» V O G C B .

H 1 53«
Ča s o p is tla t e o r ij u d r u š t v e n ih i p r ir o d n ih n a u k a

Izd a je :
D ru štvo n a s ta v n ik a sv eu č ilišta , v is o k ih ško la i s u ra d n ik a n a u čn ih u sta n o va
u Za g reb u
U re đ u je red a k c ijsk i k o leg ij:
K o šta Bastaić, S la v k o B oro jević, A le k sa n d e r F la ker, Iv o Frangeš, Grga G am ulin,
L e o R a n d ić, P red ra g V ra n ick i

S e k r e ta r re d a k c ije 1 odgovorni u re d n ik
R udi Supek

Sira redakcija:
B eru s N iko , p ro fe so r Više P e d ag o šk e Škole
Cipra M ilo, p ro fe so r M uzičke A k ad em ije
C ulinović Ferdo, p ro fe so r P ra v n o g f a k u lte ta
D abčević S a v k a , a s is te n t Ekonom skog fa k u lte ta
F ilipović V la d im ir, p ro fe so r Filozofskog f a k u lte ta
F ra n k o v ić D ragu tin , p re d a v a č Filozofskog fa k u lte ta
G ospodnetić Jugo sla v, a s is te n t A k a d e m ije za k a z ališn u u m je tn o st
G rdenić Drago, d o c e n t P riro d o slo v n o -m ate m a tsk o g f a k u lte ta
G uberina P etar, p ro fe so r Filozofskog fa k u lte ta
K u re p a Đ uro, p ro fe so r P riro d o slo v n o -m ate m a tsk o g fa k u lte ta
M ažuran Đ orđe, a s is te n t Filozofskog fa k u lte ta
M ohorovičič A n d r e , p ro fe so r T eh n ičk o g fa k u lte ta
P e rić B erisla v, a s is te n t P ra v n o g f a k u lte ta
P in te r T o m isla v, p ro fe so r M edicinskog f a k u lte ta
P relog M ilan, p re d a v a č Filozofskog f a k u lte ta
R o le r Dragan, a s is te n t E konom skog fa k u lte ta
S iro tk o v ić J a k o v , d o c e n t E konom skog fa k u lte ta
S id a k Jaroslav, p ro fe so r Filozofskog f a k u lte ta '
Š k a v ić Josip, re k to r A k a d e m ije za k a z ališn u u m je tn o st
S k r e b Z d e n k o , d o c e n t Filozofskog f a k u lte ta
Š k r e b N ikola, a s is te n t M edicinskog fa k u lte ta
T orbarina Josip, p ro fe so r Filozofskog f a k u lte ta
V o jn o v ić Z d e n k o , d ire k to r M uzeja za u m je tn o st i o b rt
Z a n in o v ić V ice, p re d a v a č Filozofskog fa k u lte ta

U re d n ištv o i a d m in istra c ija : Z ag reb , B raće K a v u rić a 17 (D ruštvo n a sta v n ik a sv eu či­

lišta , v isokih škola i s u ra d n ik a n a u č n ih u stan o v a), tele fo n 38-289. B r o j ' ček. raču n a
kod N a ro d n e b a n k e : D ru štv o n a s ta v n ik a S v eu čilišta i visokih škola
Z a g reb b r. 401-T-183 za »Poglede 53«.
Č e tv rtg o d išn ja p re tp la ta : 150 Din., p o lu g o d išn ja p re tp la ta : 300 Din., go d išn ja p r e t­
p la ta : 600 Din. C ijen a p o jed in o m b ro ju 70 Din. Časopis izlazi m jesečn o (osim u
ju lu i au g u stu ).
U re d n ištv o p rim a p e tk o m od 17 do 20 sati.

Č A SO P IS IZ L A Z I N A JM A N JE N A 5 ŠTA M PA N IH A R A K A

Tisak Grafički zavod Hrvatske, Zagreb

POGLEDI 53 MAJ BROJ 7

Jugoslav Gospodnetić:

OSNOVNE LINIJE OPĆE TEORIJE

NACIONALNE HISTORIJE
Kao što ne može biti nikakova istraživanja bez teoretskih razm atranja,
tako ne može biti ni nacionalne historiografije bez teorije. Ako nije uvijek
eksplicitna, ta je teorija, kao što je većinom i bilo u nas, implicitna, i vrlo se
lako može na pojedinom historiografskom djelu pokazati, koji su autorovi te­
oretski temelji, što on misli u prvom redu o naciji, o biti nacije. Bez ikakva
naime shvaćanja nacije nemoguće je, očito, istražiti i opisati nacionalnu histo­
riju. Teorija nacije teorija je nacionalne historiografije.
Zbog toga je potrebno započeti diskusiju baš o naciji i pri tome savladati
statičko, metafizičko — i zato nikad točno — prosto nabrajanje karakteristika
nacije (jezik, država, ime, teritorij, kultura i si.), pa shvatiti naciju i njene
karakteristike kao m anifestacije i sredstva, a ne kao bit, shvatiti sve to kao
nešto historijski postalo. Jer, sve što postoji, po modernoj spoznaji, jedam put je
postalo razvijanjem.

1. Nacija i pitanje njena početka.

Danas je nacija činjenica. No gdje je njen početak? Gdje vremenski i
prostorno? Idući naime od sadašnjosti u prošlost moguće je slijediti neke kon­
tinuitete, tradicije, koje se razlikuju od drugih nacionalnih tradicija i zato su
upravo nacionalne: jezik, nacionalno ime, teritorij, društvena organizacija, na­
cionalna svijest i t. d. Ti se elementi dakako, slijeđeni unatrag, m ijenjaju, ali
svejedno kontinuitet postoji toliko unatrag, da se počeci gube, kao što se kaže,
u m raku prethistorije. Odatle, može se reći, principijelna »vječnost« nacije,
njihovo nastajanje oduvijek. Treba dakle poći s druge strane.
Razmotrivši s te druge strane, sa strane nastajanja ljudskog roda, tako­
đer je jasno da su od samog početka nastajale razlike između pojedinih grupa.
P itanje je samo kada se i gdje te razlike bar donekle ustaljuju, gdje počinje
tradicija, gdje je već donekle nacija postala. Počinje, je r drukčije ne može, od
momenta ustaljenja na nekom teritoriju, budući da tek onda počinje prava tra ­
dicija, koja nije drugo nego najprije tradicija borbe s određenom, istom pri­
rodnom sredinom. Tek u stalnoj prirodnoj sredini može da dođe do onog stup­
nja ljudskog društva, koji se zove civilizacija, t. j. gradska kultura, i kojim se
završava prethistorija. Odatle je nicanje civilizacije ujedno i nicanje nacije,
nacije u najširem smislu riječi: kao iskustva i samosvijesti o dostignućima u
borbi s prirodom, ne više samo zoološkom i fitološkom prirodom, nego geograf­
skom i geološkom. Prem a tome treba uzeti da su prve civilizacije i prve nacije:
stara Sumerija, Egipat i t. d. Pri tome u prirodu još bar donekle spadaju sve

457
Ju g o sla v G ospodnetić

one ljudske grupe, koje nisu u posjedu privilegiranog teritorija, koje su stoga
zaostale, s kojima postoji borba ili savezništvo protiv trećih, i koje konačno
ulaze u sastav nacije.
N astajanje, dakle, nacije poklapa se s nastajanjem civilizacije. Nacija nije
dakle rasnog nego radnog porijekla. I ona postaje vidljiva kada rad na svla­
davanju prirode i na ujedinjavanju u šire i složenije grupe, koje su za to više
savlađivanje prirode potrebne, postaje vidljiv. I biva zapisan: Nastaje pisme­
nost, literatura.
Budući da se radi o počecima, jasno je da je svladavanje geografije i geo­
logije (reguliranje rijeka, rudarstvo) moguće najprije ondje, gdje su prirodni
uvjeti najpovoljniji. Odatle je, od samog početka nacija, razlika između nacije
i (s njenog gledišta) ne-nacije razlika između civilizacije i barbarstva, razlika
u stupnju civilizacije. Ta pak razlika dovodi do nužne borbe, do nužde za do­
minacijom odnosno do obostrane nužde za obranom zbog težnje za aproprija-
cijom civilizirane i necivilizirane zemlje. Civilizacija i nacija niču prem a tome
od početka i kao horizontalna klasna borba, da je tako nazovemo za razliku
od vertikalne klasne borbe, t. j. klasne borbe unutar jednog društva. Prošire­
njem nacionalnih granica, horizontalna se klasna borba pretvara u vertikalnu,
ali odmah se stvara nova horizontalna borba sa daljim, širim perifernim kru­
gom. I tako, dopušta mogućnost razvitka unutrašnje klasne strukture, koja
se ne može zbog vezanosti o polaganiji tempo razvitka proizvodnih snaga, raz­
vijati preko određene teritorijalne mjere, nego se zapliće u neodmrsivo klupko.
Odatle nemogućnost imprijalističkog rješenja horizontalnih suprotnosti pa do­
lazi do relativne pobjede barbarstva, koja se može očitovati i u promjeni je­
zika, imena i t. d .,'to jest kao nova nacija. Ali ta nova nacija niče na m ateri­
jalnim i misaonim dostignućima stare nacije, daleko više nego na svojim bar­
barskim, zapravo poluciviliziranim tradicijama, ma kako se njoj samoj činilo
drukčije.
Odatle, opet, u vremenskom slijedu različite nacije nisu no stupnjevi
jedinstvene svjetske civilizacije, ili ukratko civilizacije Od momenta kada je
civilizacija stvorena u dolinama velikih rijeka Prednjeg Istoka (Daleki Istok
ostavljam po strani, je r je on dugo živio uglavnom svojim životom) ona se u
neprekinutom nizu razvijala i proširivala na sve veći krug, i to, zbog geograf­
skih i klim atskih prilika, sve više na sjever, čak sjeverozapad. Ali to proširi­
vanje nije bilo glatko, niti je ičiji dar, ni ičija svijesna volja, svijesna naime
pri davanju ili uzimanju dalekih posljedica tih činova:,ono je nužda ujednača­
vanja neravnomjernog razvitka čovječanstva kroz vertikalnu i horizontalnu
klasnu borbu, svladavanje društvenih zapreka ovladavanju zemljom, prirodom.
Momenti jedinstvenog razvitka civilizacije, momenti su nastajanja i raz­
vijanja nacija. Nove nacije nastaju iz barbarstva u času njegova dodira i sta­
panja sa civilizacijom. Od intenziteta i kvaliteta i vremena toga kontakta i
stapanja nastaje različitost nacija, nastaju pojedine nacije.
Razgledajmo teoretski iz bližega oblike prelaza barbarstva u civilizaciju
do imperijalizma.
2. Civilizacija i prelazi iz barbarstva u naciju.
Barbarska (etnička) tradicija. B arbari ulaze u civilizaciju na različitim
vremenskim (i prostornim) točkama njenog razvitka: neki u t. zv. starom vi­
jeku, neki u srednjem i t. d. Svi ti ulasci mogu biti shvaćeni kao različiti stup­
njevi jednog te istog ulaza u civilizaciju, jednog te istog — prom atrajući samo

458
 Opća teo rija nacio n a ln e h isto rije

Evropu — nordiziranja M editerana i m editeraniziranja sjevera. B arbari ulaze

u civilizaciju uvijek već napola civilizirani, već zahvaćeni periferijom civiliza­
cije i horizontalnom klasnom borbom, i sami već stoga na pu tu k civiliziranom
jedinstvu, naciji, ali još uvijek ne nacija, kao što je to samo civilizacija. Tek
s ulazom u dio već civiliziranog teritorija ili civiliziranjem njihova teritorija
dovršava se taj proces tendiranja naciji, ta protohistorija i započinje nacija
i historija i civilizacija. Odatle u Evropi i počinje u pravom, suvremenijem,
smislu nacionalna historija sa proširenjem civilizacije na čitav njen teritorij:
t. j. u doba srednjega vijeka, feudalizma.
Tendiranje barbara k naciji možemo nazvati vremenom nastajanja etnosa
i etničkih jezika, široke relativne nivelacije-ujedinjavanja koje je rezultat
najprije unutrašnje borbe samih barbara za šire, proizvodnije zajednice (borba
oko zemlje u Srednjoj Evropi na pr. od neolita dalje), no gdje već od svojih
brončanih početaka na O rijentu civilizacija, približavajući se sve više, također
djeluje u pravcu ujedinjavanja otkidajući ujedno, tako da kažemo, komad po
komad zemlje iz barbarstva, od kojih svaki opet dalje djeluje. D jeluje i pove­
zujući i rastavljajući nove, preostale teritorije.
Svaki novi civilizirani kompleks ujedno se odvaja, ali ne potpuno, od
barbarske pozadine tako da imamo vrlo složeni proces odvajanja i spajanja.
Taj je proces najvidljiviji na jeziku. Tendiranje evropskih barbara — od
neolitika dalje — k organiziranju šireg jedinstva dovodi do stvaranja jezgre
onoga što se zove indoevropska jezična zajednica. Ta zajednica dakako, nikad
nije bila potpuna, je r barbarski plemenski savezi nisu moderne nacije. Ipak
to je indoevropski etnos s klicama recimo keltskog, latinskog, grčkog, slaven­
skog, germanskog i t. d. etnosa, i koje će se sekundarne jezične grupe kasnije
s približavanjem civilizaciji i ulaskom u nju još više odvojiti od svog »praje-
zika«, od kojega su uostalom, kao dijalekatske razlike, starije, a kojih su unu­
tarnje razlike (na pr. jugoslavenske razlike spram praslavenskom jedinstvu,
opet i starije i mlađe od njih samih. Indoevropski, praslavenski, pragrčki, pra-
latinski, prajugoslavenski i t. d. etnos, iako znači neki kontinuitet, nije pravi
kontinuitet, je r nije nikad nastavljao pravo, trajn ije postignuto jedinstvo nego
samo tendenciju k jedinstvu s imanentnom kontradikcijom razdvajanja. Nije
naime nikada u historiji postojala indoevropska, pralatinska, praslavenska,
prajugoslavenska nacija, jer nije postojala ni takva civilizacija, nego samo ono
što se zove etnos: t. j. neka nedovršena, prvobitna, barbarska tendencija k na­
ciji, prekinuta i modificirana upravo ulaskom u civilizaciju.
Ali, ulaskom u civilizaciju barbari, vidjeli smo već, mogu uvesti i svoje
barbarske jezične tradicije, svoj (indoevropski, pragrčki, jugoslavenski i t. d.)
jezik. Mogu ga i izgubiti, i to baš pred barbarim a, koji su p rije njih ušli u ci­
vilizaciju (latinizacija Gala i Franaka). Gube ga kad je civilizacija, civilizirana,
t. j. prava, nacija u usponu, a nameću ga, kad je u padu, a pri tome djeluje i
udaljenost od centra civilizacije, njezin intenzitet.
Pošto smo prom otrili unificiranje, diferencijaciju i barbarsku jezičnu
tradiciju, valja prom otriti odnos jezika i (svjetske) civilizacije. Vrlo je obična
iluzija da sličnost odnosno različitost jezika odražava ili je čak uzrokom zaje­
dnice i posebnosti društvenog razvitka i kulture. Odatle se sm atra, da je po­
četak nacije u barbarskoj tradiciji, u barbarskoj polunaciji, pseudonaciji, t. j.
etnosu, etničkom jeziku.
Civilizacija i nacionalni jezici. Pobjedonosnim ulaskom u civilizaciju
barbari (na pr. Protoheleni, Protolatini, Slaveni) ne gube jezik. Oni naprotiv —

459
Jugoslav G ospodnetić

i to baš u kontaktu s jezikom dotadanje civilizacije — razvijaju svoj jezik. Je­

zik dakle usprkos civilizaciji, koja daleko više i dublje prodire u društvene i
m aterijalne (i likovne, ako hoćete) oblike, ostaje relativno konzervativan, vezan
0 barbarsko porijeklo, iako se baš tada najsilnije udaljuje od tog porijekla. Ta
konzervativnost i diferencijacija jezične m aterije (i prem a svom starom praje­
ziku i prem a jeziku dotadanjeg stupnja civilizacije) dolazi iz ovih razloga:
Novi se jezik prije svega daleko teže prima, usvaja nego m aterijalna kultura
(odatle, i društveni odnosi); stari, vlastiti jezik daleko teže iščezava, i to stari
barbarski i stari civilizacioni jezik, nego se mnogo polaganije, postepeni je mi­
jenjaju i stapaju. Pobjeđuje ipak m aterija (glasovi i oblici) barbarskog jezika
tamo, gdje civilizacija nije dostigla dovoljan stupanj razvitka (dovoljnu ma­
sovnost), dakle na periferiji. Uostalom novi barbarski pobjeđuje stari pučki,
unutar civilizacije postojeći barbarski vulgarni jezik, jer ga donosi revolucija,
a ne stari jezik civilizacije, budući da se taj jezik autonomnim procesom u
civiliziranoj naciji ograničio na uski krug obrazovanih. Zato on i izumire
1 ujedno dalje živi i djeluje.
Prodor barbarskog jezika u civilizirani jezik (najviše na periferiji), nje­
govo održanje i razvitak (uz postepenu apsorpciju jezika civilizacije) nije dakle
pobjeda »narodne duše«, kulture, krvi i si. nego nužna posljedica ograničeno­
sti jezika civilizacije na tom polju. Civilizacija se upravo može usvojiti i pro­
širiti jedino šire razumljivim jezikom. Svi jesno usvajanje civilizacije, litera­
ture, počinje usvajanjem pisma i prevodilačkom književnosti.
Odatle kontradikcija: iz procesa i težnje za usvajanjem civilizacije do­
lazi do konzervacije-razvitka »nacionalnog«, t. j. barbarskog jezika. Taj se fe­
nomen opaža sve do kompletnog form iranja modernih nacija.
Zbog te veće konzervativnosti, tradicionalnosti jezične materije (ona je
pupkovina, koja veže barbare i nakon ulaska u civilizaciju o njihovu bivšu
širu barbarsku zajednicu) ne smije se zaključivati o društvenoj i m aterijalnoj
konzervativnosti, pa na prim jer tamo, gdje postoji »slavenski« jezik pretpo­
stavljati i neko slavensko društvo i m aterijalnu kulturu. Od momenta dodira
s civilizacijom oni su prije svega stupanj opće civiliziranosti.
Autonomija razvitka nacionalne civilizacije. Bez vlastite civilizacije, koja
se najvidljivije izražava sviješću (literaturom) nema nacije fiego samo više
m anje uspjelih tendiranja naciji. A vlastite civilizacije nema bez dodira sa
svjetskom civilizacijom i bez suprotstavljanja materijalnom podjarm ljivanju
sa strane nosilaca svjetske civilizacije. Stvaranje nove nacije, oslobođenje nje­
nog života, počinje oslobođenjem života svjetske civilizacije od društvenih
kontradikcija stvaranjem novoga centra. A ako nacije počinju od vlastite civi­
lizacije (čega je vrhunac i simbol pismenost na vlastitom jeziku) znači da je
etnički, barbarski elemenat samo jedna, ni izdaleka jedina ni najvažnija kom­
ponenta nacije, jer je prednacionalna komponenta.
Rekavši da nacija (nacionalna civilizacija) nastaje otporom materijalnom
podjarm ljivanju sa strane nosilaca svjetske civilizacije, rekli smo ujedno, da
otpor civilizaciji ne postoji nikada, nego samo otpor načinu kako se sprovodi
civilizacija: podređivanju u ime civilizacije. Odatle nijedna nacija ne čuva
svoju »nacionalnost« — koja je u stvari uvijek zaostalost, i kod najcivilizira­
nijih, jer je njena ograničenost, nemogućnost da se stopi s drugim, da ih pre-
dobije — ne iz neke mistične, zagonetne ljubavi prem a njoj (ma koliko joj se
samoj katkada tako činilo), nego iz historijske nužnosti da ne padne dublje od
stupnja na kome jest, a da se ipak zbliži s drugima, naprednijima i zaostali-

460
 O pća teo rija nacio n a ln e h isto rije

jima. Pri tome baš jezik čini jedno od glavnih sredstava i simbola čuvanja na­
cionalne nezavisnosti. Toga nema samo tamo gdje opasnosti od podjarm ljivanja
pod izlikom jezika nema, na pr. u Švicarskoj.
Prem a tome, p ri istraživanju valja uvijek uperiti pogled na tu nužnost,
na slabost, koja stvara nacionalnu osobitost. I kroz nacionalne osobitosti vi­
djeti također nužno proširenje jedinstvene civilizacije, tehničke, društvene,
jezične, umjetničke, državne, naučne i t. d.
Nacija (što znači nacionalna civilizacija) počinje (i raste) od kontakta sa
svjetskom civilizacijom, a ne od vlastitog barbarskog ekscentrizma. Ona je
svladavanje te barbarske vlastite slabosti. Nacije su po sebi apstrakcija, nji­
hova je realnost tek u internacionalnoj zajednici.
Iz činjenice da je nacionalna civilizacija suprotstavljanje i kontinuitet
svjetske civilizacije, i to suprotstavljanje baš u svrhu kontinuiteta, izlazi, da
se historija proširenja i razvitka civilizacije pojavljuje kao borba pojedinih
teritorija za ukopčanje u opći proces rasta civilizacije na autonomni način.
A kako se teritorijalna historija civilizacije odvija, rekli smo, u koncentričnim
krugovima, možemo reći, da nacije, nakon što je već jedam put stvorena jezgra
civilizacije, nastaju na onom teritoriju, gdje se sukobljuje barbarski etnos sa
starom civilizacijom. Za naciju ne postoji, kao što postoji za barbare i koloni­
zatore, pradomovina, nego samo domovina. A nova domovina civilizacije i na­
cije razvija se u malome kao i čitava svjetska civilizacija: i u njoj se tek po­
stepeno širi civilizacija u teritorijalnu širinu i socijalnu dubinu, podižući se
sve više. I nailazi na iste otpore, ispoljava iste slabosti. Taj je proces stoga
autonoman i nezamjenljiv, baš zato je r je jedino mogući način rasprostiranja
i razvitka svjetske civilizacije. To znači, obratno, da nacije nastaju autonom­
nim razvitkom u sklopu jedinstvenog procesa rasta i širenja svjetske civili­
zacije.

3. Historija kao historija nacija.

Počeci nacija ipak još nisu nacija; nacije postižu svoju puninu tek danas.
Zato, je r tek danas široke mase postaju nacijom, ulaze potpuno u civilizaciju,
usvajaju je i razvijaju. Odatle se i čitava nacionalna historija može i mora
shvaćati kao postepeno n astajanje nacije, pa se pojedina razdoblja mogu ocije­
niti i kao etape na k retan ju k naciji i civilizaciji. A budući da je to uvijek u
okviru svjetskog jedinstva, i sveopća se pojedina historijska razdoblja mogu
okarakterizirati kao stupnjevi n astajanja nacija, čitava historija prom atrati
kao historija nacija, opća nacionalna historija. Nacionalna historija naime po­
činje kad i opća, ona je njen oblik postojanja.
Robovlasničko doba civilizacije, stari vijek, karakteriziran je, s nacional­
nog gledišta, postojanjem barbarskog pojasa u Evropi nasuprot jezgri civili­
zacije. Odatle, uz dakako određenu razinu proizvodnih sredstava, tendencija
centralizm u i ropstvu, i odatle nemogućnost trajnog i potpunog ujedinjenja
kao i nemogućnost trajnog ropstva. Odatle unutrašnje barbarstvo, barbarstvo
unutar civilizacije, koje se najbolje ogleda u uskom k rugu pismenosti, u po­
stojanju vulgarnog jezika. Odatle i nakon propasti posljednjeg i najvišeg car­
stva otporom i djelovanjem unutrašnjih i vanjskih barbara preostaje samo
romanski etnos a ne rim ska nacija. Ali preostaje i civilizacija, dijelom već u
samim barbarim a, a dijelom u specijaliziranoj uskoj eliti, kleru.

461
Jugoslav G ospodnetić

U feudalizmu civilizacija se proširuje grosso modo na čitavu Evropu —

odatle stari vijek može biti shvaćen kao »srednji« vijek između barbarstva i
one evropske civilizacije, kao posljedica slobodnijih odnosa. Bolje rečeno, u
čitavoj se Evropi stvaraju autonomni, nacionalni, centri civilizacije. Još uvi­
jek međutim postoje razlike u stuipnju između pojedinih centara, neravno­
mjernost njihova razvitka, postoje glavni i sekundarni centri, civilizacija još
nije potpuna na horizontalnom planu, kao što nije ni izdaleka na vertikalnom
usprkos pojave laičke inteligencije ni u cjelini ni na samim pojedinim naci­
onalnim područjma: još uvijek dakle postoji unutrašnje barbarstvo. Dakako
nacionalni se centri ne razvijaju potpuno nezavisno, iako autonomno t. j. rela­
tivno nezavisno, nego utječu jedan na drugi, izjednačuje se, ali i odskakujući
jedan od drugoga.
S kapitalizmom su već nacije prilično izgrađene (tako d a se sm atra da
su nacije, uzevši tu riječ u modernom smislu tek tada nastale) ) i jedna spram
drugoj, — kao izgrađeni autonomni, organizirani teritoriji — i unutar njih
samih, budući da nikada do tada civilizacija (dovoljno je spomenuti pismenost
i nacionalni, naddijalekatski jezik, a da ne govorimo o svemu drugom) nije
prodrla toliko u dubinu. Ali baš zato dolazi ujedno i do daleko veće suprotnosti
između tih velikih grupa, do nacionalizma, je t još uvijek ne samo što postoji,
nego je i jača vertikalna i horizontalna klasna borba. Odatle nacionalni impe­
rijalizam, iako nastaje kao borba o vlast u svijetu, dakle iz težnje k jedinstvu
svijeta (dakako na klasnoj osnovi), ili barem k jedinstvu jednog djela svijeta
kod manjih, ujedno cijepa svijet, koji je prem a tome u neku ruku više bio uje­
dinjen kada je bio, u prijašnjim razdobljima, slabije ujedinjen.
Tek s internacionalnom borbom proletarijata razvija se težnja, stvarna
i idejna, za pravim ujedinjenjem svijeta i ukidanjem nacija kao neprijatelj­
skih. nejednako razvijenih jedinca. No baš tom borbom nacije, zbližujući se,
ujedno i postaju doist^i potpuno nacijama, je r nestaje unutrašnje klasne borbe,
nacija nije više samo vladajući sloj nad barbarskim temeljem. U borbi za so­
cijalizam dakle nacije dolaze do svog vrhunca i ujedno odumiru.
Od suprotnosti barbarstvo-civilizacija do modernih imperijalističkih su­
protnosti raste dakle »nacija«, t. j. jedinica, koja negira općenitost, da bi se svr­
stala u općenitost. Etape toga procesa dio su općeg procesa klasne borbe, borbe
u konačnoj liniji za ukidanjem klasa i pobjedu čovječanstva.

4. Bilješka o nacionalističkim deformacijama historije.

Od barbarstva do imperijalizma neprestano se historija vidi deformirano,
neprestano se stvaraju iluzije i mitovi o prošlosti u skladu s karakteristikam a
etape s koje se gleda. Sve bi se možda dale svesti na odraz barbarstva, koje
traje sve do dovršenja nacija: od prastarih rodovskih fantazija o praroditeljim a
do romantičnog narodnjaštva i imperijalističkog rasizma. I onda kad je gleda­
nje na historiju tobože protubarbarsko, kao na pr. u prosvjetiteljstvu ili u
apologijama imperijalizma na bazi kulturtregerstva upravo je postojanje bar­
barstva ono, što omogućuje tjakovo shvaćanje, ili, kao u ovom drugom slučaju,
čak iz njega progovara. Barbarstvo je nosilac nacionalizma, onoga što je nega­
tivno u naciji, ono što ističe sebe na štetu cjeline i cjelovite istine.
Međutim nacije i njihov relativni rang u historiji nuždan su razvoj bez
ičijih zasluga ili krivnja, jer opća historija prem ašuje pojedinačne (osobne i
nacionalne) volje, i sve što se u historiji zbilo, jedam put kad se zbilo, moralo

462
 O pća te o rija na cio n a ln e h isto rije

je baš tako biti. Kad danas kažemo, da je jedan događaj mogao i drukčije
ispasti, d a . ., onda to znači, da upravo onaj elemenat, koji bi po našem m išlje­
nju bio promijenio tok događaja (obično je to neka spoznaja) nije bio prisutan,
da ga mi tek sada stvaram o, a kao neprisutan nije mogao djelovati, i događaji
su se događali tako, kako su se dogodili. Takovoj kritici historijskih pojava, da­
kle nema m jesta u historiografiji, jer ne može m ijenjati prošlost u prošlosti,
ona je akcija u sadašnjosti, premašivanje, kritika prošle, naslijeđene situacije
i prošlih, naslijeđenih misli.
A kao što u historiografiju ne spadaju etički pojmovi, je r je etika uvijek
novi život, kao što ne sipadaju ni praktična vrednovanja (»trebalo je postupiti
ovako, a ne onako«. . .) tako u nju ne spadaju ni afektivna reagiranja sa polu-
barbarskog ličnog ili nacionalnog stajališta, kao što su mržnja, divljenje, zgra­
žanje, oplakivanje vlastite prošlosti kao žrtve čovječanstva ili slavljenje njeno
kao soli zemlje i si. pred pojedinim m anifestacijam a historije. U historiogra­
fiji ostaje, iz nje se izvija samo spoznaja nužnosti, harm onije sveukupne histo­
rije, spoznaja praćena osjećajem vedrine, što se čovječanstvo usprkos golemih
zapreka, upravo kroz zapreke, n ajprije prirodne, a onda kroz one koje niču
upravo iz samog načina svladavanja prirode, iz društvenog razvitka, nepresta­
no humanizira, neprestano uzdiže.

463
Pavao Rastovčan:

0 NAŠEM ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU

(P ovodom U redbe o im o v in s k im o d nosim a i reorganizaciji se lja č kih radnih zadruga)

I.

Da se uzm ognu isp ra v n o o cijen iti n a jn o v ije m je re, k o je su kod n as d onesene

u ob lasti z em ljo rad n ičk o g z a d ru g a rs tv a ,i v a lja p o seg n u ti u n a tra g i v r a titi se n a
p rv e p o četk e tog z a d ru g a rs tv a u F e d e ra tiv n o j N aro d n o j R ep u b lici Ju g o slav iji.
K oji je razlog, zašto je n a ša n a ro d n a v la s t od sam og p o četk a s m a tra la p o tre b ­
nim da n a ro č itu p a ž n ju p o sv eti zem ljo rad n ičk o m z a d ru g a rstv u ? Z ašto i odakle
m je re za š ire n je i ja č a n je zem ljo ra d n ič k o g z a d ru g a rstv a , zašto n jegovo in ten ziv n o
po m ag an je od s tra n e na še n a ro d n e zajednice? O dgovor se n a d a je sam po sebi. V alja
sam o p o d sje titi n a sve ono, što je rečen o i pisan o o z a o stalo sti n aše p o ljo p riv re d e
1 o n jez in u slabom re n ta b ilite tu , pogotovo ako se n a ša p o ljo p riv re d a sra v n i s po­
ljo p riv re d o m u d ru g im n a p re d n im zem ljam a. M ali ra s p a rč a n i z e m ljišn i posjedi u
u v je tim a p rim itiv n o g n a č in a o b ra đ iv a n ja z em lje n e d a ju n i izd alek a onoliko, koliko
bi m ogli d a v a ti kod p rim je n e no v ih n a p re d n ih a g ro te h n ič k ih m je ra, a p rim je n a tih
m je ra p re tp o s ta v lja veće kom plekse, o dnosno o n a je n a većim kom p lek sim a lak še
i u s p je šn ije pro v ed iv a. U p ita n ju je v eća p ro iz v o d n ja uz m a n ju ra d n u snagu, šte d n ja
i rac io n a ln o isk o rišta v a n je ra d n e snage, k o ja se n a m alim p o sjed im a rasip a. To je
p ita n je kod n as na ro č ito ak tu e ln o b aš zbog silnog za m a h a u raz v o ju in d u strije .
I n d u s trija i p o ljo p riv re d a m eđ u so b n o su tije sn o povezane, jed n a je u p u ćen a n a
d rugu. I evo to su, sažeto uzeto, osnovni razlozi, k o ji su o p red ijelili n a šu p o litik u
u p ita n ju ze m ljo ra d n ič k o g z a d ru g a rs tv a . P ris tu p ili smo fo rm ira n ju našeg zem ljo ­
rad n ič k o g z a d ru g a rs tv a i njeg o v u o m aso v lje n ju u želji d a podignem o n izak nivo
n ašeg z e m ljo ra d n ik a , da u n a p re d im o tim e i razv o j cjelin e, čita v e n a še n a ro d n e za­
jednice. N ism o m i, dakle, p ris tu p ili zem ljo rad n ičk o m z a d ru g a rs tv u zbog k o lek tiv i-
zacije, ko ja bi b ila sam a sebi sv rh o m , zbog želje d a n aše z e m ljo ra d n ik e učinim o
ko m u n istim a od d a n a s n a s u tra , već zato d a lik v id ira m o za o sta lo st n a še p o ljo p ri­
vrede, pa je to i d a n a s osnovni p ro b le m n a še so cijalističk e izg rad n je. Stvaranjte
k ru p n ih z e m ljo ra d n ič k ih ga z d in stav a n eo p h o d an je u v je t, d a se p o ljo p riv re d a
uzdigne na viši nivo i da uzm ogne d rž a ti k o ra k s razv o jem in d u strije . N em a su m n je,
da se fo rm ira n je k r u p n ih ga z d in stav a d ad e po stići i n a d ru g i n a č in : k o n c e n tra cijo m
zem lje u ru k a m a p o je d in a c a -k a p ita lis ta , ek sp ro p rija c ijo m sitn o g i sre d n je g se lja k a
i njegovim p re tv a ra n je m u n a ja m n o g ra d n ik a n a v elik im posjedim a. T im je p u tem
i išao razvoj u n ek im ze m lja m a Z ap ad a. No o v a k a v p o stu p a k n ije u in te resu
ogrom ne m ase se lja štv a , već je tom in te re su d ire k tn o o p rečan , a p ro tiv i se i našim
socijalističkim sh v a ća n jim a . Za s e lja k e -z e m ljo ra d n ik e o staje, d ak le, kod n as jed in i

1 V. U redbe o im ovinsk im odnosim a i reo rg an izaciji se lja čk ih rad n ih zad ru g a

(SI. list 14/53).

464
 O z e m ljo ra d n ič k o m z a d ru g a rstv u

p u t — p u t z a d ru g a rs tv a , a to je i p ra v a c n a šeg so cijalističk o g raz v o ja u p o ljo ­

p riv re d i.
Š to n a m p o k a z u je d o sa d a n je isk u stv o sa zem ljo ra d n ič k im , a n ap o se sa se lja č ­
kim z a d ru g a m a? O no p o k a z u je , d a je p o č in je n niz p o g reša k a u ovom p ita n ju , d a
nism o o stv a rili cilj, k o ji n a m se činio p rilič n o lag an . M i sm o p ris tu p ili z e m ljo ra d ­
ničkom z a d ru g a rs tv u , k ao da k o lek tiv iz a c ija sa m a p o sebi rje š a v a sv e p ro b lem e.
U stv a ri se pokazalo, d a k o lek tiv iz a c ija z em lje n ije s v e stra n lije k za p o d iza n je niv o a
p o ljo p riv re d e , je r n ije sv e je d n o g d je i k ak o , n a k o ji se n a č in o na p ro v o d i. R ek li
sm o da sm o p r is tu p ili z a d ru g a rs tv u k a o s re d s tv u za p o v e ć an je p ro d u k tiv n o s ti u
p o ljo p riv re d i, za p o v e ć an je n jez in a re n ta b ilite ta . A ko to g a u p o jed in o m slu č a ju
nem a, ta k v a z e m ljo ra d n ič k a z a d ru g a g u b i svoj ra iso n d ’etre . O d a tle je jasn o , d a
n e m a ju sm isla p a s iv n e s e lja čk e r a d n e z a d ru g e. A ko se ze m ljo ra d n ic i u d ru že n e d a
sebi sam i pom ognu, već da p o z iv a ju ć i se n a sv o je u d ru ž e n je u z a d ru g u sam o nešto
d o b iju o d cjeline, od n a ro d n e zajed n ice, k o ja z a d ru g a rs tv o k ao ta k v o pom aže, on d a
je cilj ta k v e z a d ru g e p ro m a še n . Ako, n a d a lje , im am o s ta n o v it b ro j z e m ljo ra d n ik a
n a m alim p a rc e lam a , p a se on i o n d a u d ru že u z a d ru g u i o b ra đ u ju ze m lju za je d n ičk i,
no p rito m n e pro izv o d e u k u p n u v eću k o ličin u p ro izv o d a od one, k o ju su p rije p ro ­
izvodila o d ije lje n a g o sp o d a rstv a, o n d a d ru štv o o p e t n e m a od ta k v e z a d ru g e n ik a k v e
k o risti. Z a d ru g a ri će v je ro ja tn o m o ra ti m a n je ra d iti, k a d ra d e u d ru že n i, neg o k a d
r a d i sv a k i sam za se, no n ije to sam o p o sebi cilj z e m ljo ra d n ič k o g z a d ru g a rs tv a ,
već je cilj p o v e ć an je p r o d u k tiv n o s ti u p riv re d i. »S eljačk a r a d n a z a d ru g a , k o ja z a d r­
žava isti b ro j lju d i uz gotovo istu p ro iz v o d n ju , n e u n a p re đ u je p ro iz v o d n o st ra d a i
n e m ože v ršiti n a p re d n u funkciju.«2 U v ezi s tim o p a ž an jim a ja v ila se p o tre b a , da
z a d ru g e ra d e n a bazi p riv re d n o g ra č u n a . P r iv re d n i ra č u n se d o ista i n a sto ja o p ro ­
v e sti u p o jed in im z a d ru g a m a p o s lje d n jih n e k o lik o godina. No to o p et izaziva p ita n je
su v išk a ra d n e snage, p ita n je , k a k o ta j s u v iša k p ra v iln o isk o ristiti. O v aj se p ro b le m
ja v lja već kod z e m ljo ra d n ik a -p o je d in a c a , k o ji ra d e n a m alim p a rc e lam a , i to p o ­
n a jv iše sam o u p e rio d u sezo n sk ih rad o v a . A ta j se p ro b le m ja v lja u p o jač a n o m
o bliku kod z a d ru g a , ako se n jih o v o p o slo v a n je sv ed e n a p riv re d n i rač u n . R je šen je
je u tom e, da se sm a n ji b ro j p o ljo p riv re d n ik a uopće, p a tim p rav c e m k reć e i razv o j
u d ru g im n a p re d n im zem lja m a . M eđ u tim , m i sm o z a p ra v o p ro ces o d laž e n ja su v išn e
r a d n e sn a g e s p o ljo p riv re d e , p ro ces n je z in a sm a n je n ja , s r a d n im z a d ru g a m a u sp o ­
rili.3 K ak o d a ponovo otpočnem o ta j p roces? To p ita n je p o s ta v lja ju seb i n aši te o ­
re tič a ri, p a ta k o i V la d im ir B a k a rić (u č la n k u cit. u n o ti 2). K ao jed n o od sre d s ta v a
za p ra v iln o isk o rišta v a n je r a d n e sn a g e on n a v o d i o m o g u ćen je šire in v estic io n e d je ­
latn o s ti nižim jed in ica m a , k o m u n am a i z a d ru g a m a. R azv o j je već k re n u o tim p r a v ­
cem , dok je p r ije d rž a v a b ila o sn o v n i in v e stito r. Z a tim s tv a r a n je m o g u ćn o sti da
k o m u n e i z a d ru g e r a z v iju in d u s tr ijs k u p ro iz v o d n ju , p a z a p o sle n je su v išk a rad n e
sn ag e n a ja v n im rad o v im a i t. d., i t. d. » S eljačk a r a d n a z a d ru g a , k o ja će om ogućiti
m o d ern iza c iju p o ljo p riv re d e i k o ja će d a ti novo z a p o sle n je rad n o j snazi, v rlo je
v ažn a s tv a r za iz g ra d n ju socijalizm a. R a d n a z a d ru g a , k o ja k o n z e rv ira s a d a šn je
sta n je , m o ra m e đ u tim propasti.«4 Z a tim B a k a rić p re d v iđ a p o red z a d ru g a i o sn i­
v a n je m o d ern ih po d u zeća za p ro iz v o d n ju p o ljo p riv re d n ih pro izv o d a. T a k v a p oduzeća
b it će re n ta b iln ija od r a d n e z a d ru g e , je r je o v aj o b lik p o slo v a n ja m o d e rn iji od
onog u se lja čk o j ra d n o j z a d ru z i.3

2 B a k a rić »O d a ljn je m r a z v itk u n a še p o ljo p riv re d e « , »Borba« b r. 300/52.

3 V. o tom B a k a rić u č la n k u cit. u n o ti 2, »Borba« b r. 301/52.
4 B a k a rić u č la n k u cit. u n o ti 2, »Borba« b r. 303/52.
5 »Borba« b r. 303/52.

465
Pavao R astovčan

P ro u č a v a n je z ad ru žn e p ro b le m atik e tra jn a je b rig a n a ših ru k o v o d ilaca. U go­

vorim a m a rša la T ita, ko ji su o d rža n i u raz lič itim m je stim a i u različito doba, n e ­
p resta n o se t r e tir a i ta j prob lem . U jed n o m govoru (u ju lu 1951) T ito kaže: »Kod
nas fo rm ira n je n ovih z a d ru g a i s tv a r a n je z a d ru g a rs tv a , t. j. p re tv a ra n je zao stalih
po ljo p riv re d n ih g a zdinstva u b o lja i n a p re d n ija , so cijalističk a g azd in stv a ide m nogo
teže, nego što sm o m i to m islili.« M eđu razlo zim a za to navodi, d a sm o »donekle
podcijenili i nism o dovoljno uzeli u o bzir n a še m o g u ćn o sti d a tim zad ru g a m a dam o
što im je p o tre b n o za b rz i p ra v ila n razv o j, a u p rv o m re d u p o ljo p riv re d n e mašine.«6
Da to nism o m ogli, razlog je o p et n a š sp o r sa SSS R -om , k o ji n a s je p rin u k a o n a
p re o rije n ta c iju n aše p riv re d n e p o litik e. — U jed n o m d ru g o m govoru (u se p te m b ru
1951) M aršal kaže: »Mi nism o p ris tu p ili s tv a r a n ju z a d ru g a zbog toga, što je to bio
naš ćef, zbog toga, što sm o h tje li d a stv o rim o od s e lja k a nek o g ko lek tiv ca, k o ji će
jesti na k a z an u i ko ji će m o ra ti u tim z a d ru g a m a d a se p o tčin i n ek o m d ik ta tu , iako
nam ne k i to podm eću. Ne, s tv a r a n je z a d ru g a je životno p ita n je n o v e so cijalističk e
J u g o s la v ije ...« I d a lje : » . . . n a ša je k riv ic a, što sm o m i gore b ili nedo v o ljn o b u d n i
i dozvolili, da izvjesni rukovo d io ci d o lje p reb rz o fo rs ira ju s tv a ra n je z a d ru g a i tam o,
gdje za to n ije bilo uslova.«? O p et u jed n o m d a ljn je m govoru (u o k to b ru 1951) Tito
kaže: »Mi ne m ožem o d a n a s s tv a r a ti ta k v a g a z d in stv a, k a o što su ih d e v e tn aesto g
stoljeća s tv a ra li A m erik an ci, m i n e m ožem o s tv a ra ti ta k v a g azd in stv a n a onaj način,
na k a k a v su ih još p r ije o sam n aesto g sto lje ć a s tv a ra li, recim o, Englezi. A k ak o su
ih s tv a ra li? O ni su s tv a ra li v e lik a p o ljo p riv re d n a g a z d in stv a n e n a ta j n ačin , što bi
ko lek tiv iz ira li s e lja k a, nego tak o , što su ga sk id a li sa zem lje, s tv a ra li ta k ru p n a
gazdin stva i p ris ilja v a li s e lja k a d a n a n jim a ra d i k a o ob ičan n a ja m n i r a d n ik ili da
ide u fab rik u . N itko n e m ože reć i d a n a s, d a to n ije bilo tak o . N a ta j n a č in su u zi­
m an a č ita v a sela i farm e, je r je to b ila d rž a v n a potreba.«8 — A u g ovoru od 7. ju la
1952. m a rš a l T ito je rek a o : »Vi z n ate, d a sm o m i p ro šle godine pod u zeli m je re, da
se n ep ra v iln o sti, ko je su b ile č in je n e odozgo kod s tv a r a n ja r a d n ih za d ru g a isp rav e
do izvjesnog stu p n ja , da se z a d ru g e, k o je su b ile ap so lu tn o pasiv n e, a k o je su b ile
višeg tipa, p re tv o re u opće zad ru g e, jed n o m rije č ju , d a se p rila g o d e uslovim a, u
kojim a se n a la z e i rade.« I d a lje : »Mi sm o b ili p ro tiv so v je tsk ih m eto d a i šablona,
k oje smo usvojili u p o četku, i m o ra m d a kažem , d a one još u v ije k n isu u p o tp u n o sti
nestale.«^ — S m a tra m p o tre b n im c itira ti b a r g o rn je izvode iz re d a d ru g ih u istom
sm islu, sve to za dokaz činjen ice, d a se ko d n as u p ita n ju z em ljo rad n ičk o g z a d ru ­
g a rstv a od p rv o g p o č e tk a z au zela p ra v iln a lin ija s obzirom n a p o tre b u i cilj z a d ru ­
g a rstv a , p a se ta lin ija n ije m ije n ja la . R ad i se te k o p ro m je n i u p o jed in im m je ram a ,
d a se po stig n e cilj, k o ji je već od p o č e tk a p ra v iln o označen.
I K a rd e lj je u svom č la n k u »O n e k im p ro b le m im a naše p o litik e n a selu«, koji
je o b jav ljen uoči do n o še n ja U re d b e o im o v in sk im odnosim a i reo rg a n iz a c iji se lja čk ih
r a d n ih z a d ru g a (SI. list. b r. 14/1953),*o up o zo rio n a n e k e m o m en te, k o ji su očito b ili
o dlučni i za ovu p o s lje d n ju U red b u . »Č injenica je, d a je sv a n a ša p riv re d a sta v lje n a
u uslove slobodne u ta k m ic e e k o n o m sk ih sn ag a, d o k je p o ljo p riv re d a , a n a ro č ito
v e lik dio z em ljo rad n ičk o g z a d ru g a rs tv a , jo š u v ije k u v elik o j m je ri u k lije šte n a u
a d m in istra tiv n u k o n tro lu i u raz n e v je š ta č k e oblike, k o ji se m ogu o d rža v a ti isk lju ­
čivo i sam o zbog toga, što su p o d rža v a n i a d m in istra tiv n im sred stv im a.« »R adne

6 »Borba« br. 178/51.

7 »Borba« br. 230/51.
8 »Borba« br. 239/51.
o »Borba« br. 160/52.
»Borba« br. 86/53.

466
 O ze m ljo ra d n ičk o m za d ru g a rstv u

z a d ru g e o s ta ju k ao je d a n od r a z v ije n ijih so c ija lističk ih o b lik a p o ljo p riv re d n e p ro ­

izvodnje. M eđutim , d a b i one zau ze le sv o je p rav o m jesto , tre b a ih d a n a s p rije svega
osloboditi ko leb ljiv o g e le m e n ta i s ta v iti ih u iste ek o n o m sk e u slo v e sa sv im o stalim
proizvođačim a, d a bi m ogle d a p o k ažu sv o ju p ra v u e k o n o m sk u v rije d n o st. Z ato
tre b a , p rije svega, s tv a rn o i d o slje d n o o b e z b ije d iti p o tp u n u d o b ro v o ljn o st u lask a i
izlaska iz z a d ru g a — p ris tu p a ju ć i, n a ra v n o , rea liz a c iji ovog p rin c ip a o d m ah, ali
o rganizovano i bez je d n o s tra n ih p o stu p ak a.« — G ovoreći o m išlje n ju , d a su m noge
ra d n e z a d ru g e s tv o re n e p risiln o , p a d a u p ra v o te z a d ru g e d a n a s p re ž iv lja v a ju krizu,
d ru g K a rd e lj kaže: »M islim , d a ta k v a m iš lje n ja p re c je n ju ju u logu p o ja v a p ris ilja -
v a n ja u p ra v o zbog toga, što n e s h v a ta ju p ra v u e k o n o m sk u s u š tin u s a d a š n jih tešk o ća
u ra d n im z a d ru g a m a. P r is ilja v a n ja je, d a k a k o , tu i tam o bilo, ali u ono v rije m e
ono n ije im alo n e k u o d lu ču ju ć u ulogu. S am i ta d a š n ji e k o n o m sk i odnosi b ili su p o ­
godni za s tv a r a n je r a d n ih z a d ru g a . O n e su često n a s ta ja le kao z a štita s e lja k a p re d
obavezam a, k o jim a je u ono v rije m e m o ra la b iti o p tere ć en a p o ljo p riv re d n a p ro iz v o d ­
nja.« »Velik dio se lja štv a ušao je u ra d n e za d ru g e , d a bi više dobio od d ru štv a ,
odnosno da bi m u m a n je dav ao , a n e -d a b i v iše i b o lje p roizvodio i tim e pob o ljšao
svoj živ o tn i sta n d a rd .« S a d su, m eđ u tim , p rilik e p ro m ije n je n e . »S u štin a je u p ro ­
m ije n je n im e k onom skim odnosim a. V elik dio r a d n ih z a d ru g a uopće n ije im ao uslova
d a se ra z v ije u k r u p n o i m o d ern o so c ija lističk o gazdinstvo.« No u e ri a d m in is tra ­
tiv n o g u p r a v lja n ja p riv re d o m , u u slo v im a d rža v n o g m o n o p o lizm a i a d m in istra tiv n e
ra s p o d je le d r u štv e n ih pro izv o d a te su sla b o sti n a ših r a d n ih z a d ru g a b ile p rik riv e n e .
U novim e k onom skim u slo v im a to je, m eđ u tim , m o ra lo doći do izra ž aja . — I K a rd e lj
u p o z o ru je n a to, d a se, p o sv e ću ju ć i p a ž n ju zem ljo ra d n ič k o m z a d ru g a rs tv u , n e sm iju
z a n e m a riti d ru g i so c ija lističk i oblici u p o ljo p riv re d n o j p ro iz v o d n ji, k o ji m ogu b iti
veom a z n a ča jn i, a na p o se ra z v ija n je č ita v e m re ž e s o c ija lističk ih p o duzeća, odnosno
poduzeća, k o ja služe p o ljo p riv re d i. — K on ačn o , z a k lju č u ju ć i s c ita tim a , s m a tra m
p o tre b n im n a g la siti, da je p rin c ip d o b ro v o ljn o sti p ri s tv a r a n ju z a d ru g a k o n s ta n tn o
n a g la ša v a o već od p o č e tk a i n a š CK K P J. U p u ć u je m n a R ezo lu ciju II. p len a rn o g
z a sje d a n ja CK K P J o o snovn im za d ac im a P a r tije u o b lasti so c ija lističk o g p re o b ra ­
ža ja sela i u n a p re đ e n ja p o ljo p riv re d n e p ro iz v o d n je od ja n u a r a 1949.,n i R ezoluciju
III. p len u m a CK K P J o tek u ć im z a d ac im a b o rb e za P e to g o d išn ji p la n od ja n u a r a
1950. go d in e .12

II.

O nom e, tk o im a u v id u cilj n a še g z e m ljo ra d n ič k o g z a d ru g a rs tv a , k ak o je on

od sam og p o č e tk a p ra v iln o o b ilježen , tk o im a u v id u isp itiv a n je i isk u stv a n a te ­
re n u p a č e ste k r itik e n a š ih n a jo d g o v o rn ijih ru k o v o d ila ca i te o re tič a ra u raz lič itim
g ovorim a i čla n c im a — a od čega je g o re c itira n sam o m ale n dio — n o v a U red b a
o im o v in sk im odnosim a i re o rg a n iz a c iji se lja č k ih r a d n ih z a d ru g a n e dolazi n eo če­
k ivano. O na se u k a z u je sam o kao z a k lju č a k , k o ji se m o rao n e m in o v n o po v u ći iz
d o sa d ašn je g s ta n ja n a te re n u . O n a n e znači, d a se s tv a ri p re la m a ju p re k o k o lje n a ,
a je d n a k o n e znači n i to, d a m i n a p u š ta m o z a d ru g a rs tv o , a p o gotovo n e znači, da
je p ita n je p o d iz a n ja n a še p o ljo p riv re d e sk in u to s d n ev n o g red a , je r ono o s ta je i
d a lje n a š osnovni pro b le m . No u d a n a šn jo j e ta p i slo b o d n o g p riv re d n o g raz v o ja želi
se u k lo n iti ono, što n e p o stiz a v a svoj cilj, a što se m oglo d o sad a o d rža ti sam o p u te m
a d m in istra tiv n ih m je ra , žele se isp ra v iti sta n o v ite p o g rešk e u č in je n e n a te re n u , želi

u »Borba« b r. 29/49.
12 »Borba« b r. 2/50.

