BIOLOŠKI REČNIK

Adaptivna radijacija – vrste iste taksonomske kategorije, ali

prilagođenerazličitim staništima predstavljaju različite životne forme.
Aerobionti – stanovnici vazduha. Pretežno dobri letači koji love i proždiru
hranu u letu.
Akrodontni zubi – zubi koji su svojom osnovom pričvršćeni pomoću
vezivnog tkiva za površinu kosti ili za njenu ivicu. Najprimitivniji način
pričvršćivanja zuba.
Aktivan transport se vrši kroz ćelijsku membranu nasuprot hemijskom
gradijentu – materije se transportuju iz sredine sa manjom u sredinu sa
većom koncentracijom, pomoću proteina nosača i uz utrošak energije.
Energija za odvijanje aktivnog transporta dobija se hidrolizom ATP-a u
ADP. Proteini nosači rade kao pumpe i kao enzimi ATP-aze (adenozin
trifosfataze) jer katalizuju razlaganje ATP -a. Najbolje proučena je Na - K
pumpa koja nasuprot hemijskom gradijentu, aktivno ispumpava jone Na+ iz
ćelije, a upumpava jone K+ u ćeliju. Natrijum-kalijum pumpa ima glavnu
ulogu u stvaranju membranskog potencijala životinjskih ćelija.
Alenovo pravilo – životinje koje žive u sušnim predelima imaju uvećane
neke delove tela radi većeg odavanja toplote.
Amfimiksis – razviće putem oplodnje jajne ćelije. Najčešći tip polnog
razmnožavanja kod životinja.
Amensalizam ( - / 0 ) – odnos između dva organizma različitih vrsta u
kojem je jedan inhibiran ili ubijen, a drugi nema utjecaja.
Anadrome vrste – vrste koje žive u slanim vodama, a razmnožavaju se u
slatkim vodama. Primer losos (Salmo salar).
Anthozoa je klasa žarnjaka kojoj pripadaju korali i morske sase.
Antibiotici - hemijski inhibitori mikroorganizama koji utièu na rast i razvoj
mikroorganizama
Apodeme – unutrašnji skelet Arthropoda koji nastaje invaginacijom
epidermisa na mestu gde se dve skeletne ploče sustiču.
Apomiksis – razmnožavanje pomoću reproduktivnih ćelija ali bez oplodnje.
(npr. partenogeneza)
Aposemija – pojava veoma žive obojenosti tela kombinovana sa još
nekom osobinom koja je veoma neprijatna ili čak opasna za druge
organizme.
Arenikola – stanovnici peščane podloge
Arborealne životinje - životnje koje većinu vremena provode na drveću;
žive u krošnjama
Aridne oblasti – veoma sušne oblasti; oblasti u kojima je godišnja količina
padavina manja od one količine koja bi na istoj površini mogla da ispari u
toku godine.
Atmobionti – organizmi koji žive na biljkama ili životinjama
Autotomija – adaptivno svojstvo jedinke da refleksno odbacuje delove tela
na određenim mjestima. Primer, sposobnost odbacivanja repa kod mladih
guštera.
Autopurifikacija - svojstvo samočišćenja vode uzrokovano postojanjem
živog sveta u njoj, posebno mikroorganizama. To znači da samo ona voda
u kojoj je postignuta biološka ravnoteža može imati sposobnost
samočišćenja.
Autotrofan je način ishrane eukariotkih biljaka, nekih bakterija i
modrozelenih algi pri kome one procesima fotosinteze ili hemosinteze iz
neorganskih materija, korišćenjem Sunčeve ili hemijske energije stvaraju
organske materije.
B

Bakterije su jednoćelijski, prokariotski organizmi što znači da nemaju

diferencirano jedro ni druge ćelijske organele, osim ribozoma. Obavijene su
plazma membranom, a vrlo često i dodatnim ćelijskim zidom i kapsulom.
Mnoge su izazivači oboljenja ljudi, biljaka i životinja, ali je još veći broj onih
bez kojih bi život na ovoj planeti bio nemoguć (npr. mineralizatori).
Bergmanovo pravilo – iste vrste ili blisko srodne vrste toplokrvnih životinja
u hladnijim područjima su veće i teže, a u toplijim predjelima manje i lakše.
Sa opadanjem prosečne temperature staništa se povećava telesna težina i
veličina toplokrvnih životinja tj. površina tela im je relativno manja u odnosu
na masu i stoga gube manje energije odavanjem topliote u okolinu.
Biogeni elementi su hemijski elementi koji izgrađuju ćeliju. Prema količini
u kojoj se nalaze u ćeliji dele se na makroelemente (grč. macro=mnogo),
kojima pripadaju C, H,O,N i dr. i mikroelemente (grč. micro=malo) – Cu,
Br,Mn,F i dr.
Biomasa - označava bilo koju obnovljivu organsku materiju biljnog porekla,
uključujući useve i drveće, ratarske i povrtarske kulture, poljoprivredni
otpad, drvni otpad, akvatične biljke, životinjski otpad, gradski otpad, kao i
drugi otpadni materijali.
Brazdanje predstavlja seriju uzastopnih mitotičkih deoba oplođenog jajeta
između kojih nema rastenja čime nastaje višećelijsko telo, najčešće
loptastog oblika – blastula.
Buka – označava svaki neželjeni zvuk i u urbanim sredinama predstavlja
jedan od najrasprostranjenijih oblika zagađenja atmosfere. Merna jedinica
buke jeste bel (B), odnosno decibel (dB).
C

Centromera ili primarno suženje hromozoma je deo hromozoma pretežno

izgrađen od heterohromatina, koji se sastoji od visoko ponovljive, odnosno
satelitske DNK. Za centromeru se vezuju niti deobnog vretena tokom
ćelijskih deoba tj. odgovorna je za pokretanje hromozoma. Hromozom
uglavnom ima jednu centromeru, mada se mogu naći i dicentrični i
policentrični hromozomi (hromozomi sa dve odnosno više centromera).
Po položaju centromere razlikuju se sledeći tipovi hromozoma:
 ← metacentričan - centromera se nalazi na sredini
hromozoma
← submetacentričan - centromera se nalazi bliže
jednom kraju hromozoma

← akrocentričan - centromera se nalazi veoma

blizu kraja hromozoma

← telocentričan - centromera se nalazi na samom

kraju hromozoma. Uglavnom nastaje kao
posledica hromozomskih aberacija.

Cirkadijski ritam – unutrašnji ritam aktivnosti koji se ponavlja otprilike

svaka 24 sata. Karakterističan je za sve žive organizme, osim za bakterije.
Genetički je predodređen. Utiče na fizičku aktivnost, fiziolške procese i na
metabolizam.
Citohrom – ćelijski respiratorni pigment. Vodeća uloga u oksidativnim
procesima svih biljaka i životinja.
Citoskelet ili ćelijski skelet je složena mreža izgrađena od preko 20 vrsta
citoplazmatičnih proteina koji omogućavaju promenu oblika ćelije, kretanje
organela i same ćelije kao i međusobno povezivanje ćelija.
Ć
Ć
Ćelijski ciklus je proces razmnožavanja ćelije u toku koga ona
udvostručuje svoj sadržaj i deli se na dve kćerke ćelije. Obuhvata dve faze:
interfazu i fazu deobe. Interfaza obuhvata G1, S i G2 fazu u toku kojih
dolazi do replikacije DNK (S faza) i udvostručavanja mase ćelije i količine
organele u citoplazmi. U fazi deobe se ćelija deli na dve međusobno
jednake kćerke ćelije.
Ćelijska membrana je omotač ćelije izgrađen od lipida i proteina, kojima
su pridruženi polisaharidi. Lipidi i proteini su međusobno u takvom odnosu
da grade tzv. tečni mozaik (tečno-mozaični model građe membrane prvi su
dali 1972.g. Singer i Nikolson). Glavna osobina je semipermeabilnost ili
selektivna propustljivost.
Ćelijske organele ili citoplazmine organele se, prema sličnim funkcijama
koje vrše, mogu grupisati na: 1.organele koje učestvuju u procesima
sinteze; pripadaju im ribozomi, endoplazmatični retikulum, Goldžijev
kompleks; 2.organele u kojima se skladište hidrolitički enzimi; to su:
lizozomi, peroksizomi i vakuole biljne ćelije; 3.organele u kojima se
sintetiše ATP: mitohondrije i hloroplasti. Ovakvo grupisanje ne obuhvata
centrozome, koji učestvuju u deobi i jedro, u kome su smešteni
hromozomi (geni).
D

Delecije predstavljaju gubitak pojedinih segmenata hromozoma zbog

dejstva mutagenih agenasa ili ako tokom mejoze dođe do nejednakog
crossing overa. Delecije mogu biti:

← terminalne - kada je izgubljen vršni deo

hromozoma
← intersticijalne - ako je izgubljen središnji deo
hromozoma.

