Tekst Plana

Plan detaqne regulacije privredne zone “Gorwi Zemun” - zone 3 i 4
Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj ..................... godine, a na osnovu

~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi (″Slu`beni glasnik RS″ br. 47/03)
i ~lana 11. i 24. Statuta grada Beograda ("Sl. list grada Beograda" br.
7/93,9/93,9/94,18/95 i 29/95) donela je :
PLAN DETAQNE REGULACIJE

PRIVREDNE ZONE GORWI ZEMUN
- ZONE 3 I 4 -
A.1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV
Pravni i planski osnov za dono{ewe Plana detaqne regulacije privredne zone

Gorwi Zemun - zone 3 i 4 nalazi se u:
- Zakonu o planirawu i izgradwi (″Sl. glasnik RS″, br. 47/03)

- Generalnom planu Beograda do 2021. godine (''Службени лист града Београда'', бр.
47/03),
- Odluci o pripremawu Regulacionog plana privredne zone ″Gorwi Zemun″ u
Zemunu (″Slu`beni list grada Beograda″, br. 12/01).
Na osnovu ove odluke ura|en je koncept Regulacionog plana u celini (470 ha)
koji je verifikovao Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda zakqu~kom br.
350-988/02 - IO od 07.06.2002.godine. Kako se u skladu sa odlukom i konceptom
plana Regulacioni plan moè doneti fazno, ura|en je Regulacioni plan
privredne zone ″Gorwi Zemun″ u Zemunu - Plan detaqne regulacije zona 3 i 4.
Prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine (''Службени лист града Београда'',
бр. 47/03) predmetni prostor se nalazi u povr{inama namewenim za:
- privredne delatnosti i privredne zone
- komercijalne delatnosti
- individualno stanovawe i
- zelene povr{ine
Sastavni deo Plana je grafi~ki prilog 1.1. ’’Izvod iz Generalnog plana Beograda
2021’’.
Karakter podru~ja
Teritorija obuhva}ena ovim planom predstavqa deo privredne zone Gorwi Zemun,
jedne od najzna~ajnijih privrednih zona Beograda na uvodnom pravcu sa severa,
izuzetno dobro saobra}ajno povezana, sa neposrednom vezom na planirani obilazni
autoput. Na ovom podru~ju danas dominiraju prehrambena, hemijska i elektro
industrija. Posledwih godina u ovoj zoni se odvijala prodaja poqoprivrednog
zemqi{ta i stihijska izgradwa proizvodnih i skladi{nih objekata, koja nije bila
pra}ena odgovaraju}im ulagawima u primarna postrojewa i objekte infrastrukture.
1
Saobra}ajni pristupi ovim lokacijama su uglavnom izvedeni direktno sa

Batajni~kog puta ili sa Novog novosadskog puta (autoputa Beograd - Novi Sad).
Najve}i problem danas predstavqa nedostatak sistema za kanalisawe otpadnih
voda, koje se internim sistemima odvode direktno u Dunav, ili slobodno ispu{taju
u teren.
Izvod iz koncepta plana
’’Privredna zona Gorwi Zemun, iako nastala na terenu koji je jedan od najpovoqnijih
u Beogradu za sme{taj privrednih delatnosti, danas se nalazi okruèna stambenim
naseqima, {to predstavqa dodatnu obavezu korisnicima ali i planerima da
posebnu pa`wu obrate na uticaje koje ona pravi na svoju okolinu. Za{ti}eni lesni
odsek Dunava, ~iji jedan deo (koji nije pod za{titom) je deo same Zone je dodatni
motiv za promi{qeno planirawe i kori{}ewe prostora.
Prednosti ove lokacije ogledaju se u izuzetno dobroj saobra}ajnoj povezanosti,

mogu}nostima snabdevawa energijom, vodom, i povoqnim uslovima za izgradwu
objekata.
Radi lak{e sagledqivosti i odnosa prema ranijem DUP-u zadràna je podela

privredne zone na celine - zone, koje su u grafiim prilozima obeleène oznakama
1-4. Zone 1, 2 i 4 su bile obuhva}ene prethodnim planom, i u okviru wih izgra|eni
su kompleksi velikih privrednih organizacija: Galenike, Koka-kole, Dalije, BIM
“Slavija”, Elektronska industrija... Za zonu 3 sada se prvi put radi planski
dokument.
UKUPNA POVR[INA PRIVREDNE ZONE 470 ha
POVR[INA ZONE 1 145,05 ha

Kompleksi postoje}ih privrednih delatnosti 84,99 ha
Kompleksi postoje}ih privrednih delatnosti 36,66 ha
POVR[INA ZONE 3 106.47 ha
Kompleksi postoje}ih privrednih delatnosti 24.42 ha
Kompleksi postoje}ih privrednih delatnosti 86.07 ha
U okviru privredne zone veliki deo zemqi{ta koriste PKB - PIK ’’Zemun’’ i
Institut za kukuruz. Prema raspoloìvim podacima PKB u okviru ove zone
raspolaè sa oko 50 ha (u okviru jedne celine), a Institut za kukuruz sa oko 75 ha (u
okviru tri celine)
Prema raspoloìvim podacima Institut za kukuruz je deo, a PIK Zemun kompletno

zemqi{te podelio na mawe celine (’’preparcelisao’’) i dao na privremeno
kori{}ewe pojedincima ili firmama.
U okviru svoje parcele u zoni 3 PIK Zemun je predvideo (i dostavio podatke)

interne saobra}ajnice i niz parcela veli~ine do maks. 0,5 ha. Prema podacima, sve
parcele su ve} date na kori{}ewe. Danas na tim parcelama postoje izgra|eni
objekti u funkciji, objekti u izgradwi, ili su na wima samo zapo~eti pripremni
radovi. Svi objekti su nameweni iskqu~ivo privrednim delatnostima.
Tako|e je deo zemqi{ta u ovoj zoni, veli~ine oko 10 ha, op{tina Zemun dala na
privremeno kori{}ewe, tako da se i na ovom zemqi{tu odvijaju iste aktivnosti.
U zoni 4 zemqi{te Instituta za kukuruz povr{ine oko 20 ha je gotovo potpuno

izgra|eno, dok je u zoni 2 samo jedan mawi deo (oko 10 ha) izgra|en i izdat na
kori{}ewe.
2
Stanovawe u zoni
U okviru privredne zone ’’Gorwi Zemun’’ nalazi se stambeno naseqe ’’Mar{alat’’

nastalo pedesetih godina 20. veka. Povr{ina kompleksa stambenog naseqa iznosi
oko devet hektara. Prostor do autoputa (prema podacima dobijenim od PIK Zemun u
wihovom vlasni{tvu) povr{ine oko 1.7ha danas se koristi kao poqoprivredno
zemqi{te, dok se prostor do Batajni~kog druma ukupne povr{ine oko 1 ha ure|en je
kao parkovska povr{ina i ozelewen visokim li{}arima. U sredi{nom delu zone
neizgra|ene zelene povr{ine povr{ine oko 1,6 ha danas se koriste kao sportski
tereni. U nasequ se nalazi oko 25 stambenih objekata sa oko 53 stana u kojima ìvi
oko 160 stanovnika.
Obzirom na nepovoqnost lokacije za stanovawe u zoni udaqenoj od Batajnice i

planirano okruèwe privrednih delatnosti, kao i nedostratak prate}ih sadràja
uz stanovawe, ovim konceptom se predvi|a postepena transformacija stambenog
naseqa u grupaciju najpre delatnosti sa stanovawem a u kona~noj fazi iskqu~ivo
delatnosti. Promena namene odvija}e se tokom godina, a pretvarawe zelenih
povr{ina uz Autoput u povr{ine za privredne delatnosti moè se izvr{iti tek po
potpunom pretvarawu zone u privrednu - u kona~noj etapi.
Osnovni principi izrade koncepta zasnovani su na:
− Po{tovawu postoje}eg stawa izgra|enosti uz uslov za{tite ìvotne sredine

− Po{tovawu planskih uslovqenosti
− Obezbe|ewu po{tovawa principa ekolo{ke za{tite
− Utvr|ivawu pravila obezbe|ewa za{titne zone u okviru pripadaju}e parcele
− Iskqu~ivawe novog stanovawa
− Racionalnom kori{}ewu zemqi{ta
− Obezbe|ewu uslova za razvoj razli~itih delatnosti i obima izgradwe
− Racionalnom re{ewu saobra}ajnih povr{ina i infrastrukturnih sistema
Ovim konceptom se teritorija privredne zone Gorwi Zemun planira za privredne i

komercijalne delatnosti, komunalne punktove, saobra}ajne povr{ine i terminal,
javno zelenilo i povr{ine specijalizovanih centara sa pripadaju}im objektima. ’’
A.2. POVOD I CIQ IZRADE PLANA

Direktan povod za izradu plana predstavqa Odluka o pripremawu Regulacionog
plana privredne zone ″Gorwi Zemun″ u Zemunu (″Slu`beni list grada Beograda″, br.
12/01).
Ciq izrade plana (~l.2 pomenute Odluke) je razrada dela teritorije op{tine Zemun
i preispitivawe re{ewa datih Detaqnim urbanisti~kim planom industrijske zone
Gorwi Zemun, u skladu sa osnovnim namenama utvr|enim Generalnim urbanisti~kim
planom Beograda.
Za ovo podru~je ura|en je DUP privredne zone ’’Gorwi Zemun’’ u Zemunu (’’Slu`beni list
grada Beograda’’ br.13/74) prema kojem su prostorne celine planirane kao jedinstveni
kompleksi za sme{taj vi{e preduze}a koja je trebalo da ~ine SOUR. Najve}a preduze}a me|u
wima trebalo je da budu nosioci razvoja industrije u Beogradu (’’Galenika’’ - nosilac razvoja
farmaceutske i druge prate}e industrije sa kompleksom od 111ha, Elektronska industrija
sa kompleksom od 57ha)
Jedan deo tako velikog kompleksa dodeqen je ’’nosiocu razvoja’’, koji je delom i izgra|en.
Me|utim, izostalo je preseqewe ostalih preduze}a koja je trebalo da ~ine SOUR. Na taj
na~in deo prostonih celina ostao je dugi niz godina neizgra|en, a sada{wi korisnici,
realno, nemaju potrebe za novom izgradwom na tako velikom prostoru.
3
Kako po vaè}im propisima nije mogu}e na osnovu postoje}eg urbanisti~kog plana deo
kompleksa dodeliti drugom investitoru neophodno je izradom novog urbanisti~kog plana
stvoriti uslove za druga~iju organizaciju prostora1
A.3. OBUHVAT PLANA
Planom detaqne regulacije obuhva}ene su zone 3 i 4 privredne zone Gorwi Zemun

koja je u konceptu plana saobra}ajnicama podeqena na ~etiri zone.
Planom je obuhva}ena teritorija povr{ine oko 228 ha, i to zonom 3 124,84 ha, a
zonom 4 103,44 ha.
Granicu plana zone 3 predstavqaju: severozapadna granica kompleksa fabrike

