Professional Documents
Culture Documents
Postupak Istrazivanja
Postupak Istrazivanja
СЕМИНАРСКИ РАД
из предмета
ПОСТУПАК ИСТРАЖИВАЊА
Увод............................................................................................................................................................3
1. Наука и научно сазнање...................................................................................................................4
1.1. Садржај науке и обележја науке...............................................................................................4
2. Појам поступка истраживања..........................................................................................................8
2.1. КOНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА...............................................................................................................8
2.2. КОНКРЕТИЗАЦИЈА......................................................................................................................9
3. Фазе у поступку истраживања.......................................................................................................10
3.1. ПРВА ФАЗА....................................................................................................................................10
3.2. ДРУГА ФАЗА..................................................................................................................................11
3.3. ТРЕЋА ФАЗА...................................................................................................................................12
3.4. ЧЕТВРТА ФАЗА...................................................................................................................................13
4. Улога хипотезе.................................................................................................................................16
4.1. Подела хипотезе......................................................................................................................17
5. Закључак..........................................................................................................................................19
6. Литература.......................................................................................................................................20
Увод
У овом раду приказаћемо поступак истраживања кроз целине и то: наука и научно
сазнање, појам поступка истраживања, фазе у поступку истраживања, као и улога
хипотезе. Такође опширније разматрамо прву фазу одређивања теме истраживања, другу
фазу хипотезе, трећу фазу – концептуализацију и четврту фазу, научно објашњење.
У завршном делу рада дотаћемо се теме мултиваријантна анализа као и три њене форме.
Две су стране једне исте медаље које представљају суштинску одлику научног
сазнања; а) њен особен садржај и б) метод
Правил
ност - везе између појава нису спорадичне или случајне, оне се понављају са изразитом
правилношћу; тело које се баци у ваздух увек пада на земљу. Или прелаз из тзв.
секундарних у терцијарне делатности у којима ради већина запослених, јавља се у свим
земљама када достигну одређени ниво економског и технолошког развитка;
Општост – везе које научни закони откривају важе за све или за већину појава једне врсте;
Предвидљивост - захваљујући томе што откривају везе између појава које су опште,
сталне и суштинске, научни закони пружају могућност предвићања.
Везе - које научни закони утврђују представљају суштинске, битне одлике појава
Знање - које научни закони пружају одговара на пресудно питање живота: зашто настају
појаве које су предмет нашег интересовања и истраживања.
3. Научне теорије обухватају више научних закона који пружају тумачење једног
ужег илиширег подручја природе или друштва.
4. Изразиту одлику научних исказа - која битно доприноси њиховој истинитости -
представља њихова проверљивост, тачност и прецизност.2
1
М. Печујлић и В. Милић, Методологија друштвених наука, ДБ Графика, Београд, 1995. стр. 5.
2
Исто, стр. 6.
1) Општост
2) Проверљивост
3) Објективност
4) Прецизност
Прецизност научног сазнања се, пре свега, односи на чињенице које садржи научно
знање. Прецизност у груписању и сређивању података превасходно подразумева стварање
хомогених скупина података које се разврставају и служе објашњењу појава и њихових
веза. Прецизност научног знања, такође, има своја два вида: састоји се у јасности појмовне
апаратуре, што доприноси тачности, а други у исцрпности и сређености података о
стварности.3
5) Организованост
Организованост научног знања као његова одлика односи се на два момента: први
моменат је у вези са добијањем сазнања што је врло сложен посао и захтева промишљено
организовање свих фаза истраживања од екипирања до конкретног истраживања, а други
је повезан са организованом применом стеченог знања да би оно било плодоносно.
6) Систематичност
Систематичност је важна одлика научног знања која се ретко среће код других облика
сазнања. Систематичност знања се односи на стандардизацију и самих података и процеса
прикупљања, јер то олакшава ширење знања, а и комуникацију науке са праксом.
