Softver

Sadržaj predavanja
 Softver i podela softvera prema nameni
 Operativni sistemi, Windows, MS-DOS, UNIX, Linux
 Jezički procesori
 Uslužni (utility) programi
 Aplikativni softver, uobičajene softverske aplikacije, MS
Office, programski paketi za rad u internet okruženju
 Osnovi rada u Google Chrome-u i MS Outlook-u
 Programi za obradu slika, rasterske i vektorske slike

1
Računarski sistem

Računarski sistem

Hardver (hardware) Softver (software)

Pojam softvera, podela

 Računarski softver (software) čine svi programi koji se
izvršavaju na računaru.
 Softver, dakle, predstavlja programsku podršku računara.
 Ovo su programi koji s jedne strane vrše kontrolu
funkcionisanja računara, a sa druge vrše obradu podataka.
 Prema nameni softver se deli na dve grupe:
 Sistemski softver: pripadaju mu svi programi, programski
paketi i sl. koji su namenjeni funkcionisanju računarskog
sistema.
 Aplikativni softver: pripadaju mu svi programi, programski
paketi i sl. koji su namenjeni rešavanju konkretnih
problema i zadataka korisnika računarskog sistema (zato
se i zove aplikativni – omogućava aplikaciju računara na
određeni problem ili zadatak).
4

2
Podela softvera prema nameni

Računarski softver

Sistemski softver Aplikativni softver

Sistemski softver
 Operativni sistemi - kolekcija programa koja
nadgleda sve operacije računara.
 Jezički procesori (prevodioci) - pretvaraju
aplikacioni softver napisan na nekom višem
programskom jeziku u mašinski jezik računara.
 Uslužni (utility) programi – programi koji pomažu u
analiziranju, optimizaciji ili održavanju računara, npr.
antivirus programi, programi za pravljenje rezervnih
kopija, čišćenje, komprimovanje diska i sl.

3
Sistemski softver

Računarski softver

Sistemski Aplikativni
softver softver

Operativni Jezički Uslužni

sistemi procesori programi

Operativni sistem
 Operativni sistem je skup programa koji upravljaju
hardverskim i softverskim resursima računara.

 Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne

delove računara i sakriva od krajnjeg korisnika
detalje funkcionisanja ovih delova.

 Najpoznatiji operativni sistemi su Microsoft

Windows, UNIX, Linux i Mac OS.

4
 Funkcije operativnog sistema

 Operativni sistem ima sledeće osnovne funkcije:

 Upravlja perifernim jedinicama,
 Upravlja memorijom,
 Upravlja procesorom računarskog sistema,
 Upravlja podacima i programima,
 Kontroliše funkcije (uključujući i otkrivanje i
otklanjanje grešaka).

Hijerarhijski model operativnog

sistema

10

Izvor: B. Đorđević, D. Pleskonjić, N. Maček

5
Hijerarhijski model operativnog
sistema
 Pojedine delove OS nazivamo nivoima (ne postoje
stroga pravila koja regulišu raspodelu funkcija OS po
nivoima).
 Svaki nivo može zahtevati usluge nižih nivoa, ali ne i
viših.
 Najniži nivo OS je kernel tj. jezgro operativnog sistema.
 Kernel/jezgro je deo operativnog sistema koji mora uvek
postojati u radnoj memoriji (većina OS ne može cela da
stane u radnu memoriju).
 Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se smestiti u
jezgro. Ostali delovi OS se ubacuju u memoriju kada su
potrebni (a izbacuju kada više nisu potrebni). 11

Operativni sistem Windows

 Najzastupljeniji operativni sistem za PC.
 Temelji se na korišćenju grafičkog korisničkog
interfejsa (Graphical User Interface – GUI), koji
obezbeđuje komunikaciju sa korisnikom (umesto
pisanja komandi).
 Opcije Windows-a su date grafički, a komande se
realizuju klikom miša.
 Temeljni deo OS-a je prozor - window, po čemu je
čitav sistem dobio ime. Svaki program koji se
izvršava kontroliše jedan prozor.
12

6
Operativni sistem Windows
 Windows je multiprogramski operativni sistem. Ovo
podrazumeva mogućnost računara da izvršava više
korisničkih programa istovremeno, deleći
hardverske resurse koji im stoje na raspolaganju.

