STRUKTURALIZAM 3 Roman Jakobson LINGVISTIKA I POETIKA Nauene i poiticke koxfereneje nemaja, srecom, nigeg zjed- nikog. Uspeh ednogpoltckogskupa rvisiod opsteysporazima vecine ii vim ueesnika, Medutim, upotrea elasova{ veta strana je nautno} Asks gdesenesaglasnostw coin’ pokazsje produktinijom od saglae ‘most, Nesaglasnostotkrivaantinomije 1 aapetost oblast koja se Fazmatra i poziva na nova ispitivanja, Nauénim skupovima su analogne zo poiticke konferenie ve pre itrazivatkedelatnost na Antarktiku ‘edunarodini struenjact za raliite discipline nastoje da irade Karta fake nepomate oblast fwstinove ple se pred istrazivata postaljju najvece prepreke,nesaviadivi vrhune { provabje, Ovakav kertogatsk Poduivat bio je, kako izleda glavn zadtak nate konferenie, tom Pogledu njen rd bio jesasvim sspean. Nismo lishvail koist problemi 1ajvanijit naj sporni? Nismo li takode, nal kako da se prebacu- jemo iz jednog kod dru koje termine da obraziazemo il Cakibeza- ‘amo kako bismo speci nesporazum sa judima fiji je uskostrucni Zar- gon drukeji? Ovakva_ pitanja su, verujem, za vedinw uéesnika ove Kronferencije—ako nei za sve— esto jasoij danas nego Sto bila pre tridana “Zamoljen sam 2a rezime pitanja koja eta poetike w njenoj vec 5 lingvistikom. Poctka se prevashodno bavi pitajem ,Sta ent edna ‘etbalnu poruku umetnititm delom?" kako je glani predmet poctie Aliferete specifia veralne umctnostiu odnosu na druge umenost “ruge vsteverbalnog ponainj, poetic pripada vodeée mestou kaje- nim stuijama, Poetika so bavi problemima verbalne struktareupravo kao Sto je predmetsikaske analieslikorna sruktura, Posto jelingistika globslna naka o verbalnostraktur,ipotika se mozesmatralintegralnim delom Tingvstike, ‘Argumenti protiv ovakiog stava moraj se iserpno razmotrit tigen je da mnogasredsta koja poeta proutava nis ogranicena na verbalnu umetnost. Movemo ukszati na mogucnostpreobracanja Or Aeanskh vison film, stednjovekovnih legend u freske 1 miniature Popodneva jednog fauna w mike, bale grafcka umetnost. Ma ako smeSno mogia igledati pomisio na Iijad 1 Ose w strip, izvesne“TEORESKAMISAO 0 KNIIZEVNOSTL | STRUKTURALIZAM Sass strukturalne odlke njihove radnj ostaju oCuvane uprkos nestajanja nji- hovog verbalnog oblika, Pitanje da It Blejkove ilustracije odgovaraja Botanstvenoj komedi ili ne jeste dokaz da se ratte umetnosti mogu porediti, Problemi baroka il bilo kojeg drugog istorjskog stil peelaze Dkvire jeine pojedinatne umetnostl. Ako bismo se pozabavli nadrcali. stickom metaforom, tsko da bismo mogli mimoieislike Maksa Ernsta i filmove Luisa Bunjucla Andatuzsti pas i Zlamo daba. Ukratko, nose poetske odlike pripadaju ne samo nai ojeziku nego eelokupnojtcorit -znakova, tj, opStoj semiotic, Ovo twrdenje ne vedi, medutim, samo 2a verbalnu umeinost vet i za sve varijetetejezika, jer jezik deli mnoga svojstva sa nekim drugim sistomima znakova ili Cak sa svima (pansemio- Lieke odtike, ‘Naslian naéin, ni jedan drugi prigovor ne sari nist tobi vazilo pposebno 2a lteratur pianje odnosa izmedu ret i sveta tie se ne samo ‘verbalne umetnosti