Seminarski rad

ENEGETSKA EFIKASNOST I
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Obnovljivi Izvori Energije

Student: Profesor:
Mario Opričić 32/2009 Prof. dr Dragi Antonijević

Beograd, decembar 2011.

SADRŽAJ

1. O ENERGIJI....................................................................................3
1.1. Šta je energija?..............................................................................................3
2. OBLICI ENERGIJE............................................................................4
3. VRSTE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE.........................................6
3.1. OPŠTA PODELA..............................................................................................6
3.2. NAJČEŠĆI OBLICI ENERGIJE...........................................................................7
3.2.1. SOLARNA ENERGIJA............................................................................................8
3.2.1.1. Solarni kolektori...........................................................................................................9
3.2.1.2. Fotonaponske ćelije.....................................................................................................9
3.2.1.3. Fokusiranje sunčeve energije.....................................................................................10
3.2.2. ENERGIJA VETRA...............................................................................................11
3.2.3. HIDROENERGIJA................................................................................................12
3.2.3.1. Protočne hidroelektrane............................................................................................13
3.2.3.2. Akumulacione hidroelektrane....................................................................................13
3.2.3.3. Revirzibilne hidroelektrane........................................................................................13
3.2.4. GEOTERMALNA ENERGIJA.................................................................................14
3.2.5. BIOMASA..........................................................................................................15
3.2.6. ENERGIJA PLIME I OSEKE...................................................................................16
3.2.7. ENERGIJA TALASA.............................................................................................17

4. ZAKLJUČAK........................................................................................18
[L] LITERATURA................................................................................19

2
 1. O ENERGIJI
Živimo u svetu energije. Sve što nas okružuje zasnovano je na korišćenju energije.
Energija je potrebna svim živim bićima. Nama je potrebna da bi smo se mogli kretati. Energiju
dobijamo od hrane koju uzimamo. Biljke dobijaju energiju od Sunčeve svetlosti, životinje jedu
biljke ili druge životinje. Mašine energiju, najčešće dobijaju, sagorevanjem goriva (nafte, uglja,
gasa i dr.).

1.1. Šta je energija?

Energija je sposobnost nekog tela da vrši rad.

Ljudi su hiljadama godina koristili energiju sopstvenih mišića. Kasnije su počeli

pripitomljavati životinje s kojima su obavljali razne poslove: vuču kola, pluga, dizanje tereta,
pokretanje primitivnih mašina i dr. Tek posle mnogo vremena čovek je otkrio i druge oblike
energije. U prirodi postoji više oblika energije: hemijska, toplotna, mehanička, svetlosna,
električna, nuklearna.

Energija je glavni pokretač tehnološkog razvoja. Zahvaljujući industrijalizaciji i porastu

broja stanovnika potreba za energijom iz godine u godinu eksponencijalno se povećava. Na
početku ovog milenijuma obnovljivi izvori energije imaju sve veću ulogu u svetskoj
proizvodnji energije, dok je štetan uticaj velikok korišćenja fosilnih goriva na životnu sredinu
sve očigledniji.

Slika 1 – oblici energije

 2. OBLICI ENERGIJE
Osnovni vidovi energije koji omogućavaju funkcionisanje današnje civilizacije su
uglavnom toplotna i električna energija, koje se u daljim tehnološkim postupcima mogu
prevesti u ostale vidove energije.Toplotna i električna energija se danas u velikom procentu
dobijaju iz neobnovljivih izvora energije.

Termin neobnovljivi izvori energije odnosi se na sve potencijalne nosioce nekog vida
energije koji su stvoreni u nekom prošlom vremenu, a sada se ne mogu obnoviti, tj. ne mogu se
regenerisati niti ponovo proizvesti. Najveći udeo neobnovljivih izvora energije čine fosilna
goriva, goriva nastala anaerobnom digestijom uginulih/mrtvih organizama u unutrašnjosti zemlje
pod uticajem visoke temperature i pritiska milionima godina. Fosilna goriva čine glavni izvor sa
čak 85-90% energije[1].

U fosilna goriva ubrajaju se:

 Ugalj
 Treset
 Nafta i derivati nafte
 Prirodni gas

U neobnovljive izvore energije svrstavaju se i fisiona (nuklearna) goriva (8% od

ukupnog) [2].