467
P avao R astovčan

se z e m ljoradnicim a om ogućiti d a p o tp u n o slobodno odluče, hoće li o sta ti u rad n o j

zadruzi ili ne, odnosno da sam i iza b e ru on u za d ru ž n u form u, k o ja im n a jb o lje od­
govara. S toga g ledišta v a lja , dak le, o c ijen iti i n o v u U redbu.
N ova U red b a s tv a rn o sad rži o d red b e u d v o jak o m p rav c u . S jed n e stra n e , ona
d a je p ropise za reo rg a n iz a c iju i lik v id a ciju se lja čk ih ra d n ih zad ru g a ; s d ru g e p a k
re g u lira p ita n je p o jedinačnog istu p a n ja iz se lja čk e ra d n e zadruge.
S k u p štin a se lja čk e ra d n e z a d ru g e m ože odlučiti, d a se z a d ru g a reo rg a n iz ira u
d ru g u v rstu z e m ljo ra d n ič k ih zad ru g a, k a d to p red lo ži v ećin a član o v a zadruge. —
S k u p štin a rje š a v a o re o rg a n iz a c iji i onda, k a d v ećin a član o v a zad ru g e p o dnese
p rija v u za istu p a n je iz z adru g e. — A ko se v ećin a član o v a izjasn i za reo rg an izaciju ,
p reo sta li članova ili n jih o v dio m ogu o d lu čiti da n a sta v e s rad o m se lja čk e ra d n e
z a druge (čl. 10). — R eorg a n iz a c ija se lja čk e ra d n e zad ru g e m ože se izv ršiti: 1. sp a ­
ja n je m cijele se lja čk e ra d n e zad ru g e s postojećom zem ljo rad n ičk o m zadrugom ;
2. p rip a ja n je m jednog d ije la se lja čk e ra d n e z a d ru g e postojećoj z e m ljo rad n ičk o j za­
druzi, dok d ru g i dio č la n stv a o sta je u se ljačk o j rad n o j zad ru zi, ili o sniva n ovu
se lja čk u ra d n u ili novu ze m ljo ra d n ič k u z a d ru g u ; 3. o sn iv a n je m nekoliko n ovih se­
lja č k ih rad n ih ili novih z e m ljo ra d n ič k ih z a d ru g a uz posto jeće se lja čk e ra d n e zadruge.
— S p a ja n je cijele se lja čk e r a d n e z a d ru g e ili p r ip a ja n je jed n o g n jezin a d ije la p o ­
stojećoj zem ljo ra d n ič k o j zad ru z i m ože se izv ršiti sam o uz su g lasn o st zem ljo rad n ičk e
z a d ru g e (čl. 11). — S k u p š tin a s e lja čk e ra d n e z a d ru g e donosi o d lu k u o lik v id a ciji
zadruge, k ad v ećin a članova po d n ese p rija v u za istu p a n je , a z a d ru g a se ne reo rg a ­
nizira n iti n a s ta v lja s rad o m s u m a n je n im b ro je m član o v a (čl. 30). — D oneseni su
d e ta ljn i p ropisi o v ra ć a n ju z em lje i o re g u lira n ju obveza se lja čk e ra d n e zadruge,
k oja se reo rg a n iz ira na je d a n od n a v e d en ih n a č in a ili k o ja lik v id ira . P rito m je
važno, da se p ra v i ra z lik a s jed n e s tra n e izm eđu z em lje i o stale im ovine, k o ju su
pojedinci bili u n ije li u z a d ru g u , i s d ru g e s tra n e onoga, što je stečeno sre d stv im a
zadruge. Z em lja, zg ra d e , in v e n ta r, sto k a i o sta li fondovi se lja čk e ra d n e zadruge,
stečeni iz sre d s ta v a z a druge, n e m ogu se, k ao z a d ru ž n o v lasn ištv o , u slu č a ju p r e ­
sta n k a z a d ru g e ili istu p a n ja p o jed in ih č lan o v a z a d ru g e d ije liti član o v im a z a d ru g e
(čl. 7). — Važno je n a d a lje , d a istu p o m p o jed in o g č lan a iz zad ru g e, odnosno lik v i­
dacijom z a d ru g e n e p r e s ta je osobno jam stv o za d ugove zad ru g e. V lasnici v rać e n ih
ze m ljišta i zg ra d a jam če za dio d uga zad ru g e, k o ji je p o sto ja o n a d a n n jih o v a
istu p a n ja iz z a druge, ra z m je rn o v rije d n o sti zem ljišta i z g rad a, k o ji su im vraćen i,
p rem a uk u p n o j v rije d n o sti z a d ru ž n e im ovine. No ova o d red b a n e važi ip ak za one
vlasn ik e v rać e n ih z e m ljišta i z g rad a, k o ji n isu p rim a li re n tu od za d ru g e i nisu
rad ili u zadruzi, je r n isu b ili u m o g u ćn o sti d a ra d e (čl. 27). — U slu č a ju lik v id a cije
z a druge članovi z a d ru g e p reu z im a ju , ra z m je rn o v rije d n o sti v ra ć e n ih z e m ljišta i
zgrada, dugove zadruge, ko ji se n isu m ogli n a m iriti iz z a d ru ž n e a k tiv e (čl. 31., st. 3).
(O p ita n ju ja m s tv a č lanova za slu čaj reo rg a n iz a c ije se lja čk e ra d n e zad ru g e v. čl. 13.
toč. 3.).
N arodni odbor k o ta ra m ože p o n ištiti z a k lju č a k sk u p štin e o reo rg an izaciji, ako
n em a dovoljno jam stv a , da će se ra c io n a ln o g o sp o d ariti s im ovinom u zad ru žn o m
vlasn ištv u (čl. 14. i 16.). U slu č a ju lik v id a cije k o ta rs k i savez z e m ljo ra d n ič k ih zad ru g a
m ože tra ž iti, da m u se im ovin a se lja čk e r a d n e z a d ru g e sta v i n a rasp o la g an je , d a ­
kako uz p reu z im a n je o d g o v a ra ju ć ih obveza lik v id ira n e zad ru g e. O n m ože tu im o­
vinu, u sporazum u s n a ro d n im o d borom k o ta ra , u s tu p iti n a k o rišć e n je d ru g o j za­
druzi ili je d a ti na u p ra v u p riv re d n o m poduzeću. — K o ta rsk i savez z e m ljo ra d ­
ničkih zad ru g a može, u spo razu m u s n a ro d n im odborom k o ta ra , osn o v ati poduzeća,
koja će v ršiti usluge zem ljo ra d n ic im a u p o tre b o m sre d stav a , k o ja su u lazila u ovaj

468
 O z e m ljo ra d n ič k o m z a d ru g a rstv u

dio z a d ru ž n e im ovine. — N a p r iv re d n u o rg an iz a ciju , k o ja p reu z m e z a d ru ž n u im o­

v in u , p re la z i i dio o b aveza se lja č k e r a d n e zad ru g e, ra z m je rn o v rije d n o sti p re u z e te
im ovin e (čl. 15). — U slu č a ju lik v id a c ije p re o s ta la a k tiv a i s re d s tv a za ra d p re s ta le
z a d ru g e p ren o se se n a k o ta rs k i sav ez z e m ljo ra d n ič k ih z a d ru g a , k o je će s n jim a
ras p o la g a ti u su g la sn o sti s n a ro d n im odb o ro m k o ta r a (čl. 31., st. 5; v. i čl. 8 U redbe).
— Š to se tič e o p ć e n aro d n e im ovine, k o ja je p o jed in o j z a d ru z i b ila d a n a n a k o ri­
šte n je , s tom im ovinom rasp o la že u sv ak o m s lu č a ju reo rg a n iz a c ije se lja č k e ra d n e
z a d ru g e n a ro d n i o d b o r k o ta ra (čl. 17., st. 1.).
U slu č a ju k a d se se lja č k a r a d n a z a d ru g a re o rg a n iz ira ili lik v id ira , o sn iv a se
ko m isija sa z a d atk o m d a u re d i im o v in sk e odnose. — K o m isija im a 9 član o v a, od
ko jih p r e d s je d n ik a i jed n o g č la n a im e n u je n a ro d n i o d b o r k o ta ra , 2 čla n a k o ta rsk i
savez z e m ljo ra d n ič k ih z a d ru g a , a 5 č lan o v a b ira sk u p š tin a z a d ru g e (čl. 35.). —
K o m isija donosi rje š e n je o r a s p o re d u im ovine i dugova, t. zv. ra sp o re d n o rje š e n je
(čl. 36.). R a sp o red n o rje š e n je k o m isija d o s ta v lja n a ro d n o m o d b o ru općine, n a čijem
se p o d ru č ju z a d ru g a nalazi. N a ro d n i o d b o r općin e p o ziv a in te re s e n te d a ra z g le d a ju
ra sp o re d n o rje š e n je i s ta v e sv o je p rim je d b e . K o m isija d o s ta v lja z a tim ra s p o re d n o
rje š e n je z a je d n o s p rim je d b a m a k o ta rsk o m su d u n a o d o b ren je (čl. 43.).

Š to se tiče p o jed in a č n o g is tu p a n ja iz se lja č k e r a d n e za d ru g e , v a lja raz lik o v a ti

d v ije s tv a ri: p ro p ise za b u d u ć n o s t i p re la z n e o d red b e u to m p ra v c u , k o je im a ju
l ik v id ira ti sa d a š n je s ta n je i u k lo n iti p rig o v o re , d a je p r is tu p a n je rad n o j z a d ru z i bilo
u pojed in o m slu č a ju iznuđeno.
C lan s e lja čk e ra d n e z a d ru g e m ože is tu p iti iz z a d ru g e u godini, u ko jo j m u
istič e ro k o d ređ e n za to p ra v ilim a ili u g o vorom . A k o ro k n ije o d ređ e n , čla n z a d ru g e
im a p ra v o d a iz z a d ru g e istu p i u tre ć o j god in i n a k o n s tu p a n ja u z a d ru g u , n e r a č u ­
n a ju ć i godinu, u k o joj je u z a d ru g u stu p io . — A k o čla n z a d ru g e n e istu p i iz z a d ru g e
u godini, u kojoj m u ističe ro k za istu p a n je , ta j se ro k p ro d u ž u je za slije d e ć e tri
godine. — C lan z a d ru g e , ko ji želi is tu p iti iz za d ru g e , m o ra svoj z a h tje v p o d n ije ti
z a d ru z i n a jk a s n ije do 1. s rp n ja o n e g o d in e, u k o jo j im a p ra v o istu p iti. Z a h tje v se
podnosi pism en o bilo n e p o sre d n o z a d ru z i, bilo p re k o p o šte ili p re k o k o ta rs k o g su d a.
— I s tu p a n je iz z a d ru g e v rš i se sam o sa d a n o m 1. listo p a d a . — Iznim no, s k u p š tin a
m ože u godini 1953., uz su g la sn o st n a ro d n o g o d b o ra k o ta ra , o d re d iti d ru g e rokove,
a li u tom s lu č a ju n e m ože p ro te ć i m a n je od 30 d a n a od p o s lje d n je g d a n a , k a d član
z a d ru g e im a p ra v o p o d n ije ti p r ija v u za is tu p a n je p a do d a n a istu p a n ja . — Z ad ru g a
se m ože s p o ra z u m je ti s p o jed in im č la n o v im a i o d ru g im u v je tim a istu p a n ja , u k o ­
liko se tim e n e š te te in te re s i za d ru g e . O d lu k u o to m e donosi u p ra v n i od b o r z a d ru ­
ge (čl. 20.).
C lan p o sto je ć e se lja č k e r a d n e z a d ru g e m ože u god in i 1953. istu p iti iz zad ru g a
bez o b zira d a li m u je iste k a o tro g o d išn ji ro k , p re d v iđ e n u čl. 30. O snovnog zakona
o z e m ljo ra d n ič k im z a d ru g a m a . — C lan za d ru g e , k o ji želi u godini 1953. istu p iti iz
z a d ru g e , d u ž a n je p r ija v u za is tu p a n je p o d n ije ti n a jk a s n ije d o 1. s rp n ja 1953., o d ­
nosno do d a n a , k o ji o d red i s k u p š tin a z a d ru g e u sm islu st. 5, čl. 20 ove U red b e. —
Č la n u za d ru g e , k o ji po p re th o d n o m s ta v u n e p o d n ese p r ija v u za istu p a n je , po čin je
teći n ov tro g o d išn ji ro k u sm islu st. 2., čl. 20 ove U red b e, ako u g ovorom ili p r a v i­
lim a n ije d ru k č ije o d ređ e n o (čl. 48).

469
Pavao R astovčan

V ažne su odredbe, koje im a ju cilj s p rije č iti sam o v o ljan p o stu p a k z a d ru g a ra .

P re d v iđ e n e su k azn e za članove se lja čk e ra d n e zad ru g e, k o ji n a k o n s tu p a n ja na
snagu ove U red b e uzm u u p o sjed im ovinu u n e sen u u z a d ru g u ili d ru g u zad ru žn u
im ovinu, p rije nego što b u d e p ro v ed e n p ro p isa n i, gore p rik a z a n i p o stu p ak .

Na k r a ju nekoliko k ritič k ih p rim je d b i n a d o n esen u U red b u , p rim je d b i te h ­

ničke prirode.
U redba ne re g u lira odnos sv o jih p ro p isa p re m a p ro p isim a O snovnog zak o n a
0 zem ljo ra d n ič k im z a d ru g a m a (SI. lis t b r. 49/49), k o jem u je im e p ro m ije n je n o Z a ­
konom o o v lašte n ju n a ro d n ih re p u b lik a za o d stu p a n je od sav ezn ih općih zakona
(SI. list br. 45/51) u O pći z ak o n o z e m ljo ra d n ič k im za d ru g a m a. O na n e sad rži ni
općeniti inače o b iča ja n propis, d a se o d red b e cit. z a k o n a s ta v lja ju v a n sn ag e sam o
ukoliko su u p ro tu s lo v lju s U red b o m . T ako u ovom p ita n ju n a s ta je nejasn o ća.
N avedena n e ja sn o ć a p o s ta je u to lik o veća, što se u p rv ih 9 član o v a (»Opće od­
redbe«) U re d b a u je d n u ru k u n e o g ran ič u je n a slu č a jev e reo rg a n iz a c ija zad ru g a, a
u d ru g u ru k u ti članovi im a ju v a n re d n o širo k u stiliz a c iju , k o ja u p u ć u je n a p o t­
p u n u neovisnost o bilo k a k v im o rg an izacio n im p ro p isim a. P re m a čl. 1.: »Seljačku
ra d n u zad ru g u , kao pro iz v o đ a č k u z a d ru g u z a sn o v a n u n a z a jed n ičk o j o b rad i zem lje,
z em ljo rad n ici o sn iv a ju i im o v in sk e o dnose u n jo j u tv rđ u ju sam ostalno.« P re m a
čl. 2.: »Odnosi izm eđu s e lja čk e ra d n e z a d ru g e i n jez in ih č lan o v a u tv rđ u ju se p r a ­
vilim a z a d ru g e i ugovorom .« P re m a čl. 3.: » P rav ilim a se lja čk e ra d n e zad ru g e u tv r ­
đ u ju se o rgani i oblici u p r a v lja n ja zad ru g o m , p ra v a i d u žn o sti n jez in ih članova,
o rg an izacija ra d a i o d red b e o p o slo v an ju . — S e lja č k a ra d n a z a d ru g a donosi sv o ja
p rav ila sam ostalno.« P re m a čl. 4.: »U govorom se u tv rđ u je n a č in i opseg u n o še n ja
zem lje, zg rad a i s re d s ta v a za rad , kao i im o v in sk i odnosi, k o ji iz to g p ro istje č u . —
U govor o im ovinskim odnosim sk la p a se slobodno, n a tem e lju općih n ačela im o v in ­
skog p rav a , a u sk la d u s p ra v ilim a z ad ru g e. — A ko se n a k o n s tu p a n ja z e m ljo ra d ­
n ik a u za d ru g u p ra v ila p ro m ije n e , tak o d a d ođe do n e su g la sn o sti izm eđu p rav ila
1 ugovora, za u re đ e n je im ov in sk ih odnosa izm eđu za d ru g e i n jez in a č lan a o sta je
m je ro d av a n ugovor.« S p o m in ju se, d ak le, sam o p ra v ila i ugovor, p a se ja v lja su m n ja,
m ože li n e k a o rg an izacija b iti bez ik ak v ih o k v irn ih p ro p isa i n e će li se ona n a ta j
način izroditi u p o jedinom s lu č a ju u sasv im n ešto d ru g o od onoga, što bi po svojoj
zam isli im ala biti. O k v irn i p ro p isi n o v e U red b e svode se n a ono, što se m ože izvesti
iz defin icije čl. 1. U redbe. Bez o rg an izacio n ih p ro p isa n ije bilo z a d ru g a ni u sta ro j
Ju g o slav iji, a nem a ih ni d ru g d je , k ao što u o stalo m n em a n i ta k v ih trg o v a č k ih
d ru šta v a . I na ša p riy re d n a p o d u zeća v e z an a su n a s ta n o v ite o k v irn e propise. —
N adalje, da li nad le ž n i d rža v n i o rg a n m o ra o d o b riti p ra v ila zad ru g e? R iječi čl. 3.,
st. 2, da se lja čk a ra d n a z a d ru g a donosi sv o ja p ra v ila sam o staln o , te u p u ta n a opća
n ačela im ovinskog p ra v a u čl. 14., st. 2, k ao d a govore p ro tiv toga. — Bi li se za­
d ru g a m ogla o snovati bez n a d z o rn o g o d b o ra, k ak o ga p red v iđ a O snovni (opći) zakon
o zem ljo ra d n ič k im za d ru g a m a? A ko se d ržim o sam o slova U red b e, čini se, d a bi to
bilo m oguće, a ip ak m islim , d a to n e m ože b iti. — Š to je sa zaštito m z a d ru ž n e im o­
vine? O čito se ne m isli n a u k id a n je čl. 9. i 10. O pćeg zak o n a o z em ljo rad n ičk im
za d ru g a m a, a ti su sv a k ak o š iri od čl. 7. U red b e. — T oliko, da sp o m enem te k p r i­
m je ric e n ek e n a jv a ž n ije stvari.' U čl. 54. kaže se, d o duše: »O p ro v ed b i ove U red b e
s ta r a t će se d rža v n i s e k re ta ri za p oslove n a ro d n e p riv re d e n a ro d n e rep u b lik e. Oni

470
 O ze m ljo ra d n ič k o m za d ru g a rstv u

će d o n ositi u s u g la sn o sti s rep u b lič k im izv ršn im v ije ć e m p o tre b n a u p u tstv a za p r o ­

v ed b u ove u re d b e i v r š iti n a d z o r n a d iz v rše n je m ove u red b e . — O v la šću je se sav ezn i
D ržav n i s e k re ta r za poslove n a ro d n e p riv r e d e d a u su g la sn o sti sa S av ezn im iz v r­
šnim v ije ć e m m ože d o n o siti p ro p is e za iz v rš e n je ove u red b e.« I je d n im i d ru g im
p u tem m ogu se, d a k le , n e ja sn o ć e u k lo n iti. No ip a k m islim , d a je to tre b a lo rije šiti
već u sam oj U re d b i sa v ez n o g z n a ča ja , je r se r a d i o osn o v n im n ačelim a, a p re m a
U stavnom z a k o n u o snovno z a k o n o d av stv o o p riv re d n im o rg an iz a cijam a s p a d a u n a d ­
ležnost sa v ez n ih o rg an a .

471
Dr. B r a n k o G a v e l l a:

NEKOLIKO MISLI 0 TEORIJI

LM J ETNIČKE NASTAVE
I.

Činjenica da smo u kratko vrijem e bili prisiljeni osnovati ili bar reorga­
nizirati čitav niz ustanova za višu um jetničku nastavu izazvala je mnogo raz­
m atranja i diskusija, koje su se, nažalost, ograničile uglavnom na probleme
praktične organizacije dok se prilično zanemarilo ulaženje u načelna pitanja
takve nastave. Temeljno pitanje — kako da se umjetnost, koja se već po svojoj
biti tako uočljivo razlikuje od običnih naučnih predm eta učini objektom na-
učavanja, prepušteno je praktičnom snalaženju pojedinih nastavnika. Bez
mnogo analize zanemarila se na prim jer, tem eljna činjenica, da se svaka
umjetnička nastavna praksa mora u neku ruku ipak bazirati na jasnoj orijen­
taciji o samoj biti te umjetnosti. Budući da je nemoguće u praktičnom djelova­
nju ne uzimati za podlogu određeno gledanje na suštinu umjetnosti, a da se
ipak vrlo rijetko pokušavalo takvo gledanje razbistriti do efektivnih jasnoća
uvukli su se u našu praksu neki šutke prim ljeni surogati već neke konačne
analize.
Prepuštanje nastavnicima i ustanovama da se u svom praktičnom radu
nekako na svoj način snađu u. tom kompleksu tem eljnih teoretskih pitanja,
ne bi bilo ni tako opasno, da se baš u to snalaženje nije uvukla jedna pretpo­
stavka, koja se naoko činila samo nekom praktičnom izlaznom točkom, a za­
pravo je u sebi involvirala ma da neopaženo, jednu teoretsku koncepciju, punu
najodlučnijih praktičnih konzekvenca. Ta se pretpostavka osniva na vjerova­
nju da postoje neke specifične tehničke, zanatske komponente u umjetnosti.
Mnogi su nastavnici uspavali svoju um jetničku svijest pomoću te pretpostavke,
uvjereni da su u njoj našli jasno ograničeni teren za konkretnu um jetničku
nastavu te da pritom nisu prisiljeni da ulaze u neke kompliciranije umjetničke
probleme.
Vjera u postojanje nekog naročitog tehničkog i zanatskog sektora umje­
tnosti tako je raširena i kod naših nastavnika i kod naših umjetnika, da znam
da ću ispasti kao opasni »krivovjerac«, ako se ovdje usudim glasno i jasno iz­
reći svoje mišljenje, da je takvo gledanje, koje naoko izgleda kao neka posve
evidentna i lako upotrebljiva praktična maksima, u suštini plod jednog teoretski
vrlo određenog estetskog nazora, kojega bi se i najgorljiviji pristaša te tako­
zvane tehnike smjesta odrekli, kad bi im se ono ukazalo pred očima u svoj
svojoj teoretskoj biti.
Glavna je svrha moga izlaganja da baš u tom pitanju pokušam doći do
nekih jasnijih pogleda. Da ponovim: nazor da u umjetnosti postoji nešto, što
bi se moglo kao čista tehnika, zanat, svesti na neke određene formule, pravila

* 472
 O te o riji u m je tn ič k e n a sta v e

i zakone, koji se dadu učiti i naučiti, kao što se uče zanati, i koji bi bili neka
tem eljna pretpostavka i pred u v jet za um jetnička stvaranja, nije neka nevina i
teoretski irelevantna p raktična maksima, već konzekvenca jedne prilično
prim itivne i naivne form alističko-dualističke um jetničke orijentacije, koja ne
može ostati bez štetnih posljedica za učenikov um jetnički razvitak. Prem a toj
formuli, naime, da bi se dobilo neko um jetnički neutralno mjesto, mjesto, na
kojem bi se mogla ostaviti po strani sva složena pitanja umjetničkog stvaranja,
neko mjesto, dakle, čisto tehničko zanatskog baratanja um jetničkim sredstvim a,
treba pretpostaviti kidanje um jetnosti na dvije zasebno eksistentne kompo­
nente, t. j. na jednu m aterijalnu, koja živi svojim zasebnim tehničkim životom,
i na neku maglovitu, recimo idejnu, koja živi u nekoj čudesnoj sferi, koju je
teško ako ne i nemoguće onako točno odrediti, kao što je ona prva određena svo­
jim evidentnim i za umjetničko stvaranje neobično korisnim formulama.
Kao model takvog nekritičkog dualizma služi, naravno, onaj stari fatalni
dualizam forme i sadržaja, koji prožima cijelo nekritično gledanje na um jet­
nost uopće. Uvlačenje toga nekritičnog, prim ljenog dualizma unos'i još više
magle u takva estetska gledanja preko činjenice, da se pojmovi forme i sadr­
žaja i svi njihovi derivati prim jenjuju u najdvosm islenijem smislu. Vulgarni
sadržaji takvih pojmova, kako ih upotrebljavam o u običnom životu za izraža­
vanja nekih prividno apstraknih pojava, brk aju se s ostacima smisla, koji su ti
pojmovi imali u klasičnoj filozofiji i estetici. B rka se zatim pojam sadržaja u
umjetničkom smislu s pojmom sadržaja kao općeg oblika nastupanja psihičkih
i fizičkih realnosti.
Budući da ona tem eljna pretpostavka o postojanju neke naročite um je­
tničke tehnike počiva, kao što smo vidjeli, na neke vrsti dijelenju um jetničkih
sfera i budući da ona, ma da i nekritički, zaista dotiče jedan problem, koji
igra značajnu ulogu u umjetničkom stvaranju, pokušajm o se u tom pitanju
nekako orijentirati i uzmimo za prvi putqkaz takve orijentacije ona dva naoko
tako jasna pojma, kao što su form a i sadržaj.
Da ne bismo m orali suviše ulaziti u neka teoretska izlaganja, pokušajmo
se orijentirati na jednom p rim jeru uzetom s područja, na kome se možda s naj­
više autoritativnog uvjerenja govori o postojanja neke veoma određene tehni­
ke. Uzmimo, na prim jer, Shakespearovu tragediju »Hamlet« i kušajmo na njoj
odrediti, što je kod nje zapravo forma, a što sadržaj. Na prvi će pogled svatko
odgovoriti, da se njegova dram atska forma sastoji u podjeli na činove, prizore
i t. d. No i najm anji pokušaj podrobnije analize pokazat će nam, da ta podjela
nema veće značenje od ortografskih znakova u kojem god tekstu. A ako želimo
ući dublje u funkciju takvih ortografskih znakova vidjet ćemo odmah, da su
oni bitne oznake samoga sadržaja i da taj sadržaj ne živi nekim drugim »sa­
držajnijim« životom, ako ga odijelimo od tih cezura.
Vidimo, dakle, da je ta takozvana form alnost samo posve sadržajno odre­
đena. Ako uzmemo kao form u H am leta dijaloge, u kojima nam se on predsta­
vlja, i onda ćemo odmah vidjeti, da bi prom jena te dijalogične »forme« u di­
rektno pripovijedanje značila i tem eljnu sadržajnu prom jenu i tem eljnu pro­
m jenu našeg odnosa prem a tom sadržaju. S tim pojmom forme, dakle nikako
se ne možemo odijeliti od sadržaja kao takvog. Pokušamo li pak pronaći zna­
čajnost te forme u nekoj temeljnoj »ideji« Hamleta, i opet ćemo odmah vi­
djeti, da se, čim kušamo tu takozvanu ideju točnije odrediti moramo poslužiti
čisto sadržajnim oznakama.

473
B ra n k o G avella

Da bismo se nekako riješili tog labirinta, a da ipak pronađemo pravi izvor

onog nekritički postavljenog dualiteta, pokušajmo ipak analizom Hamleta doći
do nekih rezultata. Hamlet postoji kao Shakespearova tragedija, ali postoji i
kao sadržaj jedne kronike. Razlika je među tim a dvjema pojavama u m ateri­
jalu, iz kojega su građena oba dijela. Na prvi pogled čini se, da osim tih dviju
različitih umjetničkih realzacija (ne zaboravimo, naime, da je i ta kronika, ma
da u rudim entarnom obliku, ipak u neku ruku umjetnički usmjerena) postoji
još i neka zasebna oblikovno neutralna podloga kao zajednički izvor obiju
realizacija.
Kod takvog se gledanja zaboravlja, da i ta takozvana, neutralna podloga
živi u obliku nekog m aterijala, bio to unutarnji psihološki m aterijal sjećanja,
zamišljanja znanja ili štaviše i živi m aterijal, u kojem predmnijevamo, da su
se događaji, opisani u kronci, zaista zbili, dakle m aterijal preko kojeg smo mi
navikli prim ati našu aktuelnu stvarnost, ili srodan m aterijal, u kojem mi sebi
tu stvarnost predočujemo u našoj fantaziji — da je, dakle, i ta navodno neu­
tralna podloga oblikovana u nekom određenom m atrijalu. To oblikovanje pre­
ko m aterijala nedjeljivo je od sadržnja, jer već sam pojam m aterijala upućuje
nas na svoju blisku srodnost s pojmom sadržaja. A postojanje samog sadržaja
ne da se zamisliti izvan m aterijala, preko kojega on uopće dobiva mogućnost
da za nas bude sadržaj. Razlike m aterijala postaju estetski relevantne tek po
našem ondnosu prem a njima, po našoj selekciji sadržaja, po različnim akcen­
tima, koje dajemo tim m aterijalnim sadržajima.
Prema tome, očito je, kako se uz najrudim entarniji pokušaj analize onaj
naivni dualizam između forme i sadržaja pretvorio u funkcionalni polaritet
umjetničkog m aterijala i našeg aktivnog odnosa prem a njemu. Zadaća je
opširnije i tem eljitije analize ne dopustiti, da se taj polaritet, ta funkcionalna
dvojnost razbije o neki stvaran, možda i metafizički dualizam. Mi ga ovdje
uzimamo samo u smislu heuristički pogodne izlazne točke, koja će nam ola­
kšati orijentaciju u pitanju postojanja neke zasebne umjetničke tehnike.
Čim ovu funkcionalnu dvojnost pobliže razmotrimo, vidjet ćemo, da će
biti vrlo teško naći u njoj mjesto rezervirano za neko naročito predumjetničko
ili umjetnički neutralno b aratanje oko m aterijala. Čim, naime, naš odnos pre­
ma tom m aterijalu poprimi i najrudim entarniju umjetničku intenciju, odmah
smo se našli već u potpuno umjetničkoj domeni, jer izvan tog našeg estetskog
odnosa prema m aterijalu i izvan njegovih raznih mogućnosti ne postoji nika­
kva druga oznaka za um jetnost kao takvu. Nema, prema tome, nikakva smi­
sla postavljati neke razlike — a da te razlike im aju uopće neki smisao —
između neke pripravne, zanatske aktivnosti i umjetničke aktivnosti kao takve,
jer čim se stanemo odnositi umjetnički prem a m aterijalu, već smo u punoj
umjetničkoj aktivnosti.
Postoji, dakle, samo estetsko pitanje prijelaza ili transform acije našeg
umjetnički irelevantnoga odnosa prem a m aterijalu u odnos estetski usmjeren.
No to pitanje nije takve naravi, da bi se moglo rješavati tehnički, jer je ono
centralni problem estetike, t. j. analize svih naših mogućih odnosa prema stvar­
nosti i određenje nekog naročitog mjesta za estetski odnos.
Nema sumnje, da smo tim centralnim estetskim problemom dotakli i
centralni problem um jetničke pedagogike, a kako ćemo poslije vidjeti, trebat
će za njegovo rješenje potražiti mnogo djelotvornija sredstva, nego što nam ih
može pružati zanatsko gledanje.

474
 O te o riji u m je tn ič k e n a sta v e

Ostaje međutim, otvoreno pitanje ne bi li se u činjenici, da mi i izvan

umjetničkog gledanja doživljujemo stvarnost u m aterijalu, koji pobiti svoje
egzistencije n ije različan od m aterijala koji živi u umjetničkom djelu, našla
neka neutralna, recimo tehnička sfera toga m aterijala, a prem a tome i moguć­
nost nekog um jetnički propedeutičkog proučavanja tog m aterijala. Ta mo­
gućnost svakako postoji, no ona je samo onda korektno upotrebljiva, ako smo
kod njene prim jene ponajprije potpuno svijesni, da to, što u tom slučaju či­
nimo, nije um jetnost i da prem a tom u sve formule, koje bismo našli na tom
području, nisu neko sredstvo, koje može g a ran tirati već samo po sebi estetska
postignuća a drugo ako smo svijesni činjenice, da baš u prijelazu iz te um jet­
ničke irelevantne sfere u aktivitet um jetnički leži i centralni predagoški pro­
blem.
Htio bih podvući još neke probleme, koji se p ojavljuju u vezi s pitanjem
takozvane tehnike. R udim entarni aspekt takva jednog problema već sam do­
taknuo kad sam spomenuo im anentnu tendenciju nekih takozvanih tehničkih
formula, nastalih proučavanjem samog m aterijala — postaviti se kao neke re-
gulativne norme umjetničkog stvaranja. U toj tendenciji, naime, leži nova
opasnost takva tehnički ograničenog gledanja, jer se ponajprije njim e prelazi
šutke i olako preko teškog i estetski odlučnog problem a o mogućnosti i suštini
nekih norm ativnih estetskih postavki uopće, a nadalje i zbog toga što se neke
shem atske i površne apstrakcije, proizašle iz bavljenja s naravi umjetničkog
m aterijala, nekritički proglašuju nekim regulalivnim normama za određiva­
nje estetskih vrijednosti ili štoviše garantnim uputam a za samo umjetničko
stvaranje.
Za bolje objašnjenje ovoga što sam rekao, bit će korisno, da se vratim o
na naš prim jer s Hamletom. Izabiranjem stanovitih općih crta te tragedije
i cijelog niza njoj sličnih literarn ih produkata, koji nose zagarantirani pečat
»remek-djela«, pronađene su neke sheme, u kojim a se ta djela prezentiraju, i
prema tim se shemama onda oblikuju i neki pojmovi dramatičnosti, tragičnosti
scenskog djelovanja i t. d. Takve se sheme onda proglašuju nepovredivim za­
konima poetike, drugim riječima, postavi se cijeli sistem nekih dram aturških
poetičkih normi ili se postavljaju sheme nekih točno ograničenih literarnih
vrsta, i svako neslaganje s tim a shemama i norm am a p retv ara se u estetsku
anatemu. Zaboravlja se pritom, da su sve te postavke tek apstrakcije već po­
stignutih i realiziranih estetskih vrijednosti, a njihovo nekritično uzdizanje u
sferu norm ativnosti znači zatvaranje očiju pred veoma važnim estetskim pro­
blemom, t. j. pred problemom suštine i načina umjetničkog razvoja, koji se
kreće u mnogo složenijoj formi, nego što je to direktno prenošenje već jednom
postignutih um jetničkih vrijednosti na nova um jetnička ostvarenja.
Ako i letimice pogledamo bit umjetničkog razvoja, uočujemo činjenicu,
da je negacija, nezadovoljstvo s postignutim ostvarenjim a, mnogo dublja po­
buda razvitka nego ma kako kritično stupanje u trtim stazama. Cijeli repertoar
takozvanih dram aturških pravila i zakona dade se svakako prilično lako nau­
čavati i naučiti, no ne zaboravimo da smo u tom slučaju naučili naše adepte
samo to, kako su dram e pisali naši dram atski očevi i da je vrlo dvojbeno, da li
je to pravi i jedini p u t da ih dovedemo do toga da sami napišu dramu.
Nesumnjivo je, da postoji kontinuitet umjetničkog razvitka i da posti­
gnute um jetničke vrijednosti u nekom obliku uvijek ostaju sačuvane i u da­
ljim fazama razvitka, ali način tog konzerviranja ocrtava se često u stilskim
skokovima, i treba veoma oprezna analiza, ako želimo činjenicu umjetničkog

475
B ranko G avella

kontinuiteta bar nekako pedagoški upotrebiti. U tu ćemo svrhu m orati učeni-

kov pogled snažno uputiti u mogućnost kreativnih varijanata u strukturi
umjetničkog m aterijala i na njihovo pronalaženje, kao i na duboku povezanost
našeg specifičnog estetskog odnosa prema stvarnosti sa svima drugim a para­
lelnim odnosima. Drugim riječima, m orat ćemo učenika uputiti u činjenicu
povezanosti umjetnosti s cijelom kulturno-socijalnom sferom čovječjeg djelo­
vanja. Sumnjam, da se to dade postići bacanjem akcenta nastave isključivo na
pitanje tehnike.
Pandan spomenutih dram aturških uzor-formula nalazimo na svim um je­
tničkim područjima. Lako bi bilo dokazati, kako su na prim jer, pojmovi »li­
kovnosti« i cijela aparatura njemu sličnih pojmova u kiparstvu i slikarstvu,
koji se postavljaju kao neki nepogrešivi putokaz za izopćavanje ili prim anje
pojedinih umjetničkih djela u sveto područje umjetnosti, nastali jednako kao
i ona njihova dram aturška braća i da bi razvoj »likovnih« um jetnosti izgledao
vrlo bijedno, da nisu pravi likovni stvaraoci imali smjelosti te pojmove na
užas svojih starijih suvrem enika vrlo često takoreći postaviti na glavu.
Likovni je m aterijal takve naravi, da se baš na tom području veoma lako
i nekritički mogla udomaćiti ideja zanatstva. Na prvi se pogled čini jasnim, da
na prim jer boja, taj prim arni slikarski m aterijal, ima neke svoje prirođene
osebine, koje svakako treb a upoznati, da bismo ih mogli umjetnički upotrebiti.
Ali pitanje je u tome, koje značenje ostaje tim osebinama i njihovoj zakoni­
tosti, čim taj m aterijal ne gledamo u onoj sferi, u kojoj se on pojavljuje kao
dio cijele naše stvarnosne okoline, a njegova zakonitost kao specifičan dio
opće zakonitosti m aterijalnih pojava — već kao m aterijal umjetničkog stva­
ranja. I baš kod boje i njenih osebina opazit ćemo najlakše pojavu da će, čim
je kušamo izlučiti iz njene čiste m aterijalne egzistentnosti u svrhu oblikovanja
građevnog m aterijala za stvaranje um jetničkih objekata, sve te osebine početi
nekako da gube i svoju značajnost i time upravo izazivati potrebu za aktiv­
nim traženjem novih mogućnosti i novih kombinacija u njezinu području. Ali
takvo traženje ne nalazi više svoje pobude u tehničkoj naravi toga m aterijala
već jedino u stalnom svraćanju pogleda na njegovu novu funkciju, na funkciju
građenja objekata novog reda stvarnosti, novih vrijednosti stvarnosti, t. j.
na građenje objekata umjetničkih. 1 opet smo vidjeli, kako svaka pedagoška
prim jena nekih lako uočljivih tvarnih osebina umjetničkog m aterijala postaje
samo onda pedagoški plodonosna, ako se neprestano konfrontira sa svojom
kreativnom umjetničkom svrhom. Teško je zamisliti, da bismo u pojmu zanat­
stva našli pravi izvor za takve pobude, je r pojam tehničkog kvaliteta zanatske
robe ne može biti nikakva garancija um jetničke vrijednosti.
Svakoga, tko bi mi kanio suprotstaviti tezu, kako je zanatska sigurnost
baratanje materijalom ipak neki nuždan preduvjet za umjetničko stvaranje,
upućujem neka jednom zaista pokuša odrediti opseg i značenje tih zanatskih
pravila, pa će vidjeti, kako je taj opseg stvarno neobično uzak i kako sve te
tehničke vještine imaju u umjetničkom smislu skučeno značenje (ako, naravno,
odbijemo pojam vještine u im itaciji i kopiranju) i kako je sadržaj većine tih
takozvanih formula tehničkog znanja, kad im pogledamo dublje u oči, zapravo
tako banalan, da je veliko pitanje treba li im posvetiti toliku pedagošku pa­
žnju. No kod ispitivanja cijeloga toga problema veoma je važna činjenica, da
baš likovne umjetnosti imaju m aterijal, koji ima neku svoju građevnu funkci­
ju i izvan čistog umjetničkog sektora, i to kao m aterijal nekih samostalnih za­
nata. "Taj je afinitet zanata i umjetnosti preko zajedničkog m aterijala veoma

476
 O te o r iji u m je tn ič k e n a sta v e

složena pojava, je r je teško odrediti prave granice čistog zanata, čiste um jetno­
sti i nekih sintetičnih form a takozvanog umjetničkog obrta.
Ne mogu nažalost, dublje ulaziti u tu problem atiku no htio bih spome­
nuti, da je baš činjenica teške odredivosti granice među čisto zanatskim poja­
vama i pojavam a čiste umjetnosti, urodila na likovnom polju onim vjerova­
njem u odlučno značenje zanatstva. Ima, naime, pojava ko je.su naoko zanat­
ske, ali koje zapravo nose u sebi neke rudim entarne i skrivene um jetničke ele­
mente, te se veoma lako događa, da se u rezultatim a takve simbioze izgubi iz
vida sudjelovanje jedne od komponenata, pa se onda pozitivni rezultati knji­
že samo na račun one druge komponente. Tako se, na prim jer, lako događa,
da se u pozitivnim rezultatim a nekih naoko čisto zanatskih tvorevina pregleda
ona skrivena um jetnička stvaralačka komponenta. Može se dogoditi i obratno,
da se'nađem o pred »pozanaćenim« patvorinam a i im itacijam a prave um jetno­
sti, te se damo p rev ariti nekim njihovim prividnim efektivnostima. Sve takve
pojave ne samo da ne pogoduju forsiranju »zanatskog« gledanja, već nas na­
protiv, upućuju, na još veću budnost u tom pogledu
Na području glazbe naći ćemo u pogledu svih tih p itan ja takozvane na­
ročite tehničke sprem nosti upravo frapantne sličnosti s pojavam a na likovnom
polju. No na glazbenom se području stvar kom plicira time, što takozvani te­
hnički problemi ulaze mnogo konstruktivnije u život glazbe, jer u njenu
reproduktivnom sektoru ima mnogo pojava, koje zaista nose k arakter čisto
zanatski. Glazba je, naime, po svojoj b iti upućena na to da zbog svojih um je­
tničkih m anifestacija su ra đ u ješ nečim, što je mnogo zanatskije po svojoj prirodi
od umjetničkog obrta. S druge strane, gledamo li glazbu u njezinu um jetnički
kreativnom aspektu, vidjet ćemo u njezinu m aterijalu, to jest u tonu, mnoge
.pojave posve paralelne s onim što smo konstatirali kod boje, pa in nema smisla
ponavljati. Osim toga područje glazbe ima cijeli jedan sektor, u kojem njena
izražajna sredstva služe nečemu, što opravdano uza svu vanjsku sličnost ne
mora nositi biljeg umjetnički. Glazba može služiti u zabavne svrhe ili u neke
druge vanum jetničke svrhe, služeći se pritom imitacijom čistih glazbenih for­
mi, a da te im itacije određene za p raktičnu svrhu ne m oraju nositi žig ne­
ugodnih patvorina.
Ostavljam zasad postrani problem e glazbe, i način na koji oni zasijecaju
u bit um jetničke pedagogike, da bih, prešavši na svoje specijalno područje, to
jest na područje glume, osvijetlio i neka p itanja zajedničke objema tim um je­
tničkim granama. Isto se tako nadam, da će podrobnija analiza problema glu­
mačke nastave moći baciti jasnije svijetlo i na sva pitanja, koja sam dosada
samo ukratko nabacio.
(S v r š e ta k u slije d e ć e m broju)

477
V an j a S utlić:

POLOŽAJ INTELEKTUALCA ZAPADA

I FILOZOFIJA ALBERTA CAMUSA
Kriza građanskog svijeta, što se na ekonomijskom planu izražava u ne­
mogućnosti trajnijeg i korjenitijeg planiranja, na idejnom planu očituje se u
nemoći duha da misaonim anticipacijama ovlada tokom zbilje. Ako mišljenje
i pogađa predmet, što je slučaj s nizom teza suvrem enih mislilaca, ono ga samo
činjenično konstatira i u djelomičnosti opisuje, a ne izm jenjuje ga,1 jer nije
zasnovano u praktično-po vi jesnom činu, nego je odijeljeno od njega. Mišljenje
građanskog čovjeka izgubilo je svoju stvaralačku funkciju i hram lje za zbi­
ljom, umjesto da je, kao ranije, anticipira. Predviđalačka bit stvaralačkog
mišljenja moguća je samo onda, kad mišljenje nije u raskoraku s bivanjem
zbilje, kad je ukorijenjeno u zbilji s razvojnim tendencijama. Nemoć duha
pred iracionalnim silama, slabost njegova pred povijesnom zbiljom današnjeg
Zapada, što ju je na pr. u okviru jednog od posljednjih metafizičkih sistema
tako točno uvidio Max Scheler, uslovljena je konačno nemogućnošću svlada­
vanja privredne stihije. U iskrsavanju nepredviđenih kriza, što prijete samom
vitalitetu čovjeka, bjelodano se pokazuje dotrajalost cjelokupna povijesna
bistvovanja građanskog čovjeka. Razmimoilaženje ideje i relatiteta posljednji
je izraz onog ljudstva, što je tako pobjedonosno započelo svoju povijest postu­
latom identiteta mišljenja i bitka. Što se pred mišljenjem nije moglo opravdati,
nije ranije imalo ni svojeg bitka, a danas obrnuto: goli bitak unaprijed obez-
vrijeđuje svaki misaoni pokušaj da se unese smisao u rastrganu, biti čovjeka
otuđenu zbilju. Misao, koja ne napušta građansku orijentaciju, osuđena je na
nemoć i u okviru same građanske zbilje.
Bitak se čovjeka razlikuje od bistvovanja stvari i životinja upravo po
tome što čovjek transform ira svestranom svojom djelatnošću dostupna mu
područja neljudske zbilje i time sve to više proširuje ljudskost na sveko­
liko postojeće. Akt transform acije bitka kao takvog i u cjelini jeste povijesni
akt. Transformacija bitka je bit povijesti. Paradoksalno je međutim, iako je
proizašlo iz biti onog što se sada događa na Zapadu, da je suvremeni čovjek u
tolikoj mjeri dospio u podložnost osamostaljenom bistvovanju vlastitih djela,
da se i sam čini samo kao stvar među stvarim a, nošen bijesnim elementom, što

i S vako stv a ra la č k o m išlje n je n užno sad rži d ija le k tik u . D ok je razv o jn o m polo­
ža ju građ an sk o g m islioca n a jv e ć m a o d g o v a ra la d ija le k tič k a m eto d a, kao in stru m e n a t
to ta ln o g z a h v ata p red m e ta , pa je zato p o step en o od ren e sa n sn ih filozofija p riro d e na
ovam o i z a ključno kod H egela b ila izg ra đ e n a u g ra đ a n sk o -id e a listič k o j v a rija n ti,
d o tle je sa d an je m položaju m islioca p rim je re n ija fen o m en o lo g ijsk a m etoda, k o ja je d ­
n o stra n o d ijeli k o n k retn o od općeg, e m p irijsk o od a p rio rn o g , ili svodeći p o jav u na
b it e leatski odbacuje razv o jn o st, s m a tra ju ć i d a je b it n ep o sred n o p rez e n tn a u n je ­
nom »zrenju«.

478
 F ilo zo fija A lb e rta C am usa

se ctrgnuo ispod njegove vlasti. I što više čovjek nastoji da u dotrajalom po-
vjesnom okviru razvije svoje moći, to se više vlastita djela obaraju na njega i
ugrožavaju mu goli opstanak. Zar nije tragično da su povijesne pozicije koje
nekoć obećavahu gospodstvo čovjeka nad svime što postoji, danas izvor nje­
gove krajne nemoći? Kako je daleko od apsolutnog duha do osamljenog poje­
dinca, od gospodara svega postojećeg do stranca u vlastitoj kući!
Ali kao da se izgubljeni čovjek, na k raju jedne povijesti, ne želi pomiriti
s time da odstupi, pa radije služi čudovištu kojeg je stvorio, a koje se sada
nadvija nad njim da ga uništi. Gotovo zlurado produbljuje on krizu do p ri­
jeteće, svaki čas moguće katastrofe, da bi rušenjem dokazao onu moć, koja mu
je uskraćena u povijesnom činu. No dok se angažira za antihum anost ne na­
lazi mir, je r mu savijest došaptava izdaju, što je čini nad samom svojom biti
Ima li čega prirodnijeg nego da se u toj situaciji rađa misao o besmislu čo­
vjeka i svijeta? Pitanje o smislu života vitalni je zahtijev građanskog čovjeka.
No može li on pozitivno odgovoriti na to pitanje, kad m u život ne odgovara
smislu, a zbilja je u suprotnosti s mišljenjem?
Sve što m u ostaje n a raspolaganju samo je patetički, ali krhki heroizam
prihvaćanja života, takvog kakav jeste, bez potpore s lijeva ili s desna. Jedina,
iako varljiva, jeste nada da će ga možda učiniti sretnim uzaludni napor bez
tužen ja na sudbinu.
Klasna je povijest imala svoje opravdanje, kad je, u n u tar podjele m anu-
elnog i intelektualnog rada vladajuća klasa bila proizvađač misli čovječanstva.
Danas je međutim, uslijed neprem ostive suprotnosti planiranja i prevredne
stihije, a s time u vezi i suprotnosti m išljenja i zbilje, došlo do socijalne de-
klasiranosti intelektualaca, do povijesne deplasiranosti njegova m išljenja i
stvaranja, pa tako i do nestanka jedinog razloga zbog kojeg bi klasno društvo
moglo tražiti svoje opravdanje. Tragično je da je intelektualac,2 zbog svog
porijekla i vidokruga, upućen da misli za one, koji ga kao otkrivača novih
ljudskih sadražaja ne trebaju, pa je g u rnut u samoću, koja m u se onda čini
njegovom prednošću. 3?o je položaj u kojem on m ora osjetiti sebe i svijet ap­
surdnim, a svoje napore shvatiti u konačnom vidu kao uzaludne. Sizif je doista
simbol suvremenog građanskog intelektualca.
A lbert Camus jedan je od mnogih koji su u završnici građanske povijesti
postavili pitanje o smislu života. No jedva da je tko poslije Nietzsčheova inau-
g uriranja potrage za izlaskom iz krize, ocijenjene kao nihilizam i sm rt bogova
i postulata izdržanja besmislenog života kao jedinog i pravog heroizma — sa
toliko stroge moralnosti, a ujedno s toliko ozbiljne jednostavnosti konstatirao
suvrem enu krizu hum aniteta. Još je i Nietzscheovo zdvojno traženje, barem
vanjskom svojom stranom, rom antički optimizam propovjednika nadčovjeka
kao neminovne budućnosti evropskog ljudstva, a Spengler na njegovom tragu,
još uvijek podaje velebnu kulturno-historijsku inscenaciju silasku građanskog
čovjeka s pozornice povijesti. Miguel de Unamuno propovijeda uzvišenu ludost,
ne glupost, Don K ihota kao stvaralačko nadahnuće, koje će nas preko svih
voda plitke zdravorazum nosti Sancho Pansine kao most prenjeti na obale smi­
slena života'. Klages i Theodor Lessing misle da će suvremeni čovjek ozdraviti,

2 R iječ je, n a ra v n o , o in te le k tu a lc u s p o d ru č ja t. zv. » teo rijsk ih « zn a n o sti i

u m je tn ič k o g s tv a r a n ja , d ok »teh n ičari« s v iju s m je ro v a , zbog sv o je p o tre b e u »zb ilj­
skom « ž iv o tu d ru štv a , im a ju d ru g i po lo žaj. O ni p rv i dolaze so cijaln o u o b zir sam o
k a o a p ologeti ili d e k o ra te ri p o sto je ć eg s ta n ja . U p ra v o je b ije d n o tru đ e n je k o jim
n a s to je n e k i od ov ih in te le k tu a la c a d o k a z ati » p rak tičn o st« svoga posla.

479
 V a n ja S u tlić

ako se otme zavodništvu duha i prepusti duši i vitalitetu, a Keyserling vidi

izlaz iz krize u koordinaciji sviju kultura Istoka i Zapada. Toynbee traži rije-
šenje nedaća civdlzacije u pravoj religioznosti kao bazi nove kulture, a Sartre
se nada da će čovjek nekim sveobaveznim projektom izabrati pravo živovanje.
Jaspers misli da će prognoza o duhovnoj situaciji vremena biti povoljna, ako
se čovjek oslobodi stranog i prinudnog i uzmogne bistovati svoju neponovljivu
individualnost u svijetu i susretu s transcenđentnim, a Gabriel Marcel, poput
Sestova i Berđajeva, preporuča starog kršćanskog Boga kao jedini izvor spa­
senja. Huizinga kao historičar kulture crpe vjeru iz tolikih kritičkih časova
povijesti, koji su ipak prebrođeni uz pomoć promisli božje, ma da zna da je su­
vremena kriza dublja od sviju ranijih, je r su uslijed dominantnog iracionali­
zma stavljena u pitanje najveća dobra istine i morala, a Ortega y Gasset hoće
novu elitu, koja će nasuprot bezumnom nadirnju masa pomiriti zahtijeve uma
i života i očuvati zapadnjačku kulturu.
Dok se svi ovi i drugi još mislioci dvadesetog stoljeća, ma kako i određi­
vali krizu, pogađajući možda nešto od nje, ali ne i njenu bit, slažu u tome da
je izlazak iz nje u okviru nje same ipak nekako moguć, dotle Albert Camus
shvaća krizu kao bit ljudskog postojanja, a ne kao prelazno razdoblje njenog
rješenja. O bnavljajući Nietzscheov herojski pesimizam, Camus čini krizu ele­
mentom sveg mišljenja i bistovanja. Pitanje o smislu života postaje doista naj-
osnovnijim ptanjem građanskog intelektualca, jer prožima samo njegovo posto­
janje. Filozofijskoliterarne preokupacije A lberta Camusa riječiti su dokument
g situaciji intelektualca u suvremenom zbivanju Zapada. On je mislilac kojemu
je ova situacija zapravo jedina tema.'1
Intelektualac je i u katastrofam a i u malim neprilikama posljednih dece­
nija prestao biti homogeni član društva i suradnik na zbiljskoj povijesti upravo
u onoj mjeri, u kojoj je sama povijest prestala biti stvaralačka i ostala samo
faktičko trajan je nečeg u biti dovršenog. Angažirajući se kao propagator par­
cijalnih interesa u preslojavanju političkih elita, a htijući izreći ipak nešto
odsudno, ne kaže on ni ono što se od njega traži, pa je unatoč tome, što je
eventualno poznat, zapravo povijesno anonimna ličnost, politički nitko, a otuda
do nitkova samo je jedan korak. I da ne učini ovaj korak, da se prerano ne
opredjeli, luta on pokadšto kao buntovnik, revoltiran protiv svijeta, koji mu
je stran i u kome je stranac. Zna on da nije skrivio krize i ratove, da nije
oslobodio iracionalne sile, što provališe na površinu zbivanja i da o njemu ne
ovisi ni poboljšanje ni pogoršanje suvremene situacije.
Svijestan da odluke intelektualca jedva nešto predstavljaju u ovome
svijetu, Albert Camus hoće sačuvati mogućnost jasna i poštena uočavanja i

3 M ožda je zato in te re s a n ta n i n ašo j in te le k tu a ln o j jav n o sti. S o cijalističk a in te ­

ligencija, kao posebni sloj u d ru štv e n o j c jelin i, n em a sam o d u žn o sti nego i n a ro č ite
ciljeve. U našoj do sad ašn jo j z n a n stv e n o j i u m je tn ič k o j lite ra tu ri n ije ovim a p osve­
ćeno dovoljno p ažnje, p a je to m ožda razlog, što kod n as p o v rem en o n eka, čak i
z a sta rje la , in te le k tu a ln a s tr u ja n ja Z ap ad a, n a la z e odzvuka. S du h o v n o m i p ra k tič ­
nom tem atik o m novog, socijalističk o g in te le k tu a lc a nism o m i u v ije k n a čistu, m ožda
b aš zato što često m im oilazim o nužno, u n u ta r n je p re v la d a v a n je Z a p a d a kao p re d ­
u v jet našeg a k tu e ln o g in te le k tu a ln o g stv a ra la š tv a . Sam o k ritič k o ra z ra č u n a v a n je
m eđ u tim n ije dovoljno, je r n jeg o v a p e rs p e k tiv a m o ra b iti tak o o sig u ran a, da iščezne
s vaki »prakticizam «, a in te le k tu a la c p o sta n e an tic ip a to ro m p o v ijesn e b u d u ćn o sti so­
c ijalističkog čovjeka. N em a n ik a k v ih v a n js k ih z a p re k a za ovu fu n k ciju in te le k ­
tu alca, osim ev e n tu a ln e neo d lu čn o sti, n e b o rb e n o sti ili n e z n ala štv a in te le k tu a la c a
sam ih.