’’Zvezda’’ produèna do Batajni~kog i Novog novosadskog puta, unutra{wa regulacija
Novog novosadskog puta do preseka parcelom javnog zelenila JZ-10, spoqna granica
JZ-10, spoqna granica JK-8 do Batajni~kog puta, kompletna regulacija Batajni~kog
puta do raskrsnice sa postoje}om ulicom Ivana Cankara u Batajnici (planirana
obilaznica Batajnice) i nazad do severozapadne granice kompleksa fabrike
“Zvezda”.
Granicom zone 4 obuhva}en je prostor izme|u: spoqne regulacije planirane

saobra}ajnice S-8, od unutra{we regulacije Batajni~kog puta do zami{qenog
preseka sa produètkom granice parcela 167 i 168 KO Zemun poqe, granica KP 167
do granice sa KP 76/3 KO Zemun poqe, granica katastarskih parcela 76/3, 74/1, 74/2
i 76/6 sve KO Zemun poqe do ta~ke odre|ene presekom sa pravcem granice
katastarske parcele 72/6, zatim granica parcela 72/6, 72/8 KO Zemun poqe do
parcele 82/4, granicom parcele 82/4 KO Zemun poqe do Dunava, zatim do granice
kompleksa uskladi{tewa naftnih derivata i spoqne regulacije planirane
saobra}ajnice S-10 do unutra{we regulacije Batajni~kog puta do raskrsnice sa
planiranom saobra}ajnicom S-8. Granicom ovog plana tako|e je obuhva}en i deo
regulacije Batajni~kog druma kako bi se obezbedili prikqu~ci planiranih
saobra}ajnica.
Zonom intervencije obuhva}ena je kompletna regulacija Novog novosadskog puta, od

fabrike ’’Zvezda’’ do raskrsnice sa planiranom saobra}ajnicom S-20 zone 3, u kojoj
se interveni{e polagawem magistralnih kolektora ki{ne i fekalne kanalizacije
i formirawem odgovaraju}ih saobra}ajnih veza.
Podru~je plana ~ine slede}e katastarske parcele:
ZONA 3:
K.o. Batajnica d.l. 61;62;64;65;66;71;72 u R=1:1000:
Delovi katastarskih parcela:

5364/1; 5365/1; 5366; 5367/1; 5367/2; 5369/1; 5370/1; 5371/1; 5372/1; 5372/3; 5373/1;
5374/1; 5375/1; 5356/1; 5376/3; 5377/3; 5699; 5381/4; 5382/1; 5384/1; 5384/5; 5389/2;
5441/4; 5426; 5427/1; 5428/1; 5428/2; 5425/2; 5424/2; 5422/2; 5422/1; 5421/1; 5420;
2929/62; 292961; 2929/63; 2929/70; 2929/2; 2929/59; 2929/3; 2929/4; 2929/8; 2929/92;
2929/5; 2929/6; 53/88; 5388/4; 5388/3; 5388/1; 5388/2; 5386/1; 5385; 5530/2; 2930/1;
2930/2; 2930/3; 5507.
Cele katastarske parcele:
2936/9; 5421/2; 5441/2; 5441/1; 5441/3; 5439/1; 5439/2; 5429/1; 5437; 5429/10; 5429/11;
5429/9; 5429/8; 5429/7; 5429/6; 5429/5; 5434; 5431/1; 5433; 5429/4; 5429/3; 5429/2;
5431/2; 5430/2; 5430/3; 5430/4; 5432; 5430/5; 5430/6; 5430/7; 5430/8; 5430/9; 5435;
1
Izvod iz Obrazloèwa Odluke o pripremawu Regulacionog plana privredne zone ″Gorwi Zemun″ u Zemunu
(″Slu`beni list grada Beograda″, br. 12/01).
4
5430/1; 5436; 5430/10; 5430/11; 5438/1; 5643/2; 5419/1; 5418/1; 5417/1; 5416/1; 5415/1;
5414/1; 5113/1; 5112/1; 5412/2; 5412/3; 5411/2; 5410/6; 5410/5; 5410/4; 5409/2; 5393/1;
5403/2; 5404/2; 5405/13; 5405/12; 5405/11; 5405/5; 5405/10; 5406/2; 5407/2; 5408/2; 5394;
5390; 5391; 5392; 5390; 5389/1; 5393/3.
K.o. Zemun poqe d.l. 8;9;15;16;23; u R=1:1000:

1368/3; 43/2; 44/2; 112/188; 101/3; 100/43; 1304/5; 1367; 99/5; 99/4; 108/3; 107/5; 107/1;
107/2; 1300/1; 39/2; 39/1.
Cele katastarske parcele
1368/8; 99/15; 99/14; 108/9; 108/1; 99/13; 99/12; 108/2; 108/6; 107/3; 107/6; 107/4; 109/1;
111/1; 1304/7; 112/191; 109/3; 109/2; 111/2; 103/3; 111/3; 103/1; 112/178/; 112/190; 103/2;
104; 105; 106; 1300/1; 47/2; 47/1; 44/3; 44/4; 43/5; 43/3; 1304/6; 46/1; 46/2; 48; 45/3; 45/1;
45/2; 1368/2; 1368/4.
ZONA 4:
K.o. Zemun poqe

d.l. 12;13;25;26;27;28;29;43;44; u R=1:1000:

168; 166; 170; 172/2; 172/1; 165/1; 165/3; 165/2; 161/1; 159; 157/3; 157/10; 1300/1; 191/1;
153/12; 153/3; 94/17; 94/18; 94/36; 90/1; 82/1; 1302; 72/3; 65/4; 17; 72/6
Cele katastarske parcele:
94/25; 94/24; 94/19; 94/22; 90/4; 82/5; 90/2; 94/26; 94/5; 94/16; 94/20; 94/8; 94/12; 94/9;
94/27; 94/37; 94/23; 94/28; 94/29; 78; 79; 80; 81; 156/3; 82/3; 90/3; 94/13; 156/3; 94/11;
94/14; 94/15; 156/2; 157/6; 94/10; 94/6; 94/7; 156/1; 157/7; 157/6; 157/9; 157/8; 157/17;
157/18; 157/19; 157/20; 157/21; 157/22; 157/23; 157/4; 157/5; 161/3; 157/16; 157/11;
157/13; 157/2; 161/2; 162; 163; 164; 76/6; 157/1; 158; 157/14; 157/15; 157/12; 156/4; 82/6;
76/9; 74/2; 76/6; 175/1; 174/1; 175/2; 174/2; 171/1; 171/2; 172/3; 74/1; 76/1; 76/3; 167; 169;
72/8; 72/2; 76/4; 76/8; 82/7; 82/4
K.o. Zemun
d.l. 1; 3; u R=1:1000:
16300/2; 14236;
ZONA INTERVENCIJE:
K.o.Zemun Poqe R=1:1000 ,i K.o.Batajnica R=1:1000

100/143; 101/3; 112/188; 44/2; 43/2; 1368/3; 5441/4; 5699
U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela sa brojevima na grafi~kom

prilogu, vaè podaci iz grafi~kog priloga.
5
B.1. NAMENA I NAÎN KORI[]EWA ZEMQI[TA
Ciq izrade plana je formirawe privredne zone zaokruèwem ve} postoje}ih

kompleksa i formirawe novih proizvodnih, komercijalnih i skladi{nih
kapaciteta, uz opremawe i izgradwu neophodnih saobra}ajnih povr{ina i
infrastrukturnih mreà i objekata kako bi se stvorili povoqni uslovi za rad, a
istovremeno obezbedili uslovi o~uvawa ìvotne sredine.
U tom smislu zadràni su postoje}i proizvodni kompleksi, sa mogu}no{}u

rekonstrukcije i izgradwe unutar istih, prema pravilima izgradwe datim u ovom
planu.
U okviru granica plana predvi|ene su slede}e namene:
1. JAVNE NAMENE (JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE)

• saobra}ajne povr{ine
• javno zelenilo
• vodoprivredno zemqi{te
• komunalni punktovi
2. OSTALE NAMENE (OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE)

• privredne delatnosti
Ostalim namenama Privrednih delatnosti obuhva}en je vrlo {irok spektar
privrednih delatnosti po~ev od industrijske, manufakturne i zanatske
proizvodwe, objekata saobra}ajne privrede, preko skladi{tewa, prodaje na
otvorenom, posebne vrste tr`nih i uslu`nih centara, do onih oblika
maloprodaje koji zahtevaju velike prodajne prostore tipa hipermarketa ili
objekata turisti~ke, ugostiteqske i drugih kompatibilnih namena.
• Lokacije benzinskih pumpi
• Stanovawe predvi|eno za postepenu transformaciju u privredne
delatnosti
Javnim namenama obuhva}ene su slede}e katastarske parcele i wihovi delovi:
ZONA 3:
Parcela Cele parcele Delovi parcela

k.o.Zemun Poqe
SB1
99/5; 1304/5; 100/143
k.o.Zemun Poqe
SB2 99/14; 99/13; 108/2; 108/6; 99/12; 107/1; 107/2
k.o.Zemun Poqe k.o.Zemun Poqe
S 11
109/2 107/2; 107/1; 107/3; 103/3; 111/2; 109/3; 111/1; 103/2; 106
k.o.Zemun Poqe
S12 99/5; 1304/5; 1304/8; 100/143; 101/3; 1121/88; 1304/7;
112/191; 112/187; 1304/6; 44/3; 43/4; 46/1; 43/3; 45/3
k.o.Zemun Poqe
S13
45/4; 46/2; 45/3; 1304/6; 43/3; 43/5; 43/2
k.o.Zemun Poqe
S14
48; 45/2; 45/1; 1304/6 ;43/3
k.o.Zemun Poqe
48; 45/2; 1368/2; 1368/4; 43/3
S15
Saobra}ajnice:
k.o.Batajnica
5441/2; 5441/1
k.o.Batajnica
S16
5441/3; 5441/2; 5441/1
k.o.Zemun Poqe
S16/1
1368/4; 43/3
k.o.Zemun Poqe
S16/2
43/3; 1304/6; 45/3
6

