca dimenzije a I b, izlozene
konst naponu pritiska I oslonjena zglobno na sve cetri ivice..da bismo povecali njenu stabilnost na
izbocavanje, mozemo postaviti na sredini ploce jedno ukurcenje od ravnog lima ili u vidu t profila cime
cemo znacajno popraviti pre svega nosivost ploce na izbocavanje pomocu ojlerovog kriticnog napona, jer
b ovde ucesvuje ovde sa kvadratom, a ako stavimo ovo u sredinu polja, dobicemo b/2 I onda 4 puta veci
ojlerov napona..medjutim to ukrucenje mora da ima odg krutost..ovo je neko delimicno ukrucenje I ono
predstavlja elastican oslonac I on ce donekle pomoci, a ako imamo t ukrucenje imacemo skroz
nepokretno I onda je tu b=b/2 pa je ojlerov napon veci 4 put I samim tim I napon, I vrv nema ni
neefektivne zone u toj oblasti..defomracije su prikazane na slici..postoje preporuke kolika krutost treba
da bude da bi ona predstavila pravi oslonac da bi bio nepomerljiv oslonac..
Ta poduzna ukrucenja se postavljaju u zavisnosti od nacina naprezanja nase ploce..ako imamo cist
pritisak, sto je karakteristicno za nozice sanducastih nosaca ili za rebra stapova koji su optereceni na cist
pritisak, onda je najpovoljnije da se ukrucenje stavi u sredine, a ako stavljamo dva ukrucena onda na
trecine raspona..ukoliko imamo cisto savijanje, ukoliko se radi o rebru naseg punog nosaca onda imamo
linearan dijagram ksi=-1 necemo stavljati ukrucenje u sredinu, negde cemo stavljati negde u zoni
rezultante napona pritiska b/5 ili b/4, uglavnom stavljaju na b/4 al je bolje na b/5..b/4 je na sredini zone
pritisak…ako imamo dva ukrucenja onda treb da postavimo u toj pritisnutoj zoni I da popravimo sliku
izbocavanja I efektivne sirine..a ako je izboceno usled napona smicanja, onda se postavljaju ili poprecna,
ili poprecna I poduzna ukrucenja..na ovaj nacin su 2 predvidjena, tako da se smanje gabariti tih polja
izlozenih izbocavanju….bitno je da zapamtimo skice gde se postavljaju ukrucenja.. u zavisnosti od toga
da l je opt cistom savijanju ili cistom pritisku I da li postavljamo jedno ili dva ukrucena

63. IZBOCAVANJE UKRUCENE PLOCE USLED NORMALNIH NAPONA PRITISKA (EFEKTIVNI PRESEK,
REDUKOVANA DEBLJINA)
-Kada postavimo ukrucenje, ono nam visestruko pomaze, samo treba da vidimo kako cemo u proracunu
da uzmemo to sto nam donosi to jedno ukrucenje..u ovom primeru je prikazan pojas sanducastog
preseka, koji je izlozen cistom naponu pritiska konstantnom pritisku po sirini, gde imamo dva ukrucenja
u vidu ravnog lima, I na nekim rastojanjima b1,b2,b3 su postavljeni, najcesce su oni postavljeni na konst.
Rastojanju, mada je ovde pokazan opsti slucaj..imamo jedan deo pritisnutog dela pojasa koji se
obelezava sa Ac koji prestavlja tu plocu I ukrucenja u zoni pritiska, od polovine sirina ka sredini
raspona, u sustini ovde su mi dati izrazi na osnovu kojih se odredjuje efektivna povrsina ukrucene ploce,
kao prvo sto treba uraditi za ove ploce sirine b1,b2,b3 neophodno je da se sprovede procedura kao da su
ukrucenja nepokretni oslonci, I da se posebno analiziraju ploce sirine b1,b2, I b3…teorijski ako se to
ispostavi da su to klase 4 elementi, imamo u njihovim sredinama, posto je napon konst. Po sirini
obostrano oslonjene elemente, neefektivne zone su u sredini tih sirina b1,b2, I b3 kao sto je prikazano
na slici. Ove zone koje se nalaze uz rebro nosaca, to su ivicne zone, na sirini b1 I b3, sa leve odnosno
desne strane, ne izvijaju se,odnosno izbocavaju zajedno sa ukrucenjima vec su one sastavni deo ovog
nosaca jer se nalaze blizu rebra, tako da za dalji proracun njih necemo analizirati I njihova povrsina se ne
redukuje, kao sto ce se redukovati povrsina ovih preostalih delova..
U okviru ove elipse imamo neka dva t preseka, sa nekim sirinama I visinama, takodje treba proveriti da li
je ovo ukrucenje efektivno po citavoj visini ili nije, moze se desiti da na njegovim krajevima imamo
neefektivne zone, mada je pametno da se odnos sirine I debljine tog ukrucenja odredi tako da ono citavo
bude efektivno..
Dakle, Ac,eff je efektivna povrsina pritisnute zone ovakve jedne nozice, I nju cine efektivne ivicne zone,
b1,edge I b3,edge,eff pomnozeni sa debljinom ploce t + centralna zona Ac,eff,loc je povrsina data
izrazom ,efektivni delovi koji se nalaze u centralnoj zoni( tu su ukrucenja, efektivna povrsina ukrucenja
Asl,eff-povrsina poduznih ukrucenja+suma ro*bc*t, za svaku plocu smo odredili ro*b*t I to su nam
povrsine koje ulaze u ovu zonu centralnu..i na taj nacin se dobija Ac,eff, a onda se povrsina te efektivne
zone mnozi koeficijentom Roc, to je koeficijent izbocavanja ukurcene ploce, jer sada ova dva T preseka
na nekom razmaku izmedju poprecnih ukrucenja, se ponasaju kao pritisnuti element koji zeli da se izvije
upravno na ovu ravan nozice I treba proveriti da li ovaj koeficijent manji od 1 ili nije..kada su poprecni
nosaci gusto postavljeni onda ce verovatno Roc efektivno=1 I nece biti smanjenja nikakve povrsine, ali u
slucaju da su ti razmaci malo veci, moze da se desi da to roc bude manje od 1, I onda to moramo da
redukujemo, ovu vec redukovanu povrsinu, usled izbocavanja ukrucene ploce. I tui mamo dva tipa
ponasanja cisto izbocavanja(povrsinsko ponasanje) ili cisto izvijanje( stubno ponasanje) I njihovom
interakcijom se dolazi do krajnjeg koeficijenta Roc…

