Formular učesnika na

XXV MEĐUNARODNOM SLAVISTIČKOM SKUPU

(16–17. maj 2019.)

Prezime, ime Julijana Despotović

Naučni stepen, naučno zvanje Istraživač-pripravnik

Zvanje u kojem radi Istraživač

Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu,

Institucija u kojoj radi, Centar za proučavanje jezika i književnosti
službena adresa Jovana Cvijića bb
34000 Kragujevac

Tema referata Rečenice bez predikata u srpskoj putopisnoj književnosti XX veka

Sfera slavističkih Nauka o jeziku, nauka o književnosti, istorija, folkloristika, etnografija, istorija
interesovanja autora umetnosti (potcrtati)

Elektronska adresa juca89stevanovic@gmail.com

Telefon za kontakt +381621741829

Da li treba da se rezerviše
hotel (datumi rezervacije i Da.
prihvatljiva cena smeštaja)1

REZIME (Tema referata, pitanja koja se razmatraju, zaključci).

Osnovni cilj u referatu Rečenice bez predikata u srpskoj putopisnoj književnosti XX veka jeste da prikažemo
kako je česta upotreba rečenica bez predikata uslovljena upravo putopisnim žanrom. Naime, putopis kao žanr nalazi se
na tromeđi triju funkcionalnih stilova: književnoumetničkog, publicističkog i naučnog. Mi smo za korpus istraživanja
izabrali književne putopise koji su nastali u XX veku, izabravši dela Rastka Petrovića (Afrika), Miloša Crnjanskog
(Putopisi), Milovana Danojlića (Brisani prostor) i Isidore Sekulić (Pisma iz Norveške). Premda se svako od ovih dela
svojim stilsko-jezičkim karkteristikama uklapa u celokupno književno stvaralaštvo svakog od pojedninačnih autora, sva
ova dela pokazuju i neke zajedničke karakteristike, a to su u prvom redu rečenice bez predikata. Naime, tamo gde
pripovedanje treba usporiti, gde pažnju čitaoca treba usmeriti na detalje, na slike, upravo se koriste rečenice bez
predikata, kojima se samo konstatuje prisustvo ili odsustvo određene pojave, predmeta ili predela pred kojima se
putopisac nalazi.
S druge strane, rečenice bez predikata predstavljaju nedovoljno istraženo polje u srbistici, a često su bivale i
predmetom spora među srpskim gramatičarima: dok im jedni odriču status rečenica i smatraju ih stilskim omaškama,
drugi im status rečenica priznaju i ističu njihovu stilsku vrednost i pojačanu ekspresivnost u odnosu na njihove
eventualne predikatske ekvivalente. Tek se u radovima novijeg datuma, koji ne uključuju samo gramatičke, već i
pragmatičke, pa i stilističke kriterijume, mogu naći obuhvatniji pogledi na ove jezičke jedinice. Tako Srpska sintaksa
autora Radoja Simića i Jelene Jovanović Simić predstavlja dobru osnovu na kojoj bi počivala dalja istraživanja rečenica
bez predikata. Ta istraživanja nužno iziskuju i proučavanje funkcionalnostilske i žanrovske distribucije ovakvih
jedinica, te je ovaj rad smo jedan u nizu koji bi pomogao u rešavanju tog problema.
Prihvatajući podelu koju daju Simić i Jovanović u svojoj Srpskoj sintaksi, kao najčešći tip rečenica bez
predikata u našem korpusu zabeležili smo konstataciju, i to jedan poseban tip koji ovi autori nazivaju elipsom. Osim
1
Smeštaj ne obezbeđujemo, ali pomažemo u pronalaženju odgovarajućih hotela (hostela) i obavljanju rezervacija.
toga, ima i primera sa deiktičkom identifikacijom (rečenice sa prezentativima eto, evo i eno), kao i kontekstualno
uslovljenih jedinica (koja zapravo predstavljaju osamostaljenja drugog stepena odnosno parcelaciju). Takođe,
zabeleženi su i primeri infinitinih rečenica, koji se opet javljaju u specifičnim kontekstima: unutrašnjem monologu ili
govoru junaka koji nije putopisac.