Uvod

Gastritis: Šta je i kako utiče na naše zdravlje

Gastritis je upala, iritacija ili erozija sluznice želuca. Ovo stanje može biti
akutno tj. da traje kratko, ili hronično, kada se traje duže vreme. U nekim
slučajevima, gastritis može dovesti do ozbiljnijih problema, uključujući
rizik od čira na želucu ili, u retkim slučajevima, raka želuca.
Gastritis je česta pojava; međutim, simptomi se razlikuju od osobe do
osobe. Neki ljudi ne pokazuju nikakve simptome, dok drugi mogu
doživeti neprijatnost ili bol u želucu, mučninu, povraćanje, gubitak apetita
ili čak krv u stolici.

Povezanost ishrane i gastritisa

Ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju gastritisom. Neki tipovi hrane i
pića mogu pogoršati simptome gastritisa, poput hrane bogate mastima,
alkohola, kofeina i začinjene hrane. Takva hrana može iritirati želudac i
povećati proizvodnju kiseline, što može oštetiti sluznicu želuca.

Upravo iz tog razloga, promena načina ishrane je često prvi korak u

lečenju gastritisa. Pravilna ishrana može pomoći u ublažavanju
simptoma, omogućiti zarastanje želuca, smanjiti proizvodnju želudačne
kiseline i sprečiti dalje oštećenje sluznice želuca.

Ishrana kod gastritisa: hrana i piće koji mogu pogoršati simptome

Kod gastritisa, određene vrste hrane i pića mogu iritirati želudac i
pojačati simptome. Identifikovanje i izbegavanje tih iritanata je ključni
korak u upravljanju ovim stanjem.

Visoko masna hrana

Hrana bogata zasićenim mastima poput pržene hrane, brze hrane,
masnih mesa i mlečnih proizvoda sa puno masti, može povećati
proizvodnju želudačne kiseline i pogoršati simptome gastritisa. Pored
toga, takva hrana može usporiti praznjenje želuca, što može povećati
osećaj nelagodnosti.

Alkohol
Alkohol je poznat po tome što iritira želudac i povećava proizvodnju
kiseline. To može oštetiti zaštitnu sluznicu želuca, doprinoseći tako
nastanku gastritisa ili pogoršavajući postojeće simptome.

Kofein
Piće bogato kofeinom poput kafe, nekih vrsta čaja, energetskih pića i
tamne čokolade može povećati proizvodnju želudačne kiseline i dovesti
do iritacije želuca. Ljudi sa gastritisom često izveštavaju o poboljšanju
simptoma kada smanje unos kofeina.

Ostala iritirajuća hrana i pića

Začinjena hrana, kisela hrana (poput agruma i paradajza), gazirana pića,
i hrana visoko u dodatnim šećerima takođe mogu iritirati želudac i
pogoršati simptome gastritisa.

Uvek je važno napomenuti da svako ima individualnu reakciju na hranu.

Ono što jednoj osobi može izazvati simptome, drugoj osobi može ne
smetati. Iz tog razloga, korisno je voditi dnevnik ishrane kako bi se
identifikovali lični „okidači“.

Preporučena ishrana kod gastritisa

Namirnice koje smanjuju simptome gastritisa
Upravljanje gastritisom ne podrazumeva samo izbegavanje hrane koja
može pogoršati simptome, već i usvajanje prehrane koja može pomoći u
ublažavanju simptoma. Povećanje unosa određenih vrsta hrane može
smanjiti iritaciju želuca i poboljšati ukupno stanje.

Namirnice bogate vlaknima

Dijetetska vlakna mogu pomoći u održavanju zdravlja digestivnog
sistema. Voće, povrće, celovite žitarice i mahunarke su bogati izvori
vlakana. Vlakna takođe mogu pomoći u regulisanju proizvodnje
želudačne kiseline i ublažavanju simptoma gastritisa.

Mršava mesa
Proteini su esencijalni za zdravlje i obnovu ćelija, uključujući ćelije u
želucu. Birajte lean (mršave) izvore proteina kao što su piletina, ćuretina,
riba, jaja, tofu, i mlečni proizvodi sa niskim udelom masti. Oni ne samo
da pružaju potrebne proteine, već i smanjuju proizvodnju želudačne
kiseline u poređenju sa masnijim izvorima proteina.

Voće i povrće
Voće i povrće su bogati izvori vitamina, minerala, i antioksidanata koji su
ključni za održavanje zdravlja digestivnog sistema. Neki ljudi sa
gastritisom mogu osetiti neprijatnost nakon konzumacije vrlo kiselih vrsta
voća, poput citrusa. U tom slučaju, birajte manje kiselo voće i povrće. I,
ne držite dijete koje ih sadrže (npr. limun dijeta).

Koliko često i u kojim količinama konzumirati ove namirnice?