Problemi sa neobnovljivim izvorima energije su prvo u njihovoj količini i

rasprostranjenosti. Zalihe fosilnih goriva su ograničene i brzo nestaju, a usled koncentracije
energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu, korišćenje neobnovljivih goriva stvorilo je
sistem međuzavisnosti, tako da se države koje zavise od uvoza fosilnih goriva nalaze u
podređenim položajima.

Drugi problem je zagađenje čovekove okoline. Sagorevanje fosilnih goriva, naročito

onih baziranih na nafti i uglju, predstavlja najverovatniji uzrok globalnog zagrevanja, dakle
stvaranju tzv. efekta staklene bašte usled emisije ugljen-dioksida, sumpornih, azotnih jedinjenja
i dr. zagađujućih jedinjenja i čestica.

Promena klimatskih uslova predstavlja jednu od najozbiljnijih opasnosti za Zemljin

ekološki sistem zbog mogućeg uticaja na proizvodnju hrane. Sa druge strane, primena nuklearne
energije, predstavlja uslovno čistu tehnologiju, ali u slučaju katastrofa može doći do izuzetno
velikih zagađenja sa ogromnim posledicama na čoveka i životnu okolinu. Takođe, veliki
problem predstavlja i problem odlaganja radioaktivnog otpada.

Iako u ovom trenutku proizvodni procesi, kao i sama tehnologija ne dozvoljavaju potuno
isključenje neobnovljivih izvora energije, teži se ka tome da se njen ukupan udeo smanji. Samim
tim, na scenu bi stupila energija koja bi se dobijala iz obnovljivih izvora, koja umnogome ima
manji štetni uticaj na čoveka i njegovo okruženje.

Za razliku od neobnovljivih, obnovljivi izvori energije predstavljaju oblik energije koji

nije potrošiv tj. može se delimično ili potpuno sam regenerisati. Ovaj prirodni vid energije nalazi
se svuda oko nas, baš kao i sama priroda. Upotrebom obnovljivih izvora energije, smanjuje se
emisija gasova staklene bašte, kao i celokupno zagađenje životne sredine i njenih mediuma. [3]

Neke od najiskorišćenijih i najpoznatijih izvora ovog oblika energije su:

 bioobnovljivi izvori (biomasa)

 energija malih vodotokova
 energija vetra
 energija sunca
 geotermalna energiju

Posmatrajući suštinu ovih izvora vidi se da su ovi izvori, praktično, samo modaliteti
solarne energije. Naime, biomasa se stvara fotosintezom na bazi solarne energije. Strujanje
vaduha – vetar nastaje zbog razlika u temperaturama vazduha na različitim mestima kao
posledica solranog zračenja. Kruženje vode u prirodi, kao i plima i oseka su, takođe, posledica
solarnog zračenja. Zbog ogromne količine energije koju Sunce zrači i perioda njegovog života
može se smatrati da će dozračivanje energije sa Sunca trajati veoma dugo sa aspekta naše
civilizacije.

Slika 2 – izvori energije

5
3. VRSTE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
3.1. OPŠTA PODELA
Prema nastanku energije na Plavoj planeti, može se klasifikovati u tri osnovne grupe:

1. Sunčeva energija – odgovorna za solarnu energiju, najveći izvor energije na Zemlji.

 Direktno utiče na obnavljanje energije vodnih snaga, talasa, vetra, toplote u okeanu, kao i
obnavljanje biomase putem fotosinteze.
 Sunčeva energija utiče indirektno i to kroz više vidova energije:
o hidroenergija – energija vodotokova, morskih struja, glečera
o toplotna energija hidrosfere – toplota mora i okeana
o eolska energija – strujanje vazdušnih masa (vetrovi)
o bioenergija – energija nastala fotosintezom
2. Nuklearna fisija – raspad izotopa teških hemijskih elemenata
 Geotermalna energija – raspad u unutrašnjosti zemlje
 Veštačka fisija – energija koja se koristi u nuklearnim elektranama (mišljenja su
podeljena po pitanju klasifikacije ove vrste energije u obnovljive)
3. Planetarna kretanja – energija gravitacije
 Energija plime i oseke

