Preterit

Slabi glagoli grade preterit uz pomoć ličnih nastavaka i dentalnog sufiksa –t (naziva se i
preteritalni morfem) koji stoji između invinitivske odnosno prezentske osnove i nastavka za
lični glagolskki oblik.

1. lach-t-e 1. lach-t-en
2. lach-t-est 2. lach-t-et
3.lach-t-e 3. lach-t-en

Svi glagoli čija se osnova završava na d / t ili na kombinaciju konsonanta (izuzev l i r) + m / n

dobijaju u svim licima e između osnove glagola i dentalnog sufiksa.

1. arbeit-e-t-e 1. arbeit-e-t-en
2. arbeit-e-t-est 2. arbeit-e-t-et
3.arbeit-e-t-e 3. arbeit-e-t-en

Ali: warn-t-e; lern-t-e itd.

Jaki glagoli grade preterit uz pomoć ablauta (prevoja korijenskog vokala) i na taj način
nastaje preteritska osnova. Kod nekih glagola dolazi i do promjene konsonanta : ziehen – zog,
leiden – litt, schneiden – schnitt itd.

Na preteritsku osnovu dodaju se sljedeći nastavci:

fahren

1. fuhr-ᴓ 1. fuhr-en
2. fuhr-st 2. fuhr-t
3. fuhr-ᴓ 3. fuhr-en

Lični oblici preterita jakih glagola javljaju se i u prezentu indikativa modalnih glagola i
glagola wissen (preteritsko-prezentski glagoli).
Specifičnosti prilikom građenja preterita

- Ukoliko se preteritska osnova završava na d / t ili na kombinaciju konsonant + nazal, i

u preteritu dolazi u 2. licu jednine i množine do dodavanja vokala –e između osnove
glagola i ličnog glagolskog oblika:

(du / ihr) litt-e-st / litt-e-t; lud-e-st; lud-e-t itd.

Međutim, u 2. licu jednine ovi oblici sa –e zvuče često arhaično. Zbog toga se u
standardnom jeziku po pravilu koriste oblici bez –e: (du) fandst, botst umjesto fandest,
botest itd.

Nastavak –e se dodaje i u 2.licu jednine glagola čija se osnova završava na s, ss ili ß:

(du) las-e-st, riss-e-st, aß-e-st

U standardnom jeziku obllici 2. lica množine koji su prošireni nastavkom –e takođe

zvuče arhaično i samim tim jedva i da se koriste:
(ihr) las-t, riss-t, aß-t umjesto las-e-t, riss-e-t, aß-e-t