k.o.Batajnica
S17
5441/3
k.o.Batajnica
S17/1
5441/3; 5441/2; 5441/1
k.o.Zemun Poqe
S17/2
1368/2; 1304/6; 45/1; 43/3
k.o.Zemun Poqe
S17/3
45/1; 45/2; 45/3; 45/4
k.o.Batajnica
S18
5699; 5441/4; 5441/3; 5441/2
k.o.Batajnica
5411/2; 5413/1; 5414/1; 5415/1; 5416/1; 5417/1; 5418/1;
S19 5419/1; 5643/2; 5438/1; 5439/1; 5441/3; 5441/4; 5441/1
k.o.Zemun Poqe
43/3; 43/5
k.o.Batajnica
S20
5441/2; 5441/36
Saobra}ajnice:
k.o.Batajnica
S21 5431/2; 5429/2; 5430/2; 5430/1; 5429/1; 5431/1; 5437; 5436;
5643/2; 5438/1; 5419/1
k.o.Batajnica
S22
5412/3; 5413/1; 5412/1; 5411/2
k.o.Batajnica
S23 5393/1; 5405/5; 5406/2; 5407/2; 5408/2; 5409/2; 5410/4;
5410/5; 5410/6; 5411/2
punkt
Kom.
k.o.Batajnica
MRS 5441/2
Parcele tehni~ke infrastrukture:
k.o.Zemun Poqe
JK-1 99/5; 1304/5; 100/143
k.o.Zemun Poqe
JK-2 99/5; 1304/5
JK-3 k.o.Zemun Poqe
99/5; 99/14
k.o.Zemun Poqe
JK-4 99/5; 99/14; 99/13
k.o.Zemun Poqe
JK-5 43/3
k.o.Zemun Poqe
JK-6 45/1; 43/3; 1304/6
k.o.Zemun Poqe
JK-7 45/1; 45/2; 48
k.o.Batajnica
JK-8 5507; 5393/3; 5389/1; 5389/2; 5403/2; 5405/13; 540/8/2; 5699;
5410/4; 5410/5; 5410/6; 5411/12; 5413/1; 5414/1; 5415/1
k.o.Zemun Poqe
JZ-1 107/2; 107/1; 107/3; 99/13; 99/14; 108/6; 108/1; 99/1; 108/2
k.o.Zemun Poqe
JZ-2 99/5
k.o.Zemun Poqe
JZ-3 99/5; 99/14
k.o.Zemun Poqe
JZ-4 99/5
k.o.Zemun Poqe
JZ-5 99/5; 1304/5; 100/143
k.o.Zemun Poqe
JZ-6 99/5; 1304/5; 100/143
Javno zelenilo:
k.o.Zemun Poqe
JZ-7 99/5; 1304/5; 100/143; 101/3; 112/188; 112/191; 112/187
k.o.Zemun Poqe 43/5; 43/2; 43/3; 1368/4
JZ-8 k.o.Batajnica 5441/1; 5441/4
k.o.Batajnica
JZ-9 5441/3; 5441/4
k.o.Batajnica
JZ-10 5440/2; 5441/3; 5439/1; 5438/1; 5643/1; 5419/1; 5418/1
7
ZONA 4:

k.o.Zemun Poqe
S24
94/17; 94/18; 90/1
k.o.Zemun Poqe
S25 94/36; 90/1; 82/5; 90/4; 94/22
k.o.Zemun Poqe
S26 82/1; 82/5; 82/2; 78; 82/6; 156/4; 157/14; 157/15; 157/11;
157/13; 165/3; 157/2
k.o.Zemun Poqe
S27 82/2; 82/3; 156/3; 90/3; 157/14; 94/13; 64/11; 64/14; 156/2;
157/9; 157/6; 157/10; 94/6
k.o.Zemun Poqe
S28
94/37; 94/17
k.o.Zemun Poqe
S29
157/15; 158; 162; 163; 164; 165/1; 157/2
k.o.Zemun Poqe
Saobra}ajnice:
S30
162; 157/1; 157/2; 161/2; 165/1; 165/3
k.o.Zemun Poqe
S31
165/1
k.o.Zemun Poqe
S32
168
k.o.Zemun Poqe
S32a
168
punkt.
k.o.Zemun Poqe
Kom.
MRS 82/2; 78

k.o.Zemun Poqe
ZKP-1 82/1, 90/1, 94/36
produktovoda
Zel. u kor.
k.o.Zemun Poqe
ZKP-2 94/36; 94/18; 94/17
k.o.Zemun Poqe
ZKP-3 82/1; 1302; 72/3; 82/3; 65/4

Javno vodopr.
k.o.Zemun Poqe
JVZ-1 17; 17/4; 65/4; 72/3
zemqi{te
k.o.Zemun Poqe
JVZ-2 82/4

Javno zelenilo:
k.o.Zemun Poqe k.o.Zemun Poqe

JZ-1 76/3; 76/1; 74/1; 74/2; 76/6
k.o.Zemun Poqe
JZ-2 72/7; 76/8; 76/9; 72/6; 157/1; 162; 163;164; 165/1; 175/1;
74/2
k.o.Zemun Poqe
JZ-3 82/2; 82/7; 78;
U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela sa brojevima na grafi~kom

prilogu, vaè podaci iz grafi~kog priloga.
8
DISTRIBUCIJA POVR[INA PREMA NAMENAMA ZASTUPQENIM U PLANU:
UKUPNO
UKUPNO
Zona 3 124.84 ha
POVR[INA PLANA 228.28 ha
Zona 4 103.44 ha
Zona 3 25.76 ha
SAOBRA]AJNE POVR[INE 29.99 ha
Zona 4 4.23 ha
Zona 3 5.14 ha
JAVNO ZELENILO 10.65 ha
Zona 4 5.51 ha
JAVNE NAMENE
JAVNO ZELENILO U KORIDORU

MAGISTRALNE Zona 3 0.8 ha 0.8 ha
INFRASTRUKTURE
JAVNO ZELENILO U KORIDORU
Zona 4 1.80 ha 1.80 ha
PRODUKTOVODA
KOMPLEKS USKLADI[TEWA
Zona 4 0.55 ha 0.55 ha
NAFTNIH DERIVATA
Zona 3 0.2 ha
MRS
0.32 ha
Zona 4 0.12 ha
JAVNO VODOPRIVREDNO
Zona 4 3.41 ha 3.41 ha
ZEMQI[TE
OSTALE NAMENE
Zona 3 85.57 ha
PRIVREDNE DELATNOSTI
(I LOKACIJE BENZINSKIH 173.39 ha
PUMPI)
Zona 4 87.82 ha
STANOVAWE PREDVI\ENO ZA
POSTEPENU TRANSFORMACIJU Zona 3 7.24 ha 7.24 ha
U PRIVREDNE DELATNOSTI
9
U okviru povr{ina namewenih za privredne delatnosti mogu da budu ukqu~eni i

objekti visoko komercijalizovanih sportskih aktivnosti ili masovnih oblika
zabave tipa luna parkova. Namene koje se mogu javiti u okviru privrednih lokacija
pored navedenih delatnosti su i pogoni i baze gra|evinskih preduze}a, skladi{ta
robe, gra|evinskog materijala, skladi{ta te~nih i ~vrstih goriva, robni terminali
i robno-transportni centri, veliki kompleksi trgovine, posebne vrste tr`nih i
uslu`nih centara i sl., sa nagla{enim obimnim saobra}ajem, velikom posetom,
znatnijim optere}ewem i sl., Tehnolo{ki parkovi, nau~no-istraìva~ki kompleksi,
slobodne zone i dr., turisti~ki, ugostiteqski objekti i objekti drugih
kompatibilnih namena su tako|e mogu}i u sastavu ove zone.
U okviru povr{ina namewenih za privredne delatnosti koje se nalaze u direktnoj

vezi sa akvatorijom na mestu degradiranog dela lesnog odseka, planiraju se posebne
uslovqenosti u okviru privredne namene , detaqno opisane u okviru poglavqa
B.3.2.1. Hidrotehni~ka infrastruktura - Vodoprivreda i B.5.2. Urbanisti~ke mere
za za{titu prirode.
Svaka aktivnost koja se odvija na povr{inama dozvoqenih namena unutar granice

plana mora biti sprovedena na na~in da prouzrokuje najmawu mogu}u promenu u
ìvotnoj sredini; predstavqa najmawi rizik po ìvotnu sredinu i zdravqe qudi;
smawi optere}ewe prostora i potro{wu sirovina i energije u izgradwi,
proizvodwi, distribuciji i upotrebi; ukqu~i mogu}nost reciklaè; spre~i ili
ograni~i uticaj na ìvotnu sredinu na samom izvoru zaga|ewa.
U okviru privredne zone nije dozvoqeno:
- izgradwa i upotreba postrojewa i obavqawe aktivnosti ako nisu ispuweni

standardi u pogledu emisije i imisije, ako su bez ispravne opreme i ure|aja
kojima se smawuje ili spre~ava emisija zaga|uju}ih materija ili energije,
odnosno ako nisu preduzete druge mere i radwe za obezbe|ewe propisanih
uslova za{tite ìvotne sredine.
- ispu{tawe zaga|uju}ih materija ili energije u ~inioce ìvotne sredine na na~in
i u koli~inama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;
- odlagawe opasnih materija i otpada u ìvotnu sredinu
- ispu{tawe opasnih materija i otpada suprotno zakonu
- izgradwa stambenih objekata
- izgradwa lokacija tipa D iz Generalnog plana Beograda do 2021. Pojedini pogoni
koji ulaze u klasu G i D2 moraju se transformisati u ekolo{ki povoqnije
kategorije ili preseliti.
- obavqawe slede}ih privrednih delatnosti: elektroprivreda, proizvodwa
hidroelektri~ne energije, proizvodwa termoelektri~ne energije, proizvodwa
nuklearne elektri~ne energije, proizvodwa ugqa, prerada ugqa, proizvodwa
nafte i zemnog gasa, proizvodwa derivata nafte, proizvodwa rude gvo`|a, crna
metalurgija, proizvodwa ruda obojenih metala, proizvodwa obojenih metala,
prerada obojenih metala, proizvodwa nemetalnih minerala, prerada nemetalnih
minerala, proizvodwa baznih hemijskih proizvoda a naro~ito proizvodwa i
prerada kancerogenih, mutagenih i teratogenih materija.
2
Prema potencijalnom ekolo{kom optere}ewu Generalnim planom Beograda do 2021. utvr|uje se pet kategorija
privrednih preduze}a, Kategorije koje se ovde pomiwu su:
Kategorija G - firme koje prema nivou ekolo{kog optere}ewa mogu biti locirane na ve}em odstojawu od stambenog
naseqa tako da wihova funkcija na tom rastojawu ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su
metaloprera|iva~ka industrija, pojedina~ni pogoni hemijske industrije, ve}e klanice, prehrambena industrija,
itd. Moraju se sprovoditi tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke i organizacione mere za{tite u skladu sa zahtevima
Zakona o za{titi ìvotne sredine;
Kategorija D - firme koje prema nivou ekolo{kog optere}ewa mogu biti locirane na velikom odstojawu od
stambenog naseqa tako da wihova funkcija na tom rastojawu ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su ve}e
industrije bazne hemije, rafinerije nafte, petohemija, ve}e industrije lekova i druge. Moraju se sprovoditi
tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke i organizacione mere za{tite u skladu sa zahtevima Zakona o za{titi ìvotne
sredine.
10
B.2. KARAKTERISTI^NE CELINE I ZONE
Zone 3 i 4 koje su obuhva}ene ovim planom, veoma su razli~ite po svojim

karakteristikama:
ZONA 4
Zona 4, izme|u saobra}ajnice S-8, Batajni~kog puta, planirane saobra}ajnice S-10 i

granice ka Dunavu, uglavnom je izgra|ena ve}im parcelama postoje}ih korisnika. Od
wih su najzna~jniji: Veterinarski zavod, Koka-Kola, Dalija, Rad, Geofizi~ki
institut, Galenika...
Deoba kompleksa nekada planiranih za ve}e korisnike posledwih godina je

primetna, i na terenu se ve} nalazi izgra|en ve}i broj mawih objekata privrednih
delatnosti od kojih su neki ve} u funkciji.
Na terenu je prisutan i izvestan broj novoizgra|enih stambenih objekata.
Podru~je uz lesni odsek
Blizina Dunava uslovqava specifi~an odnos u wegovom priobaqu, obzirom da je u

zoni za{tite lesnog odseka potrebno ispo{tovati odre|ena pravila:
• Za{titni pojas uz granicu lesnog odseka iznosi 30m i na wemu je neophodna

izgradwa pojasa javnog zelenila (granice parcela privrednih delatnosti
nalaze se iza ovog pojasa) osim u zoni koja se nalazi izme|u kompleksa
uskladi{tewa naftnih derivata i degradiranog dela lesnog odseka kod koga
se ovaj za{titni pojas zelenila od 3om nalazi u okviru kompleksa privrednih
delatnosti (granica parcele privrednih delatnosti se na ovom mestu nalazi
na granici lesnog odseka).
• Nije dozvoqena izgradwa objekata u {irini od 50m od granice lesnog odseka
(u okviru granica parcela privrednih delatnosti u ovoj zoni je obavezno
formirawe zelenih povr{ina)
• Neposredno uz akvatoriju,a u zoni kompleksa koji se nalazi izme|u kompleksa
uskladi{tewa naftnih derivata i degradiranog dela lesnog odseka,
defini{e se javno vodoprivredno zemqi{te sa granicom do granice lesnog
odseka.
Podru~je na mestu degradiranog dela lesnog odseka
Zbog direktne veze sa akvatorijom ovo podru~je zahteva posebne uslovqenosti i

pravila:
• Neposredno uz akvatoriju defini{e se javno vodoprivredno zemqi{te sa
granicom paralelnoj regulacionoj liniji obale.
• Kompleks neposredno uz javno vodoprivredno zemqi{te se odvaja pojasom
za{titnog zelenila koji se nalazi na najvi{oj koti degradiranog dela lesnog
odseka, {irine oko 26m.
11
ZONA 3
Obuhvata prostor izme|u fabrike ’’Zvezda’’, Batajni~kog puta i Autoputa Beograd-