480
 F ilo zo fija A lb e rta C am usa

izricanja istine o događajim a današnjice kao jedinu čast svog socijalnog sloja,
pa podjednako k ritizira i lijevo i desno. Pri tome se nada da ipak »ima gradova
i zemalja, gdje ljudi s vrem ena na vrijem e posum njaju nema li što drugo.
Uglavnom to ne m ijenja njihov način života. No oni su posumnjali, a to je
uvijek dobitak.«
Kao kroničar bolesti svog vremena, kojoj ne zna uzroka ni lijeka, kriza
koje, poput kuge, neočekivano nadolaze i prolaze, A lbert Camus propovjeda
herojsku budnost nepom irljiva buntovnika, kao jedino dostojno držanje čo­
vjeka intelektualca. J e r što je to Oran, ta »obična francuska prefektura na
alžirskoj obali«? Što su td »neobični događaji« kuge, što se »dogodiše 194. u
Oranu«? Zar je to samo Francuska u godinama njemačke okupacije ovog rata,
kako misli prevodilac? Ne, to je u biti neodređeno mjesto, mjesto kakvih ima
svugdje, obično mjesto. I godine nisu samo godine rata: to je naše vrijeme,
vrijem e krize Zapada. I ne samo Zapada u geografijskom ili etnografijskom
smislu, nego Zapada kao povijesne zbilje, što je dnas prerasla u događanje či­
tava svijeta. V rijem e je to krize građanskog svijeta, koji nažalost obuhvaća
danas i ono, što je kako se činilo, s trudom izborila prije tridesetak godina
jedna socijalistička revolucija. O ran je dakle čitav svijet, a kuga je ono što se
sada događa u svijetu.
Filozofiju ove situacije Camus je izložio u »Mitu o Sizifu«, a ostali filo­
zofijski radovi, prije svega »Pobunjeni čovjek«, samo su konzekvencija i ko­
m entar ovog filozofijskog eseja. Evo misaonog toka »Sifiza«.4
Kad nestane iluzije o smislenom poretku svijeta, postaje pitanje o smislu
najvažnijim i najosnovnijim pitanjem čovjeka. U doživljaju apsurda objavljuje
se naročitost ljudskog postojanja kao stranog svemu drugom postojećem. Ono-
stranost, koju treba zaslužiti, ili ideja koja životu podaje smisao, samo su zava­
ravanje onih, koji su preslabi da podnesu besmisao egzistencije, pa čine izdaju
nad njom. Samo nas hrabrost i čvrstoća osposobljavaju za jasno gledanje ap-
surdnog igrokaza svijeta. Kad nam dodija mehanički tok svakodnevnosti, rađa
se svijesnost o našem položaju. Jasno nam je tada u nezadovoljstvu, koje nas
kao ljude konstituira, da je svijet neprijatelj, a drugi čovjek stoji pred nama
kao neprodorna sm etnja. Ali ljudi žive unatoč tome kao da ne znaju o čemu
se radi, je r shvaćaju sm rt kao daleki datum svog života, pa zaboravljaju* u
truđen ju s nebitnim , ono što jesu. U čovjeku je, naime duboko ukorijenjena
težnja za povjerljivošću, skrovitošću i jasnoćom svega što postoji, pa zahtijeva
jedinstvo svijeta i neki Apsolut u kojem bi se ukorijenio. No to je samo m eta­
fizička konstrukcija monističkog antropomorfizma, te pokušaj određenja u
čemu se sadržajno sastoji ovo jedinstvo što protiče kao voda kroz prste. Apso­
lutno stinita spoznaja o svijetu je nemoguća, p a s onim što mogu opipati, i tako
prosuditi kao egzistentno, kao i s osluškivanjem otkucaja svoga srca, prestaje
svako znanje. O bjašnjenje pojava jeste spekulacija, sve što možemo samo je
pobrajanje pojava. Smješna je oholost filozofijske tradicije pretpostaviti uni­
verzalni um i apsolutnu istinu, strogi determ inizam zbivanja, objektivnost ka­
tegorija koje sve objašnjavaju. Postoje možda istine, ali ne i Istina. Kad se su ­
sretne ljudski zahtjev za racionalnošću s iracionalnim bistvovanjem svijeta,
nastaje doživljaj apsurda. Protivrječje ljudskog zahtjeva i besmislene šutnje i
realnosti ne stoji ni do svijeta ni do čovjeka zasebno, nego n astaje u nemo­
gućnosti njihova slaganja. Zato je osnovno p itanje filozofije: Da li je život vri­

4 A lb e rt C am us »Le M y th e d e Sysiphe«, G a llim ard , P a r is 1942.

481
V anja S u tlić

jedan življenja ili nije? Pitati: koliko ima dimanzija svijeta, ili, da li naše
mišljenje ima devet ili dvanaest kategorija, samo su igrarije. Prethodno treba
odgovoriti na bitno pitanje.
Camus priznaje filozofijama egzistencije od K ierkegaarda do Jaspersa i
drugih polaženje njihovo od straha i zdvojnosti, ali im zamjera, što prebrzo
poduzimlju skok u religioznu transcendenciju, čineći iz besmisla i golog ništa
Apsolut i boga. Čak i fenomenolog Husserl, ma da, barem u početku, ne će je­
dinstveno objašnjenje svijeta, pa se obraća samim stvarima, pun pažnje pre­
ma njihovoj naročitosti, gotovo kao Marcel Proust, ipak ubrzo iznalazi plato-
nističke biti i umjesto jedne ideje, čitav idejni kosmos figurira kao objašnjenje
pojedinačnih pojava. Husserl dakle čini skok iz uma ljudskog do vječnog uma,
ponizujući onog prvog. Egzistencijalisti, po Camusu, zastupaju iracionalizam
upravo zato, što su nezadovoljni s ograničenošću ljudskoga uma, pa ga zato nije-
ću. Doživljaj apsudra ne odbacuje um, koji svijestan svojih granica, jasno i
bezobzirno gleda svijet. Prav i čovjek, na čistu sa apsurdnošću svog položaja,
uzdiže svoju distancu, koja m u omogućuje jasnovidnost i nezavisnost uma, do
pobune spram iluzija koje mu nameće svijet. Ne osjeća se krivim kad mu pred­
bacuju griješnu oholost, kao što mu ni gubitak vječnog života ne izgleda stra­
šnim, jer postoji nada da će život intenzivnije živjeti, kad izčezne neki trans-
cendentni smisao iz njega.5 Samo pobuna podaje veličinu i metafizički digni­
tet čovjeku. Upravo s doživljajem apsurda čovjek je upućen na svestrano iži­
vljavanje. Jer čovjek živi u susret smrti, koja je najevidentniji apsurd, slobo­
dan je u iskorištavanju svega što nalazi u životu.6 Ideal apsurdnog čovjeka je
izručenost sadašnjosti, budnost za sve ono što život pruža, prihvaćanje nemo­
guće situacije. Zato treba odbaciti svako obezvrijeđenje života kao u istočnja­
čkom fatalizmu i nihilizmu, i stvoriti novu skalu vrijednosti iz mnoštva i raz­
nolikosti životna iskustva.
Slike svijeta ne kriju u sebi nikakvu smislenu dubinu, koja bi ukazivala
na pomišljenu bit iza pojava, nego daju samo šarenu mnogovrsnost svijeta u
kojoj stvaralačko umjetničko oblikovanje nalazi apsurdnu svoju radost. Nema
umjetničkih djela stvorenih za vječnost, pa umjetnost ne pruža izlaz iz te tje­
skobe, nego pomirenje s njom. U mjetnost ne će da objašnjava konkretno, jer
konkretno ne znači ništa drugo do samog sebe. Rad na umjetničkom djelu
kao rad, stvaranje za ništa, a ne za vječnost, jedino je važno. S ravnodušnošću
treba znati gledati svoje djelo jednog dana razbijeno, je r raditi radi rada jed­
nako je značajno kao i raditi za stoljeća. Tek po sebi samome rad i stvaranje
umjetnika jesu radost i sreća, jer je um jetnost svijet u kojem čovjek može
iživiti svoj zahtjev za smislom, a da ujedno ne falsificira zbilju, što se otima
konstrukciji. Neki drugi, idejni ili onostrani svijet sputavao je čovjeka u ra­
zvoju njegovih moći. U svijetu um jetnosti on je gospodar i majstor, dok filo-

5 U sporedi C am usov odnos p re m a sv ećen stv u u »S trancu« i »Kugi«.

6 op. c. str. 38, 50, 82, 84. I n te re s a n tn a je fu n k cija »sm rti« u filo zo fijam a egzi­
stencije. Ne znači ona za n jih p u k o z d v a ja n je , nego izvor ak tiv n o sti i to u d v o ­
jakom sm islu. J e d a m p u t m isao n a sm rt, kao p o zad in a n a ših djela, oduzim a im n ji­
hovu težinu, važnost, k o n siste n ciju i re la tiv ira ih, p a n a m o m ogućuje da svoj položaj
lak še podnosim o. »Sm rt« je n a č in k ak o d a se živ o t ne uzm e su v iše ozbiljno. D rugi
p u t i n a s u p ro t tom e p ostizav a se o d lučnošću na s m rt o sjećaj, d a sm o m ak sim aln o
sv ijesn i re a lite ta n aših čina i o d luka, d a z aista živim o. O boje n ije u p r o tiv rje č ju : u
oba slu č a ja s m rt im a bitn o živ o tn u fu n k ciju za čo v jek a n a p u šte n a od sv ih i p r e p u ­
štenog sebi.

482
 F ilo zo fija A lb e rta C am usa

zofija svojim pretenzijam a na Apsolut zapravo ništi ljudske moći. Umjetničko

djelo uspostavlja nanovo svijet u njegovoj punini i mnogovrsnosti, a ne p ri­
siljava ga poput filozofije da bude podložan jedinstvu. U umjetnosti se postiže
potpunost svijeta. Ona je kruna njegova.
Sizif nije samo kažnjeni bijednik, nego junak, koji je u svom poslu za­
pravo sretan. Neka se samo bogovi smiju njegovu naporu kad kamen, doguran
do vrha, opet pada niz brdo. U herojskom prihvaćanju života, takvog kakav
jeste, zam ire božanski smijeh, je r je Sizif u svom tru d u jači od bogova, koji
ga misliše kazniti.
M etafizičko-literarni simbol Camusa je antički heroj uzaludnosti. Zar
nije zbivanje suvremenog Zapada do povijesnih razm jera proširena sizifijada?
No ipak se Camus nada da kriza ne može nadvisiti uzaludnika — intelektualca
u njegovoj ozbiljnoj predanosti svome položaju. Camusova se pogriješka sa­
stoji u tome, što heroizam vidi tamo, gdje mu m jesta nema. Zašto da prkosno
zamislimo Sizifa sretnim i tako mu zapriječimo da svoj kam en baci na one,
koji su ga prisilili da ga gura? Ako je život apsurdan, izdržati u njemu, možda
u vidu m oralne strogosti ili estetičke kontemplacije, podjednako je apsurdno.
Prihvaćanje apsurda, samo je povećanje apsurda; treba m ijenjati apsurdnu
situaciju!
Razumljivo je da građanskom intelektualcu postojanje njegovo izgleda
apsurdno, je r hoće nešto za što više nem a m jesta u građanskom zbivanju. Ali
tada treba biti konzekventan i ne p rih v atiti apsurdnost svoga položaja, nego
napustiti taj položaj, boreći se za ono što je dostojno čovjeka. Je r život nije
apsurdan uopće, nego se samo takovim čini iz blizine jedne njegove apsurdne
situacije. Camus hipostazira apsurdni položaj zapadnjačkog intelektualca, či­
neći ga metafizičkom sudbinom čovjeka uopće. Možda je ovaj metafizički
okvir potreban, da bi se naglasila apsurdnost suvremenog čovjeka, kako je ne
bi zaboravili u dnevnim brigam a i truđenju. Ali je podjednako opasan, je r koči
oslobodilački pothvat čovjeka. Sigurno je teško iz perspektive Zapada vidjeti
neko riješenje. I najveći ideali pogaženi su i desavuirani, je r su postali zasta­
vom antihum anosti. No ako se za ideale založi pravi čovjek, i pravo ljudstvo,
tad oni m oraju postati zbilja. Sve se konačno rješava u čovjeku, ali ne kao
osamljenom pojedincu-buntovniku, nego kao povjesnom stvaraocu koji činom
svojim osmišljava svekoliki bitak. Pesimizam nije. negativan, ako je poticaj za
novo stvaralaštvo, nego samo onda, kad izaziva letargiju. Opravdano je boriti
se protiv ugodnih »izlazaka« iz krize, koji ostaju u njenom okviru, ali je treba
zahvatiti u njenoj biti, da bi postala porođajnom krizom novog hum aniteta.
A lbert Camus propovijedajući izdržanje u apsurdu Zapada, čineći apsurd uvje­
tom ljudskog bistvovanja, sam se time onemogućuje u rješenju svojih pitanja.
Da prevlada nemoć svoga položaja intelektualac Zapada mora ukinuti
protivrječnost ideje i zbilje, m ora se založiti za rješenje ove protivrječnosti,
ako želi da ideja ponovo prožme zbilju. N ajvažniji je njegov zadatak da pri­
donese ukinuću suprotnosti m anuelnog i intelektualnog rada, jer samo na tom
doista aktuelnom povijesnom pu tu može ukinuti svoju osamljenost.
Dilema je intelektualca danas: ili izdržati u ništavosti svoje uloge u povi­
jesnom zbivanju, koje se otima smisaonoj viziji čovještva ili omogućiti pobje­
du ove vizije, angažiranjem za ukinuće bitne suprotnosti uma i zbilje, mase i
slobodnu duhu posvećena intelektualca. Trećeg ovdje nema. To je ono što treba
reći A lbertu Camusu. Ako pođe ovim putem njegova će na sve strane uperena
kritika postati kritikom koja gradi.

483
Tvrtko S v o b:

ZAPISI 0 PROBLEMU GRANIČNOSTI ŽIVE TVARI

N e postoji živa tv a r izv an živoga b ića — b ila je sv o jedobno o m iljen a teza b o ­
rac a p ro tiv v italizm a. A li kao d a je ta tv rd n ja d a n a s izgubila nešto od svoje apso-
lu tn o sii. O na je im ala m nogo razlo g a d a u k lasičn im n a u č n im rad o v im a svoga v re ­
m ena n ađ e o p rav d a n je , ali se d a n a s m nogi p ita ju : k a k a v zn ačaj d a dadem o n a pr.
o nakvim m o lek u lam a b jela n č ev in a , k a k v e p r e d s ta v lja ju v iru si, k o je n e m a ju izra ­
žene ind iv id u a ln o sti, o d ređ e n u s tr u k tu ru i d ru g e osobine k o je sm o n a v ik li v id je ti
kod živih bića, a koje, s d ru g e s tra n e , p o k a z u ju n ek e osobine, k o je sm o n a u čen i
k lasific ira ti kao osobine živoga? Da li je p o tre b n o i m oguće uopće ta k v e o b jek te
s v rs ta ti strogo u n u ta r gran ic e : živo-neživo?
P rije la z od nežive m a te rije p re m a živoj m o rao se o d ig ra ti u p rela z n im e ta ­
p am a. Z ašto ne bi m ogli i d a n a s p o sto ja ti o b jek ti, k o ji p o k a z u ju ov ak v e p rela z n e
etape, p re m d a oni i ne m o ra ju b iti u svim z n a ča jk a m a id en tičn i s onim o b jek tim a ,
što su u h isto riji ra z v itk a živog s v ije ta im ali ulogu p rela z n o g m o sta od nežive
k živoj m a te riji?
Svakako, izm eđu m rtv e m a te rije i živoga s v ije ta p o sto ji golem a, k v a lita tiv n a
razlika. No m ogu i m o ra ju p o sto ja ti p u to v i, k o ji su om ogućili p o s ta n a k ovako p o d i­
jeljen o g sv ije ta . T u je m o ra la o d ig ra ti sv o ju u logu d u g a e v o lu cija pod u v jetim a ,
koji su u p rav ili k r e ta n je m a te rije n a ta k a v n ačin , d a se kon ačn o p o jav ila tv a r u
obliku živih bića.
D akako da je d a n a s u do b a ato m sk e en e rg ije , e le k tro n sk o g m ik ro sk o pa, ra d a ra ,
u doba s p re m a n ja n a p u t u in te rp la n e ta rn e p ro sto re i t. d. ta j p ro b lem izgubio
izgled n a iv n e ra d o z n a lo sti i tež n je d a se živo b iće s tv o ri p rim itiv n im m eh an ičk im
sre d stv im a i da se tak o p rem o sti p ita n je g ran ič n o sti žive m ate rije . P a ipak, za r
je čudo, da je P a ra c e lsu s u X V I. sto lje ć u d ao re c e p t za s tv a ra n je h o m u n k u lu sa,
kad i su v re m e n a te h n ik a svo jim ro b o tim a p o k u ša v a d a do te m je re za m ije n i čo­
vjek a , da ta k v u ro b o tu s ta v lja u »usta« č a k i c ig a re tu , k ak o bi im ao sve v a n jsk e
znakove čovjeka c iviliziranoga s v ije ta . Z a r je čudo, d a su n e k a d o v ak v e m isli in sp i-
rii-ale u m je tn ik a da opiše n e sre tn o g H o ffm an a, k o ji se za lju b io u O lim p iju , s a v r­
šenu lu tk u ? T ak v i n a m p o k u ša ji n e m in o v n o dovode u s v ije st m isli jed n o g a B aglivija,
koji je za svoje doba bio z n a ča jn iji, nego svi o v ak v i d a n a šn ji k o n stru k to ri. Iz n je ­
gove tv rd n je , da je srce s isa ljk a , žile h id ra u lič k e cijevi, p rsa m je šin a , žlijezd e sita,
a m išići poluge, n em a sum nje, d a se m o ra z a k lju č iti, k a k o je o rg an izam s tro j s a ­
sta v lje n po fiz ičk o -k e m ijsk im z ak o n im a i đ& će se m oći k a d ta d i u m je tn o složiti.
No tak v e m eh a n istič k e p o k u ša je n a la z im o još i p o s lje d n jih d e setlje ć a pro šlo g a i
prv ih d esetljeća ovoga stoljeća, k a d su se u g led n i u č e n ja c i n a tje c a li u izg ra d n ji
živih bića. E k sp e rim en ti o v a k v ih »m odelara«, k o ji su izazvali n e m a lu senzaciju,
n aveli su m noge lju d e da govore o tim m o d elim a kao o čudesnim živim b ićim a. T ada
su glicerin, otopina sode, tu tk a lo , u lje , o to p in e soli i k iselin e p o sta li p red m e ti, koji
su se d e m o n strirali kao k a k v e am ebe, k o je p u š ta ju pseu d o p o d ije, k re ć u se, h ran e ,

484
 O g raničnosti ž iv e tva ri

d ijele. S te fa n L educ, z a v e d e n sv o jim o sm o tičk im g ljiv a m a i so ln im c v je tn ja c im a ,

čak je sta o tv rd iti, d a se u n jeg o v im čaša m a i ta n ju r im a ro d ila n o v a n a u k a —
» sin te tsk a biologija«. D a k a k o d a je često m oguće p o n o v iti i u la b o ra to riju v rlo slo ­
žene p o jav e , k o je se red o v n o z a p a ž a ju sam o n a živ im b ićim a. U sp jelo je tak o , k ak o
to a u to ri iznose, pom oću k a rb o n a ta k o b a lta i n ik la č a k d o n ek le u m je tn o p o n o v iti
i p rocese fo to sin te z e z e le n e b iljk e , t. j. izv esti u m je tn o sin te z u fo rm a ld e h id a, p a čak
i slo ž e n ijih še ć e rn ih tv a r i iz v o d e n ih o to p in a u g ljič n o g dio k sid a. A ko u o to p in u
a m in o k ise lin e u spem o k rv n o g u g lje n a , ta d a se a m in o -k ise lin a s p a ja s k isik o m i
ra sp a d a n a one tv a ri, k o je obično n a s ta ju iz n je u o rg an iz m u k ao re z u lta t d isa n ja .
O vaj m odel ne sam o d a oponoša d isa n je , on i p r e s ta je d isa ti pod d je lo v a n je m n a r ­
kotika, što je ve o m a n a lik p o ja v a m a ko d živog bića. O v a k v im e k sp erim e n tim a bio
je b a č en u p o z a d in u W ohler, k o ji je sv o jed o b n o sv o jo m sin tezo m m o k ra ć e v in e zadao
v ita liz m u p rv i jač i u d a ra c m o d ern o g a doba.
N a ta j se na č in , tra g a n je m za n a jra z lič n ijim p o red b a m a , a n a lo g ija m a o rg a ­
nizam a s p re d m e tim a iz n e ž iv e p riro d e , želio u p o z n a ti odnos žive i n eživ e p riro d e.
P re m d a n a m to sam o po seb i n e m ože d o n ije ti k o n a č n e re z u lta te , ip ak je ovo
d alek o e g z a k tn iji n a č in is tra ž iv a n ja d a to g p ro b le m a negoli ra z lič ita filo z o fira n ja
o sp o n ta n o j g e n e ra c iji, k o ja sežu jo š tam o od h ilozoista, n a tu r-filo z o fa S ta ro g a
v ije k a . D anas, d a k a k o , m eđ u m a i m alo o b raz o v a n im lju d im a n e će b iti a ris to te lo v -
skog m iš lje n ja , d a se je g u lje i d ru g e rib e s tv a r a ju iz m u lja , a iz lešin a d a n a s ta ju
c rvi. D a n a s n a m se m ože p r ič in ja ti sam o k ao p je s n ič k a slo b o d a m iš lje n je P lin ija ,
k o ji je sm a tra o , d a se ro sa n a k u p u s u p r e tv a ra u g u sjen ice, d a p ra š in a ra đ a m oljce,
a v a tr a kukce. N eobično n a m se fa n ta s tič n a čin i n e k a d p ro šire n a p rič a , kak o se
no v i ž iv o t r a đ a iz lešin e p ro šlo g živ o ta, d a b la tn u z e m lju o p lo đ u je n ev id ljiv o sjem e,
ko je donosi k iša ili o ž iv lju je sila s u n č a n ih z ra k a . Filozofi su tv rd ili, d a živ o t z a p rav o
r a đ a z em lja, sv eopća m a jk a , uz pom oć p re o s ta le isk o n sk e s tv a ra la č k e sile. No n ije
se ostalo ip a k sam o n a d o m iš lja n ju . U s re d n je m v ije k u a lk e m ič a ri su u sv o jim
la b o ra to rijim a n a s to ja li o s ig u ra ti seb i s u ra d n ju n a d z e m a ljs k ih sila. P a ako se mi
d a n a s čudim o, d a su ta k o o z b iljn i lju d i, k a o što su b ili P a ra c e lsu s i v a n H elm o n t,
d a v a li re c e p te k a k o se m ože u k o n jsk o m ž elu cu i u boci s tv o riti iz m o k ra ć e h o m u n -
k ulus, odnosno k a k o se iz p r lja v e k o š u lje i z rn a p šen ice m ogu s tv o riti m iševi, »pot­
p u n o n a lik p riro d n im a , k o ji su p ro iz a šli od sv o jih m iš jih ro d ite lja « , o n d a bi n as još
više m o ra lo ču d iti, k a k o još i d a n d a n a s , i to u c iv iliz ira n im zem lja m a , m noge d o ­
m aćice s m a tra ju , d a se iz p o k v a re n a s ira ili p ra š in e s tv a r a ju c rv i i ra z n a g am ad.
Sve on e p r ip o v ije s ti o »guščjem d rv etu « , g d je se r a đ a ju g u sk e i p a tk e , zbog čega su
one b iljn o g p o rije k la , p a ih je c rk v a d o p u š ta la je s ti i u p e ta k , sve one p rič e o r a đ a ­
n ju ja g n je ta n a sta b lu , izra đ e n i a tla s ž iv o tin ja A ta n a z ija K irc h e ra , k o je su n a s ta le
»pred n jeg o v im očim a«, k a d je vo d a d je lo v a la n a s ta b ljik e b ilja k a i t. d., sve to
p o k azu je, k a k o čo v je č a n stv o u sv o jim s a z n a n jim a n a p re d u je m učno, k o ra k po k o rak .
D ok s je d n e s tr a n e ta j n a p re d a k z n a d e b iti i te k a k o v id ljiv , č o v jek jo š u v ije k ne
p o vlači sve k o n z e k v en c e u sv im slo je v im a svoga d ru štv a i n a c ijelo m e globusu.
T ak o s la v n i i z a is ta n a p re d n i p riro d o slo v a c B u ffo n u X V III. sto lje ć u još u v ije k
do k a z u je , d a su tije la sv ih o rg an iz a m a s a sta v lje n a od n e ra z o riv ih živ ih jed in ica,
k o je se r a s p r š u ju n a k o n sm rti, a za tim , p o n o v n o se o k u p lja ju ći, r a đ a ju nov o rg a n i­
zam . Č ak i glaso v iti e n c ik lo p e d ist i m a te rija lis t X V III. sto lja ć a D id e ro t piše, k a k o se
iz m esa i b iljk i pom oću v r e n ja i t r u lje n ja r a đ a ju živ o tin je . M a n je je pozn ato , d a je
jo š i L a m arc k , o snivač je d n e od p rv ih b io lo šk ih te o rija ev o lu c ije n a p o č e tk u prošlog
sto lje ć a , v je ro v a o ta k o đ e r u s a m o ro đ e n je . O n je tu m ačio , d a sile, što g o sp o d are u
m rtv o j p riro d i, n a jp r ije s tv a r a ju o rg an sk i z a m e tak , a z a tim p o d rž a v a ju n jeg o v

485
T v r tk o Švob

život izvana, sve dotle, dok o rg an izam n e s ta n e n a v la s tite noge; ta d a se izv an jsk e
sile k o n c e n trira ju u n jem u i p o sta ju u n u tra š n jim silam a organizm a. D ak ak o d a je
s p ro u ča v a n jem p riro d e te o rija o sam ozačeću sv e v iše uzm icala, dok se n ije svela
na tv rd n ju , da sam o jed n o sta n ič n i org an izm i — k ad su ovi p ro n ađ e n i — n a s ta ju iz
nežive p riro d e. I tek je prošlo stoljeće, s P a ste u ro m , oborilo i ovu tv rd n ju .
N akon P a s te u ro v ih p o ku sa s m ik ro o rg a n iz m im a činilo se, d a je dobilo p o tv rd u
gledište, da je g ran ica izm eđu živih b ića i neživ ih tv a ri n ep rem o stiv a. Tako se n ije
m oglo rije šiti p ita n je o dakle ta golem a m n o žin a specifične, žive m ate rije , k o ja
iznosi golem u m asu od oko 1015 k v a d rim iliju n a to n a, a p re m a n ek im ra č u n a n jim a
m ožda i 100 p u ta više.
A ko utv rd im o , da n e po sto ji n e k a o sn o v n a ra z lik a izm eđu živih bića i nežive
tvari, onda ćem o ta j pro b le m v rlo b rzo rije šiti. T ako je još H aeck el sm a tra o , d a se
cijeloj m a te riji m ogu p rip is a ti m in im a ln a sv o jstv a života, d a sva m a te rija p o sje­
duje »potencijalni život«. O n je čak p rilič n o n a iv n o p o v jero v ao , da je u m u lju s d na
oceana našao n e k u p rv o b itn u sluz, k o ja je n ek i ste p e n u o b lik o v a n ju živog bića.
Isticala se raz lik a izm eđu s v ije ta živoga i s v ije ta neživoga n a tem e lju p o k retljiv o sti,
in d ;v id u aln o sti, izm jene tv a ri, re a k tiv n o s ti i d ru g ih osobina, ali n ije ni tu n a đ e n
neki strogo o d ređ e n i k rite rij, po kom e bi se m ogla izv ršiti ap so lu tn a p o d jela.
Dugo se v rem e n a m islilo, d a u živim b ićim a p o sto ji osobita tv a r ili en erg ija, k o je
nem a kod neživih tv ari. V italisti su iz o v a k v ih g led išta d o b iv ali o snovnu p o d ršk u
za svoje n a u č av a n je . No kak o je k e m ija sve v iše u sp ije v a la d a sin te tič k im p u tem
sastavi raz n e o rg an sk e tv a ri, d a k le stv o ri d jelo v a n je m sam o o nih činilaca, koji
d je lu ju u neživoj p riro d i, v ita liz m u je n e sta lo tla pod n o gam a. N ije n a đ e n a u živim
bićim a n ik ak v a posebna e n e rg ija , k o ja n e bi i d ru g d je d jelo v a la . P rv i i d ru g i g lav n i
s ta v a k term o d in a m ik e v rije d e je d n a k o za oba s v ije ta — živi i neživi.
P okusi im ita c ije n e k ih živ o tn ih p o ja v a n a neživ im p red m e tim a p o k azali su
ipak, da su m nogi procesi, k ao n a p r. k em ijsk i, u živom e b iću složeniji negoli kod
neživih tv ari, p rem d a su z a k o n ito sti tu i tam o iste. K od o v a k v ih p o k u sa im ita c ije
efekt, v a n jsk i u č in a k često je p osve je d n a k onom e ko d živih bića, a b aš čin jen ica
što i kod o v akvih im ita c ija i kod živ ih b ića im am o isti efek t, pok azu je, da se ži­
votne po jav e ne tre b a da o b ja š n ja v a ju n e k im n a tp riro d n im p o jav a m a , kao što se
to n ek ad često činilo. A ko u jed n o m e slu č a ju fiz ik aln o -k em ijsk i fa k to ri m ogu p o ­
stići kod neživih tv a ri e fe k te je d n a k e o n im a kod živ ih bića, to n em a n ik ak v e osnove,
da se kod živih bića tra ž i o b ja š n je n je u n e k a k v im m istič k im fik cijam a.
E ngels je kazao, da je život n a č in p o s to ja n ja b jela n č e v in a s tih tije la . O va je
rečenica zna ča jn a , p rem d a d a n a s znam o, da se živo biće n e isc rp lju je s b je la n č e ­
vinom . B jelan čev in e su za ista n a jv a ž n ije o rg an sk e tv a r i živih bića, i n ije d n a sta n ic a
n ije bez n jih, a one su i n a jz a m rš e n ije g rađ en e. S in te tsk im p u tem još se n ije
uspjelo p o tpuno s a sta v iti o n ak v e k a k v e se n a la z e u živim b ićim a. B je la n č e v in e se
sastoje, kao što je poznato, od am in o k iselin a, k o je su p o lim eriziran e. P riro d n e b je ­
lančevine im a ju m olekule od v iše h ilja d a atom a. Za n ek e je u sta n o v lje n o , da im
m olekule im aju oblik n iti ili k lu p k a. K ak o im a raz n o lik ih a m in o k iselin a, to jed n a
n ita s ta m olekula b jela n č ev in e im a n a jra z lič itijih m ogućnosti d a s tu p a u k e m ijsk e
rea k c ije s n a jra z lič itijim tv a rim a . Ip a k m o le k u la b jela n č ev in e m ože o stati priličn o
postojana, je r u k e m ijsk e re a k c ije n e stu p a u v ije k cije la m o lek u la b jelan čev in e,
nego sam o n jezine bočne sk u p in e. O va re la tiv n a p o sto ja n o st čini se, om ogućuje
ind iv id u a ln o st i sta b iln o st živog bića uza svu n jeg o v u n e p re s ta n u izm jen u tv a ri
O sim toga m olekula b jela n č ev in e m ože sam a sa sobom u laz iti u k e m ijsk e reak cije.
O vakva k e m ijsk a rea k c ija b jela n č ev in e je s t jed n o novo sv o jstv o m ate rije , k o je ne

486
 O g ra n ičn o sti ž iv e tva ri

po sto ji kod m o le k u la nežive p riro d e , a n a sta lo je k v a n tita tiv n im g o m ilan jem jed n o ­
sta v n ih am in o k ise lin a . T ak o je došlo do n ove s tr u k tu re , a tim e i do n o v ih sv o jsta v a.
O sim toga, m oguće su n a jr a z lič itije k o m b in a c ije izm eđu raz n ih am in o k iselin a. To
n am m ože o b ja s n iti k a k o uz re la tiv n o m ale n b ro j k e m ijsk ih e le m e n ata m ogu p o ­
s to ja ti raz lik e izm eđu b je la n č e v in a ra z n ih v rs ta i ra s a živ ih bića, p a i p o jed in ih
in d iv id u a , k a k o n a m to u tv rđ u ju bio lo šk e rea k c ije .
D akle, ip ak n ije isto tv a r živ ih b ića i tv a r neživ e p riro d e , p rem d a je i u je d ­
nom i u d ru g o m s lu č a ju ona s a sta v lje n a od istih k e m ijsk ih ele m e n ata . S p o v eća­
n jem k v a n tite te ide u p o red o i p ro m je n a s tr u k tu re , do n o v ih k v a lita tiv n ih osobina
m a te rije , k a k v ih n e m a u neživ o j p riro d i.
Isp itiv a n je m s p o la riz ira n im s v ije tlo m i re n tg e n o g ra fsk im isp itiv a n je m u s ta ­
novilo se, da n e k e tv a r i živ ih b ića p o k a z u ju o p tič k a s v o jstv a sličn a k rista lim a ,
t. j. da im a ju o d re đ e n u p r a v iln u g rađ u . T ak o izv jesn e tv a ri p o k a z u ju a n iz o tro p n o st
kao n e k i k ris ta li. T a je osob in a u v je to v a n a p ra v iln im p o retk o m n a jm a n jih š ta p i­
ć a stih č estica do tič n e tv a ri, u ovom s lu č a ju m o le k u la b jela n č ev in e , k o je im a ju
n ita s tu g rađ u . P a r a le la n snop ić m o le k u la b jela n č ev in e , k o ji se sa sto ji od 60— 100
m o lek u la, t. j. m icel, n ije po sv e s a m o stala n , nego se p o jed in e m o lek u le n a k r a je ­
vim a raz ila z e i vežu s v a le n c ija m a m o le k u la d ru g ih m icela. Po n ek im s h v a ća n jim a ,
s tr u k tu r a je p ro to p la zm e s u b m ik ro sk o p sk i fin a. O snova su joj n ita s te m o lek u le
b je la n č e v in a , n e p ra v iln o isp re p le te n e u tri d im en zije. S v o jim slo b o d n im p o stra n im
sk u p in a m a pov e z an e su te v e lik e m o le k u le sp o re d n im v a le n c ija m a u m režicu. U
p ro sto rim a izm eđu te m režice, re tic u lu m a , n a la z i se k o lo id n a tv a r s vodom kao
d isp e rz io n im s re d stv o m , te lip o id im a , u g ljik o h id ra tim a , m astim a i d ru g im tv a rim a
kao disp e rz n o m fazom . Izm eđ u to g s p le ta b je la n č e v in a i k o loidnog o tap a la o d ig ra ­
v a ju se svi n a jv a ž n iji procesi. P re m a ovom e g led ištu , p ro to p la zm a n ije koloid u
običnom sm islu, to je r e tik u la rn o -d is p e rz n i sistem , z a m ršen i sistem sv o jstv e n sam o
tv a rim a živih bića. M etodom s m rz n u to g s u š e n ja došlo se do iz o lira n ja n ita s tih b je ­
lan č e v in a iz p ro to p la zm e , te do g led išta , k o je se p o d u d a ra s izn esen im stan o v ištem .
O p et se, da k le , p o tv rđ u je , d a je, p re m d a p o sto je raz lik e izm eđu živih b ića i neživih
p re d m e ta , ta k v a lita tiv n a ra z lik a n a s ta la p o ste p e n o i p o vezano. Već je E ngels k a ­
zao: »Č itava o rg a n s k a t v a r d o k a z u je , bez ik a k v a o g ran ič e n ja , d a su o b lik i sa d rž a j
id en tičn i ili n e d je ljiv i. M orfo lo šk e i fiziološke p o jav e, o b lik i fu n k c ija m eđ u so b n o
se uslo v lju ju .«
D a k a k o d a se o snovne k a ra k te ris tik e živ o ta n e m ogu lak o p ro u č a v a ti i a n a li­
z ira ti tam o, gd je su one n a jk o m p lic ira n ije , t. j. kod v iših živ o tin ja , nego kod n a j­
je d n o s ta v n ijih o rg an iz a m a . Im a m ik ro o rg a n iz am a , kod k o jih se do d a n a s još n ije
u s ta n o v ila jez g ra , p a .s e za to m o ra p o s ta v iti p ita n je , d a li je tak v o živo biće uopće
sta n ic a u k lasič n o m sm islu, o d n osno d a li m ože b iti ž iv o ta i u tak o je d n o s ta v n ih
o b je k a ta , k o ji n e p o k a z u ju s ta n ič n u g rađ u . C ak i kod o n ih je d n o sta n ič n ik a , g d je
n ije n a đ e n a je z g ra (p re m d a se u p o s lje d n je v rije m e i kod m no g ih b a k te r ija n a šla
jezgra), ti o rg an iz m i ip ak p o s je d u ju n u k leo p ro teid e , odnosno tim o n u k le in sk u k ise ­
linu, k o ja je z n a č a jn a za jez g ru . S ličn e n u k le in s k e tv a r i p o s je d u ju i v iru si, što bi
dokazivalo, d a su oni n e k i p re d s ta d ij o v a k v ih n a jje d n o s ta v n ijih o rg an iz a m a . Na
o snovu sličn o sti k e m ijsk o g a s a sta v a s ta n ič n e jez g re i v iru s a u č in je n a je p r e tp o s ta v k a
i o raz v o jn o j vezi v iru s a i jez g re stan ice.
P re m a n e k im a u to rim a , d ije lo v i, od k o jih se s a sto je v iru si i b a k te rio fa g i, m ogu
se p r ije p risp o d o b iti s m icelam a, k ris ta lič n o o rg a n iz ira n im čestica m a k o lo id n ih o to -
p n a, negoli s je d n o sta n ič n im b ićim a. N a jm a n ji v iru s i (na p r. v iru s d je č je p aralize)
po svoj m asi m a n ji je od v e lik ih m o le k u la (na p r. h em o cijan in a). N eki v iru si

487
T v r tk o Svob

po k azuju a fin ite t za n e k a tk iv a, p a je n a te m e lju t. zv. o rg an o tro p iz m a v iru sa g ra ­

đena i d a n a šn ja k lasifik a c ija u zro čn ik a i d ija g n o stik a b olesti, k o je v iru si u z ro k u ju .
S obzirom n a k lasič an p u t, ne će b iti n a o d m et sp o m en u ti, k ak o je M. S ta n le y
god. 1935. kem ijsk im p u tem k rista liz ira o v iru s m ozaičke b o lesti d u h a n a , d jelu ju ći
pepsinom n a infekciozni m a te rija l, k o ji je ta d a p o stao n ein fekciozan. A k ak o pep sin
ra s tv a ra pro te in e, bjelan čev in e, z ak lju čio je, d a je i v iru s n i m a te rija l p ro te in . T ad a
je izolirao ta j p ro te in , a izo liran i m a te rija l p o k azao je k rista lič n e osebine. Uzeo
je te k ristale , raz re d io u većem v o lu m e n u n e u tra ln e tek u ć in e i pom oću am o n ijev a
su lfa ta ponovno k ristalizirao . P o v isu ju ć i ra z re đ e n je , S ta n le y je k ris ta le 10 i više
pu ta p renosio i rek rista liz ira o . Iz to g a se m oglo z a k lju č iti, d a je sv ak a s tra n a tv a r
o d stra n je n a , je r znam o, da n ije d n a b iljk a , ž iv o tin ja ili b a k te r ija n e podnosi k r is ta ­
lizaciju. T ada je uzeo dio p ro d u k ta , k o ji je 10 p u ta rek rista liz ira o , razred io ga u
n e u tra ln o j tek u ć in i više od 1 :1,000.000 i in fic ira o b iljk u d u h a n a te očekivao rez u lta t.
U redovitom ro k u b iljk a je p o k a z ala sve zn ak o v e ak u tn o g m ozaičkog o b o ljen ja.
S tan ley je ta k o đ e r pokazao, d a su v iso k o m o le k u la rn i p ro te in i, k o ji n ose sv o jstv a
viru sa, k a ra k te ris tič n i za sv a k u p o jed in u v r s tu v iru sn o g o b o ljen ja.
K a ra k te ris tik a da se v iru si re p ro d u c ira ju sam o u živim sta n ic am a n e k ih n osi­
laca u tv rđ e n a je i obično se u zim a za' ra z lik o v a n je izm eđu živ ih o rg an izam a i v iru sa.
V iruse poznam o s obzirom n a n jih o v u p ato g en o st, ali se, p re m a S ta n le y u , m ože
p retp o sta v iti, da se i d ru g i p ro te in i re p ro d u c ira ju n a isti n ačin , a da se ne m ogu
ustan o v iti, je r ne iza z iv aju bolest. P re m a istra ž iv a n jim a n e k ih a u to ra , p ris u tn o st
i infekcioznost nekoga v iru s a m ože se u s ta n o v iti sam o onda, k a d se on n alazi na
od g ovarajućem nosiocu.
P o s ta v lja se, d akle, p ita n je , d a li su v iru s i živ a bića, nežive tv a ri (neki biološki
katalizato ri) ili nek i p rije la z izm eđ u toga. B u d u ći d a su oni tak o sitn i o b jek ti, da
se m nogi po veličini izje d n a ču ju s m o le k u lam a b jela n č ev in a , b u d u ć i da m nogi od
n jih ne p o k a z u ju n e p re k id n u s a m o staln u izm jen u tv a ri, a izv an o rg an izm a n a kom e
p a ra z itira ju , a ni n a u m je tn im h ra n ljiv im po d lo g am a n e m ogu se raz m n a ža ti, b u ­
dući da se nap o k o n m nogi p o ja v lju ju u o b lik u k ris ta la — oni p re m a to m e n e p o k a ­
zuju m noge pojave, k o je sm a tra m o n eo p h o d n im k a ra k te ris tik a m a života. Z a raz lik u
od m ik ro b a n ije otk riv e n o , d a se v iru s i m nože d ije lje n je m , n iti je n a đ e n a n a n jim a
ma k a k v a opna i u n u tra š n ja s tr u k tu ra , pom oću k o je bi se m ogla izv ršiti p a ra le la
sa staničnom građom . S d ru g e s tra n e , to su p a ra z iti stan ice, n a k o jim a se ra z -
m nažaju.
T eo retsk i i n a jm a n ja p ro m je n a u sin tezi m o lek u le u v rije m e n jez in e p ro d u k ­
cije m ože d a ti poticaj za s tv a r a n je novog o blika, te se ta m o lek u la o n d a re p ro d u ­
cira. P re m a n e k im a u to rim a , m oguće je n a te m e lju p o z n a tih k e m ijsk ih re a k c ija po
an alo g iji p ro tu m a čiti re p ro d u k c iju i m u ta c ije v iru s a n a p o tp u n o k em ijsk o j bazi,
te nem a p rem a tom e razloga, d a se v iru s n a b jela n č ev in a s m a tra ičim d ru g im nego
m olekulom . Je d in ic a v iru sa , k o ja je k a d ra d a izazove b o lest i d a se razm n aža,
p re d s ta v lja jed n u jed in u v e lik u m o le k u lu m ate rije .
K rista l viru sa, k o jim sm o za ra z ili b iljk u , po m iš lje n ju n e k ih d ru g ih au to ra ,
ra s te u p rav o m biološkom sm islu te riječi. O n ra s te n a ra č u n b jela n č ev in a b iljk e.
M olekula v iru sa izg ra đ u je sebi je d n a k u m o le k u lu iz m o lek u la, k o je se od n je p o t­
puno ra z lik u ju . To znači, da on a p r e r a đ u je b jela n č ev in e , k e m ijsk i ih m ije n ja i
izg ra đ u je novu tv a r, nov u m o le k u lu v iru sa , d o k se n e razm n o ži golem o m noštvo.
T aj je proces, p rem a m iš lje n ju tih a u to ra , z a ista p ra v o h ra n je n je , r a s t i m no žen je
u n a jp ro s tije m i u strogo biološkom sm islu te riječi. Č ita v ta j p roces o b a v lja jed n a

488
 O g ra n ičn o sti ž iv e tv a r i

m olekula. Istin a , ona je v eom a v elik a, sa d rž i v iše od m iliju n a ato m a, no ip ak je

sam o m o le k u la, a ne sta n ic a.
Im a v iše h ip o te z a o p o s ta n k u v iru sa . T ak o je d n a govori, d a su oni p o n ik li evo­
lucijom p u n o v rije d n ih m ik ro o rg a n iz a m a u p ro šć a v a n je m svoga tije la , d e g e n era c ijo m .
J e d n a d ru g a h ip o te z a kaže, d a su v iru s i r e z u lta t k o m p lic ira n ja m rtv ih n e o rg a n sk ih
tv a ri, k o je p o sto je u n o rm a ln im s ta n ic am a .
Z nam o, d a su v iru s i u z ro čn ici m n o g ih sp ecifičn ih z a ra z n ih b o lesti. A li is tra ž i­
v a n ja su po k a z ala , d a izm eđ u v iru s a i n e k ih tu m o ra p o sto ji ta k o đ e r in te re s a n tn a
veza. O tk a k o je u tv rđ e n o p o s to ja n je v iru s a k o d k o k o šjeg sa rk o m a , k o ji m ože b iti
p re n e s e n i k o ji se o tk riv a u f iltr a tim a tu m o ra , p ro b le m o ulozi v iru s a u p o s ta n k u
tu m o ra n e p re s ta n o z a n im a m n o g e s tr u č n ja k e za ra k . V iru su sličan fa k to r o tk riv e n
je i u tu m o rim a n e k ih sisa v a c a. P lu ć n i k a rc in o m m iša, k o ji je izazv an h o rm o n a l-
n im d jelo v a n je m , u z ro k o v a n je p ra v im v iru so m , a p ren o si se i m ajč in im m lijek o m .
In te re s a n tn o je ta k o đ e r sp o m e n u ti, d a su zap až e n e i sp ecifičn e im u n iz ac ije m išev a
v iru le n tn im m a te rija lo m tu m o ra .
P o s to ji m ogućnost, d a je u o b lik u tv a r i sličn im v iru s im a i b a k te rio fa g im a p o ­
n ik ao i p rv i p u t ž iv o t n a Z em lji. P re m a n e k im a , k ao što sm o to sp o m en u li, v iru si
se č a k i d a n a s fo rm ir a ju iz n e ž iv ih tv a ri. U sv a k o m e slu č a ju , u m je sto p o tp u n o g
ž ivota ti o b je k ti p o k a z u ju sam o je d a n n jeg o v dio. J o š je in te r e s a n tn iji p o stao ta j
pro b le m , k a d je, p re m a re la tiv n o n a jn o v ijo j n a u č n o j lite ra tu ri, u sp je lo u m je tn im
na činom , bez in fe k c ije , n e s u m n jiv o iz a z v a ti s tv a r a n je p o lije d a r-v iru s a n a d u d o v u
svilcu. Im a glasova, d a je čak u sp je lo n a u m je tn im p o d lo g am a iz b a k te r ija s tv a ra ti
v iru se , a iz ovih o p e t b a k te r ije . A k o b i to bilo p o tv rđ e n o , to b i zn ačilo golem u
re v o lu c iju u bio lo šk im s h v a ć a n jim a . S a m je S ta n le y jed n o m rek a o , n e k a k e m ič a r
sm a tra v iru s n e b je la n č e v in e m o le k u la m a i p re m a to m e tu m a č i re z u lta te , a b a k te ­
riolog n e k a ih s m a tra o rg an iz m im a i sv o je re z u lta te tu m a č i kao tak v e .
S lič a n p ro b le m k a o k od v iru s a n a š li su istra ž iv a č i kod o tk rić a b a k te rio fa g a ,
o b je k a ta , k o ji p a ra z itira ju n a b a k te r ija m a te p re m a to m e m ogu b iti v a ž a n agens
u b o rb i p ro tiv b a k te r ija ln ih z a ra z a . K a k o se čini, b a k te rio fa g se raz m n a ža sam o
u nazo čn o sti ž iv ih b a k te r ija . P rito m p o k a z u je r a z n a d je lo v a n ja n a b a k te rije , d je lo ­
v a n ja k o ja se n e sa sto je sam o u p ro m je n i o b lik a n ego i b io lo šk ih osobitosti. Čini
se, d a im a sp e cifič n ih b a k te rio fa g a , a li im a i p o liv a le n tn ih , k o ji d je lu ju n a raz n e
b a k te r ijs k e v rste . O p r iro d i b a k te rio fa g a im am o ra z n e te o rije : d a je to živo biće,
d a n a s ta je iz b a k te r ija , d a tre b a v r ije d iti k ao r e a k tiv n i p ro izv o d z a ra ž e n o g o rg a ­
n izm a i t. d. O p rim je n i b a k te rio fa g a u s p re č a v a n ju i lije č e n ju z a ra z n ih b o lesti
im a n a js u p r o tn ijih m iš lje n ja . Ip a k , d ’H e re lle i d ru g i istraž iv a či u s p je li su očevidno
p r e k in u ti b a k te r ija ln u z a ra z u lju d i i ž iv o tin ja po m o ću b a k te rio fa g a .
N a p re tk o m m o d e rn e z n a n o sti i te h n ik e m i sv e v iše p o rd ire m o u p ro b le m e g r a ­
n ičn o sti žive tv a ri. To u p o s lje d n je v rije m e z a h v a lju je m o osobito ele k tro n sk o m m i­
k ro sk o p u , k o ji n a m d a je m o g u ćn o st d a p ro m a tra m o v iru s e i m o lek u le b jela n č ev in a ,
što n a m p r ije n ije b ilo m oguće, te sm o d ru g im p u to v im a , zaobilazno, z a k lju č iv a li
o n jih o v im oblicim a.
P re m a sv e m u tom e, ž iv o t s a s ta v lja ju ra z n o lik e p o jav e neživ e p riro d e , ali u
ta k o raz lič ito j k v a n tite ti i ra sp o d je li, d a to s a č in ja v a i k v a lita tiv n o n o v u osobinu.
P rito m se n e sm ije s m e tn u ti s u m a, d a p o sto je i ra z n i ste p e n i života, p a im ni k a ­
r a k te ris tik e n isu iste. U živi s v ije t s p a d a ju , n a p r. i b a k te rije , kod k o jih p o sto je
te k p r im itiv n e rea k c ije , k ao i čo v jek , k o ji se o d lik u je sv iješću . M e h an ist L e D an te c
izre k a o je jed n o m v rlo lije p u n e m e h a n istič k u m isao: Izra z živ o t je u n e k u ru k u
su v iše o p ćenit, i bilo bi to č n ije k a z a ti: p a s p se tu je , rib a lib u je , negoli p a s i rib a

489
T v r tk o Šv o b

žive. Ne sm ije se istodobno zab o ra v iti, d a je živo biće u n aju žo j vezi s okolinom
i da ga ona, ka k o živa, tak o i n eživa, u n e k u ru k u p ro d u cira, tak o d a su sva živa
bića u m eđusobnom odnosu, k ao i u odn o su s neživom okolinom .
N a p re d a k bio k em ije i evolucione bio lo g ije d ao n a m je in d icije d a m ožem o p o ­
sta v iti hipotezu, te m e lje n u n a eg zak tn im p o d acim a, o p o sta n k u živ o ta n a Zem lji.
B aš to p ita n je m ožem o r je š a v a ti p ro u č a v a ju ć i n ajo sn o v n ije p o jav e života. Ne p o ­
sto je još ne p o sre d n e e k sp e rim e n ta ln e čin jen ice, k o je d o k a z u ju p o rije k lo žive m a ­
te rije iz nežive. T a k v e d ire k tn e č in jen ice b ile bi u m je tn o d o b iv an je živog bića. K e ­
m ičari z n a ju na č in n a ko ji se d o b iv aju m nogi složeni spojevi. A li još se n e sm ijem o
n a d a ti da ćem o usk o ro stv o riti o b jek t, k o ji p o tp u n o o d g o v ara živom biću. E ngels
je isp ra v n o kazao: »T ražiti od k e m ije d a za je d a n m o m e n a t u čin i ono, što se u
sam oj p riro d i, p ri izuzetno po v o ljn im u v jetim a , sam o n a p o jed in im p lan e ta rn a m oglo
s tv o riti po slije m iliju n a godina, zn ači tra ž iti čudo.« M o d ern a n a u k a s m a tra , d a se
život, n a ro č iti oblik p o s to ja n ja m a te rije u k re ta n ju , ja v lja u to k u duge evolucije,
u to k u n je n a h isto rijsk o g ra z v itk a , kao no v a k v a lite ta m ate rije .
S igurno je, da p o sto ji k v a lita tiv n a ra z lik a izm eđu živ ih bića i nežive m a te ­
rije. A li gled aju ći raz v o jn o , ta ra z lik a n ije n e p re m o stiv a , izm eđu n jih n e p o sto ji
n e p re la zn i jaz. J e d in o jed n o m evolucionom teo rijo m , tem e ljn im p ro u ča v a n jem oso­
bina b je la n č e v in a stih m a te rija , isp itiv a n je m g rađ e k o lo id n ih o rg an sk ih tv o re v in a,
fe rm e n ta tiv n ih sistem a, p ro to p la z m a ts k ih s tr u k tu ra , p ro u ča v a n jem v iru sa , tu m o ra
i t. d., tim n a p o rn im i d ugim p u te m p o stići ćem o n a jv e ć e p o z n a v an je b iti života.
K ad to uzm ognem o sa v la d a ti ta d a čak i sin teza p ra v ih živ ih bića, p rem d a n am se
ona sada čini tak o d a le k a , ip a k n e će b iti n ed o stižn a. B u d u ćem čo v je č a n stv u m eh a ­
nički ro b o t d a n a šn je g a doba izg le d a t će ta d a p rim itiv n a ig račk a. P ro b le m g ran ič ­
nosti žive tv a ri ne će ta d a više b iti p ro b lem . T a d a ćem o ko n ačn o ra s k in u ti g ran ic u
izm eđu žive i nežive m a te rije .