Difiodontizam – smenjivanje dve zubne generacije u toku života. Npr. kod

sisara menjanje zuba vrši se svega jednom, u mladosti.
Dijapauza – stupanj razvića u kojem je morfogeneza zaustavljena ili jako
usporena, ali u kome se odigravaju fiziološki procesi neophodni za dalju
morfogenezu. Javlja se kod insekata. Karakteristična je za vrstu. Postoji: 1.
obligatna (stabilna) dijapauza – kod vrsta koje imaju jednu generaciju
godišnje i sve jedinke stupaju u fazu mirovanja; nije izazvana neposrednim
dejstvom spoljašnjih faktora; 2. fakultativna – izazvana dejstvom
spoljašnjih faktora. Javlja se usled nepovoljnih uslova
Diuralne vrste – vrste aktivne danju
DNK ili dezoksiribonukleinska kiselina se sastoji od nukleotida
povezanih fosfodiestarskim vezama u polinukleotidni lanac. DNK ima dva
polinukleotidna lanca. Lanci DNK su postavljeni naspramno i paralelno
jedan drugom; povezani su preko komplementarnih baza: adenin jednog sa
timinom naspramnog lanca (i obratno), guanin jednog sa citozinom
naspramnog lanca (i obrnuto). Oba lanca grade dvostruku zavojnicu ili
spiralu (Votsaon - krikova spirala). Linearni delovi DNK (redosled
nukleotida) su geni.
Dupljari (Coelenterata) su najniže prave višećelijske životinje (Eumetazoa)
koje žive isključivo u vodi i to u ogromnoj većini slučajeva u morskoj vodi.
Imaju radijalno simetrično telo na kome se razlikuje jedna glavna, uzdužna
osa oko koje su zračno (radijalno) raspoređeni razni organi. Organi se
ponavljaju onoliko puta koliko ima zrakova. Telo dupljara ima izgled
dvoslojnog meška koji je otvoren na jednom kraju. U unutrašnjosti meška
nalazi se gastro-vaskularna duplja koja je u kontaktu sa spoljašnjom
sredinom preko jednog jedinog otvora - usnog. Kroz ovaj otvor se
istoveremeno i izbacuju nesvareni delovi hrane. Oko usnog otvora nalazi
se venac zračno raspoređenih pipaka koji hvataju plen. Dupljarima
pripadaju dva tipa životinja:žarnjaci (Cnidaria) i rebronoše (Ctenophora).
Dupljari nisu monofiletska grupa, pa se taj naziv više ne koristi već
samo nazivi tipova životinja.
Duplikacije predstavljaju udvajanje delova hromozoma i obično su
povezane sa delecijama i način nastanka im je isti.
E

Edafski faktori – obuhvataju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta

i stena.
Edafobionti – organizmi koji žive u zemlji.
Egzocitoza - vidi endocitoza
Endocitoza je način na koji ćelija unosi krupne molekule. Makromolekuli
kao što su proteini, polisaharidi, polinukleotidi ili čak čitave ćelije (npr.
bakterije) ne mogu prolaziti kroz membranu ni jednim od do sada
navedenih tipova transporta. Unošenje i izlučivanje velikuh molekula
obavlja se aktivnim učešćem ćelijske membrane pri čemu ona obrazuje
vezikule, a procesi se nazivaju endocitoza i egzocitoza. Proces unošenja
makromolekula i rastvora naziva se endocitoza, dok se izbacivanje
specifičnih proizvoda ćelije ili nekih drugih materija u vanćelijsku sredinu
naziva egzocitoza. Endocitoza obuhvata dva procesa: fagocitozu i
pinocitozu. Unošenje krupnih čestica je fagocitoza (grč.phagein = jesti), a
rastvorenih materija je pinocitoza (grč.pino = piti).
Endofiti – biljni oblici koji žive u unutrašnjosti stene ili kao paraziti u biljnom
ili životinjskom telu
Efemere – imaju veoma kratak vegetacioni period; razvijaju se samo u
vlažnom periodu godine dok sušni period preživljavaju u stanju semena.
Efemeroide – višegodišnje efemere; imaju kratak vegetacioni period,
razvijaju se samo u vlažnom Endopperiodu godine. Sušni period
preživljavaju u stanju trajnih podzemnih organa kao što su rizomi, krtole
lukovice i korenovi.
Efluent – otpadna voda.
Ekološki faktori (životni faktori) – faktori spoljašnje sredine, neophodni
ya opstanak organizama. Vrše pozitivan i negativan uticaj na organizme.
Ekološke faktore karakteriše brojnost i raznovrsnost, prostorna i vremenska
promenljivost i kompleksnost i uzajamnost. Ekološki faktori se dele na

← abiotičke
← biotičke

← antropogene.

