PRINCIPI GENETIKE

Genetika determinacije pola.

Uloga Y hromozoma u determinaciji pola kod
sisara. Polni hromatin (Barovo telo).
Haplodiploidni način determinacije pola kod
Hymenoptera.
Razlike u ekspresiji gena pod uticajem pola i
ograničene polom. Nasleđivanje vezano za polne
hromozome.
 GENETIKA DETERMINACIJE POLA

EPIGAMNI PROGAMNI
Razviće zavisi od spoljne
pol budućeg potomka zavisi od
sredine i nema polnih
hromozoma veličine jajne ćelije koja je oplođena.
Tako kod nekih Rotatoria i morskog
crva, rod Dinophylus, ako se oplodi
krupnija jajna ćelija nastaje ženski
Morski crv roda pol, a ako se oplodi sitnija jajna
Bonellia ćelija nastaje muški pol.

Gmizavci i temperatura SINGAMNI

Ženke kornjače Chrzsema picta i visoka Pol je genetički determinisan i
temperatura.Mužjaci guštera Agama agama i zavisi od odnosa gena na
niže temperature. Krokodili mužjaci se legu autozomima i polnim
na temperaturama od 27 do30° C, a ženke na hromozomima
temperaturama od 31-do 33°C
 GENETIKA DETERMINACIJE POLA

Niži eukarioti imaju veoma jednostavnu genetičku kontrolu polnosti.

Zelena alga Chlamydomonas reinhardtii produkuje gamete istog oblika i

veličine (izogamija) koji se razlikuju samo po jednom genskom alelu na
lokusu za tip ukrštanja (aleli + i -).

Slična kontrola zapažena je kod kvasca Saccharomyces cerevisiae, čije

jedinke produkuju dva tipa morfološki identičnih, ali funkcionalno
različitih gameta (+ i -).

Nešto kompleksniji, ali ipak monogenski način kontrole polnosti postoji

kod gljivice Neurospora crassa (genski aleli A i a).
 SINGAMNI TIP DETERMINACIJE POLA

PROTENTOR ABRAXAS DROSOPHILA

PROTENTOR TIP
Wilson na početku XX veka kod stenica rod Protentor je ustanovio da ženke imaju
14, a mužjaci 13 hromozoma, s tim da su ženke posedovale dva XX polna
hromozoma, a mužjaci samo jedan X hromozom. Ženke su bile 2n=14,XX
homogametne i produkovale iste jajne ćelije sa aspekta polnih hromozoma, tj.
kariotipske strukture n=7,X. Mužjaci su posedovali kariotipsku formulu 2n=13, XO
bili su heterogametni tj. produkovali su dva tipa spermatozoida u odnosu na polne
hromozome i to: ginospermatozoide kariotipske formule n=7,X i
androspermatozoide kariotipske formule n=6,O.
ginospermatozoid
Ako se spare: ♀n=7,X+ ♂n=7,X = ♀2n=14,XX; ŽENSKI POL
androspermatozoid

Ali ako se spare ♀n=7,X+ ♂n=6,O = ♂ 2n=13,XO; MUŠKI POL

 SINGAMNI DETERMINACIJE POLA

PROTENTOR ABRAXAS DROSOPHILA

ABRAXAS TIP
Ovaj tip determinacije pola zаstupljen je kod leptira, gmizavaca, ptica kljunara
među sisarima
Kod leptira rod Abraxas je utvrđeno da je muški mol (2n=AA,ZZ) homogametan,
tj. sa aspekta polnih hromozoma produkuje iste spermatozoide kariotipske formule
n=A,Z; Međutim ženski pol (2n=AA,ZW), je bio heterogametan, s obzirom da su
produkovana dva tipa jajnih ćelija u odnosu na polne hromozome (Z i W). Naime,
jedan tip jajnih ćelija nosio je Z polni hromozom i zvao se androgonije sa
hromozomskom formulom n=A,Z dok je drugi tip jajnih ćelija nosio W
polnihromozom, imao kariotipsku formulu n=A,W i zvao se ginogonije.
Ako se spare:
androgonije ♀n=A,Z+ ♂n=A,Z = ♂ 2n=AA,ZZ; MUŠKI POL
ginogonija ♀n=A,W+ ♂n=3A,Z = ♀ 2n=AA,ZW; ŽENSKI POL
 SINGAMNI DETERMINACIJE POLA