64. CISTO IZVIJANJE, CISTO IZBOCAVANJE I NJIHOVA INTERAKCIJA

-cisto izbocavanje, povrsinsko ponasanje ukrucene ploce..kao prvo, treba da odredimo relativnu vitkost
takve jedne ukrucene ploce, (lambda nadvuceno p-relativna vitkost ploce, a ona se dobija kao koren iz
beta,c*fy/sigmacr,p..BETA definise odnos izmedju efektivne povrsine pritisnute lokalno I bruto povrsine
pritisnutog dela..na slici je to prikazano u proslom pitanju, a sigma kriticno p je kritican napon
izbocavanja ukrucene ploce koji se odredjuje na osnovu koeficijenata k sigma za ukrucenu plocu…sigma
kriticno p je ksigma,p*sigma ojlerovo, kada se zamene vr za ove poznate parameter moze se dobiti da je
ojlerov napon 190000mpa*(t/b)^2-to je ono sto jeuobicajeno, a ovaj koeficijent ksigma,p je koeficijent
izbocavanja ukrucene ploce koji zavisi od vise parametra, od razmaka ukrucenja, od geometrijskih
karakteristika ukrucenja, I vitkosti ukrecenja. Taj koeficijent moze da se odredi na vise nacina, moze da
se usvoji iz literature, evrokod daje preporuke za neke slucajeve, moze da se odredi na osnovu
numericke analize, ako imamo odredjene softvere,npr na bazi ke, ili softver EBplate(Slobodan za
skidanje) na osnovu kojeg takodje mogu da se dobiju vr koef ksigma..evrokod daje za ukrucene ploce sa
minimum tri ekvidistante ukrucenja (ortotropna ploca kod mostova), ekvidistantna-na istom rastojanju I
najmanje ih ima tri… izraze ne treba da ucimoo napamet ne daj boze..p-plate behaviour I zavise sad ti
koeficijenti od geometrije pop preseka, preko parametra gama I delta, gama I delta su relativne krutosti
na savijanje, relativne povrsine Isl je mom inercije poduznog ukrucenja, Ip je m=mom inercije ploce…itd
Sada smo odredili kritican napon za plocu, na osnovu toga imamo relativnu vitkost I potom se moze
odrediti koef redukcije usled izbocavanja ro, u funkciji ove ovakvo odredjene relativne vitkosti lambda,p
Ono sto je takodje dato u evrokodu, a sto nas zanima je, kada imamo nosace sa promenljivim
dijagramom normalnog napona..ovo prethodno sto je dato je za cist pritisak I za napone koji ne varijaju
iz zone pritiska u zonu zatezanja tj psi treba da bude vece od 0.5..kada imamo rebro nosaca tu se naponi
menjaju uvek iz napona pritiska u zatezanje, linearno..imamo ukrucenja koja najcesce nisu
ekvidistanta..najbolje ih je postaviti u zoni pritiska i onda evrokod daje preporuke kako u tom slucaju na
nesto jednostavniji nacin odredidi vr. Sigma,cr,p-maksimalni napon za rebro, najudaljenije..on se dobije
preko najopterecenijeg ukrucenja..najopt ukrucenje je ono koje je najblize ivici gde je najveci napon
*slika* I posmatra se taj napon sigmacr,sl u tom poduznom ukrucenju I prosto se linearnom
ekstrapolacijom dobije taj maksimalni napon-odnos bc-od tezista preseka do krajnjeg vlakna, a bsl,1 od
tezista preseka pa do posmatranog ukrucenja, prosto kad odredimo sigma, cr, sl linearno cemo dobiti
koliko je sigmacr.p..nas zanima sada kako odrediti sigma cr,sl?
REBRO NOSACA SA JEDNIM PODUZNIM UKRUCENJEM: I NOSAC: kako se to radi kako, imamo napon
sigma,cr,sl, ovo je ukrucenje je sada od ravnog lima, I ima sa sadejstvujucim povrsinama t presek, data je
geometrija kako se odredjuju te sadejstvujuce sirine b1,inf I b2,sup-prema izrazima koji su u funkciji
psija(odnos napona na kraju I pocetku ploce, odnosno rebru nosaca, taj dole napon moze biti manji ili
jednaki od sigmacr,p)…treba da odredimo teziste, moment inercije I povrsinu oko ose u tezistu( T
PRESEK) jer se izbocavanje vrsi upravno na ravan I na osnovu ta dva parametra treba da dodjemo do
kriticnog napona, sigma,cr,sl..tu je takodje vazna ova dimenzija a-predtavlja poprecni razmak ukrucenja
upravna na osu nosaca, pa onda je potrebno odrediti parameter ac, takodje ne treba da pamtimo ove
izraze..i ako je a<ili> ac onda koristimo razlicite izraze sigmacr,sl-Asl,1-povrsina t element, Isl,1, b je
ukupna visina rebra, b1 I b2 su rastojanja od nozica u zoni pritiska I zoni zatezanja.. I kada odredimo
sigmacr,sl dobijamo sigma,cr,p odnosno kritican napon izbocavanja ukrucene ploce…