Ekološka niša – mesto i položaj koji zauzima organska vrsta u spletu

odnosa, specijalno u odnosu na ishranu u životnoj zajednici.
Ekološka valenca (norma reakcije) – amplituda kolebanja jednog
ekološkog faktora u čijim je granicama moguć opstanak.
Ekološki ekvivalentne vrste – vrste različitih taksonomskih kategorija,koje
žive u sličnim životnim uslovima i naseljavaju slične ekološke niše, te čine
slične životne forme.
Ekološki spektar – skup ekoloških valenci za pojedine faktore jedne
organske vrste.
Ektotermi - pogledaj poikilotermi organizmi
Endoplazmatični retikulum (ER) je mreža membrana koja se prostire
kroz čitavu ćeliju. Osnovna uloga ove organele je sinteza i transport
materija kroz ćeliju. Razlikuju se dve vrste granularni i agranularni.
Granularni ER na membranama nosi ribozome pa se u njemu sintetišu
proteini. Agranularni ER nema ribozome i u njemu se sintetišu lipidi i njihovi
derivati.
Endotermi - pogledaj homeotermni organizmi
Enzimi su biološki (prirodni) katalizatori koji omogućavaju da se reakcije u
ćeliji odigravaju velikom brzinom i po utvrđenom redosledu. Najznačajniji
biokatalizatori su enzimi, a pored njih tu se svrstavaju i vitamini, hormoni,
kao i pojedini joni i mikroelementi. Deo enzima odgovoran za njegovo
dejstvo je aktivni centar (mesto), koji se vezuje sa supstratom po principu
"ključ-brava". Prosti enzimi se sastoje samo od proteina, dok složeni
(holoenzimi) pored proteina sadrže i neki neproteinski deo (koenzim ili
prostetična grupa). najvažniji koenzimi učestvuju u oksido-redukcijama
kao npr. NAD, NADP. Svi enzimi se stvaraju u ćeliji, a prema mestu
delovanja dele se na endoenzime i egzoenzime. Endoenzimi deluju u
samoj ćeliji u kojoj se stvaraju, a egzoenzimi deluju van ćelije u kojoj se
stvaraju.
Enterocite – ćelije apsorpcionog epitela koje imaju izraštaje mikrovili
Enzimopatije (enzimske bolesti) su urođene greške u metabolizmu;
predstavljaju potpuni ili delimičan gubitak dejstva nekog enzima. Usled
greške u nekom genu ne dolazi do stvaranja enzima, što prouzrokuje ta
oboljenja .
Erozija zemljišta – promene na površinskom sloju zemljišta kao posledica
delovanja kiše, snega, mraza, temperaturnih razlika, vetra i tekućih voda ili
usled antropogenh faktora.
Epimorfoza – pojava kada odstranjeni deo tela ili organa bude zamenjen
istim delom. Predstavlja normalnu pojavu.
Estivacija - letnji san. Vezana je za visoku temperaturu i sušu u umerenim
i tropskim krajevima.
Etologija - grana biologije koja proučava ponašanje životinja u odnosu na
delovanje različitih ekoloških faktora kao što su toplota, hrana, voda,
smeštaj i drugo.
Eurihalni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za salinitet
široka.
Euhalofite – halofite koje akumuliraju so u svojim tkivima.
Eurivalentni organizmi - organizmi koji imaju široku ekološku valencu tj.
podnose snažna variranja nekog ekološkog faktora.
Eurieke vrste - pogledaj euribionti
Euritermni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za temperaturu
široka.
Eurihigni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za vlažnost
široka.
Eurioksibionti – organizmi čija je ekološka valenca za koncentraciju
kiseonika široka.
Euribionti - organizmi čija je ekološka valenca za stanište široka.
Eurifagi - organizmi čija je ekološka valenca za hranu široka.
Eutrofikacija - prirodan proces starenja vodenih ekosistema, naročito
jezera. Dolazi do povećanja koncentracije N i P i drugih biogenih
elemenata što uslovljava povećani intenzitet primarne produkcije.
Eutrofna jezera- bogata hranjivim biogenim materijama. Biološki i
biohemijski procesi su intenzivirani i odigravaju se na čitavoj dubini
vodenog sloja, kao i na samom dnu. Mulj je bogat organskim materijama
koje se intenzivno razlažu, pri čemu se troši kiseonik O2 i CO2-
karakteristika eutrofnih jezera. Poslednjih godina eutrofizacija se uočava i
kod reka. Čovek svojom aktivnošću može da ubrza proces prirodne
eutrofikacije i nekoliko hiljada puta (kulturna eutrofikacija).
Eutrofizacija- prirodni proces koji se odlikuje postepenim povećanjem
količine organske materije. Nastaje usled spiranja kako organske
komponente tako i neorganskih soli sa okolnog sliva što utiče na povećanu
bioprodukciju samog ekosistema. To je prirodni proces starenja vodenog
ekosistema. Karakterističan je za jezera kod kojih geoločkim starenjem
dolazi do transformacije od oligotrofnog (grčki oligo=mali, trofein=hraniti),
preko mezotrofnog do eutrofnog, da bi na kraju jezero bilo potpuno
zabareno.
F

Fanerofite – biljke koje imaju višegodišnje grane sa pupoljcima na

vrhovima.
Fenologija – disciplina koja se bavi registrovanjem fenoloških pojava i
proučavanjem njihove zavisnosti od spoljašnje sredine. Proučava pojave
bioloških ciklusa i njihovu povezanost s klimom.
Fenološke pojave – promene u živoj prirodi uslovljene bioklimatskim
promenama. Primeri: sezonske promene u vegetacionom pokrivaču, rokovi
presvlačenja nekih životinja, dolazak ptica selica...
Fertilizacija ili conceptio (oplođenje) predstavlja spajanje spermatozoida
i jajne ćelije kome sledi spajanje njihovih haploidnih jedara, pri čemu
nastaje oplođena jajna ćelija (vidi zigot).
Fitoncidi - hemijski inhibitori viših biljaka koji utiču na rast i razvoj
mikroorganizama
Fitoedafon – mikroskopski biljni oblici koji žive u tlu.
Fitoplankton – mikroskopski biljne vrste koje slobodno lebde u vodi,
vazduhu ili na snegu i ledu
Fizički sušna staništa – nedostatak vlage u podlozi i vazduhu, primer
pustinje, visoke planine.
Fiziološka sušna stanista – u zemljištu ima dovoljno vode ali je
nedostupna biljkama zbog niskih temperatura ili slanog zemljišta (slatine).
Fototropizam – zauzimanje određenog položaja tela prema svetlosnom
izvoru. Primer – sesilni morski organizmi
Fotokineza – svetlost stimuliše kretanje organizma bez određenog pravca.
Fototaksija – kretanje u odnosu na svetlosni izvor. Može biti pozitivna
(kretanje u pravcu svetla) i negativna (kretanje suprotno od izvora
svetlosti).
Freatofite – biljke sa dugim korenjem koje dospeva do podzemnih voda.
G

Gen je deo DNK koji nosi informciju za sintezu jednog ili više proteinskih
molekula. Prosečna dužina gena je od 400 do 1800 nukleotidnih parova.
Gen eukariota se sastoji od kodirajućih regiona egzona i nekodirajućih
umetnutih sekvenci introna. Kod prokariota geni ne sadrže introne.
Generacija je period razvića organizma od obrazovanja zigota do sticanja
polne zrelosti kada taj organizam postaje sposoban da daje potomstvo.
Genski lokus - mesto na hromozomu gde se nalazi gen.
Genetički kod - tripleti nukleotida na DNA koji prenose informaciju za
specifični redosled aminokiselina u sintezi proteina. Jezik za prenošenje
genetičke poruke od DNK(gena) do proteina naziva se genetička šifra(kod),
a sadržana je u redosledu baza na lancu DNK. Njegova je jedinica niz od tri
nukleotida (triplet) DNK i on se u celini komplementarno prenosi na i-RNK
(koja umesto timina ima uracil). Svaki triplet na i-RNK je kodon za jednu
aminokiselinu, a niz međusobno povezanih aminokiselina čini polipeptidni
lanac (protein).
Glioksizomi - vidi peroksizomi
Glogerovo pravilo - intezitet pigmentacije kod endoterma(toplokrvnih
životinja) raste s temperaturom i vlažnošću.
Goldžijev kompleks se sastoji iz spljoštenih paralelno postavljenih krupnih
vezikula (kao naslagani tanjiri) od kojih se odvajaju sitnije vezikule koje
sadrže proizvodi lučenja ove organele. Uloga mu je u dozrevanju,
obeležavanju i usmeravanju kretanja molekula ka tačnom odredištu u ćeliji:
ka lizozomima, van ćelije (sekretorna uloga), ka ćel. membrani.
Gonangije specijalizovane jedinke u koloniji hidroidnih polipa u kojima se
pupljenjem obrazuju mlade meduze. dalje
Gustina populacije – kvantitativni izraz veličine populacije u odnosu na
jedinicu prostora (površina ili zapremina). Iskazuje se brojem jedinki ili
biomasom. Biomasa se koristi kada jedinke nisu iste veličine, a može se
iraziti sirovom ili suvom težinom jedinki po jedinici prostora. Postoji opšta
gustina populacije (izražena srednjom vrednosti broja jedinki (biomase)
na jedinicu čitavog biotopa u kome datra populacija živi) i ekološka
gustina populacije (izražena u odnosu na jedinicu stvarno naseljenog
prostora).
H

Halofite – biljke prilagođene životu na zaslanjenim zemljištima.