Novi sad. U okviru we se izdvajaju:
• Zona koncentracije mawih parcela, nastala je preparcelacijom zemqi{ta

PKB-a i prodajom ovako usitwenih parcela ve}em broju korisnika.
Na delu zone 3, na zemqi{tu namewenom mawim parcelama, prolazi deonica
ki{nog kolektora-tunela Zemun poqe - Dunav, za koji je ura|en je planski
dokument (Regulacioni plan za izgradwu ki{nog kolektora ’’Zemun poqe -
Dunav’’, Sl. list grada Beograda br.4/2001) koji predstavqa ste~enu obavezu
ovog plana (sem u delu koji se odnosi na poloàj revizionih silaza koji se
mewaju i predvi|aju na javnim povr{inama).Trenutno je u fazi izrade i glavni
projekat za wegovu izgradwu. Za postoje}e objekte koji se nalaze na wegovoj
trasi i zoni za{tite potrebno je izvr{iti proveru uticaja na kolektor i
dokazati da ne}e remetiti wegovu stati~ku stabilnost i funkcionalnost.
• Pojedina~ni kompleksi ve}ih povr{ina, od kojih se izdvajaju kompleks

Mlekare Zemun, kao i kompleks ciglane Fabrike gra|evinskog materijala
’’Grme~’’, koji se nalazi ka granici zone sa Batajnicom.
• Zona postoje}eg stambenog naseqa predvi|enog za postepenu transformaciju u

zonu privrednih delatnosti:
B.3. URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE I OBJEKTE
B.3.1. JAVNE SAOBRA]AJNE POVR[INE
Podru~je plana ograni~eno je slede}im saobra}ajnicama: sa ju`ne strane novim

Novosadskim putem, sa isto~ne strane kompleksom fabrike Zvezda, sa severne
strane Batajni~kim putem do raskrsnice sa Ulicom Ivana Cankara u Batajnici.
Primarnu saobra}ajnu mreù ovog podru~ja ~ine:
Novi Novosadski put predstavqa jedan od glavnih uvodno-izvodnih pravaca u grad.

Novi novosadski put nije predmet ovog planskog dokumenta ve} je u granicama
intervencije u smislu formirawa odgovaraju}ih saobra}ajnih veza i polagawa
komunalne infrastrukture. U okviru planirane klasifikacije gradske putne mreè
ova saobra}ajnica dobija rang gradske magistrale. Zadràni popre~ni profil ove
saobra}ajnice sadì u sebi: po tri kolovozne trake u oba smera vo`we
(2*3.75m+3.5m); sredwi razdelni pojas od 4.5m; obostrano ivi~no zelenilo po 16.0m i
obostrane pe{a~ke staze od 3.5m. Ukupna regulaciona {irina iznosi 65,5m. U
postoje}em stawu izvedene su po dve spoqne kolovozne trake po smeru. Prema rangu
saobra}ajnice (magistrala) i na osnovu preporuka saobra}ajne regulative planirane
raskrsnice na Novom Novosadskom putu su na 600-1200m u~estalosti. Uz ovu
12
saobra}ajnicu planirane su u okviru sve tri zone koje se naslawaju na Novosadski

put, servisne saobra}ajnice za kontrolisano opsluìvawe planiranih i postoje}ih
kompleksa, kako je to prikazano u odgovaraju}im grafi~kim prilozima. Regulacione
{irine planiranih servisnih saobra}ajnica u zonama 3 i 4 su: 12.0m (2*3.5 kolovoz
+ 2*2.5m trotoari), kako je prikazano u odgovaraju}em grafi~kom prilogu.
Batajni~ki put predstavqa osnovnu vezu Batajnice sa Beogradom. Planom je

obuhva}en Batajni~ki put na deonici od fabrike "Zvezda" do raskrsnice sa
postoje}om ulicom Ivana Cankara u Batajnici (planirana obilaznica Batajnice).
Batajni~ki put je saobra}ajnica primarne putne mreè koja ima rang ulice I reda.
Planirani popre~ni profil sadrì: po dve kolovozne trake u oba smera vo`we
(2*7); sredwi razdelni pojas, u okviru koga se zadràva postoje}i drvored od 4.5m;
ivi~no zelenilo sa drvoredom od 6.0m, obostrane pe{a~ke staze od po 3.0m i
dvosmernu biciklisti~ku stazu {irine 3,0m, sa severne strane Batajni~kog puta.
Opisan popre~ni profil sa uklapawem postoje}ih drvoreda i planiranim
drvoredom prikazan je u prate}em grafi~kom prilogu. Profil Batajni~kog puta
ispred denivelisanog ukr{tawa sa novim Novosadskim putem suàva se na 2*7.5
kolovoza i obostrano zelenilo po 1,5m, kao i obostrane pe{a~ke staze od po 3.0 m i
dvosmernu biciklisti~ku stazu {irine 3,0m, sa severne strane Batajni~kog puta.
Rastojawe planiranih raskrsnica na Batajni~kom putu kre}e se shodno rangu
saobra}ajnice od 300m do 600m. Izuzetak od ovog pravila su planirane trokrake
raskrsnice saobra}ajnica S-27, S28 (pristupnog puta za Geofizi~ki institut) i
naspramne saobra}ajnice iz zone 2 i Batajni~kog puta.
Saobra}ajnica S 10 sa planiranim popre~nim profilom koji sadrì dve kolovozne

trake u oba smera vo`we (2*6.0m) i obostrane trotoare od po 2.5m.
Sve ostale saobra}ajnice u okviru plana pripadaju segmentu sekundarne putne

mreè. Planirani popre~ni profili ovih saobra}ajnica dimenzionisani su tako da
kolovozne povr{ine omogu}e dvosmerno kretawe merodavnih vozila i da trotoari
obezbede kretawe pe{aka i sme{taj komunalnih instalacija.
Geometrijski popre~ni profili saobra}ajnica prikazani su na grafi~kom prilogu

br 2: Regulaciono - nivelacioni plan za gra|ewe objekata i saobra}ajnih povr{ina
sa analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe R=1:2500.
Trase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionom i nivelacionom planu

prilago|ene su terenu i kotama izvedenih saobra}ajnica sa odgovaraju}im podu`nim
i popre~nim padovima.
Nivelaciona re{ewa novoprojektovanih saobra}ajnica prikazana su u

odgovaraju}em grafi~kom prilogu.
Odvodwavawe re{avati gravitacionim oticawem povr{inskih voda i u sistemu

zatvorene ki{ne kanalizacije.
Kolovoznu konstrukciju novoprojektovanih i rekonstruisanih saobra}ajnica

utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}ewu, kao i strukturi vozila koja }e se
wima kretati. Kolovozni zastor treba da je u funkciji saobra}ajnice, podu`nih i
popre~nih nagiba, kao i na~ina odvodwavawa zastora.
Kapacitete potrebne za parkirawe korisnika postoje}ih i planiranih kompleksa

obezbediti iskqu~ivo na parceli, a prema slede}im normativima:
- poslovawe 1PM na 60m2 neto povr{ine
- trgovina 1PM na 50m2 neto povr{ine prodajnog prostora
13
USLOVI ZA JGS
Opsluènost podru~ja predmetnog plana planira se segmentom mreè

autobuskog podsistema.
KRETAWE INVALIDNIH LICA

U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti pozitivne propise koji reguli{u
navedenu problematiku, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i
projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih i
hendikepiranih lica ("Sl. glasnik RS", br. 18/97)
Na pe{a~kim prelazima postaviti oborene ivi~wake.
Na semaforima postaviti zvu~nu signalizaciju.
B.3.2. KOMUNALNA INFRASTRUKTURA
B.3.2.1. HIDROTEHNI^KA INFRASTRUKTURA
VODOVOD - ZONA 3
Predmetna teritorija pripada I visinskoj zoni vodosnabdevawa sa postoje}im

primarnim vodovodom Ø1000 / 900 / 700 du` Autoputa Beograd - Novi Sad i Ø400
du` Batajni~kog puta sa vezom na Ø900 uz novi Novosadski put, Ø250 od postoje}eg
vodovoda Ø400 prema nasequ Zemun poqe, kao i delimi~no izgra|enom sekundarnom
mreòm uz postoje}e industrijske komplekse.
Za snabdevawe budu}ih lokacija potrebno je izgraditi sekundarnu mreù u

koridorima saobra}ajnica i mreù povezati na primarni vodovod. Minimalni
pre~nik sekundarne vodovodne mreè mora biti Ø150.
Sekundarnu vodovodnu mreù postaviti u trotoar budu}ih saobra}ajnica.
Kako se primarni vodovod Ø250, delom nalazi van pojasa regulacije saobra}ajnice u
postoje}im kompleksima, potrebno je isti izmestiti u pojas regulacije
saobra}ajnice, na poziciju datu skupnim prikazom postoje}e i planirane
infrasrukture.
Za vodovode Ø400 i Ø250, koji se nalaze delom u koridoru javnog zelenila,

potrebno je formirati javnu parcelu infrastrukture, {irine 5,0 m u kojoj nije
dozvoqena sadwa visokog drve}a, kao ni vr{ewe bilo kakvih radwi koje mogu
ugroziti funkcionisawe postoje}e primarne vodovodne mreè.
Uredno snabdevawe predmetnog prostora vodom bi}e mogu}e kada se izvedu objekti
primarnog sistema za snabdevawe Beograda vodom za pi}e i to:
o Zavr{i izgradwa CS "Beànija B";

o Izgradi primarni vodovod Ø1200 od CS "Baànija B" do Gorweg Zemuna sa
vezom na postoje}i primarni vodovod Ø1000 u Ugrinova~koj ulici i
o Zavr{i izgradwa prstena Sur~in - Dobanovci - Ugrinovci - Batajnica sa
vezom na primarni vodovod iz pravca Gorweg Zemuna.
Snabdevawe lokacija tehnolo{kom vodom mora se obezbediti iz lokalnih izvora.
VODOVOD - ZONA 4
Predmetna teritorija pripada I visinskoj zoni vodosnabdevawa sa postoje}im

primarnim vodovodom Ø1000 / 900 / 700 du` Autoputa Beograd - Novi Sad i Ø400
du` Batajni~kog puta sa vezom na Ø900 uz novi Novosadski put, kao i sekundarnom
mreòm uz postoje}e industrijske komplekse.
14
Za snabdevawe budu}ih lokacija potrebno je izgraditi sekundarnu mreù u

koridorima saobra}ajnica i mreù povezati na primarni vodovod. Minimalni
pre~nik sekundarne vodovodne mreè mora biti Ø150.
Sekundarnu vodovodnu mreù postaviti u trotoar budu}ih saobra}ajnica.
Kako se primarni vodovod Ø400, du` Batajni~kog puta delom nalazi van pojasa
regulacije saobra}ajnice, potrebno je isti izmestiti u pojas regulacije
saobra}ajnice, na poziciju datu skupnim prikazom postoje}e i planirane
infrastrukture.
Snabdevawe lokacija tehnolo{kom vodom mora se obezbediti iz lokalnih izvora.