vec, zapravo, svih vista dskurs, Postoji verovatnoca a ce lingvistika istrazivat sve moguée probleme odnosa izmedu diskursa i ,univerzuma diskursa": Sta se od avog.univerzuma verbalizuje datim diskursom i kako se verbalizuje. Medutim, istinosne vrednost, w ono} ‘meri wkojojsu—da se posluZimo reenikom iogicara ented, jasno prevazilaze granice poetiKe i lingyistke uopste. Ponekad Cujemo kako se poeta, 2a raliku od lingvistike bavi ‘cenjivanjem vrednosti, Ovakvo medusobno razgranigavanje ovih dvaju polja zasniva se na jednom danas aktuelnom ali pogreSnom tumaéenja ontrasa izmedu strukture poezije i drugihtipova verbaine strukture: 22 ‘ove druge se kaze da svojom ,slvcajnom’, nensmernom prirodom stoje u ‘opoziciji prema ,neslucajnim’, svehovitom karakteru poetskog jezika. U sivari svako verbalno ponaganje je usmereno nekom cil, samosu ciljevi radii a podeScnost primenjenihsredstava Zejenom efektu je problem Kojisve ve zaokuplja one kojlistrazujuraznolikevsteverbalnogopsten- ja. Postojitesna vera znatno tesaja no Sto to kriticarima izgleda, izmedu pitanja jezickin pojava koje se odvjju u prostoru i veemens i prostornog {'vremenskog sitenja knjizevnih moda, Cak i takva diskontinualna ek spanzija kao Sto je vaskrsavanjezanemareni ilizaboravijenih pesnika — 1a primer posmarinootkrivanjea potom kanonizovanje Décralda Manlija Hopkinsa (umro 1839), zakasneta slava Lotreamona (uo 1870) meds nadrealistckim pesnicima, i snazni uica) doskoraignorisanog Kiprijena ‘Norvida (amro 1883) na modernu polsku poeziju—nalazi svoju paralely 1 istorii standardnih jezika: oni su skloni da ofive zastarele modele, ponekad veé dugo zaboravijene. Takav je tutaj bio sa kajizevnim feskim jezikom, koji se pred potetak deveinaestog soletaostanjao na modele iz sesnaestog veka 'Na nesroéu terminolosko brkanje ,knjidevnih studija” sa, kriti- kom" dovodi proueavaoca literature w iskuenje da opis unutasnjih vred- nost jednog knjizevnog dela zameni subjektivnon, prekornom presu- dom. Euiketa ,knjizevni kriticar, prikacena istrazivacu literature, jednako je pogresna kao sto bi bila etiketa ygramatcki (ii leksicki) Jeitiga”prikadena jednom lingvsti Sintaksidko} morfolosko istazivanje ne mode se nadomestiinormitivnom gramatikom ait natin, nikakav ‘manifest kojbi Sao za tim de svaralako)kajiZevnostinametne lit ukus {mislenj kavog ritcara ne moze da zameni objektivna naucnv aaliza ‘etbalne umetnost, Ovo turdejene treba svat ako kao daseizanjoga iri kijetistik princi assez fire; svaka verbalna Kultura ukljuce programatske,planeske, nonativne nepore.Paipak,zastose praviostra faalkaizmed sti primenjene lingvstike ii font i ortoepie, a ne izmedu knjievnih sta kre? ‘Kajizeme sti, sa poctikom kao svojim Zarisnim del, sstoje se, kao i lingvstika, od ve skupine problema sinhronije ijahronij Sinhroniéni opis obuhvata nesamo krjiZevnu produkeiju bilo kog datog Stadijuma nego i ona deo knjzevne trade Ko J a] stadijum ostao (9d vitalnog zaaja il jew jemo tnova ofjen. Tako, na primer, Seispir,#jedne strane, 4 Doa, Marvel, Kits i Emili Dikinson s droge, dodivijvaja