Branislav Nusié AUTOBIOGRAFIJAPISCEV PREDGOVOR Ja mislim da uopite nema smisla_pisati predgovor autobiografiji. Ako Zivot Goveéji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopite i ne pise. Ali se meni predgovorom valja opravdati Sto sam preduzeo ovaj posao — pisanje biografije — kojim se obiéno bave propali_politiéari, prognani vladari, besposleni penzioneri, bivée dvorske dame i @lanovi Akademije nauka. I, eto, toga opravdanja radi ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru. U jedno doba nastala je bila Gitava hajka na mene. Sve Sto je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se GeSe o mene. tako da sam bio postao neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su — to se vee razume — potinjali kritikom svoja literara veZbanja. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj naéin stvorili donekle reputaciju éoveka bez duha i talenta, poce se Saputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za Clana Akademije nauka 1 umetnosti, te sam svakoga Casa mogao oéekivati da budem i izabran. Pa kako svaki akademik mora da izradi svoju autobiografiju, i kako je nasim akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umuli a taj toliko veliki i vazan posao nisu dovrsili, te se ni dan danas nista ne zna ui o njihovom Zivotu ni o njihovom radu na nauci, — to sam odluéio da za vremena piberem gradu za svoj Zivotopis Eto to me je uglavnom rukovodilo kada sam seo da piSem ovu knjigu. Opis ovoga Zivota otpoéeo sam sa rodenjem, nalazeéi da je to najprirodniji pocetak. Polazeéi od toga fakta, ja se nisam upustao u stvari koje su prethodile mome rodenju, posto o tome verovatno i nema nikakvih podataka. Autobiografiju sam zavrsio Zenidbom, nalazeéi da posle Zenidbe Govek i nema autobiografijeUostalom, vreme od rodenja do Zenidbe i jeste jedan period (sa mnogo potperioda) u istoriji Govekovoj. Onako otprilike kao Sto u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko Poluostrvo do propasti carstva na Kosovu Gini jedan veliki period sa mnogo potperioda. Cak bi se i u Zivotu éovekovom taj period od rodenja do Zenidbe mogao, kao i w istoriji, zvati period "od doseljenja do propasti". Kao sto bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo iv Zivotu, kao iu istoriji, nazvati: period "robovanja i patnji. Stoga sam se ja i zadrzao samo na prvome periodu: od doseljenja do propasti. Dalji opis moga Zivota poverio sam jednome svome priatelju, vrlo talentovanome i otmenome gospodinu. za kojega sam se uverio da mjednu stvar ne kazuje onako kako je ona bila, veé je uvek dopunjuje, namesta i zamazuje, ne bi li je ulepSao. Takvi su ljudi neobiéno podesni za biografije knjizevnika i umetnika, jer je kod tih biografija pravilo da se svaka stvar tako ulepSa kako bi veliki pokojnik potomstvu izgledao sto uzviseniji i Sto plemenitiji, Biografi kujizevnika i umetnika imaju u tome pogledu neobiénn sliGnost sa maSamodama i krojacicama. I kod njih postoji onaj krojaéki ukus: "Ovo vam lepo stoji!", te biografiju tako kroje i doteruju kako bi sto lepSe stojala onome o kome pisu. Ako je dami ruzan struk, krojadica ée napraviti hiljadu masnica da ga pokrije; ako je knjizevniku ruzna proslost, biograf Ge izmisliti hiljadu anegdota da je zamaze: ako dama ima malo erbava leda, krojacica ¢e joj izmisliti takav kroj da se to i ne opazi: ako umetnik ima malo grbav moral, biograf Ge izmisliti takva objasnjenja da ¢e takav moral izgledati kao velina Seéam se. na primer, jednog sluéaja kojega sam ja savremenik isvedok, a koji sam Zatim preraden Gitao u biografiji. Lirski pesnik N,N. jedno jutro, tresten pijan, sreo se sa svojim buduéim biografom. Veliki pokojnik bivao je esto puta u Zivot svinja, ali je ovom prilikom naroéito bio zabrljavio, tako da nije umeo éak ni kuéu da nade.