CISTO IZVIJANJE-STUBNO PONASANJE: sada imamo cisto izvijanje ili stubno ponasanje koje takodje
moramo da proverimo..naime posmatramo ovu nasu pritisnutu zonu ukrucenu kao jedan pritisnuti stap
koji se izvija..za neukrucene I ukrucene limove imamo kako se odredjuje relativna vitkost pritisnutog
stapa lambda,c..vamo je p-plate, a vamo je c-column…vrlo je bitno da zapamtimo, prepoznamo izraz za
eksc pritisnute stapove..a za ukrucene limove se uvodi I parameter BetaA,C koji smo vec videli kako se
odredjuje..i na kraju sigma cr,sl se dobije kao pi^2*E*Isl,1/(asl,1*a^2) to je nista drugo nego kritican
napon kao po ojlerovoj formuli za kritican napon I sto se uzimaju karakteristike ovog jednog ukrucenja:
Isl,1 I Asl,1 mom inercije I povrsina. Jer je I/A=poluprecnik inercije na kvadrat tako da bi to na kraju bilo.
A je razmak poprecnih ukrucenja tj oslonaca…
Kada pricamo o stubnom ponasanju, kada odredimo relativnu vitkost, ako se secemo kod pritisnutog
elementa, sledeci korak je odredjivanje koef redukcije, pa smo mi iz mk1 tabela tamo birali koja je kriva
izvijanja pa na osnovu toga parameter alfa, ovde imamo sada malu modifikaciju, naravno kad je stubno
ponasanje treba da odredimo kapa,c=koef redukcije usled izvijanja, ali sam presek nam je neki
proizvoljan t element I to nema u onim tabelama, tako da je u EN deo 5 definisano na koji nacin se
odredjuje kriva izvijanja : za neukrucene limove, a to nas mnogo ne zanima kod ovoga, alfa je 0.21 kriva
a..a ako su ukruceni limovi, limovi sa poduznim ukrucenjima, koristi se parameter alfaE koji se dobija kao
alfa+0.09/i/e..i je poluprecnik ovog naseg ukrucenja..izraz:jedan je jer se odnosi na jedan…e je
ekscentricitet neki koji se uzima kao veca od sledece dve vr: (slika) e1 je rastojanje od tezista ukrucenja
do tezista ekvivalentnog stuba, a e2 je rastojanja tezista ploce,odnosno lima do tezista ekvivalentnog
stuba…teziste ukrucenja je na sredini visine tog lima ako je pravougaonik, a teziste lima je na sredini
debljine tog lima.. na osnovu ovoga dobijamo drugi sabirak za alfae, a alfa je 0.34 za ukrucenje
zatvorenog pp=torziono kruta, kriva b, a za ukrucenja otovorenog pp kao sto su ravni limovi, l profili, t
profili, uzima se 0.49, odnosno kriva c..i na osnovu toga kada odredimo alfa imamo kapa, po izrazima za
centricno pritisnute elemente
INTERAKCIJA IZVIJANJA I IZBOCAVANJA-Roc-na kraju odredjuje onaj famozni koeficijent Ro,C koji se
odredjuje kao interakcija Izvijanja I izbocavanja, jer u zavisnosti od toga Koliko su dimenzije a*b one
ploce, kakav je raspored ukrucenja, kakav je oblik naprezanja, koji su granicni uslovi, stabilnost moze da
bude limitirana ili izbocavanjem ili izvijanjem ili necim izmedju, interakcijom izmedju izvijanja I
izbocavanja, I ovde je dat izraz( bitno znati) Ro,c=(Ro-kapa,c)*psi*(2-psi)+kapa,c- ro se dobija usled
izbocavanja za povrsinsko ponasanje, a kapa c je bezdimenzioni koeficijent izvijanja za stubno ponasanje,
psi je parameter koji se odredjuje kao odnos kriticnog napona za povrsinsko ponasanje sigma,cr,p I
kriticnog napona za stubno ponasanje sigma,cr,c-1..i taj koeficijent psi treba da bude u opsegu izmedju 0
I 1.. na ovoj grafiku sa desne strane moze da se vidi interpretacija ovih parametra
Naime kada je psi izmedju 0 I 1 onda imamo neku interakciju, a ukoliko je psi manje od 0 imamo cisto
izvijanje, a ukoliko je vece od 1 onda imamo cisto izbocavanje I usvajaju se granicne vrednosti, ne mogu
se usvojiti u ovim izrazima da psi bude veci od 1, ili manji od 0.. 1 ili 0 se usvajaju, sto zapravo znaci: ako
imamo da je psi 0, kada stavimo u ovaj izraz za interakciju dobijemo da je Ro,c=kapa,c sto znaci da je ta
redukcija posledica cistog izvijanja, ovo ro sto je posledica povrsinskog ne staje jer je psi jednak 0, a ako
stavimo u ovaj izraz jedinicu, to jest ako je on u ovoj zoni jedinicu dobijamo da je RO,c=Ro…to je vrlo
vazno da znamo..to koristimo sada za odredjivanje efektivne povrsine ukrucene zone nase ploce…