Halokserofite – biljke kseromorfne po strukturi, kserofitne u odnosu na
vodni režim i prilagođene na zaslanjena zemljišta.
Hamefite – patuljaste biljke čiji se pupoljci nalaze do 25 cm iznad tla.
Haploidan broj, vidi hromozomi
Hazmofite – biljke prilagođene na život na oskudnom i nerazvijenom
zemljištu.
Hekistoterme – biljke prilagođene oblastima sa veoma hladnom klimom.
Heliofitne biljke – biljne vrste koje rastu u uslovima pune dnevne svetlosti.
Ne podnose zasenčenost.
Helofite – močvarne biljke; biljke u muljevitim ili plavnim zonama (primer
trska).
Heliotermi – poikilotermi koji koriste sunčevo zračenje za podiyanje
telesne temperature iznad spoljašnje. To je oblik primitivne i nepostojane
termoregulacije. Heliotermi organizmi su mnogi insekti i gmizavci.
Hemikriptofite – biljke čiji nadzemni delovi preko nepovoljnog perioda
godine izumiru, a pupoljci ostaju pri osnovi stabla, sasvim blizu površine
zemlji, i iz njih se sledeće godine razvijaju izdanci.
Herbikola – stanovnici biljaka.
Herpetologija – grana biologije koja se bavi proučavanjem vodozemaca i
gmizavaca.
Heterodontna vilica – vilica od zuba različite morfologije
Heterogonija - smena polnog I partenogenetskog razmnožavanja
Heteromorfoza – pojava kada se odstranjeni deo tela zameni nekim
drugačijim delom tela.
Heterotrofan je način ishrane životinja i nekih bakterija kojim one uzimaju
gotove organske materije (hranu) iz prirode.
Heterotermi – homeotermi koji zimu provode u zimskom snu ili dremežu
zbog nedostatka hrane, ne zbog niskih temeratura. (medved, mrmot, jež)
Hibernacija – zimsko mirovanje. Faza mirovanja koja se javlja preko zime
u severnim i umerenim krajevima.
Hidrobiologija – grana biologije koja proučava život u vodi.
Hidranti jedinke u koloniji polipa specijalizovane za njenu ishranu. dalje
Hidrofite – vodene biljke; biljke koje žive pod vodom. Mogu biti
zakorenjene ili nezakorenjene. Listovi mogu biti pod vodom (submerzni) ili
na površini vode (flotantni).
Higrofite – biljke veoma vlažnih staništa.
Histologija - biološka disciplina koja se bavi proučavanjem tkiva.
Herbivore – životinje koje se hrane biljnom hranom.
Homodontna vilica - vilica od zuba iste morfologije.
Homeotermni organizmi (endotermi) – organizmi koji imaju sposobnost
održavanja konstantne temperature tela nezavisno od temperaturnih
kolebanja spoljasnje sredine.
Homohromija – kriptična obojenost. Uklapanje organizma bojom u okolinu.
Homojohidre – biljke koje imaju stalnu vlažnost relativno nezavisnu od
promene vlažnosti u spoljašnjoj sredini; više biljke.
Homotipija – sposobnost organizma da oponaša cvet, list, granu, i dr.
Hromatin se uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije u deobi,
već se nalazi u tzv. interfazi). On je u obliku hromatinskih vlakana koja se,
kada se obrade određenim enzimima, vide kao niska perli. Tokom ćelijske
deobe dolazi do kondezovanja hromatinskih vlakana tako da ona postaju
samostalna telašca – hromozomi. Naziv hromatina (hromozoma) potiče od
grč. chromos što znači boja, odnosno, lepo se boji određenim baznim
bojama. Hromatin se sastoji od DNK, male količine RNK i dve vrste
proteina: histona i nehistonskih proteina.
Hromomere predstavljaju mesta jače spiralizacije DNK, koja nastaju kao
posledica neravnomerne raspodele hromatinskog materijala duž
hromozoma. Oko 90% DNA nalazi se u hromomerama.
Hromozomi su telašca karakterističnog oblika koja se u jedru mogu uočiti
za vreme deobe. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze pa se
tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi. Broj hromozoma je
stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip.
Telesne (somatske) ćelije imaju diploidan (grč. diploos = dvostruk) broj
hromozoma (obeležava se kao 2n). Telesna ćelija čoveka ima 46
hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna
garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para
homologih hromozoma. Polne ćelije ili gameti (kod čoveka su to
spermatozoidi i jajna ćelija) sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu
na telesne ćelije, nazvan haploidan (grč. haploos = jednostruk) – obeležen
kao n. Ako telesna ćelija ima dve, onda će polna ćelija imati jednu garnituru
hromozoma. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23. Svaki
metafazni hromozom se sastoji od dve sestrinske hromatide i
centromere (primarnog suženja). Ove delove sadrže svi hromozomi, dok
se samo kod nekih javlja i sekundarno suženje.
Humidne oblasti – veoma vlažne oblasti; oblasti u kojima je količina
padavina veća od onekoličine koja sa iste površine može da ispari.
I
Ihtiologija - grana biologije koja se bavi proučavanjem riba.
Intraspecijski odnosi – odnosi između jedinki iste vrste.
Intrerspecijski odnosi – odnosi između jedinki različitih vrsta.
Interfaza (lat. inter = između) je period ćelijskog ciklusa između dve deobe.
Ona je najduža faza u životu ćelije zato što se za vreme te faze obavljaju
obimne pripreme za deobu. Deli se na tri faze – presintetička (G1),
sintetička (S) i postintetička (G2). U ključnoj, S fazi, obavlja se
replikacija DNK kojom se molekuli DNK dupliraju (od jednog molekula
nastanu dva potpuno identična molekula DNK). Tako ćelija u G2 fazi ima
duplo veću količinu DNK nego u G1 fazi. U interfazi se kao najznačajniji
proces, pored replikacije, vrši i rast ćelije. Da bi ćelija ušla u deobu ona
prvo mora da poraste i da duplira količinu DNK.
J

Jedarce (nucleolus) se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno

membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme
deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj
deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma,
pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina.
Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.
Jedro (lat. nucleus; gr. karion) je najupadljivija ćelijska organela
eukariotskih organizama obavijena dvojnom membranom i ispunjena
nukleoplazmom. Sam latinski naziv – nucleus (jezgro), govori o značaju
jedra za ćeliju. U njemu se nalazi DNK (geni) u kojoj je zapisano sve ono
što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u
okolini. Jedro reguliše (upravlja) sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i
sinteza DNK (replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija). Jedro se sastoji
od jedrove opne (nuklearnog ovoja) i jedrovog soka (nukleoplazme).
Nuklearni ovoj je izgrađen od dve membrane: spoljašnje i unutrašnje
između kojih se nalazi perinuklearni prostor. Nuklearni omotač sadrži
otvore (nuklearne pore) preko kojih se obavlja razmena materija između
nukleoplazme i citoplazme ćelije. Nukleoplazma je unutrašnjost jedra
odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. U
nukleoplazmi se nalaze hromozomi – hromatin i jedarce (nukleolus).
K

Kariogram predstavlja skup svih hromozoma jedne ćelije koji su poređani

po velićini i obliku.
Kariotip - vidi hromozomi
Karnivore – životinje koje se hrane hranom životinjskog porekla.
Katadrome vrste - vrste koje žive u slatkim vodama, a razmnožavaju se u
slanim vodama. Primer jegulja (Anguilla angullla).
Klasična genetika proučava mehanizme prenošenja naslednih faktora sa
roditelja na potomke.
Klima - stanje atmosfere određenog područja u toku dužeg vremenskog
perioda.
Kodon - tripleti nukleotida u iRNK koji su komplementarni tripletima
nukleotida na DNK. Postoje:

← Završni ili terminacioni kodoni koji ne nose

informaciju ni za jednu aminokiselinu i odredjuju
kraj polipeptidnog lanaca (to su kodoni UAA,
UAG, UGA)
← Izrođeni ili degenerisani kodoni, takozvani
sinonimi, gde vise različitih kodona određuje
položaj jedne aminokiseline u polipeptidnom
lancu
 ← Dvosmisleni kodon - jedan kodon povezuje
više aminokiselina.

← Inicijalni kodoni su AUG i GUG, koji ako se

nadju na početku iRNK kodiraju tRNk koja nosi
metionin, a ako su u sredini iRNA tada odredjuju
položaj metionina (AUG), odnosno valina (GUG).