Slika 3 – obnovljivi izvori energije

6
 3.2. NAJČEŠĆI OBLICI ENERGIJE
U ovom trenutku samo 3,3% potrošnje primarne energije dolazi od obnovljivih izvora[4].
Međutim, potražnja za ovom vrstom energije je sve veća. Do sada je patentirana nekolicina
uređaja i proizvodnih procesa koji generišu obnovljive prirodne izvore u svrhu proizvodnje
energije potrebne za čovekove potrebe. Radi lakšeg upravljanja i veće produktivnosti, potrebno
je shvatiti kako, zapravo određena vrsta energije „funkcioniše“ i na koji način je što bolje
iskoristiti tj. kako joj se treba pristupiti. Takođe, veoma je bitna sama tehnologija koja se koristi
za implementaciju ove energije. S toga, u ovom radu će biti obrađene neke vrste obnovljivih
izvora energije; one čiji je trenutni udeo najveći.

Dijagram 1 – korišćenje obnovljivih izvora u svetu 2005. godine[5]

U ovom radu izvori koji će biti obrađeni su:

 Solarna energija
 Energija vetra
 Hidroenergija
 Geotermalna energija
 Energija biomase
 Energija plime i oseke
 Energija talasa

7
 3.2.1. SOLARNA ENERGIJA
Sunce je nama najbliža zvezda te, neposredno ili posredno, izvor gotovo sve raspoložive
energije na Zemlji. Sunčeva energija potiče od nuklearnih reakcija u njegovom središtu, gde
temperatura doseže 15 miliona °C. Radi se o fuziji, kod koje spajanjem vodonikovih (H) atoma
nastaje helijum (He), uz oslobađanje velike količine energije. Svake sekunde na ovaj način u
helijum prelazi oko 600 miliona tona vodonika, pri čemu se masa od nekih 4 miliona tona
vodonika pretvori u energiju. Ova energija se u vidu svetlosti i toplote širi u svemir, pa tako
jedan njen mali deo dolazi i do Zemlje. Nuklearna fuzija odvija se na Suncu već oko 5 milijardi
godina, kolika je njegova procenjena starost, a prema raspoloživim zalihama vodonika, može se
izračunati da će se nastaviti još otprilike 5 milijardi godina. Pod optimalnim uslovima, na
površini Zemlje se može dobiti 1 kW/m2, a stvarna vrednost zavisi o lokaciji, godišnjem dobu,
dobu dana, vremenskim uslovima i još dosta varijabilnih.

Sunčeva energija se može koristiti pasivno i aktivno. Pod terminom pasivno korišćenje
podrazumeva se direktno propuštanje toplotne Sunčeve energije u prostoriju tj. zagrevanje
masivnog poda i zidova koji apsorbuju toplotu, a zatim je otpuštaju noću.

Tabela 1 – potencijali i zahtevi vezani za korišćenje solarne energije[6]

POTENCIJALI
Zadovoljava 10% potreba za grejanjem
Jednostavna i jeftina postavka
Isplativost u kratkom vremenskom period
Lako održavanje sistema
ZAHTEVI
Velika površina okrenuta ka jugu, radi
prihvatanja Sunčevog zračenja
Konstrukcija sa velikom termalnom masom
(radi zadržavanja toplote)
Dobra izolacija
Izbegavanje zasečenosti objekta

Slika 4 – pasivno korišćenje solarne energije

Kada se radi o aktivnom/direktnom korišćenju solarne energije, ono se može podeliti u tri grupe
principa:

 solarni kolektori – zagrevanje vode, grejanje prostorija (pretvaranje solarne energije

u toplotnu energiju)
 fotonaponske ćelije – direktno pretvaranje sunčeve energije u električnu
 fokusiranje sunčeve energije – upotreba u velikim energetskim postrojenjima


3.2.1.1. Solarni kolektori

Solarni kolektori direktno pretvaraju Sunčevu energiju u toplotnu. Sistemi za grejanje
vode mogu biti ili otvoreni, u kojima voda koju treba zagrejati prolazi direktno kroz kolektor na
krovu, ili zatvoreni, u kojima su kolektori popunjeni tečnošću koja se ne smrzava (npr. antifriz).
Zatvoreni sistemi mogu se koristiti bilo gde, čak i kada je temperatura atmosferskog vazduha
ispod nule. Tokom dana, ako je lepo vreme, voda se može grejati samo u kolektorima. Ako
vreme nije lepo, kolektori pomažu u grejanju vode i time smanjuju potrošnju električne energije.