Preporučuje se da veći deo ishrane čine namirnice bogate vlaknima,
voće, povrće i mršava mesa. Generalno, treba težiti ka uravnoteženoj
ishrani koja sadrži razne namirnice kako bi se obezbedili potrebni
nutrijenti.

Pokušajte da rasporedite obroke tokom dana kako biste imali 4-5 manjih
obroka, umesto 2-3 velika. Ovo može pomoći da se smanji proizvodnja
kiseline u želucu i da se izbegne preterana punoća koja može iritirati
želudac.

Nema tačne količine hrane koja bi se preporučila svim ljudima s

gastritisom, jer se potrebe za hranom razlikuju u zavisnosti od
individualnih faktora kao što su starost, pol, telesna aktivnost i opšte
zdravlje. Međutim, generalno se preporučuje da se dnevni unos vlakana
poveća na oko 25-30 grama, dok bi unos proteina trebao biti oko 46
 grama za žene i 56 grama za muškarce. Uvek je najbolje da se
konsultujete sa lekarom ili nutricionistom da biste dobili personalizovane
preporuke.

Takođe je korisno voditi dnevnik ishrane, barem privremeno, da biste

pratili kako različite namirnice utiču na vaše simptome. Ako primetite da
određena hrana konstantno izaziva simptome, možda ćete hteti da je
izbegavate.

Konačno, voda je ključna za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema,

pa se preporučuje da održavate dobru hidrataciju tokom dana. Međutim,
pokušajte da izbegavate pijenje velike količine vode odjednom, posebno
tokom obroka, jer to može doprineti osećaju punoće i nelagodnosti.

Ishrana kod gastritisa: primeri obroka i plan ishrane

Primeri obroka za osobe s gastritisom
Kada planirate obroke, cilj je da se izbalansira nutritivna vrednost, da se
smanji iritacija želuca, i da se podrži ukupno zdravlje. Evo nekoliko ideja
za obroke koji mogu biti prijatni i za osobe sa gastritisom.

Doručak:
 Ovsena kaša sa bananom i malo meda
 Integralni tost sa avokadom
 Smuti od grčkog jogurta, jagoda i španaća
Ručak:
 Pečena pileća prsa sa kuvanim povrćem
 Salata od tune sa integralnim krekerima
 Pirinač sa povrćem i pečenim tofuom
Večera:
 Riba sa roštilja sa krompirom i salatom
 Pasta od integralnih žitarica sa sosom od paradajza i mlevenim
ćuretinom
 Pečeni batat punjen grčkim jogurtom i zelenim povrćem
Međuobroci:
 Neslani bademi ili orasi
 Niskomasni grčki jogurt sa bobicama
 Integralni krekeri sa humusom


Plan ishrane kod gastritisa na nedeljnom nivou

Sledeći je primer plana ishrane za nedelju dana koji sledi dijetalne
preporuke za osobe sa gastritisom. Kao što je već spomenuto, svaki
plan ishrane treba da bude prilagođen individualnim potrebama,
preferencijama i toleranciji na određene namirnice.

Ponedeljak
 Doručak: Ovsena kaša sa bananom i medom
 Međuobrok: Sveži štapići od šargarepe sa humusom
 Ručak: Salata od tunjevine sa zelenom salatom, paradajzom i
maslinama
 Međuobrok: Miks orašastih plodova
 Večera: Piletina sa povrćem na pari
Utorak
 Doručak: Kriška integralnog tosta sa avokadom i paradajzom
 Međuobrok: Jogurt sa niskim sadržajem masti i seckanim bobicama
 Ručak: Povrtni fileti sa integralnim pirinčem i brokolijem
 Međuobrok: Sveža kruška
 Večera: Pečena riba sa povrćem na žaru
Sreda
 Doručak: Omlet sa spanaćem i paprikom
 Međuobrok: Sveži krastavci sa humusom
 Ručak: Piletina sa kuvanim povrćem i integralnom testeninom
 Međuobrok: Miks suvog voća
 Večera: Pečena tikvica sa niskomasnim sirom i integralnim hlebom
Četvrtak
 Doručak: Voćna salata sa grčkim jogurtom i seckanim bademima
 Međuobrok: Sveža pomorandža
 Ručak: Povrtni gulaš sa niskomasnim pilećim mesom i integralnim
pirinčem
 Međuobrok: Sveža šargarepa
 Večera: Tofu sa povrćem i integralnom testeninom
Petak
 Doručak: Pahuljice od heljde sa bademovim mlekom i suvim
brusnicama
 Međuobrok: Sveži krastavci sa humusom
 Ručak: Salata od pečene piletine sa avokadom, paradajzom i miks
zelenom salatom
 Međuobrok: Nekuvani bademi
 Večera: Povrtni rižoto sa integralnom pirinčem i povrćem
Subota
 Doručak: Integralni tost sa kuvanim jajima i spanaćem
 Međuobrok: Jogurt sa seckanim voćem i chia semenkama
 Ručak: Povrtna supa sa komadima piletine i integralnim hlebom
 Međuobrok: Miks orašastih plodova
 Večera: Riba sa roštilja sa blitvom i integralnim pirinčem
Nedelja
 Doručak: Omlet od belanaca sa povrćem i niskomasnim sirom
 Međuobrok: Sveža šljiva
 Ručak: Piletina sa kuvanim povrćem i integralnim pirinčem
 Međuobrok: Voćna salata sa niskomasnim grčkim jogurtom
 Večera: Pečena riba sa blitvom i integralnim pirinčem
 Imajte u vidu da ovaj plan ishrane služi samo kao primer i treba ga
prilagoditi individualnim potrebama i preferencijama. Uvek je
najbolje konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom kako biste
dobili personalizovane preporuke i plan ishrane koji odgovara
vašem stanju i potrebama.
  Takođe je važno napomenuti da ovaj plan ishrane nije zamena za
medicinski tretman i savete stručnjaka. Redovne konsultacije sa
lekarom su važne kako biste pratili svoje stanje i pravilno upravljali
gastritisom.