se kao deo danainjeg engleskog poetskog seta, dok dela Diejmsa Tomsona iLongfeloua zsod ne pripadajv odrZivim umetnickin srednostina, Izbor Kasia | njihova renterpretacja w sell kakvog novog pravca spadaju modu sstastne probleme sinhroni¢ni kao" studi Sinronitna pocia, kao ni sinhronina lingvstika, nesmese brkat sa statikom; svat stadjum raziucuje konzervaivij forme od inovacija. Svakisavremeni staiijom doziljava sew njegovo) vemenskoj dinamici, ,s drage string, stork pestup fu poetic iu lingvistci ne bavisesamopromenama veéikontinualnim, raj, tatickiméiniocima, ‘eda istinsk obwhvatna jstorska poctka i tor jezikajeste super- Biruktura koju treba grad ne seri wzastopnihsinhroni¢aih opisa “Upornostw odvajanju poctike od lingistike ima svog opravdanja samo kad se oblast lngistike suzi na nan koi irgleda nedomveljen: na Primer, kad nck lings w ren! pledajunajvisu konstrukeij Koja se {i analiza ili kad se opseg lingistike ogranictna samu gramatko, ‘odnosnoiskjutivo na nesemansicka pitanjaspoljne norme ln inventat fenotativnin sredstava ber obzira na slobodne varijacije. Voegelin je jasnoistakao dvanajvaznjai medasobno povezana problema pred koja Se nasa stroktoralna lingistiba — aime, reviiu hipoteze monolitnost jerikaiobratanje paZnje na ,ieduzavsnest rs¢nowsnihstruktura unvtar Jednog jezika, Nema sume da za svake gov jedinicu {za svakog ovornika posto jedno jedinsvo jezik ali ovaj sseopSti kod predstavja Sistem medupoveranih potkodov vaki erik obuivata vigenaporedaih konfiguracit od kojih esa odikujedruktjom funkjom. ‘Otigedn je da se moramo slot sa Sapirom kad kaze da celini ze, obrazovant deja pripadavidajucaulogawjziku all ovo prven- stvo ne dae lings pravo da zancmar,sekunda/ne cinioce” Emotivni ‘clement govor, koji se, kako D200s sion d vere, ne mogu ops pomocu jednog ograniSenog broj apsolutnihkategori iva od mje Risifikovani kao yneingvstih elementirealnog sve”. Ota za nas ‘ont ostaju maglovite,protejske,nepostojanepojave’, zakjueuje of koje mii odbjamo da toleizemo t svojoj nave” Dzou je zaista brijantan526 “TEORISKA MISAO 0 KNIIZEVNOSTI STRUKTURALIZAM. sm cckspert za elemente redukovanja, i njegov emfaticni zahtev za ,iskljucen- jem emotivnih clemenata ,iz lingvisticke nauke" jeste jedan radikalan ‘eksperiment u redukovanju —reductio ad absurdum. JJezik se mora ispitivattu svo] raznolikosti njegovih funkeija. Pre razmatranja poetske funkcije mi moramo definisati njeno mesto medu stalim funkeijama jezika. Skiciranje ovih funkeija zahteva sazet pregled svakog govornog dogadafa, svakog ¢ina verbalnog opStenja. POSILIA- LAC Salje PORUKU PRIMAOCU, Da bi bila delowworna, poruka zahte- va KONTEKST na koji se odnosi (,predmet u jednoj drugoj, pomalo ‘nejasnoj nomenklaturi), ubvatljiv za primaoea i bilo verbalan bilo takav {dase moze verbalizoval; KOD kojije ucelostilibar delimigno zajednicki pposiljaocu i primaocu (ili, drugim retima, onome koji poruku enkodira i nome koji je dokodira}; inajzad, KONTAKT, fizitki kanal i psiholosku vveru izmedu posiljaoca i primaoca, koji obojici omoguéuje da udu u