490
Dr. E. P u s i ć :

DRŽAVNA KORPORACIJA U UPRAVI S A D

O d lo m a k iz ra sp ra v e o a m e ričk o j u p r a v i

J e d a n od te m e ljn ih p rin c ip a am e rič k o g U sta v a iz god. 1787., n a k o jem je izg ra ­

đ e n a d rž a v n a o rg a n iz a c ija SA D, je s t n ačelo p o d je le v lasti. F u n k c ije z a k o n o d av stv a ,
su d s tv a i u p r a v e v rše od v o jen i, m eđ u so b n o d o n e k le n e z av isn i nosioci v la sti: K o n ­
gres, su dovi i P r e d s je d n ik s d rž a v n o m u p rav o m . T okom h isto rijsk o g ra z v itk a i s ta l­
nim p o v e ć a v a n je m k ru g a d rž a v n ih f u n k c ija d o v ela je s tr ik tn a p rim je n a n a č ela p o ­
d je le v la s ti do n iza p r a k tič k ih p o tešk o ć a . P o te šk o ć e su se p o k a z ale n a ro č ito n a d v a
p o d ru č ja : k od sv e š irih re g u la to r n ih z a d a ta k a , k o ji po n a ra v i p o sla z a h tije v a ju i
do n o še n je općih p ro p isa i n jih o v o o b je k tiv n o p rim je n jiv a n je u q u a s i-s u d sk im p o ­
stu p c im a i o p e ra tiv n u u p r a v n u in te rv e n c iju , a z a tim k o d p riv re d n ih z a d a ta k a d ržav e,
ko ji tra ž e v e ć u p o k re tn o s t i e la stič n o st, nego što im o m o g u ću ju tra d ic io n a ln i p o ­
stu p c i d rž a v n e u p ra v e . T a k o je — u k r ilu d rž a v n e u p ra v e — došlo do s tv a r a n ja
d v a ju sp e cifič n ih o rg an iz a cio n ih o b lik a : n e z a v isn ih r e g u la to rn ih k o m isija i d rž a v n ih
k o rp o ra c ija . N e z a v isn e re g u la to r n e k o m isije su u p r a v n a n a d le š tv a s d alek o sežn im
o v la stim a d o n o še n ja općih p ro p is a i v o đ e n ja k o n tra d ik to r n ih u p ra v n ih p o stu p a k a ,
o k ru ž e n ih sv im g a ra n c ija m a s u d sk e o b je k tiv n o sti. D rž a v n im k o rp o ra c ija m a b av i se
ovaj odlom ak.
K a r a k te ris tič n o je za a m e rič k i raz v o j sv e v e ć e i ap so lu tn o i re la tiv n o z n a ­
č e n je u p ra v e . I u p o r a s tu b r o ja slu ž b e n ik a i v isin e b u d ž e ta , i u od n o su n a K o n g res
i n a sudove. Z n a č a jn a je m a n ife s ta c ija to g a ra z v itk a ra z v o jn i p u t n e z av isn ih re g u ­
la to r n ih k o m isija i d rž a v n ih k o rp o ra c ija . S tv o re n i k a o sp ecifičn i oblici u p ra v n ih
n a d le š ta v a , k a k o b i u p r a v a za o b išla izv jesn e, za n ju p ra k tič k i n e p o v o ljn e p o s lje ­
d ice rig o ro z n e p o d je le v la s ti, on i g u b e v rije d n o s t i z n a če n je , k a d sv e v eća d o m i­
n a c ija u p ra v e k a o c je lin e m ije n ja sam sa d rž a j p rin c ip a p o d jele v lasti. U p ra v a k a o
c je lin a do b iv a sve v e ć a o v la šć e n ja za d o n o še n je op ćih p ro p isa . Z ak o n o u p ra v n o m
p o s tu p k u iz g. 1946. p r o š ir u je q u a s i-s u d sk e g a ra n c ije n a č ita v niz u p ra v n ih p o s tu ­
p a k a i izv a n n e z a v is n ih re g u la to r n ih k o m isija . A p r iv re d n o -o p e ra tiv n i zad aci u
u p ra v i p o s ta ju ta k o b r o jn i i česti, d a se i k lasič n i u p ra v n i re so ri m o ra ju p rila g o d iti
n jih o v u iz v rš a v a n ju . N e z a v isn e r e g u la to rn e k o m isije i d rž a v n e k o rp o ra c ije p o s to je
gotovo sam o jo š po im en u . T o su, u s tv a ri, o rg an iz a cio n e jed in ice sa v ez n e u p ra v e pod
sve jač o m c e n tra liz a to rsk o m k o n tro lo m .
D ru g a slab o st, k o ja se p o k a z a la u o rg an iz a ciji a m e rič k e u p ra v e pod p ro m i­
je n je n im o k o ln o stim a in d u s tr ijs k e ek o n o m ije, sv o d i se ta k o đ e r — m a i n e iz ra v n o —
n a s tr ik tn u p rim je n u n a č ela p o d jele v lasti. N e zab o rav im o , d a načelo p o d jele v la sti
u an g lo sa sk o j te o riji često n a z iv a ju i sistem o m » u stu k a i rav n o te ž a« . J e d n a v la s t
k o n tro lira i koči d ru g u , i ta k o se p o stiz a v a n e k a v r s t s ta tič k e rav n o te ž e. A n a ro ­
čito je u p r a v a p re d m e to m n e p o v je re n ja stv a ra o c a to g sistem a. N e sam o d a z a k o -

491
E. Pusić

nodavno tijelo s tv a ra zakone i d rži »kesu u ruci« p rav o m d o n o šen ja b u d ž e ta i k o n ­

tro le njegova izv rše n ja i p u te m S e n a ta o d o b rav a p o s ta v lja n je g lav n ih ru k o v o d ilaca
uprave, a su d stv o m ože d a re v id ira , n a tu žb u p o jed in a c a, sv e g e n e ra ln e i in d iv i­
d u a ln e u p ra v n e ak te , s to tin u p ro p isa o sig u ra v a u n u ta r sam e u p ra v e v rše n je ove
kontrole. Iz d a ta k sv a k e p a re novca, n a b a v a sv ak o g lis ta p a p ira , p o sta v lje n je svakog
pom oćnog k a n c ela rijsk o g slu ž b e n ik a sap eto je u m re ž u p ro ce d u ra i o g ran ič e n ja , k o je
tre b a da onem oguće z lo u p o treb u i o la k ša ju n a d z o r sk u p štin e , su d o v a i jav n o sti.
M eđutim , s povećanim z ad acim a d rža v e ja v lja ju se zadaci, kod k o jih je b rz in a i
ela stič n o st u izv rše n ju tak o v ažn a, d a o v a k v a o g ran ič e n ja p o s ta ju n epodnosiva. To
su u p rv o m re d u zadaci p riv re d n o g k a ra k te ra . D ržav a k u p u je željeznice, reg u lira
rije k e, proizvodi e le k trič n u e n e rg iju , p o m aže fa rm e re zajm o v im a. K od toga je t r a ­
dicionalni okovi fin a n c ijsk ih , ek onom skih, p e rso n a ln ih i sličn ih p ro p isa sve više
sm e ta ju . A situ a c ija se n a ro č ito z a o štrav a , k a d se ra d i o izv a n re d n im i h itn im z a d a ­
cim a, kao u doba r a t a ili krize. O sig u ra n je o d ređ e n ih siro v in a, m je re ekonom ske
stab ilizacije, fin a n c ira n je obnove jo š m a n je trp e sistem tr i ju p o n u d a, b lag a jn ič k e
planov e, kom isijsko p o tv rđ iv a n je p e rs o n a ln ih o d lu k a i sličn e p rep o n e, k o je je —
h isto rijsk i uostalom v rlo o p rav d a n o — n e p o v je re n je n a m e tn u lo u p rav i. O vaj »pri­
tisa k u p rav c u u n ifo rm ira n ja m eto d a ra d a i k o o rd in a c ije politike« p o s ta v lja v rlo
ozbiljno p ita n je o d rž a n ja in ic ija tiv e i p o v o ljn ih u slo v a za sa m o staln o i sn alažljiv o
u p ra v lja n je .! O dgovor n a ovo p ita n je tre b a lo b i d a d a d u d rža v n e k o rp o racije.
B ilo bi p riro d n o da počnem o s d efin icijo m d rža v n e k o rp o ra c ije u SAD, d a
u tv rd im o , u k o ju v r s tu org an iz a m a sp a d a i -odredim o n jez in e pobliže oznake. M e­
đ u tim , već tu se susrećem o s p rv im p o tešk o ćam a. D ok je d n i g led a ju u »javnoj
k o r p o r a c ij i ... u sta n o v u , k o ja tre b a d a o d ig ra u ja v n im p riv re d n im p o th v atim a
20-og sto lje ć a istu ulogu, k o ju je u p riv a tn o j p riv re d i im alo dioničko d ru štv o kroz
p ro te k lih sto g o d in a «,2 d ru g i je s m a tra ju p ro sto org an izacio n o m jed in ico m d rža v n e
u p ra v e s d o nekle p osebnim m eto d a m a ra d a .3 D ok P re d sje d n ik T ru m a n u svojoj
B udžetskoj p o ru ci k o n g resu 1948. kaže, d a je d rž a v n a k o rp o ra c ija »osobito p rik la d n a
za o ž ivotvorenje d rž a v n ih p ro g ra m a p rete ž n o k o m erc ija ln o g a k a ra k te ra « , d o tle C. H.
P r itc h e tt sm a tra , da je već god. 1945. d rž a v n a k o rp o ra c ija u SA D »u biti« n a p u ­
š t e n a . K a d tre b a o d red iti gen u s p ro x im u m i d ife re n tia m specificam d rža v n ih k o r­
p o rac ija , a m e rič k a je te o rija neo b ičn o re z e rv ira n a . U n a jb o ljem slu č a ju nalazim o
ov a k v ih p u č k ih opisa: » k o rp o ra c ija je oblik, p re n ije t u d rž a v n u u p ra v u iz p riv re d e,
da bi se stvorio m eh a n iz am za o b a v lja n je poslova, k o ji n aliče v iše n a poslove p r i­
v a tn ih poduzeća, nego n a u o b iča je n u d rž a v n u d jela tn o st.« 3 N a jo z b iljn iji stru č n ja c i,
ka o L. D. W hite, p o tv rđ u ju , d a uopće n e m a p rih v a ć e n e d efin icije d rža v n e k o rp o ­
ra c ije .3
Jo š god. 1781. — d a k le p rije d o n o še n ja U sta v a — uzeo je K o n tin e n ta ln i K o n ­
gres u n e k u ru k u u z a k u p S je v e ro a m e rič k u B an k u , ra d i fin a n c ira n ja zaje d n ičk ih
p o th v ata k o n fed eracije. D eset godina k a sn ije , 1791., o rg an iz ira n a je u istu sv rh u
B anka S je d in je n ih D ržava. A li ako a p s tra h ira m o od ova d v a p rim je ra — k o ji p ro ­
izlaze iz sasvim d ru g e situ a c ije , n a im e iz n e ra z v ije n o s ti d rža v n e u p ra v e — p rv a je

1 V. O. K ey J r.: G o v e rn m e n t C o rp o ratio n s, N. Y. 1946. str. 263.

2 W. A. R obson: P u b lic A d m in is tra tio n T o -d ay , L ondon, 1948.
3 U sporedi H a ro ld S eid m an : T h e T h eo ry of A u tonom ous G o v e rn m e n t C orpo­
ratio n s, P u b lic A d m in istra tio n R ev iew b r. 2/1952.
4 C. H. P ritc h e tt: 40. A m erican P o litic a l Science R ev iew s ir. 509/1946.
3 C. B. S w ish er: A m erican N a tio n a l G o v e rn m e n t (Boston, 1951.) s tr. 374.
<5 L. D. W hite: In tro d u c tio n to th e S tu d y o f P u b lic A d m in istra tio n , (New Y ork,
1950.) str. 119.

492
 D rža v n a k o rp o ra cija u u p r a v i S A D

d rž a v n a k o rp o ra c ija u m o d ern o m sm islu rije č i P a n a m s k a ž eljezn ičk a k o m p an ija,

o snovana g. 1904., k a d su SA D k u p ile od F ra n c u z a p o s tro je n ja P a n a m sk o g k a n a la .
S obzirom n a s tr a te š k u v a ž n o st k a n a la , n a jja č i je d io n ič a r ove k o rp o ra c ije po
tra d ic iji S e k r e ta r D e p a rtm e n ta r a ta (d an as vojske), k o ji p o s ta v lja i s m je n ju je č la ­
nove vije ć a d ire k to ra . P r e d s je d n ik v ije ć a obično je g u v e rn e r zone P a n a m sk o g
k a n a la .
Do p rv o g s v je tsk o g r a t a P a n a m s k a je k o m p a n ija je d in a d rž a v n a k o rp o ra c ija .
God. 1916. d o n ije t je Z a k o n o z a jm o v im a fa rm e rim a , k o ji p re d v iđ a o sn iv a n je F e d e ­
ra ln ih p o ljo p riv re d n ih b a n a k a , d rž a v n ih k o rp o ra c ija za p ru ž a n je p o v o ljn o g k re d ita
fa rm e rim a . O d m a h iste godine o sn o v an o je 12 ta k v ih b a n a k a, a 1923. još 12 t. zv.
P o sred n ih k re d itn ih b a n a k a , k o je d a ju z a jm o v e p o ljo p riv re d n im b a n k a m a , f a r m e r -
skim z a d ru g a m a i d ru g im n e p o s re d n im k re d itn im in stitu c ija m a . N a ta j su n a č in
položeni te m e lji s iste m u k r e d itir a n ja p o ljo p riv re d e , k o ji je d a lje izg ra đ e n za v r i­
jem e N ew D eala, a i d a n a s p r e d s ta v lja n a jz n a č a jn iji k o m p lek s d rž a v n ih k o rp o ra c ija .
Isk u s tv a P rv o g sv je ts k o g r a t a n a ro č ito su p o k a z ala v r ije d n o st k o rp o ra tiv n o g
o b lik a u k ritič n im m o m e n tim a za u p ra v u . K o rp o ra c ije za ra tn o fin a n c ira n je , Iz v a n ­
re d n a k o rp o ra c ija za po m o rstv o , za žito, za iz g ra d n ju sta n o v a , E g alizacio n i o d b o r
za še će r — p re u z e li su z a d a tk e , k o je re d o v n i o rg an i u p ra v e ne bi m ogli uopće ili
b a r n e ta k o do b ro ob a v iti.
God. 1924. p re tv o re n e su lin ije rije čn o g sa o b ra ć a ja ra z v ije n e za v rije m e ra ta ,
k o jim a je d o ta d a n e p o sre d n o u p ra v lja o D e p a rtm e n t v o jsk e, u K o rp o ra c iju za u n u ­
ta r n je vo d e n e p u to v e. K o rp o ra c ija se n a la z i u s a sta v u D e p a rtm e n ta trg o v in e. Na
čelu jo j je S a v je to d a v n i odb o r, k o ji p re d la ž e S e k r e ta ru trg o v in e m je re za u p r a v ­
lja n je k o rp o ra c ijo m .
M e đutim , z n a č a jn a p o ja v a u a m e rič k o j u p ra v i p o s ta ju d rž a v n e k o rp o ra c ije tek
n a k o n god. 1930., k a d su k riz a i N ew D eal po čeli d a z a h tije v a ju e la s tic ite t kao n a j­
v a ž n ije s v o jstv o za iz v rš e n je s v a k im d a n o m sv e b ro jn ijih d rž a v n ih z a d ata k a . G o­
din e 1932. o sn o v a n a je k o rp o ra c ija za f in a n c ira n je obnove, a već 1936. im a u sav ez­
nom o bim u 90 d rž a v n ih k o rp o ra c ija sa 4 m ilija rd e d o la ra u lo žen ih d rž a v n ih s re d ­
sta v a , a 11 m ilija rd i u k u p n e im o v in e. T o k o m D ru g o g sv je tsk o g r a ta stv o re n o je 20
d a ljn jih k o rp o ra c ija za n a b a v u d e fic ita rn ih s iro v in a, za p ro iz v o d n e i d ru g e r a tn e
z a d atk e . God. 1945., n a v isin i svoga raz v o ja , k o rp o ra c ije dosižu b ro j 110 sa 29,6 m i­
lija rd i d o la ra u k u p n e im ovin e.
T re b a o d m ah n a p o m e n u ti, d a u fe d e ra ln im d rža v a m a ja v n e k o rp o ra c ije n isu
n ik a d ig ra le v e ć u ulogu. U m n o g im je d rž a v a m a n jih o v o o s n iv a n je i z a b ra n je n o
n a k o n d o sta sk u p ih is k u s ta v a s b a n k ro to m n iza ta k v ih tv o re v in a oko p o lovice 19.
sto lje ć a . N a jp o z n a tiji su p r im je r i k o rp o ra c ija d a n a s U p ra v a lu k e N ew Y o rk i n e k e
d rž a v n e u n iv erz e . I u lo k a ln im su ra z m je rim a ja v n e k o rp o ra c ije izn im n e p o jav e.
N a ro č ito je za n im ljiv o , d a su k o m u n a ln e slu žb e — u k o lik o se n e n a la z e u p riv a tn im
r u k a m a — o rg a n iz ira n e k ao o d jeli lo k aln e u p ra v e , a ne k ao p o d uzeća k o rp o ra tiv n o g
oblika. T u je je d a m p u t, k ao što ćem o v id je ti, lo k a ln a u p ra v a išla isp re d savezne.
Š a re n ilo k o rp o ra tiv n o g o b lik a k o je o tež a v a d e fin iciju , p o g o d u je n a p ro tiv k la ­
sifik ac iji. D rž a v n e se k o rp o ra c ije d ije le, n a jp r ije po n a č in u u č e stv o v a n ja d rža v e u
n jim a , n a čisto d rža v n e , g d je d rž a v a d a je sv a sre d stv a , n a m je šo v ite , kao n a p r.
p o ljo p riv re d n e b a n k e , gd je dio u laž u fa rm e ri, a dio d a je d rža v a , i n a p r iv a tn e k o r ­
p o ra c ije p od p u n o m d rža v n o m k o n tro lo m . O va se tre ć a v r s ta n e u b ra ja , k a d se
govori o d rž a v n im k o rp o ra c ija m a . K o rp o ra c iju m ože o sn o v a ti d rž a v n i o rg an po
općem za k o n u o trg o v a č k im d r u štv im a , m ože je o sn o v a ti K o n g res sv o jim ak to m ,
ili d rž a v n i o rg a n po sp e cijaln o m zak o n sk o m o v lašć e n ju K o n g re sa i, k o n ačno, d rža v a

493
E. Pusić

može da kupi p riv a tn u k o rp o ra c iju . D ržav n e k o rp o ra c ije ra z lik u ju se još, p rem a

L. D. W hitu, po odnosu p re m a u p rav i, po s tu p n ju n eovisnosti, po izv o ru s re d stav a
i po u n u ta rn jo j organizaciji.7 B u d u ći d a se sve ove d istin k c ije odnose z a p ra v o n a
čvršću ili la b a v iju vezu k o rp o ra c ije s d rža v n o m u p rav o m , a n ija n s a i p rela z n ih
oblika im ade sijaset, n ije sad a p o tre b n o u to ulaziti.
Nego p o sta v lja se o p rav d a n o p ita n je : k r a j to lik ih razlik a, što o sta je zajed n ičk o
svim drža v n im k o rp o ra c ija m a , k o je su z a p ra v o n jih o v e o sn ovne k a ra k te ris tik e ?
Odgovori, koje raz n e škole d a ju n a ov a p ita n ja , svode se u g lav n o m n a d v o je: fin a n ­
cijska a u to n o m ija i posebna o rg an iz a cija u p ra v lja n ja . F in a n c ijsk u au to n o m iju op i­
su je M. E. D im ock kao n e o v isn o st od go d išn jeg p ro ra č u n a odo b ren o g od s tra n e
K ongresa, p rav o p o z a jm ljiv a n ja , p ra v o z a d rž a v a n ja p rih o d a i rasp o la g an ja ra s h o ­
d im a i sloboda od re d o v itih o b lik a d rža v n e fin a n c ijsk e kontrole.8 P o se b n a o rg an iz a ­
cija u p ra v lja n ja svodi se u glav n o m n a p o sto ja n je u p rav n o g odbora, b ira n o g ili p o ­
stavljenog, koji o d re đ u je p o litik u k o rp o ra c ije n a sličan n ačin , kao što p riv a tn o m
korp o racijo m u p ra v lja u p ra v n i od b o r iza b ra n od d io n ičara. Dim ock tom e d o d a je
i p o sto ja n je , nep o sred n o pod u p ra v n im odborom , g lav n o g d ire k to ra , ali to je više
re z u lta t njeg o v ih i općih s h v a ć a n ja o je d in s tv u k o m an d e kao jed n o m od o snovnih
p rincipa u p ra v n e o rganizacije, nego s tv a rn a k a ra k te ris tik a d rža v n e k o rp o racije.
M eđutim , k azu ističk o n a b ra ja n je H. S eid m an a, p re m d a on uopće za b ac u je p o sto ­
ja n je d rža v n e k o rp o ra c ije k ao n ečeg k v a lita tiv n o različito g od d rža v n o g u p rav n o g
organa, u p u ć u je n a to, da fin a n c ijs k u au to n o m iju tre b a šire tu m a č iti, d a se z a p rav o
rad i o p ra v n o j osobnosti. S e id m a n p riz n a je gotovo sv im d rža v n im k o rp o ra c ija m a
p ravo da tuže i b u d u tužene, p ra v o d a u v la s tito im e s tje č u im ovinu, da tro še svoje
prihode, da dolaze do s re d s ta v a p o z a jm ljiv a n je m od d rža v e ili o b rtn ih fondova, da
o d ređ u ju svoje rash o d e i n a č in n jih o v a izv rše n ja po po seb n im p ro p isim a u m jesto
po općim z ak o n im a o d rža v n o m rač u n o v o d stv u .9
Z ašto se, zap rav o , d a ju tak o d alek o sežn a p ra v a ovim posebno o rg an iziran im
tije lim a ? K o ja je s v rh a o sn iv a n ja d rža v n ih k o rp o ra c ija ? S v rh a je d v o jak a. H isto rijsk i
p rim a rn o je s t n a s to ja n je o sig u ra ti veću slobodu ak cije, veći e la stic ite t za izv ršen je
hitn ih , u p rv o m re d u p riv re d n ih z a d a ta k a m o d ern e u p rav e . R azne asp ek te ovog
razloga rez im irao je W illoug h b y u svom klasičn o m d jelu o u p rav i. Po n je m u bi
osn iv a n je d rž a v n e k o rp o ra c ije ra s te re tilo K ongres, osig u ralo k o n tin u ite t i slobodu
akcije, u n a p re d ilo sistem p ro fe sio n a ln e d rža v n e službe, d e p o litiziralo d rža v n e p r i­
v red n e i teh n ič k e se rv ise i oslobodilo ih te r e ta p ro ce d u ra , k o je u ta k v u izobilju
s tv a ra d rž a v n a u p r a v a .10 U opće tre b a n a g la siti, d a je ova sloboda d rža v n ih k o rp o ­
ra c ija — za ra z lik u od ne o v isn o sti r e g u la to rn ih k o m isija — od p o četk a b ila zam i­
š lje n a b a š k a o sloboda od p ro ce d u ra , a n e s a m o staln o st u p ogledu o d ređ iv a n ja p o ­
litik e . Bilo je, m eđ u tim , re la tiv n o lak o p re d v id je ti, d a se ove d v ije v rste sloboda
ne će m oći u p ra k s i p o tp u n o o d ijeliti.
D rugi osnovni raz lo g o sn iv a n ja d rža v n ih k o rp o ra c ija — k o ji je što d a lje to
više dobivao na važn o sti — je s t s tje c a n je im ovine, u p rv o m re d u s re d stav a za p ro ­
izvodnju, od s tra n e države. S ja č a n je m d rž a v n o -k a p ita lis tič k ih ten d e n c ija u SAD
jav ila se p o tre b a od g o v a ra ju ć eg o blika, u k o jem b i m ogla d a se p o jav i d ržav a kao
k a p ita lista . Š to je tu bilo p riro d n ije nego k o p ira ti o rg an izacio n u fo rm u , k o ju je p r i­

7 L. D. W hite: op. cit. str. 119.

8 M. E. D im ock: » G ov ern m en t C o rp o ratio n s etc.« 43 Am. Pol. Science Rev.
b r. 4/1949.
9 H. S eidm an: op. cit. str. 93/94.
io W. F. W illoughby: P rin c ip le s of P u b lic A d m in istra tio n , N. Y. 1927., s tr. 37.

494
 D rža v n a k o rp o ra cija u u p ra v i S A D

v a tn a p r iv re d a p o jm ovno p o v ezala sa sv o jim n a jv e ć im u sp jesim a, fo rm u dion ičk o g

d ru štv a , p riv re d n e k o rp o ra c ije . U to j se ocjen i a m e rić k a te o rija slaže. L. D. W h ite
ističe n a ro č ito m je š o v itu k o rp o ra c iju kao p o v o lja n o b lik za k o m b in a c iju p riv a tn o g
i ja v n o g v la s n iš tv a u » p relazn im s itu a c ija m a « .u A D w ig h t W aldo d a je čak ov u
d a le k o se ž n u o c je n u : » . . . niz je lju d i u p ra k s i k o r p o ra tiv n ih o dnosa (ja v n e k o rp o ­
rac ije ) n ašao m o g u ćn o st d a se d ru štv o , ko lik o je p o tre b n o , p la n ira i u p ra v lja , a
bez loših s tr a n a i o p a sn o sti v elik e k o n c e n tra c ije vlasti.«
D a li su d rž a v n e k o rp o ra c ije isp u n ile ova v e lik a o č e k iv a n ja, d a li su p o sta le
o b lik p a r exc ellen c e d rža v n o g k a p ita liz m a ? P r ije nego p o k u šam o o d g o v o riti n a ovo
p ita n je , p ro m o trim o je d a n p ra k tič n i p rim je r, v je ro ja tn o n a jp o z n a tiju d rž a v n u k o r­
p o ra c iju u A m erici, U p ra v u d o lin e T e n n e sse e (TVA — T e n n e sse e V alley A u th o rity ).
T okom P rv o g sv je tsk o g r a t a o tp o čela je a m e rič k a sav ezn a v la d a iz g ra d n ju je d n e
h id ro c e n tra le n a rije c i T en n essee, d a bi stv o rila e n e rg e tsk u b azu za isk o rišta v a n je
o b liž n jih b o g a tih n a la z išta n i tr a ta u v o jn e s v rh e . K onac r a ta za te k a o je ta j o b je k a t
u g ra d n ji, i sa d a se oko 15 go d in a v o d ila b o rb a, da li ga tre b a p ro d a ti p riv a tn ic im a
ili u č in iti iz n je g a je z g ru je d n e šire a k c ije za re g u la c iju T en n esseea, k o ji sv a k e
godine u n išta v a po p lav o m golem e p o v ršin e zem lje, i za e le k trifik a c iju toga d ije la
SAD. S p o r je od lu čen N ew D ealom . God. 1933. K o n g res sp e cijaln im zak o no m osn iv a
TV A sa širo k im z a d atk o m d a u n a p re đ u je » u red n i i sv rsish o d n i fizički, ek o n o m sk i
i so c ija ln i raz v ita k « p o d ru č ja rije k e , k o je o b u h v a ć a p o tp u n o ili d ijelo m 7 f e d e ra l­
n ih d rža v a . T aj z a d a ta k o b u h v a ć a re g u la c iju rije k e , u re đ e n je plo v id b e, p ro iz v o d n ju
i ra s p o d je lu e le k trič n e e n e rg ije , p ro iz v o d n ju n itr a ta i fo sfata, p o šu m ljiv a n je , m elio ­
rac ije , o s n iv a n je n a s e lja , s tv a r a n je n o v ih in d u s trija i u re đ e n je ž iv o ta u z ajed n ici.
U izv rš e n ju ovog z a d a tk a TV A je p o stig la v rlo v e lik e u sp je h e . K ao m je rilo n ek a
posluži čin je n ic a , d a je TV A d a n a s, gotovo 20 godina n a k o n svog o s n iv a n ja , u
s ta n ju d a p lać a sv o jih 13.000 n a m je š te n ik a i izd ržav a sv o ju ra z g ra n a tu d je la tn o s t
iz v la s titih p rih o d a . P o s ta tu tu , k o ji je odo b rio K o n g res, n a čelu TV A n alazi se
u p ra v n i od b o r od 3 čla n a , k o je p o s ta v lja P re d sje d n ik SA D uz su g la sn o st S e n a ta .
P od u p ra v n im o dborom — k o ji je u p o č e tk u p o k u ša o sam n e p o sre d n o u p r a v lja ti
s gotovo k a ta s tro fa ln im r e z u lta tim a — n a la z i se g e n e ra ln i ra v n a te lj, o d g o v o ran za
f u n k c io n ira n je U p ra v e . P o re d fu n k c io n a ln ih r a d n ih jed in ica, U p ra v a je p o d ije lje n a
n a 4 o p e ra tiv n a u re d a : za h id ro g ra d n je i k o n tro lu rije k e , za e le k tro e n e rg iju (in s ta ­
l ira n i k a p a c ite t p re k o 2,5 m iliju n a kw s), za k o n z e rv a c iju i m elio ra c iju , za d ru štv e n e
o dnose u rije č n o m p o d ru č ju . In v estic ije , a i p o gonski tro šk o v i do sad su se p laćali
iz b u d ž e ta . K ak o vidim o, p o č e tn a M ag n a C h a rta U p ra v e n ije b ila n a ro č ito širo k a.
R a d ilo se isk lju č iv o o o slo b a đ a n ju je d n e silom p rilik a d e c e n tra liz ira n e a k c ije te h ­
ničk ih p ro p isa o p o slo v a n ju o rg a n a d rž a v n e u p ra v e . M eđ u tim , b aš TV A ilu s tr ira
re la tiv n o s t ovog raz lik o v a n ja . O psegom i z am ah o m sv o je d je la tn o s ti, U p ra v a je
izv o je v a la položaj, k o ji d a le k o p re la z i sam a n jez in a o rg an iz a cio n a o v la š te n ja . I n a
visin i svoga ra z v o ja i p o p u la rn o s ti p r e d s ta v lja la je s tv a r n o sa m o s ta ln u sn ag u , k o ja
je n a svom p o d ru č ju o d lu čiv a la n e sam o o teh n ič k im p ita n jim a , nego o d ređ iv a la ,
ili b a r su o d re đ iv a la , i p o litik u svoga d je lo v a n ja , k o ja je u o d lu čn im tre n u c im a
z n a la su z b iti i n a d ja č a ti n a jo p a s n ije k o n c e n tra c ije p riv a tn o g k a p ita la , tru s to v e za
d istrib u c iju e le k trič n e e n e rg ije i D u P o n t k e m ijsk i k o n cern .
P r im je r T V A z a ista p o k a z u je , d a d rž a v n a k o rp o ra c ija m ože b iti u sp je šn i n o ­
silac d rž a v n e p r iv re d n e d je la tn o s ti. I sva b jeso m u č n a v ik a, k o jo m su je n a p a d a li
e k sp o n en ti p riv a tn o g k a p ita la , o sta la b i p o red p o sto je ć ih ra z v o jn ih te n d e n c ija v je ­

ii L. D. W hite, op. cit. s tr. 126.

495
 E. P usić

ro ja tn o p raznom galam om . O p asn o st za ta j oblik, k o ji su n ek i već p re tje ra n o sm a ­

tra li početkom nove ere, p o jav ila se sa posve d ru g e stra n e . V id jeli sm o kod TVA,
da i v rlo uska, p ro c e d u ra ln a a u to n o m ija m ože s v rem en o m p re ra s ti u s tv a rn u n e ­
zavisnost od c e n tra ln ih u p ra v n ih o rg an a. A to sv ak im d anom sve jač a c e n tra ln a
u p ra v a nik ak o ne želi, a n iti načeln o m ože d o p u stiti. Ili, d ru g im riječim a, pojavio
se pro b le m k o o rdinacije, pro b lem u k la p a n ja d je la tn o sti d rža v n ih k o rp o ra c ija u jed a n
jed in stv e n i sistem aktiv n o sti.
O va p ro tu te ž n ja — c e n trip e ta ln a ten d e n c ija u p rav e , k o ju smo v id jeli kod
n ezav isn ih re g u la to rn ih k o m isija — ja v lja se raz m je rn o ran o . Jo š god. 1935. n a re ­
đeno je d rža v n im k o rp o ra c ija m a d a p re d ra č u n e sv o jih a d m in istra tiv n ih tro šk o v a
podnose na su g lasn o st B udžetsk o m u red u . D oskora je za tim o d o b rav a n je tih tro ­
škova s ta v lje n o u p u n u na d le ž n o st K o n g resa. God. 1938. p ro te g n u t je n a ko rp o ra c ije
Zakon o d rža v n im službenicim a, a 1939. sta v lje n e su sve, osim TVA i još jed n e,
u sklop po jed in ih resora. K onačno je god. 1945. d o n ije t Z ak o n o k o n tro li d rža v n ih
korp o ra c ija , k oji p ro p isu je, d a k o rp o ra c ije u b u d u će p odnose K o n g resu svoj b u džet,
i to posebnog, p riv re d n o g tip a, d a d rža v n i o rg an i fin a n c ijsk e k o n tro le k o n tro lira ju
i korp o ra c ije , i op et po poseb n im p rin c ip im a p riv re d n o g k n jig o v o d stv a; m in ista r­
stvo fin a n c ija k o n tro lira p re u z im a n je o baveza i n e k e d ru g e fin a n c ijsk e tra n sa k c ije
k o rp o ra c ija ; z a b ra n ju je se s tv a ra n je k o rp o ra c ija po zak o n im a p o jed in ih fed e ra ln ih
d rža v a ; nove k o rp o ra c ije m ože s tv a r a ti sam o K ongres, a B u d žetsk i u re d m ože p re d ­
ložiti o d u zim an je k o rp o ra tiv n o g s ta tu s a posto jećim a.
P o slije god. 1945. bro j k o rp o ra c i:i opada. H o o v ero v a k o m isija ih god. 1949.
nalazi još svega 87. Od toga ih je 12 u lik v id a ciji, 51 je u k lo p lje n a u U p ra v u za
farm ersk i k re d it D e p a rtm e n ta p o ljo p riv re d e ; ra d i se o d rža v n im i m ješo v itim k o r­
p o rac ija m a za d a v a n je zajm o v a p o ljo p riv re d n ic im a . Jo š d v ije k o rp o ra c ije iz reso ra
po ljo p riv re d e : k o rp o ra c ija za ro b n i k re d it i S av ezn a k o rp o ra c ija za o s ig u ra n je
usjeva. D a ljn jih 13 p rip a d a g ru p i za fin a n c ira n je sta m b e n e izg ra d n je . Za fin a n c i­
ra n je k ru p n e p riv re d e p ostoje: K o rp o ra cija za fin a n c ira n je obnove i Savezno u d ru ­
ženje za zaloge. O stale su raz n o lik o g k a ra k te ra k a o TVA, D ru štv o p a n a m sk ih že­
ljeznica, K o rp o ra cija za u n u ta r n je v o d en e p u to v e, E x p o rt-Im p o rt b a n k a , S avezna
k o rp o ra c ija za o sig u ra n je šte d n ih uloga, K o rp o ra c ija za p ro izv o d n u d je la tn o s t u
saveznim za tv o rim a i K o m p a n ija V irg in sk ih o t o k a . 13 H ooverova k o m isija, m eđ u ­
tim , i sam a tra ž i još d a ljn je ste z a n je a u to n o m ije d rža v n ih k o rp o ra c ija i p red laže,
da se svako z n a tn ije po v e ć an je k a p ita la u slovi p riv o lo m K o ngresa, da svi u p rav n i
odbori d obiju sam o s a v je to d a v n i zn ačaj, d a se z ajm o v i k o rp o ra c ija d rža v i k o n v e r-
tir a ju u b e sk am a tn e i tak o s m a n ji d rž a v n i d u g za 350 m iliju n a d o lara. God. 1952.
H. S eidm an k o n s ta tira , da po sto je još svega 64 k o rp o ra c ije (39 čisto d rža v n ih i 25
m ješovitih).13
S to se bilo dogodilo? Slično k ao kod n iza re g u la to rn ih ko m isija, uslovi, koji
su p o tak li s tv a ra n je d rža v n ih k o rp o ra c ija , p o sta li su tak o općeniti, d a im se m o rala
p rila g o d iti c je lo k u p n a d rž a v n a u p ra v a . O p ćen ito o p e ra tiv n i a i posebno p riv re d n i
zadaci p re d s ta v lja ju d a n a s p rete ž n i dio d je la tn o s ti većin e d e p a rtm e n ta i c e n tra ln ih
n a d le štav a . K ao što su i r a n ije lo k aln e v lasti u p ra v lja le k o m u n aln im slu žb am a p u ­
tem svojih odjela, tak o su u doba N ew D eala r a tn e i glo b aln e ek o n o m ije i savezna
n a d le štv a bili p rim o ra n i da n au če o p e ra tiv n o u p ra v lja ti. I d a n a s oni stv a rn o u p ra v ­
lja ju bolnicam a (Fed. A gencija Soc. S ig u rn o sti i U p ra v a za biv. borce), že lje zn i­
cam a i izgradnjom h id ro e le k tra n a (D e p a rtm e n t u n u tra š n jih poslova), golem im p ra o ­

12 C. B. S w isher, op. cit. str. 375.

13 H. S eidm an, op. cit. str. 89.

496
 D rža v n a k o rp o ra cija u u p ra v i S A D

n ica m a (Dep. m o rn a ric e ), tv o rn ic a m a (Dep. vojske), p ro d ajo m m a te rija la i u slu g a

(Dep. p o l j o p r i v r e d e ) . 14 H o overo v a k o m isija n a šla je 46 h id ro - i 10 te rm o e le k tra n a u
d rža v n im ru k a m a , 37 u izg ra d n ji, a 79 već o d o b ren ih od s tra n e K o n g re sa (to do
god. 1960. p r e d s ta v lja 172 d rž a v n e e le k tra n e sa p rek o 20 m iliju n a k w s in sta lira n o g
k a p a citeta ). A osim TV A sv im tim p o g o n im a u p r a v lja ju d rž a v n a n a d le štv a, k o ja
n e m a ju o blik k o rp o ra c ije . P od p ritis k o m d o g a đ a ja , d rž a v n a je u p ra v a n a p ro sto ra z ­
vila nove m eto d e u p r a v lja n ja , n o v e e la s tič n ije p ro ce d u re , ra d n u te h n ik u p rila g o ­
đ e n u novim zadacim a.
P a ra le ln o s tim e, sve je v iše sebi k rčilo p u t s h v a ća n je , d a d rž a v n a k o rp o ra c ija
i n ije od sam og p o č e tk a b ila n išta d ru g o , nego d rž a v n i o rg a n s izv jesn im o rg a n i­
zacionim ose b u jn o stim a . T a č in je n ic a isk ače n a ro č ito p lastičn o , k a d se d rž a v n a
k o rp o ra c ija u p o red i s p riv a tn o m , s d io n ič k im d ru štv o m . Istin a — k aže S e id m a n —
ob je im a ju p r a v n u osobnost i o bično im a ju u p ra v n i odbor. A li s v rh a je p riv a tn e
k o rp o ra c ije p ro fit, a k o rp o ra tiv n i o b lik p ru ž a p re d n o s ti o g ran ičen o g ja m s tv a d io ­
n iča ra , a k u m u la c ije s re d s ta v a , p re n o siv o sti d io n ica i tra jn o s ti d ru štv a . Sve te sv rh e
n e m a ju za d rž a v n u k o rp o ra c iju gotovo n ik a k v a z n a č e n ja .13 i stv a rn o su sličn o sti
sam o u v a n js k o m o bliku, d o k se u b iti i s a d rž a ju p o k a z u ju sam o raz lik e . S toga
im a ju k riv o oni, k o ji p o p u t P r itc h e tta s m a tra ju , d a je Z a k o n o k o n tro li d rž a v n ih
k o rp o ra c ija iz 1945. p o k lo p ac n a lije su d rž a v n ih k o rp o ra c ija . T aj se p esim ističk i
z a k lju č a k nam e ć e sam o onda, ako se d rža v n o j k o rp o ra c iji o tp rije d a v a lo p re tje ra n o
zn a če n je . U p ra v a će se i d a lje s lu ž iti d rž a v n im k o rp o ra c ija m a kao jed n im svojim
oblikom . Sam o ta j ob lik n ije o n aj je d in o sp a ša v a ju ć i i jed in o m ogući za v rše n je
o p e ra tiv n ih , a n a ro č ito p riv r e d n ih z a d a ta k a . » P riv re d n i p o th v a ti — kaže se u izv je ­
š ta ju H ooverove k o m isije — n e m a ju i n e b i tre b a lo d a im a ju n ik a k a v po seb n i o rg a ­
nizacioni s ta tu s zbog toga, što su p riv re d n i p o th v a ti, a ne n e k a d ru g a v r s t d rža v n e
d je l a tn o s t i . . . S v a k i p o k u ša j d a se s n jim a p o s tu p a k a o s n ečim p o sebnim , m ože da
s tv o ri o z b iljn e o rg an iz a cio n e p ro b le m e.« 13 Ono, što je je d n a k o , tra ž i je d n a k p o ­
s tu p a k . A te o re tič a ri, k oji, p o p u t D im o ck a i P r itc h e tta , s m a tra ju , d a će pom oću
d rž a v n e k o rp o ra c ije n e k a k o v o la tiliz ira ti d rž a v n u u p ra v u , sm a n jiti p ritis a k , k o ji taj
sv a k im da n o m sve veći i m o ćn iji a p a r a t v rši n a d ru štv o , n isu , čini se, n a p rav o m
p u tu . R a z v ita k u d a n a šn je m s ta d iju ide u SA D n e d v o jb e n o , m a i k riv u d a v im p u ­
tem , u p ra v c u k o n c e n tra c ije d rž a v n e v lasti.

11 V idi L. D. W hite, op. cit. s tr. 127.

13 H. S eidm an, op. cit. s tr. 93.
13 C it. po S e id m a n u , op. cit. s tr. 95.

497
N A U Č N A K R O N T K A

Jura M e d a r ić :

KONFERENCIJA NASTAVNIKA EKONOMSKE

GEOGRAFIJE EKONOMSKIH FAKULTETA
JUGOSLAVIJE
Na d a n e 2., 3. i 4. tra v n ja o d rža n a je u Z a g reb u k o n fere n c ija n a sta v n ik a ek o ­
nom ske geo g rafije e k onom sk ih f a k u lte ta iz Z ag reb a, B eograda, L ju b lja n e , S k o p lja
i S a raje v a . K o n fe ren c iji su p risu stv o v a li i p re d sta v n ic i S a v je ta za p ro sv je tu , n a u k u
i k u ltu ru N R H rv a tsk e , E konom skog te h n ik u m a u Z a g reb u i D ru štv a ek onom ista
H rv a tsk e . P re d sta v n ik P riro d o slo v n o -m ate m a tsk o g fa k u lte ta (geografski odsjek) u
Z a g reb u bio je s p riječ e n , te n ije m ogao u č e stv o v a ti u r a d u k o n feren cije.
Iz p o d n e sen ih je re f e r a ta v id ljiv o , d a se k o n fere n c ija p o sv etila p ra k tič n im p i­
ta n jim a ekono m sk o -g eo g rafsk e n a sta v e . R azu m ljiv o je, d a su se i u d isk u siji o tim
p ita n jim a nužno o k rzn u la i p o n ek a te o re ts k a p ita n ja , k o ja su kod n as već u n ek o ­
liko n a v ra ta b ila p re d m e t bo rb e m iš lje n ja (p re d m et i m eto d a p ro u ča v a n ja, m jesto
u sistem u n a u k a , uloga g e og rafsk e sre d in e i t. d.).
U kupno je bilo p o d n ije to p e t re fe ra ta .
*

P rv i r e f e r a t — »O m etod ici n a s ta v e ek o n o m sk e g eografije« — podnio je docent

beogradskog fa k u lte ta dr. Đ. P a u n k o v ić.
R e fe re n t u p o č e tk u ističe, d a je n e ra z ra đ e n o s t m eto d ik e ekonom ske g eo g ra­
fije u v jeto v a n a bespućem u o b lasti n je n e m etodologije. Niz p ro b le m a o tom e kako
tre b a tu m a č iti g ospodarske p o jav e u odnosu n a p riro d n e , d a li je ek onom ska geo­
g rafija p riro d n a ili d ru štv e n a n a u k a , n a jra z lič itiji p o stu p ci u lite ra rn o j o b rad i e k o ­
nom ske geo g rafije, ko ji su se n u ž n o o d raz ili i u o b lasti n a sta v e , nisu, m eđ u tim , m ogli
s a k riti činjenicu, da se ekonom skoj g eo g rafiji, b a re m k ao n asta v n o m p red m e tu , u
našim u v je tim a p o svećuje izuzetno v e lik a p a ž n ja . Sto g a drži, d a u p rv i p la n raz m a ­
tra n ja tre b a da u đ u k o n k re tn a p ita n ja n a sta v e . D a b i došao do osno v n ih p o stav k i
u o b lasti m etodike, r e f e r e n t se k ritič k i o sv rće n a sve ono, što se kod n as govori
i piše pod vidom ekonom ske g e o g ra fije (udžbenici, sk rip ta , m o n o g rafije, a i sam a
p red a v a n ja). N a jo š trije tre b a o su d iti n e ra v n o m je rn o s t u izb o ru g rad iv a i kom p o ­
ziciji m o n o g rafija, udž b e n ik a , s k rip a ta i p re d a v a n ja . M eđutim , n e ra d i se sam o
o stan o v ito m k v a n tite tn o m n e s ra z m je ru : g e o g rafsk a sre d in a i n je n a uloga, s ta n je
d ru štv e n o -e k o n o m sk ih odnosa i g o sp o d arsk e p o jav e u p o jed in im z e m ljam a p r ik a ­
zu ju se izolirano, kao »stvari za sebe«, a d a se i n e/ p o k u ša v a d a se t r e tir a ju kao
izvanredno složene p o jav e s d u b o k o u v jeto v a n o m povezanošću. O sim toga, k ad se
ponekad i n a sto ji p o stu p iti p rav iln o , p o ja v lju ju se ten d e n c ije k a p so lu tiz ira n ju p o ­

498
 N a u čn a k ro n ik a

je d in ih z a k o n ito sti, p r i čem u d o lazi do ra z lič itih z a stra n jiv a n ja i u ovom pogledu.
R e fe re n t se o b a ra i n a u sk i p ra k tic is tič k i m o m e n t u sam oj n a sta v i, k o ji se sa sto ji
u suhom i be z b o jn o m iz la g a n ju p o k a z ate lja , č ita v ih ta b e la b ro je v a i n jih o v u m em o ­
r ir a n ju i fe tišiz ira n ju , što k o n a č n o d ovodi do t. zv. s ta tis tiz ira n ja u ek onom skoj
geo g rafiji. N a ta j n a č in gu b i se s v a k a p e rs p e k tiv a o sv rsi ek o n o m sk e g eo g rafije
kao n a u č n e disc ip lin e i n a s ta v n o g p re d m e ta . K a d je rije č o n a s ta v i n a b rzim k u rse -
vim a za o sp o so b lja v an je p r a k tič a r a u o p e ra tiv i, o v a k a v p ra v a c m ože se još i r a z u ­
m je ti. U red o v n o j fa k u lte ts k o j i s re d n jo šk o lsk o j n a s ta v i n e m a m u, m eđ u tim , m je sta .
Isto ta k o tre b a o su d iti t. zv. ek o n o m iz ira n je , pod čim r e f e r e n t ra z u m ije v a p o jav u
da se u sam oj n a s ta v i e k ono m sk e g e o g ra fije v rše an alize, izv o đ en je i p o tv rđ iv a n je
već u tv rđ e n ih i p o z n a tih z a k o n a ek o n o m ije. O v ak v o p ro v je ra v a n je z a k o n a p o litičk e
e k o n o m ije n ije p re d m e t e k o n o m sk e g e o g ra fije i n e m ože b iti s a sta v n i dio n jen e
n a sta v e .
S a d rž in a n a s ta v n o g g ra d iv a tre b a lo bi d a se g ru p ira oko tem a it opće e k o ­
nom ske geo g ra fije , re g io n a ln e g e o g ra fije s v ije ta i F N R J. P o sto je, m eđ u tim , različiti
k r ite riji o b ra d e re g io n a ln e g e o g ra fije sv ije ta , od k o jih sv a k i im a p o n ek e p red n o sti.
P re d la ž e se n a s ta v a po većim g o sp o d a rsk im c je lin a m a , k o je su se o b razo v ale u to k u
h isto rijsk o g r a z v itk a s tim e, d a se po p o tre b i v rši i s ta n o v ito k o m b in ira n je o sta lih
n a č in a izla g a n ja . S to se tič e p o s tu p n o s ti izla g a n ja , s m a tra se, d a bi reg io n a ln a o b ra ­
da bila u sp je š n ija , ako b i se izv o d ila p o slije iz la g a n ja opće ek o n o m sk e geo g rafije.
D rugo je p ita n je k a k o s v la d a ti o v ak o o g ro m n u m a te riju u o g ran ičen o m v rem e n u
(u B e o g ra d u se e k o n o m sk a g e o g ra fija p re d a je u 3 s e m e stra : 2 se m e stra sa 4 + 2 sata,
a 1 s e m e s ta r sa 2 + 1 sat). Izlaz tre b a tra ž iti u p ra v iln o m izb o ru tem a, vodeći rač u n a
o d o p u n sk im o blicim a n a s ta v e (rad u s e m in a rim a i v jež b e uz pom oć asisten a ta ).
O v a k a v ra d p r e tp o s ta v lja s re đ e n u i o d a b ra n u lite ra tu ru , p o z n a v an je jezik a kao i niz
učila, k o jim a bi ras p o la g a li f a k u lte ti, o d n osno k o ji b i b ili p ris tu p a č n i stu d e n tim a .
T re b alo bi d a n a s ta v n ik p rv e n s tv e n o izloži su š tin u p re d m e ta , d a ukaže na m etodu
r a d a i sta n o v ite p r a v iln o sti u o b lasti ove n a u k e , a d a s iste m a tsk i izlaže tek o d re ­
đeno g radivo. N a sam oj k a te d r i tre b a ra z v ija ti n a u č n o -is tra ž iv a č k i rad i. k o ristiti
s e m in a r za n a d o p u n u sis te m a tsk ih p re d a v a n ja . E k sk u rz ije su sa sta v n i dio n astav e,
pa i n jih o v e ra z lič ite o b lik e tre b a k o ris titi.
D ru g i r e f e r a t — »O u d ž b e n ic im a ek o n o m sk e g eo g rafije« — p odnio je p red a v a č
b e o g ra d sk o g f a k u lte ta M a rja n H u b en i.
R e fe re n t k o n s ta tira , d a je p ro u č a v a n je e k o n o m sk e g e o g ra fije otežan o n e sam o
zato, što ne m a m o ek o n o m sk o -g e o g ra fsk ih u d ž b e n ik a , k o ji bi o d g o v a ra li visin i fa k u l­
te ts k e n a sta v e , nego i zato, što n i n a jed n o m od n a ših jez ik a n e p o sto je udžb en ici
opće g e o g ra fije i po se b n e g e o g ra fije ze m a lja , k o ji b i b ili p ris tu p a č n i širo k o j ja v ­
n osti. O v a k v o s ta n je tešk o je o p ra v d a ti u p ra v o zbog toga, što se reg io n a ln o j g e o g ra ­
fiji n a p riro d o s lo v n o -m a te m a tsk im f a k u lte tim a (g eo g rafsk a g ru p a) p o sv e ću je v elik a
p a ž n ja , a sam i p ro fe so ri im a ju iza sebe d u g o g o d išn ju n a sta v u . Izn im k a je g e o g ra ­
fija Ju g o s la v ije a k a d e m ik a M elika, k o ja jed in o m ože p o slu žiti k ao d o b ra i širo k a
osnova za r a z ra d u ek o n o m sk e g e o g ra fije Ju g o sla v ije . R e fe re n t sm a tra , d a o vakvo
s ta n je p r e d s ta v lja z n a k sta n o v ite krize, k o ju u n ašo j ze m lji p ro ž iv lju je g eo g rafsk a
n a u k a uopće. P o sto je ć a s k rip ta iz ek o n o m sk e g e o g ra fije n a p o jed in im fa k u lte tim a
ra đ e n a su n a b rz in u , n e p o tp u n a su, p u n a š ta m p a rs k ih g rije ša k a . J e d in i je izlaz iz
ovoga k o le k tiv n i ra d n a s ta v n ik a n a izra d i p o tre b n ih u d ž b e n ik a . To n užno tra ž i oso­
b ito s t ovog p re d m e ta , gd je n a m n i s tra n i gotovi u d žb en ici n e m ogu b iti p ra v iln a
podloga za iz ra d u n a š ih ud ž b e n ik a , nego se p r ik u p lja n je d o k u m e n ta c ije i o b rad a
p o jed in ih z e m a lja m o ra v rš iti za s v a k u z e m lju posebno. P o z n a to je, m eđ u tim , k ak o

499
 N aučna kro n ik a

se naglo m ije n ja gospodarska slik a s v ije ta i k a k o se tešk o dolazi do p o tp u n o g d o k u ­

m entacionog ak tu e ln o g m a te rija la . R azu m ljiv o je, da se p ro b le m fa k u lte tsk e n a sta v e
ne m ože rije šiti jedino udžbenicim a. E k onom ska g eo g rafija tra ž i, d a se n jen o p ro u ­
č a v an je p o stavi n a širu osnovu. R ad i se o tom e, d a se o sig u ra d o p unsko grad iv o u
sv rh u stu d ija . Iako je beo g rad sk i f a k u lte t počeo izd a v a ti eko n o m sk o -g eo g rafsk e p r i­
ru čn ik e po jed in ih zem alja, p rem d a je i u S lo v en iji p o jač a n a izd av ačk a d jela tn o st,
ip ak se s ta n je u pogledu p o tre b e za udžb en icim a n ije u osnovi p ro m ijen ilo .
Treći r e fe ra t — »O učilim a« — podnio je do cen t lju b lja n sk o g fa k u lte ta Cene
M alovrh. S obzirom n a to, da je ova p ro b le m atik a usko v ezan a s p reth o d n im re fe ­
ratim a , izlažu se tek n e k a n a č eln a g led išta, k o ja b i m o ra la b iti osnova za d isk u siju .
P o tre b n o je raz lik o v a ti d v ije v rste u čila: ona, n a m ije n je n a ra d u n a sta v n ik a sa
slušačim a (pretežno did ak tičk o g z n ačaja), te on a k o ja tre b a d a posluže stu d e n tim a
za p rip re m u se m in a rsk ih , dip lo m sk ih i d ru g ih rad o v a kao i za sam isp it (p retežn o
stv a rn o — s tu d ijsk o g značaja). O v ak v a k lasifik a c ija po n a m je n i p o k lap a se d jelo ­
m ično s osobitostim a geografsk e m etodologije. U čila p rv e sflbpine u cje lin i o lak ša ­
v a ju i form alno p o je d n o s ta v n ju ju an alize, in d iv id u alizacije, d e sk rip c ije i k o n k re ti-
zacije po jav a, koje se k om plek sn o o d ra ž a v a ju u d ru štv e n o -e k o n o m sk im procesim a.
D ajući spe cifik a c iju učila p rv e i d ru g e v rste , k o n s ta tira se, d a d a n a s n e m ožem o
u dovoljnoj m je ri k o ris titi n i jed n u v rstu . D om aća izd a n ja g e o g rafsk ih k a ra ta p o je ­
dinih k o n tin e n a ta do n e k le su p o p ra v ila sta n je , ali još u v ije k n em am o k a ra ta z n a ­
ča jn ih ge o g ra fsk ih c je lin a (Sredozem lje, S je v e rn a E v ro p a, B ližn ji i S re d n ji Isto k
i t. d.) kao i n e k ih g lav n ih su sjed a. E k o n o m sk o -g eo g rafsk e k a rte dosad se kod n as
nisu izrađivale. G lavna je z a p re k a tom e, k ao i n a b a v lja n ju k a ra ta u inozem stvu,
fin a n c ijsk e n a ra v i. Izlaz bi se djelo m ičn o n a šao u tom e, da se a n im ira ju dom aća
k a rto g ra fs k a izdavačka poduzeća d a p ru ž e sv im z a in te re s ira n im n ije m e k a rte o dno­
sno m atric e . N jihovo s v e stra n o isk o rišta v a n je tra ž i, d a fa k u lte ti im a ju svoga c rta č a
— k a rto g ra fa . Iz ra d a o d g o v a ra ju ć ih o rig in a ln ih sk ica (tipovi m elio racije z em ljišta
i t. d.) veom a bi u n a p rije d ila sam u n a sta v u . S lik e i film ove n užno b i tre b a lo u k lju ­
čiti u n a s ta v n a učila n a fak u lte tim a . R a z u m ljiv o je, d a je težište ove p ro b le m atik e
u sn a b d ije v a n ju o d g ovarajućo m a p a ra tu ro m .
S to se tiče e k sk u rz ija , r e f e r e n t ra z lik u je m eđ u n jim a d v ije v rste : p oučne ek s­
k u rzije i e k sk u rz ije n a u č n o -istra živ a č k o g tip a. O ve p o slje d n je m ogle bi se o stv a riti
jedino uz p o jač a n n a u č n o -istra ž iv a č k i ra d n a sam im fa k u ltetim a , te uz s a ra d n ju
te o re tič a ra i p ra k tič a ra . T aj je cilj, m eđ u tim , n a ju ž e v ezan s pro b lem o m ek onom -
sko-geografskog in s titu ta n a fak u lte tim a , odnosno b a r jed n o g za sve fak u ltete .
Č e tv rti r e f e r a t — »Pom oć n a sta v n icim a s re d n jih škola« — podnio je p red a v a č
skopskog f a k u lte ta P a n č e K iro v sk i.
Ističući u p rv o m re d u k ru p n e i o d govorne ped ag o šk e z a d atk e u o b lasti geo­
g ra fije na sre d n jim školam a, p re d k o jim a sto je n jih o v i n a sta v n ici u novim u v je ­
tim a našeg d ru štv a (u p o zn av an je s geo g rafsk o m stv a rn o šću , p rav iln o sh v a ća n je m e ­
đusobnog u tje c a ja p riro d e i d ru štv a ,u k a z iv a n je n a d ija lek tič k o jed in stv o raz n o ­
vrsn ih i p ro tu rje č n ih p o ja v a k ak o u p riro d i tak o i u d ru štv u , fo rm ira n je d ija lek tič k o -
m a te rijalistič k o g pogleda n a sv ije t, pom oć u sh v a ća n ju nu žn o sti raz v itk a i po b jed e
socijalizm a n ad k a pitalizm om , u k ra tk o — o sp o so b ljav an je u čen ik a da zauzm e p r a ­
vilan sta v i odnos p rem a p riro d n im , d ru štv e n im i p o litičk im p o jav a m a i pro b lem im a,
kako kod n as ta k o i u svijetu ), re fe re n t u tv rđ u je , da se veći dio n a sta v n ik a poslije
O slobođenja n ije pokazao d o v o ljn o sp re m n im da odgovori svim ovim zadacim a. K ao
na ro č ito z a n im ljiv u p o jav u ističe čin jen icu , da se to p o k azalo k ak o kod jed n o g d i­
jela n a sta v n ik a, koji su dip lo m ira li p rije ra ta , tak o i kod d ije la onih, k o ji su fa ­