 Kako je svakom programu dodeljen jedan prozor, to

znači da je moguće na ekranu imati otvoreno više
prozora istovremeno.

 Takođe, svakom prozoru je dodeljeno jedno dugme

na taskbaru.

13

Operativni sistem Windows

 Svi programi koji rade u prozorima izvršavaju se
logički istovremeno, a od svih otvorenih i
neminimiziranih prozora, samo jedan prozor je
aktivan.

 Veličina prozora se može menjati, kao i njihova

pozicija.

14

7
MS-DOS
 Postoje dva načina rada sa MS-DOS-om:
 kucajući komande u komandnoj liniji, ili
 koristeći MS-DOS Shell (šel-jezgro).
 Komandna linija je linija u se kucaju komande (naredbe).
 Komandni prompt pokazuje da smo u komandnoj liniji.
Prompt može biti slovo za logičku oznaku disk jedinice
praćeno obrnutom kosom crtom (npr. c:\ ili a:\) i nazivom
direktorijuma (npr. c:\dos). Slovo pokazuje koja je disk
jedinica aktivna jedinica. MS-DOS pretražuje aktivnu
disk jedinicu kako bi pronašao informaciju koja je
potrebna da bi procesirao komande.

15

MS-DOS
 Da bi MS-DOS izvršio zadatak, kuca se komanda (na monitoru
desno od komandnog prompta pojavljuju se znaci koji se
kucaju), a zatim pritisne taster "Enter".
 MS-DOS komanda može imati do tri (sastavna) dela. Svaka
komanda ima ime. Neke komande zahtevaju jedan ili više
parametara koji identifikuju objekat sa kojim se želi da MS-DOS
nešto uradi.
 Neke komande zahtevaju više od jednog parametra. Na primer,
ako želimo da preimenujemo datoteku koristeći komandu
RENAME (skraćeni oblik REN), moramo uključiti i originalno
ime (naziv) datoteke i novo ime datoteke. Naredna komanda
preimenuje prvi.txt u drugi.txt:
ren prvi.txt drugi.txt

16

8
Operativni sistem MS-DOS
 Osim komandne linije, za rad sa većinom MS-DOS komandi
može se koristiti i MS-DOS Shell. On nudi vizuelni način rada
sa MS-DOS-om.
 Komande u MS-DOS Shell-u navedene su u tzv. menijima;
nazivi ovih menija smešteni su duž vrha ekrana. Komande se
ovde biraju iz menija (uz pomoć tastature ili miša).

17

Operativni sistem UNIX

 UNIX je, uz Windows, jedan od najpopularnijih
operativnih sistema.
 Karakterišu ga visoke performanse, koje su rezultat
velike iskorišćenosti hardware-a.
 UNIX postoji gotovo za sve platforme, što
omogućuje lako prenošenje programa sa jedne
platforme na drugu (bez ikakvih izmena koda).

18

9
Operativni sistem Linux
 Linux je, uz određena ograničenja, besplatna verzija
operativnog sistema UNIX.
 Doživeo je veliki uspeh i popularnost kao alternativa
skupim sistemima.
 Naziv “Linux” označava kernel operativnog sistema:
softver koji upravlja pristupom korisničkih programa
hardverskim i softverskim resursima. Programi koji
se koriste na linux sistemima su proizvod GNU i
drugih nezavisnih open source projekata i zajedno
sa Linux kernelom čine GNU/Linux operativni
sistem.
19

Operativni sistem Linux

 Postojanje više različitih kolekcija Linux kernela i programskih
alata rezultovalo je nastankom velikog broja različitih Linux
distribucija, a neke od poznatijih su:
 Ubuntu (najpopularnija distribucija Linuxa, jednostavna za
korišćenje).
 Linux Mint (jedna od najpoznatijih Ubuntu verzija, okruženje
liči na Windows, ima odličnu podršku za multimediju).
 Elementary OS (odlikuje je minimalistički interfejs koji liči na
Apple operative sisteme (OS X), kao i malo zauzeće resursa).
 Tails (stavlja akcenat na sigurnost sistema i ne ostavlja
nikakve podatke, ni na internetu, ni na samom računaru).
 Sve distribucije su slične i sve imaju Linux kernel i različite
skupove Linux programa.