Slika 5 – solarni kolektor Slika 6 – fotonaponska ćelija

3.2.1.2. Fotonaponske ćelije

Fotonaponske ćelije se sastoje od poluprovodnih elemenata koji direktno pretvaraju
energiju Sunčevog zračenja u električnu energiju. Efikasnost im je od 10% za jeftinije sisteme
(amorfni silicijum) do 25% za skuplje sisteme. Za sada su još uvek ekonomski nerentabilni jer
im je cena oko 6000 $/kW[7]. Fotonaponske ćelije mogu se koristiti kao samostalni izvori
energije ili kao dodatni izvor energije. Kao samostalni izvor energije koristi se na satelitima,
saobraćajnim znakovima, kalkulatorima i udaljenim objektima koji zahtevaju dugotrajni izvor
energije. Kao dodatni izvori energije fotonaponske ćelije mogu se na primer priključiti na
električnu mrežu, ali za sada je to neisplativo.
 3.2.1.3. Fokusiranje sunčeve energije
Fokusiranje sunčeve energije upotrebljava se za pogon velikih generatora ili toplotnih
pogona. Fokusiranje se postiže pomoći mnogo sočiva ili češće pomoću ogledala složenih u tanjir
ili konfiguraciju tornja. Najčešće upotrebljavane su konfiguracije tipa "Power Tower" i "Dish".

"Power tower" konfiguracije koriste kompjuterski kontrolisano polje ogledala za

fokusiranje sunčevog zračenja na centralni toranj, koji zatim pokreće glavni generator. Do sada
su napravljeni demonstracijski sistemi koji imaju izlaznu snagu i iznad 10 MW. Ti novi sistemi
imaju i mogućnost rada preko noći i u lošem vremenu tako da spremaju vruću tečnost u vrlo
efikasne tankove(neka vrsta termo boce).

"Dish" sistemi prate kretanje Sunca i na taj način fokusiraju sunčevo zračenje. Postoji još
i "Trough" sistem fokusiranja sunčeva zračenja, koji može biti vrlo efikasan. Takve elektrane
mogu biti vrlo jake: u Kaliforniji je instalirana elektrana snage 354 MW. Kada nema dovoljno
energije od Sunca, sistemi koji fokusiraju sunčevo zračenje mogu se bez većih problema
prebaciti na prirodni gas ili neki drugi izvor energije. To je moguće jer Sunce koristimo za
grejanje tečnosti, a kad nema Sunca tečnost zagrevamo na neki drugi način. Mana ovog
postrojenja je zauzimanje velikog prostora, ali to se može rešiti postavljanjem elektrane u neku
nenaseljenu oblast (pustinju). Još jedan veliki problem predstavlja cena sistema, kao i njegova
postavka.

Slike 7 i 8 – fokusiranje sunčeve energije; Solar Dish (levo) i Power Tower (desno)
 3.2.2. ENERGIJA VETRA
Iskorišćenje energije vetra je najbrže rastući segment proizvodnje energije iz obnovljivih
izvora. U poslednjih nekoliko godina turbine na vetar znatno su poboljšane. Najbolji primer je
nemačko tržište turbina na kojemu se prosečna snaga od 470 kW 1995. godine povećala na 1280
kW 2001. godine. Ovo povećanje snage postiglo se odgovarajućim povećavanjem veličine
turbina. Trenutno su u razvoju turbine koje će moći generirati snagu između 3 i 5 MW.

Zbog početne ekonomske neisplativosti i nestalnosti vetra, instalacija vetrogeneratora je

privilegija koju mogu priuštiti samo bogate zemlje. Trenutno je cena vetrenjače veća od cene
termoelektrane po MW instalirane snage (vetrenjača košta oko 1000 €/kW instalirane snage, a
termoelektrana 700 €/kW), ali razvojem tehnologije ta razlika sve je manja[8].

Energija vetra je transformisani oblik Sunčeve energije. Sunce neravnomerno zagreva

različite delove Zemlje i to rezultira različitim pritiscima zraka, a vetar nastaje zbog težnje ka
izjednačavanjem tih pritisaka. Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju tzv. stalni (planetarni)
vetrovi i na tim područjima je iskorišćenje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale
okeana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene
instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije
vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) moguće je iskoristiti samo razliku u
brzini vetra na ulazu i izlazu.