500
 N a u čn a k r o n ik a

k u lte t z a v ršili p o slije ra ta . O sn o v n i raz lo g leži u n au č n o j osnovi, n a kojoj je p rije

r a t a poč iv a la n a s ta v a g e o g ra fije n a fa k u lte tim a , a n a ro č ito n a s ta v a ek o n om sk e geo­
g ra fije (p re v la d a v a n je g e o grafsk o g d e te rm in izm a , v la d a ju ć a d ru štv e n a ideologija).
O staci o v a k v a s ta n ja su sre ć u se, m eđ u tim , još u v ije k n a p o jed in im g eo g rafsk im
g ru p a m a p riro d o s lo v n o -m a te m a tsk ih f a k u lte ta . N a ta j n a č in d ip lo m ira n i stu d e n ti,
b u d u ć i n a s ta v n ic i s re d n jih škola, n e sam o što iz fa k u lte ta n e nose d o v o ljn o z n a n ja ,
nego nose i p o g rešn o z n a n je , što im iz v a n re d n o o tež a v a ra d u sre d n jim šk olam a.
U sto je i n a s ta v n i p ro g ra m p riro d o s lo v n o -m a te m a tsk ih f a k u lte ta (g eo g rafsk a g ru p a)
u r a s k o ra k u s n a s ta v n im p ro g ra m o m i p o tre b a m a n a s ta v n ik a s re d n jih škola (bio-
g e o g ra fija se n a f a k u lte tim a n e p re d a je , izuzevši n e k e n e z n a tn e d ijelo v e raz b a c a n e
kro z n a s ta v n o g radivo, a o na je ip a k u V. raz. g im n a z ije z a stu p a n a u općoj g e o g ra ­
fiji, p re m a lo se p a ž n je p o sv e ću je n a s ta v i iz m eto d ik e g e o g ra fije i t. d.). Zbog toga,
kao i zbog p o m a n jk a n ja o d g o v a ra ju ć e l ite ra tu re b o re se n a s ta v n ic i u s re d n jim šk o ­
la m a sa gotovo n e sa v la d iv im p o tešk o ć a m a , o d a k le r e z u ltira u g lav n o m i slab k v a -
lite t n a sta v e . N e d o v o ljn a p a k id eo lo šk a izg ra đ e n o st v ećin e n a s ta v n ik a još više
o tež a v a n jih o v o s n a la ž e n je .
Izla z ak iz o v a k v a s ta n ja u p rv o m je re d u p o b o ljša n je n a s ta v e n a p riro d o slo v n o -
m a te m a ts k im f a k u lte tim a (o b ra ć a n je v eće p a ž n je ek o nom skoj g e o g rafiji, p o jač a n je
e k onom skog o b ra z o v a n ja s tu d e n a ta , p ro u č a v a n je m eto d ik e g e o g rafsk e n astav e), kao
i u p o ja č a n ju s tru č n o g u z d iz a n ja u o k v iru g e o g ra fsk ih d r u šta v a i t. d. K ao jed n a
od pom oći p re d v iđ a se, d a ek o n o m sk o -g e o g ra fsk i in stitu t, k o ji bi se e v e n tu a ln o osno­
vao, izd a je p riv re d n e i d ru g e s ta tis tič k e p o d a tk e , p r a ti i o b a v je š ta v a n a sta v n ik e
ek o n o m sk e g e o g ra fije o dom aćim i s tr a n im iz d a n jim a iz ove o b lasti. R ad n a izrad i
o rig in a ln ih sk ica i o s ta lih u č ila dolpzi ta k o đ e r u obzir. P r e tr e s a n je n iza n a č in a kak o
d a se jo š pom ogne n a s ta v n ic im a s re d n jih šk o la, r e f e r e n t p re p u š ta d isk usiji.
P e ti r e f e r a t — »O sn iv an je e k o n o m sk o -g e o g ra fsk o g in s titu ta ek o n o m sk ih fa k u l­
te ta FN R J« — podnio je p re d a v a č z a g re b a č k o g fa k u lte ta J u r a M edarić.
B u dući d a je z n a ča j e k o n o m sk e g e o g ra fije i k ao n a s ta v n o g p re d m e ta i kao
n a u č n e d isc ip lin e u n ašoj z e m lji iz v a n re d n o p o rasta o , a uzev ši u o bzir opće s ta n je
te n a u k e u z em lji, k a o i p o tre b e n e sam o f a k u lte ta i s re d n jih škola, nego i niza
p riv r e d n ih u sta n o v a , k o je tra ž e pom oć u r je š a v a n ju u p ra v o ek o n o m sk o -g eo g rafsk e
p ro b le m a tik e , r e f e r e n t s m a tra , d a je je d in i izlaz za r je š e n je sv ih tih p ita n ja o sn i­
v a n je jednog, svim eko n o m sk im fa k u lte tim a zajed n ičk o g , e k o n o m sk o -g eo g rafsk o g
in s titu ta . Z a tak v o rje š e n je g o v o ri s la b a m a te rija ln a baza n a ših škola, o ko jo j je
bilo rije č i i u R ezoluciji VI. k o n g resa K P J. O vom e tre b a s v a k ak o p rib ro jiti i sa -
d a n je s ta n je ek o n o m sk o -g e o g ra fsk ih k a d ro v a . G led an o s a sp e k ta k a d ro v a sig u rn o je
jed n o : k a d bi fin a n c ijs k i i bilo m o g u će o sn iv a n je in s titu ta p ri sv ak o m fa k u lte tu , n i
je d a n od n jih p o jed in a č n o ne b i m ogao rije š iti z a d atk e , k o ji se već d a n a s o štro p o ­
s ta v lja ju , osobito u v re m e n u , u k o jem bi se oni m o ra li izv ršiti. P o tre b u ta k v a in sti­
t u ta n a g la sili su već i p o je d in i re f e r e n ti d o d je lju ju ć i m u sta n o v ite z a d atk e , k o ji su
u vezi s p re d m e to m k o ji r a z m a tra ju .
O snovni z a d a ta k in s titu ta bio bi n a u č n i rad , k o ji bi p rv en stv e n o , b a r u p o ­
č e tk u , m o ra o b iti u s m je re n n a rje š a v a n je o n ih p ita n ja , za k o ja su z a in te re s ira n i svi
fa k u lte ti, kao i n a p r ip re m u d o k u m e n ta c ija n a jra z n o v rs n ije g k a ra k te ra , iz ra d u skica,
e k o n o m sk o -g e o g ra fsk ih k a r a ta k a k o za n a u č n e rad o v e n a s ta v n ik a , tak o i za p o tre b e
n a sta v e . O v a k v u r a d u , k o jem u se n e m ože o d reći k a ra k te r n a u č n o -in s titu ts k o g ra d a ,
p rip a d a o bi, b a r za p rv o v rije m e , d ok se n e rije ši p ita n je o rg an izacio n o g i n au čn o g
u č v rš ć e n ja e k onom ske geo g ra fije , fo rm a ln i p rio rite t. R a d n a zad acim a, k o ji b i p re d
in s titu t p o s ta v lja le p o jed in e u sta n o v e o dnosno s a ra d n ja s n jim a (p riv re d n i sa v je ti,

501
 N aučna k ro n ik a

u rb an istič k i in stitu ti) kao i sa m o staln i n a u č n i ra d n a z ad acim a u d a lje n im od n epo­

sre d n e p o tre b e n a sta v e , stu p a o bi po step en o u p rv i p lan . I n s titu t b i m ogao da se
s v rem enom ra z v ije i u u sta n o v u za stru č n o u s a v rš a v a n je n a u č n ih k a d ro v a iz o b lasti
ekonom ske geografije, gdje bi oni m ogli b o ra v iti sta n o v ito v rije m e . S ig u rn o je, da
bi ta k a v in s titu t s v rem e n o m m ogao s u p lira ti o d lazak u inozem stvo n a ra d u sličnim
ustan o v am a.
Sam o ovako bilo bi m oguće u re la tiv n o k ra tk o v rije m e stv o riti i su b je k tiv n e
u v je te (bez obzira d a li će m a te rija ln a baza p o sto ja ti ili ne) d a se raz v ije in stitu tsk i
ra d n a pojed in im fa k u lte tim a . To je isto v rem en o i p r e d u v je t d a se u rela tiv n o k r a ­
ćem v rem e n u , ekonom ska g e o g ra fija u z em lji pod ig n e n a ev ro p sk i nivo. Z a jed n ičk i
in s titu t om ogućio bi u je d in ja v a n je sn aga, k o je b i pod sta n o v itim jed in stv e n im r u ­
kovodstvom m ogle postići m ak sim u m u č in k a u p rav o u ovo k ritič n o p rela z n o v rijem e.
V odeći ra č u n a o tom e, d a se n e p o tre b n o n e raz b a c u je n a ro d n i novac, o sn iv an je
tak v a in stitu ta z a m išljeno je u v eo m a čed n im raz m je rim a . O n bi m ogao o d m ah p o ­
četi rad o m n a r je š a v a n ju nao k o sitn ih , a u s tv a ri v e lik ih i z n a ča jn ih z a d ata k a , od
k o jih bi svi fa k u lte ti (a p o sre d n o i s re d n je škole) m ogli re la tiv n o b rzo im a ti ja k u
pom oć, k o ja bi tre b a la p o tp u n o o p ra v d a ti i p o tre b n e p o četn e izd atk e. U p e rsp e k tiv i
sigurno je, da b i se ta k a v in s titu t m ogao b a r djelo m ičn o i sam izd ržav ati, uzevši u
obzir s a ra d n ju s izdavačkim k a rto g ra fs k im zavodim a. O vaj razlo g k ao i niz o stalih
govore za to, d a bi se ta k a v in s titu t tre b a o oslo n iti n a već p o sto jeći G eo g rafsk i zavod
Ekonom skog fa k u lte ta u Z ag reb u . Ovo, kao i p ita n ja , k o ja su s tim e u vezi, p r e ­
p u š ta ju se k o n fe re n c iji da ih ona rije ši u to k u d isk u sije (in stitu tsk o osoblje, fin a n c i­
ra n je in s titu ta i t. d.).
*

D isk u sija n a k o n svakog p o jed in o g r e f e r a ta b ila je veo m a živa. P o slje d n je g

d a n a k o n fe re n c ija je d o n ije la i z a k lju č k e, k o ji su o b u h v a tili n a jv a ž n ija rje še n ja
o nih p ita n ja , o k o jim a se ra s p ra v lja lo .
Ovo je p rv a k o n fe re n c ija n a s ta v n ik a ek o n o m sk ih fa k u lte ta ek onom ske g eo g ra­
fije. O sim toga što je d o n ije la sta n o v ita rje š e n ja , on a je pom ogla u česnicim a da
ste k n u ja s n iju slik u općeg s ta n ja ek o n o m sk e g e o g ra fije u zem lji. To je bio neo p h o ­
d an k o ra k n a p u tu n jez in a d a ljn je g raz v itk a .

502
P R I K A Z I I O S V R T I

G. G a m u lin :

UZ JE D A N PROBLEM HEGELOVE ESTETIKE

(P ovo d o m p r ije v o d a p rv o g sveska )

M ožem o s m a tra ti, d a je p rije v o d H eg elo v e »E stetike« om ogućio kod n a s i širo j

ja v n o s ti p re g le d i k o n tro lu o d n o sa m a rk s is tič k e e ste tik e p re m a H egelovoj: k o je je
pozicije ona od ove p re u z e la i ra z v ila , a k o d k o jih je za sta la ? K a k v a o g ran ič e n ja te
pozicije još u v ije k p o v lače za sobom , a k o je o b e ć av a ju p lo d an ra z v ita k p re m a s tv a r ­
nom n a u č n o m s a g le d a n ju i rje š a v a n ju p ro b le m a, što n a m ih n am eću i u m je tn ič k a
te o r ija i p ra k s a ?
C ini m i se, d a su ta j p re g le d i ta k o n tro la p o tre b n i u to lik o više, što su se,
p rilik o m o s lo b a đ a n ja n a še n a u k e i u m je tn o sti od s h e m a tsk o g i o g ran ičen o g n a č in a
m iš lje n ja i r a s p r a v lja n ja tih p ita n ja , b ile p o ja v ile te n d e n c e a p so lu tn e n eg acije n e k ih
o sn o v n ih p o s ta v a k a , d o stig n u ć a i • istin a , n e sam o m ark sistič k e , nego i g ra đ a n sk e
te o rije u m je tn o sti. P o s to ja la je, u g lav n o m , ten d e n c a n e k ih je d n o s tra n ih em o cio n a-
listič k ih o r ije n ta c ija (» u m je tn o st je izraz d ru štv e n o u v je to v a n ih em ocija«) i, u vezi
s tim e, ig n o rira n ja sp o z n ajn o g z n a č e n ja u m je tn ič k e a k tiv n o sti; a to je u p rav o ono,
na što m islim d a je p o tre b n o o s v rn u ti se u v ezi s p rije v o d o m H egela. J e li ta j
»em ocionalizam « z a ista bio re a k c ija n a p r e tje r a n i in te le k tu a liz a m naše p o ra tn e teo ­
r ije (koji bi se u p r a k s i n a m e ta o n a g la š a v a n je m id eje, m o tiv a, sižea), ili sam o
p o slje d ic a m o m e n ta ln o g općeg (ili in d iv id u a ln o g ) n e sn a la ž e n ja ; z a k a š n je n je n a n ek i
n a č in n a š e te o re ts k e m isli za d ru štv e n o m i op će-id eo lo šk o m , ak o n e već u m je tn ič k o m
rea ln o sti? No n ije p o tre b n o n a ovom m je s tu u la z iti u tu tem u , a n e tre b a za bilo
ko je g rije šk e ili, n a p ro sto , o b je k tiv n e situ a c ije o k riv lja v a ti n i H eg ela n i P le h a n o v a
već i zbog v re m e n s k o g razm aka-, k o ji n a s od n jih d ijeli. Š to zn ači in te le k tu a liz a m
u u m je tn ič k o j te o riji i u k o lik o o n m ože b iti š te ta n , sh v a će n čak u onoj fo rm i,
u k a k v o j je z a o sta o k od H eg ela? D a li a firm a c ija sp o z n ajn o g k a ra k te ra u m je tn o sti
u n ašoj te o riji z a ista zn ači n e k o in te le k tu a lis tič k o s k re ta n je i d a li je k ao ta k v a
bila z a ista p r e p r e k a o slo b a đ a n ju s tv a ra la č k e im a g in ac ije ?
N aš u m je tn ič k i ž iv o t bio je u p rv im p o ra tn im g o d in am a ozn ačen izv jesn im
(recim o tako) p o ja č a n im p ritis k o m re a ln o s ti n a u m je tn ič k u im a g in ac iju . A p ro b le m
u m je tn ič k o g s tv a r a n ja u s tv a r i je p r o b le m slo b o d n e im a g in a cije, s u v e re n e a k tiv ­
no sti m ašte , k o ja se p re m a v a n js k o m s v ije tu odnosi »nezavisno«, o b lik u ju ć i u
u m je tn ič k o m d je lu u p ra v o ta j odnos. No ja sn o je, d a v eć i sam p o ja m odnosa u k lj u ­
ču je iz v je s n o ogra n ič e n je te n e za visn o sti, č in i je r e la tiv n o m , u v je to v a n o m . I to je
sa d a p ro b le m sv a k e u m je tn o sti: re a ln o s t v a n js k o g s v ije ta , p riro d n o g i d ru štv e n o g ,
v rši n a slobodu im a g in a c ije s ta la n p ritis a k , teži d a je o g ran iči, je r već i sam o p o ­
s to ja n je v a n js k o g s v ije ta u v je tu je izv je sn u o b je k tiv n o st u n u ta r a k tiv n o sti, k o ja je
po svom k a ra k te r u s u b je k tiv n a , izv je sn e o b je k tiv n e z a k o n ito sti u n u ta r u m je tn ič k o g

503
P rika zi i o svrti

odnosa, koji teži po svojoj p riro d i (kao o čito v an je in d iv id u a ln e sv ijesti, k o ja se

van jsk o j rea ln o sti s u p ro tsta v lja ) d a se o č itu je izuzetno i sin g u larn o .
P o v ije s t u m je tn o sti je p o v ije st to g odnosa, z a p ra v o p o v ije st čo vječje im ag i-
n a tiv n e a k tiv n o sti k o ja se oslobađa p r itis k a realnosti, n a ta j n a č in što ga p rev la d a v a
u he g e lija n sk o m sm islu riječi. Od o b jek tiv n e rea ln o sti, to čn ije, povodom n je, stv o ­
rila je u svakom p o jedinom u m je tn ič k o m d je lu n o v u re a ln o s t p ro d u h o v lje n u d u ­
hom s u b je k ta , o b likovanu p re m a s tr u k tu ri jed n e in d iv id u a ln e m ašte. A li osloboditi
se p ritis k a re a ln o sti ne m ože zn a čiti n je n u n e g a ciju u n ekom nedijalek tičk o m >
sm islu, je r tu se o tv a ra ju v r a ta k o n zek v en cam a, k o je vode do k r e ta n ja u k ru g u
z a tv o re n o g su b je k ta , do s te riln o s ti jed n o g e k sk lu ziv n o g su b je k tiv iz m a ; to m ože sam o
zn a čiti to lik o se uzdići snagom sv o je m a š te n a d r e a lite t tem e i k o n k re tn ih oblika,
da se u sp rk o s očiglednoj re la c iji sloboda o č itu je u p ra v o u novom i sin g u la rn o m
o b lik o v a n ju jed n o g posebnog m o m e n ta iz te rela c ije . I tak o se v ječ n i p ro b lem
s u b je k t-o b je k t svodi u k ra jn jo j lin iji n a p ro b le m sn ag e im a g in acije: hoće li ova
b iti toliko sn a žn a i s tv a ra la č k a , d a se od m o tiv a (zadanog n a bilo k o ji način) »oslo­
bodi« tako, što će ga p r ih v a titi k ao p o laz n u to čk u s tv a ra n ja jed n e nove rea ln o sti
p ro že te i nep o g rešiv o označene p e č ato m d u h o v n e s tru k tu re , k o ja je u p rav o u p ita ­
n ju ? S v a d je la m itološke i relig io zn e u m je tn o sti, i m n o g a d ru g a iz pro šlo sti, n a sta la
su u p rav o tom p objedom u m je tn ik o v e m ašte n a d »zadanom tem om «. J e li moglo
b iti neu g o d n ijeg p ritis k a od onoga, pod k o jim je M ichelangelo k lesao gro b n ice M e-
dicejcim a, tira n im a , k o ji su n e to m p o d v rg li slo b o d u n jeg o v e dom ovine; a što je on
učinio od te v u lg a rn e i o m rz n u te z a d an e tem e?
N o ako se p ro b le m u m je tn ič k o g odnosa svodi u k r a jn jo j lin iji n a sn ag u im ag i­
nacije, to ne znači, da je ona je d in a o d lu ču ju ća, te d a raz n i m a te rija ln i i psihološki
fa k to ri ne m ogu b iti s tim u la n s ili k očnica o slo b a đ a n ja; re a ln o s t d a n a šn je u m je t­
ničke situ a c ije n a Isto k u k ao i n a Z a p a d u donosi n a m k lasičn e p rim je re o g ran ič a ­
v a n ja . I u m je tn ič k a te o rija je, d a n a s k ao što je b ila u svim v rem e n im a , (nužno)
izraz i s re d stv o izvjesnog p ritis k a n a tu a p so lu tn u , a p s tra k tn o zam išlje n u slobodu
im aginacije, i to n e sam o s pozicija d ru štv e n e rea ln o sti, nego i s pozicija e ste tsk ih
rea ln o sti, ko je su već p rije o stv a re n e, a n a te m e lju k o jih je te o rija i n a s ta la ; isk u ­
stvo klasicizm a od o s n iv a n ja A k a d e m ije u F ra n cu sk o j do In g re sa je sam o jed a n
k o b a n p r im je r ta k v a teo re tsk o g p ritis k a . Z n ači li to, d a je sv a k a te o rija u svom
d jelo v a n ju n e g a tiv n a ? N ije li te o re ts k i p ritis a k je d a n im p liciran , n u ž d a n i sa sta v n i
dio este tsk o g života nekog v rem e n a , k o rek to r, k o ji m ože i g rije šiti, k ao i sv a k a
a k tiv n o st, ali m ože d jelo v a ti i k ao k a ta liz a to r, već p re m a tom e k o je ko m p lek se u
k rilu nekog d ru štv a izražava?
Ne ulazeći u ta j opći p ro b le m n o rm a tiv n o g m o m en ta te o rije u m je tn o sti, zan im a
n as na ovom m je s tu sam o p ita n je : m oži li, i u k o jem slu č a ju , m ark sistič k a e ste tik a
ne g a tiv n o d jelo v a ti n a oslo b a đ a n je im ag in acije? K o n k re tn o : ako je o d ređ e n je u m je t­
nosti kao oblika sp o z n av a n ja s v ije ta p reu z e la od H egela, je li se m ožda p rito m
o p te re tila izvjesnim in te le k tu a lis tič k im zao stacim a b a u m g a rte n ija n iz m a , odnosno
uopće one rac io n a listič k e este tik e , k o ja je od D esc a rte sa i L eib n iza tre tir a la u m je t­
no st kao nižu, n e sa v rše n u sp o zn aju ?

I.

K onzekvenca, ko ju je H egel sam izveo iz sv o je este tik e , m ože po slu žiti kao
polazna točka i, sam a po sebi, k ao d o k a z g ran ica, n a k o je je njeg o v o ra s u đ iv a n je
naišlo. M islim p rito m na k o n z ek v en cu o iz u m ira n ju u m je tn o sti, k o ja se, kao »form a
ču ln e intuicije«, n a jn iž a u nizu od tri s tu p n ja sam o sp o zn aje a p so lu tn o g d u h a, već

504

m
 P rika zi i o sv rti

p rež iv je la , odnosno p re ž iv lju je se u n a šem v re m e n u sve više sa raz v itk o m filozofije

i uopće n a u č n e fo rm e s p o z n av a n ja . C ini m i se, d a je u tom p ita n ju za n as m o m en ­
taln o v ažno slije d e ć e : d a li je ta j z a k lju č a k za ista p o slje d ic a n ek o g H egelova racio -
n a listič k o g odnosa p re m a u m je tn o sti, i to u o snovnom p rin c ip ije ln o m s h v a ć a n ju
lije p o g kao »čulne p o ja v e ideje« i u m je tn o sti kao jed n e od fo rm i sp o zn av an ja?
A ako nije , u k o jem m o m e n tu n jeg o v a d a ljn je g ra z m a tr a n ja p o čin je o n aj o b rat,
k o ji u sebi nosi z a m e ta k i p rv u p re tp o s ta v k u s p o m e n u te k o n zek v en ce i znači p r e ­
m a tom e p o v ra ta k ili u s tu p a k b a u m g a rte n ija n iz m u ? D a li se p rem a tom e ra d i o
k o n z e k v e n tn o s ti ili o in k o n ze k v e n tn o sti, o d n osno o u p ro šć a v a n ju p o sta v a k a , k oje su
u p o č e tk u i u n a č elu bile p o s ta v lje n e isp rav n o ? Ili je m ožda ta j z a k lju č ak , (koji,
k a k o je to već C roce p rim ije tio , n ije u s tv a ri d ru g o nego u b lažen i s d ru g im re z u l­
ta tim a i p rije d lo z im a izveden z a k lju č a k P lato n o v ) n a sta o pod p ritisk o m k riv o s a ­
g led a n e h isto rijsk e re a ln o sti, t. j. p e rio d iza c ije k u ltu rn e h isto rije i ra z v itk a lju d s k e
s v ije sti (u m je tn o s t-re lig ija -filo z o fija ) i z n a če n ja u m je tn o sti u n o v ijem v rem e n u (a
bilo je to v rije m e rom a n tiz m a)? U to m slu č a ju rad ilo bi se o p et o n e d o slje d n o sti u
s a g le d a n ju a u to n o m n o sti i sp e cifič n o sti u m je tn o sti kao sp o z n ajn e form e, n jen e
s v rh e i po se b n e fu n k c ije u sp o z n a v a n ju s v ije ta , ili, k ak o to H egel kaže, ap so lu tn o g
d u h a . K ao što je poznato, B e n e d e tto C roce b ra n io je H egela od o p tu žb i s in te le k -
tu a liz m a i m o ra liz m a.i a li m u je, n a ra v n o , ip ak z a m je rio što p ro d u k tiv n u f a n ta ­
z iju n ije uočio k ao o rg a n u m je tn ič k e a k tiv n o s ti; tim sv o jim »deus ex m achina«
r ije šio je ta d a on sam to p r o tu r je č je u p ra v c u s u p ro tn o m , nego što je to učinio H e ­
gel: uzdigao je već u p rv im reč e n ica m a sv o je »E stetike« u m je tn o st do v isin e a u to ­
no m n e i od in te le k tu a ln o g s a z n a n ja n e z av isn e fo rm e čiste in tu ic ije. P ita n je je ta k o ­
đ e r, d a li kod C rocea d u a liz a m intjuitivne i logične fo rm e z a ista p re d s ta v lja cije ­
p a n je je d in s tv e n e d u h o v n e m oći, ili je to sam o v e rb a ln i izraz teo re tsk e sis te m a ti­
z a cije je d in s tv e n e lju d s k e d u h o v n e a k tiv n o sti, s a g le d a n e u d v a v id a n jez in a p ra k tič ­
nog, s v a k o d n ev n o g o č ito v a n ja ? 2 No bez o b z ira n a C rocea, m iš lje n ja sam , da je u p rav o
je d a n od osn o v n ih z a d a ta k a m o d ern e e ste tik e u tv rd iti, d a se tu ne ra d i o n ik ak v u
d u a liz m u s p o z n ajn e m oći čo v je k a , nego o fo rm a m a n jez in a isp o lja v a n ja ; i to o b ja ­
s n iti n e sam o u općem o b lik u te o re ts k ih e k sp lik a cija, nego i d e m o n s trira ti u k o n ­
k re tn im m o d a lite tim a (p re m a u m je tn ič k im v rs ta m a i izrazim a) s obzirom n a sp o ­
z n a jn e k v a lite te k ao o snovne d istin k c ije , k ao i n a p o p ra tn e p o jav e e m o tiv n ih k v a ­
lite ta , k o je su u m je tn ič k o m d je lu n a o v aj ili o n aj n ačin , u ovom ili onom s tu p n ju
u v ije k in h e re n tn e . D a li je du a liz a m , k o ji je zbog toga n astao , sam o p riv id n o g z n a ­
čaja, i k a k o će d u b lja gnoseo lo šk a a n a liz a m oći u sp o sta v iti jed in stv o — to su
u p ra v o osn o v n a p ita n ja m o d ern e e ste tik e , sam o što ta j z a d a ta k u s p o s ta v lja n ja je ­
d in stv a sto ji p re d m a rk s is tič k o m e ste tik o m već od H eg ela sam og. J e r ako je H egel
to je d in stv o in te le k tu a ln o g i u m je tn ič k o g odnosa za ista bio u sp o stav io , bilo je to
n a r a č u n ovog p o slje d n je g , k o ji je u n jeg o v u siste m u p o stao sam o p rela z n i s tu p a n j
o s tv a re n ja a p so lu tn o g d u h a , s te p e n ic a k p o jm o v n o m m išlje n ju .

Š to zn ači H egelova e s te tik a u p o s ta v lja n ju i rje š a v a n ju este tič k o g p ro b le m a?

R a z v ija ju ć i se u o k v iru ra c io n a listič k e filo zo fije kao p ro b le m uže sp o zn aje
(cognitio co n fu sa već kod D escartesa) p ro b le m u m je tn ič k o g s tv a r a n ja i n jeg o v a
n au č n o g o d re đ e n ja bio je od L eib n iza p a sve do p o s lje d n jih B a u m g a rte n o v ih s lje d ­

1 B. Croce, E ste tik a , s tr. 389. »Kosmos«.

2 »Odnos izm eđu in tu itiv n o g sa z n a n ja ili izra ž a ja i izm eđ u in te le k tiv n o g s a ­
z n a n ja ili p o jm a , izm eđu u m e tn o sti i n a u k e , izm eđ u p o ezije i proze, n e m ože d a
se o d red i d ru k č ije nego u s ra z m e ru od d v a stepena.« Op. cit., s tr. 93.

505
P rika zi i osv rti

b e n ik a tre tir a n u sm islu stu p n ja , k o ji je po svom p o lo žaju p re la z a n i niži ođ in te ­

lek tu a ln e spoznaje. L eibnizov zak o n k o n tin u ite ta u v jeto v a o je, da se u toj in te ­
lek tu a listič k o j lin iji ra z v itk a este tič k e m isli p ro b le m u m je tn o sti v rlo teško oslo­
b ađao tog s u b o rd in ira n o g po lo žaja; u v ije k se tu rad ilo o nekoj an tic ip a c iji p ojm a
i logičke spoznaje, o s tu p n ju jasnoće, a n e o specifičnom o d ređ e n ju . »Gnoseologia
inferior« još kod B a u m g a rte n a ip ak je u n e o p lato n izm u klasicizm a n a k o n W inckel-
m an n a dobila b ožansku a u re o lu »idealne ljepote«. Iz opozicije p ro tiv te klasicističk e
a p stra k c ije (G oethe: » k a ra k te ris tič n a sadržina«) i iz K an to v e estetik e, k o ja je na
k ra ju ipak za v ršila v e rb a ln o m neg acijo m in te lek tu a liz m a (ljep o ta je ono, što se
p re d s ta v lja i sviđa bez pojm a), raz v ila se e ste tik a ro m an tizm a. K od S ch ellin g a ona
k u lm in ira u sh v a ća n ju , da je u m je tn o st ono, što je u jed n o i k a ra k te ris tič n o i lijepo,
d a k le ka ra kte ristič n a ljepota, i uopće je zaslu g a n jem ačk o g idealizm a što je u m je t­
nost oslobodio a p s tra k tn o g po jm a, a im ag in aciju , odnosno fa n ta z iju od čistog r a ­
zum a. P a k ad se na k r a ju te v elik e lin ije K ^ n t, S ch iller, Schelling, Solger, p o jav io
H egel, on je fo rm u lirao specifičn o st u m je tn o sti tim e, što je lje p o tu sh v atio kao
čulno oličenje ideje. A id eja je k o n k re tn i po ja m , d a k le n e u n iv erz a ln o st kao tak v a,
nego in d iv id a liziran a s a d rž in a, k o ja se u u m je tn ič k o m d jelu p re d s ta v lja sin g u la ri-
z ira n a i čulno oblikovana.
P re m a tom e p o lazna točk a u m je tn ič k o g a k ta kod H egela u teo riji, n ije o b jek ­
tiv n a p riro d n a ili živ o tn a p o ja va i n je n d o živ ljaj, k o ji se p re d s ta v lja c jelin i n aše
d uh o v n e m oći, nego k o n k re tn i p o jam , k o ji se kao id eja in d iv id u alizirao . Može li se
ta pozicija s m a tra ti in te le k tu a listič k im m o m entom u n u ta r H egelove teo rije , i da li
je on u u n u tra š n jo j s u p ro tn o sti sa sam im sobom , k a d n a više m je sta nag lašav a,
k ak o u m je tn ik tre b a da polazi od života, od k o n k re tn e realn o sti?
»U tu stv a ra la čk u a k tiv n o s t spada p re sveg a dar i sm isao za s h v a -
t a n j e s t v a r n o s t i i n je n ih l ik o v a . . . Id ea ln i p o četa k u u m e tn o sti
i p o e ziji u v e k je v rlo s u m n jiv , je r u m e tn ik im a da stv a ra iz obilja
živo ta , a ne iz o b ilja a p s tr a k tn e opštosti, po što u u m e tn o s ti n ije kao
u filo zo fiji m isao, već stv a rn o sp o lja šn je o liča va n je e le m en a t p ro izv o d ­
n je .,«*
I u v ije k nanovo, s izrazito m p ro tu in te le k tu a lis tič k o m i p ro tu m o ra listič k o m
oštricom .. .•*
S ovim p o sta v k a m a ne p ro tu rije č i ni po zn ato H egelovo sh v a ća n je o n u žnosti
racionalnog m iš lje n ja s a d rž a ja .

»Ta r a c i o n a l n o s t n jeg o vo g o dređenog p red m eta , k o ji je iza ­

brao, m ora p o sto ja ti n e sam o u sv e s ti u m e tn ik a i p o k reta ti ga, već u m e t­
n ik m ora pro u č iti su štin sko i istin ito u ćelo m n jeg o v o m o b im u i n je ­
g ovoj celoj dubin i. J e r bez ra zm išlja n ja čo v ek n e do vo d i do sv esti ono,
što je u n je m u , i n a sv a k o m v e lik o m u m e tn ič k o m d elu se p rim e ću je da
je građa u s v im p ra v cim a dugo i d u b o k o isp itiv a n a i p ro u ča va n a.«5

» Hegel, E stetik a I, str. 271. » K ultura«, 1952.

•i »Ali ako je cilj p ouke o b rađ e n tak o izrazito kao cilj, d a op šta p riro d a p rik a ­
z ane sad rž in e d ire k tn o istu p a za sebe i o b ja šn ja v a kao k a k a v a p s tra k tn i stav , kao
p rozaična reflek sija , kao o p šta po u k a, a ne d a se sam o in d ire k tn o im p licite sad rži u
k o n k retn o m um etn ičk o m liku , on d a je tak v im o d v a ja n je m ču ln i slik o v it lik, koji
tek od u m etničkog d ela čini u m e tn ič k o , p o stao sam o izlišni p riv e sa k i izlišna
l j u s k a . . . A tim e je izopačena p riro d a sam og u m etn ičk o g dela«. Op. cit., str. 81., 82.
5 Op. cit., str. 272.

506
 P rika zi i o sv rti

To su sam o n e k i iz v e lik o g m n o štv a z a p a ž a n ja i d e d u k c ija , k o je govore o

em p irič k o m k a ra k te ru m n o g ih d ije lo v a H egelove e ste tik e , o n je n o j istin ito sti i
a k tu e ln o sti. U s re tn o j rav n o te ž i izm eđ u e m o tiv n o g i sp o zn ajn o g m o m e n ta u m je t­
ničk e a k tiv n o s ti H egelov siste m n a s ta o je u času, k a d su već m noge za b lu d e b ile
pre v la d a n e . M end elsso h n o v a teo rija p r ija tn ih o sjeta p rip a d a p ro šlo sti, k ao i svi se n -
zu a listič k i sm je ro v i. K a n to v o sh v a ć a n je lje p o te k ao pred o d žb e, k o ja p r e tp o sta vlja
je d a n p o ja m (m a k a r se ona i sv iđ a bez sv o đ e n ja n a n jega), bilo je o d b ačeno već
od te o re tič a ra ro m a n tiz m a, k o ji su i n jeg o v o s h v a ć a n je im a g in ac ije p rec iz ira li u
sm islu p r o d u k tiv n e im a g in ac ije , to je s t fa n ta z ije kao po seb n e d u h o v n e moći, k o ja
id e ju p r e tv a ra u fo rm u u m je tn ič k o g d je la (Solger). H egelova e s te tik a lijep o g kao
ču ln e p o ja ve id eje re z im ira la je sv e n a jb o lje re z u lta te , uzd ig la u m je tn ič k u a k tiv ­
nost u n a jv iš e s fe re d u h a , p a ip a k je z a v rš ila jed n o m sp e k u la tiv n o m n eg acijo m
u m je tn o sti. T e o re tsk i m o tiv i te n e g a cije i je s u ono, što n a s zan im a, i u v je re n sam ,
da bi n a m u p ra v o oni m ogli u k a z a ti n a izv je sn e p u to v e. O ve m o tiv e očito n e tre b a
tra ž iti u H egelovoj p o g rešn o j k u ltu rn o -h is to rijs k o j p erio d izaciji, nego ovu p e rio d i-
zaciju sa m u (a p re m a to m e i iz u m ira n je u m je tn o sti kao n je n u k o n zekvencu) tre b a
p o s m a tra ti i o b ja s n iti n je n im s p o z n a jn o te o re tsk im k o rije n im a i id ealističk im osn o ­
va m a čitav o g sistem a.6 J e r ti sp e k u la tiv n i k o rije n i k o n a č n e n eg a cije u m je tn o sti kao
rav n o p ra v n o g fa k to ra u du h o v n o j m oći č o v je k a n e n a la z e se u h isto rijsk o j e m p iriji
n iti u H egelovom k riv o sa g le d a n o m ev o lu cio n izm u , nego u a p stra k tn o z a m išlje n o j
a p so lu tn o j b o ža n sko j id e ji k a o o p ć e m i p rv o b itn o m p rin cip u , k o ji se s v o jim o tu đ i­
v a n je m k o n k re tizira o i k o ji se k r o z h isto r iju sa m o sp o zn a jo m i sa m o o stva re n jem p o ­
n o v n o v ra ća sa m o m sebi. A k a k o se u u m je tn o sti n e ra d i o a p so lu tn o j ideji, n iti o
m ogućnosti o s tv a re n ja čistog p o jm a o s tv a rim a i o s v ije tu uopće, nego (p rem a H egelu)
o k o n k re tn o m p o jm u , d a k le o in d iv id u a liz ira n o j ideji, k o ja p re d s ta v lja p o jed in a č n u
s tv a rn o s t, ona n u žn o o sta je n a n iž e m s tu p n ju to g m ističn o g H egelova v ra ć a n ja k
a p so lu tn o m . U m je tn o st p o s ta je zbog te id ea listič k e sp e k u la c ije sam o jed a n od p r e -
laz n ih s tu p n je v a s a m o sp o z n a je d u h a , n e sam o gnoseološki niži, nego i h isto rijsk i
već m in u li sta d ij sp o z n av a n ja .
A li bez o b z ira n a to, o d n o sn o u p ra v o zbog toga, čini m i se, da bi H egelova
»E stetika« m o ra la p o slu ž iti k a o p o v o d te m e ljitijih a n a liz a i r a z m a tra n ja , negoli što
su ovi k r a tk i o s v rti uz n je n p rije v o d i izd a n je n a n a šem jezik u . No m ožda bi z a ­
sa d a bilo k o risn o p r e c iz ira ti i sa m o n e k e p o jed in e m o m en te.

II.

H egelovo r a z m iš lja n je p o č in je s ta k o v iso k im o d ređ e n je m u m je tn ič k e a k tiv ­

n o sti i o d v ija se d a lje s ta k o za n o sn im o b jek c ija m a , d a je očito, kak o je sam o za
v o lju d o slje d n o sti svom v la s tito m id ea liz m u m ogao ž rtv o v a ti to n e iz m je rn o b o g a t­
stvo p o je d in ih ž iv o tn ih s a z n a n ja , sv a b e z b ro jn a p o seb n a i p đ je d in a č n a o č ito v a n ja
sv ije sti i ž iv o ta p ro iz a š la i o fo rm lje n a k ro z p o seb n e i osobito ra z v ije n e s u b je k tiv n e
s v ije sti to lik ih u m je tn ik a , n a k o je m b o g a ts tv u p očiva tak o v e lik dio naše k u ltu rn e
h is to rije i k u ltu r n e d a n a šn jic e . H eg el se u p o č e tk u o g ra đ u je od izv o đ en ja te a k tiv ­
n o sti iz n e k ih s lu č a jn o sti ig re ili u ž itk a i p o s ta v lja tezu o a p so lu tn o j p o tre b i u m je t­
nosti. O na izv ire iz toga, što je čo v je k m isa o n a s v ije st, što »ima in tu ic iju o sebi,
sebe sebi p re ts ta v lja « , a u m je tn o st i n ije d ru g o do je d a n od n a jv a ž n ijih ob lik a
stic a n ja čov je č je sv ije s ti o sebi. J e r je p rv i n a č in toga s tic a n ja teo riski, a d ru g i
p r a k tič k i, to je s t, »čovek p o s ta je p r a k tič n o m a k tiv n o šć u za sebe, im a ju ći n ag o n da

8 Usp., s u p ro tn o tom e, »K rugovi«, b r. 2., s tr. 172.

507
P rika zi i osvrti

u onom što m u je neposredn o d ato , što za n jeg a p o sto ji kao sp o ljašn je, o stv a ru je
sam og sebe, i u tom e isto tak o sa zn a je sam og sebe«. I ta p o tre b a d a m ije n ja iz v a n j­
ske s tv a ri i da im d a je p e č a t svoje u n u tra š n jo s ti »prolazi kroz raz n o v rsn e po jav e
sve do p ro izv o đ en ja sebe sam og u sp o lja šn jim s tv a rim a k ak v o je p ro izv o đ en je u
um etn ičk im delima.«7
To je polazna točka H egelova o d ređ e n ja u m je tn ič k e a k tiv n o sti: ona je p rem a
tom o d ređ e n ju sam ospoznaja sebe, ali k roz sebe i o b jek tiv n o g sv ije ta , o tk riv a n je i
o s tv a riv a n je čovječjeg bića, n jeg o v o » u d v o stru čav an je« , k o jim čo v jek p re d s ta v lja
ono, što je u njem u , za sebe i za d ru g e k ao p re d m e t in tu ic ije i sazn an ja. To sa zn a ­
n je p re d s ta v lja se na šim čulim a n ep o sred n o u »čulnoj pojed in ačn o sti« , kao p o jed i­
n a č n a in tu ic ija. To n a še u m je tn ič k o p r o m a tra n je »ne ide d a lje od n ep o sred n o d a te
p red m e tn o sti, kao što to čini n a u k a , k o ja hoće d a s h v a ti p o jam te o bjektivnosti«.
T im e je H egelovo r a z m a tra n je već u sam om p o č e tk u p o stav ilo o g rad u p rem a racio -
n alističkom s h v a ć a n ju u m je tn ič k e sp o zn aje, kao što je p o stav ilo i p rem a sen zu ali-
zm u. J e r ako je u m je tn ič k a a k tiv n o s t s tic a n je sv ije sti o u n u tra š n je m i v an jsk o m
sv ije tu , jasn o je, da n je n proizvod, t. j. u m je tn ič k o d jelo »ne p o sto ji sam o za čulno
sh v a ta n je , sam o kao ču ln i p red m e t, već je n jeg o v položaj tak a v , da ono kao čulni
su štin sk i isto v rem en o po sto ji i za d u h ...« . N a ta j je n a č in u m je tn o st u zd ig n u ta do
visokih sfe ra d u h a , d alek o od p ro h tje v a , k o ji ra z a r a ju svoj p red m e t, je r ga u p o tre ­
b lja v a ju u n jegovoj k o n k retn o sti, kao i od običnog sen zu aln o g u ž iv a n ja u u m je t­
nosti. J e r »um etničko delo p o sto ji sam o u to lik o u k o lik o je prošlo kroz d u h i p ro ­
izišlo iz du h o v n e s tv a ra la č k e d elatn o sti« , a čulno p o sto ji u u m je tn ič k o m d jelu sam o
kao privid.** U žitak, d ak le, k o ji n a m u m je tn ič k o d jelo donosi, u p rav o zato, je r se
ra d i o p riv id u , n ije fizičkog nego d u h o v n o g k a ra k te ra . M ože li se m ožda reći, d a se
on svodi na osjećaje? No u tom je slu č a ju jasn o , d a bi ti o sje ć a ji m o rali b iti sam o
p r ija tn i o sjećaji, a to se p ro tiv i u m je tn ič k o m isk u stv u , i zato se H egelovo raz m a ­
tra n je este tič n o g p ro b le m a već u p o č e tk u o g rađ u je i od em ocionalističkog sh v a ća n ja .
J e r o sje ć a n je je »neodređena, n e ja s n a o b last d u h a ; ono, što se oseća, o staje u v ijen o
u form i a p s tra k tn e p o jed in a č n e su b je k tiv n o sti« , a što se s a d rž a ja tiče, u o sjećan ju
se ne p o ja v lju je »njegova su štin sk a i o d ređ e n a p riro d a , već o sta je jed n o čisto m oje
s u b je k tiv n o osećanje u k o jem u k o n k re tn a stv a r, sv e d en a u svoje n a ja p s tra k tn ije
g ranice, iščezava.«9
N a ovom m je s tu svoje ekspozicije, a n i k a sn ije , H egel n ije do v ršio a rg u m e n ­
ta c iju p ro tiv em ocionalizm a; odnosno, n je m u je jasno, d a »p rijatn o st« n e p rija tn ih
o sjećaja (strah a , užasa, g a đ e n ja i slično) n alazi svoje rje š e n je u višem , etičkom k a ­
r a k te ru s a d rž a ja . No m a k a r će on u tre ć o j k n jiz i g o v o riti isc rp n ije o m uzici, o sh v a ­
ć a n ju njez in a s a d rž a ja i n jen o m d jelo v a n ju , H egel n e će ući do k r a ja u ra z m a tra n je
p ro b le m a du h o v n o sti te n a jv iše » n eo d ređ en e i n e ja s n e oblasti«, k a k v a se ja v lja
u m uzičkoj u m je tn o sti. A ko su, dak le, » n e p rijatn i osjećaji« p r ija tn i zbog nekog m o ­
raln o g o p ra v d a n ja , zašto su » p rijatn i« o sjećaji p rija tn i, ako tog višeg etičkog ili
poučnog o p ra v d a n ja nem a? Ne ra d i se, dak le, o p o b u đ iv a n ju osjećanja uopće, nego
o posebnom um je tn ič k o m , este tsk o m p o b u đ iv a n ju p re ko lijepog u u m jetn ičk o m

7 Hegel, op. cit. str. 65, 66.

8 »Stoga u m e tn o st od čulnog n a m e rn o s tv a ra sam o sen čan i sv et likova, tonova,
i n tu ic ija . . . J e r se ovi č u ln i lik o v i i ton o v i n e ja v lja ju u u m etn o sti sam o rad i sebe
i svog nep o sred n o g lika, već u cilju d a u svom n ep o sred n o m lik u zadovolje više
du h o v n e in te rese pošto su u s ta n ju d a iz p u n e d u b in e sv esti izazovu odzvuk i odjek
u duhu. Na ta j se n a č in čuln o u u m etn o sti o d u h o v ljav a, a du h o v n o u n jo j ja v lja
kao čulno«. Op. cit., str. 72.
9 Op. at. str. 66, 67.

508
 P rika zi i o sv rti

djelu . A za to lije p o p o tre b a n je o p e t izv je sta n sm isao, k o ji se tra ž io u »ob razo v a­

nom ukusu«. No u p ra v o tu je H eg el o sjetio d a je došao do p ra g a jed n o g sta ro g
rje š e n ja este tič k o g p ro b le m a (rje še n ja p om oću u k u sa ili p o sebnog ču la ljep o te), k o je
ga lak o m ože z a v esti n a s tra m p u tic u i d a je p rito m »sam a d u b in a s tv a ri o sta la za
u k u s n e p ristu p a č n o m , je r ta k v a d u b in a n e z a h te v a sam o sm isao i a p s tr a k tn u r e ­
fle k siju , već i d u b o k um i ja k d u h , d ok je u k u s bio u p u ć e n sam o n a sp o lja š n ju
po v ršin u , k o ja ra z ig ra v a osete, i za k o ju m ogu v a ž iti je d n o s tra n a n ač ela .« 10
I tra ž e ći ta k o a k tiv n o st, k o ja om o g u ćav a tu d u h o v n u d u b in u u m je tn o sti i tu
d u h o v n o st u je d in s tv u sa č u ln o sti i u jed n o su d o n jo j, H egel dolazi do o d re đ e n ja
u m je tn ič k e m ašte : »Ona je rac io n a ln o , k o je p o sto ji k ao d u h sam o u to lik o uko lik o
se d e lo tv o rn o p ro b ija k a svesti, ali ip ak , ono što u sebi nosi p r e ts ta v lja tek u č u l­
n om o bliku. T a d e la tn o s t im a d a k le d u h o v n u s a d rž in u , ali k o ju čulno oličava, je r
ona m ože p o s ta ti sv e sn a sam o n a ta j č u ln i n a č in « 11 No i u slu č a ju m ašte (koju
H egel n a z iv a stv a ra la č k o m ), k ao i u slu č a ju u k u s a n e d o s ta je o b jek tiv n o st k r ite rija ,
k o ji b i om ogućio su đ e n je i d istin k c ije lijep o g , i u p ra v o n a tom m je s tu H egel p ra v i
o d lu ča n n a p o r d a izađe iz a p so lu tn e su b je k tiv n o s ti i d a o p ra v d a n je u m je tn o sti p o ­
tra ž i izv an n je sam e. T re b a lo je u sam o j d e fin iciji u m je tn o sti izbjeći ta u to lo g iju i
svako o b ja š n je n je c je lin e je d n im n je n im d ije lo m ili jed n o m n jen o m k v a liteto m , a
k r ite rij su d a p re b a c iti iz o b lasti su b je k tiv n o g sv iđ a n ja i u ž itk a u p o d ru čje , k o je će
om ogućiti o b je k tiv n u v a lo riza c iju . » U m etn ičk a s tv a ra la č k a m a š ta je m a šta velik o g
d u h a i duše, s h v a ta n je i s tv a r a n je p re d s ta v a i lik o v a, i to od n a jd u b ljih i n a jo p š ti-
jih lju d s k ih in te re s a u slik o v ito p o tp u n o o d ređ e n o m ču ln o m p rik a z iv a n ju « — veli
Hegel, i tim e je s p ita n je m » k ak av je to in te re s i k o ji cilj što ga čovek sebi p o ­
s ta v lja p r i p ro iz v o d n ji ta k v o g s a d rž a ja k o ji je d a t u o b lik u u m e tn ič k ih djela« došao
do p ita n ja , k o je će n a s (kako on izričito veli) » n ajzad d o v esti do p ra v c g p o jm a sam e
u m e tn o s ti« .^ T a j in te re s i cilj, n a ra v n o , n isu u p o d ra ž a v a n ju p riro d e , je r tim e se
sm isao p re b a c u je od s a d rž a ja n a to, k a k o se točno p o d raž a v a , d a k le n a je d a n sasvim
f o rm a la n proces, k o ji o p e t u v ije k » zao staje za p riro d o m « , je r u m je tn o st je u sv o jim
s re d s tv im a o g ran ič e n a i m ože s tv o riti sam o » jed n o stra n e v ark e« . T im e j e 7 svako
n a tu ra lis tič k o rje š e n je isk lju č e n o . A li k a d se H egel od te i ta k v e o b jek tiv n o sti, k o ja
n e d a je n ik a k v o rje š e n je , v ra ć a tra ž e ć i sa d rž a j u m je tn o sti p re m a u n u tra i govori,
»da je z a d a ta k i cilj u m e tn o s ti d a sv e š ta se u lju d sk o m src u zb iv a izloži n ašim
č ulim a, o se ća n ju i o d u še v lje n ju « , on p iše je d n u d iv n u s tra n ic u , k o ja z a p ra v o već
z n ači rje š e n je u m je tn ič k o g p ro b le m a i s a m a je po sebi n a jb o lja a rg u m e n ta c ija p ro tiv
izvoda o iz u m ira n ju u m je tn o sti, k o ji će H egel za v o lju svog id ealizm a u čin iti.

»O naj č u v e n i sta v: n ih il h u m a n i a m e a lie n u m p u to , tre b a u m e t-

n o st da o stv a ri u n a m a . — Z ato se n je n cilj sa sto ji u to m e d a p ro b u d i
i o živ i u sp a v a n a osećanja, s k lo n o sti i s tra sti sv ih v rsta , da isp u n i srce
i da č o v e k u , ra z v ije n o m ili još n e r a zv ije n o m , d o zvo li da p ro živ i sve što
m o že lju d s k a du ša ka o n a jp ris n ije i n a jta jn ije da nosi, isk u s i ili stvo ri,
s v e što je u s ta n ju da p o k r e n e i u zb u d i lju d sk o srce u n jeg o v o j d u b in i

10 I d a lje : »Stoga se ta k o z v a n i d o b ri u k u s i b o ji sv ih d u b ljih u tisa k a , i šu ti

tam o gde dolazi do reč i sa m a s tv a r, a s p o lja š n je i sp o re d n o iščezav aju . J e r tam o
gde se o tk riv a ju v e lik e s tr a s ti i p o k re ti je d n e d u b o k e duše, n e ra d i se tu više
o n e k im ta n č in a m a u k u s a i n jeg o v o m s itn ič a re n ju oko p o jed in o sti; oseća on da
g e n ije ta k v o tlo o s ta v lja d a le k o za sobom , i pov lačeći se p re d n jeg o v o m moći, ne
oseća se s ig u rn im i n e m a šta v iše d a kaže.« Op. cit., s tr. 68.
11 Op. cit., s tr. 73.
« Op. cit., str. 73, 74.

509
P rika zi i o sv rti

i n je g o v im ra zn o vrsn im m o g u ć n o stim a i žica m a , i sv e što d u h inače im a

u sv o m e m iš lje n ju i id e ji ka o s u štin sko i u zvišen o , ve lič a n stv e n o st p le ­
m enitog, v je č ito g i istin ito g , p ru ž i n a u ž iv a n je o sećanju i in tu ic iji, kao
i da nesreću i bedu, zlo i zlo čin u č in i s h v a tljiv im , da n a jp risn ije u pozna
sve što je grozno i užasno, kao i sv e što je radost i b la žen stvo , i da n a j­
zad p u s ti u o b ra zilju da se u slobodnoj ig ri n a sla đ u je čarim a čulno za ­
nosnih in tu ic ija i osjeta. U m etn o st tre b a s jed n e stra n e da o b u h v a ti to
svestra n o b ogatstvo sa d rža ja da b i u p o tp u n ila p rirodno isk u s tv o našeg
sp o lja šn je g posto ja n ja , a s dru g e stra n e da uopće p o k ren e one stra sti
b ez k o jih bi nas sa m a ž iv o tn a isk u s tv a ostavila, te da bism o ta ko n a ­
p ro tiv po sta li o s e tljiv i za sv e p o ja v e .«*3

Sto još n e d o sta je tom s ta n o v ištu , k o je sa d rž a j u m je tn o sti ek sp lic ira u p o tp u ­

nosti n jegovih m isa o n ih i o sje ć a jn ih k v a lite ta ? N ed o staje još u v ije k k rite rij za
v red n o v a n je u n u ta r te p o tp u n o sti. J e r »tim e što je u m etn o st o d ređ e n a d a n a taj
na č in u tisn e d obro i rđ a v o u d u šu i p r e t s ta v u . . . o na je p raz n a fo rm a za sve
m oguće v rs te s a d rž a ja i sadržin a.«

»Ta ra zn o vrsn o st sa m e građe p rim o ra va n as da se za to n e za u sta ­

v im o na je d n o j ta ko fo rm a ln o j odredbi, pošto u m n o s t k o ja prodire u
tu ša ren u ra zn o lik o st, hoće da iz tih ta ko p ro tiv u reč n ih elem en a ta ip a k
v id i p ro izila že n je jed n o g a više g u seb i o p štije g cilja i da zn a da je on
postignut.«**

I sada, u jed n o m višem sm islu, kao ono što je opće po seb n im stra n a m a , kao
s u p s ta n c ija ln i cilj sv a k e lju d sk e , p a p re m a to m e i u m je tn ič k e a k tiv n o sti, H egel p o ­
s ta v lja in te le k tu a ln o i m o ra ln o u zd izan je, n a sto je ći sv im silam a d a se o g rad i od
ek sp licitn o g p o u č a v a n ja i m o ra liz ira n ja i d a izb jeg n e ra z d v a ja n je opće d u h o v n e
s a d rž in e od k o n k re tn o g čulno g oličen ja. O tk riti istin u u tom i ta k v u o ličen ju n e
znači za u m je tn o st im a ti cilj izv an sebe, nego u sebi, »u sam om tom p rik a z iv a n ju
i o tk riv a n ju « .

III.