Мада постоје различита схватања структуре научног знања, ипак она представља одређену
целину целокупног достигнућа науке која је подељена према ужим сегментима и радном
учинку у сазнајном процесу. Сви делови структуре су у узајамној вези тако да омогућују
један другог а истовремено и делатност науке. “Зграда” знања може се поделити на
следеће делове: језик (терминологија), појмовни апарат, законе, теорије и научне системе. 4
2.1. КOНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА
4
Исто, стр. 10-12.
2. Формулисање Хипотеза о везама међу појавама које истражујемо и чинилаца које
је условљавају. 5
Полазећи од изворног значења грч. речи емпириа (искуство), емпиријски метод је могуће
одредити као општи систем експликације неког научног проблема путем непосредног
ангажовања истраживача у прикупљању оригиналних (тзв. сирових) података. Његовом
применом, дакле, долази се до искуствених чињеница, најчешће исказаних
квантитативним (нумеричким) вредностима. Пластичније илуструјући, може се рећи да
приликом његове реализације истраживач са својим сарадницима излази „на терен“, са
одговарајућим мерним инструментима и врши непосредно (искуствено) прикупљања
егзактних података.
2.2. КОНКРЕТИЗАЦИЈА
5
М. Печујлић, Методологија друштвених наука, треће издање, Савремена администрација, Београд, 1980,
стр. 45.
Са аспекта марксистичке методологије фаза тзв. операционализације тј. претварања
теоријске дефиниције у скуп индикатора није ништа друго него конкретизација
истраживања – од апстрактне теоријске концепције до конкретних показатеља.
Конкретизација је заснована на процедури супротној апстраховању. У том поступку,
важна су два потеза у којима преовладава позитивистички техницизам. Прво, ни један
показатељ узет сам за себе не показује целокупан општи концепт то се по правилу јавља
велики број потенцијално могућих показатеља од којих истраживач узима само мањи број.
Тиме се јавља велика дилема: које показатеље узети, на основу каквих мерила извршити
тај избор. Ако постоји велики број показатеља тада је свеједно која ће се група изабрати.
Међутим, та теза је погрешна јер сви показатељи не рефлектују на унутрашњу суштину,
нису подједнако значајни. 6
Теоријска дефиниција само је први корак у истраживању, она је веома апстрактна и мора
да буде преведена на што конкретнији језик, како би се појава коју одређује могла
истраживати емпиријски тј. чулно посматрати. Овај поступак конкретизације називамо
операционалном, радном дефиницијом и он се састоји из две операције: а) претварање
теоријске дефиниције у варијабле, б) затим у индикаторе (показатеље).
a) Варијабле
Варијабле представљају уже и конкретније делове појма. Варијабли има више врста:
независне, зависне, антецедне, интерпретативне и хипотетичке.
6
Д. Маринковић, Увод у социологију: основни приступи и теме, Медитерран публисхинг, Нови Сад, 2014,
стр. 26.
б) Индикатори (показатељи)
Назив хипотеза долази од грчке речи hydro ‘thesis што значи подлога, основа. У општем
значењу хипотеза је синоним за претпоставку, односно поставку, тврдњу о стању ствари,
вези између појава или начину одвијања процеса. Хипотеза укључује научне чињенице,
али се не односи непосредно на њих, већ на везе које ове поткрепљују.
2) Функција хипотезе
3) Структура хипотезе
7
Исто, стр. 74-78.
Свака хипотеза посједује своју структуру елемената која се може раздвојити на: језичку
структуру, теоретску, логичку и искуствену.
- Искуствена структура хипотезе се односи на круг чињеница које нужно морају бити
узете у обзир да би се она поставила. 8
1) Класификација
2. Други захтев је да класификација буде потпуна, да збир свих група врста или поткласа
на које се рашчлањава обим појма, који је у класификацији њихов род или класа, треба да
се поклапа са обимом појма рода, односно класе.
8
Исто, стр. 79-82.
3. Трећи захтев је да класификација буде што исцрпнија, тј. да се у овом рашчлањавању
што мање употребљава тзв. резидуалне групе (гостали“) чији је смисао недовољно
одређен јер су оне обично мешавина разнородних делова.