Kolini - hemijski inhibitori viših biljaka koji utiču na rast i razvoj viših biljaka.
Komensalizam ( + / 0 ) – odnos između dve jedinke koji je za jednu
pozitivan (komensal), a za drugu neutralan.
Kompeticija ( - / - ) - odnos između dve jedinke u kom se one mođusobno
tekmiče prilikom iskorišćavanja prirodnih resursa koji su ograničeni i
obostrano potrebni. Kompeticija može biti intraspecijska i interspecijska.
Strategija prirode je da se izbegne kompeticija, te je retka u prirodi.
Konzervaciona biologija - naučna disciplina čiji je predmet istraživanja
usmeren na prepoznavanje i razumevanje faktora i procesa koji utiču na
gubitak biodiverziteta, ali istovremeno i otkrivanje mehanizama koji
omogućuju njegovu zaštitu i oporavak. Osnovni naučni cilj savremene
konzervacione biologije je očuvanje i zaštita visoke specijske raznovrsnosti,
odnosno biodiverziteta na nivou planete. (Radović, 2005).
Korernikola – stanovnici pećina.
Kriofili – vrste koje su prilagođene na život na niskim temperaturama. Tu
spadaju stanovnici polarne flore i faune, visokih planina i hladnih mora.
Kriofite – biljke hladnih i fizički suvih staništa, primer visoke planine.
Krinohalofite – halofite koje su mezomorfne građe i koje putem gutacije
izlučuju soli na svojoj površini.
Kriptofite – biljke čiji nadzemni organi u potpunosti izumiru tokom
nepovoljnog perioda godine, a pupoljci se nalaze u podzemnim organima.
Krosing-over (Crossing over) predstavlja razmenu odgovarajućih delova
hromatida homologih hromozoma i dešava se u toku mejotičke deobe na
stupnju hromozomskih tetrada. Predstavlja jedan od izvora genetičke
varijabilnosti u populacijama.
Kserofili - organizmi suvih staništa.
Kserofite – biljke sušnih staništa.
Kserotermije – biljke sušnih staništa, sa visokom temperaturom i
intenzivnim sunčevim zračenjem, primer pustinje.