Da li i u ta k v u o d re đ e n ju cilja i k r ite rija u ijije tn o sti leže k o rije n i izvoda

0 n jez in u izu m ira n ju , o tom e k a k o ona »ni po sa d rž a ju n i po fo rm i n ije n a jv iši
1 a p so lu tn i način, n a ko ji d u h p o sta je sv ije s ta n sv o jih p ra v ih in te resa ? N ije m oguće
o te ti se u tisk u , da je n a ovom e m je s tu sv o je ek sp lik a cije (zapravo n a k r a ju Uvoda)
H egel suzio svoje o d re đ e n je u m je tn o sti. J e r u čem u se sa sto ji to o tk riv a n je istine?
K ad p rih v a ć a p o sta v k u , d a »taj cilj tre b a d a im a svoje v iše m erilo sam o u poučnom «,
H egel odm ah dodaje, da bi se on »mogao s a sto ja ti sam o u tom e, d a se kroz u m e t-
ničko delo sazna po sebi i za sebe sam a d u h o v n a sad ržin a« . T a sad ržin a, m eđ u tim ,
n e m ože b iti d rugo negoli ona, k o ja u sv ak o m k o n k retn o m u m je tn ič k o m d je lu i
u m je tn ič k o m s u b je k tu n a s ta je (kako sam H egel veli) njeg o v o m a k tiv n o šću »udvo-
s tru č a v an ja « , t. j. o s tv a riv a n ja i s p o z n av a n ja sam og sebe. N a čem u je, dakle, težište
u toj atk iv n o sti? N a in tu ira n ju p o jav a , k o je su isp o lja v a n je jed n o g in d iv id u aln o g
d uha, i, k a sn ije , kod p rim a n ja u m je tn ič k o g d jela, n a n jih o v o j rek o n stru k c iji, i to
u p rav o u njih o v o j s in g u la rn o sti i p o sebnosti. A ko se p a k s tv a r p o stav i s H egelom

13 Op. cit., str. 78.

14 Op. cit., s tr. 79.

510
 P rika zi i o sv rti

tako, d a »um etn o st im a za z a d a ta k d a p rik a ž e id eju kao n e p o sre d n u in tu ic iju u

čulnom liku«, on d a m i se čin i d a je u p ra v o ta id ea listič k a p o sta v k a , k o rije n m n o ­
gih k a s n ijih po slje d ic a , k o je n e m in o v n o d olaze u k o n tra d ik c iju s H egelovom v la s ti­
tom ra z ra d o m s ta v a »nihil h u m a n i a m e alie n u m puto«, za k o ju sm o u p ra v o v id je li
koliko je o b e ć av a la u svojoj s v e o b u h v atn o sti. A p rv a p o sljed ica je s t pozicija, k o ja
dolazi do iz ra ž a ja u rije č im a :

» . . . d u h , p r e nego što d o sp ije do istin sk o g p o jm a svoga ap so lu tn o g

bića, im a da p ro đ e n iz s tu p n je v a , k o ji su za sn o va n i u sa m o m p o jm u ,
a to m r a z v o ju sa d rža ja , što ga o n u seb i daje, odgovara nep o sred a n ,
od toga za v isa n r a zv o j o b lik a u m e tn o sti, u čijo j fo rm i d u h ka o u m e t-
n ič k i p o sta je s v e s ta n sa m o g sebe.«™

U m jetn o st, k a o p re la z n i s tu p a n j p re m a sp o zn aji ap so lu ta, d a k le kao n ačin

u p o z n a v an ja o g ran ič e n po fo rm i i po s a d rž a ju , u h isto rijsk o m sm islu već je u s tv a ri
p rev a z iđ en a . O na za n a s »ostaje pro šlo st« .

»M isaona izg ra đ e n o st na šeg d a n a šn je g živ o ta u liv a n a m tu p o tre b u

da s e . . . č v rsto d ržim o o p štih g led išta i po n jim a re g u lišem o ono što je
posebno, ta k o da o p šte fo rm e , z a k o n i, d u žn o sti, p ra v a i m a k s im e va že
k a o o d re đ u ju ć e i u g la v n o m ru k o vo d e ć e o s n o v e . . . Z bog toga naše v r e -
m e p o sv o m e o p š te m s ta n ju n ije p o v o ljn o za um etnost.«™

I tak o d a lje . P e rio d iz ac ija , k o ja iz to g a re z u ltira , o d a je n a jrje č itije p o g reš-

n o st z a k lju č a k a , k a o i p o laz n ih pp zicija. U m je tn o s t je p rv a fo rm a n e p o sred n o g i
č u ln o g sp o z n av a n ja , k o ja se o s tv a ru je p re d s ta v lja n je m p o jm a u jed in s tv u s in d iv i­
d u a ln o m p o javom . N a k o n to g a » n a jb liža o b la s t k o ja n a d m a š u je c a rstv o u m etn o sti
je s te relig ija« . O na istin u o b u h v a ć a d u b lje , je r se p r e d s ta v lja n je p re m je š ta u u n u ­
tra š n jo s t s u b je k ta , k o ji s a d a p o s ta je g lav n i m o m e n a t. No tre ć a , p o slje d n ja i n a j­
v iša fo rm a ap so lu tn o g d u h a je s t filo zo fija, o d n osno n a u k a , u kojoj slobodno i sis te ­
m atsk o m iš lje n je »u sv a ja i p rim a ono što je in ače sa d rž a j sam o su b je k tiv n o g ose-
ć a n ja ili p re ts ta v lja n ja « . — D a je tak v o s tu p n je v a n je sa h isto rijsk o g s ta n o v išta
a p su rd n o , su v išn o je go v o riti. J e r u p ra v o o d re đ e n ja , k o ja H egel p rip is u je relig iji,
p r ip a d a ju u m je tn o sti k ao je d n o j od d v iju o sn o v n ih o b lik a sp o zn aje: » p re ts ta v lja n je
d a to n a s u b je k tiv a n n a č in ta k o d a s rc e i d u ša i u o p šte u n u tra š n ja su b je k tiv n o s t
p o s ta je g lav n i m o m en at« . K ao ta k v a , u sp rk o s sv im tra n s fo rm a c ija m a , u m je tn o st ne
izu m ire , nego izu m ire r e lig ija k a o in v e rtira n i, ideološki o b lik sv ijesti, k o ji je sv o je ­
d obno p o sto ja o u je d in s tv u s u m je tn o šć u i s e le m e n tim a rac io n a ln o g m iš lje n ja ;
odnosno i u m je tn o st i n a u k a začele su se u o k v iru relig ije , te p rv o b itn e n e o d re ­
đ e n e d u h o v n e e g z isten c ije č o v jek a, ra z v ija le su se isp rv a u n u ta r n je i e m a n c ip ira le
p o ste p e n o kao o sn o v n e fo rm e d r u š tv e n e i in d iv id u a ln e s v ije sti. N jih o v o n a s ta ja n je
i o d v a ja n je je s t p ro ces n a s ta n k a p o je d in ih c iv ilizacija, v e lič a n stv e n z a p ra v o p riz o r'
r a đ a n ja k u lto rn o -h is to rijs k ih c ik lu sa, po seb n o ovog našeg. Sa tom em an cip acijo m
od relig io zn e sv ije s ti u m je tn ič k a a k tiv n o s t (su p ro tn o H eg elo v u m išlje n ju ) n e sam o
što n e izum ire, nego se u sv im d isc ip lin a m a o slo b ađ a sp o n a in v e rtira n ih i a tr ib u ir a -
nih id eoloških s a d rž a ja , p o s ta je u p ra v o m sm islu rije č i n e p o sre d a n odnos p rem a
ž ivotu i obo g a ć u je se b e z b ro jn im v rsta m a , o b licim a i d iscip lin am a. N ije li do v o ljn o
n a p o m e n u ti p o e z iju i k n již e v n o st, k o je su u p ra v o n a k o n ro m a n tiz m a (na k o ji je

15 Op. cit., s tr. 99.

i« O p ..c it., s tr. 48, 49.

511
 P rika zi i osvrti

H egel sk eptički gledao) po sta le n e z am jen ljiv e i n eo p h o d n e fo rm e n ašeg d u h ovnog

p o sto jan ja?
B en ed etto Croce, v id je li smo, po k u šao je o b ra n iti H egela od op tu žb e sa b a u m -
g a rte n ija n iz m a , ko je su m u, n a k o n D anzela, u p u tili Z im m e rm a n n i još n ek i d ru g i.
No Croce je, po m om m išljen ju , to po k u šao n a o snovu o nih em p irijsk ih p o sta v a k a
H egelove e stetike, k o ji u p o slje d n jo j lin iji p ro tiv u rije č e njegovoj sp ek u lativ n o j
idealistikoj srži. Isto tak o m i se čini, d a Z im m e rm a n n o v p rig o v o r n e pogađa do
k ra ja b it problem a.*? N ije p o g rešk a u tom e, što b i se H egel v ra tio n a B a u m g a rte -
nove pozicije (cognitio v e ri se n sitiv a n a p ra m a cognitio v e ri in telletu alis), nego u
tome, što je p re d m e t sp oznaje kod H eg ela u p o slje d n jo j lin iji i u v ije k sam k o n ­
k r e tn i pojam , koji se, doduše, u u m je tn ič k o m d jelu ja v lja u svojoj čulnoj p o ja v ­
nosti (i zato je e m p irijsk i dio H egelove e ste tik e u velik o m d ije lu točan i plo d o ­
nosan), ali u p ita n ju p o s lje d n jih gnoseoloških k o n zek v en cija n e su m n jiv o odvlači
(i u m je tn ič k o s tv a ra n je , kao i in te rp re ta c iju d jela) p rem a općenitom , pojm o v n o m i
in te lek tu a ln o m . R adi se, dak le, o to m e d a se u stan o v i, o k ak v o j se tu istin i i o
k a k v u s p o z n av a n ju rad i?
R adi se o istin i d u h o v n ih relacija, o o tk riv a n ju i s p o z n av a n ju sta n ja , k o ja ih
u v je tu ju , s ta n ja s u b je k tiv n ih , kao i o b jek tiv n ih . T a su o tk riv a n ja za ista n e p o sre d n a
i čulna, t. j. ona n isu p o s re d o v a n a p o jm o v n im u o p ć a v an jim a n iti do n jih dovode,
nego se sa sto je od k o n k re tn ih likova, o b lik o v an ih u m ate rija ln o j ili m ašto v n o j
egzistenciji. O ne su strogo sin g u la rn e p o jav e , n a s ta le u slobodnoj im a g in aciji kao
re z u lta t sin g u la rn ih odnosa p o jed in ih u m je tn ič k ih d u h o v n ih in d iv id u a ln o sti p re m a
o b jek tiv n o postojećoj rea ln o sti, bez ob zira da li se ra d i o n jez in u većem ili m an jem
d ijelu. A ko ih tak o defin ira m o , kao p o jed in a č n a o s tv a re n ja rela c ija s u b je k ta i
o b jek ta , te este tič k e pojave, d u h o v n i fen o m en i v a n re d n e složenosti i b o g a tstv a ,
og rađ e n i su od s u b je k tiv iz m a , kao i od o b jek tiv izm a, t. j. n e m ogu se sv esti n a so-
lipsizam nekog ap so lu tn o in tro v e rtira n o g izražaja, kao n i n a n a tu ra lis tič k u d e sk rip ­
ciju. To su m om enti d u h o v n ih veza, k o n k re tn ih sa g le d a n ja n e k ih o b jek tiv n ih s itu a ­
cija kroz p riz m u in d iv id u a ln o o rg an iz ira n ih s tr u k tu ra , i p rem d a je s u b je k tiv n o st
tog sa g le d a n ja p rv e n stv e n o o d ređ u ju ć a za n eo p h o d n u s in g u la rn o s t u m je tn ič k o g fe­
nom ena, veza je p re m a v a n jsk o j re a ln o s ti za tu s in g u la rn o st tak o đ e r n eophodna.
Točnije, bez n je se u m je tn ič k i izraz n e m ože n i zam isliti, k o lik o god izrazito st te
veze osje tljiv o v a rir a la već p re m a u m je tn ič k o j v rsti ili stilu . S te riln o st n e k ih
a p s tra k tn ih sm je ro v a (u p ro šlo sti i u sad ašn jo sti) i n ije d ru g o nego posljed ica su ža ­
v a n ja te veze, fo rsira n o g in tr o v e rtir a n ja i ra s k id a n ja odnosa. No sve to m ože b iti
p red m e to m n ekog bud u ćeg r a s p r a v lja n ja e s te tič k ih p ro b lem a.
U vezi s našom tem om bilo b i v ažno zasa d a u tv rd iti: u m je tn ič k i oblik sp o zn a­
v a n ja sa sto ji se u prv o m re d u u o tk riv a n ju n e k ih in d iv id u a ln ih s u b je k tiv n ih sta n ja ,
k e ja su o s tv a re n je izv jesnih odnosa, a p re k o tih odnosa i o b je k tiv n ih situacija, bilo
da se one o c rta v a ju izravno kao d ru g i pol odnosa, bilo zbog toga, što su i s tv a r a ­
lački su b je k ti sam o d ijelovi d o tičnog o b jek tiv n o g sv ije ta , te svojim p o sebnim s tr u k ­
tu ra m a p a rticipiraju, odnosno k o n s titu ir a ju d o tičn e situ acije. A ako se u m je tn ič k i
o blik sp o z n av a n j^ sa sto ji u o tk riv a n ju tih su b je k tiv n ih s ta n ja i p o d a ta k a , u n jih o v u
o b likovanju, to znači, da su u p ra v o ta s ta n ja i ti podaci istin a , k o je tim p u tem
dostižem o. Sasvim je sp oredn o za ovo o d ređ e n je da li se ra d i kod toga o č ita ­
vom sv ije tu o b jek tiv n ih opse rv a c ija , kao u k a k v u velik o m ro m an u , n a p rim je r, ili
o izrazu jed n e in d iv id u a ln e više ili m an je o d ređ en e em ocije u nekoj m uzičkoj

i? R o b e rt Z im m erm an n , G esch ich te d e r A esth etik , 1858., str. 695, 696.

512
 P rika zi i o sv rti

fra z i; u sv a k o m s lu č a ju ti podaci, p ra ć e n i i s u g e rira n i k v a liteto m u v ije k po seb n e

osje ć a jn o sti, s a č in ja v a ju n e p re g le d n o b o g a tstv o o tk rić a, ilu s tr ira ju u v ije k nove
V rijednosti živ o ta i u jed n o ih u m n o ža v a ju i in te n z iv ira ju . N jih o v a je b itn a oseb in a
što su o č ito v a n ja in d iv id u a ln e sv ije sti, a n jih o v a je v rije d n o st u p rav o u toj sin -
g u larn o j s u b je k tiv n o s ti, k o ja n a u č n o sp o z n av a n je (pojm ovno m išlje n je kao i h isto ­
rijsk o in fo rm ira n je ) u p o tp u n ju je u v ije k no v im k o n k re tn o stim a sv o jih p o seb n ih
o tk rić a, s p o z n aja i sa m o sp o z n a ja , o s v je tlju ju ć i živ o t oko sebe istin ito i d u b o k o na
način, ko ji se n ik a k v im n a u č n im sa g le d a n je m n ne m ože zam ije n iti. J e r ta j se n ačin
u p ra v lja n a po seb n e i p o jed in a č n e m o m e n te rea ln o sti, a polazi u v ije k od jed n e
p o jed in a č n e sv ije sti, k o ja p rito m o č itu je sebe i svoj lični odnos ne sam o p rem a
tim m om e n tim a, nego i p re m a s v ije tu uopće.
T im e o d re đ e n je tog n a č in a sig u rn o n ije iscrp ljen o . A li je m ožda i u ovom
oblik u bilo do v o ljn o d a ista k n e p o se b n u s p o z n ajn u fu n k ciju u m je tn o sti (o sta v lja ju ć i
p rito m o sta le n je n e fu n k c ije po s tra n i), k o ja joj d a je o p ra v d a n je i n eo p h o d n o st u
k u ltu rn o j i uopće živ o tn o j eg z isten c iji č o v je k a i d ru štv a , i to neo p h o d n o st, k o ja ne
m ože n e s ta ti ili o d u m rije ti, je r se sa sto ji u p ra v o u o tk riv a n ju u v ije k p o seb n ih i
p o je d in a č n ih sa d rž a ja , k o ji m o g u p o s to ja ti sam o u k o n k re tn im i n ep o n o v ljiv im
likovim a, što ih slo bodna im a g in ac ija p o jed in a c a o b lik u je u svom in d iv id u aln o m
odnosu p re m a rea ln o sti.

Rudi Supek:

Henry Lefebvre: KRITIKA SVAGDANJEG ŽIVOTA

( C ritiq u e de la v ie q u o tid ie n n e, Ed, G rasset, P a ris, 1947)

» K ritik a sv a g d a n je g života« od H. L e - n jeg o v a k a tk a d a veom a r a fin ira n a k u l­

fe b v ra po d sje ć a n a s po sv o je m p riv id n o
s k ro m n o m n a slo v u n a je d n u d ru g u k n ji­
gu inače sla v n o g a pisca, to je s t n a »Psi­
h o lo g iju s v a g d a n je g života« od S. F re u d a.
D v ije k n jig e , k o je se sa ra z n ih s ta ja li­
š ta b a v e istom p ro b le m a tik o m ; našim
s v a g d a n jim životom . A li k ak v a, ra z lik a U
p e rs p e k tiv i, k o ju o tv a ra je d n a i d ru g a
p re d n a m a ! D ok F re u d n a s to ji u s v a k i-
d a n jim b a n a ln im p o stu p c im a n o rm aln o g ,
sv ije sn o g čo v je k a u k a z a ti n a e lem en te,
k o ji izm iču njeg o v o j sv ije sn o j k o n tro li,
u k o jim a se p o ja v lju je n e sv ije sn o , što ga
k o jip u t s ta v lja n a r u b p a to lo šk ih činova,
ali što još u v ije k o s ta je s a sta v n i dio n a ­
šeg života, n e što što više b a c a h u m o ri-
stičk u , no d ra m a tič k u n o tu n a n jeg a , sa
L e feb v ro v o m k n jig o m ulazim o u d ra m u
s v a g d a n je g živ o ta u p u n o m sm islu "te r i ­
ječi.
S v a g d a n ji živ o t č o vjeka g rađ a n sk o g
d ru štv a , n jeg o v i p riv id n o b e zazlen i o d ­
nosi, njeg o v e id e jn e i o sje ć a jn e rea k c ije ,
tu ra , ra z o tk riv a n a m pod p ro d o rn im
o s v je tlje n je m m ark sistič k e k ritik e svu
d u b in u i slo žen o st o tu đ e n ja čo v jek a
od n jeg o v e čovječnosti, od n jeg o v ih k r i­
tič k ih sp o so b n o sti i, često, n jeg o v ih p le J
m e n itih tež n ji pod te re to m k lasn o g a d r u ­
štv a . O v d je je s v a g d an ji živ o t čo v jek a
sa g le d a n iz p e rs p e k tiv e o d ređ en o g d r u ­
štv a i u izv jesn o m h isto rijsk o m m o m e n ­
tu , čija se an aliza, u k o n ačn o j lin iji,
u k a z u je k ao d ra m a ali i kao p roces
»očovječenja« č o v jek a k roz h isto rijsk i
ra z v ita k . O d nao k o b e z n a č a jn ih i b a n a l­
n ih č in je n ic a m a rk s is tič k a k ritik a sv ag ­
d a n je g ž iv o ta vodi n as do ja sn e v izije
jed n e h isto rijsk e d ram e , ali n e kao p a ­
siv n e p ro m a tra č e , već k ao lju d e, k o jim a
o d ređ e n e sp o z n aje p o s ta ju isto v rem en o i
p ra k tič k i p o s tu la ti p o n a š a n ja u d ru štv u .
U to m e i je s t ra z lik a izm eđu je d n e p si­
h o lo šk e an alize, k o ja često ne ide d a lje
od k o n sta ta c ije , i je d n e m ark sistič k e k r i­
tik e, iz k o je p ro izlaze sasv im ja s n i z a ­

513
P rikazi i osvrti
daći in dividualnog p o n a šan ja u d ru štv u !
O snovna načela socijalističk o g h u m a ­
nizm a sa d rž a n a su, u g lavnim lin ija m a,
u ra n ijim M arxovim spisim a. N ije točno,
da je M a rx tu p ro b le m atik u k a sn ije z a ­
postavio u p rilo g ekonom sko-socioloških
analiza. N aprotiv, m i n ek e n a jo d re š itije
fo rm u la c ije iz teo rije o tu đ e n ja n alazim o
opširno p rik a z a n e u »K apitalu«, i iz n jih
je jasn o uočljivo, da M a rx tu p ro b le m a ­
tik u n ik ad a n ije gubio iz vida, već je s a ­
m o osjećao p o tre b u da za n ju n a đ e što
sig u rn iju n a u č n u osnovu.
B aš s obzirom n a č in jenicu , d a je ova
p ro b le m atik a po tp u n o z a p o sta v lje n a kod
so v je tsk ih te o re tič a ra , te da ju je fo r­
m ulirao, rez im irao i p rim ije n io n a s u v re ­
m ene pro b le m e buržo ask o g d ru š tv a u
njeg o v u pu n o m ra s p a d a n ju je d a n m a r k ­
sista u zem lji, gd je se ponovno ja v lja ju
raz n i sp e k u la n ti, koji žele po d v a liti svoje
p s e u d o -h u m a n istič k e um ne pro izv o d e
kao »istinski hum anizam «, p a d a se čak
p o k u ša ji ta k v a p seu d o -h u m a n iz m a p o k u ­
ša v a ju p ro k riju m č a riti i kod n as, p o ­
tre b n o je da ovoj k n jiz i posv etim o n a ­
šu p u n u pa ž n ju .
K a ra k te ris tič n o je za » fran cu sk i duh«
a u to ra ove k n jig e da k ritik u sv a g d an je g
života z a počinje z a p ra v o s k ritik o m k n ji­
ževnosti, s analizom tem a tik e , k o ja p r e ­
v lad a v a u k n již e v n o sti F ra n c u sk e kroz
p o s lje d n jih sto tin u godina. K n jiže v n o st
kao ogledalo života d ru štv a , k n již e v n o st
kao ideološka oblast, ko ja n a jv iše p rid o ­
nosi s tv a r a n ju o d ređ e n ih p ojm o v a i č u v ­
s ta v a u širim slojevim a, z a slu ž u je n e s u ­
m n jivo ta k v u pa ž n ju , iako b i se ta k r i­
tik a m ogla započeti i d ru g ačije.
G odine 1900. označava k o n ac jed n o g
z aista b u rn o g i silovitog v jek o v n o g ra z ­
v itk a , u ko jem u su u d a re n e sm jern ice,
p o sta v lje n i ideološki fro n to v i, k o ji o d re ­
đ u ju su d b in u čo v je č a n stv a k roz m noge
n a re d n e vjekove. Te godine o d rža n a je
u P a riz u S v je tsk a izložba sa ciljem da
d ad e b ila n su teh n ičk o g i o p ć e k u ltu rn o g
ra z v itk a kroz prošli v ije k i d a pokaže sa
kak v o m p ersp ek tiv o m , n a ro č ito teh n ič k e
514
p riro d e, čo v ječan stv o ide u novi vijek.
Ta godina znači i p re k re tn ic u u k n již e v ­
nosti, p ro m je n u d e k o ra n a k n jižev n o j p o ­
zornici. Pisci, k o ji su sebe k roz zad n jih
d v a d e se t godina n aziv ali »dekadentim a«,
iščezav aju i n a n jih o v o m jesto dolaze
dru g i, k o ji žele o d ig ra ti ulogu »obnovite­
lja«. D ek ad en cija je isp ala iz m ode. »Ona
je p re s ta la b iti u m odi u p rav o u času,
k a d je zaista započela d ek ad en cija, g rče ­
v ita ag o n ija tak o z v a n e »m oderne« civi­
lizacije«. To je v rije m e k ad na d ru štv e ­
nom p la n u k ru p n a b u ržo a z ija p o tisk u je
sitn u i n je n u h u m an istič k u i lib e ra li­
stič k u frazeo lo g iju ističući otv o ren o »imo-
ralizam «, » in te lek tu a liz ira n u se n zu a l­
nost«, a in te le k tu a liz ira n i e ste ta »otkriva
da je žedan, d a je g lad an , d a žudi« (sje­
tim o se G idovih »Z em aljsk ih hrana!«),
dok izvjesno o b ilje sre d s ta v a za k u p n ju
po v ećav a i in te res za u m je tn o st kod b u r -
žo ask ih snobova, tak o d a i u m je tn ic i p o ­
čin ju osjećati, d a je živ o t »ljepši«, a oni
sam i »slobodniji«. Isto v rem e n o p ro d iru u
k n již e v n o st tem e »av an tu re« i »rizika«.
»Da li su tem e a v a n tu re i rizik a, im o-
ralizm a i se k su a ln e slobode im alo izm ije­
nile pesim izam , su m n ju , zam or, očaj, s a ­
m oću? A te su stv a rn o s ti i tem e i te k ako
d u b o k e i u p o rn e, što se p o ja v lju ju u n a ­
šoj k n již e v n o sti k o ncem p rv e polovine
19. v ije k a . N ap ro tiv ! O d jek tih tem a p ro ­
š iru je se, p o sta je teži, jasn iji, u »novoj«
k lim i su h e lu cid n o sti, su p e rio rn e v e rb a l­
n e te h n ik e i led en o g cinizm a. Čem u od­
g o v ara tem a a v a n tu re ? R a sp a d a n ju d r u ­
š tv e n ih odnosa d e k a d en tn o g k a p ita lis tič ­
kog d ru štv a.« (10)
K a ra k te ris tič n e tem e, k o je se ja v lja ju
u 19. sto ljeću , jesu tem e p o raza, n e u sp je ­
h a i d u a lite ta (au to r o b ećava d a će ih
o b rad iti k a sn ije u d jelu »M istificirana
svijest«), i tem a čudesnoga. S tem om ču ­
desnoga, k o ja p ro d ire u k n již e v n o st s
B a u d e lairo m i R im baudom , a u to r p o d v r­
g av a an alizi n a ro č ito p o k ret, g dje je č u ­
d esno po stalo o snovni e le m e n at stila,
n ad re a liz a m . P o sto ji n e su m n jiv o kod
m la d ih p ris ta lic a n a d re a liz m a jed n a v e ­

lik a te ž n ja za čistoćom »duha«, ali »po­
bu n a , n e g o d o v a n je p ro tiv n e p o d n o siv e
s tv a rn o s ti, o d b ija n je stv a rn o s ti, o č a ja n je,
te n a d a u n e p o sre d n i lju d s k i spas, n e ­
p re s ta n im o d laž e n jem u b lisk i i č u d esn i
sv ije t slika, sve se to sm ije ša lo u b u n i­
lo, ko je n ije p o k u ša la o s v ije tliti n i je d n a
b is tr a analiza.« (22). U sp o re đ e n s v re m e ­
nom B a u d e la ira i R im b a u d a e le m e n a t
č u d e sn o sti p o s ta je m o rb id n iji, » siste m a t-
sk iji, d u a lite t izm eđu s tv a rn o s ti i sn a ide
do p r ih v a ta n ja lu d ila ; čudesn o p o sta je
u s tv a ri neobično, bizarn o , e fe k a t izn e ­
n a đ e n ja d o m in ira ; č u desno se tje s n ije
veže uz s v a k o d n ev n i život; n e želi b iti
ispod ili izn ad n je g a k ao u m ag iji i m itu ,
želi b iti d ru g a s tr a n a sv a k o d n ev n o g ži­
vota«. O d a tle n a s to ja n je da se n a d s tv a r -
n o st izg ra d i p o v rh s tv a rn o s ti p om oću
p ro iz v o d n je n a d re a lis tič k ih p re d m e ta .
N a s to ja n je d a se čudesno p ro n a đ e u
sv a k o d n ev n o m ž iv o tu a u to r o b ja š n ja v a
pom oću d e g ra d a c ije ira c io n a ln o g a i p o ­
m oću n jeg o v e u n u tra š n je p re o b ra z b e
(m isteriozno, sveto, p ro k le to , ritu a ln o ,
m istično, i t. d.). I o v d je H. L e feb v re
fo rm u lira je d a n v eo m a z n a č a ja n zak o n o
n e sv ije sn o j p re o b ra z b i lju d s k e d o ž iv lja j-
n o sti (koji su već n a s lu tili n e k i sociolozi,
a m e n i se č ini d a ga je sis te m a tsk i
o b rad io i F re u d u svojoj s tu d iji o h u ­
m oru), što se m ože d o v e sti u v ezu i s
onom M arx o v o m fo rm u la c ijo m »da se h i­
s to rija jed n o m p o ja v lju je u o b lik u t r a ­
g edije, a d ru g i p u ta u lik u k om edije«.
T aj zak o n glasi:
»Sve, što je p re d s ta v lja lo a fe k tiv a n ,
n e p o s re d a n i p rim itiv a n odnos č o v jek a
p re m a s v ije tu — sve što je bilo o z b ilj­
no, duboko, kozm ičko — pom iče se i n a ­
s to ji ući p r ije ili k a s n ije u o b la s t ig re
ili u m je tn o sti, ili p ro sto iron ičk o g i š a lji­
v og izraza.« (31)
N e tu m a č i li se H o m e ro v a m ito lo g ija
k a o p rije la z već z a s ta rje lih o b lik a r e li­
gije u o b last u m je tn o sti i igre, n e čini li
n a m se p a rn a s o v s k a re a k c ija u p o eziji
k ao iz v rg a v a n je iro n iji i r u g lu m n o g ih
»ozbiljnih«, p a i »svetih« odnosa ro m a n -
515
P rika zi i o sv rti
tičk e o sje tljiv o sti, k o ja je i sam a izv rg la
m nogo što šta laičkoj p ro fa n a c iji iz o b la ­
s ti relig ije? A n e ja v lja li se i e k sp re sio ­
n izam kao n a ro č ito je tk a s a tira n a sim -
bo listič k u o sje tljiv o st i n e k e id ea listič k e
iluzije? Z aista, n ije li u p rav o uloga je d ­
nog novog u m je tn ič k o g p rav c a d a pom o­
ću iro n ije i š a ljiv o sti oslobodi č o v jek a
n e k ih d e p rim ira ju ć ih , id ejn o već z a sta ­
r je lih odnosa, i ne leži li to u p rav o u lu -
d ičkoj i k a ta rk tič k o j p riro d i u m je tn ič k o g
d jela , sm je šte n o g u ovom slu č a ju n a je ­
d a n širi h isto rijsk i p lan ?! —
N ad alje, a u to r k ritiz ira p o k u šaj n a d -
r e a lis ta d a izg rad e sv a k o d n ev n i živ o t na
k a te g o riji »slučaja« u o b lik u »bizarnog«
i »neobičnog«, je r su to sam o d e riv ira n e
k a te g o rije one slu č a jn o sti, k o ja z aista
v la d a g ra đ a n s k im d ru štv o m , je r čovjek,
s je d n e s tra n e , p o d liježe v lad a v in i p r i­
ro d e (i v la s tite p riro d e) a s d ru g e stra n e ,
z a d rž a v a slo b o d u (ali fo rm a ln u , p raz n u
slobodu, slo b o d u d a p ro fitira od slu čaja).
O d n o s p re m a s lu č a jn o sti im a, uostalom ,
d u b lji k o rije n u čo vjekovoj p riro d i, i
a u to r ističe, d a b i bilo k o risn o p ro v esti
a n a liz u ig re i p osebno h a z a rd n e igre,
k o ja je je d a n z a n im ljiv vid s v a k o d n ev ­
no g lju d sk o g života.
U d ru g o m p o g lav lju govori o v rsta m a
k ritik e , k o ja se d osad v o d ila p ro tiv sv a g ­
d a n je g ž iv o ta u g rađ a n sk o m d ru štv u .
T ak o se v o d ila k r itik a zd esn a sa tež ­
n jo m d a se d isk re d itira g rađ a n sk o d r u ­
š tv o (M a u rras, B arres). — Istin sk a k r iti­
k a o sta je sam o o na s lije v a, je r se z a sn i­
v a n a sp o zn aji d ru štv e n e zak o n ito sti, je r
n e v odi u p re tk a p ita lis tič k e fo rm acije, u
rasizam , m isticizam i slično, već do r e ­
h a b ilita c ije sv a k o d n ev n o g života, n a n o ­
v om e p lan u . E k stre m n a » ljevičarska« k r i­
tik a , k o ju p ro v o d e tro c k isti ili raz n e
v rs te a n a rh is ta , su sre ć e se sa » d esn ičar­
skom « k ritik o m , je r n a sto ji d isk re d itira ti
i one d ru štv e n e in stitu c ije i v red n o te ,
k o je su p o tre b n e za d a ljn ji n a p re d a k . Da
b i k r itik a b ila p o tp u n a i k o n s tru k tiv n a ,
n u žn o je, ističe a u to r, d a se » u jed in e n a ­
p o ri h isto rič a ra i psihologa, n a u k a o čo­
 P rika zi i osv rti
v jek u m ora p o sta ti izu čav an je sv a g d a ­
n jeg života.« (62).
U trećem p o glavlju, ko je nosi n aslov
»M arksizam kao k ritič k a sp o zn aja sv ag ­
da n je g života«, iznose se o sn o vn i oblici
o tu đ en ja čovjeka u k a p ita listič k o m d r u ­
štvu. G ušenje pojedinca, nezad o v o ljen je
njegovih lju d sk ih p o tre b a , d ra m u n jeg o ­
va sv a g d an je g života m ožem o p ro č ita ti u
d jelim a m nogih g rađ a n sk ih pisaca. To je
i razlog zašto »djelo B a u d e laira, kao i
d jelo D ostojevskoga ili R im b au d a, m ože
prim it? jed a n rev o lu c io n a rn i sm isao —
pod u letom da se s h v a ti i o d red i p o ­
m oću spoznaje, pom oću d ru štv e n e k r iti­
ke id eja i ljudi« (68). Ta djela , ako ih
uzm em o izolirana, izaziv lju č u v stv a
a p su rd a i iluzornosti, ali ako ih sm je s ti­
m o u cje lin u p ro b le m a jed n o g v rem e n a ,
m ije n ja ju svoje zn ačen je, p o s ta ju sim p ­
tom v re m e n a i o ru žje k ritik e . T a k ritik a
m ože b iti p o tp u n a jed in o sa g led išta p ro ­
le ta rija ta kao klase, k o ja u k id a b u ržo a -
sko d ru štv o i teži k p unoj em an cip aciji
sebe i cijelog č o v ječanstva. Sam o je
m ark sizam , kao te o rija rev o lu c io n a rn o g a
p ro le ta rija ta , u s ta n ju da do k r a ja osvi­
je tli p o jed in a p ita n ja d ru štv e n e k ritik e ,
j e r njegova s v ije st kao k la s n a s v ije st ide
u p ra v c u h isto rijsk o g k re ta n ja . R a z u m lji­
vo je stoga, da raz lič ite b u ržo a sk e ideo­
logije n a sto je o tu p iti k la sn u sv ije s t p ro ­
le ta rija ta , bilo da se ra d i o relig iji ili o
te o rija m a o »ljudskoj prirod i« , o »či­
stom « razum u, o' » im anentnoj p rav d i« , o
v elik im »idejam a, koje vode svijest«, i
tak o d alje, je r p r ik r iv a ju p ra v i sm isao
života i je r se pod p a ro la m a »h u m an iz­
m a«, »naprednosti«, »ljudske so lid a rn o ­
sti«, »revolucionarnosti« i slično k rije n a ­
s to ja n je da se oduzm e p ro le ta r ija tu n je ­
gova svijest.
N a koji na č in H. L e feb v re re z im ira
osnovne p o sta v k e m ark sistič k e k ritik e
sv a g d an je g života sa g ledišta sam og p o ­
jedinca? Te su p o sta v k e slijed eće:
a) K r itik a in d iv id u a ln o sti (ce n tra ln a m atik e, p o k re te m asa, h isto rijsk e dogo-
tem a: »p riv a tn a svijest«). In d iv id u a ln o st
se ra đ a kao posljedica po d jele ra d a , što
516
ističe uo stalo m i po zitiv ističk i sociolog
D u rk h eim . Ali p o d jela ra d a ra đ a tak o đ e r
ten d e n c iju k z a tv a ra n ju u v la s titu d je la t­
nost, u sv o ju teh n ik u rad a , n e vodeći r a ­
č u n a o d ru štv e n im p o sljed icam a rad a .
To je ten d e n c ija in d iv id u a lizm u . Č ovjek
se o d v a ja od života i stv a ra svoj »pri­
v a tn i život«. A to je za ista »privatni«
(la tin sk a rije č »privare« znači lišiti) ži­
vot«, to je »život lišen stv a rn o sti, veza
sa sv ijeto m , život, k o jem u je d ru g i čo­
v je k stra n a c, život po jed in ca, k o jeg su
ob lik o v ale in d iv id u a lističk e sklonosti.
N jegov živ o t ra s tv a ra se u p ro tiv rje č n e
ili o d ije lje n e p ojm ove: ra d i odm or, ja v ­
ni živ o t i p riv a tn i život, v a n js k e okolno­
sti i in tim n o st, slu č a jev i i n u ta r n ja t a j ­
na, šan se i fata ln o sti, id eal i stv a rn o st,
čudesno i sv ag d an je. N jegova sv ijest,
u m je sto d a se p ro širi i zav la d a svijetom ,
p ovlači se u sebe, su žav a se. I što se
ona v iše su žava, to m u se više čini kao
»njegova«. In d iv id u a se s m je šta v a sa n i­
skom d o p ad ljiv o šću u sv o je fa m ilija rn o ­
sti.« (80—81). — T a » p riv a tn a svijest«
p re v la d a v a se, n a ra v n o , u laž e n jem u d r u ­
štv e n i rad , u č e stv o v a n je m u k o lek tiv n im
n a p o rim a u d u h u p ro g resa.
b) K r itik a m is tifik a c ije (ce n tra ln a te ­
m a: » m istificirana« svijest). T re b a p rim i­
jetiti, d a p ro le te r ne izb jeg av a opasnosti
z a tv a ra n ja u » p riv a tn u svijest«. Iak o je
n jeg o v i'ad u tv o rn ic i k o lek tiv an , ta j je
ra d po v ezan sa p rilič n im isc rp ljiv an je m ,
p a se kod n jeg a ra đ a tež n ja za dodirom
izvan tv o rn ice, po k a v a n am a , klu b o v im a,
u o b itelji, k roz film i šta m p u i t. d. D a­
kle, n a m nogim m jestim a, gdje b u ržo azi­
ja im a m og u ćn o st d a d je lu je n a n jeg a
ideološki u sm islu p o d stic a n ja » p riv atn e
svijesti«. P re v la s t p riv a tn e p ro b le m atik e
u k n jižev n o sti, » in terijera« u slikai'stvu,
o b ite ljsk e te m a tik e po film ovim a, govori
n a m dovo ljn o jasn o , do k o je m je re b u r ­
žoazija izb jeg av a c rta n je ja v n e p ro b le ­
đ a je u sm islu ra z v ija n ja d ru štv e n e svi­
je sti čovjeka.

Iak o inače b u rž o a z ija n a p la n u v la d a ­
n ja p o k a z u je i te k a k a v sm isao za m ase
i za klase, ona p o k u ša v a m is tific ira ti sv i­
je s t p o jed in c a n a osnovu n jeg o v e » p ri­
v a tn e svijesti«. Ističe se n jeg o v a »slo­
boda volje«, n jeg o v a »originalnost«, n je ­
gova »lična nepo v red iv o st« , a k a d p o g le­
d am o tu m asu » in d iv idualista« u c jelin i,
n am eće n a m se N ietzscheo v a slik a o
»ljudskom pijesku«, toliko z a p ra v o je d a n
liči n a dru g o g a u svojim sv a g d a n jim r e ­
a k c ija m a ! S v a k i od n jih s tu a r a »svoju«
filozofiju za lič n u u p o tre b u , ali u časo-
• v im a m a te rija ln e i p o litič k e k riz e ova
m asa » in dividualista« z g rn u t će se kao
krdo, k ao h o rd a, dozvolit će d a je ra z ­
j a r e pom oću n a jlu đ ih i n a jd iv ljijih »ide­
ja«, a z a g lib it će u v rtlo g u , k o ji g u ta
sv a k i o s ta ta k z d ra v o g lju d sk o g raz u m a ,
kao što je to fašizam . — N a tu la b iln o st
b u ržo a sk o g in d iv id u a lizm a upo zo rio je i
G ueh en n o , k o ji je inače da le k o od m a r k ­
sizm a, n a p re d a v a n jim a , što su o d rža n a
u Ž enevi god. 1947. pod na slo v o m »E v ro p ­
ski duh«. V ećina p ris u tn ih , u g lav n o m n e -
m a rk s is ta , p o d c rta li su tu la b iln o st b u r ­
žoaskog in d iv id u a liste , k o ji u s p rk o s sv o ­
jem »vlastitom « m iš lje n ju i » o rig in a ln o ­
sti« lako p o s ta je p lije n ra z n ih e k s tre m i­
stičkih, fašistič k ih ili » to ta litarn ih « iz ra ­
zito a n ti-in d iv id u a lis tič k ih p o k re ta .
c) K r itik a n o vca (c e n tra ln a te m a : f e ti­š k rto sti. A li isto v rem en o k a p ita liz a m
šizam i ekonom sko otu đ en je.) P ro p a g a n d a
b o g a tih ide u sm islu o c rn jiv a n ja b o g a t­
s tv a k a k o b i n a č in ili siro m aštv o p r ih v a t­
ljiv ijim za siro m ašn e (»B ogatstvo n e čini
sreću«, »Više v rije d i d o b a r g las nego
z la ta n pas«, »Bit će u v ije k b o g a tih i si­
rom ašnih«). Z ato m a rk s is ti m o ra ju p r e ­
uz e ti z a d ata k , n aoko p a ra d o k s a la n , da
r e h a b ilitir a ju bo g a tstv o . »B ogatstvo n ije
ni zlo ni p ro k le tstv o . B o g a tstv o k ao i m oć
sa sta v n i je dio ve lič in e čo v je k a i lje p o te
života« (88). M eđutim , sm isao o b o g aćen ja
d a n a s ne ide u sm islu in d iv id u a ln o g , n e ­
go k o lek tiv n o g obogaćenja. O dnos č o v je ­
k a p re m a p re d m e tu m a rk s is ti n e o g ra n i­
č a v a ju n a odnos p o sje d o v a n ja, nego p o ­
laž u tež ište n a z a d o v o lja v a n je lju d s k ih
517
P rika zi i o sv rti
p o tre b a . U loga je so cijalizm a da poveća
p ro iz v o d n ju d o b ara, k o ja će p rip a d a ti
p o jed in c u ne toliko u p rav n o m obliku,
već u p rak tičk o m . »E g alitarističk i« soci­
jaliza m želi n a č in iti i od d o b a ra p o tro ­
š n je ju rid ič k e odnose u sm islu z a je d n ič ­
ko g p o sje d o v a n ja d o b a ra za p o tro šn ju .
Š to se tiče p o sje d o v a n ja sre d s ta v a za p ro ­
izv o d n ju , a u to r sm a tra , d a »nije važno,
d a ja im adern u tisa k d a p o sje d u je m je ­
d a n n e z n a ta n dio p oduzeća od d ru štv e n o g
z n a č a ja (sre d stv a za p ro izv o d n ju ), nego
d a ta p o d u zeća ra d e o b jek tiv n o n a p o v e­
ć a n ju d ru štv e n o g b o g a tstv a , n a u n iv e r-
z a lizaciji bog atstv a« , što pok azu je, d a m u
n ije sasv im ja s n a k o n k re tn a d ija le k tik a
p o sje d o v a n ja p oduzeća od s tra n e rad n ih
k o lek tiv a.
U tom p a su su a u to r inače u k a z u je na
p o z n a te sta v o v e o o tu đ iv a n ju čovjekova
rad a , k ao ro b e u novcu, p a p rem a tom e
i n jeg o v e lju d s k e su štin e.
d) K r itik a p o tre b a (ce n tra ln a tem a:
psih o lo šk o i m o ra ln o o tu đ en je). »Što čo­
v je k im a v iše p o tre b a , to više on postoji.
Š to v iše im a m oći, sposobnosti da d je ­
lu je , to je slobodniji.« (99).
E k o n o m ija u k a p ita liz m u n am eće čo­
v je k u je d n u g lav n u p o tre b u — novac, pa
ta p o tre b a p o tis k u je d ru g e p o treb e, što
u d rastič n o m o b lik u dolazi do izražaja u
s tv a r a i d ru g e, fik tiv n e , v ješta čk e , im a ­
g in a rn e p o tre b e , k o je su p o tre b n e k a p i­
talistič k o m trž ištu u p rav o ra d i s tic a n ja
n ovca (tu ig ra v e lik u ulogu re k la m a i
p u b lic ite t). P o tre b a za novcem u k a p ita ­
lizm u d je lu je u d v a p rav c a : o siro m ašu je
č o v jek a u n jeg o v im p o tre b a m a ili s tv a ra
v ješta čk e , n e p riro d n e p o treb e, čim e d o ­
vodi u jed n o m i d ru g o m slu č a ju do n je ­
gove p e rv e rz ije .
e) K r itik a rada (ce n tra ln a tem a : o tu đ e ­
n je r a d n ik a i čovjeka). — U ovom p a s u ­
su a u to r n a v o d i p o zn ate sta v o v e o o tu ­
đ e n ju č o v jek a k ro z k o p ita listič k u e k s­
p lo ata c iju . N a ja m n i r a d n ik p r e tv a ra se
sam o u » rad n u snagu«, a r a d n a sn ag a
važi jed in o kao »roba« n a rad n o j b u rzi.
P rika zi i osvrti
U pravo to o tu đ en je ra d n e sn ag e u
obliku robe, koja se p o ja v lju je p red r a d ­
nikom kao n e k a s tra n a sila, n je m u n e ­
p rija te ljs k a , čiji m u sm isao izm iče već i
zbog sam e p o djele ra d a u tv o rn ici, s a ­
čin jav a su štin u procesa o tu đ en ja . O tu đ e ­
nje ne z a h v a ta sam o s v ije st p ro le te ra ,
nego i svakog drugog g rađ a n in a , b u rž u ja
ili k a p ita liste . Ono je s v a g d an ja p o jav a i
p re d s ta v lja »ključni pojam « u m a rk s i­
stičkoj kritic i s v a g d an je g života. »Ovaj
po jam o tu đ en ja , n a g la ša v a L efeb v re, p o ­
s la t će c e n tra ln i p o jam filo zo fije (sh v a­
ćene kao k ritik e ž ivota i te m e lja k o n ­
k re tn o g hum anizm a) i k n již e v n o s ti (sh v a­
ćene kao izraz ž ivota u svom po k retu )«
( 110 ).
D ram a o tu đ e n ja č o vjeka u g rađ a n sk o m
d ru štv u , i kroz h isto riju uopće, d ija le k ­
tičke je p riro d e. P ro izv o d n jo m s re d stav a ,
p red m e ta , čovjek s tv a ra sv o ju lju d s k u
sred in u , ali istovrem eno s tv a ra i sam oga
sebe pom oću p red m e ta . Da b i sv lad ao
p riro d u , čovjek s tv a ra je d n u n o v u p r ir o ­
du. Ta m u se p riro d a čini tu đ a, a p s tr a k t­
na, često p u ta m isteriozna, ali pom oću
n je on dolazi do v la s tite spozn aje, do s a ­
m osvijesti, u v iđ aju ć i n e s tv a rn o st sv o jih
iluzija, on sp o zn aje p u t svojeg oslobo­
đ e n ja , tak o da ono, što je bilo otu đ en o ,
sv rša v a kao iluzorno i n e stv a rn o , kao či­
sti priv id . Č ovjek se ra z v ija k roz ra z li­
čite oblike p riv id a i stv a rn o sti. U času
kad je o tu đ en je postalo svijesno, p riv id
je odbačen i p rev la d a n .
£) K r itik a slobode (ce n tra ln a tem a: m oć
č ovjeka n a d p riro d o m i n a d svojom v la ­
stito m prirodom ). — S lije d i p o z n a ta k r i ­
tik a fo rm a ln ih d e m o k ra tsk ih p ra v a u
b u ržoaskoj d em o k raciji, p re m a p o s ta v k a ­
m a M a rx a iz k n jig e »Prilog židovskom
p itanju«. Ne m ože b iti s tv a rn e slobode
za p o jedinca bez d ru štv e n ih , ek o n o m sk ih
i po litičk ih sloboda. »Duhovna« sloboda i
d je la tn o s t re z e rv ira n a je u k a p ita lis tič ­
kom d ru štv u za je d n u m alu g ru p u lju d i,
na rač u n ogrom ne većine.
U če tv rto m po g lav lju a u to r se osvrće
na p re th o d n e analize i dolazi do z a k lju č ­
518
ka, d a d o sad ašn ji rad o v i m ark sista ne do­
nose p u n u sp o zn aju p ro b le m atik e, k oja
je sa d rž a n a u sv a g d an je m životu, te d a
je i sam d o m ašaj M a rx o v ih i Engelsovih
sp isa »još d alek o od toga da b u d e jasno
i d obro uočen.« (125). R azlog je tom e taj,
što se m nogi m a rk sisti suviše doslovno
p rid rž a v a ju M a rx o v ih i Engelsovih spisa,
u m je sto d a p o k u ša ju n a s ta v iti n jih o v u
m isao. Dok su jed n i »izgubili iz v id a d i­
n am ički, živi k a ra k te r te (m arksističke)
m isli«, d o tle d ru g i žele »slobodno« n a s ta ­
v iti m ark sizam , m ije n ja ju njeg o v e osno­
ve i tak o v rše n jeg o v u rev iziju .
D ijale k tič k a m eto d a, p rim ije n je n a n a
h u m an istič k u p ro b le m atik u , m o ra vo d iti
ra č u n a o tom e, d a je n jez in p red m e t
»cjelina č o v jek a i s v ije ta . . . , ali u obno­
v lje n o m sm islu : filozofija će b iti k o n ­
k re tn a , d in am ičk a, v ezan a za p rak su , za
a k ciju , jed n a k o kao i za sp o znaju — d a ­
k le n a p o r d a se » p rerastu « sva o g ran iče­
n ja u živ o tu i m isli, d a se o rg an iz ira je d ­
n a »cjelina« i sta v i u p rv i p lan id eja
to ta ln o g čovjeka.« (126).
N a ta j n a č in postići će se ona jed in ­
stv e n o st m ark sizm a — jed in stv o filozofi­
je i m etode, h u m an izm a, ekonom ske n a u ­
ke, p o litič k e n au k e, akcije. A osnovni
pojm ovi, s k o jim a će č o v jek p ris tu p iti
analizi ž iv o ta i stv a rn o sti, b it će po jm o ­
vi o tu đ en ja , fetišizm a i m istifik acije.
Fom oću sp o m e n u tih m eto d a čovjek, koji
d a n a s »ne zna k ak o živi«, isp ita t će
u v je te sv o jeg a p o sto ja n ja i n a u č iti »um i­
jeće živ ljen ja« .
U slijed ećem p o g lav lju L efeb v re čini
d ig re siju isp itu ju ć i n a s ta n a k i ulogu r e li­
gije n a selu, a u p o slje d n je m se osvrće
n a p ita n je »m ogućnosti« d a ln je g raz v itk a
d ru štv e n o g života s obzirom n a obogaće­
n je in d iv id u a ln o g života. Već d a n a s m o ­
žem o reći, d a su te »m ogućnosti« velike
i d a je jed n a od b itn ih k a ra k te ris tik a n a ­
še epohe u p rav o n e sra z m je r, koji postoji
izm eđu stv a rn o g , o g raničenog života i
m ogućnosti, k o je već d a n a s p o sto je d a se
on u n a p re d i. A te m ogućnosti su »tako
m oguće, tak o bliske, tak o racio n aln o