komunikacioni odnos i u njemu ostanu. Svi ov éinioci, neotudivo zastu- Piet verbalnom opStenje, mogu se shematsktprdstvit na sledei nacin KONTEKST PORUKA POSILJALAC - PRIMALAC KONTAKT KOD Svak od ov fest nae odetuje dn posebnu funky eit, Tako rlitajemo est osnovnihaspekata etka “moramo pak eG da tes bilo mal verbal porue koe ble sam edna fen, Ova "aanokost net kakvom monopol ilo koje oth fn ved Ujthovom drukjem hijerarhskom oreo. Verbana srektars pons Ke evs prenstveno od dominantne funk ako five tae rene (tein) na predmel,tvesnaorjentacju proms KONTESTU STuksatko, tr REFERENCUALNA,enoatihars Roputvas fue ieija— glavn radatak bron poruka, piv ng mena ds wae bat pate tee drug fuse evn porstame ‘Takozvana EMOTIVNA I yelspresimy fuel, uredsredena na POSILIAOCA, ima za svrhu direktno izraZavanje govornikovog stava. Prema onome © Gomi govorl Onn polasje tendcacprotrsocja {tsk otvesnojemoci bit ona ists i simalirenoiedese ans semotivan, Kol J wo | preporuivao Mart pokamno poder 9d ‘ermina ,emoctonalan’ Cisto emotivn slo} jezhka predstaljaju aoveh Oni se od stedstave referencing jeika raza kako sohte glo. nim skiopom (nebitne glsome ekvence,pa Ca! glso Ko bi aagle Bil Eun ao svoj sinatsickom ulogom (ont mise sete dee retenlea ve nfhow ekvalent, C7 Cl tee Mekgint potpun ss ‘vos len ie Konana Djlasstse od dvaput obaliene rade cokana jectom wz wsavanj vezduha, Emotive unk, Rafapaljeajow soe cima, u izvesnoj meri daje boju svim nafim iskazima, i o na njihovom slasovnom, gramatitkom i lessitkom nivou. Ako jezik analiziramo sa Stanoviftainformacije koju nos, pojam informacije ne mozemoogranititi ‘na saznajniaspekt jezik, Covel ko} se posluzujeekspresivnim odlikama dai dao raza vom Ijuitom if ironitnomstava prenosizvesnu kolitina vidljve informacje, pa je oBevidno da se ovakwo verbalno ponasanje ne ‘mode poreditisatakvim nesenotickim prehrambenim delatnostima kao 4 je qjedenje grepiruts (uprkos Catmanovom smelom poredenju). Raat tzmedu engl. (big) {emfaickog produzenja vokala (big) jee jedna Konvencionalna, kodovana jezitka olka, kao Sto e tof raza fumed kratkog i dugog vokalsu éeskim parovima kao Ai/'WP{Wy"zna* sam So je Kod drugog paradiferencjaina informacia fonemska a kod prvog emotioa, Dok nas zanimaju fonemske invarijante, eng. ii, {apledaju kao obigne varjante jedne iste foneme, ali ako naa paz priviage emotivne jedinice, odnos izmedu varijanata { invarijanata se bree: dudina 1 kratkoca su lavarijante ostvarene pomocu varijabilih fonema, (Ughste zagrade volviryju fonetske a Kose zagrade fonemske veednosti —~ u skiadu sa darainjom medunarodnom praksom. Prim. rev). Saportina pretpostavka da je emotivna razlka nejezitka odlika *koju valja pripisattprenosenju poruke a ne samoj porucl proivoljno Tedukuje informacion kapacitet poruka. “Tedan bist glumae moskovskog Teatra Stanslavskogispri0 mi jerkako estan’ redite} na ave od ajeg zatrazio da od fraze Segodnya ‘egerom (*veteras",menjajucinjenu ekspresivnunijansu, napraveetrdc- set ait poruka. On je napraviospsak nekihéetrdesctemocionalnih situacija, a zatim iagovorio