20

10
Jezički procesori
 Da bi program mogao da se izvrši u računaru, potrebno
je da bude zapisan u mašinskom jeziku. Međutim, ovo
nije bilo pogodno za programere, pa su razvijeni
programski jezici.
 Programski jezik treba da omogući lako pisanje
programa od strane ljudi, a tako zapisani programi se
zatim prevode na mašinski jezik. Pri tome se program za
prevođenje zove prevodilac ili jezički procesor.

21

Uslužni (utility) programi

 Utility programi su vrsta sistemskih programa
namenjenih da analiziraju, konfigurišu, optimizuju ili
podržavaju računare.
 Uglavnom su fokusirani na funkcionisanje računarske
infrastrukture i često specijalizovani samo za jedan
zadatak.
 Mnogi veliki OS dolaze sa određenim brojem utility-ja.
 Neki utility se plaćaju, a postoje i neki besplatni, a
korisni.

22

11
Aplikativni softver - pojam
 Aplikativni softver predstavlja set programa
namenjenih rešavanju konkretnih problema i zadataka
korisnika računarskog sistema.
 Napisani su pomoću jednog od mnoštva programskih
jezika dostupnih za konkretan tip računara i operativni
sistem.
 Korisnik može da kupi gotov aplikativni softver na tržištu,
koristiti softver u javnom vlasništvu, naručiti izradu
softvera ili ga sam razvijati.

23

Uobičajene softverske aplikacije

 Pomoću aplikativnog softvera računar izvršava korisne, tačno
određene zadatke/grupe zadataka, kao što su:
 Obrada teksta - pravljenje, editovanje i štampanje tekstualnih
dokumenata: MS Word, OpenOffice Writer, Notepad, WordPad.
 Obrada slika - profesionalni programi za obradu slika: MS Paint,
Adobe Photoshop, Corel Photo Paint.
 Obrada crteža – razvoj grafike, ilustracija i crteža: AutoCAD,
Corel Draw, Adobe Illustrator.
 Izrada prezentacija - služe za izradu grafičkih slajdova i
prezentacija: MS PowerPoint, OpenOffice Impress.
 Rad sa tabelama – tzv. spreadsheet programi koji podržavaju
statističke, finansijske, logičke, grafičke proračune: MS Excel,
OpenOffice Calc.
24

12
Uobičajene softverske aplikacije -
nastavak
 Baze podataka – skladištenje, manipulacija i korišćenje
podataka: MS Access, OpenOffice Base, My SQL, Oracle
database, SQL Server, IBM DB2 database, IBM Informix
database.
 Programi za pregledanje interneta – Web čitači: MS Edge,
Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera, Internet Explorer.
 Rad sa elektronskom poštom: Microsoft Outlook, Mozilla
Thunderbird.
 Priprema za štampu – priprema različitih štampanih materijala:
Adobe InDesign, QuarkXpress, MS Publisher.
 Grupe zadataka: MS Office, OpenOffice, LibreOffice.

25

MS Office
 Najčešće korišćen programski paket za automatizaciju
kancelarijskog poslovanja.
 Sadrži programe:
 Microsoft Word - najprodavaniji tekstualni procesor koji
služi za obradu teksta i omogućava korisniku da kreira
kvalitetan dokument.
 Microsoft Excel - jedan od najefikasnijih programa za
grafo-analitičku i tabelarnu obradu podataka.
 Microsoft PowerPoint - program omogućava izradu
prezentacija.

26

13
MS Office
 Microsoft OneNote - program za rad sa beleškama. Može
da prikupi beleške korisnika, isečke ekrana, crteže, i audio
komentare i omogućava vam da ih podelite sa drugim
korisnicima Microsoft OneNote-a preko interneta.
 Microsoft Outlook - pruža jedinstveno okruženje za
upravljanje e-poštom, kalendarima, kontaktima, te drugim
informacijama, daje inovacije koje pomažu pri komunikaciji
i organizaciji sastanaka.
 Microsoft Publisher - program za poslovno objavljivanje i
stvaranje marketinškog materijala.
 Microsoft Access - program za upravljanje bazama
podataka.