PROTENTOR ABRAXAS DROSOPHILA

DROSOPHILA TIP
Ovaj tip determinacije pola zastupljen je kod vinskih mušica roda Drosophylla,
nekih riba, i sisara.
Kod Diptera, nekih vrsta stenica i Mammalia uočen je Drosophila tip determinacije
pola, koji je dobio naziv po vinskim mušicama roda Drosophila. Naime, kod svih
ovih taksona ženski pol (2n=AA,XX) je homogametan jer sa aspekta polnih
hromozoma produkuju samo jedan tip jajnih ćelija kariotipske formule n=A,X;
Međutim, utvrđeno je da je muški pol (2n=AA,XY) pomenutih taksona
heterogametan, jer sa aspekta polnih hromozoma stvara dva tipa spermatozoida i to:
ginospermatozoide kariotipa n=A,X i androspermatozoide hromozomskog seta
n=A,Y.
Ako se spare:
ginospermatozoid
♀n=A,X+ ♂n=A,X = ♀ 2n=AA,XX; ŽENSKI POL
androspermatozoid
♀n=A,X + ♂n=3A,Y = ♂ 2n=AA,XY; MUŠKI POL
 Različiti oblici gentičke determinacije pola kod životinja

Tipičan Polni hromozomi Predstavnici

predstavnik Ženka Mužjak

Pauci, stenice,
Protentor XX XO pravokrilici,
tvrdokrilci, stonoge,
Nematoda
Neke stenice,
Drosphila XX XY Diptera, ribe, sisari

Leptiri, neke ribe,

Abraxas ZW ZZ gmizavci, ptice
 ULOGA Y HROMOZOMA U DETERMINACIJI
MUŠKOG POLA KOD SISARA

Imajući u vidu da i Drosophila i sisari imaju heterogametan muški pol (XY), moglo bi
se pretpostaviti da se geni za ženski pol nalaze na X, a geni za muški pol na Y
hromozomu. Međutim, suptilnije analize otkrile su da mehanizam genskih interakcija
koji se nalazi u osnovi determinacije pola kod Drosophila i sisara nije identičan. Već iz
jednostavnih analiza aneuploidija polnih hromozoma kod pomenutih životinja, uočljivo
je da se kod Drosophila sa polnim hromozomima XXY razvija ženski pol, dok jedinke
sa gonozomnom konstitiucijom XO imaju muški pol. Kod sisara je situacija obrnuta:
jedinke sa XO imaju ženski pol, a one sa XXY muški pol .

Konstitucija polnih hromozoma Pol

Euploidija Drosophila sisari

XX ♀ ♀
XY ♂ ♂
Aneuploidija Drosophila sisari
XXY ♀ ♂
XO ♂ ♀
POLNI HROMATIN-BAROVO TELO
Pokazano je da polizomije X hromozoma kod čoveka (2n = 47,XXX; 2n = 48,XXXX; 2n =
49,XXXXX), u odsustvu Y hromozoma uvek rezultuju razvićem ženskog pola. S druge
strane, jedan Y hromozom u kariotipu čoveka dovoljan je za razviće muškog pola, ne
samo kod normalnih muškaraca (2n = 46,XY), već i u prisustvu većeg broja X
hromozoma (2n = 47,XXY; 2n = 48,XXXY; 2n = 49,XXXXY). U ranoj embriogenezi ne
postoje morfološke razlike između gonada u jedinki oba pola kod sisara, ali se kasnije u
prisustvu Y hromozoma od nediferencirane srži (medulla) gonada formira testis, dok se u
odsustvu Y hromozoma od nediferenciranog gonadalnog korteksa formira jajnik.

Lokus odgovoran za razviće testisa mapiran kod čoveka na kraćem kraku hromozoma Y
nazvan je TDF (od engl. Testis Determining Factor, faktor diferencijacije testisa). Značaj
TDF lokusa potvrđen je analizom osoba sa reverzijom pola (XX muškarci i XY žene).
Naime, metodama hibridizacije DNK utvrđeno je da kod osoba muškog pola sa
hromozomskim komplementom XX, uvek je na jedan X hromozom translociran deo Y
hromozoma koji obavezno sadrži lokus TDF. Kod žena sa hromozomskom konstitucijom
XY deleciran je deo na hromozomu Y koji sadrži lokus TDF.