Uredno snabdevawe predmetnog prostora vodom bi}e mogu}e kada se izvedu objekti
primarnog sistema za snabdevawe Beograda vodom za pi}e i to:
o Zavr{i izgradwa CS "Beànija B";

o Izgradi primarni vodovod Ø1200 od CS "Beànija B" do Gorweg Zemuna sa
vezom na postoje}i primarni vodovod Ø1000 u Ugrinova~koj ulici i
o Zavr{i izgradwa prstena Sur~in - Dobanovci - Ugrinovci - Batajnica sa
vezom na primarni vodovod iz pravca Gorweg Zemuna.
KANALIZACIJA - ZONA 3
Predmetna teritorija pripada Batajni~kom kanalizacionom sistemu, sa

kanalizacionom mreòm koja je zasnovana po separacionom sistemu, sa mawim
delovima mreè koja je op{teg sistema.
Kanalisawe se u postoje}em stawu obavqa preko mreè ki{nih i fekalnih kanala,

provizorijuma "Batajnica" i "Zemun poqe"i preko op{teg kolektora OAC 800 iz
"Elektronske industrije" sa direktnim izlivom u Dunav.
Za kanalisawe predmetnog podru~ja potrebno je izgraditi primarnu i sekundarnu

kanalsku mreù, kao i primarne objekte i to:
o od primarne mreè - fekalne i ki{ne kolektore du` Batajni~kog puta i

novog Novosadskog puta sa me|esobnim vezama kolektora i
o ki{ni kolektor - tunel Zemun poqe - Dunav.
o Od primarnih objekata potrebno je izgraditi fekalnu crpnu stanicu "Zemun
poqe" i postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda.
Za kanalisawe predmetnih lokacija potrebno je izgraditi sekundarnu mreù ki{ne

i fekalne kanalizacije i kanale povezati na planiranu primarnu mreù.
Minimalni pre~nici sekundarne ki{ne kanalizacije moraju biti Ø300, a
sekundarne fekalne kanalizacije min Ø250.
Ki{ne vode sa lokacija, koje mogu biti optere}ene mastima i uqima, pre upu{tawa
u kanalizaciju potrebno je pre~istiti na separatorima uqa i masti.
Sve tehnolo{ke vode sa lokacija, pre upu{tawa u gradski kanalizacioni sistem

pre~istiti na samim lokacijama do kvaliteta propisanog Zakonom.
Kako trasa planiranog ki{nog kolektora - tunela Zemun poqe-Dunav prolazi kroz
povr{ine namewene za privredne delatnosti u zoni 3, to je za postoje}e objekte i
izgradwu novih u okviru planiranih namena na trasi ovog kolektora potrebno
dokazati da ne}e remetiti stati~ku stabilnost i funkcionalnost budu}eg
kolektora. Navedeni dokaz treba dostaviti prilikom podno{ewa zahteva za
legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, odnosno prilikom podno{ewa zahteva
za odobrewe za izgradwu.
15
Revizioni silazi planiranog kolektora moraju biti u javnom zemqi{tu.
Za postoje}e potisne vodove AK 700 i FK 700 iz provizorijuma"Zemun poqe"

potrebno je obezbediti parcelu javnog zemqi{ta, za prolaz infrastrukture, u
{irini po 2,5 m levo i desno od spoqnih ivica potisa.
KANALIZACIJA - ZONA 4
Predmetna teritorija pripada Batajni~kom kanalizacionom sistemu, sa

kanalizacionom mreòm koja je zasnovana po separacionom sistemu, sa mawim
delovima mreè koja je op{teg sistema.
Kanalisawe se obavqa preko mreè ki{nih i fekalnih kanala i provizorijuma

"Batajnica" i "Zemun poqe".
Postoje}i op{ti kolektor OB 100/150 nalazi se u delu saobra}ajnoce S-8 i usmeren

je prema izlivu Ø600 u Dunav, kao i kolektor OAC 800 iz "Elektronske industrije"
sa direktnim izlivom u Dunav.
Za kanalisawe predmetnog podru~ja potrebno je izgraditi primarnu i sekundarnu

kanalsku mreù, kao i primarne objekte i to:
o od primarne mreè - fekalne i ki{ne kolektore du` Batajni~kog puta i

novog Novosadskog puta sa me|esobnim vezama kolektora i
o ki{ni kolektor - tunel Zemun poqe - Dunav.
o Od primarnih objekata potrebno je izgraditi fekalnu crpnu stanicu "Zemun
poqe" i postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda.
Postoje}i op{ti kolektor OAC 800 iz "Elektronske industrije", potrebno je

prenameniti u ki{ni kolektor i povezati ga na budu}i ki{ni kolektor, a deonicu
pomenutog kolektora od Batajni~kog puta do Dunava ukinuti. Postoje}i op{ti
kolektor OB 100/150 u delu saobra}ajnice S-8, potrebno je prenameniti u fekalni
kolektor i povezati ga na budu}i fekalni kolektor, sve posle izgradwe
planiranih kolektora.
U saobra}ajnici S-8 potrebno je izgraditi kolektor za odvo|ewe ki{nih voda sa

{ireg podru~ja dela industrijske zone Gorwi Zemun, dela naseqa Nova Galenika,
naseqa Altina i dela industrijske zone uz Autoput Beograd - Zagreb sa izlivom u
Dunav.
Za kanalisawe predmetnih lokacija potrebno je izgraditi sekundarnu mreù ki{ne

i fekalne kanalizacije i kanale povezati na planiranu primarnu mreù.
Minimalni pre~nici sekundarne ki{ne kanalizacije moraju biti Ø300, a
sekundarne fekalne kanalizacije min Ø250.
Atmosferske vode sa lokacija, koje mogu biti optere}ene mastima i uqima, pre
upu{tawa u kanalizaciju potrebno je pre~istiti na separatorima uqa i masti.
Sve tehnolo{ke vode sa lokacija, pre upu{tawa u gradski kanalizacioni sistem
pre~istiti na samim lokacijama do kvaliteta propisanog Zakonom.
B.3.2.2. TT- MRE@A
Teritorija predmetnog plana pripada podru~jima glavnih TT kablova ATC "Zemun" i

"Batajnica". Kapaciteti navedenih glavnih TT kablova ne zadovoqavaju sada{we
potrebe pretplatnika na tom podru~ju.
16
Da bi se prihvatili novi pretplatnici potrebno je pove}ati kapacitet komutacione

opreme u ATC "Zemun" i ATC "Batajnica"
Kapaciteti ATC "Zemun" i ATC "Batajnica" tako|e su u potpunosti iskori{}eni pa

je potrebno planirati istureni stepen IS potrebnog kapaciteta, prikazan na
grafi~kom prilogu. Tako|e }e se iskoristiti IS "Elektronska industrija" koja je
planiran kroz privrednu zonu 1 i 2 Gorwi Zemun.
Glavni TT kablovi mawim delom trase postavqeni su kroz postoje}u TT

kanalizaciju , a ve}im delom trase slobodno u zemqu.
Distributivna TT mreà izgra|ena je armiranim TT kablovima postavqenim

slobodno u zemqu du` postoje}ih saobra}ajnica. U koridoru Batajni~kog druma
izgra|eni su i me|umesni spojni TT kablovi kao i opti~ki kablovi.
Potreban broj telefonskih prikqu~aka odredi}e se na bazi usvojenog principa:

• Poslovawe: na svakih 50-100 m² korisne povr{ine jedan telefonski
prikqu~ak ,
• Proizvodne delatnosti: na svakih 100-200 m² korisne povr{ine jedan telefonski
prikqu~ak .
Na bazi usvojenog principa za pojedine zone odredi}e se potreban broj novih

kablovskih prikqu~aka, a samim tim i broj novih kablovskih podru~ja.
Planirani IS planirati u okviru gra|evinskih objekata ili kao posebni objekat. Za

sme{taj ure|aja i potrebne opreme IS potrebno je obezbediti prostor oko 50 m2 .
Novi istureni stepen bi}e vezan na podru~nu ATC "Batajnica" posredstvom

planiranih distributivnih TT kablova. Distributivne TT kablove poloìti du`
planiranih saobra}ajnica ispod slobodnih povr{ina i trotoarskog prostora .
Kapacitet distributivnih TT kablova projektovati za krajwe potrebe

pretplatnika.
U planiranim objektima predvideti unutra{we ku}ne izvode. Veza unutra{wih

ku}nih izvoda sa distributivnom TT mreòm ostvari}e se izvodnim TT kablovima
potrebnog kapaciteta .
B.3.2.3. ELEKTROENERGETSKA MRE@A I POSTROJEWA
Na predmetnom podru~ju izgra|ena je elektroenergetska mreà objekata naponskog

nivoa 10 i 1 kV i javno osvetqewe. Na predmetnom podru~ju postoje izgra|ene TS
10/0,4 kV kao slobodnostoje}e ili u objektima. Napjawe postoje}ih potro{a~a
orijentisano je na postoje}e TS 35/10 kW "Elektronska industrija" i "Galenika".
Za napajwe planiranih objekata potrebno je izvr{iti pove}awe snage TS 35/10 kV

"Elektronska industrija" zamenom dva transformatora snage 8 mVA 12,5 mVA.
Tako|e je potrebno realizovati TS 110/10 kV "Altina" instalisane snage 2h40 mVA

~ija lokacija je izvan premetnog plana. Za napajawe postoje}ih i novih potro{a~a
koristiti kapacitete postoje}ih TS 10/0,4 kV, pro{irewe postoje}ih TS 10/0,4 kV i
izgradwu potrebnog broja novih TS 10/0,4 kV.
U postoje}im kompleksima gde ve} postoje TS 10/0,4 kV mogu}e je iste rekonstruisati

i pove}ati im kapacitet ili za nove sadràje izgraditi nove TS 10/0,4 kV. U
kompleksima koji se formiraju ovim planom mogu}e je graditi TS 10/0,4 kV
kapaciteta koji }e zadovoqiti wihove potrebe (1000 do 4х1000 kVA).
17
Orijentacioni broj planiranih TS po blokovskim celinama prikazan je u

odgovaraju}im grafi~kim prilozima.
Mogu}e je za dva ili vi{e potro{a~a (iz dva nezavisna kompleksa) graditi jednu TS
10/0,4 kV u okviru jednog od kompleksa (objekta) ili na posebnoj parceli.
Ukoliko potrebna jednovremena snaga potro{a~a u okviru jednog kompleksa prelazi