o s tv a rljiv e (kad b u d u jed n o m slo m lje n e
p o litič k e z apreke), da ta b lizin a m ože v a ­
žiti kao je d a n od sm isla (m učno i stra š n o
nesvijesnoga) g laso v ite »m od ern e u z n e ­
m irenosti«, tje sk o b e p re d »egzistencijom «
tak v o m k a k v a je još uvijek!«
P is a n a živim , a li k onciznim stilo m , sa
tež n jo m da se m isao n im sta v o v im a d ad e
oblik lap id a rn ih , d ija le k tič k ih fo rm u la ,
ova k n jig a , k o ja p re d s ta v lja p rv i dio
(nosi podnoslov »Uvod«) je d n e šire z a ­
m išlje n e stu d ije , m nogo o b ećav a k ak o
po e ru d ic iji sam og a u to ra , tak o i po z n a ­
č a ju p ro b le m a tik e , k o ju o b ra đ u je i k o ju
je sm je stio u c e n ta r sv o jeg filo z o fira n ja .
Izn e se n a p ro b le m a tik a još n ije p o p rim i­
la sis te m a tsk iji oblik, p a se o sjeća, k a k o
m isao a u to ra te k sk ic ira opće o k v ire d a
O le g M a n d i ć :
CAH1ERS INTERNA TIONAUX D E SOCIOLOGIE, 1946
(M e đ u n a ro d n i sociološki svesci)
God. 1946. počeo je izlaziti u P a riz u
je d a n nov sociološki časopis, u re d n iš tv o
ko jeg a je sa sta v lje n o o d ' s je v e rn o -a m e -
rič k ih , e n g le sk ih i f ra n c u s k ih sociologa,
dok m u je g lav n i u re d n ik G. G u rv itc h .
Č asopis izlazi redo v ito , u jed n o m g odi­
šn je m ili d v a p o lu g o d išn ja sv esk a, ta k o
da je dosad izašlo se d am godišta, ra s p o ­
re đ e n ih u d v a n a e s t sv e za k a ; god. 1946.
i 1952. izašao je po je d a n svezak.
Sv e z a k za god. 1946. im a p r o g ra m a ts k i
k a ra k te r te za p o čin je sa d v a ra d a , k o ji
p o k a z u ju ta d a š n je s ta n je u sociološkoj
n a u c i n a Z ap ad u . U p rv o m — D a n a šn ji
p o ziv sociologije — G. G u rv itc h n a jp r i­
je d a je s u m a rn i o s v rt n a r a z v ita k so ­
ciologije, n ag lasiv ši, d a s m a tra n jez in im
o snivačim a » S a in t-S im o n o v e učen ik e« —
C om ta, P ro u d h d n a i M a rx a . Ističe, d a se
po slije I. sv je tsk o g r a t a sociologija u S je ­
d in je n im D rž a v a m a sve v iše o rije n tira
n a istra ž iv a n je d r u štv e n e s tv a rn o s ti tak o
da se z a p aža »golem o b u ja n je a n k e ta i
519
P rika zi i osv rti
bi iz n jih z a h v a tili n e k i in te re s a n tn iji
vid b u ržo ask o g d ru štv a u d ek ad en ciji.
L ako se čita, po d stiče n a raz m išlja n je , i
n je n a ideološka o štrin a leži u p rav o u d i­
jale k tič k o m p ro žim an ju o nih p ita n ja , što
z a o k u p lja ju d a n a s sv ak o g a m ark sistu ,
koji p rila zi d ru štv e n o j p ro b le m atici s h u ­
m an istič k im in tereso m . N em a su m n je, da
se p re d m a rk sistim a u p rav o n a tom p o d ­
ru č ju o tv a ra ju nove p e rsp e k tiv e i d a će
n a tom p o d ru č ju im a ti n a jv iše p rilik e da
p o k ažu , koliko su sposobni uzdići se iz­
n a d d o g m atičk o g g led a n ja i p ro n ik n u ti
u jo š n e rije š e n e k o m p lek se p ita n ja . U
to m sm islu i L e feb v re o v u k n jig u tre b a
s h v a titi v iše kao p o ticaj, nego kao neko
ko n ačn o rje še n je .
sk ro z e m p irič k ih istraž iv a n ja « ; u F ra n c u ­
skoj su n a u č en ja c i p ro u ča v a li p rim itiv n e
o b lik e d ru štv a , u N jem ačk o j je sociologi­
ja b ila p ro že ta to ta lita rn im ideologijam a,
d o k se u S o v je tsk o m Sav ezu b a v i e tn o ­
g ra fs k im istra ž iv a n jim a fo lk lo ra i d r u ­
š tv e n ih o b lik a ra z n ih n a ro d a , dok » m ar­
k sistič k a sociologija« tam o služi skroz
n a sk ro z p ra k tič n im ciljev im a. O n p o ­
s ta v lja p ita n je k a k v e bi m o ra le b iti s u d ­
b in a i o rije n ta c ija sa d ašn je sociologije
te d o lazi do z a k lju č k a, d a bi ona m o ra la
z a u ze ti p rv o m je sto u sistem im a sp o zn a­
je iz d ru g e polovice XX . sto lje ć a i da bi
se m o ra la o rije n tira ti p re m a izu č a v a n ju
d ru štv a , k o je se s tv a ra , a da p re d m e t
n jez in a istra ž iv a n ja ne b u d u više » d ru ­
š tv e n e s tr u k tu re i situ a c ije , k o je su se
već k ristalizirale « , već sam o one, k o je se
n a la z e u p ro cesu s tv a ra n ja . Stoga m isli,
d a bi se em p iriz a m s je v e rn o am e rič k e
sociologije k o risn o povezao s a p s tr a k t-
no šću fra n c u sk e . Tom p rilik o m v a lja
P rika zi i osvrti
učiniti p rim je d b u , da bi se tak v im p o ­
s tupkom još više p o ten c ira la em p irič -
nost, od koje b o luje na ro č ito sje v e rn o -
am e rič k a »sociologija«, je r se n a u č n a si­
stem a tiz ac ija u sociologiji ne. m ože p ro ­
voditi bez dubokoga p o z n a v an ja fak to ra
u d ru štv e n im oblicim a iz pro šlo sti i s a ­
d ašn jo sti, je r sam o oni d o p u šta ju , d a se
spo zn aju g lavne sm je rn ic e ra z v itk a k o n ­
k re tn ih d ru šta v a i da se tak o u sta n o v e
g lavne shem e za k lasifik a c iju d ru š tv e ­
nih događaja, koji su prošli, k o ji p o ­
sto je i, koji n a sta ju .
E. W. B urgess se u drugo m p ro g ra -
m atsk o m č la n k u bav i m eto d a m a socio­
loškoga istraž iv a n ja . T aj je č la n a k p r e ­
v eden iz T h e A m eric a n Jou rn a l o f S o ­
ciology, 1945, br. 6. U n je m u p isac isti­
če, da se u sociologiji te h n ik a istra ž iv a ­
n ja sada služi sta tis tik a m a ; m etodom
ličnih d o k u m en a ta i istraž iv a n je m p o je ­
d in ih slu č a jev a ; tipologijom ; so cio m etri-
jom ; an k e to m ili in te rv ie w o m te u k r a t­
ko o p isuje te m etode. N a k ra ju , m eđu
zap re k a m a , koje o m eta ju sociološka is­
tra ž iv a n ja , pisac n a b ra ja nedo v o ljn o p o ­
z n a v a n je m etoda; o bilje općih k olegija
na višim školam a na š te tu onih k o leg i­
ja, koji uvode u m etode istra ž iv a n ja ;
se k ta šk i odnos m nogih sociologa p rem a
pojed in im m eto d am a; m alen b ro j socio­
loga p rem a golem om b ro ju p ro b lem a,
k oje m o ra ju rje š a v a ti; p reo p te re ć e n o st
sociologa n astav o m , k o ja ide n a š te tu
istraž iv a la č k o g a ra d a ; n e d o s ta ta k k r e ­
dita, k oji se d o d je lju ju u tu sv rh u .
U ra d u S e k to r i i n o v i vid ici religiozne
sociologije G. Le B ras na g la ša v a , da se
u istra ž iv a n jim a religioznih o b ičaja m n o ­
go više p a ž n je obraćalo p rim itiv n im
naro d im a, tak o da su se bolje p o zn av ala
»sela u A u s tra liji i na J a v i nego ona u
A uv erg n i i u C ham pagni«. Stoga se n a ­
m eće p o tre b a , da se p ro u č a v a ju k o n ­
k re tn i oblici u k o jim a F ra n cu z i isp o v i­
je d a ju k ato ličk u relig iju , kak o bi se m o ­
gli u tv rd iti uzroci ra z lik a izm eđu n jih .
P isac n a d a lje izlaže sv o ju m etodu, k o ­
jom je p ristu p io opisiv an ju , in te r p re ta ­
520
ciji i u sp o re đ iv a n ju k o n k re tn ih čin je­
nica.
Na d r u š tv e n im izv o rim a p ra v n e oba­
v e ze naslo v je čla n k a H. L ev y -B ru h la,
u k o jem u pisac polazi od činjenice, da
je te o rija o izvorim a o baveza jed a n od
n a js la b ijih d ijelo v a p riv a tn o g a p rav a .
Ta sla b o st p o tječe još iz v rem e n a rim ­
skoga p rav a . U n jem u su obaveze s v rs ta ­
n e p rem a n a č in u n jih o v a p o sta n k a u
one, k o je n a s ta ju e x co ntractu, quasi e x
co ntractu, e x delicto i quasi e x delicto.
K a sn ije se tom e dodao još jed a n izvor
— zakon. B olje je — m isli pisac — n a ­
p u s titi ovu p o d jelu te uzeti u ra z m a tra ­
n je p o sta n a k o b aveza kao odnosa izm e­
đ u lju d i. T ako se m o ra doći do z a k lju ­
čka, d a je za je d n ičk a osnova sv ih o b a­
veza o siro m ašen je, k o je je v jero v n ik
m o rao p o d n ije ti u in te resu d u žn ik a i
k o je o b av ezu je ovoga, da u sp o stav i p o ­
rem ećen u rav n o te ž u . Iak o se ne m ože
p rih v a titi ta k a v opći za k lju č ak , izlaga­
n ja pisca o tv a ra ju v rlo in te re s a n ta n p ro ­
b lem sociološkoga i h isto rijsk o g a po­
sta n k a p ra v n ih obaveza.
Slijed eći je ra d — E tnologija riječi —
M. L e e n h a rd ta p osvećen k o m p ara tiv n o m
istra ž iv a n ju term in a , k o ji o zn ačav aju
riječ, i n jih o v a sm isla kod p rim itiv n ih
n aro d a.
O dnos izm eđu S o cio m etrije i sociolo­
gije p rik a z u je F. Z naniecki. P re m a n je ­
govu m išlje n ju , so cio m etrija — istra ž i­
v ačk a m eto d a, k o ja s m a tra , d a se m o­
že doći do v rije d n ih re z u lta ta jed in o u
slu č a ju , d a se odnosi izm eđu p o jed in aca
i procesi u u n u tra š n jo s ti so cijaln ih g ru ­
p a p rik a z u ju u o d ređ en im jed in icam a
m je re i g rafičk im s re d stv im a — stv a ra
novo v ažno raz d o b lje u ra z v itk u so­
ciološke m isli, je r bi to bio jed in i način,
da se siste m a tič k im p o sm a tra n je m oci­
jen e re z u lta ti d ru štv e n ih p ro m je n a. Im a ­
ju ći u v id u piščeva izlag an ja, v a lja up o ­
zo riti n a jed n o . T a je m eto d a b ila m n o ­
go p u ta zan em a re n a , n a ro čito n a p o d ­
ru č ju istra ž iv a n ja o općem životnom
s ta n d a rd u lju d i, (a n e sam o ek onom ­

skom ), tak o d a ona m ože da p ru ž i d o b re
r e z u lta te n a n e k im p o d ru č jim a sociolo­
gije, n a ro č ito u vezi s o pisim a k o n k r e t­
noga s ta n ja lju d i u n e k o m o d ređ e n o m
d ru š tv u i z a k lju č a k a , k o je o d a n le v a lja
izvesti. A li v a lja o d b a c iti m isao, d a b i
so c io m e trija b ila n e k a o p ć e n ita m eto d a,
k o ja bi v a ž ila za sv ak o bez ra z lik e p o d ­
r u č je sociologije. To b i značilo p r ih v a ­
titi m išlje n je , d a se d ru š tv o ra z v ija po
z a k o n im a m a te m a tik e i d a se n e k e n je ­
gove p o jav e , k a o n a p r. p o s ta n a k id eo ­
logija, m ogu p rik a z a ti i p ro tu m a č iti m a ­
te m a tič k im sim bolim a. -
U č lan cim a k o ji slije d e R. S. L y n d p i­
še o odnosu Sociologije i p la n ir a n ja u
S je d in je n im d rža v a m a, G. F rie d m a n n u
521
P rika zi i o sv rti
čla n k u A u to m a tiz a m i in d u str ijs k i rad
p rik a z u je v a ž n o st a u to m a tiz m a u p ro ­
izvodnji. U ru b ric i K ritič k e s tu d ije M.
D u fre n n e se o sv rće n a e g z isten cijalizam
i n a n jeg o v u in d ife re n tn o st p re m a so­
ciologiji, d o k P. M. S c h u h l tu m a č i m isli
fra n c u sk o g a fiziologa B ich ata, k o ji je
n a k r a ju X V III. sto lje ć a tu m ačio , d a je
jač i ra z v ita k d esn e s tra n e tije la kod
l ju d i p o sljed ica n jih o v e d ru štv e n e a k ­
tiv n o sti.
P r v i sv ezak časopisa z a v rša v a izv je ­
š ta je m C e n tra za sociološka istra ž iv a n ja
u P a riz u za god. 1946. i rec e n z ija m a p .
M e rc iera i P . V ig n a u x a o k n jig a m a Ch.
L e C o eu ra, O b red i oru đ e i G. G u rv itc h a ,
D e k la ra c ija d r u š tv e n ih prava.
B I B L I O G R A F S K E
H enri L e fe b v re : L ’EX IST E N T IA L IS M E ,
P a ris 1946, str. 256.
Od m ark sistič k e lite ra tu re k o ja se b av i
problem om egzistencijalizm a, v rije d n o je
sp o m en u ti ovo L efebvreovo djelo, n a ro ­
čito i zbog toga, što je i sam a u to r s ta ­
jao oko 1924. god. n a sličnim e g zisten ­
cija listič k im pozicijam a.
Z ato je p rv i dio njegove k n jig e, pod
naslovom : Z ašto sam bio e gzisten cijalist,
1925. god., veom a in te re s a n ta n i v ažan,
je r nam re tro sp e k tiv n o o s v je tlja v a onu
p o s lije ra tn u situ a c iju u F ra n cu sk o j k o ja
je pogodovala ana rh o id n o m , eg z isten c ija ­
lističkom s p e k u lira n ju o slobodnom izbo­
ru, a n g a žiran ju , m ogućnosti i t. d. U L e-
febvreovom p rik a z u tog raz d o b lja s u s re ­
ćem o se sa nekoliko p o z n a tih k a sn ijih
fra n c u sk ih m ark sista , kao G. P o litzero m ,
P. N izanom , N. G u tterm an n o m , k o ji su
1924. izdali »M anifest gru p e „ F ilo zo fija” «
s e g z istencijalističkom tenden cijo m .
O k re n u ti ip ak više pro b le m im a života,
a ne sm rti, ubrzo su u v id je li jalo v o st
tak v o g sta v a , tak o da p rem a trid e se tim
godinam a v ećina iz te g ru p e p o sta ju
m ark sisti.
D rugi dio k n jig e o b ra đ u je eg z isten c ija ­
lizam od 1830. do 1846. godine. T u L efe­
b v re p rik a z u je i k ritiz ira m istič n u egzi-
ste n c iza listič k u m isao K ie rk e g a a rd a, p o ­
k u ša v aju ć i d'a ga p ro tu m a či g rađ an sk o m
p ro tiv rje č n o m sred in o m kao i njeg o v im
in d iv id u a ln im k a re k te ris tik a m a , k o n s ta ti­
ra ju ć i da je e g z isten cijalizam » d o k trin a
lju d i, k oji više ne egzistiraju « . S m a tra
da je je d in a n jegova v e ličina (kao i N ie-
tzscheova) — da je podnosio sve p ro tiv -
rje č n o sti svoga v rem e n a i da je n ap isao
svojom k rv lju — m u k u izgu b ljen o g čo­
v jek a u svojim p ro tiv rje č n o stim a .
N akon K ie rk e g a a rd a d a je k ra tk i p r i­
kaz i ocjenu NietzscheoVe filozofije, n je ­
govu k ritik u teo re tsk o g čovjek a, pro b lem
nad č o v je k a i tra ž e n je izlaza iz lju d sk e
ništa v n o sti.
P rije nego što je p reša o n a analizu
H eideggerove filozofije, za d rž a v a se na
»spekulativnom egzistencijalizm u« H us-
serla. P rik a z u je kako je H u sserlo v a b o r­
522
. BILJEŠKE
ba za a p so lu tn u racio n aln o st, a p ro tiv
sv ak o g rela tiv izm a , h isto rizm a, e m p iriz­
m a — n jegovom fenom enološkom m eto ­
dom , zah tje v o m fenom enološke red u k cije
i d e sk rip c ije d ovela k onačno do iracio n a­
lizm a.
J e d a n od n jeg o v ih u čen ik a je u p rav o i
n a jk o n s e k v e n tn iji eg zisten cijalist — M ar­
tin H eidegger. P o k a z u je k ak o se r e d u k ­
cijom p ro b le m atik e n a feno m en o lo g iju
p o sto ja n ja , sv ijesti, n e rje š a v a pro b lem
čovjeka. L efeb v re s m a tra d a isto tak o
kao što je n a cio n al-so cijalizam m istifi­
c irao sm isao i ciljev e socijalizm a, tak o je
J H eid eg g er m istificirao sve tem e d ija ­
le k tik e i h u m an iz m a u k o rist jed n e p u ­
sto lo v n e i n e g a tiv n e filozofije.
D jelo se n e o d lik u je m inucioznim a n a ­
lizam a i k ritik a m a tih sistem a, nego više
o p ć e n itijim tre tira n je m tih p ita n ja , u la ­
zeći sam o u n ek e osnovne stav o v e tih
filozofija. U k ritic i tih sistem a L efeb v re
je veom a o šta r i besk o m p ro m isan .
V. P.
H erb ert W. Sch n eid er: A H ISTO R Y
O F A M ER IC A N P H IL O SO P H Y (H isto­
rija am e rič k e filozofije) — C olum bia
U n iv e rsity P ress. N ew Y ork. F irs t p r in t­
ing 1946. Second p rin tin g 1947.
A m e rik a je dosad d a la rela tiv n o s k ro ­
m an d o p rin o s raz v o ju sv je tsk e filozofske
m isli. P a ip ak im a i ona svoje rela tiv n o
o rig in a ln e i za n im ljiv e m islioce i svoj
filozofski razv o j, k o ji z a slu žu je da b u d e
p ro u čen . P rv i k o raci u p ro u č a v a n ju toga
raz v o ja već su u č in je n i i d a n a s se m ože
n a v e sti izv je sta n b ro j k n jig a k oje p re d ­
sta v lja ju o zb iljan p o k u šaj p rik a z iv a n ja
cjelo k u p n o g raz v o ja a m eričk e filozofije
(na p r.: W. R iley: A m erican T h o u g h t
fro m P u rita n is m to P ra g m a tism an d
Beyond, 1 ^ 5 ; E. G. L. V an B e c e la e re :L a
P h ilo so p h ic en A m eriq u e d epuis les o ri-
gines ju sq u ’ š nos jo u rs (1607.—1900.),
1904.; V. L. P a rrin g to n - M ain C u rre n ts in
A m erican T h o u g h t, 3 sveska, 1927—1930;
E. G. M u ller: A m e rik an isch e Philosophie,
1936.; M u eld er and S ears: T h e D evelop­
m en t of A m erican Philosophy, 1940.; W.

H. W e rh m e ister: H isto ry of p h ilo so p h ical
Id ea s in A m erica, 1949; etc.). M eđu ta k v e
p rip a d a i k n jig a H. S c h n e id e ra . U n jo j je
d a t p rik a z raz v o ja filozofske m isli u
A m erici od p rv ih po č e ta k a , t. j. od a m e ­
rič k ih p u rita n a c a - p la to n ič a ra X V II. i
X V III. v ije k a , pa do ra d ik a ln o g e m p iri­
z m a W. Ja m e sa , J. D ew eya i d ru g ih .
P o re d n a jis ta k n u tijih u k n jiz i je o b u h v a ­
ćen i niz m a n je z n a č a jn ih a li z a n im ljiv ih
m islilaca, ko ji se inače z a n e m a ru ju . N a j­
no v ije s tr u je u am e rič k o j filo zo fiji n isu
o b rađ e n e , je r su one po m iš lje n ju a u to ra
»još u v ije k p re m la d e da bi z aslu živ ale
b io grafiju«. Iz la g a n je p o je d in ih filozof­
skih u č e n ja v rlo je solidno i b o g ato d o ­
k u m e n tira n o c ita tim a iz o rig in a ln ih d je la
filozofa, a uz sv a k u g lav u d a t je v rlo is­
c rp a n p reg le d lite ra tu re . Z a to n ije ču d n o
što je d a n od re c e n z e n a ta (E. C. B rig h t-
m an) o c je n ju je S ch n e id e ro v u k n jig u k ao
» n a jn a u č n iju i n a jo p s e ž n iju h isto riju
a m e rič k e filozofije, k o ja je ik ad n a p is a ­
na«. O snovna sla b o st k n jig e , k o ja s m a ­
n ju je n je n u v rije d n o st, je s t o tsu stv o d u ­
b lje k ritič k e ana liz e (a m ožda čak i p o ­
k u š a ja ta k v e analize) filozofsk ih u č e n ja
(u v je ta i u z ro k a n jih o v a p o sta n k a , n ji­
hove h isto rijsk e v r ije d n o sti i d ru štv e n e
uloge) kao i o d su stv o sin te tič k ih su d o v a
koji bi m ogli n a s ta ti kao r e z u lta t ta k v e
analize. P isac n a p r im je r uopće n ije o sje ­
tio p o tre b u da n a p iše n e k i u v o d ili z a ­
k lju č a k g d je bi dao sin te tič k i p rik a z
o sn o v n ih e ta p a ra z v o ja a m e rič k e filozo­
fije i ob raz lo ž en je svoje p e rio d iza c ije to ­
ga raz v o ja . Z bog toga je S c h n e id e ro v a
k n jig a ip ak više sa v je sn o p r ik u p lje n i i
s re đ e n i m a te rija l nego n a u č n a h isto rija
filozofije.
G. P.
A lfr e d Ju le s A y e r : LA N G U A G E, T R U TH
AND LO G IC (Jezik, istin a i logika),
L o n d o n 1951., s tr. 160.
A y erova k n jig a o o snovnim p ita n jim a
n e o pozitivizm a (logičkog e m p iriz m a, k a ­
ko sam a u to r n a z iv lje svoj stav ), doži­
v je la je već osm o šta m p a n je d ru g o g iz­
d a n ja (prvo izd a n je god. 19360- S am
a u to r z a stu p a , u osnovi, n e o p o z itiv istič -
ko s ta ja liš te B. R ussela, W ittg en ste in a ,
M oora — ko ji *svi n a s ta v lja ju tra d ic iju
englesk og em p iriz m a od B e rk le y a i H u ­
m a. O d o stalih, A y e r je n a jb liž i n eo p o -
zitiv iz m u bečkog k ru g a , n a ro č ito S c h li-
cku i C arn a p u .
U p rv o m p o g lav lju ra z g ra n ič a v a svoj
s ta v od »m etafizičkog«, koji, za sve n e o -
po zitiv iste, o z načava p rih v a ć a n je n e č e ­
523
B ib lio g r a fs k e ’b ilje šk e
ga, što p o sto ji v a n n ašeg isk u stv a. U
d ru g o m p o g lav lju , ra s p ra v lja ju ć i o fu n k ­
ciji filozofije, tre tir a sta v o v e e n g lesk ih
e m p irista (Locke, B erk ley , H um e). P r i ­
h v aća B erk le y e v fen o m en alizam , ali ne
i n jeg o v teizam , slaže se sa H um o v im
sh v a ća n je m k a u z alite ta.
U tre ć e m p o g lav lju r a s p ra v lja o p r i­
ro d i filozofske an alize, b a v i se p ita n je m
»logičke k o n stru k c ije « i svodi m a te ri­
ja ln u s tv a rn o s t n a logičku k o n s tru k c iju
iz o s je tn ih s a d rž a ja . T re tira p ita n je filo ­
zo fsk ih sta v o v a za raz lik u od e m p irij­
sk ih , k o je im a ju obični lju d i, te govori
o logičkim k o n zek v en cijam a, koje p ro iz ­
laze iz jez ič n ih k o n v en cija. Č etv rto p o ­
g la v lje p o sv eću je p ro b le m u »a priori«.
S ob ziro m n a tu m a č e n je fo rm aln o logič­
k ih i m a te m a tič k ih stav o v a, ne slaže se
sa M illovim rje še n je m , da se tu ra d i o
in d u k tiv n o j g en e ra liz a c iji. P rih v a ć a K a n -
to v u dio b u n a a n a litič k e i sin te tič k e s u ­
dove, sam o ih tu m a č i u n e o p o zitiv istič-
kom sm islu . A n a litičk i su dovi su ta u to -
logije. U p e to m p o g lav lju ra s p ra v lja o
istin i i v je ro ja tn o s ti. A n a litičk i sudovi
su istin iti, je r su tau to lo šk i; sin te tič k i
su d o v i n e m a ju sam o fo rm a ln i k rite rij
istin ito sti, nego se n jih o v o v a ž en je o d re ­
đ u je p re m a m o g u ćn o stim a an tic ip a c ije
isk u stv a . Š esto p o g lav lje posvećeno je
k ritic i e tik e i teologije. E tičk i i estetsk i
su d o v i n isu zn a n stv e n i, nego izra ž av a ju
izv je sn a e m o tiv n a s ta n ja ; zato n isu ni
istin iti h i lažni. R eligiozne tv rd n je o
eg z isten c iji tra n s c e n d e n tn o g b ića (boga)
jesu m etafizičk e, z ato ih je nem oguće
do k a z ati. U sedm om p o g lav lju govori o
p o jed in c u i sv ije tu . N jegov fe n o m e n a li­
zam d o p u šta eg zisten ciju i o sta lih su b ­
je k a ta k ao i n jih o v o o d n ošenje. U p o ­
slje d n je m p o g lav lju r a s p ra v lja o rac io ­
n a liz m u i e m p irizm u , rea liz m u i id ealiz­
m u, m on izm u i p lu ra liz m u . A y ero v lo ­
gičk i em p iriz a m nu žn o ga dovodi do s u ­
p ro tn o s ti p re m a sv ak o m m onizm u. Na
k r a ju ra s p ra v lja o odnosu filozofije i
o sta lih zn an o sti, te je sh v aća kao logiku
nauka.
A yer, kao p rip a d n ik logičkog e m p iri­
zm a (neopozitivizm a), svodi č ita v u p ro ­
b le m a tik u filozofije n a logičku o b ra d u
č u ln o g isk u stv a i z n a n stv e n o g jezik a. P o ­
p u t o sta lih (Schlick, C a rn a p i t. d.), n e
p riz n a v a ju ć i m a te rija ln u s tv a rn o s t kao
po sebi d an u , p o d rezao je svojoj filozo­
fiji o snovni k o rije n : b itn a filozofska
p ro b le m a tik a , o n tološka, o sta je za n jeg a
laž n a p ro b le m a tik a (m etafizička).
Bez ob zira n a ta k v u u s m je re n o st, A y e­
ro v a k n jig a, slo b o d n a inače od tešk o p r i-
B ib lio g ra fsk e b ilje šk e
s tu p a č n o g sim boličkog m a te rija la , k o ji
u p o tre b lja v a d o tična škola, d a je ja s a n i
in fo rm a tiv a n pogled u p ro b le m atik u n eo ­
pozitivizm a i A yerovo sta n o v ište o tim
p ita n jim a. V. P.
Jo h n S. B rubacher: A H ISTO R Y O F
TH E PR O BL EM S O F ED U CA TIO N
•(H istorija p e dagoških problem a), 688 p.,
N ew Y ork a n d L ondon 1947.
J o h n S. B ru b a c h e r p ro fe so r h isto rije i
filozofije p edagogije (te o retsk e p ed ag o ­
gije) na Y ale u n iv e rz ite tu u SAD o b ra ­
dio je veći broj tem e ljn ih p ed ag o šk ih
pro b le m a u siste m a tič n o m h isto rijsk o -
a n a litič k o m preg led u . U većin i slu č a jev a
uobičajeno je d a su h isto rije p ed ag o g ije
p isa n e s n a m je ro m da služe p ro fe sio n a l­
n im pedagoškim rad n icim a. O va k n jig a
o s v je tlja v a n ajo sn o v n ije ped ag o šk e p ro ­
b lem e sa s ta n o v išta politič k ih i ek o n o m ­
skih u v jeta , a ta k o đ e r i sa s ta n o v išta p si­
h o lo g ijsk e i filozofijske te o rije u jed n o m
š ire m i a k tu e ln ije m a sp e k tu i, n e o sp o r­
n o je, da p re d s ta v lja izv je sta n in te re s i
n a d ru g im p o d ru čjim a d ru štv e n e p ro b le ­
m atik e. H isto rijsk u s tra n u p ro b lem a, t. j.
n jih o v ra z v ita k u h isto riji d ru štv e n e m i­
sli, a u to r je s velik im z n a n je m i o rig in a l­
n om m etodom povezao sa sav rem en im
teo rijs k im i p ra k tič n im ped ag o šk im z a ­
d acim a i ten d e n c ija m a. Z n a n je p ro šlo sti,
kak o sam a u to r n a g la ša v a , n e m a sam o
a n tik v a ra n in te res, već je ono geneza s a ­
d a šn jo sti. I b aš zbog toga a u to r se n ije
poslužio sa dosad u o bičajeno m m etodom
u h isto rija m a pedagogije, naim e, d a se
o b ra đ u je epoha za epohom sa cje lo k u p -
nošću p ro b le m a u n u ta r tih epoha, već je
p rim ije n io o rig in a la n m etod, k o ji se s a ­
sto ji u tom e što je u zet izv je sta n b ro j
n a jo sn o v n ijih p e d agoških p ro b lem a, k o ji
su o b rađ iv a n i sv a k i za sebe u poseb n im
pog lav ljim a. U n u ta r jed n o g p o g lav lja, u
kom je d a t je d a n p edagošk i pro b lem ,
m a te rija l i č in jenice u vezi s tim p ro b le ­
m om a n a liz ira n e su po h isto rijsk o -h ro -
nološkom slije d u i n a k r a ju p o g lav lja d a t
je u sin te tič k o m v id u o sv rt n a sa v re m e-
ne p edagoške p ro b le m e u vezi sa p r e t­
hodnom h isto rijsk o m analizom . N a ta j
način, um je sto da su d a ta p o g lav lja g rč ­
ke, rim ske, sre d n jo v je k o v n e p e d a g o g ije 1
slično, ova k n jig a sa d rž i p o g lav lja o p e ­
dagoškim c iljevim a, m eto d a m a i p ro g ra ­
m u; o osnovnom , sre d n je m i višem o b ra ­
zo v a n ju ; o p o litičkim , p sih o lo g ijsk im i
filozofijskim osnovam a ped ag o g ije; i
ostalo.
524
B aš o v ak av m eto d dao je a k tu e la n k a ­
r a k te r ovoj k n jizi. H isto rijsk i m a te rija l
je sa k u p lje n i o b rađ e n sa p retp o sta v k o m
da je on re le v a n ta n za raz u m ije v a n je
sa v re m en ih i tek u ć ih ped ag o šk ih p ro b le ­
m a. U m jesto d a p ro lazi k roz d u g k u rs
da se dođe do sad ašn jo sti, čitalac k n ji­
ge to po stizav a n a k r a ju svakog p o g la­
vlja . N a ta j se n a č in č italac staln o m i­
slim a kr.eće n azad i n a p rije d kroz p ro ­
šlost i sad ašn jo st.
B udući d a je o rg an izacija i sistem h i­
sto rijsk o g m a te rija la u sk la d u sa s a v re ­
m en im p ro b lem im a, jasn o je da se u o b i­
ča jen e epohe h isto rije ped ag o g ije (an ti­
čka, sred n jo v je k o v n a i m o d ern a) o b ra ­
đ u ju staln o , ponovo. Ali z ato se sv ak i
p u t n ek i p e rio d p rela z i sa novim , o d re ­
đ e n ijim in tereso m . Ista s tv a r se odnosi i
u pog led u p o jed in ih pedagoga u h isto riji
i sav rem en o sti. Sa jed n o g asp ek ta se n ji­
h o v a d jela o b ra đ u ju u jed n o m p o g lav lju
i sa d ru g o g a sp ek ta se ista d jela o b ra ­
đ u ju u d ru g o m p o g lav lju . Z ato se u ovoj
k n jiz i n a jed n o m m je s tu ne n alazi k o m ­
p le ta n p reg le d n e k e epohe ili d jela n e ­
kog pedagoga.
N ag lašav aju ći p red n o sti ovog m eto d a u
t r e tir a n ju p ro b le m a i o rg an izaciji i si­
ste m u m a te rija la , sam a u to r n e n e g ira
v rije d n o st u b iča je n ih m eto d a i sistem a
h isto rije p edagogije. K n jig a sa ovim m e ­
todom tre tir a n ja p ro b le m a sam o u p o t­
p u n ju je uobičajfene, tra d icio n a ln e h isto ­
rije pedagogije.
Iak o ova k n jig a im ade općenito z n a ­
čenje, iak o on a tre tir a ped ag o šk e p ro b le ­
m e n a osnovi sv je tsk e p ed agoške n au k e,
ip ak su ti p ro b lem i tre tir a n i u vezi sa
a k tu e ln im zad acim a i te n d e n c ija m a am e ­
rič k e pedagogije. A li to n e znači d a se
zato ova k n jig a svodi sam o n a am eričk e
izvore. N ap ro tiv , ova k n jig a sa izborom
m a te rija la , sa n au čn o šću i m etodom k o ­
jom o b ra đ u je ta j m a te rija l, sa o b jek tiv -
nošću u pog led u p o stig n u ća p o jed in ih n a ­
ro d a u pedagoškoj te o riji i p rak si, p re d ­
s ta v lja d rag o c je n p rilo g sv jetsk o j p e d a ­
goškoj lite ra tu ri.
P r i č ita n ju p o g lav lja k o ja o b ra đ u ju
p o jed in e p ro b lem e n ije p o tre b n o po red u
č ita ti p o g lav lja k ak o slije d e u knjizi, je r
n jih o v slije d n ije u lin ijsk o m m eto d u
izlag an ja. Č ita ti se m ože bez o bzira n a
ta j red bilo k o je po g lav lje, odnosno bilo
k o ji pro b lem , je r n jih o v o o b rađ iv a n je
u k lju č u je m a te rija l, k o ji u k o n c e n trič ­
nom m etodu, obzirom n a raz lič ite a sp ek te
sa k o jih se ra z m a tra ju p ro b lem i i m a te ­
rija l, d a je zasebni, sam o staln i k a ra k te r
po jed in im p o g lav ljim a.

P rv a č e tiri p o g la v lja o b ra đ u ju p e d a ­
goške p ro b le m e o p ć e d ru štv en o g z n ačen ja,
k a o što su: ped ag o šk i ciljev i, p o litik a i
p e d agogija, p ita n je n a c io n a ln o g o d g o ja i
ekonom skog u tje c a ja n a odgoj. M ožda su
još z n a č a jn iji u tom sm islu, a i obzirom
n a k v a lite t p edagoškog procesa, filozo­
fija i p sih ologija odgoja k o je z a u zim aju
slije d e ć a d v a p o g lav lja. N ačin k a k o ci­
ljevi, so c ija ln e snage, filozofske i p sih o ­
loške te o rije u tje č u n a m eto d i p ro g ra m ,
p re d m e t je slije d e ć ih č e tiri p o g lav lja.
M o ra ln i odgoj kao je d n a faza p ro g ra m a
d a t je u posebnom po g lav lju . S to se tiče
p e d agoške p ra k s e u k n jiz i se o b ra đ u ju
posebno ra z v ita k šk o lsk ih i o d g o jn ih
u s ta n o v a . U vezi s tim e, ali u p o seb n o m
po g lav lju , t r e tir a se p ro b le m ja v n e ip ri-
v a tn e škole, p ro b le m k oji je o d u v ije k ,
p a i da n a s, a k tu e la n u k a p ita listič k o m
s v ije tu , a n a ro č ito u A m erici.
A u to r im ade k ritič a n iako n e rev o lu c i­
o n a ra n s ta v u odnosu n a k a p ita liz a m i
n jeg o v u tje c a j n a pe d a g o g iju : » K a p ita li­
z am u ekonom iji, kao a ris to k ra c ija u p o ­
litici, teži da tre tir a č o v je k a k ao s re d ­
stvo, ra d ije nego kao cilj. C ak k a p ita li­
zam e k s p lo a tira z a je d n icu p re k o k o ru m ­
p ira n ih p o litič a ra da bi p ostig ao o d re đ e ­
ne svrhe.«i
To je te k je d a n izraz n e z ad o v o ljstv a
sa k a p ita lis tič k im p o retk o m , k o jeg a n ti-
h u m a n istič k i s ta v u odnosu n a č o v jek a
to liko je jasa n , d a ga n e m ože a d a n e
k o n s ta tira sv a k i iole d e m o k ra tič a n čo­
v jek . T a k a v je i J o h n B ru b a c h e r. Ali, ta
je k ritik a još u v ije k sla b p r o te s t p ro tiv
k ap ita liz m a .
K od a u to ra pozitivno je i to što on
im ade k ritič a n s ta v u odnosu n a p r a g -
m a tistič k u filozofiju i ped a g o g iju J o h n
D ew eya.
S. C.
H. K e lsen : SO C IETY AND N A TU R E
— A SO C IO L O G IC A L IN Q U IR Y (D ru ­
štvo i p riro d a — J e d n o sociološko is tr a ­
živanje) — Izd. P a u l K egan , L on d o n ,
1946, 391 str.
O vu k n jig u tv o ra c n o rm a tiv n e p ra v n e
te o rije p o sv e ću je analizi, kojo j je s v rh a
istra ž iti p o rije k lo n a č ela uzro čn o sti. To
n ačelo ig ra z n a č a jn u ulogu u K elsen o v u
sh v a ć a n ju d rž a v e i p ra v a , je r se — p r e ­
m a njeg o v u m iš lje n ju — odnosi izm eđu
p o jed in a c a, k o ji su p o d v rg n u ti o d re đ e -
i J o h n B ru b a c h e r: A H isto ry o f th e
P ro b le m s of E d u catio n , s tr. 46.
525
B ib lio g ra fsk e b ilje šk e
nom p rav n o m p o retk u , t. j. o d ređ en o j
d ržav i, o d v ija ju p re m a p riro d n im zak o ­
n im a, u k o jim a v aži n ačelo u zročnosti.
»O snovna fo rm a p riro d n o g z a k o n a je z a ­
k o n k a u z alite ta« .! J e d n a k o se m o ra isto
n ačelo p rim ije n iti, k a d se izu čav a p ra v o
k ao dio d ru štv e n e stv a rn o sti, d a se u s ta ­
n o v i n jeg o v a e tič k a v rije d n o st u o d n o ­
su n a o d ređ en e d ru štv e n e p rilik e . Iak o je
p ra v n o p ra v ilo »logička fo rm u la p rir o d ­
n og zakona«, oni se m eđ u sobom ra z li­
k u ju n a čin o m p o v e z iv a n ja sv o jih ele m e ­
n a ta : u p riro d n im n a u k a m a to je u zro č-
n ost, a n a p o d ru č ju p ra v n e n a u k e — n o r-
m ativnost.2
U ovoj sociološkoj stu d iji, p o d ije lje n o j
n a tri d ije la — P rim itiv n o sh v a ća n je p r i­
rode, G rčka re lig ija i filo zo fija i M oderna
n a u k a — p isac istra ž u je h isto rijsk i p o ­
s ta n a k »načela uzročnosti« u d ru štv e n im
odn o sim a te s m a tra , d a ono p o tječe od
» načela odm azde«, k o je bi općenito p o ­
sto ja lo kod sv ih p rim itiv n ih n a ro d a . P r i­
m itiv n i lju d i m isle — tak o tv rd i pisac —
d a »nem a p o jav e bez k riv n je « (str. 263),
tak o d a » k riv n ja« kod n jih im a opće z n a ­
č e n je u z ro k a sv ih p o jav a . B ro jn im p r i­
m je rim a , k o ji su se p re th o d n o izab rali,
d a se p o d u d a ra ju s ovom p re tp o s ta v lje ­
n om tezom i k o ji se n e p o s m a tra ju kao
je d a n dio n jih o v e d ru štv e n e okoline i
je d n e faze u n jez in u ra z v itk u , n a sto ji se
p rik a z a ti »načelo odm azde i osvete« kao
g lav n u id eju , k o ja p ro žim a psih o lo g iju
p o jed in a c a i d ru štv e n o u re đ e n je p rim i­
tiv n ih n a ro d a i k o ja p re d s ta v lja p o d sti-
caj za sve n jih o v e činove. P rim itiv n a
»ideja odm azde« — tu m a č i H. K elsen —
n a la z i se u re lig iji s ta rih G rk a, dok n ji­
h o v a filo zo fija o d b a c u je taj p rim itiv n i
sa d rž a j i d o b iv a n o rm a tiv n i, fo rm aln i k a ­
r a k te r k ao a p s tra k tn o načelo uzro čn o sti
— p rv i p u ta kod a to m ista L e u k ip a i D e-
m o k rita . T ak o to n ačelo ulazi u n a u k u ,
izgubivši » n a jv a ž n iji e lem en at, k o ji ga je
te re tio k ao n a s lje d n ik a n ačela o d m azd e
'AvayKfj udes« (262).
K ao što je u Svojem s h v a ć a n ju d ru štv a
i p ra v n o g a p o re tk a H. K elsen odvojio n a ­
čelo u zro čn o sti od n o rm a tiv n o sti, on p o ­
k u ša v a d a u zro čn o sti d ad e je d a n sasv im
p raz a n , fo rm a la n k a ra k te r kao i sv o jem
p o jm u n o rm a tiv n o sti. Da to m ože u čin iti,
ori je od jed n e sv o je a p s tra k c ije , k o ja ne
p o sto ji u m e n ta lite tu p rip a d n ik a p rim i­
tiv n ih n a ro d a , stv o rio o p ru g u, k o ja bi
n jih p o k re ta la . T ak v o načelo o dm azde
1 H. K elsen, O p šta teo rija d rža ve i p ra ­
va, B eograd, 1951, str. 57.
2 K ao gore.
 B bliografske b ilje šk e
nipošto ne p re d s ta v lja nek i opći im puls
za život d ru štv e n ih o rg an izacija p rim i­
tiv n ih naro d a. Ako je točno, d a u teškoj
borbi, ko ju vode za život, p rim itiv n i lju ­
di p rip is u ju n eu sp je h e svojim, p re s tu p i­
m a, t. j. k riv n ji zbog p re k r š a ja k ojega
ob ičaja ili nav ad e, nipošto se n e m ože
tv rd iti, da bi oni svoje u sp je šn e p o th v a te
p rip isiv a li istom povodu. S lijed eći sv o ju
m eto d u da izbacuje iz naučn o g a istra ž i­
v a n ja sve ocjene v rije d n o sti — a u tu
k a te g o riju p rip a d a i pojam u sp je h a i n e ­ gije, n aro čito sp o m in ju ći sistem atizacije
u sp je h a — H. K elsenu u sp ije v a d a izg ra­
di u m je tn u tv o re v in u o tob o žn jem »na­
čelu odm azde« kao o sveopćem tu m a č e ­
n ju p o jav a u p rv o b itn o j zajed n ici, iako
u n ato č nav ed en im p rim je rim a n em a n i­
k a k v e s tv a rn e podloge za s tv a r a n je ta k ­ rije čim a on zap rav o uvodi čitaoca u n e ­
vih općih a p stra k cija.
O. M.
A. C ornu: ESSA I DE C R IT IQ U E M A R - š lje n ja , tak o d a se uvod z a p rav o o g ran i­
X IST E . — O gled o m ark sistič k o j k ritici.
Izd. E ditions sociales, P a ris, 1951, 187 str.
P isac je sa kupio u ovoj k n jiz i veći
broj sv o jih čla n a k a , koji su izašli u r a ­
znim časopisim a, kao što su P e n s e e ,
E u r o pe , C o m m u n e , R e v u e so­
c i a 1 i s t e, A l a l u m i č r e d u m a r -
xisme i Science and Society
i koje je n avodno p rera d io . S v rh a tih
č la n a k a bila je p rik a z a ti u čem u se n a ­
čela m ark sistič k e k ritik e r a z lik u ju od
bu ržo ask e i p rim ije n iti ih p rilik o m p ro ­
u č a v a n ja n e k ih filozofskih, k n již e v n ih i sm o s ig u rn i u o d re đ iv a n ju onoga, što je
d ru g ih d ru štv e n ih problem a. U isto se
vrije m e pisac o g rađ u je od toga, d a bi
se ti njegovi članci s h v a ća li k a o p o t­
pune analize tih problem a, ie r su to
»ogledi, koji su se hotim ice p fl|p d n o stav -
n ili i s h e m a tiz ira li i koji se o g ran ič u ju (37).
n a to, d a p o stave n e k a opća n a č ela kao
sre d stv o za tum ačenje« (8).
N a k r a ju uvodnog ogleda o id ealizm u
i m ark siz m u pisac izlaže g lav n u osobinu
m ark sistič k e k ritik e , k o ja se sa sto ji u
tom e. da se u m je tn ik i n jegovo djelo
p ro u č a v a ju u njihovoj d ru štv e n o j s r e ­
dini, t. j. na određenom s tu p n ju ek o n o m ­
skog i d ru štv e n o g raz v itk a .
Ogledi, koji slijede, rasp o re đ e n i su
# p rem a svojem sa d rž a ju u t r i g ru p e: fi­
lozofska k ritik a , k n již e v n a k ritik a i
d ru štv e n a k ritik a , u k o jim a se n a iz ­
m jen ce izlažu g led išta M a rx a i E n g elsa
o raz n im pro b le m im a filozofije i u m je t­
nosti i v la s tita piščeva m išljen ja.
O. M.
526
W. J. H. S p ro tt: SOCIOLO GY Izd. H u t­
ch in so n ’s U n iv e rsity L ib ra ry , London,
si. a-, 192. str:
S v rh a je ove k n jig e da b u d e uvod u
sociologiju, te b i stoga ona m o rala p r u ­
žiti osnove te n au k e, n jez in ih teo rija i
m etode, k ak o bi pom ogla čitaocu, da se
up o zn a s n jezin im g lav n im postav k am a.
Ali o dm ah n a p o četk u k n jig e pisac se
osvrće n a o d ređ iv a n je p re d m e ta sociolo­
D u rk h e im a i G in sb erg a te govori o n ji­
m a kao o »junačkom p o k u ša ju da se go­
lem a m asa klizav a m a te rija la sv rsta u
je d a n rela tiv n o jed n o sta v n i sistem golu-
b in jih gnijezda« (str. 7). I tim svojim
sig u rn o st, k o ja d a n a s v lad a u sociologiji
n a Z a p a d u s obzirom n a n jezin p red m et,
n a m eto d e istra ž iv a n ja i n a siste m a tiz a ­
c iju istraž e n ih p o d a ta k a . O svim tim
p ro b le m im a n e p o sto je jed in stv e n a m i­
č a v a l a to, d a o svakom p ro b lem u s a ­
d rži posebno m išlje n je pisca, ukoliko se
n e ra d i o e k lek tičk o m p o v eziv an ju n a ­
zora raz n ih pisaca.
Pisac navodi, da se sve k n jig e na p o ­
d ru č ju sociologije b av e d ru štv e n im p o ­
n a ša n je m lju d i ili lju d sk im d ru štv im a ili
lju d sk im d ru štv o m kao a p stra k tn o m k a ­
teg o rijo m . O sv rn u v ši se u k ra tk o n a m e ­
todu, on otv o ren o i isk ren o p rizn aje, da
je »sociologija u velik o j m je ri još u v i­
je k k lasifik a to rn o , sređ iv alačk o i d es­
k rip tiv n o p o d ru čje zato, što m i još n i­
važn o i što n ije važno« (36). On n a s ta ­
v lja, d a se v elik dio socioloških istra ž i­
v a n ja sa sto ji u p rik u p lja n ju p o d atak a,
»t. j. s ta tistik a « i zav ršav a, da je »sa­
k u p lja n je p o d a ta k a kao tak v o slijepo«
D ak ak o d a .sve ono, što slijedi, tu m a ­
čen je uloge v lasti, ek onom ske s tr u k tu re
i d ru štv e n o g a ra s lo ja v a n ja trp i od em -
p irič n o sti isto tak o kao i zaključci, koje
p isac izvodi o ulozi jav n o g a m n ije n ja i
d ru štv e n e k o n tro le, o d ru štv u kao o si­
s te m u u stan o v a, o d ru štv e n im p ro m je ­
n a m a i o r je š a v a n ju so cijaln ih p ro b le ­
m a. K a d on ip ak n a sto ji d a ti neko opće­
n ito tu m a č e n je , on d a se ono redovito
tem e lji n a psihološkim , su b je k tiv n im
fak to rim a p o jed in aca, k o ji sa sta v lja ju
dru štv o , kao što je n a p r. »sloboda ak c i­
je i m išljen ja« (153). A to je s u b je k tiv n i
idealizam .
O. M.

R. N. Carevo H unt: T H E TH EO R Y AND
PR A C T IC E O F CO M UNISM . (T eo rija i
p ra k s a kom unizm a). Izd. G eo ffrey Bles,
L ondon, 1950, 232 str.
Ističu ć i važnost, k o ju »kom unizam «
im a u d a n a šn jici, k a o i č in jen icu , d a
n a Z a p a d u m alo z n a ju o čem u se sasto ji
njegovo n a u č av a n je , pisac je u ovom
s v o jem ra d u o b u h v a tio ra z v ita k m a r k ­
sistič k e ideologije od M a rx a p a d a lje
z a v rš a v a ju ć i sa S ta ljin o v im s k re ta n je m .
U p rvom d ije lu izlažu se osnove m a r k ­
sistič k e teo rije, u drugom ra z v ita k r a d ­
n ičkoga p o k re ta u E vropi X IX . sto lje ć a
s n a ro č itim obzirom n a m a rk sistič k i
u tje c a j, dok su p re d m e t z a d n je g a d ije la
» pokušaji L e n jin a i S ta ljin a d a p rim i­
je n e , m a rk s is tič k a n a č ela na izm ije n je n e
u v je te ovoga stoljeća« (itr. VI).
Iak o se n e m ože z a n ije k ati, d a p isac
p o k u ša v a b iti o b jek tiv an , ipak p o k azu je
d a u n a to č pro u čen o m m a te rija lu z a ­
p ra v o n ije sh v a tio s u štin u m ark siz m a
k ao te o rije p ro le ta rija ta , k o ja se p o ja v ­
lju je . n a o d ređ e n o m s te p e n u n jeg o v a
ra z v itk a , t. j. sre d in o m X IX . sto ljeća.
To se vidi već po tom e, što u v r š ta v a u
k o m u n izam sve u to p iste p o čev ši od
P la to n a k ao i d ru g e re fo rm a to re , koji
su u raz n im v re m e n im a t r a ž il i ’ d a se
p oboljša položaj e k s p lo a tira n ih klasa.
On tv rd i, da je M a rx saimo »preuzeo
je d a n od n a js ta rijih in stin k ta Evrope«
527
B ib lio g ra fsk e b ilje šk e
i d a ga je p rim ije n io »na č e tv rti stalež
in d u strijsk ih rad n ik a « , k o ji su tražili
» o p rav d a n je sv o je g a m je s ta u d ru štv u «
(3). S v a k a k o je piscu n a jv e ć i tr n u oku
d ija lek tik a , te stoga n a sto ji d o kazati, d a
irm e đ u n je i fo rm a ln e logike n em a n e ­
ko b itn e razlike.
P isac s m a tra , d a je »L enjin poduzeo
O k to b a rsk u revoluciju« n a s u p ro t m a r k ­
s ističk im n ačelim a, što je im alo za p o ­
sljedicu, d a su se k a sn ije m o rale u v e sti
a p so lu tistič k e m etode. O vdje dolazi do
iz ra ž a ja n jegovo slabo p o z n a v an je i
m ark siz m a i p rilik a u R usiji, što se oči­
tu je ta k o đ e r u n a iv n o j‘tv rd n ji, d a bi se
tam o p rilik e d ru g ač ije razv ijale, d a je
L e n jin ostao n a životu, je r n itk o ne zna
k ak o bi L e n jin stv a rn o u tje c a o n a r a ­
z v ita k d o g a đ a ja . T a k v a tv rd n ja p o k a ­
zuje, da p isac n ije dao sebi tru d a d a
p ro čita o n a L e n jin o v a d jela, k o ja je on
n a p isa o od god. 1919. do k r a ja svojega
života, je r se iz n jih v id i te š k a b o rba,
k o ju je L e n jin vodio d a održi n a visini
d ik ta tu ru n r o le ta r ija ta ; a vidi se i to,
d a je u loj bo rb i bio p o tp u n o osam ljen.
P isac to čn ije g led a n a stv a ri, k a d a
tv rd i, d a se »jedini T ito v p re stu p a k s a ­
s to ji u n jeg o v u p o k u ša ju d a izra d i n e ­
z a v isn u k o m u n istič k u državu« (207) i da
se u S o v jetsk o m S avezu »pokret e m a n ­
c ip acije ra d n ik a izrodio u po licijsk u d r ­
žavu« (211). O. M.
IZ S V E U Č 1LI Š N O G
REFERAT PROF. I. BABICA O RADU VETERINARSKOG FAKULTETA
I DISKUSIJA1
I. k o n fere n c ija o U n iv e rz ite tu , b ro jn e s ta n d a rd iz ira n o m tip u , odnosno jedinici,
d isk u sije o n a c rtu Z akona o u n iv erz i­
tetim a , ra d sk u p štin e D ru štv a n a s ta v ­
n ik a S v eu čilišta i v isokih škola, razn i
članci u u n iv erz ite tsk o j i d ru g o j štam p i
0 p ro b lem im a U n iv e rz ite ta , sp re m a n je
ja v n e d isk u sije o a k tu e ln im p ita n jim a
S veučilišta, ko ja će se usk o ro o d rža ti
1 t. d., sve to pokazuje, kak o se osobito
u p o slje d n je v rije m e n a g la šu je v a žn o st
rje š a v a n ja m nogih gorućih p ro b le m a n a
n ašim fa k u ltetim a .
U o k v iru iznošenja ovih p ita n ja o d r­
žao je dr. Ivo Babić, prof. V e te rin a r­
skog fa k u lte ta , 10. III. o. g. r e f e r a t u
D ru š tv u n a s ta v n ik a S v eu čilišta i v iso k ih
škola. Na s a sta n k u , održanom toga dan a,
kom e su p risu stv o v a li i p red sta v n ic i
o stalih fa k u lte ta , kao i šef v e te rin a rs k e
u p ra v n e službe NR H rv a tsk e , p ro fe so r
B abić osvrnuo se n a ra d V e te rin a rsk o g
f a k u lte ta , n a ro č ito n a o naj, k o ji je od
općeg sveučilišnog in te resa .
R e fe re n t je u u vodu spom enuo, d a bi
n jegov r e f e r a t tre b a o da b u d e povod za
d a lju opću i sp e cijaln u d isk u siju te je
naglasio nekoliko k a ra k te ris tik a d o sa -% ali se u sta n o v ito m b ro ju f a k u lte ta ja v ­
d a š n jih d isk u sija o sveučilišn o j p ro b le ­
m atici. Od n aša tri n a js ta rija sv e u čilišta
u B eogradu, Z ag reb u i L ju b lja n i, širin a
d isk u sije i in te res jači su, n a p r. u B eo­
g rad u i L ju b lja n i nego u Z ag reb u . D is­
k u sija je, n a d a lje , o graničena, b a r što se
tiče Z agreba, na re la tiv n o m ale n b ro j
ljudi. G otovo n ije d a n pro b le m n ije p ro ­
d isk u tira n do k ra ja , a u p ro b le m atik u
se uvlačio niz ta k v ih p ita n ja , k o ja su če­
sto a d m in istra tiv n e n a ra v i, i v rlo ih je
lak o rije šiti bez fik s ira n ja u širem o p ­
segu. M nogo se v rem e n a potro šilo , oso­
bito kod p ro je k ta Z akona o sv e u čilišti­
m a, na fo rm a ln a p ita n ja . D alja z n a ča jk a
je a p s tra k tn o s t velikog b ro ja d isk u sija.
O na leži na jed n o j p retp o sta v c i, k a o da
se rad i o disk u siji o in te rn ac io n a ln o m
1 S a sta v lje n o p rem a ste n o g ra fsk o m za­
pisniku.
528
Ž I V O T A
kao da se rad i o sv eu čilištu , k o je m ože
d a sto ji bilo gdje i k o je se m ože o rg a­
n iz ira ti n a p o d jed n a k i n ačin, a n e o sp e­
cifičnim p rilik a m a ju g o slav en sk ih sv e u ­
čilišta, k o n k retn o Z ag reb ačk o g sv eu čili­
šta. Čini se, d a često p o sto ji ten d e n c ija
b je ž a n ja od k o n k retiza c ije o d ređ en ih p o ­
ja v a u p rav o n a n ašem Sveučilištu. Od
tih m n o g o b ro jn ih d isk u sija bilo je v rlo
m alo k o risti, je r se p ro b lem i n e rje š a ­
v a ju . U Z a g reb u p o sto ji m išljen je, d a se
ne m ože n išta učin iti, dok se n e p rih v a ti
n ovi Z ak o n o sv eu čilištim a, što je p o t­
p u n o krivo, a toga se n e d rže n i d ru g a
sv eu čilišta u- zem lji. U n ašim d isk u s ija ­
m a, k a k o k aže p ro f. Babić, nism o usv o ­
jili n i one p red v iđ e n e d e m o k ra tsk e fo r­
m e, k o je u v je tu ju b o lji rad .
P re la z e ći n a sam re fe ra t, pro f. B abić
je kazao, da je s v rh a re fe ra ta izn ijeti što
je u rađ e n o k roz osam godina n a n a s ta v ­
n im p lan o v im a i p ro g ram im a, režim u
s tu d ija , kao i n a o rg an izaciji zavoda, od­
nosno istraživ ačk o g rad a . P rim je ri će
b iti izneseni s V ete rin a rsk o g fak u lteta ,
lja ju isti u sp je si i n e u sp je si, doduše u
raz n im step en im a, ali je p ro b le m atik a n a
p o jed in im fa k u lte tim a u n ačelu jed n a k a .
K a d se iznose n ek e n eg a tiv n e p o jav e
n a V e te rin a rsk o m fa k u lte tu , to n a ra v n o
n em a o p ra v d a n ja za z ak lju čak , da n a
tom e fa k u lte tu p re v la d a v a ju n eg a tiv n e
p o jav e. M oglo b i se, p re m a p ro f. B abiću,
n a v e sti ono n a jz n a č a jn ije : izd av an je n a ­
učnog m jesečn ik a, p e rio d ičk i izbor p re d ­
s to jn ik a zavoda, p la n ira n je n a u č n o -is tra -
živačkog ra d a , p o četn i k o rac i u pogledu
k o n c e n tra cije zavoda i dr.
Č in jen ica je, da V ijeće V e terin arsk o g
fa k u lte ta i v e te rin a rs k a služba n isu za­
d o v o ljn i sa svojim ap so lv en tim a, je r oni
n e z a d o v o lja v aju n aše p o treb e. U ložen je
golem tru d i p o jed in aca i V ijeća u izra ­
du no v ih p lan o v a i p ro g ra m a, ali rez u l­
ta ti n isu a d e k v atn i. M an je v ažn e i iz­
raz ito n e g a tiv n e p o jav e u k lo n je n e su, no