Nakon kloniranja i određivanja sekvence gena TDF utvrđeno je da kodira protein koji
reguliše ekspresiju drugih gena. Veruje se da TDF učestvuje u regulaciji većeg broja gena
odgovronih za ispoljavanje muškog fenotipa. U odsustvu TDF, ispoljavaju se geni za
razviće ženskog fenotipa. U svakom slučaju jasno je da gen TDF, možda zajedno sa nekim
drugim genima na hromozomu Y, ispoljava izrazito dominantan efekat na seksualni
fenotip. Kao što je već napomenuto, čak i u prisustvu većeg broja X hromozoma, dovoljan
je samo jedan hromozom Y da bi se razvio muški pol .
Kanadski naučnici Barr i Bertram su 1949. god. analizom neurona mačke
primetili da kod ženki u jedru postoji kondenzovana hromatinska masa uz
ivicu jedarnog ovoja, koja nije bila prisutna u interfaznim jedrima normalnih
mužjaka. Ubrzo je pokazano da se u ćelijama sluzokože usta kod žena
primećuje posebno jedarno telašce, a da ova struktura odsustvuje u
interfaznim jedrima kod muškaraca. S obzirom da broj hromatinskih tela
zavisi od broja X-hromozoma, kondenzovan hromatinski materijal u
interfaznim jedrima ženki sisara nazvan je X-hromatin ili Barovo telo. Barovo
telo uočljivo je u interfaznim jedrima gotovo svih telesnih ćelija sisara.
Interesantno je da u ćelijama hematopoeze i gametogeneze ne postoji Barovo
telo.
Hipoteza Mary Lyon zasnovana je na zapažanjima da je broj Barovih tela u
interfaznim ćelijama manji za jedan od broja X hromozoma. Tako je
predloženo da Barovo telo, u stvari, predstavlja jedan heterohromatinizovan
hromozom. Samo jedan X hromozom dovoljan je za normalan metabolizam u
ćelijama ženki sisara, dok se svi “prekobrojni” X hromozomi kondenzuju,
postaju heteropiknotični (jače se boje od ostalih hromozoma), a samim tim
genetički neaktivni. Prema tome, X hromozom ženki sisara je euhromatičan u
jednim, a heterohromatičan u drugim ćelijama istog organizma.
Do inaktivacije X hromozoma dolazi u ranoj embriogenezi, verovatno na
stadijumu blastocista. Koji će od dva X hromozoma (jedan je poreklom od
oca drugi od majke) da postane neaktivan odlučuje se sasvim slučajno, ali se u
svim potomačkim ćelijama tokom daljeg razvića zadržava isti neaktivan X
hromozom.

U telesnim ćelijama ženki sisara aktivan je samo jedan X hromozom, a svaki

prekobrojni X hromozom se heterohromatinizuje, tako da se uočava u
interfaznom jedru kao posebna struktura (Slika 7.1). Kod normalne ženke
sisara (XX) u jedrima somatskih ćelija postoji samo jedno Barovo telo, ali kod
osoba sa Tarnerovim sindromom (XO), mada su ženskog pola, ne javlja se
Barovo telo. Osobe sa Klinefelterovim sindromom (XXY) su muškog pola, ali
u njihovim somatskim ćelijama postoji jedno Barovo telo. Analizama
Barovog tela, dakle, ne samo da se može napraviti razlika između muškog i
ženskog pola, već se mogu identifikovati aneuploidije X hromozoma. Prema
tome, Broj Barovih tela (B) određuje se po formuli:
B = (X – 1)P/2,
gde je X predstavlja broj X hromozoma, a P stepen ploidije (kod diploida, 2n, P = 2).
 Barova tela
Mary Lyon,
(pokazana strelicama)
Broj Barovih tela zavisi od broja X hromozoma
 Balansna teorija determinacije pola kod Drosophila
Ubrzo nakon otkrića polnih hromozoma postalo je jasno da mehanizam determinacije polnosti kod
Drosophila nije tako jednostavan kao kod sisara. Američki citogenetičar Calvin Bridges (1889-1938).je
detaljnim proučavao uticaj hromozomskog statusa Drosophila na razivće polnosti. Mada nije
identifikovao neki poseban lokus uključen u determinaciju polnosti, Bridges je ustanovio da se geni koji
doprinose razviću ženskog pola nalaze na X hromozomu, a geni za razviće muškog pola su na
autozomima. Tako je postavljena balansna teorija determinacije pola po kojoj se odgovarajući pol
razvija zavisno od odnosa (balansa) gena na autozomima i X hromozomu.