200kW planirati novu TS 10/0,4 kV.
U slu~aju potreba za mawom snagom, postoji mogu}nost izgradwe stubne TS u

kompleksu ili prikqu~ewa na TS u okolini.
U TS predvideti transformatorske jedinice snage 400 kVA, 630 kVA ili 1000 kVA u
zavisnosti od potreba potro{a~a. TS 10/0,4 kV graditi u objektu ili na slobodnom
prostoru u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika. Podove TS planirati na
nivou terena ili sa neznatnim odstupawem predhodnog stava.
Podove TS planirati na nivou terena ili sa neznatnim odstupawima od predhodnog

stava.
U TS planirati odvojena odeqewa za svaki transformator. Za svaki

transformator sa dvokrilnim vratima prema spoqnom terenu, a za razvode 10 i 1
kV zajedni~ka ili zasebna odeqewa svako sa jednokrilnim vratima prema spoqnom
terenu.
Prilikom izgradwe planiranih TS u objektu obavezno izvesti toplotnu i zvu~nu

izolaciju zidova. Zvuk koji proizvodi transformator ne sme biti ve}eg intenziteta
od 50 db dawu i 40 db no}u van TS. Ispod transformatora ugraditi amortizere
radi spre~avawa preno{ewa vibracija od transformatora na temeq objekta. Do
svakog odeqewa TS predvideti pristupni put {irine 3 m i nosivosti 5 t po osovini
do najbliè saobra}ajnice. Postoje}i vodovi 10 kV na predmetnom podru~ju su
podzemni i delom nadzemni. Zadràti ih u novoplaniranom re{ewu ukoliko se
uklapaju u nove trase, a ako se ne uklapaju izmestiti ih. Nadzemne vodove u kona~noj
fazi kablirati. Planirati nove podzemne vodove 10 kV za povezivawe postoje}ih i
novih TS 10/0,4 kV na strani 10 kV. Celokupnu mreù plnirati podzemnim vodovima
od napojnih TS 10/0,4 kV do potro{a~a.
Vezu spoqnih prikqu~ka 1 kV sa elektri~nom instalacijom u objektima izvesti u

kablovsko prikqu~nim kutijama montiranim na fasadi objekta do glavnih ulaza.
Postoje}e vodove 1 kV uklopiti u nova re{ewa ukoliko se uklapaju u novu

regulaciju, a ako se ne uklapaju izmestiti ih.
Nove podzemne vodove 1 kV izgratiti u trotoarima saobra}ajnicama i slobodni

povr{ina.
Postoje}e javno osvetqewe saobr}ajnih povr{ina, parkirali{ta i javnih povr{ina

zadràti i rekonstruisati ukoliko objekti ostju po novom prostornom re{ewu.
Planirati osvetqewe rekonstruisane saobra}ajnice Batajni~ki put sa rasvetnim

telima na okruglim i osmougaonim stubovima u sredwoj traci (zelenom pojasu).
Osvetqewem ove saobra}ajnice posti}i sredwi nivo luminacije od oko 0,6 cd/m2 , a
da pri tom odnos minimalne i maksimalne luminacije ne pre|e 1:3.
Osvetqewe internih saobra}ajnica i parkinga planirati sa rasvetnim telima na

okruglim ~eli~nim stubovima za sredwi nivo luminacije 0,5 cd/m2.
18
Osvetqewe javnih povr{ina planirati sa rasvetnim teliima na okruglim ~eli~nim

kandelaberskim stubovima za sredwi nivo osvetwenosti 15 do 20 lx.
Postoje}e vodove javnog osvetqewa zadràti, a ako se ne uklapaju u novu regulaciju

izmestiti ih.
Napajawe javnog osvetqewa planirati podzemnim vodovima. Podzemne vodove

poloìti u trotoaru do kolovoza i u slobodnim povr{inama.
Planirane podzemne vodove 10 kV i 1 kV i javnog osvetqewa polagati u trotoaru i

slobodnih povr{inama u rovu dubine 0,8 m, a ispod saobra}ajnica i mesta gde se
o~ekuju pove}ana mehani~ka optere}ewa u kablovskoj kanalizaciji pre~nika cevi
100 mm na dubini 1,0 m sa 100 % rezervom u broju cevi za vodove 10 kV i 50 %
rezerve za vodove 1 kV.
Sve trase podzemnih vodova u trotoarima, ispod kolovoza i u slobodnim

povr{inama obeleìti propisanim oznakama.
B.3.2.4. PRODUKTOVOD
Na predmetnom prostoru, prema ’’DUP-u za kompleks uskladi{tewa i distributivnog

sistema naftnih derivata na podru~ju Gorweg Zemuna’’ (″Slu`beni list grada
Beograda″, br. 20/81), planiran je deo trase produktovoda i kompleks uskladi{tewa
naftnih derivata (u daqem tekstu ’’kompleks produktovoda’’) .
Ovim planom delimi~no se mewa trasa, odnosno {irina za{titne zone

produktovoda i veli~ina kompleksa pristani{ta produktovoda, u smislu boqeg
iskori{}ewa zemqi{ta uklapawem u planirane namene i parcele.
Ove izmene odnose se samo na deo prokuktovoda koji se nalazi u granicama
predmetnog plana.
U koridoru od 15m obostrano u odnosu na spoqne ivice cevi produktovoda nije

dozvoqena izgradwa objekata suprastrukture, osim povr{ina za saobra}aj.
Minimalni nadsloj zemqe od gorwe ivice produktovoda do postoje}e nivelete

terena mora biti 1,3m.
B.3.2.5. GASOVODNA MRE@A I POSTROJEWA
Na predmetnom prostoru izvedeni su i u fazi eksploatacije :

- magistralni gasovod pritiska r=50 bar-a,
- glavna merno-regulaciona stanica “Zemun” kapaciteta B= 41640 m³/h
- deonice gradskog gasovoda pritiska r=6/12 bar-a .
Postoje}i korisnici u privrednoj zoni toplotnu energiju i paru za grejawe i

tehnolo{ke potrebe uglavnom dobijaju iz sopstvenih toplotnih izvora (kotlarnica
ili kori{}ewe el.energije) .
Za predmetnu zonu predvi|ena je gasifikacija iz gradskog gasovodnog sistema.

Kori{}ewe prirodnog gasa za tehnolo{ke potrebe,grejawe i pripremu tople vode
predstavqa sa aspekta tehno-ekonomskog,za{tite ìvotne sredine i
termoenergetskih karakteristika postoje}ih i planiranih potro{a~a
najracionalnije re{ewe i zbog toga se planira gasifikacija predmetnog prostora.
Na bazi urbanisti~kih pokazateqa koji su dati ovim planom izvr{ena je detaqna

analiza potro{we prirodnog gasa svih potro{a~a u skladu s wihovom namenom i
19
spratno{}u. Ona iznosi B= 13150 m³/h, i kao takva je posluìla kao osnov za
odre|ivawe kapaciteta merno-regulacionih stanica i dimenzionisawe cevne
mreè.
U ciqu uvo|ewa prirodnog gasa za potrebe planiranih potro{a~a potrebno je

izvesti:
- Prikqu~ne gasovode , maksimalnog radnog pritiska Rmax=12 bar-a od postoje}eg
gradskog gasovoda do MRS-a.
- Merno-regulacione stanice (MRS): “Gorwi Zemun 3” kapaciteta B= 6000 m³/h i
’’Gorwi Zemun 4’’ kapaciteta B= 7150 m³/h
- Distributivnu gasovodnu mreù maksimalnog radnog pritiska Rmax=4 bar-a.
Tako|e ,u okviru granice ovog regulacionog plana obuhva}en je i deo trase

planiranog gradskog gasovoda , pritiska R=6/12 bar-a koji }e se pruàti koridorom
Batajni~kog puta prema nasequ Batajnica.
Merno-regulacione stanice (MRS) su zidani objekti dimenzija 10×6m i u woj se

pored ostalog vr{i regulisawe pritiska ,merewe protoka i odorizacija gasa. One
}e se nalaziti na rastojawu od 15m od spoqwe ivice kolovoza interne
saobra}ajnice i moraju imati obezbe|en pristupni put {irine 3m i izgra|enu
metalnu ogradu oko we.
Pored navedenih elemenata gasovodnig sistema potrebno je izvesti na gradskom i

distributivnom gasovodu protivpoàrne {ahtove (PP[), izvan ograde oko
kompleksa MRS, tako da dati {ahtovi imaju nesmetan prilaz.
Za{titne zone u kojima je zabrawena svaka gradwa objekata suprastrukture iznose:

1. Za gradski gasovod pritiska R=6/12 bar-a po 3m mereno od obe strane
gasovodne cevi.
2. Za distributivni gasovod pritiska Rmax=4 bar-a po 1m mereno od obe strane
gasovodne cevi.
3. Za MRS - 15m u radijusu od spoqnih ivica objekta.
Na mestima ukr{tawa gasovoda sa kolovozom saobra}ajnica gasovod mora biti

za{ti}en sa za{titnom cevi ili nekim drugim za{titnim elementom u skladu sa
vaè}im propisima i normativima.
Distributivna gasovodna mreà obuhvata gasovodni sistem od MRS do pojedina~nih

prikqu~aka svakog potro{a~a unutar privredne zone. Ovaj gasovod voditi u
trotoarima saobra}ajnica ili u zelenom pojasu pojedinih industrijskih kompleksa u
vidu prstenaste mreè. Prilikom polagawa gasovodnih cevi voditi ra~una o
wegovom dozvoqenom rastojawu u odnosu na ostale infrastrukturne vodove. U rovu
sa gasovodima poloìti vi{enamenske telekomunikacione kablove za daqinsko
o~itavawe elektronskih mera~a i dr. informativnih sistema.
Kod projektovawa i izgradwe distributivnog gasovoda u svemu po{tovati odredbe

iz “Pravilnika o tehni~kim normativima za polagawe i projektovawe
distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za pritisak do 4 bar-a”
(“Slu`beni glasnik RS” br.22/92). Tako|e, kod izgradwe prikqu~nih gasovoda
pritiska R=6/12 bar-a po{tovati u svemu odredbe iz “Uslova i tehni~kih normativa
za projektovawe i izgradwu gradskog gasovoda” (“Sl. list grada Beograda” br.
14/77,19/77,18/82,26/83 i 6/88 ),
Postoje}e kotlarnice po izgradwi gasovodne mreè gasifikovati pridràvaju}i se

prilikom projektovawa i izvo|ewa u svemu odredbi iz “Pravilnika o tehni~kim
normativima za projektovawe, gra|ewe, pogon i odràvawe gasnih kotlarnica”
(“Sl.list SFRJ” br.10/90).
20
B.3.3. JAVNO VODOPRIVREDNO ZEMQI[TE
Za deo zone 4, koji je namewen za uskladi{tewe naftnih derivata ura|en je poseban

planski dokument, DUP kompleksa uskladi{tewa i distributivnog sistema naftnih
derivata na podru~ju Gorweg Zemuna (Sl.list grada Beograda br 20/81), kojim je
obuhva}en i mawi deo obalnog pojasa koji se ovim planom delom prenamewuje u
vodoprivredno zemqi{te koje zadràva funkciju pristani{ta, kao {to je
prikazano na grafi~kom prilogu 3 ’’Namena povr{ina’’.
Javno vodoprivredno zemqi{te defini{e se kao kota ureza dvoprocentne velike

vode, koja na ovom sektoru Dunava iznosi 75,65 mnm. Kako linija ureza vode na ovom
sektoru, zbog degradacije lesnog odseka nije kontinualna, ovim planom defini{e
se granica javne parcele vodoprivrednog zemqi{ta u kontunuitetu, paralelno
regulacionoj liniji obale u zoni degradiranog dela lesnog odseka, odnosno do
granice lesnog odseka u zoni gde je lesni odsek o~uvan.
Deo priobaqa i obale, koji u postoje}em stawu obuhvata kat. parcelu 84/2 KO Zemun,
sastoji se iz javnog vodoprivrednog zemqi{ta i ostalog zemqi{ta.
Uslovi pod kojima se koristi javno vodoprivredno zemqi{te:
Kori{}ewe javnog zemqi{ta regulisano je Zakonom o planirawu i izgradwi