zadatu frazu u skladu sa svakom od ovih situacja, koje je auditorjum morao da prepozna iskjutivo po promena- ma v glasovnom oblik istih adveju ret. Ova} glumae zamoljen je da Ponovi test Stanislavskoge za potrebe nag istrazivackog rada na Opis Yanju i analiai savremenog standardnog.ruskog jezika (pod pokrovitel- jstwom Rokfelerove fondacie). Zapisao je pedesetak situacija koje su Uokviravate itu elipitnu reéenicu {od nje hapravio pedeset odgovara- ju poruka koje su snimijene na taku, SuSaoci Moskovjani su vediau Poruka dekodiraliispravno i pedrobno, Zeloo bh da dodam da sesvi tak ‘moti upacivai lako podvreavajulingvitiko) anal. ‘Orijentacja prema PRIMAOCU, j, KONATIVNA funkeija nata- 2 svoj nats gramatii raz vokativa | imperative, koji od drag imenickit i glagolskih kategorija odstupaju sintaksitii, morfoloSki, pa ak, esto, ifonemski Imperative retenice bitno se razikuju od dekla- rativnih; One niu, kao ove druge, podtozne istinosnim testovima, Kada ‘Nano u O'Nilovoj drami Zzvor eade (,dstokim tonom naredenja") Pi! — ovaj imperativ ne moze se osporit pitanjem xe I istni i ij, dok se takvo pltanje moze sasvim lspo postavii posi retenica kao spild se", spice se ,plo bi se". Za ral o0 imperatinih retenica,deXiarativne Fetenice moguse preobratitiu uptne: ye ise pllo?,,hocelse pit, da Iibise pito?™) 08 )RUSKA MISAO © KNJIZEVNOSTI “Tradicionalni model jeika, onako kako ga je razradio narovito Biler, ogranigavao se na ove tr funkcje— emotivmu, Konativna | refer- cencijanu —i na ti temena koja su im odgovarala:prvo lice posiljaoca, ‘rugo lice primaoca, i tree lee” —usWari, neko it neSto 0 Gomu se govori Izvesne dodatne verbalne funkeie lako se mogu izvest iz ovog {rijadnog modela. Tako je magijska, bajalicka funkeija uglavaom neka vista Konverdije nekog Odsuinog ili nezivog ,treteg lia" u primaoca onatione poruke. ,Dabogda se ova svinjac lalovio, iff tavska Hltva). .Vodo, kraljevska reko, z0ro! Nosite jad preko sinjog mora, na dno morsko, ko kamen siv da se nikad sa dna morsog ne dine, ‘a nik jad ne priisne lako sce, sluge botjeg, da ga ne bude, da potone!™ (Gevernoruska tajalica) tani sunce nad Gavaonom, imjescée nad dol nom Elonskom. {stade sunce i ustav se mjesec... (Knjiga Isusa Navina, 10, 12).—Nalazimo, medutim, da posto jos ei sastavna tinioca verbal: nog opstenja iti odgovarajuce funkeje fzika. Postoje poruke koje prvenstveno sluZe uspostavijanju, produzenju it obustavijanju opstenje,proveravanjuispravndsikanala (,Flalo,cujete Ii me?"), privagenju paZnje sagovornika i powvedivanja produzene patnje snjegove strane (,Slusate li?" — il, uSekspirovskoj dei, ,Po- Zajmite misvoje wo!" —ana drugom kraj ice ,A-hal). Ovo usmerenje ta KONTAKT, il, u termnologhi Malinovsiog FATICKA funkelj, move se demonstritati obilatom razmenom ritualizovanih formula — ‘clim djatozima ij je jedina svtha produyenje opStenja. Dorot Parker hiatal je rite primere:,E!"— rete mladié. ,E!"— rete ona. ,E pa evo nas’ —reteon. Evo nas" —rete ona— yl" ,Pa da" —retcon — ,A-ha, {v0 nas" gE!" rete ona, ,E!"