Hromozomi
X Autozomi (A) Odnos X/A Pol

1X 2A 0,50 mužjak
2X 2A 1,00 ženka
3X 2A 1,50 superženka
4X 3A 1,33 superženka
4X 4A 1,00 tetraploidna ženka
3X 3A 1,00 triploidna ženka
3X 4A 0,75 interseks
2X 3A 0,67 interseks
2X 4A 0,50 tetraploidni mužjak
1X 3A 0,33 supermužjak
 HAPLOIDNI NAČIN DETERMINACIJE POLA KOD
HYMENOPTERA

Kod nekih insekata reda Hymenoptera (tu spadaju ose, pčele,

mravi isl.) utvrđen je poseban način determinacije pola.
Mužjaci se razvijaju iz neoplođenih jaja (partenogeneza).
Trutovi pčela sadrže u telesnim ćelijama haploidan broj
hormzoma (n = 16). Matica i pčele radilice razvijaju se iz
oplođenih jaja, tako da imaju po 32 hromozoma u telesnim
ćelijama. Kod parazitske ose Bracon hehetor diplodine ženke
imaju 20, a haploidni mužjaci 10 hormozoma. Isto kao kod
pčele, mužjaci ove ose nastaju partenogenetski, dok se ženke
razvijaju iz oplođenih jaja. S obzirom da su kod pomenutih
vrsta normalni mužjaci halpoidini, a ženke diploidne, ovakav
način determinacije pola označen je kao haplodiploidija.
 Nasleđivanje pod uticajem pola i ograničeno polom

Međualelske interakcije nekih gena mogu biti pod uticajem pola, tako da se
fenotip heterozigotnih jedinki razlikuje među jedinkama muškog i ženskog pola.
Dokazano je da se autozomalni gen za rogatost kod nekih rasa ovaca ponaša
različto u prisustvu muških i ženskih polnih hormona. Ovaj fenomen može, bar
delimično, da se objasni uticajem polnih hormona na ekspresiju gena koji
determinišu rogatost.
Kod rase ovaca Dorset, rogovi su prisutni kod svih jedinki oba pola, a genotip na
lokusu za rogatost je h+h+. Nasuprot tome, kod svih jedinki oba pola rase Suffolk ne
postoje rogovi (genotip hh). Ukrštanjem ovih rasa dobija se u F1 generaciji
heterozitogno potomstvo (h+h), u kome su mužjaci rogati, a ženke bezroge. S
obzirom da je u hibridnom potomstvu genotip isti kod jedinki oba pola, to znači da
se gen ponaša dominantno kod mužjaka, a recesivno kod ženki. Kod mužjaka je
potreban samo jedan genski alel h+ da bi se ispoljila rogatost, dok je kod ženki
potreban homozigotan genotip (h+h+) za ispoljavanje rogatosti. Na osnovu svega
do sada izloženog vidi se da jedino kod heterozigota (h+h) postoji uticaj pola na
ispoljavanje konačnog fenotipa – heterozigotni mužjaci su rogati, a heterozigotne
ženke su bezroge. Očigledno je da polni hormoni određuju da li se genski alel h+
ponaša dominantno ili recesivno
 Nasleđivanje pod uticajem pola i ograničeno polom

P: Dorset (h+h+) × Suffolk (hh)

(mužjaci i ženke rogati) (mužjaci i ženke bezrogi)

F1: h+h
(mužjaci rogati, ženke bezroge)

F2: mužjaci ženke

h+h+ h+h h+h hh h+h+ h+h h+h hh

rogati (3/4) : bezrogi (1/4) rogate (1/4) : bezroge(3/4)

Šematski prikaz ukrštanja ovaca rase Dorset i Suffolk

i odnosa fenotipova u F1 i F2 generacijama
 Nasleđivanje pod uticajem pola i ograničeno polom