65. IZBOCAVANJE SMICANJEM:

-Imamo prikazan jedan uzorak ispitivan na izbocavanje smicanjem, gde rebro malog dimenzija, vidimo
kako je zguzvano rebro I izboceno, te izbocine su skroz drugacije u odnosu na one koje su karakteristicne
za normalne napone pritiska, zato sto tu imamo po sredi neku sasvim drugu filozofiju..naime kao sto
smo dosad culi uvek je problem stabilnosti skopcan sa nekim naponima ili silama pritiska..pritisak je taj
koji nam stvara probleme I dovodi do fenomena nestabilnosti, bilo da se radi o povrsinskim ili linijskim
elementima, navikli smo da je pritisak problem. Otkud sad pobogu smicanje da pravi probleme
stabilnosti, medjutim se ovde to svodi na neke napone pritiska..naime kadi mamo cisto smicanje kao
sto je prikazano na slici, nama su glavni naponi pritiska sigma1,2 zarotirani za 45 stepeni I imamo napon
2 pritiska. I upravo se na toj slici moze uociti, naime dijagonalni naponi teze da zguzvaju taj lim I naprave
izbocine kao na slici..mi smo pominjali da evrokod definise neke granicne vr vitkosti koje ukoliko nisu
vece od 72epsilon/eta za neukrucena rebra ili 31*koren iz ktau*epsilon/n smatra se da nema
izbocavanja smicanje..eta( n)=1, a epsilon je koren iz 235/fy..dakle ako je ta vr veca od 72 epsilon, onda
je neophodno da se vrsi kontrola izbocavanja ili ukoliko je ukruceno 31…izraz…sta se tu zapravo desava?
Kada posmatramo jednu prostu gredu opterecenu koncentrisanom silom, ona ima neka vertikalna
ukrucenja, ona su ukrucenja na nekom razmaku,na oslonackim je najvece smicuce naprezanja..tu
postoje takozvane skrivene resetke koje su formiraju I postoji post kriticna rezerva nosivosti..naime kada
dodje do izbocavanja smicanjem, kada ta granicna sila dostigne neku silu usled izbocvanja smicanjem,
onda nece doci do loma,vec onda dolazi do guzvanja limova, kao sto je prikazano na ovom slajdu, ali sad
taj nas nosac, puni limeni, pocinje da se ponasa kao resetkasti nosac koga cine Gornji pojas, donji
pojas,vertikale u vidu ovih ukurcenja I dijagonale u vidu ovih zguzvanih limova, to su tkz zategnute
padajuce dijagonale, od oslonca ka sredini…I tu postoji neka post kriticna rezerva dok se te dijagonale ne
plastifikuje..e tada tek dolazi do kolapsa I iscrpljenja potpune nosivosti ovakvog jednog nosaca..tako da
moze da se kaze da je granicna nosivost, teorijski gledano jednaka zbiru sili koja se javlja usled
izbocavanja rebra smicanjem, I sile koja je post-kriticna rezerva nosivosti, a posledica je ponasanja ovog
naseg nosaca kao resetkastog nosaca..i tu su se mnogi naucnici bavili ovim problemom I tako je razvijen
je metoda zategnutog polja, u evrkodu je tkdj prihvacena ova metoda, gde se smatra da do konacnog
loma dolazi nakon iscrpljenja nosivosti rebra, ali se uzima u obzir, doprinos nozica, pa se mozee reci da je
Vb,Rd nosivost na izbocavanje smicanjem jednaka zbiru nosivosti izbocavanjem rebra I nosivosti nozica
izbocavanjem smicanje…kada se ova zategnuta dijagonala plastifikuje, ostalo nam je I da se ovi zglovi
plasticni formiraju na nozicama, formira se 4 plasticna zlgoba, 2 na gornjoj, 2 na donjoj..i u tom
momentu kada se javi potpuna plastifikacija, dolazi do potpunog kolapsa I loma nosaca..medjutim treba
napomenuti da je ovaj prvi sabirak dominantan, I da nosi 90 I vise % od ukupne nosivosti, a da ove
nozice doprinose jos sa nekih desetak % u vrh glave, pogotovo ako se ima u vidu, one su vec delimicno
potrosene usled savijanja nosaca, jer ima nekih normalnih napona zat I pritiska kao globalnog ponasanja,
tako da ce ti plasticni zglobovi I ranije da se pojave ukoliko ima nekih znacajnih napona u samim
nozicama. Sto se tice kontrola nosivosti u ec3 na izboc smicnjem potrebno je da se odredi parameter
eta3=Ved/Vb,rd ali Vb,rd ne treba da bude veca od nosivosti pop preseka na smicanje I eta je koef je
jedan u zgradarstvu a jedan u mostogradnji…
Kako se odredjuju Vbw,rd I Vbf,rd?
-doprinos rebra: formula za Vbw,rd=kapa,w*hw*tw*fyw/koren iz 3*ym1-nosivost rebra na smicanje
umanjena koeficijentom kapa,w koji je po pravilu manji od jedinice kojim se uzima u obzir
izbocavanje..odredjuje se na osnovu tabele, u zavisnosti od relativne vitkosti izbobocavanjem smicanjem
lambda,w---tabela..imamo razlicita krajnja ukrucenja:kruta I meka..kruta: imamo u paru ili torziono
kruta, a meka su ukrucenja od ravnog lima..a imamo I slucaj bez ukrucenja I to se ne preporucuje I u tom
slucaju nemamo nikakvu post kriticnu rezervu.. ili imamo ravno meko, ili na mestu oslonca pa jos jedno
sa strane koje formira krutu vertikalu, I uspeva da ankerise tu silu zatezanja iz dijagonale iz smicuceg
polja..imamo poboljsane kada je to kruto ukrucenje u zoni velikih vitkosti..
Graficki prikaz koeficijenta redukcije KAPA,w u funkciji relativne vitkosti Lambda,w nadvuceno: krive su
za kruto krajnje ukrucenje, za manje od 1.08 potpuno su iste krive, a kada su veca od te vr imamo
razlicite krive za meka I kruta, ona se bitno razdvajaju pa se moze reci da postoji znacajna razlika u korist
krutog ukrucenja.. ima vecu nosivost to polje kada je prisutno kruto ukrucenje..
RELATIVNA VITKOST REBRA NA IZBOCAVANJE SMICANJEM: lambda,w nadvuceno je 0.76*koren iz
(fyw/tcr)..ovo je 0.76 tako dato u evrokodu, medjutim nama je pametnije da zapamtimo da je to koren iz
(fyw/koren iz 3*taucr)..sustina je ista..tau,cr je kritican napon izbocavanja..e sada taj kriticni napon
dobija se kao sigma,E*ktau..k,tau zavisi od raznih uslova: dal ima ukrucenje ili nema ukrucenja.. da li su
pop ukrucenja samo na osloncima k,tau=5.34, pa je lambda,w=hw/tw/37.4*epsilon..a kada postoje
ukrucenja na osloncima I medjuukrucenja imamo dodato koren iz k,tau..i za rebra sa poprecnim I
poduznim ukrucenjima onda se to modifikuje, uzima se modifikovan ktau, I a ovde se tretira za svako
polje hwi- za pojedinacno polje…kada su u pitanju ploce sa ukrucenjima, dato nam je ktau, ne treba da
se pamte za usmeni
Drugi doprinos je DOPRINOS NOZICA I on je znacajno manji, tu se formira 4 zgloba na nekom rastojanju
c, I doprinos ta 4 plasticna zgloba je izraz: drugi deo izraza prestavlja stepen iskoriscenja nozice kao
pravougaonog preseka usled normalnih napona pritiska I zatezanja koje se javljaju kao globalno
ponasanje, Med/Mf,rd I na taj nacin 1-n^2, a prvi deo je nosivost na savijanje podeljeno sa razmakom,
dobicemo smicucu silu… rastojanje izmedju tih tacaka gde se javlaju pl zglobovi zavise od polozaja
ukrucenja a I od geometrijskih karakteristika nozica I rebra..izraz…I tako dobijamo koliko je doprinos
nozica, ali je taj doprinos nije bas tako veliki I da u sustini je dominantan uticaj rebra na izbocavanje, kao
sto smo imali kod napona smicanja, kada smo odredjivali nosivost pritisak, kao sto tamo rebro nosi skoro
celu ukupnu smicucu silu…tako je I ovde…