Shema 1 – princip rada vetrogeneratora[9]

Albert Betz, nemački fizičar dao je još davne 1919. godine zakon energije vetra, a koji je
publiciran 1926. godine u knjizi “Wind-Energie”. Njime je dan kvalitativni aspekt znanja iz mogućnosti
iskorišćenja energije vetra i turbina na vetar. Njegov zakon kaže da se može pretvoriti manje od 16/27 ili
59% kinetičke energije vetra u mehaničku energiju pomoću turbine na vetar. 59% je teoretski maksimum,
a u praksi se može pretvoriti između 35% i 45% energije vetra[10].
 Kao dobre strane iskorišćenja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja,
bez troškova za gorivo i bez zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i
promenjivost brzine vetra (nepouzdanost rada). Za domaćinstva vrlo su interesantne male
vetrenjače snage do nekoliko desetina kW. One se mogu koristiti kao dodatni izvor energije ili
kao primarni izvor energije u udaljenim područjima. Kad se koriste kao primarni izvor energije
nužno im se dodaju baterije (akumulatori) u koje se sprema energija kad se generiše više od
potrošnje. Velike vetrenjače često se instaliraju u park vetrenjača i preko transformatora spajaju
se na električnu mrežu.

3.2.3. HIDROENERGIJA
Energija vode (hidroenergija) je najznačajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini
koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U poslednjih 30-ak
godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostručena, ali je time udeo hidroenergije
povećan za samo 50% (sa 2.2% na 3.3%). U nuklearnim elektranama, u istom je razdoblju
proizvodnja povećana gotovo sto puta, a udeo 80 puta. Tako da hidroenergija ima svoja
ograničenja. Ne može se koristiti svuda jer podrazumeva obilje brzo tekuće vode, a poželjno je i
da je ima dovoljno cele godine, jer se električna struja ne može jeftino uskladištiti. Da bi se
poništio uticaj oscilacija vodostaja, grade se brane i akumulaciona jezera. To znatno diže cenu
cele elektrane, a diže se i nivo podzemnih voda u neposrednoj okolini akumulacije. Nivo
podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i životinjski svijet, pa prema tome hidroenergija nije
sasvim bezopasna za životnu sredinu. Veliki problem kod akumuliranja vode je i zaštita od
potresa, a u zadnje vreme i zaštita od terorističkih napada.

Procenjuje se da je iskorišćeno oko 25 % svetskog hidroenergetskog potencijala. Većina

neiskorišćenog potencijala nalazi se u nerazvijenim zemljama, što je povoljno jer se u njima
očekuje znatni porast potrošnje energije. Najveći projekti, planirani ili započeti, odnose se na
Kinu, Indiju, Maleziju, Vijetnam, Brazil, Peru[11].

Postoje tri osnovne vrste hidroelektrana:

 protočne
 akumulacijske
 reverzibilne
 3.2.3.1. Protočne hidroelektrane
Po definiciji protočne hidroelektrane su one koje nemaju uzvodnu akumulaciju ili se
njihova akumulacija može isprazniti u kratkom vremenskom intervalu rada. To znači da se skoro
direktno koristi kinetička energija vode za pokretanje turbina. Takve hidroelektrane je
najjednostavnije izvesti, ali su vrlo ovisne o trenutnom protoku vode. Prednost je vrlo mali uticaj
na životnu sredinu i mala opasnost od podizanja podzemnih voda.

3.2.3.2. Akumulacione hidroelektrane

Akumulacione hidroelektrane su najčešći način dobijanja električne energije iz energije
vode. Problemi nastaju u letnjim mesecima kad prirodni dotok postane premali za funkcionisanje
elektrane. U tom slučaju se brana mora zatvoriti i potrebno je održavati nivo vode koji je biološki
minimum. Veliki problem je i podizanje nivoa podzemnih voda

3.2.3.3. Revirzibilne hidroelektrane

Za popunjavanje dnevnih špica potrošnje grade se reverzibilne hidroelektrane. Kad je
potrošnja energije mala voda se pumpa iz donjeg jezera u gornju akumulaciju. To se obično radi
noću, jer je tada potrošnja energije najmanja. Danju se elektrana prebacuje na proizvodnju
električne energije i tada se prazni “gornja akumulacija”. To nije baš energetski najbolje rešenje,
ali je bolje nego napraviti još nekoliko termoelektrana za pokrivanje dnevnih špica potrošnje.