g led a ju ć i p ro b le m a tik u u cjelin i, m oglo
se i m o ra lo postići zn a tn o više. P ro f. B a­
bić kaže, da se z n a ta n b ro j m la đ ih v r i­
je d n ih n a u č n ih r a d n ik a počeo, nažalo st,
s a ž iv lja v a ti s lošom organizacijo m .
J e d a n od p rv ih u z ro k a tih n e g a tiv n ih
p o ja v a i n e u sp je h a n a V e te rin a rsk o m fa ­
k u lte tu , je s t ta j, što F a k u lte t n e vodi
d o voljno ra č u n a o n a šim specifičn im p o ­
tre b a m a i s ta n ju sto č a rstv a , odnosno v e ­
te rin a rs k e službe. P rim itiv n e p rilik e , pod
k o jim a se ra z v ija n aše sto č a rstv o , i n a ­
ročito n iza k o b razovni niVo i ž iv o tn i
s ta n d a rd v ećine sto č a ra, te p r iv re d n a z a ­
osta lo st zem lje, u z ro k u ju v rlo velik o
p ro šire n je z a ra z n ih i p a ra z ita r n ih b o le ­
sti. A li k a d u p o ređ u je m o na še p la n o v e i
p ro g ra m e s ovom činjenicom , n a s ta v lja
prof. Babić, onda vidim o, d a u c je lo ­
ku pnoj n a s ta v i p re v la d a v a in d iv id u a ln a
m eto d a o rg an sk e pato lo g ije, in d iv id u a ln a
te ra p ija , dok b i tre b a lo o č e k iv ati, d a će
tež ište c je lo k u p n e izobrazbe za o d ređ en i
dugi p e rio d v re m e n a b iti n a s u z b ija n ju
z a ra z n ih i n a ro č ito p a ra z ita r n ih b olesti.
P re m a n a jn o v ijim p odacim a S aveznog
zavoda za p riv re d n o p la n ira n je , d ire k tn e
š te te od m o rta lite ta d om aćih ž iv o tin ja
iznose g odišnje 13.551,000.000 D in. U zrok
ovako visokog m o rta lite ta još sii u v ije k
p rv e n s tv e n o sto čn e z a ra z n e b o lesti i iz­
v je s ta n p o s to ta k p a ra z ita r n ih b o lesti. Z a ­
vod d ife re n c ira in d ire k tn e š te te od z a ­
raz n ih b o lesti n a go d išn je 2.110,000.000
Din, od p a ra z ita r n ih b o lesti 10.711,000.000
Din, od o rg an sk ih 510,000.000 D in, od ste -
r ilite ta 2.100,000.000 Din. K a k o su u ovaj
ra č u n u zete sam o o d ređ e n e v rs te d o m a ­
ćih ž iv o tin ja i sam o je d a n dio in d ir e k t­
n ih šte ta , b ro jk e su u s tv a rn o s ti još z n a t­
no veće. Iz svega toga proizlazi, d a tež i­
šte izobrazbe tre b a lež a ti n a p re v e n tiv i.
P ro b le m n ije rije še n tim e, što je u v e d e ­
na zoo higijena kao p re d m e t, već ta j p r e ­
v e n tiv n i fa k to r m o ra b iti s ta ln o z a stu p ­
lje n u n a s ta v i od p rv o g do p o slje d n je g
stru č n o g p re d m e ta .
N a ra v n o da će se p o tre b e p o step en o
m ije n ja ti — kaže prof. B abić. Mi m ože­
mo im a ti tu p e rs p e k tiv u , d a će se u s p je ­
ti za o d ređ e n i k ra ć i p e rio d v re m e n a z a ­
raz n e bolesti o g ran ič iti n a n a jm a n ji m o ­
gući ste p e n , p a će ta d a gubici od p a r a ­
z ita rn ih bolesti b iti m an ji. D akle, u p la ­
nu i p ro g ra m u m o ra b iti ta p e rs p e k tiv a
jasn o izražena, k a k o bi k a d ro v i, k o ji se
s a d a šk o lu ju , bili sp re m n i za ta j perio d .
P la n i p ro g ra m tre b a da se n e p re k id n o
p rila g o đ u ju p rilik a m a , k o je v la d a ju .
N a V e te rin a rsk o m fa k u lte tu — a to
o v dje n ije specifična p o jav a — p o sto ji
529
Iz sveu čilišn o g živ o ta
izrazito p o d c je n jiv a n je m iš lje n ja i p r ije ­
d loga p ra k tič a ra . To je k ru p a n n e d o s ta ­
tak , je r n itk o n e m ože b o lje fik s ira ti p o ­
tre b e od d o b ro g stru č n ja k a , k o ji ra d i n a
te re n u . F a k u lte t se u to m u p o g led u n e
m ože s ta v iti n a d s tru k u , n a d p o tre b e ze­
m lje, n a d cje lo k u p n u službu.
J e d a n od n a ro č ito p o d esn ih o b lik a s ta l­
n og p o v e z iv a n ja s p o tre b a m a te re n a i
s ta ln o g u p liv a n a u s a v rš a v a n je p la n a i
p ro g ra m a, m eto d a ra d a i n a u s a v rš a v a ­
n je p o jed in ih č lan o v a fa k u lte ta , bio bi,
po m iš lje n ju p ro f. B abića, o d lazak n a ­
s ta v n ik a k ro z iz v je sta n p e rio d v re m e n a
na tere n . T re b alo bi d a m i svi, i k lin i-
č ari i te o re tič a ri, p o v rem en o b o rav im o
n a te re n u , d a n a licu m je s ta m ožem o
k o n tro lira ti re z u lta te svog n a sta v n o g r a ­
da, do p o p u n jav a m o svoje z n a n je i u o ča­
vam o istra ž iv a č k u p ro b le m atik u .
P ro f. B abić kaže, da se u p ogledu p la ­
n a i p ro g ra m a jasn o o čitu je idolo p o k lo n -
stv o p re m a in o zem stv u S v o jev rem en o se
h tio k o p ira ti S o v je tsk i Savez, a sad a ih
im a, k o ji žele k o p ira ti Z apad, d a k le n a ­
čelno isto. Ne m ogu se p o jed in e s tv a ri
istrg n u ti iz je d n e c je lin e i p rim je n jiv a ti
n a n a še p o seb n e p rilik e .
V e te rin a rs k i fa k u lte t, odnosno V ijeće,
p o stav io je sebi za cilj ned o stiživ id ealan
lik v e te r in a r a općeg tip a k ao v e te rin a ra
s p e cijaliste iz n iza v e te rin a rs k ih d isc ip li­
n a i k ao v e te r in a r a n au čn o g ra d n ik a . Sve
se to želi d o b iti p rek o o b v ezatn ih i isp it­
n ih p re d m e ta . N a tom su f a k u lte tu go­
tovo isk lju č iv o svi p re d m e ti o b v ezatn i i
isp itn i. Pošlo se sa s ta n o v išta , da ćemo,
ako n e b u d e sve ob av ezn o i ispitno, im a ­
ti m alo n a u č n ih ra d n ik a . Ali silom se
n a u č n i ra d n ic i n e m ogu s tv a ra ti, n iti će
se s tv a ra ti. O m lad in a je sposobna d a ti
p o tre b a n b ro j lju d i, k o ji će se raz v iti kao
n a u č n i rad n ic i, a m i v e lik i b ro j ni ne
m ožem o zaposliti. S d ru g e se s tra n e p o d ­
c je n ju ju s tru č n ja c i, što je, čini se, opća
p o jav a n a S v eu čilištu . No s tru č n ja c i
p r a k tič a r i d rže s tru k u , p rem d a se gole­
m om većin o m n e b av e n a u č n im rad o m ,
je r su to lju d i, k o ji rje š a v a ju d n ev n e za­
d a tk e i k o ji vole svoj posao. N au čn i r a d ­
n ik u n a p re đ u je stru k u , ali sam o s tr u č ­
n ja c i m ogu o p e ra tiv n o ru k o v o d iti i iz v r­
š a v a ti poslove. K ak o bi izgledalo, p ita
p ro f. Babić, k a d b i v e te rin a rs k a slu žb a
b ila p re d a n a n am a, n a u č n im rad n ic im a ,
ako n as n e in te re s ira ju h itn e p o tre b e ,
k o je se ja v lja ju ? Isto je tak o k riv o s ta ­
no v ište, d a b i svi s re d n jo šk o lsk i p ro fe ­
so ri m o ra li b iti istraživ ao ci.
Sve, što je sp ecijalističk o , p o tre b n o je,
p re m a p ro f. B abiću, p re b a c iti u k u rse v e
Iz sveučilišnog živ o ta
n akon d ip lo m ira n ja . Na ta j bi se n ačin
oslobodilo v rije m e p o tre b n o za u p u te u
n a učni rad, i n jih tre b a za ista sav jesn o
prov o d iti s lju d im a, koji će se d o b ro v o lj­
no tim e bav iti. K ako će se sp e cijalizacija
v ršiti, to. je specifično p ita n je. U nizu
sp e cijalistič k ih p red m e ta , ko ji sa d a p o ­
sto je na F a k u lte tu , im am o golem ih te ­
škoća kod o rganizacije, kaže prof. Babić,
a vrlo m alo u spjeha.
P re širo k n a sta v n i fro n t, koji isk riv lja ­
va lik v e te rin a ra , o p rav d a v a se p o tre ­
bom raz v o ja m edicinskoga m išlje n ja . Ali
m edicinsko m išlje n je ne m ože se raz v iti
u dovoljnom ste p e n u n a širokom , nego
ba š na uskom fro n tu . Ako želim o kod
izvjesnog po sto tk a bu d u ć ih n a u č n ih r a d ­
nik a d obiti d o b a r k a d a r, onda m oram o
obvezatno s te g n u ti p ro g ra m isk lju č u ju ć i
spe cijalistič k e pred m e te , je r ne m o ­
žem o • na 30 sa ti još d o d a ti no v ih 10
sati tjedno, kako bi m ogli p o jed in ce
u p u ć iv a ti u n a učni rad. Na p o jed in im
fa k u lte tim a n a s ta je p o tre b a za novim
p red m e tim a. Oni se uvode, ali se n išta
bitn o ne m ije n ja u vezi s p red m e tim a,
koji su već p rije postojali.
Mi smo god. 1945. bili sre tn i, n a s ta v lja
prof. Babić, k ad su oni stalešk i, p re te ž ­
no n e g a tiv n i odnosi izm eđu p o jed in ih
s tru k a n estali. Mi sm o m islili, d a toga
više nem a. Ali oni sada postep en o oži­
v lja v a ju i, po u v je re n ju re fe re n ta , izm e­
đu pojed in ih s tru k a d a n a s su isto toliko
jak i, kao što su bili i p rije ra ta . U oči­
m a n a ših n a sta v n ik a , v e te rin a rs tv o , n a
p rim je r, n ije dobilo svoj re a la n položaj
u n a cionalnoj p riv re d i, koji s tv a rn o ima.
P ostoji p o d c je n jiv a n je d ru g ih s tru k a i
in stitu c ija , v je ro ja tn o zbog nedov o ljn o g
p o z n a v an ja . V e te rin a rsk i f a k u lte t hoće
po n e k a d p reu z e ti fu n k ciju d ru g ih s tr u ­
ka, koje su za ta j posao k v a lific ira n ije
i na ta j n ačin o p tere ć u je n a sta v u , od­
nosno c je lo k u p n i fak u lte t. S d ru g e s tr a ­
ne, in tim n a su ra d n ja s d ru g im sro d n im
službam a i fa k u lte tim a često ne postoji.
Bez s u ra d n je m edicinske i v e te rin a rs k e
službe i f a k u lte ta ne m ože b iti č u v a n ja
lju d sk o g z d ra v lja ni s p re č a v a n ja i u tv r ­
đ iv a n ja od ređ e n ih bolesti. A li v e lik broj
lije čn ik a i v e te rin a ra , s tu d e n a ta m ed ici­
ne i v e te rin e n ije došao do te spoznaje.
Isto se tak o n ik ad V ijeće V e te rin a rsk o g
i V ijeće P o ljo p riv re d n o g fa k u lte ta nisu
sa sta la da u sk la d e p lan o v e i p ro g ram e,
da p u ste jedno d rugom e ono što p rip a d a
pojed in o j stru c i, a ne d a d u p lira ju , a
ujed n o da se te re n sk i čovjek n e o d g aja
k a stin sk i tako, kao da m ože sve sam , već
da postignem o p u n u su ra d n ju stru k a .
530
P ro f. Babić drži, da bi o ovom teškom
p ro b lem u k a stin sk o g odgoja i o b razo v a­
n ja stu d e n a ta i k a stin sk o g odnosa s tru k a
i službi tre b a lo što p rije r a s p ra v lja ti na
posebnom sastan k u .
P ro f. B abić je n a sta v io s prikazom , k a ­
ko n a V e te rin a rsk o m fa k u lte tu postoji
n e p o tre b n a i š te tn a raz b ije n o st stru č n ih
disciplina, k o je bi m o ra le p re d s ta v lja ti
cjelin u . Ali, k ak o on kaže, p o sto ji otpor
p ro tiv ra z u m n e i nužn e k o n cen tracije.
P rv o ra z re d n i n a u č n i rad n ic i u izvjes­
nim poslovim a n isu u s ta n ju da d adu
m a te riju tak o , da s tu d e n t m ože p a rtic i­
p ira ti, i to zato, što n e p o z n a ju n a je le -
m e n ta rn ija p ra v ila m etodologije n astav e.
To je u izvjesnom p o sto tk u opća p ojava
n a S v eu čilištu , i ako tu n išta ne u čin i­
mo, golem tru d p o jed in ih n a sta v n ik a bit
će uzalu d an .
P o sto ji tv rd n ja , d a je s re d n ja škola
n ek a a p s tra k tn a općeobrazovna škola,
k o ja ne d a je n ik ak v o u p o rab iv o z n an je
za visoki stu d ij. Iz toga p o d c je n jiv a n ja
s re d n je škole, kaže p ro f. Babić, proizlaze
k ru p n e posljedice, je r se n a V e te rin a r­
skom f a k u lte tu o d rža v a ju č e tiri p rip ra v ­
n a p red m e ta , koji se kao obv ezatn i i is­
p itn i ne bi m o rali sam o staln o održati.
N ije isp rav n o , što V e te rin a rsk i fa k u lte t
u n a s ta v i k o p ira M edicinski, kak o se to
po v rem en o događa. V e te rin a rstv o je usko
povezano s ekonom skim zakonim a, je r se
i osnovni o b je k t v e te rin a rs tv a , životinja,
m ože o d red iti nekom fik sn o m novčanom
cifrom , dok to kod čovjeka, o b jek ta m e­
d icinskog stu d ija , n ije tako, p rem d a se i
m ed icin a ne m ože o d ijeliti od ek onom ­
sk ih zakona.
P ro f. d r. B abić n a p o m in je lični odnos
p o jed in ca p rem a svim p rijed lo zim a za
b o lju o rg an izaciju rad a , i ta j je lični o d ­
nos, p rem a n jem u , u p red la g a n im re o r­
g a n izacijam a često p re v a le n ta n m om e­
nat.
P ita n je u d žb en ik a još je u v ije k teško,
p rem d a se u tom e p ogledu izv an red n o
m nogo učinilo u odnosu n a p re d ra tn e
prilik e . N a osnovu svega toga, prof. B a ­
bić je p o d c rta o svoje m išljen je, da se
sv eu čilišn a n a sta v a , no n e sam o u našoj
zem lji, nego i d ru g d je , n alazi u late n tn o j
krizi.
S to se tiče p ita n ja režim a stu d ija , on
je n a V e te rin a rsk o m f a k u lte tu bio b a z i­
ra n u g lav n o m n a p risili. Jo š d a n a s im a
p rilič a n b ro j član o v a V ijeća, koji, kaže
prof. B abić, p o k a z u ju ž a lje n je za tim re ­
žim om . Ali u z ro k n e u sp je h a s tu d e n a ta
tre b a d jelom ično tra ž iti i u p rem alo j s u ­

r a d n ji n a s ta v n ik a sa stu d e n tim a i u m n o ­
go b ro jn im p rije n a v e d en im fa k to rim a .
P rof. B abić n a g la ša v a da je p odlogu za
d isk u s iju o b oljoj o rganizaciji, s p e c ija l­
no nužnoj k o n c e n tra c iji zav o d a dao u
jed n o m e svom e po zn ato m e č la n k u u
dn e v n o j šta m p i, a sa d a će još sam o u p o ­
zoriti na izvjesne e le m en te, k o ji n isu t a ­
m o sa d rž a n i. N aši n a u č n i rad n ic i k a tk a ­
da m isle p rije svega n a to, k a k o će n ji­
hov ra d b iti p rim lje n u inozem n im n a u č ­
nim k rugovim a, a ne kak o se ta j ra d o d ­
nosi na p rilik e u zem lji. Što se tiče b r o j­
čanog odnosa stru č n o g i pom oćnog oso­
b lja , prof. B abić z a stu p a m išlje n je , da
za p o b o ljša n je zavodskog e k s p e rim e n ta l­
nog ra d a izlaz n ije p rv e n s tv e n o u novim
a sisten tim a , nego u p o v e ć an ju la b o ra ­
na ta .
P ita n je k o n c e n tra c ije zavo d a izm eđu
f a k u lte ta n aišlo je n a p rilič n o e n e rg ič an
o tpor, kao što se pokazalo u s lu č a ju p r i­
jedloga za s p a ja n je zavoda izm eđ u P o ljo ­
p riv re d n o g i V e te rin a rsk o g , i V e te rin a r­
skog i M edicinskog fa k u lte ta .
P ri k r a ju svoga r e f e r a ta pro f. B abić je
spom enuo još nek o lik o sv o jih z a p až a n ja :
da su se a siste n ti u v u k li u p o se b n u s e k ­
ciju, gd je sam i rad e , u m je sto d a ra d e u
n a sta v n ičk o j g ru p i, da se u V ijeću d a je
o tp o r p ro tiv jav n o s ti ra s p r a v lja n ja i t. d.
P o slije re f e r a ta raz v ila se d isk u sija , u
kojoj su su d jelo v ali, osim re fe re n ta , sv e ­
ga č e tiri p rip a d n ik a V e te rin a rsk o g f a k u l­
te ta , šef v e te rin a rs k e u p ra v n e slu žb e i
č e tiri n a s ta v n ik a d ru g ih fa k u lte ta .
D isk u ta n ti su se d jelom ice složili s te ­
zam a prof. B abića, d jelom ičn o su ih n a ­
do p u n ili i m o d ificirali, a d jelo m ičn o iz­
nije li m išlje n ja , k o ja se r a z lik u ju od r e -
fere n to v ih .
N a glašujući, da su u r e f e r a tu lije p o iz­
neseni tešk i p ro b le m i i d a je d a ta p o d ­
loga za o p širn u r a s p ra v u , pro f. d r. T o-
m a š e c iznio je, da je prof. B abić oštro
p o ten c ira o n e k e s tv a ri, ko je u ta k v u o b li­
ku na V e te rin a rsk o m fa k u lte tu n e p o sto ­
je. Tu se prof. T om ašec o s v rn u o n a d v a
p rim je ra , i to n a p ita n je s u ra d n je s v e ­
te rin a rs k im u p ra v n im v la s tim a i n a p i­
ta n je s u ra d n je sa s tu d e n tim a . P o s lje d n jih
godina ta s u ra d n ja s u p ra v n im v la stim a
n ije b ila d o v oljna, ali, p re m a p ro f. T o -
m ašcu, tu je tež ište više n a v e te rin a rs k o j
službi, je r se ona u p ita n ju n a sta v n o g
p la n a i u odnosu p re m a r a d u F a k u lte ta
kao c je lin e ondosi suviše pasiv n o . Š to se
tiče s u ra d n je sa s tu d e n tim a , d is k u ta n t
iznosi da n e m a u tisa k , d a se ta s u ra d n ja
ik ad a od b ija la.
531
I z sv eu čilišn o g živ o ta
P ro f. dr. T e ž a k , k o ji je n ekoliko
p u ta uzim ao riječ, o sv rn u o se n a jp r ije na
s tv a r a n ja s ta n o v itih k a s tin s k ih osjećaja.,
N em a još ra z v ije n o g o sjećaja, d a je u n i­
v e rz ite t je d n a je d in stv e n a in stitu c ija . No
ne tre b a b jež a ti od toga da tra ž im o po
sv ije tu d ru g e uzore, d a tražim o tam o ono,
što je kod d ru g ih općenito, što se d ade
k n a m a p ren ije ti. U n iv e rz ite t im a u v je ta
za je d n u n a d g ra d n ju p rek o ko je će fa ­
k u lte ti s u ra đ iv a ti, a ta je n a d g ra d n ja
p rv e n s tv e n o n a istraživ ačk o m sek to ru .
No kod n as to ne m ože p o sto ja ti iz je d ­
n o sta v n o g razlo g a zbog fin a n c ijsk e
s tr u k tu re Z a g reb ačk o g sveu čilišta. Ako
n e k i n a ši istraž iv a či žele d a se m je re
in o stra n im m je rilim a , i ako se tu rad i
o fu n d a m e n ta ln im n a u k a m a , to je is­
p ra v a n , jed in i m ogući p u t; n a u k a je
je d n a n a sv ije tu . U n iv e rz ite t m o ra g le­
d a ti d a le k o u b u d u ćn o st, a n e da o b ra ­
đ u je sam o n ek a p o d ru čja , k o ja su m o-
m e n ta n o važn a. Da bism o došli do k a k ­
v ih ta k v ih istraž iv a čk ih škola, m o rali b i­
sm o im a ti d alek o v iše a sisten a ta , je r je
z a p ra v o a sisten tsk o z v a n je jedino, gdje
se m ogu m la d i lju d i izo b ra ž av a ti za is­
tra ž iv a č e . K ao i o stali fa k u lte ti, im am o
tešk o ća u n a b a v lja n ju lite ra tu re i o rg a ­
n iz ira n ju n a ših b ib lio te k a u Z agrebu, a
r je š a v a n je toga p ita n ja izv an red n o je v a ­
žno. Š to se tiče k o n c e n tra cije zavoda,
tre b a p ro m isliti, d a li za .to po sto je svi
m ogući u v jeti. To m ožem o teško postići
iz ra z n ih razloga. T u dolazi u p ita n je
ra z b a c a n o st fa k u lte ta , p ita n je satn ice, za­
tim č in je n ic a d a su p red m e ti koje im am o
u n ek o lik o in stitu ta , z a p ra v o e le m e n ta r­
n i k u rse v i, p ro šire n e p red av ao n ice. Zbog
to g a je bez v e lik ih m a te rija ln ih p r ip r e ­
m a i bez jasn o g cilja što tre b a p re d s ta v ­
lja ti ta k o n c e n tra c ija , p re u ra n je n o o njoj
g o v o riti. A ko bism o im ali k o n c e n tra cio n u
to čk u za istraž iv a čk e radove, koji će biti
z a je d n ičk i svim fa k u ltetim a , o nda bism o
im ali k o n c e n tra ciju , ali za to n em am o
sre d s ta v a . T re b alo bi da u m je sto toga
g o vorim o o k o n c e n trira n o m p reg led u
n a u č n e lite ra tu re u Z ag reb u . P ro b le m je
d a se s tv o ri d o k u m en ta c io n i c e n ta r, a to
n ije izvan n a ših fin a n c ijsk ih m ogućnosti.
U d a ljo j d isk u siji prof. T ežak iznosi k ako
je on p ro tiv sitn e k o n c e n tra cije, već z a ­
p ra v o za je d n u u ltra k o n c e n tra c iju , a ta
se d a d e p ro v esti. Mi m ožem o, p rem a d is­
k u ta n tu , u re d iti je d a n sistem , p re m a k o ­
m e n e k a n a ru č e n a k n jig a p ro lazi kroz
o d ređ e n i b iro , tu se re g is trira , d a b i z a ­
tim m ogla sv im a poslužiti.
D r. F i o 1 i ć, p re d s ta v n ik U p ra v a za
v e te rin a rs k u službu, nag lasio je, da bi
 Iz sveučilišnog živ o ta
n e d o sta tk e, ko je p o k a z u ju stru č n ja c i, što
d a n a s izlaze s F a k u lte ta , tre b a lo n ek ak o
fo rm u lirati, da bism o znali to čn o g d je su
i koji su. To bi se m oglo p rek o D ru štv a
v e te rin a ra . Ako bi se uzele u o bzir p o ­
tre b e na te re n u kroz 10—20 godina, te
m išlje n je n a ših s tru č n ja k a g d je su m a n j­
k a vosti njih o v e izobrazbe, ta d a b i se lak o
došlo do sinteze, k a k a v zap rav o m o ra b iti
n a sta v n i p la n i pro g ram .
Dr. G a b r i č e v i ć , kao n a s ta v n ik F i­
lozofskog fa k u lte ta , nap o m in je, d a su i
d ru g i fa k u lte ti z a in te re s ira n i p ita n je m
k o n c e n tra cije zavoda, je r bi ta zn ačila
r ac io n a ln iju u p o tre b u izd a ta k a, a tim e bi
ostalo više fin a n c ijsk ih sre d s ta v a i za
d ru g e fak u ltete . D is k u ta n t iz ja v lju je d a
će se u D ru štv u n a s ta v n ik a b o riti za p ro ­
v edbu teza, koje je iznio p ro f. Babić.
P rof. dr. K o v a č e v i ć iznio je v iše
p rim je ra p o sto ja n ja ra z n ih zavoda, koji
se bave u g lavnom istim na u č n im radom ,
k ako se d v o stru k o n a b a v lja ju k n jig e i si.
D isk u ta n t se ta k o đ e r osv rn u o n a p ita n je
entom oloških k a d ro v a , k o jih z a p ra v o n e ­
m a. D anas e ntom ologiju v o d e š u m a ri i
agronom i, u m je sto biolozi. I to b i p ita ­
n je m ogla rije šiti izv jesn a k o n c e n tra cija.
No kod k o n c e n tra cije in stitu ta , k a d bi
f a k u lte t preuzeo v a n js k e zavode, isk rsli
bi v eliki fin a n c ijsk i problem i.
P rof. dr. R a n d i ć p rik a z a o je p r i­
m je r U n iv e rz ite ta u G lasgow u, g d je je
osnovna o rganizaciona jed in ica U n iv e rz i­
tet, a fa k u lte ti n isu ni po svom e p e rso ­
n a ln o m sastav u , ni po svom e d jelo v a n ju
n ek e o dvojene jedinice. Isti p ro fe so r fi­
g u rira kao n a s ta v n ik n a raz n im fa k u lte ­
tim a. K od nas su fa k u lte ti p o seb n e u s ta ­
nove, i zbog toga je tu n em o g u ćn o st k o n ­
c e n tra c ije i p o tre b n e s u ra d n je . K od n as
se p o sta v lja p ita n je p ra v a v lasn ištv a ,
u p o tre b e i dr., što otežava s u ra d n ju .
Dr. M i k 1 a u š i ć nag la ša v a , d a je u
d isk u siji tre b a lo više govoriti o sp ecifič­
n im v e te rin a rs k im p rilik a m a , a n e toliko
o općim pro b le m im a S veučilišta. O n sm a ­
tra , da nem a klin ič ara , koji u n a s ta v i ne
govori o p re v e n tiv i i k oji je n e p o te n ­
cira. Što se tiče pedagoškog z n a n ja n a ­
s ta v n ik a S veučilišta, s in d ik a t V e te rin a r­
skog fa k u lte ta p o k ren u o je sv o jev rem en o
to p ita n je , a d isk u ta n t je im ao p rilik e da
g ovori u nekoliko n a v ra ta s n ek im n a ­
sta v n ic im a Više pedagoške škole i zam o­
lio ih n a p riv a tn o j bazi da se p o zab av e
pedagoškim p ita n je m S v eu čilišta kao
532
takvog. N ažalost, n a to m e p o lju n ije n i­
šta učinjeno.
D r. B e n k o n a p o m in je, d a a sisten tsk i
sa sta n c i n a V eterin arsk o m fa k u lte tu nisu
išli n a u š trb ni sin d ik aln o g ra d a ni n a ­
s ta v n ič k e g rupe, već, n ap ro tiv , novodi
n ek o lik o p o zitiv n ih s tra n a o v ak v ih sa sta ­
n ak a. N a d a lje p o d v lači v a žn o st stv a ra n ja
a m b u la to rn e k lin ik e, p ita n ja koje se ne
m iče s m je sta , a u p rav o bi ta k lin ik a
b ila p u t d a stu d e n ti u p o z n a ju p ro b le m a ­
tik u tere n a .
Dr. I v o š ističe, d a je prof. Babić iz­
nio in te re s a n tn u p ro b le m atik u , ali je ona
p reo b im n a, d a bi se n a o v ak v u s a sta n k u
m ogla sa sv ih s tra n a u cje lin i o b u h v a titi.
Za ovako k o m p lek sn u p ro b le m atik u po­
tre b n i su i kom p lek sn i arg u m e n ti. T re ­
balo b i d o n ije ti izvjesne arg u m e n te , koji
b i u k azali što je dovelo do toga da s tv a ­
ram o n e u p o tre b ljiv e stru č n ja k e . To bi
n a m u jed n o služilo kao p u tokaz, kojim
p u tem tre b a d a idem o d a bism o stv o ­
rili v je š te i sposobne stru č n ja k e . Š t a se
tiče k o n c e n tra cije, tre b a n a jp rije izv ršiti
k o n c e n tra ciju n a v lastito m rad n o m po d ­
ru čju , a n e d a se s tv a ri ponovno o b ra ­
đ u ju u to k u istog stu d ija . Što se p a k tiče
p rev e n tiv e , u širem sm islu te riječi, tu
m o ra ju b iti u k lju č e n i svi p red m e ti od
p rv e godine n ad alje.
U to k u d isk u sije p ro f. dr. B abić govo­
rio je nek o lik o p u ta . T ak o je n a nekim
p rim je rim a sk icirao k ak o zam išlja k o n ­
c e n tra c iju sro d n ih in stitu ta . T u se ne m i­
sli n a u k id a n je n a sta v n ičk ih m jesta, već
se ra d i o jed n o m in s titu tu s jed n o m li­
te ra tu ro m i a p a ra tu ro m , jed in stv e n im
p lan o m rad a , s a v je to v an je m i pom oći za
v rije m e n jeg o v a izvođenja. A ko ta j in ­
s titu t n em a za to dovoljno p ro sto ra, n e
m o ra p riv re m e n o n i b iti k o n c e n trira n n a
jed n o m m je stu . To je, m eđ u tim m oguće
n a d e seta k in stitu ta o d m ah p ro v esti. Oso­
b ito bi o v ak v a s u ra d n ja P o ljo p riv re d n o g
i V e te rin a rsk o g fa k u lte ta d o n ije la v elik e
rez u lta te . T a b i s u ra d n ja d o n ijela k o risti
n e sam o n asta v n o m i n a u č n o -istra živ a č -
k om rad u , već bi ta k o đ e r om ogućila i
isp ra v a n razv o j stru k e i odnosa m eđu
s tru č n ja c im a .
P r i k r a ju je p ro f. B abić nap o m en u o da
je sv ijesn o uzeo širu p ro b le m atik u sa
svrhom , da se ponovno p o tak n e d isk u sija
n a širokoj osnovi, k o ja je u F a k u lte t­
skom v ijeću n ek ak o zam rla. Osim toga,
o v ak v a d isk u sija možo b iti d o b ra p rip re ­
m a za b u d u ću k o n feren ciju .

Ivan B r i h t a:
O ORGANIZACIJI NAUČNOG RADA NA PODRUČJU
PRIRODNIH NAUKA
P ovodom m iš lje n ja o o rg an iz a ciji n a u ­
čnog rad a , k o je su u »Pogledim a 53«, b r :
4, s tr. 286 o b jav ili p ro fe so ri K. B a le n o -
vić, E. C e rk ovnikov i V. H a h n (sk ra ć e ­
no: č la n a k B. C. H.), želio b ih izn ijeti
nek o lik o m isli.
A rg u m e n ta c ija u č la n k u B. C. H. ide
ovim redo slijed o m :
1. S re d stv a , k o ja u n ašoj ze m lji sto je
n a ra s p o la g a n ju za n a u č n i rad , tre b a što
r a c io n a ln ije u tro šiti.
2. K on g res k e m ič a ra u Z a g re b u 1952.
pokazao je, d a je sv e u čilište d alo n a j ­
veći broz n a u č n ih p riloga.
3. P u b lik a c ije su m je rilo a k tiv n o s ti i
k o risn o sti u sta n o v a .
4. M nogo je n a ro d n o g nov ca p o s lje d ­
n jih god in a u tro še n o n a n a u č n i r a d in ­
s titu c ija v a n sv e u čilišta, k o je su n a K o n ­
g resu k e m ič a ra po p u b lik a c ija m a b ile
s la b ije z a stu p a n e od sv eu čilišta.
Iz ovih se p re m isa izvlači z a k lju č ak ,
da n a te m e lju d osad p o s tig n u tih re z u l­
ta ta tre b a sv e u čilište kod ra s p o d je le s re d ­
s ta v a sta v iti n a p rv o m jesto .
O vdje bih, m eđ u tim , pok u šao d o k a z a ­
ti, da ni sve p rem ise n isu isp ra v n e , a ni
z a k lju č a k n ije točan.
P rv a je g rije šk a , po m om e sh v a ća n ju ,
u p rem isi 3; istin i za v o lju m o ra m reći,
d a je ona kod n a s p rilič n o ra š ire n a , d a
je ne k a k o u m odi.
P o s lje d n jih godina iza 1945. s tv o re n je
u našoj ze m lji s ta n o v it b ro j in stitu ta ,
k o jim a je za d ać a d a se b a v e p rim ije n je ­
nom na u k o m (v je ro ja tn o se n a n jih d je ­
lom ično odnosi p re m isa 4). N jih o v o o sn i­
v a n je n ije n e k i n a š specifik u m , v eć su
slični in s titu ti p o s lje d n jih g o d in a o sno­
v a n i, i još u v ije k se o sn iv a ju , u m n o ­
g im teh n ič k i n a p re d n im zem ljam a.*
* O p rim ije n je n o m is tra ž iv a n ju u Vel.
B rita n iji vidi, n a pr., d jelo: H. F. H e a th
a n d A. L. H e th e rin g to n , In d u s tr ia l R e-
533
I z sv eu čilišn o g živ o ta
P rv e n stv e n a je zad aća in stitu ta za p r i­
m ije n je n a istra ž iv a n ja u n ašim p r ilik a ­
m a d a p rim je n o m m a n je v iše p o zn atih ,
ali p ra k tič k i kod n as n e p rim je n jiv a n ih
m eto d a, d ig n u n a šu in d u striju n a v iši
s tu p a n j, n a k o jem se n alaze in d u strije ,
odnosno p o ljp riv re d a , š u m a rstv o i o s ta ­
le g ra n e u n a p re d n im zem ljam a. P r o ­
s u đ iv a ti ra d tak v ih in stitu ta , u k o lik o se
b a v e kem ijo m , p re m a b ro ju re f e r a ta iz­
n ije tih n a K o n g resu k e m ič a ra u Z a g re ­
b u 1952, značilo b i n e p o z n a v ati s v rh u i
k a ra k te r tih u sta n o v a . Tako, n a pr., I n ­
s titu t za in d u strijsk a .'straživ an ja n ije se
b a š loše p la s ira o što se tiče b ro ja r e fe ­
r a ta n a to m K o n g resu ; p ro su đ iv a ti, m e ­
đ u tim , n jeg o v ra d sam o po tim r e f e r a ­
tim a bilo b i po sv e n e p ra v iln o , je r n a j­
v eći dio r a d a n ije n iti će b iti p re d a n
ja v n o s ti u o b lik u re fe ra ta , p u b lik a c ija i
si., ali je od toga ra d a im ao i, n ad ajm o
se, im a t će i u b u d u ć e k o risti n aš te h ­
n ičk i n a p re d a k .
T im e sm o se d o ta k li jed n o g a, za n a u č ­
n e k ru g o v e o sje tljiv a p ita n ja , k o je je u
z a d n je v rije m e n e sam o kod nas, nego
i v a n i u s v ije tu p o p rim ilo d im en zije
stra h o v ito n a p u h a n o g b alo n a, a m ogli
b ism o ga u k ra tk o n a z v ati: fetišizam b ro ­
ja n a u č n ih p u b lik a c ija . U a m eričk o m
k e m ijsk o m časopisu C hem ical E n g in e er­
in g N ew s čitao sam n ed a v n o o tom p i­
ta n ju r a z m a tr a n ja jed n o g a u to ra , koji
sa s ta n o v itim n e lag o d n im o sje ć a jim a r a ­
zm išlja o p o p lav i n a u č n ih p u b lik a c ija
n a p o d ru č ju k e m ije i p o s ta v lja p rib liž n o
slijed eće p ita n je : »Sto b iste re k li o n e ­
kom m lad o m n a s ta v n ik u k e m ije (asiste n ­
tu ili docentu), k o ji je seb i p o stav io cilj
se arc h a n d D ev elo p m en t in th e U n ited
K ingdom , F a b e r & F a b e r Ltd., L o n d o n
1945. B ro jn i in s titu ti za p rim ije n je n a is­
tra ž iv a n ja p o sto je ta k o đ e r u N jem ačk o j,
S. A. D., F ra n cu sk o j i t. d.
I z sveučilišnog života
da godišnje objav i 10 radov a, t. j. jed a n
m jesečno osim ferija ? M ožda b iste ga
sm a tra li k a rije risto m ; m eđ u tim kod r a s ­
položenja ko je vlada, da se a k tiv n o st
o c je n ju je p rem a b ro ju radov a, v a n sv ak e
Je su m nje, da je ta j m la d i čovjek r e a li­
sta, je r će na ta j n ačin brže n a p re d o v a ti
na lje stv ic i u n iv erz ite tsk e h ije ra rh ije do
redovnog profesora«.
P ogledajm o uostalom , s k olikim su
b ro je m re f e r a ta pojed in i p o tp isn ici č la n ­
k a B. C. H. bili za stu p a n i n a K o n g resu
k e m ič a ra 1952! P rof. C erko v n ik o v n ije
bio z a stu p a n ni jed n im rado m , prof! B a-
lenović sa dva, a prof. H a h n sa četiri.
P rim ije n im o li, dakle, n jih o v e p o stu la te
n a n jih sam e, prof. C erkov n ik o v v rlo bi
loše prošao kod b u duće rasp o d je le k r e ­
d ita za n a u č n a istraž iv a n ja , ako b i se
ne tk o rav n a o n ačelim a, k o ja je on sam
jav n o iznio.
Da se u k loni sv a k i nesp o razu m , n a ­
glašavam ponovno, da p rem a m om osob­
nom m iš lje n ju k o risn o st n e k e k e m ijsk e
u sta n o v e i v rije d n o st pojed in a c a k e m i­
č a ra ne tre b a n ik ak o p ro su đ iv a ti po
bro ju r e fe ra ta n a K o n g resu k e m ič a ra u
Z ag reb u 1952. ili po b ro ju p u b lik a c ija
uopće.
O dnosi li se, m eđ u tim , a lu z ija č lan k a
B. C. H. o velik im sv o ta m a u tro šen o g
na ro d n o g novca za in stitu c ije v a n sv e u ­
č ilišta i na na še nove fiz ik aln e in stitu te
u Vinči i u Z agrebu, onda tre b a istaći,
da je I n s titu t u Vinči održao p rilič a n
bro j re f e r a ta n a K o n g re su k em ič a ra , a
In s titu t »R uđer Bošković« u Z ag reb u ,
koji se još izgrađuje, p o d u p ire v eć sad a
fin a n c ija ln o , koliko sam up u ćen , svoga
s a ra d n ik a prof. B alenovića s re d stv im a
za istraž iv a n je .
D a se i op et n e bi k riv o sh v atilo , ja
toj s a ra d n ji prof. B alenovića s I n s titu ­
tom »R uđer Bošković« n i š t a v e z a m je ra -
vam , ali prof. B alenović sm a tra , d a je
n e ra c io n aln o tro š iti s re d stv a za n a u č n e
in stitu te v a n sveučilišta, a ip ak s ta k ­
vim in stitu to m sa ra đ u je.
534
K ad se već govori o p rav iln o j rasp o ­
d jeli s re d stav a za n au čn o istraživ an je,
š te ta sto se a u to ri č lan k a B. C. H. nisu
o sv rn u li i n a v rlo ak tu e ln o p ita n je, koje
je p rv i p u t u našoj jav n o sti iznio prof.
Ivo B abić u »Borbi« od 10. II. 1953., t. j.
o p o tre b i da n a jed n o m sv eu čilištu po­
sto ji niz isto v rsn ih in stitu ta. To je p ita ­
n je uglav n o m n ek i ta b u m eđu našim
sv eu čilišn im k rugovim a.
V ratim o se sa d a n a z a k lju č ak članka
B. C. H., d a sre d stv a za n au č n i ra d tr e ­
b a d o d je ljiv a ti in stitu c ija m a ili p o jed in ­
cim a n a tem e lju n jih o v ih dosad o b jav ­
lje n ih p u b lik a c ija . S m a tra m , da je taj
p rin c ip neodrživ; pokaže li se, n a pr.,
d a se n a jed n o m za b u d u ćn o st n acije
važnom p o d ru čju n ije dovoljno ili n ije
uopće n a u čn o radilo, bilo zbog p o m an j­
k a n ja sre d s ta v a ili tale n a ta , onda to p o ­
d ru č je tre b a potpom oći svim sred stv im a.
O b ra tn i p rin c ip d a se sre d stv a za n a u ­
čni ra d d a ju p rv en stv e n o tam o, g d je su
već p o k azan i vrlo d o b ri uspjesi, doveo
bi do h ip e rtro fije toga d ije la n a u k e u
dotičnoj zem lji. N ešto analogno p rim i­
jetio je n ed av n o n ek i s tra n i u č e n ja k u
In d iji: pod uplivom u sp je h a fizičara R a -
m an a, d o b itn ik a N obelove n ag rad e, v e ­
lik se dio m lad e in d ijsk e n au č n e g ene­
ra c ije su v iše jed n o stra n o b av i te o re t­
skom fizikom i ne po sv eću je se rje š a v a ­
n ju d ru g ih v a ž n ih teh n ič k ih i ekonom ­
sk ih p ro b lem a, k o jih In d ija ima, n a ž a ­
lost, i suviše. P o k ažu li, n a pr., u našoj
zem lji o rg an sk i k em ič a ri p rem a b ro ju
p u b lik a c ija n a jv iše u sp je h a i počnu li
oni zbog toga, n a tem e lju a rg u m e n ta c ije
B. C. H., tra ž iti v eća si’ed stv a za is tra ­
ž iv a n je od d ru g ih s tru k a , onda će ta n o ­
v a p o v ećan a sre d stv a om ogućiti još veći
b ro j rad o v a s p o d ru čja o rg an sk e k em i­
je. T aj veći b ro j rad o v a o p rav d ao bi po
toj istoj logici d o d jeljiv a n je d a ljn jih još
većih sre d stav a , p a b i se k roz nek o lik o
godina n a jv e ć i dio istra ž iv a n ja u našoj
zem lji v ršio sam o n a p o d ru čju o rg an sk e
k em ije. Do toga b i došlo utoliko p rije,
ako bi se osnovao c e n ta r za rasp o d jelu

s re d s ta v a za n a u č n i rad , u k o jem bi,
p re m a p rije d lo g u B. C. H., g lav n i k o ri­
snici bili u jed n o i a rb itri.
Na k r a ju n e k a m i se d o p u sti d a ra z ­
m otrim u p o slje d n je v rije m e često spo­
m in ja n u k rila tic u : »N ajbolja sv e u čilišn a
na sta v a je n a učno istraživ an je.« R azgo­
v a ra ju ć i o toj tezi s m nogim d ru g o v i­
ma, ra z a b ra o sam , da ne po sto ji je d in ­
stvo u sh v a ća n ju , da li se ov d je m isli n a
naučno istra ž iv a n je n a s ta v n ik a ili s tu d e ­
na ta . R azm otrim o n a jp r ije p rv i slu čaj.
Teza da je d o b a r sam o on aj n a sta v n ik ,
koji se bav i n a u č n im radom , n ije osn o ­
v an a na čin je n ic a m a, je r su p o zn ati
m nogi g lasoviti u čenjaci, k o ji su b ili
loši na sta v n ici. T ako, n a pr., p o z n a ti k e ­
m ič a r E m il F isch e r s p o m in je u svojoj
a u to b io g ra fiji ,2 kak o ga je g laso v iti te r -
m o d in a m ič a r C lausius ra z o č a rao sv o jim
p re d a v a n jim a iz fizike. B a v lje n je n a u č ­
nim rad o m često je, doduše, p o tre b a n ,
ali ne do v o lja n p red u slo v za d o b ro g n a ­
s ta v n ik a . O to m e je ta k o đ e r iznio n e k o ­
liko m isli prof. B abić u svom sp o m e n u ­
tom čla n k u u »Borbi«. I o b ratn o , p o z n a ti
su odlični n a sta v n ici, k o ji p o sv e ću ju n a j­
veći dio svoga v re m e n a s tu d e n tim a , a
ne b av e se n a ro č ito a k tiv n o istra ž iv a ­
n jem n ovih p o d ru čja .
K ako p a k s to ji s dru g o m a lte rn a ti­
vom , da je n au čn o istra ž iv a n je , k o je
v rše sam i s tu d e n ti, n a jb o lji n a č in n a ­
s tave? T aj je sistem n a s ta v e dao o d lič­
ne r e z u lta te n a p o d ru č ju k e m ije u N je ­
m ačkoj, počevši od v re m e n a L iebiga.
N akon ra z m je rn o k ra tk o g v rem e n a , p o ­
svećenog s lu š a n ju n e k ih k o leg ija, s tu ­
d e n ti bi p reu z e li ra d n a d ise rta c iji i u
a k tiv n o m istraž iv a čk o m poslu p o sta ja li
d obri k e m ičari. T aj n a č in n a s ta v e m ogao
bi se m ožda k a ra k te riz ir a ti tak o , da je
n a jb o lji n a č in u č e n ja p liv a n ja d a u č e ­
n ik a baciš u vodu i n e k a n a s to ji d a se
održi na površini. K oliko je god ta j n a ­
čin n a sta v e k e m ije bio p r ik la d a n za p r i­
lik e sve m ožda do p r ije n e k ih č e tv rt
2 A us m ein e n L eben, B e rlin 1922,
S p rin g e r V erlag, str. 50.
535
I z sv eu čilišn o g živo ta
sto ljeća, d a n a s je on u svojoj o rig in a l­
noj fo rm i jed v a p rim je n jiv . U zrok je
tom e taj, d a je z n a n je , k o je s tu d e n t
tre b a steći, d a bi se osposobio za s a ­
m o staln o rje š a v a n je n a u č n ih p ro b le m a,
p re m a p ro šlim g e n e ra c ija m a toliko p o ­
većano, d a o u č e n ju p liv a n ja b a c a ­
n je m u č e n ik a u vod u d a n a s n a p o d ­
ru č ju k e m ije jed v a m ože b iti g ovora:
u čen ik bi p otonuo. Te su p o tešk o će v rlo
jasn o uočili p ro feso ri P re lo g i R užička
kod s a d ašn je g sistem a n a s ta v e k em ije
n a T eh n ičk o j visokoj školi u Z tirich u i
p o d n ije li p rije d lo g za v rlo ra d ik a ln u iz­
m je n u n a sta v n o g p ro g ra m a, koji m i je
p ro f. P re lo g s u sre tljiv o p rep u stio na
uvid. K ao p ro b n i k am en za isp ra v n o st
n a sta v n o g siste m a oni p o s ta v lja ju ovu
tezu : a p so lv e n ti tre b a da s te k n u sp o so b ­
nost, d a po s v rš e tk u s tu d ija ra z u m ije v a ­
ju stru č n u lite ra tu ru i d a u n jo j s a d r­
žan e nove sp o zn aje m ogu u sv o jim r a ­
do v im a isp ra v n o p rim ije n iti. S tim e se
u vezi u p rije d lo g u P re lo g -R u ž ičk a veli
doslovce: »Sa z a b rin u to šć u se k o n s ta ti­
ra, d a ap so lv e n ti k e m ijsk o g o d je lje n ja
n isu v iše d o rasli ovim z a h tje v im a . . .
N e d o staje im izo b razb a u o rg an sk o -fiz i-
k a ln o j k e m iji i u zato p o tre b n im te m e ­
ljim a m ate m a tik e i fizike«. N a ro č itu v a ­
ž n o st po lažu oni n a p ro d u b lje n je z n a ­
n ja iz fiz ik aln e k em ije, s obzirom na
o rg an sk u k e m iju : » P ro d u b lje n je z n a n ja
n a ovom p o d ru č ju n e o lak ša v a sam o s v r ­
sishodno i b rzo p la n ira n je i izv o đ en je
o rg an sk ih re a k c ija , nego je ta k o đ e r i za
p re n o š e n je re a k c ija n a te h n ič k e p ro ce ­
se od osnovnog zn ačenja«. To p ro d u b ­
lje n je n a s ta v e za šv ic a rsk u je o rg an sk o -
k e m ijsk u in d u s triju od živ o tn e v a ž n o ­
sti: » Š v icarsk a o rg a n sk o -k e m ijsk a e k s­
p o rtn a in d u s trija n ala z i se p re d k o n k u ­
ren c ijo m S. A. D., g d je k e m ič a ri već
n a jv e ć im d ijelo m d o b iv aju n a sta v u , k o ja
se o v d je p red la ž e. N ije sam o važno, k a ­
ko i što m i u Š v ic arsk o j proizvodim o,
nego k ak o sm o b rzo u s ta n ju p ostići n o ­
v e re z u lta te , k a k o n a s inozem stvo n e bi
p retek lo « . U tu sv rh u oni p red la ž u p ro ­
Iz sveučilišnog živo ta

d u b lje n je stu d ija m ate m a tik e , fizike i fi­
z ik aln e kem ije s tra ja n je m od č e tiri se­
m e s ta ra za svaki kolegij, kao i tem e lji­
tu reo rg a n iz a c iju n a s ta v e o rg an sk e k e ­
m ije. Da se p a k tra ja n je s tu d ija n e b i
pro d u ljilo , m ože ovo p ro d u b lje n je s tu ­
d ija fu n d a m e n ta ln ih p re d m e ta ići sam o
n a ra č u n sk ra ć e n ja p ro g ra m a više d es­
k rip tiv n ih p re d m e ta (tehnologija), koji
se m ogu k a s n ije u slu č a ju p o tre b e n a u ­
č iti m nogo lakše, nego što b i to bilo
m oguće sa sp o m en u tim p ro širen im os­
no v n im disciplinam a.
M islim , da će n a tem e lju ovoga b iti
jasno, da d a n a s o nekom ran o m n a u č ­
nom istra ž iv a n ju s tu d e n a ta ke m ije u v e ­
ćem opsegu p rije diplom e jed v a m ože
b iti govora. D anas n am u našim p rilik a ­
m a, kak o n a m se čini, v rlo m a n jk a ju
šire m ogućnosti d a d ip lo m iran i kem ičari
n a k o n sv rše tk a stu d ija n a sta v e bilo r a ­
dom n a d ise rta c iji, bilo istraž iv a n je m u
sp ecijaln im in stitu tim a . K od k o m p licira-
n o sti m o d ern e k e m ijsk e n a u k e p o slijed i­
p lo m sk i rad , p rije d efin itiv n o g zaposle­
n ja, v rlo je v a ž an p red u slo v za u p o tp u ­
n jen je , u č v ršć e n je i p ro širen je zn a n ja
m la d ih k em ičara. Za ta j b i ra d treb alo
s tv o riti šire m a te rija ln e osnove, k ak o za
stu d e n te , tak o i za zavode. To bi, m islim
b a r n a p o d ru čju k e m ije bio p ra v i sm i­
sao parole, d a je nau čn o istraž iv a n je
n a jb o lja n astav a.

P o v o d o m g o rnjeg č lanka p r im ili sm o od p ro f. Balenovića, C e rk o v n ik o v a i H ahna

p r im je d b u k o ju u c jelo sti donosim o:
K a d a se, u v e lja č i ove godine, p rilik o m n e p o sre d n e izm jen e m isli, pokazalo da
n a n e k a o s n o v n a p ita n ja o rg an iz a cije n au čn o g ra d a u NR H gledam o u su štin i
jed n ak o , m i sm o s m a tra li da bi sv o je m išlje n je , bez ob zira n a n as kao p o j e d i n c e
ili n a s p e c i f i č n e p o tre b e zav o d a u k o jim a rad im o , tre b a lo d a iznesem o u n a j­
k rać im c rta m a kao p rilo g d isk u siji, k o ja je o tom izv an red n o složenom p ro b lem u
b ila u našoj ja v n o sti p o k re n u ta . Mi sm b to u č in ili p o tp u n o sv ijesn i činjenice, d a se
n a še m išlje n je m ože in te r p re tir a ti n a m nogo ra z n ih način a, p a i n a n ačin k ako je
to učinio ing. B r i h t a u svom član k u . P re m d a se s m nogim tv rd n ja m a , a p rije
svega s n a č i n o m in te rp re ta c ije n ašeg m iš lje n ja u n a p isu ing. B r i h t e n ik ak o
n e bi m ogli složiti, m i ne sm a tra m o d a b i bilo k a k v a d e ta ljn a d isk u sija ili čak p ole­
m ik a o p o sta v k a m a u tom č la n k u m ogla bilo što b i t n a i n o v a d o p rin ije ti r je ­
ša v a n ju p ita n ja o k o jem u je riječ. To n a jb o lje p o k azu je č in jen ica d a i sam kolega
B r i h t a u z a v ršn im reč e n ica m a svog č lan k a, s k o jim a b i se m ogli p o tp u n o složiti,
dolazi do istog z a k lju č k a i p rije d lo g a k ao i m i, n a im e d a tre b a » . . . stv o riti šire m a ­
te rija ln e osnove, kak o za stu d e n te , tak o i za z a v o d e . . . « n a n ašem Sveučilištu, u
in te re s u n a p re tk a n a u č n o -istra živ a č k o g r a d a i općeg n a p re tk a u našoj zem lji.
U Z agrebu, 18. s v ib n ja 1953.
K. B a l e n o v i ć ,
E. C e r k o v n i k o v ,
V. H a h n.

536
 S A D R Ž A J 6. B R O JA
S tr.
V a n ja Su tlić : K riza g rađ a n sk o g č o v jek a u sv ije tlu e g z isten cijalizm a . . 377
T o m isla v P inter: O p ro sto ru i v re m e n u i o k r e ta n ju k ao je d in s tv u n jih o v a
k o n tin u ite ta i d isk o n tin u ife ta (III. dio) .................................... 385
M aja B o š k o v ić -S tu lli: O odno su p re m a k n již e v n o m f o l k l o r u .................................. 403
N ik o la S k re b : O in te r p re ta c iji b io lo šk ih r e z u l t a t a .................................... .. 409
K u l t u r n i život
R u d i S u p e k : K o n fu z ija oko a s tra tiz m a 415
Naučna kronika
M laden Z v o h a re vić : O snivačka sk u p š tin a U d ru ž e n ja psih o lo g a F N R J i I. s tru č n i
s a sta n a k ju g o sla v e n sk ih p s i h o l o g a ................................................................................422
Prikazi i osvrti
B ra n k o B o šn ja k: K a rl J a sp e rs : U vod u filo zo fiju . . '. 430
Gajo P etrović: B. M. K e d ro v : Bngels i p riro d n e n a u k e 433
Bibliografske b i l j e š k e ...................... 436
Iz s v e u č i l i š n o g ž i v o t a
D rugi n a c rt O pšteg z akona o u n iv e rz ite tim a . . 439
Božo T e ža k : O p ita n jim a z n a n stv e n o -istra ž iv a č k o g ra d a 4^T

SA D R Ž A J 7. B R O JA
Str.
Jugoslav G ospodnetić: O snov n e lin ije opće te o rije n a c io n a ln e h isto rije 457
Pavao R astovčan: O n a šem z e m ljo ra d n ič k o m z a d ru g a rs tv u . . . . 464
D r B ra n k o G avella: N ekoliko m isli o te o riji u m je tn ič k e n a s ta v e 472
V a n ja Su tlić : Položaj in te le k tu a lc a Z a p a d a i filo zo fija A lb e rta C am usa 478
T v r tk o Sv o b : Z apis o g ran ič n o sti žive t v a r i .................................................... 484
E. Pusić: D rž a v n a k o rp o ra c ija u u p ra v i S A D ............................................ 491

Naučna kronika

J u ra M edarić: K o n fe ren c ija n a s ta v n ik a ek o n o m sk e g e o g ra fije e k o n o m sk ih f a ­

k u lte ta J u g o s l a v i j e ................................................................. 498

Prikazi i osvrti

G rga G am ulin: Uz je d a n p ro b le m H egelove e ste tik e . 503

R u d i S u p e k : H e n ry L e feb v re : K ritik a sv a g d an je g ž iv o ta 513
O leg M andić: C a h ie rs in te rn a tio n a u x d e sociologie, 1946 519

Bibliografske bilješke 522

Iz sveučilišnog života

R e fe ra t prof. I. B ab ića o ra d u v e te rin a rs k o g fa k u lte ta i d isk u sija . . . 528

I v a n B rih ta : O org an izaciji n a u č n o g r a d a n a p o d ru č ju p riro d n ih n a u k a . 538