Pronađeno je da se kod ljudi neke osobine, kao što je prerana ćelavost, ispoljavaju
pod uticajem pola. Važno je napomenuti da se i kod ljudi i kod životinja geni čija je
ekspresija različita između jedinki suprotnih polova nalaze na autozomima, a ne
na polnim hromozomima.
Polni hormoni mogu, pored toga, da predstavljaju ograničavajući faktor u ekspresiji
nekih gena. Nasleđivanje ograničeno polom podrazumeva da se fenotipska
osobina ispoljva samo kod jedinki jednog pola, dok se kod jedinki suprotnog pola,
mada mogu da imaju identičan genotip, osobina neće ispoljiti.
Klasičan primer je razvijenost mlečnih žlezda i lučenje mleka kod sisara kao
osobina ograničena samo na jedinke ženskog pola. To, međutim, ne znači da se
osobina prenosi samo preko ženskog potomstva. Odavno se koriste rasni bikovi za
veštačko osemenjavanje u cilju poboljšanja mlečnosti krava u narednoj generaciji.
Naime, ovi bikovi odabiraju se na osnovu toga što njihove majke i ženski potomci
ispoljavaju veću produkciju mleka.

Karakterističan primer nasleđivanja ograničenog polom vidi se u raskošnom perju

mužjaka velikog broja vrsta ptica (npr. repno perje kod petla) ili u boji ljuske jajeta.
 Nasleđivanje vezano za polne hromozome

Prvi eksperimentalni nalaz X-vezanog nasleđivanja pružio je Morgan 1910

god. prateći nasleđivanje boje očiju kod voćne mušice (Drosophila). Kod
voćne mušice se pored normalne crvene boje očiju, usled genske mutacije
mogu da se jave bele oči. Morgan je ukrštao mužjaka belih očiju sa ženkom
crvenih očiju. U F1 generaciji svi potomci imali su crvene oči, dok se u F2
generaciji javio odnos 3 : 1 (crvene : bele). Od svih mužjaka u F2 generaciji
polovina je imala bele, a polovina crvene oči, a sve ženke su imale isključivo
crvene oči. S obzirom da se recesivna osobina (bele oči) pojavila samo kod
mužjaka, Morgan je zaključio da se gen za boju očiju kod Drosophila nalazi na
X hromozomu. Budući da mužjaci imaju jedan X i jedan Y hromozom, kada se
recesivni alel za bele oči nalazi na X hromozomu to dovodi do ispoljavanja
recesivnog fenotipa. Alel za boju očiju se tada nalazi u hemizigotnom stanju, a
s obzirom da na Y hromozomu ne postoje geni karakteristični za X hromozom,
dovoljan je samo jedan recesivni genski alel da bi se ispoljila recesivna
osobina (bele oči). Mutantni alel na X hromozomu mužjak prenosi isključivo
svojim ženskim potomcima koji postaju nosioci ovog genskog alela, dok Y
hromozom prenosi muškim potomcima. Hemizitogini mužjaci u F2 generaciji
dobili su svoj X hromozom od majki.
Nasleđivanje vezano za polne hromozome

Pošto je u prikazanom
ukrštanju majka bila
heterozigot (Xw+ / Xw),
polovina njenog muškog
potomstva imala je genotip
Xw+/Y koji određuje crvenu
boju očiju, dok je polovina
muškog potomstva genotipa
Xw/Y imala belu boju očiju.
Jednaka proporcija mužjaka sa
belim i crvenim očima u F2
generaciji se, prema tome,
objašnjava segregacijom X
hromozoma u gametogenezi
njhovih heterozigotnih majki.
 Nasleđivanje vezano za polne hromozome

Da bi se bela boja očiju javila kod ženki Drosophila, neophodno je da

na oba X hromozoma imaju recesivni alel w. Zaista, Morgan je
ukrštanjem mužjaka sa belom bojom očiju i heterozigotne ženke iz F1
generacije dobio potomstvo u kome je polovina mužjaka i polovina
ženki imala bele oči.
Danas se zna da je preko 200 osobina kod čoveka uključujući neka
oboljenja (atrofija optičkog nerva, juvenilni glaukom, hemofilija, neki
oblici daltonizma itd.) pod kontrolom gena na X hromozomu.
Kod svih do danas analiziranih vrsta na X hromozomu se nalazi znatno
veći broj gena nego na Y hromozomu. Kod nekih životinja se nalazi
izvestan mali broj gena na Y hromozomu. Osobine koje su njima
determinisane prenose se isključivo na muško potomstvo sa oca na
sinove i nikada se ne ispoljavaju kod jedinki ženskog pola (holandrično
nasleđivanje). Holandrično nasleđivanje (Y-vezano nasleđivanje) je
veoma retka pojava kod sisara ( tako se nasleđuje: dlakavost ušiu, rupica
na bradi isl.).