Slike 9 i 10 – pojednostavljeni prikaz rada hidroelektrana

13
 3.2.4. GEOTERMALNA ENERGIJA
Geotermalna energija postoji otkad je stvorena Zemlja. Nastaje prirodnim raspadanjem
radioaktivnih elemenata koji se nalaze u zemljinoj unutrašnjosti. Duboko ispod površine voda
ponekad dospe do vruće stene i pretvori se u vrelu vodu ili paru. Kipuća voda može dosegnuti
temperaturu od preko 150⁰C, a da se ne pretvori u paru jer je pod visokim pritiskom. Kad ta
vruća voda dospe do površine kroz pukotinu u zemljinoj kori, zovemo je vrući izvor. Ako izlazi
pod pritiskom, u obliku eksplozije, zove se gejzir. Vrući izvori se širom sveta koriste kao izvor
toplote, u zdravstvene i rekreacijske svrhe. Vrućom vodom iz dubine Zemlje mogu se grejati
staklenici i zgrade. Na Islandu, koji je poznat po gejzirima i aktivnim vulkanima, mnoge zgrade i
bazeni greju se geotermalnom vrućom vodom. Vruća voda i para iz dubine Zemlje mogu se
koristiti za proizvodnju električne energije. Buše se rupe u zemlji i cevi se spuštaju u vruću vodu.
Vruća voda ili para penju se tim cevima na površinu. Geotermalna elektrana je kao svaka druga
elektrana, osim što se para ne proizvodi sagorevanjem goriva već se crpi iz zemlje. Dalji
postupak s parom je isti kao kod konvencionalne elektrane: para se dovodi do turbine koja
pokreće rotor električnog generatora. Nakon turbine, para odlazi u kondenzator, kondenzuje se,
da bi se tako dobijena voda vratila nazad u geotermalni izvor.

Slika 11 – upotreba geotermalne energije Slika 12 – gejzir kao izvor geotermalne

energije

Ovaj izvor energije ima brojne prednosti. On je jeftin, stabilan i trajan. Budući da nema
dodatnih potreba za gorivom nema štetnih emisija, osim vodene pare. Glavni je nedostatak u
malom broju lokacija gde se vruća voda u podzemlju nalazi blizu površine. To su tzv.
geotermalne zone. One se vezuju za vulkanske zone na Zemlji tj. u pravilu za granice litosfernih
ploča. Nedostatak je i to što su te zone ujedno i glavne potresne zone što onda poskupljuje
izgradnju takovih elektrana. Budući da su te zone uglavnom i slabo naseljene, problem je i
prenos energije do potrošača a ponekad su to i zaštićena područja npr. Yellowstone, pa gradnja
elektrana nije dozvoljena. Glavni proizvođači geotremalne enrgije su SAD, Filipini, Meksiko i
Japan.

14
 3.2.5. BIOMASA
Biomasa je obnovljiv izvor energije, a čine je brojni proizvodi biljnog i životinjskog
porekla. Može se direktno pretvarati u energiju sagorevanjem, te proizvodnju pare za grejanje u
industriji i domaćinstvima, kao i za dobijanje električne energije u malim termoelektranama.
Fermentacija u alkohol zasad je najrazvijenija metoda hemijske konverzije biomase. Biogas
nastao fermentacijom bez prisustva kiseonika sadrži metan i ugljenik te se može upotrebljavati
kao gorivo, a ostali savremeni postupci korišćenja energije biomase uključuju i pirolizu,
rasplinjavanje te dobijanje vodonika. Glavna prednost biomase u odnosu na fosilna goriva je
manja emisija štetnih gasova kao i otpadnih voda. Dodatne prednosti su zbrinjavanje i
iskorišćavanje otpada i ostataka iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, smanjenje uvoza
energenta, ulaganje u poljoprivredu i nerazvijena područija i povećanje sigurnosti opskrbe
energijom. Predviđa se da će do sredine XXI veka u svetu udeo biomase u potrošnji energije
iznositi između 30 i 40 posto [12]. Švedska je npr. 1998. je iz biomase dobijala 18% energije, a
Finska 10%. Prema dokumentima EU predviđa se da će proizvodnja energije iz biomase u
odnosu na ostale obnovljive izvore energije 2010. iznositi 73%. Ukrajina ima instalirane
kapacitete od 320 MW za dobijanje struje upravo korištenjem biomase.