L
L
Lapidikola – stanovnici šljunkovitog zemljišta.
Letalan- smrtonosan.
Libigovo pravilo (Liebig) minimuma - u spletu ekoloških faktora koji
deluju na vrstu, faktor koji je u minimumu deluje kao ograničavajući bez
obzira ako su ostali faktori u optimumu.
Lignikola – stanovnici drveća
Limnikola – stanovnici mulja
Lihenologija - grana biologije koja se bavi proučavanjem lišajeva.
Lipidi ili masti su energetski najbogatija organska jedinjenja koja se ne
rastvaraju u vodi. Prosti lipidi se sastoje od glicerola (alkohol sa tri OH
grupe) i masnih kiselina (zasićenih ili nezasićenih). Složeni lipidi pored
ovog što sadrže prosti imaju još neku komponentu, npr. fosfolipidi sadrže
fosfatnu grupu.
Lizozomi su ćelijske organele oblika kesica obavijenih jednostrukom
membranom. Ispunjeni su mnogobrojnim hidrolitičkim enzimima pa se
nazivaju "organele za varenje". U njima se mogu razložiti različite materije,
strane materije ili čak čitave ćelije (npr. bakterije), delovi sopstvene ćelije, a
u određenim uslovima i čitava ćelija ("kese samoubice").
M
M
Malakologija - grana biologije koja se bavi proučavanjem mekušaca.
Mammologija - grana biologije koja se bavi proučavanjem sisara.
Marazmini - hemijski inhibitori mikoorganizama koji utiču na rast i razvoj
viših biljaka
Megaterme – biljke prilagođene oblastima sa srednjom godišnjom
temperaturom iznad 20ْ C.
Mejoza (redukciona deoba) je deoba kojom se obrazuju polne ćelije. Pri
tome se jedna diploidna ćelija dva puta deli i nastaju četiri haploidne ćelije.
S obzirom da se broj hromozoma u kćerkama ćelijama u odnosu na majku
ćeliju smanjuje na pola, ova deoba se naziva i redukciona (lat. reductio =
smanjenje). Redukcija broja hromozoma obavlja se u prvoj deobi,
označenoj kao mejoza I, kada se majka-ćelija (2n broj hromozoma) podeli
na dve kćerke-ćelije (n broj hromozoma). U drugoj deobi, mejozi II, se obe
kćerke-ćelije (sa n brojem hromozoma) podele tako da nastaje ukupno 4
ćelije. Pošto je mejoza II ustvari mitoza (naziva se ekvaciona mitoza) te 4
ćelije imaju haploidan broj hromozoma. Obrazovanje polnih ćelija (gameta)
čoveka naziva se gametogeneza (genezis = postanak). Razlikuju se dva
tipa gametogeneze: spermatogeneza (obrazovanje spermatozoida) i
ovogeneza (obrazovanje jajne ćelije, ovum= jajna ćelija). Pri
spermatogenezi od jedne ćelije mejozom postaju 4 spermatozoida i svi su
funkcionalni (imaju sposobnost da oplode jajnu ćeliju). U ženskom polu od
jedne ćelije takođe nastaju 4 ćelije, ali je samo jedna od njih funkcionalna –
jajna ćelija, dok ostale tri propadaju.
Meromiktična jezera – jezera čiji su dublji slojevu uvek bez koseonika.
Uglavnom tropska jezera.
Metabolizam predstavlja sveukupnost biohemijskih reakcija u ćeliji,
odnosno ukupan promet materije i energije predstavlja metabolizam.
Karakterišu ga dva osnovna procesa: anabolizam i katabolizam.
Anabolizam predstavlja sintezu složenih jedinjenja iz prostih, uz potrošnju
energije (fotosinteza, sinteza proteina itd.). Katabolizam su reakcije
razgradnje složenih jedinjenja na prosta, uz oslobađanje energije (disanje,
varenje).
Mezofite – biljke umereno vlažnih staništa.
Mezogleja (mezenhim) je želatinozan, amorfan (bez strukture) sloj u kome
se nalaze razbacane pojedinačne ameboidne ćelije. Nalazi se između
ektodermisa i endodermisa kod dvoslojnih životinja: sunđera i žarnjaka.
Mezogleja je kod oba ova tipa životinja u različitom stepenu razvijena. Tako
askon tip sunđera ima najslabije razvijenu mezogleju, dok je kod sikon tipa
ona mnogo bolje razvijena, a kod leukon tipa je najsnažnije razrasla.
Usložnjavanje građe sunđera se sastoji, uglavnom, u tome što mezogleja
razrasta i zadebljava tako da se čitav endodermis premešta u nju. U
mezogleji sikon tipa obrazuju se kanali sa hoanocitama, a kod leukon tipa
male, okruglaste komore u kojima su smeštene hoanocite. Kod žarnjaka
mezogleja može biti:u obliku nećelijske membrane, bazalne lamine ili
zadebljala acelularna (nećelijska) masa sa ameboidnim ćelijama.
Mezoterme – biljke prilagođene oblastima sa srednjom godišnjom
temperaturom od 15 do 20ْ C.
Mikologija - grana biologije koja se bavi proučavanjem gljiva.
Mikrofilamenti su strukturni delovi citoskeleta (ćelijskog skeleta) među
kojima su najznačajniji oni u mišićnim ćelijama; miozinski filamenti zajedno
sa drugim faktorima (joni Ca++, ATP idr.) omogućavaju klizanje aktinskih
filamenata što dovodi do kontrakcije mišićnih ćelija.
Mikroterme – biljke prilagođene oblastima sa srednjom godišnjom
temperaturom od 0 do 14ْ C
Mikrotubule (mikrocevčice) su u obliku šupljeg cilindra i grade citoskelet. U
ćeliji se mogu nalaziti kao pojedinačne ili grupisane u snopove. Izgrađene
su od proteina tubulina. Mikrotubula ili mikrocevčica je sastavna
komponenta ćelijskog skeleta (vidi citoskelet) koja se sastoji od proteina
tubulina i učestvuje u kretanjima unutar ćelije.
Mikrovili – izraštaji na enterocitama, povećavaju apsorbcionu površinu.
Mikrobicidno- štetno, smrtonosno za mikroorganizme.
Mimikrija – oponašanje drugih organizama koji su otrovni i nejestivi.
Mitohondrije su organele prisutne u eukariotskim ćelijama. Obavijene su
duplom membranom pri čemu unutrašnja gradi nabora (kriste). U njima se
vrši ćelijsko disanje, stvaranje energije u obliku molekula ATP (nazivaju se
popularno električne centrale). U mitohondrijalnom matriksu nalaze
ribozomi (70S) i mitohondrijalna DNK (prstenasta je).
Mitoza je deoba somatskih ćelija sa diploidnim brojem hromozoma, pri
čemu se količina DNK pravilno rasporedi novonastalim ćelijama. Kćerke
ćelije dobijaju međusobno jednak broj hromozoma (obe su diploidne) i
količinu DNK, a istovremeno imaju i jednak broj hromozoma kao majka-
ćelija (2n) od koje su nastale. Mitoza se deli na 4 faze: profazu, metafazu,
anafazu i telofazu (poređane su po redosledu dešavanja), među kojima
profaza traje najduže, a metafaza najkraće. Na samom početku mitoze
hromozomi se uočavaju kao dugački konci, po čemu je i sama deoba
dobila ime (grč. mitos = konac).
Monofazne životinje – životinje kod kojih smena aktivnosti i mirovanja
nastupa samo jednom u 24h.
Mutualitzam ( + / + ) – odnos između dve jedinke koji je koristan za obe
vrste.
N
N
Nafta - Nafta predstavlja mešavinu ugljovodonika zakopanu u sedimentima
Zemljine kore. Nastala je kao produkt rada živih organizama pre nekoliko
miliona godina koji se pod uticajem visokog pritiska i temperature
transformisao u visoko energetsko gorivo. Smatra se da će svetske rezerve
nafte trajati još narednih 40-tak godina.
Na-K pumpa (natrijum-kalijum pumpa) vidi aktivan transport
Neotenija – sposobnot živih bića da se razmnožavaju i pre nego što se
razviju. Postojanje juvenilnih osobina kod odraslih jedinki.
Nidikola – stanovnici životinjskih gnezda i drugih životinjskih jazbina.
Nokturalne vrste – vraste aktivne noću
Norma reakcije - pogledaj ekološka valenca
Nukleinske kiseline (DNK i RNK), obe vrste se sastoje od nukleotida
povezanih fosfodiestarskim vezama u polinukleotidni lanac. Nukleotid se
sastoji od šećera (pentoza), azotne baze (može da bude purinska: adenin
i guanin ili pirimidinska: citozin i timin) i fosforne kiseline. U svim
nukleotidima su šećer i fosforna kiselina isti, a nukleotidi se međusobno
razlikuju po bazi koju imaju. Nukleotidi DNK i RNK se razlikuju po šećeru (u
DNK je to dezoksiriboza,a u RNK je riboza) i jednoj pirimidinskoj bazi
(umesto timina RNK ima uracil). Sve ćelije jednog organizma imaju istu
DNK, dok se razlikuju tri vrste RNK: informaciona, transportna i ribozomska
RNK (skraćeno i-RNK, t-RNK i r-RNK). DNK ima dva, a RNK jedan
polinukleotidni lanac. Lanci DNK su postavljeni naspramno i paralelno
jedan drugom; povezani su preko komplementarnih baza: adenin jednog sa
timinom naspramnog lanca (i obratno), guanin jednog sa citozinom
naspramnog lanca (i obrnuto). RNK je jednolančana zato što nastaje
prepisivanjem (transkripcijom) dela jednog lanca DNK, odnosno gena.
Proteini se sintetišu prema uputstvu zapisanom u genima. To uputstvo se
prvo prepiše sa gena na RNK, a zatim se sa RNK prevede (proces je
translacija) u redosled aminokiselina u proteinu.