66. IZBOCAVANJE USLED DEJSTVA LOKALNE POPRECNE SILE

-treci vid izbocavanje je usled dejstva lokalnih koncentrisanih sila, koje deluju upravno na nas nosac. Sta
to zapravo znaci, npr imamo neki nosac I po njemu se krece krank, gde imamo veliku silu koja deluje na
maloj sirini I to su neka lokalna opterecenja koje mogu da dovedu do nekih kontrola nosivosti I preseka
usled gnjecenja ispod sine I ispod nozice, a isto tako mogu da dovedu I do izbocavanja rebra tankog I
visokog usled ovakvog tipa opterecenja. To moze opt da se unosi preko gornje nozice, to je
karakteristican slucaj koji se najcesce javlja, I ko d kranskih nosaca I kod mostrova, usled pritiska
tocka..moze da deluje I obostrano, sto je uglavnom karakteristicno za neke stubove u zgradama gde
imamo dve sile koje deluju usled momenata savijanja koje hoce da izboce ovo rebro izmedju njih, I
imamo slucaj gde ta sila deluje na samom kraju nosaca, karakteristicno je za oslonce nekih elementata,
zq unosenje vertikalnih sila na krajevima itd.. to sun eke situacije gde se moze javiti to lokalno
opterecenje..ono uvek deluje kao koncentrisano staticko opt, to opt deluje na nekom malom rastojanju,
pa se moze razmazati na neku povrsinu kao jednako podeljeno opt.
Frd je nosivost na dejstvo ovako poprecnih opt. dobija se kao kapa,f*ly*tw*fyw/ym1..kapa,f je neki
bezdimenzionalni koef redukcije usled lokalnog izbocavannja, ly je neka opterecena duzina, koja odg
duzini krutog oslonca, ss je duzina krutog oslonca, odnosno duzina preko kojeg se unosi opterecenje, tw
je debljina rebra, fyw je granica razvlacenja rebra I ym1 je koef sigurnosti I treba da bude zadovoljeno da
je eta2=Fed/Frd manje ili jednako od 1..dakle, potrebno je da vidimo kako se odredjuje kapa,F, ly..to su
dva parametra koja su nam nepoznata
Kapa,f se odredjuje kao 0.5/lambda,f nadvuceno, a da nije vece od 1..a lambda,f nadvuceno je relativna
vitkost na izbocavanje usled lokalne sile, koja se dobija kao koren iy ly*tw*fyw/Fcr
Fcr je 0.9*kF*tw^3/hw
Kf je isto kao ktau I ksigma, postoje za tri elementarna slucaja date, najcesce imamo tip A kod kranskih
nosaca I mostovskih itd. U funkciji razmaka poprecnih ukrucenja a I visine rebra dobijamo koef kf..ovde
nam je ostalo kao nepoznato to je vrednost lambda,f odnosno ly, duzina krutog oslonca..
Duzina krutog oslonca je bitno I kako se odredjuje: zavisi da li se nosac oslanja preko nosaca, ili je to
zavareno opt, ili imamo neka kolica koja se krecu, ili najgori slucaj koji izbegavamo da se desava, tj da se
ss=0,tj da se opt prenosi preko neke tacke, to nikako nije povoljno..Dati su izrazi za ly za vise parametra
pre svega ss,m1,m2,tf..to ly ne moze biti vece od razmaka poprecnih ukrucenja..izraze ne ucimo
napamet…samo za zadatke

67. INTERAKCIJA IZBOCAVANJA (USLED NORMALNIH I SMUCUCIH NAPONA, USLED NORMALNIH

NAPONA I POPRECNE SILE)
-kako se kontrolise interakcija? Imamo dve interakcije koje su date u evrokodu, interakcija usled
normalnog I smuceg napona koja ide preko izraza…ukoliko je eta3 nadvuceno vece od 0.5, a eta3
nadvuceno je odnos proracunske vr sile smicanja kroz nosivost na izbocavanje samo doprinos rebra,
eta3 bez nadvucenog je ukupna nosivost, a ovde je samo na izbocavanje rebra,,to je razlika.. a eta1
nadvuceno je proracunski moment/plasticni moment…pa ide izraz 1-Mf,rd/Mpl,rd-doprinos vec
iskoriscenih nozica puta 2*eta3 nadvuceno -1 pa na kvadrat-to je nista drugo nego onaj koeficijent Ro,
jer ako to malo zamenimo..pogledati…I to treba da bude manje ili jednako od jedinice I na taj nacin
dokazujemo da je ispunjena nosivost na izbocavanje usled interakcije normalnih napona I smicucih
napona usled momenta savijanja I smicuce sile, to je kod kontinualnih nosaca u srednjem polju jako
bitno. Gde imamo istovremeno velika naprezanja u jednom naprezanju,sled mom I smicucih sila..
Druga interakcija je interakcija izbocava usled normalnog I poprecne I lokalne sile gde treba dokazano
da je eta2+0.8eta1<1.4..ako je nosivost izlozen dejstvu pritiska, a ako se radi o zatezanju onda se
proverava samo gnjecenje, odnosno naprezanje koje smo vec imali priliku da vidimo kod nosivosti pop
preseka..eta1=ponavlja se izbocavanje usled normalnih napona, a eta2 usled lokalne sile..

68. Jskd

RESETKASTI NOSACI
Resetkasti nosaci se sastoje od medjusobno povezanih aksijalno opterecenih stapova (Gornji pojas,
ispuna-1.dijagonale 2.dijagonale+vertikale, donji pojas). Moment savijanja se prenosi spregom sila tako
sto Gornji I donji pojas prihvataju sile sprega, a transverzalnu silu prihvataju stapovi ispune. Posto
stapovi res. Nosaca prihvataju samo aksijalne sile, stoga je bolje iskoriscenje materijala I konstanta je
raspodela napona. U odnosu na pune nosace resetkasti su laksi, I zato mogu da premoste vece raspone, I
dodatna pogodnost je ta sto se zbog njihove geometrije mogu nesmetano provuci instalacije.
Nedostatak je taj sto je komplikovanija izrada u odnosu na pune I samim tim veca jedinicna cena.
Primena resetkastih nosaca je raznolika. U zgradarstvu se od resetkastih nosaca izgradjuju roznjace
krovni I podni nosaci, podvlake, kranski nosaci vecih raspona, spregovi I ukrucenja za prijem uticaja
horizontalnih sila. Cesta je primena kod industrijskih hala. Zbog svoje lake tezine a mogucnosti da se
premoste veliki rasponi resetkasti nosaci su jako cesti u mostogradnji, I oni mogu biti glavni nosaci,
poprecni nosaci, ukrucenja, spregovi za kocenje, bocne udare..