Shema 2 – kruženje materije i proticanje energije vezano za biomasu

Energija iz drveta - U Evropskoj Uniji 58% primarne energije dobijene od obnovljivih izvora
energije dolazi iz drva. Tu veliki udeo ima tradicionalno iskorišćavanje potencijala šuma. U
Francuskoj se proizvodi najviše primarne energije iz drva. To je u 2000. godini iznosilo 9.8 Mtoe
energije dobijene na taj način. Švedska (8.3 Mtoe) i Finska (7.5 Mtoe) takođe znatno koriste
energiju iz drva. Iako toplotna potrošnja (grejanje kuća, vode) predstavlja glavni deo proizvodnje
energije, deo energije drva se pretvara i u električnu energiju. U 1999. godini u Evropskoj Uniji
na taj način proizvedeno je 17.3 TWh električne energije.
Biogas - Između 1990. i 2000. godine kontinuirano se povećavao broj elektrana na biogas. Danas
ima oko 3000 elektrana u Europi, a treba im dodati i 450 odlagališta smeća koja valoriziraju
biogas. Godišnja proizvodnja tih pogona je oko 2304 ktoe, a to je oko 5% od ukupno
proizvedene energije biomase u Europi. Ujedinjeno kraljevstvo je vodeći proizvođač korisne
energije iz biogasa sa 897 ktoe ili 39% evropske proizvodnje. Ta energija dobija se iz više od
400 postrojenja. Nemačka je na drugom mestu sa 525 ktoe u 2000. godini. Najveći napredak u
Nemačkoj proizlazi iz biogasa dobijenog agrikulturom. U 2000. uključeno je 400 dodatnih takvih
pogona i sad ih ima 1050. Na trećem mestu je Francuska sa 167 ktoe godišnje proizvodnje. Cilj
Evropske Unije je 15 Mtoe proizvedene biogasom. Da bi se to postiglo potreban je godišnji rast
od bar 30%[13].

Biogoriva - Biogoriva su sastavljena od dva različita sektora: etanol i biodizel goriva. Etanol se
koristi kao dodatak za benzinske motore, a biodizel kao dodatak za dizelske motore. Neki motori
dopuštaju upotrebu čistog etanola ili biodizela, ali to je ograničeno državnim regulativama.
Količina proizvedenog etanola godišnje je porasla sa 47.500 tona 1993. na 191.000 tona 2000.
godine. Glavni proizvođač ovog goriva je Francuska sa 91.000 tona proizvedenih 2000. Španija
je na drugom mestu sa 80.000 tona. Sledeća je Švedska sa 20.000 tona. Proizvodnja biodizela
povećala se još više. Od 55.000 tona 1992. narasla je na 700.000 tona u 2000. godini. I u ovoj
grani Francuska je vodeća sa 47% ili 328.000 tona. Nemačka drži drugo mesto sa 246.000 tona.
U Evropskoj uniji još samo tri države proizvode biodizel gorivo: Italija (78.000 tona), Austrija
(27.600 tona) i Belgija (20.000 tona) [14].

3.2.6. ENERGIJA PLIME I OSEKE

Plima i oseka nastaju kao posledica gravitacijskih sila Sunca i Meseca. Za sad još nema
većih komercijalnih dostignuća na eksploataciji te energije, ali se zna da potencijal nije mali. Ta
energija se može dobiti na mestima gde su morske mene izrazito naglašene (plimna amplituda
veća od 10 metara). Princip je jednostavan i vrlo je sličan principu hidroelektrane. Na ulazu u
neki zaliv postavlja se brana i kad se nivo vode podigne, propušta se preko turbine u zaliv. Kad
se zaliv napuni brana se zatvara i čeka se da nivo vode padne. Tad se voda po istom principu
propušta iz zaliva. U jednostavnijem slučaju voda se propušta kroz turbine samo u jednom smeru
i u tom slučaju turbine su jednostavnije (jednosmerne, a ne dvosmerne).