27

MS Office
 Kao individualni softver, mogu se dokupiti:
 Microsoft Project - namenjen je planiranju, praćenju i
kontroli realizacije manjih i srednjih projekata.
 Microsoft Visio - program za stvaranje poslovnih i
tehničkih dijagrama. Može pomoći da se ideje i
tradicionalni poslovni podaci pretvore u grafički oblik.

28

14
MS Office 2016

Office Home Office Home Office

& Student & Business Professional
2016 2016 2016

Word
Excel
Power Point
One Note
Outlook
Publisher
Access

29

MS Office 2019
 Izašao 24. septembra 2018-te.
 Dostupan je za Windows 10 i macOS.
 Ako imate Windows 7, poslednja verzija koju možete
koristiti je MS Office 2016.

30

15
MS Office 365
 Office 365 se bazira na cloud tehnologiji tj.
tehnologiji u oblaku.
 Za njegovo korišćenje se plaća pretplata na
godišnjem nivou.
 Nema potrebe za nadogradnjom stare verzije, jer
Office 365 uvek koristi najnoviju verziju.
 Računari, pametni telefoni ili tableti na kojima
koristite Office 365 ne moraju biti vrhunskih
karakteristika, dovoljan je samo pristup internetu
(nema investicije u opremu).

31

Programski paketi za rad u internet

okruženju
 U ovu grupu softvera spadaju: Web pretraživači, programi za
prijem, slanje i organizaciju elektronske pošte, programi za
izradu Web sajtova, različiti chat programi itd.
 Web pretraživač (Web browser) je računarski program čiji je
zadatak prikazivanje, odnosno komunikacija sa HTML
dokumentima koji se nalaze na Web serverima ili kao fajlovi
na hard disku.
 Postoji veći broj programa za primanje, slanje i organizaciju
elektronske pošte. Da bi se mogli koristiti, potrebno je izvršiti
određena podešavanja, odnosno znati sledeće parametre:
email adresu, lozinku, POP3 (dolazni) i SMTP (odlazni)
server. Ove parametre daje provajder internet usluga.

32

16
Programski paketi za rad u internet
okruženju
 Programi za kreiranje Web sajtova obično u sebe
inkorporiraju HTML editore i alate za administraciju Web
sajtova.
 Pomoću njih možemo izraditi Web stranicu iako ne
poznajemo HTML.
 Kliktanjem na određene dugmiće i podešavanjem
određenih opcija u pozadini dokumenta koji radimo se
generiše HTML kod koga prepoznaju i prikazuju Web
pretraživači.

33

Programski paketi za rad u internet

okruženju
 Chat je komunikacija dva ili više korisnika u realnom
vremenu putem računarske mreže, obično interneta.
Ovo se postiže slanjem kratkih poruka.
 Chat programi su instant messaging programi tj.
programi za brzo internetsko dopisivanje. Oni se pokreću
na računaru korisnika, a potom se konektuju na mrežu
(internet).
 Razvijen je veliki broj programa za chat, a najpoznatiji
programi preko kojih se mogu slati poruke su: Skype,
Google talk, WhatsApp, Viber, itd.

34

17
Koji se Web pretraživači najviše
koriste?

35

Google Chrome

 Google Chrome je besplatni Google-ov Web

pretraživač.
 Može se preuzeti sa adrese (klikom na dugme
Download): https://www.google.com/chrome/
 Jednostavan dizajn i posedovanje naprednih
funkcija su uticali na to da Chrome brzo postane
jedan od najpopularnijih Web pretraživača širom
sveta.

36

18
Google Chrome – pokretanje i izgled
ekrana
 Pokretanje programa: klikom na Google Chrome u listi
programa ili dupli klik na prečicu.
 Izgled ekrana:

37

Prijavljivanje na Chrome
 Da bi nam postale dostupne određene opcije,
moramo se prijaviti na Chrome.
 Prijavljivanje se vrši klikom ikonicu :

38

19
Prijavljivanje na Chrome

 Otvara se ekran u kome unosimo gmail

adresu :

39

Polazna strana: home page

 Home page je početna stranica Web pretraživača,

koja se učitava klikom na .
 Podešava se tako što se klikne na , odabere
Settings, u okviru Appearance uključi opcija
Show Home button i unese željena URL adresa.