69. PODELE RESETKASTIH NOSACA:

1. prema broju pojaseva
-dvopojasni
-visepojasni
2.prema prostornom obliku
-ravanski-sistemne linije svih stapova leze u istoj ravni
-prostorni-sis. Linije ne leze u istoj ravni, vec formiraju prostornu strukturu
-linijski-izrazen je jedan pravac, jedna dimenzija je veca od druge dve dosta, primer tropojasni
-povrsinski-predstavlja diskretizaciju ploce, I ona prima opt. koje deluje upravno na tu
povrsinu. Dve dimenzije su mnogo vece od jedne (visine). Osnova te ploce je istih dimenzija u oba pravca
I za to je pogodna, dok kod razlicitih dimenzija se preporucuje koriscenje vise ravanskih, krovni pokrivac
npr. .Komplikovana izrada, zato je veca jed. Cena.
3.prema intenzitetu opterecenja
-laki-u zgradarstvu se koristi. Opt je malo I rasponi su manji, npr sekundarni nosaci-roznjace.
-srednje teski-krovni nosaci, podni, itd. Uglavnom nosaci koji primaju vece opterecenje od lakih I rasponi
su znatno veci.
-teski-mostogradnja, nosaci 30-100m, opt I rasponi izuzetni
4.prema oblikovanju cvora
-bez cvornog lima-direktno vezivanje stapova ispune za pojasne stapove zavarivanjem ili zavrtnjevima.
Suplji profili hladno oblikovani zatvoreni.. laki I srednje teski
-sa cvornim limom-1 ravan-jednozidni,cesto u zgradarstvu….2 ravni-dvozidni mostogradnja

70. OSNOVNA PRAVILA ZA KONSTRUISANJE RESETKASTIH NOSACA

Opterecenje treba da deluje u cvorovima, jer se tako izbegavaju sekundarni momenti savijanja, I stap je
samo pritisnut. Duzina pritisnutih stapova treba da bude sto manja jer se u suprotnom javlja izvijanje a
dimenzija L ulazi sa kvadratom u kriticnu ojlerovu silu. Stapovi treba da budu pravi izmedju cvorova, isto
zbog savijanja. Sistemne linije stapova treba da se seku u cvoru(centrisani stapovi), jer se na taj nacin
opterecenje direktno unosi, a ne sa ekscentricitetom.. I plus su jednostavniji cvorovi. Uglovi stapova ne
treba da budu suvise ostri (ne manji od 30 stepeni). To nije zakonom propisano, ali se preporucuje, jer je
staticki opravdano plus I estetski dobro izgleda. Montazni nastavci pojasnih stapova izvode se izvan
cvorova (u neposrednoj blizini) na strain slabije opterecenog stapa, ako su isto optereceni svejedno je.

71. OBLICI RESETKASTIH NOSACA I OBLICI POPRECNIH PRESEKA STAPOVA

-u zavisnosti od toga da li su stapove pritisnute I zategnute, pojasne I stapove ispune razlikujemo oblike
pp. Pritisnuti stapovi moraju da budu robusniji zbog izvijanja, I moraju da imaju podjedanke krutosti na
izvijanje oko obe ose..kod zatezanja je samo povrsina merodavna..jako je bitno na koji se nacin razmislja
o oblikovanju cvora resetkastog nosaca..bez ili sa cvornim limom.ne moze se sve sa svacim kombinovati..
FALI OBLICI NOSACA, AL TO JE NAPISANO DETALJNO U SKRIPTI
Isprekidane linije su polozaj cvornog lima..ne moze se sve sa svacim kombinovati..bez cvornog lima su
najcesce suplji profili..t preseci za pojasne su obicno sekundarni..l profili udvojeni ili ne za stapove ispune
U produzetku rebara se nalaze ti limovi

Proracun resetkastih nosaca:

Pretpostavke: stapovi su centricno pritisnuti Ili zategnuti, idealno zglobne, pravi cvorovi I da su stapovi
centrisani..izbegavamo tako sve sekundarne uticaje..okasti pre, idealno zglobno rotiranje..i zaista je
zglobna veza…ti detalji su komplikovani I glomazni, danas imamo varijante da su stapovi direktno
zavareni..mi mozemo I dalje te pretpostavke da drzimo, neki se ekscentriciteti mogu tolerisati..
Primarna I sekundarna naprezanja kod resetkastih nosaca..
Trudimo se da centrisemo stapove ispune..sistemne linije se seku u jednoj tacki. Treba centrisati stap, a
ne zavrtnjevi..kada imamo centrisan stap Imacemo samo aksijalnu silu, bez M, a u zavrtnjevima cemo
imati I momente I smicanje…ako centrisemo po liniji zavrtnjeva nemamo onda moment, ali onda imamo
moment u stapu..

72. DUZINE IZVIJANJA STAPOVA RESETKASTIH NOSACA

-stabilnost elemenata u ravni I izvan ravni..izvan zavisi dal postoje oslonci, dal su elasticni ili ne..u
zavarenoj izradi postoji odredjeni stepen ukljestenja pa to isto moze da utice na sistemnu duzinu, tj
izvijanje..
Svi pritissnuti stapovi moraju da se provere na izvijanje..
POJASEVI: generalno L, I I H u ravni 0.9l,van ravni l, suplji u I izvan 0.9l
STAPOVI ISPUNE: ugaonici specijalni, ostali u 0.9l izvan l, I kod supljih bo/bi<0.6 u I izvan 0.75l
L PROFILI:-zavaren il isa 2 zavrtnjeva..formule..
Preporucuje se da ako su veze sa zavrtnjevima bude 2 minimalno..moze I 1 al besmisleno je..