— Slusaj, prijatelju, — reéi ée on, posréuéi i naslanjajuéi se svom tezinom na buduéeg biografa — oni sto su pili sa mnom napustili su me, stoke bozje, pa nema ko da me odvede kuéi. A ja, vidis, znam na nebu da nadem velikog medveda, ali svoju kuéu ne mogu nikako da nadem! Ta je epizoda u biografiji ("Uspomena na pokojnog N. N.") glasila ovako: “Jednog jutra sreo sam ga sumoma i brifna: éelo mu je bilo mutno, a o¢i — one o@i Kojima je on tako duboko ponirao u dusu govekovu — bile su pune nekog éudnog izraza bola i prekora. Kada sam mu prigao, on se osloni na mene i reée mi: — Posréem, posréem kroz Zivot, jer su me svi prijatelji napustili, Ah. lakSe mi je na¢i pute nebeske no staze Zivota. Oseéam se usamljen, povedi me, povedi me!" I na to je biograf nadovezao svoj opsiran komentar, objasnjavajuci dubinu misli u ovim recima pokojnikovim. U biografiji jednog slikara Gitao sam kako je u Zivotu imao teskih neprilika. usled sukoba zastarelih pogleda naSega drustva sa njegovorm uzvisenom umetnoscu. Ove su neprilike éak imale uticaja i na sam pravac rada njegovog. Dotle portretista Rembrantovih boja i manira i kompozitor zamasnil invencija, presao je odjednom na "plener" pun sunca i svetlosti Medutim. meni je pozuat jedan od tih sukoba njegove uzvisene umetnosti sa zastarelim pogledima drustva. On je sedeo kod jednog krojaéa. koji in je za Getrdeset dinara meseéno, sem sobe, davao svako jutro po jednu kafu i uz to nu besplatno peglao pantalone. Iz blagodarosti prema toj paznji, on je izradio portret krojacev i njegove Zene Verovatno tom prilikom nastalo je i malo blize poznanstvo izmedu njih, te mu je od toga doba krojaéeva Zena sluzila kao model. I krojaéa nije nimalo bunilo kada bi zatekao svoju Zenu sa pozorisnim Slemom na glavi i kopljem u ruci, u polozaju PaladeAtine, ali su u njenm pobunili zastareli pogledi nagega drustva, kada ju je jeduom zatekao u polozaju spartanske kraljice Lede, a slikara kraj nje kao labuda. Tom prilikom je krojaé, bez obzira na to Sto Ge doéi u sukob sa uzvienom umetnoséu, tako isprebijao labuda kako moze samo jedan éovek zastarelih pogleda uéiniti Onom istom utijom, kojom mu je svako jutro peglao pantalone, ispeglao mu je ovom prilikom rebra, a givacom iglom sistema "Singer i komp.", toliko ga izbo da je slikar morao Sest nedjelja leZati u bolnici, i od toga doba je sasvim napustio portrete i kompozicije, a odao se "pleneru", iskoriScujuci kao modele krave, koze i zdrebad, uveren da na taj na¢in neée doéi u sukob niti sa zastarelim pogledima nasega drustva, niti pak sa ljubomornim krojacima To isto, samo malo drukéije, i sa jednim kompozitorom. Citao sam mu biografiju. po kojoj je u njegovoj aktivnosti posle prvil snaznih i emotivnih kompozicija. nastala bila izvesna stagnacija, posle koje je komponovao liturgiju. Biograf tu stagnaciju objasnjava nedaéama bracnog Zivota, jer ga njegova bivsa supruga nije umela dovoljno da razume. Kompozitor je imao da spremi jedmu sopranistkinju za izvesno "solo" u jednoj svojoj kompoziciji To je spremanje neSto poduze trajalo, i ua kraju sopranistkinja izgleda da je dobro shvatila "solo", ali ga kompozitorova Zena nije shvatila. I mesto aplauza i kite cveéa, Sto je sopranistkinju oéekivalo na koncertu, kompozitorova je Zena, na glavnoj probi, razbila o njenu glavu nov noveat kiSobran. I posle toga sluéaja, a usled toga Sto ga nije supruga dovoljno razumela, nastala je ona stagnacija u kompozitorovoj aktivnosti, posle koje je komponovao liturgiju, i to ne toliko iz oseéanja poboznosti, koliko sto je sudijama duhovnog suda, prilikom brakorazvodne parnice, dao reé da ce komponovati novu liturgiju ako spor u njegovu korist rese. Eto tako se kroje haljine velikih ljudi, eto tako se pisu biografije u krojatkim radnjama za izradu biografije. I to je dobra strana tih biografija. koju istorija knjiZevnosti prilicno iskoriscuje,Novinar: Pa ho¢u li to zabeleziti kao vase poslednje reci? + Ja: Nemojte. Napigite: "Zbogom i hvala na paznji!" Novinar: Zasto to? + Ja: Jer sam tim reima rad i ovu knjigu da zavrsim. Zbogom. ihvala na paznji! BILJESKA O PISCU BRANISLAV NUSIC je roden u Beogradu 1864. godine. Kujizevni kvitiGari smatraju ga jednim od najvecih srpskih komediografa (pisaca komedija). Cuvene su njegove komedije "Sumnjivo lice", "Narodni poslanik", "Gospoda ministarka”, "Ozalosena porodica", "Pokojnik" i dr Osim brojnih komedija pisao je i pripovijetke, memoare, putopise, novinske feljtone, kao i roman za djecu: "Hajduci". Jedan dio svoga Zivota proveo je iu Sarajevu radeéi u Narodnom pozoristu. Umro je u Beogradu 1938. godine. 228