Dakle, planirajte obroke unapred i pokušajte da se držite ovog

plana. Ako primetite da određena hrana izaziva simptome,
prilagodite svoj plan ishrane kako bi se to izbeglo.

Ishrana kod gastritisa: Suplementacija

Uloga suplemenata u prehrani kod gastritisa
Suplementi mogu biti korisni za ljude s gastritisom, posebno kada se ne
može da dobijete dovoljno hranljivih materija kroz ishranu. Neki
suplementi mogu pomoći u ublažavanju simptoma gastritisa,
podržavajući zdravlje digestivnog sistema i poboljšavajući opšte zdravlje.

Najkorisniji suplementi za gastritis

Sledeći suplementi mogu biti korisni za ljude sa gastritisom, ali je uvek
najbolje konsultovati se sa zdravstvenim radnikom pre nego što
započnete bilo koji režim.

Probiotici
Probiotici su žive bakterije i kvasci koji su dobri za zdravlje, posebno za
digestivni sistem. Mogu pomoći u obnovi ravnoteže „dobrih“ bakterija u
želucu, što može pomoći u ublažavanju simptoma gastritisa.

Vitamin B12
Osobe sa hroničnim gastritisom često imaju niske nivoe vitamina B12,
jer upala želuca može ometati sposobnost tela da apsorbuje ovaj
vitamin. Suplementacija vitamina B12 može biti potrebna kako bi se
sprečio deficit.

Kalcijum i Vitamin D
Kalcijum i vitamin D su važni za zdravlje kostiju. Ljudi s gastritisom mogu
biti na većem riziku od osteoporoze, posebno ako uzimaju lekove koji
smanjuju želudačnu kiselinu. Suplementacija kalcijumom i vitaminom D
može biti korisna.

Magnezijum
Magnezijum je esencijalni mineral koji igra ulogu u stotinama
biohemijskih reakcija u tijelu, uključujući one koje podržavaju zdravlje
digestivnog sistema. Ljudi s gastritisom mogu imati koristi od
suplementacije magnezijumom.

Napominjemo da suplementi ne mogu zameniti zdravu i uravnoteženu

ishranu. Uvek se preporučuje da se, koliko god je to moguće, hranljive
materije dobiju kroz ishranu, a suplementi se koriste kao dodatak kada je
to potrebno.

Zaključak
Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju simptomima i prognozi
gastritisa. Neke namirnice mogu pogoršati simptome i doprineti upali
želuca, dok druge mogu pomoći u ublažavanju simptoma i podržavanju
zdravlja digestivnog sistema. Uravnotežena ishrana bogata vlaknima,
mršavim mesom, voćem i povrćem, uz izbegavanje iritantnih namirnica,
može znatno pomoći osobama s gastritisom.

Osim toga, važno je shvatiti da ishrana ne igra samo ulogu u lečenju

gastritisa, već i u opštem zdravstvenom stanju. Dobro izbalansirana
ishrana može poboljšati imunitet, podržati zdravlje srca, smanjiti rizik od
hroničnih bolesti i pomoći u održavanju zdrave telesne težine.
Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju simptomima i prognozi
gastritisa. Neke namirnice mogu pogoršati simptome i doprineti upali
želuca, dok druge mogu pomoći u ublažavanju simptoma i podržavanju
zdravlja digestivnog sistema. Uravnotežena ishrana bogata vlaknima,
mršavim mesom, voćem i povrćem, uz izbegavanje iritantnih namirnica,
može znatno pomoći osobama s gastritisom.

Osim toga, važno je shvatiti da ishrana ne igra samo ulogu u lečenju

gastritisa, već i u opštem zdravstvenom stanju. Dobro izbalansirana
ishrana može poboljšati imunitet, podržati zdravlje srca, smanjiti rizik od
hroničnih bolesti i pomoći u održavanju zdrave telesne težine.