— rete on — EM" Nastojanje da so stupi {tkomuntkacioni odnos 1 vnjemu ostane piéno je za pice koje ovore; ities funkeija jzika otuda je jedina koju one dele s Ijudskim bicima. ‘To ei pra verbalna funkeijaKoju deca ustajaju: ona susklona opStenju jo8 pre sticanja sposobnosti za odasiljanje i primanje informativnih sa- opstenja oe ‘modernoj logici povuéena je distinkeija izmedu dva nivoa jezika = ,preametnog jeika® (object language), koji govori o predmetima, i »métajzik®(melanguage), koji govoroJezku. Ali metajzik nije samo Potreban naucai instrument Kojim se sluZe logical | Hngvst; on igra ‘aznu uloguunagem svakodnevnom jziku. Kao Molijerov Zurden koji je upotreb}javao prozu ne znajuci to, mise prakticno posluzijemo meta- Jezikom ne shvatajuei metajaicku narav nasih operacij. Kad god se posiljaoce ili primaocu (ili obojie) ukaze potreba da provere da upo- {eebljavaju ist kod, u 22u govora ulazi KOD: govor obavja MET. ZICKU (¥, glosarsku) funkeija. Ne razumem — Sta hocete da kazete?" pita primalac— il u Sekspirovsioj dei, ,Sta aborite mi to?” A posil- jalactakva pitanja, kojima eel da ponovo uhvateiagubjenu nt, predu- sec svojim ptanjima :,Znate Ii ta Noeu da kadem?" Zamisite ovakav jedan vbisiven dijalog: ,Onajsapundzija tesnu." — ,Kako to tresnu? Koga?" — >Ma nikoga, nego okinu Covek: ream je isto St0 oki — {Okinutl, A Sia mu fesad to?" — ,OkInut, o Je patina pit.” — Na STRUKTURALIZAM 2 ispitu? Otkud sapundzija na ipitu?” nastavija uporno ispitiva, potpeno neupuden w taj studentskog retnika. — ,Covece, sapundiija znadi su dent tehnologije." Sve ove ednadbene reenice prenose obavestenjesamo » Ieksitkom kodu engleskog jezika; njihova funkeija je strogo metaje- tka. Svaki proces uéenja jaika, a narotito maternjeg jeika, siroko Se keoristi ovakvim metajezi¢kim operacijama; aafazijasecesto moze defini- sati kao gubljenjesposobnost za metajezi¢ke operacie Tne smo na videlo svi Sesttinilaca Koje ukljuéuje i verbalno copStenje izuzev same poruke. Usmerenost (Einsilung) na PORUKU kao takvu dovodenje u fokus porake zarad aje same — to je POETSKA founkeijajezika. Ova funkclja ne moze se plodonosno proucavat izvan dodira'sopStim problemima jezik, a s druge strane podrobno isptivanje jeaika zahteva da se iscrpno razmotrl njogova poetska funkeija. Saki okuSaj svodenja poetske funkelje na sferu poezije i ogranicavanja poezije na poetsku funkeiju predstavljao bi varljivusimplifkaciju, Poot ska fonkcija nije jedina funkeja verbalne umetnosti veé samo ajena ‘dominanina odredujuca funkcija; u svim drugim verbalnim delatnostima ‘ona, nasuprot ovome,deluje kao sporedna, uzgredna konstituenta, Cine ‘zmakovejasnijima i uhvatljvijma, ova funkija produbljuje fundamental- ‘nu dinotomiju izmedu znakova i predmeta. Otuda se lingvstka, u svom razmatranju poetske funkeije, ne moze ogranitti na pole poczie. »Za8to wvek kaze® Dioun i Mardzenanikad Mardier i Dfoun? Da Ji Diouin ve vols od njene sesure-biznakinje?" — ,Ni govora — prosto rinekako boliezvuti." Usledu dvaju naporedaih mena, pod usiovor da se ne umeSaju problemi ranga, prethodenje kraceg imena odgovara go- vorniku — a da on sam ne ume to da objasni — kao dobro rasporeden oblik poruke. Jedna devojtica imala je obitaj da govorio ,onom ludom Ludvigu’ Zasto kaie8 da je ud?" — ,Zato So ga mari." — »Alizato ne kates da jemreak, rasan, grozan odiratan?