73. PRORACUN I KONSTRUISANJE CVOROVA KOD JEDNOZIDNIH RESETKASTIH NOSACA

-zavisi od:…
-cvorni lim se oblikuju tako da:
-do loma dolazi: lokalno Ili globalno..
LOKALNO NAPREZANJE: unosenje lokalne sile u cvorni lim iz neke dijagonale izaziva poremecaj napona u
ploci, povrsinski element, gde imamo slozene dijagrame napona, linija kao neki levak predtsavlja liniju
unosenja opt u cvor..uprostili smo to tako sto prostiranje pod 30. Od mesta gde pocinje spoj: u zavarenoj
U profil za cvorni lim. Od kraja savova pod 30 stepeni, I na kraju veze imamo efektivnu sirinu sirina
profila+lv*tg30
Napon sigma je sila/povrsina<fy/ym0
Ako je veza sa zavrtnjevima onda vazi ista logika: od prvog to poslednje zavrtnja je 30 stepeni. Bv,lv
sirina I duzina veze.. I isti izraz vazi.. pri sigma mora se uzeti A neto umesto Abruto..u nekim situacijama
je vazno da se proveri da ne dodje do cepanja bloka I to moze da bude takodje merodavno pri kontroli
cvorova lokalno!. Fed<Veff.1,rd simetricno-ovde al ne mora! Abcd -kraca putanja al nemamo slabljenje
spojnim sredstvima ili ebcf..
Pojasni stap se po pravilu ne prekida u cvoru, nekada je se to prekidalo,ali ovde imamo kontinualno bez
obzira sto se menja sila, ne menjamo stap..kada je u pitanju prekid razlicito se dimenzionisu zavrtnjevi
svaki posebno..kada imamo kontinuitet pojaseva svi ukupno zavrtnjevi se dimenzionisu na razliku, tj
rezultantu koja je jednaka razlici On-On-1..na taj nacin.to je znacajno povoljniji I manje spojnih sredstava
nam treba I to je nesto sto se obavezno praktikuje…sto se tice rezultante koja deluje na spoj, ona treba
da se odredi u zavisnosti od samog oblika cvora, polozaja, da li deluje opt ili ne itd..imamo dva
karakteristicna primera, Gornji pojasevi, krajnji I medjucvor gde sada u cvoru deluje neko opterecenje..
Deluje lokalna sila konc koja se javlja od nekog spoljaskog opt I predstavlja opt za nas stap..poligon sila u
krajnjem cvoru: F, O1, D1, D2 -zatvoren polygon sila u ravnotezi. A R je vektorski zbir spoljasnje sile I
razlike sila u pojasnim stapovima, kod krajnjem imamo samo 01, a kod medju razliku…
Na te sile R treba da se dimenzionisu veze koje su ovde u zavarenoj..treba obratiti paznju da li se teziste
veze poklapa sa tezistem pojasnog stapa…ni u jednom ni u drugom primeru to nije slucaj.. mora to E da
se uzme u proracun savova..
 74. PRORACUN VEZE U CVORU JEDNOZIDNOG RESETKASTOG NOSACA
-FORMULE: SKRIPTA
Resetkasti nosaci od supljih profila
-glavni predstavnici resetkastih nosaca bez cvornog lima su resetkasti nosaca od supljih profila I kod njih
je resenje veza u cvoru ostvareno direktnim zavarivanjem,nema nikakvih zavrtnjeva, iskljucivo se vrsi
zavarivanje..oni se jako puno koriste, jer ima niz prednosti u odnosu na klasicne resetkaste nosace od
vrucevaljanih profila..imaju manju tezinu I jeftiniju antikorozivnu zastitu je rim je povoljniji
obim/povrsina, imaju bolji aerodinamicki oblik ako su u slobodnom okruzenju, najmanji otpor
pruza..omogucava se niz arhitektonskih efekata, gde se mogu praviti atraktivna resenja, vidljiva u
enterijeru eksterijeru..ima I tu odredjenih NEDOSTATAKA u smislu trajnosti, koje su u nekom agresivnom
okruzenju, jer tu moze da dodje do poroznih savova, a unutrasnjost nije zasticena, debljina je manja pa
su osetljive na pozare..ali niz prednosti omogucava vrlo veliku primenu ovakvih nosaca.
Mogu se izradjivati od kruznih ili kvadratnih ili pravougaonih profila.. njihov proracun je drugaciji I
specifivan u odnosu na ono sto smo videli kod resetkastih nosaca sa jednozidnim cvornim limom..U
evrokodu je citavo jedno poglavlje posveceno proracunu veza od supljih profila
Tu su definisani cvorovi kako izgledaju, osnovne dimenzije za kruzne I pravougaone pp..kod kruznih
imamo oznako do,to-precnik I debljina pojasnog stapa..d1,d2-precnici stapova ispune, g je oznaka
razmaka-mogu bit isa razmakom I sa preklopom, g-gap..imamo b I h..imamo visine I sirine kod
pravougaonih 0,1,2…
Definicija razmak..cvorovi sa razmakom I sa preklopom..ako postoji razmak mora biti minimum zbiru
debljina zidova stapova ispune, ne manje od 10mm (da bi mogli da se smeste ugaoni savovi sa jedne I sa
druge strane)..u odredjenim situacijama, I kada treba da se napravi eksc ili ne, zbog dimenzija stapova,
moze da se desi da imamo preklop, nisu razmaknuti, jedan se preklapa u odnosu na drugi..po pravilu
zategnuti element treba da bude zavaren za stap, a pritisnut treba da ga
preklapa..LAMBDA,OV=q/p*>25%, p je ukupna duzina kontakta, a q je duzina na kojoj je ostvaren
preklop..
POLJE PRIMENE POGLAVLJA 7: limitirane sun a odredjene kvalitete mat, oblike…
-vrucevaljane I hladnooblikovane prema odredjenim standardima sa celicima do 460mpa, ako je granica
razvlacenja veca od 355 moraju se redukovati nosivosti za 10%, mnoze se za
-debljine 2.5mm do 25mm za suplje..ne idemo ispod 3mm, zbog savova koji su minimalni 3mm
-zahteva se da uglovi budu veci od 30 stepeni,
-stapovi su klase 1 ili 2, cisto savijanje…
-to su osnovne pretpostavke pod Kojima su izvedene proracuni nosivosti
RAVANSKI RES NOSACI: ose svih stapova leze u jednoj ravni, pa u sustini prema obliku samog cvora
definisani su njihovi nazivi, k,kt,n,t,x,y veza-po uzoru na latinicna slova..to obuhvata vecinu slucaja koja
se mogu zadesiti kod ravanskih res nosaca..k-trougaona ispuna, kt-sa vertikalama I
dijagonalama(obostrane), n-dijagonale padajuce samo sa jedne strane, t-sa gornje strane je cvor kt, a
dole t. a x I y su vise za sekundarne I spregove gde imamo ukrstanje elemenata..
PROSTORNI CVOROVI: tropojasni I cetvoropojasne resetke: KK veza-u dve ravni imamo K veze, TT, XX-
ukrstanje veza
Za proracun nosivosti koriste se izrazi koje ne treba da pamtimo, figurisu neki parametri geometrijski
BETA odnos d1/d0 ili beta=b1/b0 ili kombinacija supljih kruznih I pravougaonih d1/bo…bezdimenzionalni
parametri koji zavise od geometrije pp pojasnih stapova I stapova ispuna..parametar gama uzima u ozbir
I debljinu..
Tipovi loma: granicne nosivosti cvorova resetkastih supljih nosaca bez cvornog lima…ovi lomovi se
javljaju kod cvorova
Ima ih 6 tipova: lom plastifikacijom povrsine pojasa ili njegovog citavog pp u kontaktu sa stapovima
ispune2. Lom bocnih zidova ili lom rebra pojasa..