(Sl.glasnik RS br.47/03) i Uslovima za{tite prirode i ìvotne sredine za
asfaltnu bazu u Gorwem Zemunu (br. 03-1831/2 od 24.11.2004. godine). ∗
- Akvatorija pristana za sidrewe i istovar materijala sa plovnih objekata,

prilazni plovni put i prete}i sadràji na akvatoriji, moraju se obezbediti
tako, da se u svim hidrolo{ko-meteorolo{kim uslovima, / vodostaji, vetar,
led /, garantuje sigurnost funkcionisawa.
- Kota dna akvatorije mora se odrediti prema merodavnom plovilu, s tim da
se uzme u obzir kota niskog plvidbenog nivoa EN=70,10 mnm.
- Za prilazni plovni put, radi bezbednog manevra plovila, potrebno je
obezbediti dovoqan gabarit i plovne dubine, mereno od niskog plovidbenog
nivoa.
- Radi obeleàvawa prilaznog plovnog puta, ulaza-izlaza, kao i akvatorije,
potrebno je postaviti signalne ure|aje.
- Za vezivawe plovnih objekata radi istovara tereta, postaviti potreban broj
vezova, bitvi, koje omogu}avaju sigurno vezivawe u svim hidrolo{ko-
meteorolo{kim uslovima.
- Kotu doweg platoa definisati uvaàvaju}i hidrolo{ke uslove i wihovo
trajawe.
- Ukoliko se na povr{ini javnog zemqi{ta postavqaju obekti, za
vodosnabdevawe i protivpoàrnu za{titu istih, postaviti mreù, vezanu na
internu mreù kompleksa.
- Pri ure|ivawu obale obuhva}ene ovim planom, potrebno je obezbediti boqi
pristup obali vezano za aktivnosti na tom prostoru, pri tome voditi ra~una
da se obezbedi za{tita i kontinuitet pojasa odbrambene linije i nesmetano
odvijawe aktivnosti vezanih za istu.
B.3.4. JAVNE ZELENE POVR[INE
Javno zelenilo u regulaciji saobra}ajnica
U okviru regulacije Batajni~kog puta predvi|ene su linearne trake zelenila

{irine 4,5 i 2x6m, prema grafi~kom prilogu. Ovim re{ewem se zadràva postoje}i
∗
Uslovi su ura|eni od strane Zavoda za za{titu prirode Srbije i sastavni su deo
dokumentacije plana
21
obostrani drvored du` Batajni~kog puta, sastavqen od odraslih sadnica platana

visine 10-15m, odli~ne fizi~ke kondicije i vitalnosti.
U okviru regulacije saobra}ajnice S-8 nisu predvi|ene trake za{titnog zelenila

obzirom na susedne namene koje u sebi ve} sadrè {iroke pojaseve zelenila na
samim parcelama.
Javno zelenilo u zoni produktovoda
Zelenilo u koridoru produktovoda realizova}e se prema uslovima koji }e biti

definisani prilikom sprovo|ewa plana produktovoda. U koridoru produktovoda
planiraju se saobra}ajne povr{ine i zelenilo sastavqeno od zasada visoke i niske
vegetacije.
Detaqnim planom za kompleks uskladi{tewa i distributivnog sistema naftnih

derivata na podru~ju Gorweg Zemuna (″Slu`beni list grada Beograda″, br. 20/81)
koji predstavqa ste~enu obavezu za ovaj plan, u predvi|en je pojas za{titnog
zelenila oko samog kompleksa uskladi{tewanaftnih derivata.
Parcele javnog zelenila
Generalnim planom Beograda do 2021. za ceo pojas priobaqa predvi|ena je izrada

jedinstvenog planskog dokumenta.
U zoni 4 predvi|en je pojas javnog zelenila {irine 30m od ivice lesnog odseka.
Na najvi{oj koti degradiranog dela lesnog odseka, paralelno sa Dunavom predvi|en

je pojas za{titnog zelenila {irine oko 26m, koji sa vizure Dunava izgleda kao da
prati krunu nasipa.
Pojas javnog zelenila koji obuhvata obodnu zonu degradiranog dela lesnog odseka
planira se u ciqu sanacije lesnog odseka.
Na parcelama uz Novi novosadski put predvideti pojaseve za{titnog zelenila

sastavqene od kompaktnih zasada listopadne i ~etinarske vegetacije.
Zelenilo na parcelama uz planiranu saobra}ajnicu S-10 obraditi zasadima niske i

visoke vegetacije, vode}i ra~una o poloàju magistralnog gasovoda.
U okviru javnih zelenih povr{ina nije dozvoqena izgradwa ni postavqawe

privremenih ili stalnih objekata.
B.3.5. URE\IVAWE JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA
Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta se

vr{i iz buyetskih sredstava Skup{tine grada Beograda.
22
izuzimawe jedinica ukupna

vrsta zona novo
zemqi{ta mere koli~ina
Zona 3 25.76
a) saobra}ajne povr{ine ha 29.99
Zona4 4.23
b) javne povr{ine iznad koridora
ha zona 3 1.11 1.11
magistralne infrastrukture
Zona 3 5.14
v) javno zelenilo ha 10.65
Zona 4 5.51
g) javno zelenilo u koridoru
ha Zona 4 1.80 1.80
produktovoda
d)kompleks uskladi{tewa naftnih
ha Zona 4 0.55 0.55
derivata
Zona 3 0.2
|) MRS ha 0.32
Zona 4 0.12
Broj objekata
ru{ewe objekata vrsta Na geod. Na avio
ukupno
podlozi snimku
za javno zelenilo 1 1
za javno zelenilo u koridoru
- 1 1
produktovoda
vodovodna i kanalizaciona
REKON-
mreà PRE^NIK NOVO
STRUKCIJA
- Zona 3 — mm m
m
400 71
300 6410
VODOVOD 250 229
min 150 7461 35
3.0 m 465
1,6m-2,4m
KI[NI KOLEKTOR Definitivni 3470
pre~nik u tehn.dok.
KI[NA KANALIZACIJA min 300 14050
FEKALNA KANALIZACIJA min 250 13270
vodovodna i kanalizaciona
REKON-
mreà PRE^NIK NOVO
STRUKCIJA
- Zona 4 — mm m
m
VODOVOD 400 2390
200 1727
min 150 1420
Definitivni
KI[NI KOLEKTOR 255
pre~nik u tehn.dok.
KI[NA KANALIZACIJA min 300 3500
FEKALNA KANALIZACIJA min 250 3685
23
jedinica Ukupna
Elektro i TT instalacije vrsta novo
mere koli~ina
vodovi 10 kV,
ELEKTROINSTALACIJE m 7 000 7 000
podzemni
vodovi 1 kV, podzemni m - -
javno osvetqewe m 10 000 10 000
TRAFO STANICA 10/0,4 kV u objektu kom - -
kanalizacija Ø 100 m - -
TT INSTALACIJE
distributivni
m 17 000 17 000
kablovi
TT kanalizacija
KDS m - -
Ø 100
• TS 10/0.4 kV i vodovi 1kV nisu obuhva}eni ure|ewem gra|evinskog zemqi{ta,
{to je obaveza investitora koji gradi.
Ukupna
jedinica
gasovod vrsta novo koli~ina
mere
gradski r=6/12 bar
∅76.1/2.9 mm m 920 920
gradski r=6/12 bar
m 4660 4660
∅108/3.6 mm
distributivni r=1/4
m 39000 39000
bar,polietilen DN20÷DN65
MRS termoenergetsko postrojewe objekat 2 2
Saobra}ajne povr{ine
jedinica rekonstrui{e ukupna
i javno zelenilo novo
mere se koli~ina
— Zona 3 —
saobra}ajnice m2 147 000 65 000 212 000
parking mesta kom - - -

drvoredi kom
ure|ewe parkovskih povr{ina m2
uli~ni travwaci m2 46 700 46 700
Saobra}ajne povr{ine
jedinica rekonstrui{e ukupna
i javno zelenilo novo
mere se koli~ina
— Zona 4 —
saobra}ajnice m2 51 650 7 220 58870
parking mesta kom - - -
drvoredi kom
ure|ewe parkovskih povr{ina m2
uli~ni travwaci m2 - - -
24
B.4. USLOVI ZA ZA[TITU ARHEOLO[KOG NASLE\A∗

Na prostoru koji je obuhva}en zonom 4 ovog Plana registrovano je nekoliko
arheolo{kih nalazi{ta:
1. Arheolo{ki lokalitet GALENIKA

2. Arheolo{ki lokalitet VETERINARSKI ZAVOD - BATAJNI^KI PUT
3. Arheolo{ki lokalitet [QUNKARA I ASFALTNA BAZA
4. Arheolo{ki lokalitet KRATKOTALASNA RADIOSTANICA - “TANJUG”
Imaju}i u vidu da ovaj Plan detaqne regilacije obuhvata delove navedenih

lokaliteta sledi i odre|ena valorizacija prostora kao i mere koje se moraju
preduzeti za za{titu arheolo{kog nasle|a koje se ovde nalazi.
Sva arheolo{ka nalazi{ta u okviru ove zone imaju STATUS KULTURNIH

