Пљоснати црви

Пљоснати облик листа који подсећа на лист(листолик).

Присуство посебног органа Лофофор који служи за исхрану, размену гасова, излучивање..
Познати представници су:метиљи и пантљичаре који живе као ендопаразити(унутар тела
домаћина) али међу метиљима има и ектопаразита(на телу животиња).
Погледати животне циклусе метиља и пантљичаре у уџбенику.

Трепљасти црви
Цело тело је посуто трепљама које служе за кретање. Најпознатији представник је Планарија.

Pljosnati crvi

Najveći broj vrsta pljosnatih crva svrstavamo u dve odnosno tri grupe. Prvu čine slobodno živeći
takozvani trepljasti crvi, dok se druga evolucijom razdvojila na dve klade- metilje i pantljičare.

Trepljasti crvi naseljavaju morska i slatkovodna staništa, kao i vlažno zemljište. Po tipu ishrane su
lovci ili detritivori. Nemaju posebnih organa za razmenu gasova ni za cirkulaciju, pa se razmena
gasova obavlja preko spoljašnje površine tela. Donekle to važi i za izlučivanje. Kreću se puzeći ili
plivajući ,talasastim pokretima tela. Obično su hermafroditi, a oplođenje je unakrsno. Kod trepljasti
crva javlja se i bespolno razmnožavanje tkzv. Fisija,kod koje se telo poprecno podeli na prednju i
zadnju polovinu.

Pantljicare su isključivo unutrašnji i crevni paraziti. Dok među metiljima ima i spoljasnih parazita.
Obično na prednjem kraju tela imaju pijavke ili kukice kojima se pričvršćuju za tkivo domaćina. Kod
metilja i pantljičara većinu unutrašnjosti tela zauzimaju reproduktivni organi.

Metilji imaju nepotpuno crevo, a hrani se krvlju ili tkivima domaćina. Različite vrste parazitiraju na
raznovrsnim vodenim i suvozemnim životinjama, uključujući i sisare ,pa i čoveka.

Zanimljivost

Šistozomijaza je bolest koju izazivaju takozvani krvni metilji. Svetska zdravstvena organizacija je
prema broju zaraženih i umrlih svrstava na drugo mesto među najtežim varaždinskim zarazama.
Simptomi mogu biti bol u stomaku, proliv, krvava stolica ili krv u mokraći.

Pantljičare nemaju crevo, jer odrasli stupanj obično živi u crevnoj duplji domaćina. Pantljičare su
hermafroditi i obično samooplodne. Larveni stupnjevi su kao na primer kod pseće pantljičare često
ucaureni u mišićima, mozgu ili drugim organima prelaznog domaćina, odakle dospevaju u crevo
mesojeda.
♡ životni ciklus svinjske pantljičare

Čovek se zarazi jedući nedovoljno termički obrađeno svinjsko meso. Čovek je stalni domaćin u
kome se razvijaju odrasle jedinke koje se kače za zid iz creva. Zrela jaja mogu dospeti u crevu svinje
koja je u tom slučaju prelazni domacin. Iz njih se tu izležu mikroskopski male larve sa 6 kukica koje
probijaju zid creva i krvlju dolaze do mišića.U mišićima larve izrastaju u sledeći Stupanj veličina
zrna graška. U bobici se nalazi glavica sa vratom buduće pantljičare.

ČLANKOVITI CRVI

Člankoviti crvi su segmentisane celomske protostomije. Homonomno su segmentirani. Metamerija

obuhvata mišićni sloj u telesnom zidu, krvne sudove, ganglionaran- lestvicast nervni sistem,
metanefridije i donekle polne organe. Transportni sistem je zatvoren, a krv sadrži hemoglobin. Imaju
veliku sposobnost regeneracije povređenih ili otkinutih delova tela.

Nemaju čvrstog skeleta niti sloja na površini tela koji bi smanjivao gubitak vode i zato, pored mora i
okeana, naseljavaju i slatkovodne ekosisteme i vlažno zemljište. Uobičajeno među njima razlikujemo
tri grupe- mnogočekinjasti crvi, maločekinjasti i pijavice.

Mnogocekinjasti crvi imaju na svakom segmentu po par bočnih mišićevih nastavaka za kretanje-
parapodija , a na njima je po nekoliko pramenova čekinja od hitina. Na prednjem kraju tela imaju
jedan ili više pari očiju i pipke kojima hvataju hranu., bilo da su lovci ili se hrane filtracijom. Oplođenje
je spoljašnje, a razviće preko larve trohofore.

Maločekinjasti crvi nemaju parapodije,a čekinje su malobrojne i kratke, usmerena unazad i služe
samo da omoguće kretanje kroz zemljište ili mulj u jednom smeru. Razmenu gasova vrše preko vlažne
površine kože. Izuzetno su važne za plodnost zemljišta. Najpoznatiji predstavnik je kišna glista.

Pijavice žive u slatkovodnim staništima, a hrani se krvlju drugih životinja. Na prednjim i zadnjim kraju
imaju pijavke, pomoću kojih se kreću i pričvršćuju za domacina. Oko usnog otvora imaju oštre zubiće
kojima prave rez u koži. Pljuvačne žlezde luče anestetik( supstanca koja inhibira bol) i antikoagulant
hirudin( sprečava zgrušavanje krvi) . Zbog toga su se pijavice koristile a i danas se koriste kao
pomoćno sredstvo u medicini.