* —,.Ne znam zat, aid mu nekako bolje pristaje.” Ine shvatajusi to, ona je pribegla poetskom sredsiva paronomazije. Politcka parota like Ike aj aj Aj, jezgrovito strukturisana, sastjise od tri jednoslOzne ret i sadrd te iftongs aod kojih je svak simetrino praéen po jednoth konsonantskom fonemom, [Lk ki. Sastav ‘ovih triju rei praza edna variciju u prvoj nema konsonantskih fonema, ‘udrugo} sudve oko diftonga, su reo je jedan zavréni Konsonant.Slitan dominantni nukleus a primetio je Hajms wv nekim Kitsovim sonetima va dela trosiozne formule , like / ke" medusobno se rimuju, a potonja od dve rimovane rei u celdsti se sadr u prethodnuj (eho-rima),/ajk jk - paronomestia sika ose¢anja koje potpuno obavij vo) objekt. Ta dva dela stoje{ ualiterativmom odosu, i prva od dve rec waliteraciji sadrZana jeu drugoj /a-/Ajk! — paronomastika sika subj koji voli obavijenog voljenim objektom Sekundarna, poeiska funkeijaoveizborne krilatice pojacava njenu impresivnost i delowornost Kao Sto smo rekl,lingvisti&ki studi poetske fonkeije mora da prekorati granice poezie, as druge strane lingvisticko proucavanje poe-; ! j 50 TEORUISKA MISAO O KNJIZEVNOSTI aijenc mote dase opraniin poiska funk. Psebne oie ralienih poctskihZanrovapodrazueaj drake stepenueesa drug veralnih Finkle uz dominantau poss funk. Epsia poe s rod ier ‘okt, 1 zntno| meri uj reterenclna fmt joi; iska, Crijentisin a prom ice, itimno jepovezanasa motivo encom, ia crugog ln prota je konativnom fonkeijom, prse odie Inolevom poninoies odnoano bodrejem — ve pret tome da Ife Prvo lice podredeno drogom il dro prom. otto jena letimin’opisSestosnovnh funkcjaverbalnogopten- ja sada mane-vie ptpun, motemo nadopunit aft shen fandamen- {anh cnlaaodgovarajucom shemom fuk: REFERENCIJALNA EMOTIVNA POETSKA. FATICKA METAIEZICKA KONATIVNA, Sa je empinis lings kriterijum poetskefunkcije? I poseb- no, Sta sadinjova onu neophodnu odliku inherentnu svakom odfomk poczije? Da bismo odgovorli na ovo pitanje moramo se podstit aj Ssnownin nadina resporedivanja koji se primenjuje a verbalnom po- naSanju, selckele 1 Rombinacje. ARO je tema poruke det’, ovornik Selekeijom idvaja jednu od postojtih manje lve sinh imenica kao So su date, éedo, malian, detence — koje su sve v odredenom smislu civivalentne — a potom, da bio ovo] temi dao neki Komentar, on moze fa abere jedan od semantic srodaihgiagola:spava, drema, dremucka, Dajki:Dve zabrane rei Kombinuj se govornom lance. Selekeljase val. za bavi ekvivaentnostslignst i neslignostsinonimnost i antonimno- Sti, dok je Kombinacia, ko se odnes na utrojsvo sekvence, zasnovana na blizini Poetska funk projekayeprincpekvivatennos tose seekie toni kombinace, Ekvvalentnost se undive do konsttutimog nacela, Selorence. U pocziis jedanslog jednatujesa bilo Kojm drugim slogom iste sekvence,uzima se da je naglsak red