40

20
Omnibox
 Neki pregledači koriste adresnu traku za navigaciju do
Web stranice i posebno polje ili traku za Web
pretraživanje.
 Google Chrome kombinuje ova dva elementa u jednu
traku, poznatu pod nazivom Omnibox.
 U nju se može uneti URL adresa ili termin na osnovu
koga se vrši pretraživanje.

41

Prethodna, sledeća strana,

osvežavanje, zaustavljanje učitavanja
 Prelazak sa trenutne na prethodnu, već posećenu
stranu se vrši klikom na .

 Prelazak na sledeću stranu se vrši klikom

na .

 Ponovno učitavanje strane tj. osvežavanje Web

stranice se vrši klikom na .

42

21
Otvaranje novog prozora i taba

 Novi prozor/tab se otvara tako što kliknemo

na , pa odaberemo opciju New window/tab:

 Jednostavniji način za otvaranje novog taba

jeste korišćenje odgovarajućeg dugmeta:

43

Prikaz stranice u novom prozoru/tabu

 Prikaz stranice u novom prozoru/tabu se vrši tako
što se desnim tasterom miša klikne na hiperlink, pa
odabere opcija Open link in new window/tab.

44

22
Prelazak između tabova, zatvaranje
taba
 Klikom na tab (tj. njegov jezičak),ukoliko on nije
aktivan, prelazimo u njega.

 Zatvaranje taba se vrši klikom na dugmence za

zatvaranje:

45

Ponovno otvaranje zatvorenog taba

 Pritisnemo Ctrl+Shift+T
na tastaturi, ili
 Primenimo desni klik na
tab bar i odaberemo
opciju “Reopen closed
tab”.

46

23
Pinovanje taba
 Ukoliko želimo da se neki tab otvori svaki put pri
pokretanju Chrome-a, potrebno ga je pinovati.
 Pinovanje se postiže tako što kliknemo desnim
tasterom miša na željeni i tab i iz menija odaberemo
opciju Pin tab:

47

Pinovani tab
 Pinovani tab će se pojavljivati kao manji tab u
gornjem levom delu prozora:

 Ukoliko ne želimo više da neki tab bude pinovan,

treba posle desnog klika na tab, odabrati opciju
Unpin tab:

48

24
Brisanja najčešće posećenih strana
 Brisanje se vrši tako što se pozicioniramo mišem na
stranicu koju želimo da obrišemo i kliknemo na X

49

Prikaz već posećenih URL adresa

 Prikaz već posećenih URL adresa se čuva u okviru
History.
 Do ove opcije se dolazi tako što kliknemo na ,a
zatim iz otvorenog menija odaberemo opciju
History.

50

25
Brisanje prethodno posećenih
stranica

 U okviru History taba

(prikazan na prethodnom
slajdu), treba da
odaberemo opciju Clear
browsing data i da
potvrdimo brisanje klikom
na odgovarajuće dugme.

51

Preuzimanje datoteka

 Primenimo desni klik miša na link ka datoteci, pa

odaberemo opciju Save link as:

52

26
Preuzimanje datoteka

 Odaberemo direktorijum u kome želimo da

datoteka bude sačuvana, zadamo ime datoteci i
kliknemo na Save.

53

Preuzimanje datoteka

 Počeće preuzimanje datoteke, a progres

možemo pratiti u donjem levom uglu.
 Nakon što je datoteka preuzeta, klikom na nju je
otvaramo:

54

27
Pristup preuzetim datotekama

 Kliknemo na Chrome meni , pa odaberemo

Downloads:

55

Dodavanje obeleživača (bookmark)

 Dodavanje obeleživača se vrši tako odemo na

sajt koji u budućnosti želimo ponovo da
posetimo, a zatim kliknemo na zvezdicu desno
od trake za adresu.