Nukleoplazma je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom
jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze hromozomi – hromatin i
jedarce (nukleolus).
Nukleotid, vidi nukleinske kiseline
Nukleozom je osnovna jedinica građe hromatina. Nukeozom se sastoji od
jednog molekula H1, po dva molekula H2A, H2B, H3 i H4 i dela DNA
molekula od oko 200 parova nukleotida. detaljnije
O
O
Odonatologija - grana biologije koja se bavi proučavanjem reda Odonata
(vilinski konjici).
Održivi razvoj – je skladan odnos ekologije i privrede. Glavni princip
održivog razvoja je: uzmi od prirode onoliko koliko ona sama može da
nadoknadi.
Organska jedinjenja obavezno sadrže ugljenik (C) i njihovim razlaganjem
se oslobađa manja ili veća količina energije (razlika u odnosu na
neorganske materije). Razlikuju se 4 grupe ovih jedinjenja: ugljeni hidrati,
masti, proteini i nukleinske kiseline.
Ornitologija – grana biologije koja se bavi proučavanjem ptica.
Omivore – svaštojedi.
Ontogeneza – individualno rezviće jedinke, period od začeća do smrti
jedinke. Ontogenetsko (individualno) razviće obuhvata procese probražaja
oplođenog jajeta ili nekog drugog začetka, koji potiče od roditeljskog
organizma, u novu odraslu jedinku (grč. ontos = biće; genesis = postanak).
Oplođenje (fertilizacija), predstavlja spajanje ženskog i muškog gameta.
Spajanjem njihovih jedara nastaje diploidno jedro oplođene jajne ćelije
(zigota) koja se time aktivira da otpočne sa razvićem
Osfadije - secifični čulni organi, na osnovama škrga kod Gastropoda i
nekih drugih mekušaca. Hemoreceptori za hranu.
P
Parazitizam ( + / - ) - odnos immeđu dve različite vrste u kom jedna vrsta
(parazit) živi na račun druge (domaćin).
Parapodije su parni kožno-mišićni izraštaji koji se nalaze na bočnim
stranama svakog trupnog segmenta mnogočekinjastih crva. Mogu biti
jednograne i dvograne i na svakoj grani nalaze se mnogobrojne hitinske
hete. Kod dvogranih parapodija razlikuju se :1. notopodijum, leđna grana;
2. neuropodijum, trbušna grana. Od ovih grana mogu da se obrazuju
izraštaji u obliku tentakula, nabora i dr.
Pedosfera – je čvsti površinski sloj zemlje za koji su vezani biljni i
životinjski organizmi.
Peroksizomi su male, jednostrukom membranom okružene vezikule.
Sadrže enzime za oksidaciju masnih kiselina i aminokiselina, pri čemu se
kao sporedan proizvod javlja vodonik-peroksid. Peroksizomima, koji su
svojstveni životinjskim ćelijama, odgovaraju glioksizomi u biljnim ćelijama,
mada ih dosta citologa smatra jednom te istom organelom. Oksizomi se
nalaze u semenima koja su bogata uljima i omogućavaju rast klice tako što
joj obezbeđuju energiju razgradnjom masnih kiselina.
Petrikola – stanovnici površine stena i čvrstog zemljišta.
Pleurodontni zubi – zubi koji su svojom osnovom bočno pričvršeni za
vilicu.
Poikilotermi organizmi (ektotermi) – organizmi koji nemaju mehanizme
termoregulacije, te je njihova temperatura tela nepostojana i koleba se
paralelno promenama temperature spoljašnje sredinei uvek je bliska njoj.
Poikilohidre – biljke sa promenljivom vlažnošću koja je uslovljena
promenom vlažnosti u spoljašnjoj sredini; niže biljke.
Polifazne životinje – životinje kod kojih smena aktivnosti i mirovanja
nastupa više puta tokom 24h.
Polifiodontizam – smenjivanje većeg broja zubnih generacija u toku
čitavog života.
Poluskiofitne biljke (fakultativne heliofite)– najbolje uspevaju u uslovima
pune dnevne svetlosti, ali podnose i izvestan stepen zasenčenosti.
Psamofite – biljke prilagođene životu na pokretnom peščanom supstratu.
Psihrofite – biljke hladnih, vlažnih staništa (fiziološka suša), primer tundre.
Populacija - prostorno i vremenski udružena grupa jedinki iste vrste koja
raspolaže zajedničkim skupom naslednih faktora, naseljava određeni
prostor, pripada određenom ekosistemu, a jedinke su povezane
međusobno u prvom redu odnosima razmnožavanja. Gustina populacije –
kvantitativni izraz veličine populacije u odnosu na jedinicu prostora
(površina ili zapremina). Iskazuje se brojem jedinki ili biomasom. Biomasa
se koristi kada jedinke nisu iste veličine, a može se iraziti sirovom ili suvom
težinom jedinki po jedinici prostora. Postoji opšta gustina populacije
(izražena srednjom vrednosti broja jedinki (biomase) na jedinicu čitavog
biotopa u kome datra populacija živi) i ekološka gustina populacije
(izražena u odnosu na jedinicu stvarno naseljenog prostora).
Predatorstvo ( + / - ) - Odnos između dve vrste, za jednu potitivan
(predator), a za drugu negativan (plen). Odnos imeđu grabljivice i plena.
Primordium (lat. primus - prvi; ordior - početak) označava najraniji
stadijum razvoja nekog organa ili strukture, odnosno njegov prvi uočljivi
trag.
Proteini ili belančevine su organska jedinjenja koja se sastoje od velikog
broja aminokiselina povezanih peptidnim vezama u polipeptidne lance.
Broj, vrsta i redosled aminokiselina čini primarnu strukturu proteina koja je
uslovljena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih
aminokiselina (20 aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj
načina). Učestvuju u skoro svim procesima u organizmu, jer proteini su:
enzimi, hormoni, antitela, gradivni (npr. keratin u koži), transportni
(hemoglobin u krvi životinja prenosi CO2 i O2), kontraktilni (aktin i miozin u
mišićnim ćelijama), rezervni (u jajima i semenima).
R
Reofite – biljke tekućih voda.
Replikacija DNK odvija se pre svake ćelijske deobe i omogućava kasniju
podelu svakog hromozoma na dve hromatide. Započinje odmotavanjem
lanaca DNK i njihovim razdvajanjem. Za oslobođene baze u svakom od
lanaca vežu se komplementarne baze koje međusobno poveže DNK
polimeraza. Tako na svakom lancu nastane jedan novi lanac i cela se DNK
udvostruči.
Ribozomi su ćelijske organele prisutne u svim ćelijskim organizmima
(prokariotskim i eukariotskim). Vezani sa molekulom i-RNK obavljaju
sintezu proteina.
Ruberova hipoteza - vrste sa sporijim metabolizmom duže žive.
S
S
Saksikola – stanovnici prostora ispod kamenja.
Saprobnost (gr.sapros-truo, bios-biće) vodenog ekosistema je pojava
ubrzanog procesa eutrofizacije kao posledica dodatnog organskog
opterećenja znatno većeg od prirodnog.
Sekundarno suženje (nukleolarni organizator-NOR) predstavlja
despiralizovani deo DNK hromomozoma koji učestvuje u obrazovanju
nukleolusa. Tu se nalaze sekvence DNK koje kontrolišu sintezu 45'S rRNK.
Kod ljudi se sekundarno suženje nalazi na akrocentričnim hromozomima.
Skiofite – biljke senke; ne podnose puno dnevno osvetljenje, primer
šumske biljke.
Sklerikola – stanovnici unutrašnjosti čvrstog zemljišta.
Skrivenosemenice (Angiospermae - angio= skriven, spermae= seme,
Anthophytae - prave cvetnice, Gyneciatae - imaju tučak ili
Magnoliophyta) su ogromna grupa biljaka koja danas dominira pri čemu
se broj vrsta ne zna tačno,a pretppostavlja se da ih ima 250 000 (ili čak i
svih 300 000). Osnovna osobina im je posedovanje tučka koji nastaje
srastanjem oplodnih listića (jednog ili više) čime se obrazuje zatvorena
komora, plodnik, u kome je semeni zametak.
Spongocel je unutrašnja šupljina u telu sunđera opkoljena telesnim zidom.
Voda ulazi u spongocel preko mnogobrojnih otvora, pora, u telesnom zidu,
a izlazi iz njega kroz neparan otvor, oskulum. Obložen je endodermisom u
kome se nalaze hoanocite. U njega dospevaju nepotrebni produkti
metabolizma koji će kroz oskulum biti izbačeni u spoljašnju sredinu. U
spongocelu se može izvršiti i oplođenje.
Stenoeke vrste - pogledaj stenobionti
Stenovalentni organizmi - organizmi koji imaju usku ekološku valencu tj.
ne tolerišu ili toleršu veoma mala kolebanja nekog ekološkog faktora.
Stenotermni organizmi – organizmi čija je ekološka valenca za
temperaturu uska.
Stenohalni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za salinitet
uska.
Stenohigni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za vlažnost
uska.
Stenooksibionti – organizmi čija je ekološka valenca za koncentraciju
kiseonika uska.
Stenobionti - organizmi čija je ekološka valenca za stanište uska.
Stenofagi - organizmi čija je ekološka valenca za hranu uska.
Š
Šizocelom je telesna duplja, vrsta celoma, koja nastaje šizocelnim
načinom.