edna naglasku ret, K20 tO se nenaglasenost edna sa nenaglasenofeu prozodijska dina cdgovare atin, a kratkoea kratkoei granica ret ednaka fe rani rh, odSustv0 aranice drugom takvom odsustar sintalsitke pawzs jednaka je sintak- Sidkojpauz, a odsusto pauze — odsusivu paze,SlogowisepretvarajuU jedinice mere, kao i more naglasc. Mote se stv primedba da i metajezik pribeguva sekventivnoj upotrebi elnivalentin jednica, Kombinujul sinonimne izraze Jed nad2beno reenicu: A = A (,Kobila je Zenka konja". Medutim, poezj i imetajerik dijametralno su opreéni:trmetajziku se sekvenca upotrb)j- ‘ada bise igracilajednacina, dok se u poeriijednatina upotrebijava da bise igradiasekvenea. 'U poe, aw zvesno meri iw latentnim manifestaijama poetske funk, Sekvence omedenegranicom ret postajusrazmerne ber obzta STRUKTURALIZAM sa na (0 da ise seta kao tohrone il radian. Primer ,D¥oun { Marder srovao nam je poesXt pric slogove gree prinlp oj jena ru srpski narodnih epoa dostgao wednoot akong Bezsvoje av date ret eng ombinal tnogent tant < (ne Guin posmatat tek da ad posta oucana aa” Simca sloth gagola sa denn poctaim Konsonantom zai vo. Kalom dodia es akonsoj pooodonosno) poruel Geearow} Vea, wid Mera sekvenl jest rdstvo koe ivan poets unk nena primene jez Sanu posi sa njycveptenim retin ponavjon, femckvalenni jeinc,JoZvjva stl govornog oka, ka St fet Suc] nvedemo jedou droge semiliteasrueera tam meat, Darard Mani Hopkin waka trapalae navel © poeskom feito, detnlsao je sh kag govor kot u cee delimit ona Its gisornu iru. Hopkisov sleeceptanje No dal jesve sto Jeuatihupoeajr™ mode dpi ottedenodgover&im poetska funk Prestane 6a bude proioljnn oraniéavana ns domen focaje Nncme {chniidsthovl kof eta plans kao Trideset danafmaseptenar’), Jest keacfe moderne rellame, sthovani srednjovekown on koje Pominje Los lstnovanenauéneaprave na snshtoescu nip tradi strogo ovaj of tiske pocee anja) << ot on meme! testo sls poeskom fankjoma dap ton ot) funel pak ne oda onu prinudujacycdredfuca log ko} tea pocd) Tako stu svat prlalgrnice poe, alu is mah wvek Fosrazameve pos ankju led do edn juke Kllra no taremavje howorsv,dok ina mnogo Valtenihtipova bez primenjeni shove; 2iwonim katurama koe maja 7a Gsto 2a prseneno snows Sthovlovos potale tps jeojusckaosclundaran tesumaiio inven fenomen. Alapraci poctskinsedsava uv neku heterogen sve Dritriv njfhom pind sin, uprevo ta So element emohnog Feit, kad se kort ped) os wel andrfavaju so} emotval piers Covel koji 2ell a omeds rad akog parlamentarsog tla mote danecinue ‘Hive zhog dune owy tela pa Ipak poenes | dale ostzle ego prevasiodna sya, Oxigletho Je da pole suhovani me iki {alkovai rliama ne odraja pitanja sna I mua slikore forme od iutavanja poe, nuit ahaa Realm ovoga bo ida analiza sthova u clos spadaw kompe- ten poctte jase mole dfinatl kao ona deo ngistte Hot Postke font posmata ajenom odnos pra dogg funkjana Fett. Poettas firm amis ret ase poeskom funljom ne amo {poet ge fe ova funk superioa dup fnkljema Jez, veel ‘an pocnje, ge eneka drugs funk superponiana posse) fuse ) Preveo Ranko Bugarski a