Glavni problemi iskorišćenja energije plime i oseke su:

• periodičnost izvora (treba čekati da se nivo vode dovoljno podigne, odnosno padne)

• mali broj mesta pogodnih za iskorištavanje takvog oblika energije.

Najpoznatija elektrana koja koristi energiju plime i oseke nalazi se na ušću reke Rance u
Francuskoj. Izgrađena je 60-tih godina i još uvek radi. Rusija poseduje malu elektranu kod
Murmanska, Kanada u zalivu Fundy (najviša plimna amplituda; preko 20m) dok ih Kina ima
nekoliko. Ni jedna od navedenih zemalja nije ostvarila značajniji napredak u iskorišćenju
energije ovog tipa[15].
 3.2.7. ENERGIJA TALASA

Zbog delovanja vetra na površinu vode u nekim zonama okeana stvaraju se veliki morski
talasi. Talasi se razlikuju po visini, dužini i brzini pri čemu zavisi i njihova energija. Svaki talas
nosi potencijalnu energiju uzrokovanu deformacijom površine i kinetičku energiju koja nastaje
zbog gibanja vode. Energija talasa naglo pada sa njegovom dubinom, pa na dubini od 50 m
iznosi samo 2% od energije odmah ispod površine.

Energija talasa obnovljiv je izvor, koji varira u vremenu (npr. veći talasi javljaju se u
zimskim mesecima). Jednostavniji oblik iskorišćenja energije talasa bio bi neposredno uz obalu
zbog lakšeg tj. jeftinijeg dovođenja energije potrošačima. Međutim, energija valova na pučini je
znatno veća, ali je i njeno iskorišćenje puno skuplje. U Velikoj Britaniji i Japanu već se duže
vreme istražuju mogućnosti iskorišćenja ovog oblika energije. Danas su u osnovi poznata tri
oblika iskorišćenja energije talasa; preko plutača, pomičnog klipa i lopatica. U ovom trenutku,
nijedan od navedenih načina ne može ekonomski konkurisati klasičnim izvorima energije
 4. ZAKLJUČAK

Obnovljivi izvori energije i nove tehnologije korišćenja ovih izvora postaju sve značajniji
segment u svim poljima, a pogotovo u energetici. Koršćenjem obnovljivih izvora energije se
smanjuje trošenje neobnovljivih energetskih resursa. Korišćenje ovih izvora je veoma značajno i
sa aspekta zaštite životne sredine. Energetika, kao oblast privrede, na kojoj se temelji razvoj
svih drugih oblasti privrede je najveći zagađivač životne sredine, bez čije zaštite nije moguće
ostvariti održivi razvoj ljudske vrste i živog sveta na planeti. Zagađenje životne sredine ne
poznaje državne granice, što je razlog za dalji razvoj nove oblasti prava – prava zaštite životne
sredine, koje na isti način kao i pravo energetike, po svojoj prirodi ima međunarodni karakter.
[L] LITERATURA

[1], [2], [3] - energy.gov

[4] – U.S. Department of Energy - Energy Efficiency & Rewenable Energy Official Website;
www.eere.energy.gov

[5] – obnovljivi izvori u svetu 2005. godine – REN21; www.ren21.net

[6] – Obnovljivi izvori energije, solarna energija; V predavanje; Prof. dr Dragi Antonijević

[7] – Princip rada fotonaponskih ćelija; www.izvorienergije.com

[8] – Energija vetra; www.izvorienergije.com

[9] – Univerzitet “Sv. Kliment Ohridski”; Tehnički Fakultet – Bitolj; Princip rada
vetrogeneratora; Bitolj; www.tfb.edu.mk

[10] – Energija vetra; en.wikipedia.org/wiki/Wind_power

[11] – Hidroenergija; ecoist.rs

[12] – Regionalna Razvojna Agencija Srem; Izgradnja postrojenja i proizvodnja

električne/toplotne energije iz biomase u Republici Srbiji – vodič za investitore; Dr Branislava
Lepotić Kovačević dipl. prav., Dr Dragoslava Stojiljković dipl.maš.inž., Bojan Lazarević
dipl.el.inž

[13] – Biogas; www.biogas.rs

[14] – Biogorivo; www.obnovljiviizvorienergije.rs

[15] – Energija plime i oseke; en.wikipedia.org/wiki/Tide