Науно објашњење јавља се у више разлиитих форми. Дрво сазнања, научно објашњење
садржи три велике гране, а то су:
б) Функционална анализа
9
Исто, стр. 89 и 91.
Други тип научног сазнања јесте функционална анализа. Тежи се откривању улоге коју
поједини делови система врше у друштвеној целини, улогу која је допринос одржавању,
репродукцији датог система.
Корелације – То су везе између две појаве, при чему пораст једне изазива пораст друге,
или пак опадање друге појаве. Проверавање доводи или до откривања везе као привидне
или се пак утврђује да је веза између две појаве стварна: нпр.
Међуутицај – Ако се покаже да су корелације стварне, тада се везе јављају у два облика.
Један облик представља „међусобни утицај“ – две појаве утичу једна на другу: обе су
истовремено и узрок и последица.
Узрочне везе – Најдубљу спознају освајамо тада када откријемо други облик тј. узрочну
везу: нужне и довољне услове који доводе до стварања последице. 10
2. Мултиваријантна анализа
10
Исто, стр. 92-95.
Путеве или начине које методе представљају и које истражују одређене појаве.
Основни фактор обе посматране методологије, тј. методологије и научних, и стручних
истраживања. Разлика је само у структури тих метода јер методе научног истраживања
одговарају захтевима тражења нових научних сазнања, а методе стручног истраживања су
израз потребе стручног истраживања у коме се трага за новим стручним сазнањима.
11
Т.Радовановић и Љ.Стојмировић, Методологија стручног истраживања, Завод за уџбенике, Београд, 2015.
стр. 26.
Планирање истраживања је сложен и одговоран посао којим се повезује научна
замисао са практичним делатностима у истраживању. Састоји се од процена и прогноза на
основу претходонг научног и практичног искуственог сазнања. Рад на планирању може се
квалификовати као научно-креативни и стручно-рутински, при чему њихово учешће није
увек подједнако. У хеуристичким истраживањима чији је предмет обиман и сложен,
методе и технике истраживања многобројне, креативни рад нужно претеже стога што нема
унапред утврђених и сигурних, проверених норми које би се директно могле применити,
па је неопходно вршити многобројне процене и изводити конструкције апликацијом и
прилагођавањем постојећих стандарда.
Такође исти је случај и са методолошким истраживањима, која су, иначе веома ретка
и, уз то, предмет њиховог истраживања су управо норме и правила истраживања, њихова
ипотребљивост и ефикасност. У вертификаторним истраживањима ствар стоји нешто
другачије. Тамо је стручно-рутинског знатно више, а у неким случајевима чак стручно-
рутинског знатно више, а у неким случајевима чак стручно-рутинско претеже.
4. Улога хипотезе
Наведена су питања међусобно вишеструко повезана ипак свако од тих питања , због
свог значаја ,заслужује посебно разматрање.
13
Б. Шешић, Основи методологије друштвених наука, Институт за политичке студије, Београд, 1974. стр. 207.
фактора у научно-истраживачком процесу који посебно у области емпиријских наука,
уопште не би био без употребе хипотезе, али ако хипотезе играју тако важну улогу у
научним истраживањима.
Разликујемо две основне врсте хипотеза и то: (1)теоријске хипотезе, какве су логичке
и математичке хипотезе, и (2) реалне односно емпиријске практичне хипотезе. Предмет
теоријских хипотеза су теоријски предмети.
14
Исто, стр. 208.
15
Исто, стр. 236.
Треба истаћи да је разлика између реалних и теоријских односно практичних
хипотеза релативна, јер ни математичке и логичке хипотезе нису чисто теоријски ставови,
као што ни хипотезе реалних наука нису чисто емпиријске, тј. лишене свих теоријских
елемената. Све су хипотезе више или мање теоријско-практичне, с различитим степеном
теоретичности односно практичности.
16
Исто, стр. 237.
5. Закључак
1995.
22