56

28
Otvaranje obeleživača

 Obeleživač (bookmark) otvaramo tako što u

gornjem desnom uglu kliknite na i zatim
odaberemo opciju Bookmarks i na kraju
pronađemo i kliknemo na obeleživač.

57

Organizovanje obeleživača

 Potrebno je da startujemo Bookmark manager

kao na slici:

58

29
Bookmark manager: reorganizacija i
brisanje obeleživača

 Ovde možemo reorganizovati obeleživače

prevlačenjem.
 Možemo ih i obrisati: desno od obeleživača
kliknemo na strelicu nadole i odaberemo Delete.

59

Microsoft Outlook – kreiranje novog

pisma

 Kliknite na ikonicu New Email sa palete alatki (na

sledećem slajdu obeleženo kao korak 1).
 U polje To upisati e-mail adresu primaoca (na
sledećem slajdu obeleženo kao korak 2).
 U polje Subject upišite kratak sadržaj pošte (na
sledećem slajdu obeleženo sa 3).
 U prostoru za pisanje jednostavno upišete željeni
tekst (na sledećem slajdu obeleženo sa 4).

60

30
Microsoft Outlook – kreiranje novog
pisma

61

Microsoft Outlook - slanje

datoteke uz e-mail

 U okviru taba Insert (1) kliknuti  Odabrati datoteku (3), pa

na Attach File (2): kliknuti na dugme Insert (4):

62

31
Microsoft Outlook – otvaranje
dobijenog attachment-a
 Kliknemo na
mail koji
sadrži
attachment
(korak 1)
 Primenimo
dvoklik na
sam
attachment
(u Reading
pane-u:
korak 2)
63

Programi za obradu slika

 Programi za obradu slika se koriste za unošenje
slike u računar pomoću odgovarajućeg uređaja
(skener, digitalni fotoaparat itd.) i njihovu dalju
obradu.
 Poseduju mogućnosti:
 čitanja slike iz različitih formata,
 obrade slike,
 pamćenja u nekom od formata.
 Programi za obradu slike se dele u dve kategorije:
 programi za crtanje - programi za obradu vektorske grafike
(CorelDRAW, Adobe Illustrator);
 programi za slikanje - programi za bitmapiranu (rastersku)
grafiku (Adobe Photoshop, Corel Photo-Paint).
64

32
Rasterske i vektorske slike
 Slike koje se obrađuju na
računaru možemo podeliti u
dve glavne kategorije:
vektorske i rasterske.
 Npr. skenirane slike su
rasterske, a crteži,
napravljeni u CorelDRAW-u
ili Illustrator-u, čuvaju se u
vektorskom obliku.
 Rasterske slike (bitmape)
predstavljaju skup bitova,
koji formiraju sliku. Slika se
sastoji od matrice
pojedinačnih tačaka (ili
piksela), od kojih svaka ima
svoju boju.

65

Rasterske i vektorske slike

 Vektorske slike se potpuno
opisuju pomoću
matematičkih formula.
 Svaka linija se sastoji ili od
velikog broja tačaka i linija,
koje ih povezuju, ili od
manjeg broja kontrolnih
tačaka povezanih Bézier-
ovim krivama. Drugi metod  Vektorsku grafiku je, u
daje najbolje rezultate i principu, moguće
koristi se u većini programa uveličavati i umanjivati bez
za vektorsko crtanje. gubitka kvaliteta.

66

33
Pitanja za proveru znanja
 Šta spada u sistemski softver?

 Operativni sistemi
 Jezički procesori (prevodioci)
 Uslužni (utility) programi

67

Pitanja za proveru znanja

 Deo operativnog sistema koji mora uvek postojati u
radnoj memoriji se naziva:
a) Korisnički interfejs
b) Viši sloj hijerarhijskog modela
c) Interpreter
d) Kernel tj. jezgro

68

34
Pitanja za proveru znanja
 MS Access predstavlja:
a) Program za upravljanje bazama podataka
b) Program za tabelarne proračune
c) Program za rad sa beleškama
d) Program za project management

69

Pitanja za proveru znanja

 Slike koje predstavljaju skup bitova koji formiraju sliku
(kao što je prikazano ispod) se nazivaju:
a) Rasterske slike
b) Vektorske slike

70

35