75. PRORACUN I KONSTRUISANJE RESETKASTIH NOSACA OD SUPLJIH PROFILA KRUZNOG

POPRECNOG PRESEKA
-stapovi pojasa I stapovi ispune koji su svi napravljeni od kruznih pp..mogu biti savne cevi, one se
dobijaju hladnim valjanjem I zavarivanjem, a besavne cevi su dobijene postupkom toplotnog valjanja,
one su skuplje I kvalitetnije..ali se redje primenjuju zbog visoke cene..
Glavni problem kod ovih kruznih profila, je veza izmedju pojasa stapa I stapa ispune, to je prostorna
kriva, nemamo ravno secenje, osim ako su zazori mali izmedju ivice pojasnog stapa I stapa ispune u
domenu dimenzije sava, jer oni to rese..a moze I poligonalni rez..a najbolje je da se odrade kao prodori
dve cevi..postoje posebne radionice I masine koje prave te krive preseke I tako imamo idealni kontakt
izmedju stapova ispune koje se medjusovno povezuju u cvoru…u tabeli imamo neke granice koje su
propisane, pored onih na pocetku za evrokodu..,ogranicenje u pogledo precnika d1/do..stap ispune ne
sme biti siri od pojasnog stapa, a ne sme taj odnos biti manja od 0.2, zasto? Zbog da ova sila koja se
javlja u stapu ispune ne deluje na suvise maloj povrsini I da tako izaziva lokalna savijanja pojasnog stapa,
I nekada je to bilo 0.4 po starijim propisima, a sada je to dosta olabavljeno..ali je ipak preporuka da ne
idemo bas do krajnjih granica, jer to moze da predstavlja problem, jer ce to dovesti do mnogo smanjenja
nosivosti..kada biramo dimenzije pp pojasni stapovi treba da usvajamo sa vecim debljinama zidova, I
manjim gabaritima, a stapove ispune istanjiti debljine, kako bi na taj nacin izvrsili racionalizaciju, a
povecamo precnik tako da bude blizak precniku stapa pojasa.. I na taj nacin dobijamo najvecu nosivost I
kontrola ce biti zadovoljena…postoje ogranicenja u pogledu klasa I da odnos bude zadovoljen do/to
izmedju 10 I 50.itd..pise u tabeli..preklop mora biti veci od 25..a razmak t1+t2…u standard cemo naici na
gomilu tabela, odnosi, nosivosti, veze…beta, gama koji def geometrije, fy materijala, geometrija ugla, kp,
kg dati u tabeli..moramo da znamo da koristimo tabele I da moze da se desi da proracun nosivosti veze
bude takav da ce u odredjenim situacijama mozda da dovede do promene dimenzija stapova, jer ovde
nemamo mnogo sta da menjamo I da manipulisemo, nema promene br zavrtnjeva jer su ovde u igri
geom podaci, odnosi dimenzija, debljine itd..tako da ukoliko smo lose konstruisali cvor, moze da se desi
da kada sracunamo ovo da veza stapa ne zadovoljava nosivost..a na pritisak I zat zadovoljava..moramo
da menjamo…!nemamo drugu opciju

76. PRORACUN I KONSTRUISANJE RESETKASTIH NOSACA OD SUPLJIH PROFILA PRAVOUGAONOG

PRESEKA
-kvadratni I pravougaoni
-imamo jednostavniji process izrade u odnosu na chs..naime pojasni stapovi su od pravoug. I kvadratnih,
I imamo ravnu povrsinu sto znaci da bez obzira dal su stapovi ispune kruznog ili prv imamo ravno secenje
koje znacajno pojednostavljuje I pojeftinjuje I zbog toga su ovi u odredjenoj prednosti
-takodje, u slucaju da nam nezadovoljava neki od ovih uslova nosivosti stapova ispune, onda moze da se
preduzmu mere ojacanja, zato sto su ove neke ravne povrsine, pa mogu da se postavi lim, na mestu
kontakta ili da se bocno zavari, da se poveca nosivost na izbocavanje I na smicanje itd. Itd.
-a nesto su losiji u poglednu aerodinamike sto nije toliko presudno u situacijama gde nam konstrukcija
nije izlozena dejstvu vetra ili nekim takvim uticajima..
-nepovoljniji su u pogledu onih opsega vazenja..i ono sto je bilo 0.2 ovde je 0.25-0.35..precnik ispune I
pojasa mogu biti nepovoljniji u odnosu na kruzne profile.. I ti neki odnosi su dati..ne uciti napamet…
-evrokod daje niz tabela sa raznim kombinacijama naprezanja I oblika cvorova res nosaca od supljeg
profila, I imamo odg izraze, koji su slicne structure I bazirani na geometriji, kvalitetu materijala, I
uglovima…bitno je da znamo sta su parametri beta I gama, ali ostalo nije za pamcenje…bitno je da
umemo da koristimo..bitno je da budu ispostovani uslovi koji su definisani za evorkod..i tu isto moze
doci da moramo da menjamo pop presek da bismo zadovoljili nosivost u cvoru..
Nacin ojacanja: mogu se ojacati plocicom koja je zavarena za povrsinu pojasnog stapa I na taj nacin
povecavamo nosivost na proboj smicanje lokalno savijanje plastifikaciju Ili sa strane zavarujemo gde
povecavamo nosivost na smicanje izbocavanje ili postavljamo razdelni cvorni lim ili obrazni limovi
Ako su ovi nosaci vidni u nasem objektu malo je to bezveze,kao da smo nesto popravljali…niko nece biti
srecan da vidi neke detalje od arhitekta, to moze da bude u nekim industrijskim postrojenjima..

77. PRORACUN I KONSTRUISANJE MONTAZNIH NASTAVAKA RESETKASTIH NOSACA

-postoje radionicki I montazni nastavci. Radionicki nastavci se ostvaruju zavarivanjem I lociraju se izvan
cvorova na strani slabije napregnutog stapa. Mogu se ostvariti:
1.pomocu umetnute plocice (dvoplatnost, razlicite visine elemenata, zategnuti, obostrani ugaoni savovi
po citavom obimu profila)
2.pomocu mufa-sipke veceg profila..zavaruje se ugaonim savovima
3.direktnim zavarivanjem suceonim savovima (konst pp ili promenljivog)-najcesce
Montazni nastavci: van zone max uticaja, tako da je mogu transport
1. Sa podvezicama zavrtnjevi opt na smicanje sto je povoljnije od zatezanja, izgledaju rogobatno,
obicno neki sekundarni nosaci…
2. Sa ceonom plocom zavrtnjevi opt na zatezanje-ukrucenja ili bez ukrucenja