T
Tajga je tip četinarskih šuma koje se nalaze na severnim umerene zone
severne hemisfere, koje su cirkumpolarno rasprostranjene u Evropi, Aziji i
Severnoj Americi.
Taksije su reakcije kretanja kod jednoćelijskih organizama ili kod nekih
ćelija u višećelijskom organizmu. Tu je bitno da se čitav ćelijski organizam
kreće pod uticajem neke draži.
Takson je grupa srodnih organizama koje po stepenu srodstva možemo
klasifikovati taksonomske kategorije vrste, rodove, familije, redove, klase,
razdele, carstva, domene i još mnogobrojne dopunske kategorije.
Taksonomske kategorije su apstraktni pojmovi za hijerarhijski niz nivoa
(rangova) u koje se izdvajaju taksoni, odnosno grupe srodnih organizama
koje realno postoje u prirodi.
Tegmine su prednji par krila insekata pravokrilaca, kožasto-pergamentnog
izgleda, sa zadebljalim, dosta uprošćenom uzdužnom nervaturom.
Tegmine služe kao zaštita nežnih širokih zadnjih krila, koje su u mirovanju
lepezasto složene pod njima.
Tekodontni zubi – zubi koji su usađeni svojim osnovama u posebne
šupljine (alveole) viličnih kostiju. Po pravilu su diferencirani na slobodnu
zubnu krunicu i zubni koren.(sisari i krokodili).
Teleologija je shvatanje po kome su organi, strukture i funkcije organizma
nastale u evoluciji s obzirom na cilj koji vrsta, odnosno jedinka treba da
postigne.
Telitokija je oblik partenogeneze pri kojoj se potomstvo sastoji od samih
ženki.
Telomere se nalaze na krajevima krakova hromozoma. Telomere su
specijalne kratke ponovljive sekvence DNK (kod sisara 5'-TTAGGG-3') koje
se dodaju krajevima hromozoma eukariota uz učešće enzima telomeraze.
Telomere osiguravaju stabilnost hromozoma tj. ako dođe gubitka telomera,
krajevi hromozoma teže da se spoje i obrazuju prstenast ili dicentrični
hromozom.
Telocitne jajne ćelije su one jajne ćelije koje imaju dosta žumanceta koje
se nalazi na jednom polu (vegetativnom), a malo citoplazme na suprotnom
(animalnom).
Telomorfoza je pravac evolucije koji vodi specijalizaciji na određene
životne uslove.
Tentakule su izraštaji oko usnog otvora kod različitih grupa beskičmenjaka.
Teorija panspermije je teorija prema kojoj u kosmosu postoji sveopšta
rasprostranjenost "semena života".
Terikola – stanovnici rastresitog zemljišta.
Teritorijalna izolacija je prostorna izolovanost različitih populacija iste
vrste, putem koje može doći do nagomilavanja razlika među njima i da to
rezultira u postepenom nastanku novih vrsta.
Terminalizacija predstavlja proširenje hijazmi među homologim
hromozomima od sredine ka periferiji bivalenta, koje počinje od diplotena, a
traje sve do metafaze redukcione deobe.
Termonastije su nastični pokreti rastenja izazvani promenama
temperature. Termonastični pokreti su česta pojava kod cvetova, čiji cvetni
listići ili cvetne drške reaguju pokretima savijanja na promene temperature.
Termofili – vrste čiji je optimum životnih aktivnsti na višim temperaturama.
Stanovnici termalnih vrela i pustinjske organizmi
Termotaksis – aktivno traženje termičih uslova pod kojima se mogu
odvijati životni procesi sa najmanje utroška energije. Izbor pogodnog mesta
za stanovanje u odnosu na temepraturu.
Terofite – jednogodišnje biljke koje nepovoljan period godine preživljavaju
u obliku semena, odnosno ploda.
Tiflozolis je ulegnuće srednjeg creva kod nekih mekušaca koji se hrane
siromašom hranom.
Trofičnost - prirodno svojstvo vodenih ekosistema, predstavlja nivo
organske produkcije. Posledica je prirodnog procesa nastanka određene
količine i sastava organske materije vodenog ekosistema.
Trihociste su organele kod pojedinih predstavnika protista koje luče
sekrete koji u dodiru sa vodom formiraju štapiće kojima se štite od
predatora.
Trihoskalide su venac izraštaja (skalida) na glavi Kinorhyncha koji ima
čulnu funkciju.
Transferzalna osa je homopolna osa simetrije bilateralno simetričnih
životinja koja prolazi sa jednog boka na drugi.
Trohofora je tip larve koja je karakteristična za mekušce (Mollusca),
člankovite crve (Annelida)i još nekih beskičmenjaka.
Toksociste su organele u ektoplazmi Ciliophora u kojima se nalaze toksini
i služe za odbranu.
Torzija je zaokretanje kompleksa plaštanih organa napred za 180 stepeni
kod puževa.
U
U
Ugalj predstavlja fosilizovani biljni materijal sačuvan u sedimentima koji je
pod uticajem geoloških sila postao kompaktno i kondenzovano ugljenikom
bogato gorivo. Smatra se da će dostupne zalihe uglja trajati u narednih 200
godina.
Ugljeni hidrati (šećeri) su organska jedinjenja. Dele se na monosaharide,
oligosaharide i polisaharide. Monosaharidi (prosti šećeri) se hidrolizom ne
mogu razložiti na prostija jedinjenja. Prema broju ugljenikovih atoma dele
se na trioze, tetroze, pentoze (riboza i dezoksiriboza),heksoze (glukoza i
fruktoza). Glukoza je glavni izvor energije i osnovni transportni oblik
šećera u organizmu kičmenjaka. Oligosaharidi (grč.oligos = malo po broju,
siromašno) su izgrađeni od 2-10 monosaharida. Najznačajniji su disaharidi
(od 2 monosaharida) kojima pripadaju maltoza, laktoza i saharoza.
Polisaharidi su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja
monosaharida u dugačke lance (mogu da sadrže na stotine i hiljade
monosaharida). Rezervni polisaharidi su magacini energije i kod životinja je
to glikogen, a kod biljaka je skrob. Gradivni polisaharidi su celuloza
(biljke), hitin (životinje), agar (alge).
V
Vakuola je karakteristična samo za biljne ćelije. Ima ulogu biljnih lizozoma i
daje čvrstinu ćeliji. Njena membrana se naziva tonoplast
Vagilnost – stepen pokretljivosti pojedinih životinjskih vrsta.
Van’t Hoffovo pravilo – pri svakom porastu temperature za 1000C dolazi
do ubrzavanja većine hemijskih reakcija za 2 – 3 puta.
Vibrise (Vibrissae) – nastaju modifikacijom dlake. Imaju ulogu dopunskih
organa čula dodira. Prisutni su kod mnogih zverova na obrazima- brkovi
kod macke. Mogu biti lokalizovane i na šapama, grudima i drugim delovima
tela.
Virusni sateliti imaju nepotpun genom pa se mogu umnožavati samo u
prisustvu nekog drugog virusa nazvanog virus pomagač.
Viroidi su građeni samo od jednog kratkog lanca RNK, bez kapsida. Do
sada su uzrokovali samo oboljenja biljaka (tako se smatra da su oni
uzrokovali smrt preko 10 miliona stabala kokosovog oraha na Filipinima).
Više biljke (Cormophyta) predstavljaju grupu biljaka koje imaju
diferencirane biljne organe i tkiva. Pripadaju im mahovine, paprati,
rastavići, golosmenice i skrivenosemenice.
Voda je jedna od glavnih komponenti živih sistema i čini čak 50-95% težine
ćelije. Količina vode u ćelijama čoveka zavisi od: starosti, vrste tkiva,
metaboličke aktivnosti, pola. Uloge vode su: 1. ona je univerzalni rastvarač;
2. pogodna je sredina za odvijanje metaboličkih reakcija; 3. transportna
uloga vode ogleda se u lakom prenošenju materija koje se u njoj rastvaraju;
4. učestvuje u termoregulaciji i osmoregulaciji.
Vodni balans – odnos između unete i odate vode kod organitma (mora biti
pozitivan).
Vodna razmena – predstavlja uzimanje i odavanje vode kod organizma
Vodni režim – količina vode u zemljištu i atmosferi.
Vreme - trenutno stanje atmosfere. Može se opisati sa više različitih
varijabli kojima se karakteriše fizičko stanje vazduha, kao što su
temperatura, pritisak, vlažnost vazduha, vazdušna strujanja i dr.
Vrsta je osnovna taksonomska kategorija u biološkoj klasifikaciji. Vrstu čine
sve populacije individua (jedinki) koje imaju zajedničke genetičke,
biohemijske, fiziološke i morfološke osobine, a određene su još i prostorno
(geografski) i istorijski.
Vaterit je krečnjački sloj ljušture mekušaca u obliku granula.
Z
Z
Zigot je oplođena jajna ćelija nastala spajanjem spermatozoida i jajne
ćelije.
Zimsko mirovanje - pogledaj hibernacija
Zimski dremež – zimsko mirovanje homeotermi koje nastupa zbog
nedostatka hrane (medved, jazavac, veverica) i vode (ljiljci). Životinje se
povremeno bude i hrane zimskim zalihama hrane ili pare (ljiljci). Tokom
zimskog dremeža dolazi do zastoja u razviću, usporavanja rada srca (i do
95 %), sniženja telesne temperature i drugih fitioloških promena.
Zimski san – zimsko mirovanje homeotermi koje nastupa zbog nedostatka
hrane. Životinje se ne bude iz sna tokom hibernacije – pravi hibernatori
(tekunica, jež). Tokom zimskog dremeža dolazi do zastoja u razviću,
usporavanja rada srca (i do 95 %), sniženja telesne temperature i gubljenja
telesne mase i do 43%.
Zimska ukočenost – zimsko mirovanje poikilotermi koje nastupa zbog
niskih temperatura i nedostatka hrane (insekti, vodozemci gmizavci i neke
ribe). Tokom zimske ukočenosti dolazi do zastoja u razviću, za razliku od
dijapauze.
Zoobionti – stanovnici životinja.

Ž
Životna forma – skup adaptivnih oblika (morfološke, fiziološke i anatomske
osobine) jedne organske vrste, saglašenih sa staništem u kom se ona nalazi.
Životni faktori - pogledaj ekološki faktori

Y
Y organ je građen od dve trake vakuoliziranih ćelija duž creva kod nekih
predstavnika (familija Turbanellidae) razdela Gastrotricha