DOBARA KOJA U@IVAJU PREDHODNU ZA[TITU.
Obzirom da se na ovim povr{inama ve} nalaze izgra|eni objekti a predvi|a se

i nova izgradwa, - obaveza je Investitora, zbog eventualnog ugroàvawa
lokaliteta da obezbedi sonda`na ili za{titna arheolo{ka istraìvawa
na ugroènim povr{inama. Sva istraìvawa obavqala bi se prema posebnim
programima koji bi bili izra|eni u Zavodu za za{titu spomenika kulture
grada Beograda prilikom izrade urbanisti~kih projekata za ugroène parcele.
U okviru zone 3 ovog plana nema registrovanih arheolo{kih nalazi{ta.
B.5. URBANISTI^KE OP[TE I POSEBNE MERE ZA[TITE
B.5.1. URBANISTI^KE MERE ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE
Za potrebe izrade Plana ura|ena je ’’Prethodna analiza uticaja objekata i radova

na prostoru obuhva}enom Regulacionim planom privredne zone ’’Gorwi Zemun’’ na
ìvotnu sredinu’’ i predlagawe mera za svo|ewe tog uticaja u granice
prihvatqivosti sa gledi{ta za{tite ìvotne sredine. ∗
Mere za{tite predloène ovim planom imaju za ciq da svedu uticaj zone u celini i
svakog pojedina~nog objekta u granice prihvatqivosti, kako ne bi bila ugroèna
ìvotna sredina i zdravqe qudi.
Mere za{tite
1. Za svako pojedina~no preduze}e koje postoji ili se planira u okviru zone

potrebno je uraditi detaqne analize uticaja na ìvotnu sredinu, a za
identifikovana hazardna postrojewa i procenu rizika od hemijskog udesa.
2. Za{titno odstojawe koje se izvodi na osnovu analize uticaja na ìvotnu sredinu
mora se obezbediti unutar granica kompleksa.
3. Privrednu zonu u celini obezbediti infrastrukturnim objektima i
instalacijama.
4. Sve objekte u okviru zone prikqu~iti na zajedni~ke infrastrukturne objekte i
instalacije iz prethodne ta~ke.
∗
Elaborat Uslova za za{titu arheolo{kog nasle|a ura}en je od strane Zavoda za za{titu
spomenika kulture grada Beograda i sastavni je deo dokumentacije plana
∗
Analiza je ura|ena od strane Gradskog zavoda za za{titu zdravqa februara 2003. i
sastavni je deo dokumentacije plana
25
5. U slu~ajevima gde se u procesu proizvodwe generi{u otpadne vode ~iji kvalitet

ne odgovara uslovima za upu{tawe u gradsku kanalizaciju, potrebno je izgraditi
odgovaraju}e postrojewe za pre~i{}avawe - predtretman otpadnih voda.
6. Postoje}i prehrambeni pogoni se mogu zadràti pod uslovima koji obezbe|uju da
izvori zaga|ewa iz okruèwa ne uti~u na proizvodwu tj. proizvode, kao i pod
uslovom da investitori prihvate postoje}i rizik.
7. Izme|u odre|enih celina obezbediti za{titne pojaseve u okviru kojih se moè
podi}i nekoliko redova gustih nasada zimzelenog rastiwa koje }e biti
vi{efunkcionalno. (ozna~eno kao zelenilo u okviru parcele, na grafi~kom
prilogu br. 4 i 4A ’’Regulaciono nivelacioni plan za gra|ewe objekata i
saobra}ajnih povr{ina sa analiti~ko-geodetskim elementima’’)
8. U okviru svakog pojedina~nog kompleksa sve slobodne povr{ine ozeleniti, a
unutar granice kompleksa podi}i za{titno zelenilo.
9. U okviru kompleksa formirati posebne prostore, servisne i pristupne
saobra}ajnice za sakupqawe, primarnu selekciju i odno{ewe komunalnog i
industrijskog otpada.
10. Individualni vodni objekti i lokalni vodovodi se mogu koristiti za
snabdevawe vodom za tehni~ke potrebe. Za snabdevawe vodom za pi}e mogu se
koristiti pod uslovom da zadovoqe norme propisane Pravilnikom o higijenskoj
ispravnosti vode za pi}e (″Sl. list SRJ″, br. 42/98).
11. O~istiti, dezinfikovati i ispuniti zemqom sve postoje}e septi~ke jame.
12. Bu{ene bunare koji se ne}e koristiti treba propisno ″plombirati″ ~istim
materijalom.
Snimawe stawa i monitoring ìvotne sredine
Za procenu stawa ìvotne sredine na lokaciji i u wenom okruèwu, potrebno je

izvr{iti ispitivawe pojedinih supstrata ìvotne sredine merewem koncentracija
identifikovnaih polutanata na vi{e ta~aka u samom prostoru i wegovoj okolini.
Ova ispitivawa treba da obezbede dodatne podatke o stawu - kontaminiranosti
zemqi{ta, podzemnih i povr{inskih voda i vazduha. Ciq ispitivawa je i da se
proceni oprere}enost ìvotne sredine, potreba da se redukuje obim odre|enih
izvora zaga|ewa kao i da se defini{u mere za{tite za budu}e korisnike.
Monitoring ìvotne sredine mora da obuhvati redovna i kontinuirana ispitivawa:

merewe emisije pojedina~nih izvora, merewe imisionih vrednosti specifi~nih i
nespecifi~nih identifikovanih polutanata na nekoliko ta~aka u zoni i van we,
ispitivawe kvaliteta otpadnih voda i efikasnosti ure|aja za pre~i{}avawe
(predtretman) otpadnih voda, zemqi{ta i ispitivawe nivoa buke.
Monitoring ìvotne sredine treba da se radi po posebnom programu koji bi

obuhvatio pojedina~ne zahteve za monitoringom proiza{le iz Detaqnih analiza
uticaja za svako preduze}e.
B.5.2. URBANISTI^KE MERE ZA ZA[TITU PRIRODE
Za potrebe izrade Plana ura|eni su Uslovi za{tite prirode i ìvotne sredine za

Regulacioni plan privredne zone ″Gorwi Zemun″ (br. 03-634/2 od 16.11.2001. godine),
dok su za deo priobaqa i obale koji u postoje}em stawu koristi preduze}e ″Anikom″
d.o.o. iz Zemuna ura|eni su Uslovi za{tite prirode i ìvotne sredine za asfaltnu
bazu u Gorwem Zemunu (br. 03-1831/2 od 24.11.2004. godine). ∗
Na potpuno degradiranom delu priobaqa i obale obuhva}enom ovim planom koji se

nalazi izme|u pravca severoisto~ne granice kat. parcele 82/4 i pravca jugozapadne
∗
Uslovi su ura|eni od strane Zavoda za za{titu prirode Srbije i sastavni su deo
dokumentacije plana
26
granice kat. parcele 17/6 KO Zemun, neophodno je i mogu}e sa~uvati samo deo
vertikalnog lesnog odseka izme|u 71 i 83 mnv. U ciqu o~uvawa odseka i za{tite
ìvotne sredine, u kompleksu na predmetnom priobalnom i obalnom pojasu
neophodno je primeniti takva re{ewa i mere kojima }e se obezbediti maksimalna
za{tita vazduha, zemqi{ta i voda.
Mere za{tite za zonu posebnih uslovqenosti u okviru privredne namene:
1. Na dowem platou (deo koji je nasut), kosine do vode adekvatno obezbediti i

urediti (koristiti prirodne materijale). Na wemu je zabrawena svaka
izgradwa novih objekata. zabraweno je servisirawe i prawe alata i
mehanizacije.
2. Zabraweno je nizvodno i uzvodno od sada{we granice kompleksa
pove}awe/pro{irewe povr{ine pod nasipom.
3. Zabraweni su radovi (ukopavawe, potkopavawe, zazi|ivawe i dr.) kojima se
o{te}uje vidqivi deo lesnog odseka (iznad doweg platoa)
4. Podi}i ogradu oko kompleksa.
5. Obezbediti infrastrukturnu opremqenost kompleksa, posebno onu koja se
odnosi na vodosnabdevawe i evakuaciju otpadnih voda prikqu~ewem na
vodovodnu i kanalizacionu mreù. Ukoliko ne postoji mogu}nost prikqu~ewa
na gradsku kanalizacionu mreù minimum izgraditi nepropusnu septi~ku
jamu.
6. Zabraniti direktno upu{tawe otpadnih voda u vodotok.
7. Neophodno je razdvojiti sanitarne otpadne vode, atmosferske otpadne vode
i druge otpadne vode i obavezno predvideti ure|aje za pre~i{}avawe
otpadnih voda.
8. Betonirati ili asfaltirati sve manipulativne povr{ine, a slobodne
povr{ine minimum zasejati sme{om livadske trave.
9. Sa manipulativnih povr{ina obezbediti prikupqawe povr{inskih voda
kanalima i predvideti talo`nike.
10. Obezbediti stalnu kontrolu i normalno funkcionisawe kanala u svakom
momentu.
11. Odrediti prostor za postrojewe za pre~i{}avawe otpadne vode. Prikupqenu
vodu na odgovaraju}i na~in tretirati pre ispu{tawa u recipijent.
12. Ukoliko se otpadne vode upu{taju u vodotok moraju biti minimum istog
kvaliteta kao i vodotok u koji se upu{taju. Obavezno predvideti kontrolu
kvaliteta otpadnih voda.
13. Za sve objekte i aktivnosti primeniti tehni~ke mere za{tite i drugu
zakonsku regulativu.
14. Za postavqene objekte, ure|aje i instalacije obezbediti adekvatni kontrolu
i odràvawe.
15. Primeniti re{ewa kojima }e se onemogu}iti zaga|ewe vazduha.
16. Buka kako u radnoj tako i u spoqnoj sredini mora biti u nivou dozvoqenom
vaè}im propisima.
17. Na celokupnom podru~ju obezbediti najvi{i nivo komunalne higijene.
18. Sakupqati komunalni i drugi otpad u odgovaraju}e posude i redovno ih
evakuisati na gradsku deponiju.
19. Obezbediti adekvatan monitoring vazduha i voda, odnosno ìvotne sredine,
u skladu sa zakonskom regulativom.
20. Obezbediti zelene povr{ine unutar kompleksa i za{titni pojas oko
kompleksa zbog umawewa direktnih i indirektnih vizuelnih i drugih
negativnih efekata.
21. Izraditi odgovaraju}e analize uticaja (Pravilnik o izradi analize uticaja
objekata, odnosno radova na ìvotnu sredinu ’’Slu`beni glasnik RS’’
br.62/91). Analizom identifikovati mogu}e izvore zaga|ewa vazduha, vode,
zemqi{ta, proceniti wihov uticaj i propisati odgovaraju}e mere za{tite.
22. Pribaviti saglasnost Zavoda za za{titu prirode Srbije prilikom izrade
tehni~ke dokumentacije za izgradwu objekata u zoni posebnih uslovqenosti u
okviru privredne namene.
27
B.5.3. URBANISTI^KE MERE ZA VODOPRIVREDNU ZA[TITU
Za potrebe izrade Plana ura|eni su Vodoprivredni uslovi (br.02-1277/6-01 od

22.01.2002. godine), dok su za deo priobaqa i obale koji u postoje}em stawu koristi
preduze}e ″Anikom″ d.o.o. iz Zemuna ura|eni posebni Vodoprivredni uslovi (br.
6252/2 od 03.12.2004. godine). ∗
Deo priobaqa i obale, koji u postoje}em stawu obuhvata kat. parcelu 84/2 KO Zemun,
sastoji se iz javnog vodoprivrednog zemqi{ta i ostalog zemqi{ta.
Mere za{tite za zonu posebnih uslovqenosti u okviru privredne namene:
- Korisnici lokacije koja se nalazi u priobalnom pojasu uz reku Dunav, u

obavezi su da urede i za{tite visoku lesnu obalu prema geotehni~kim
uslovima i konzervatorskim uslovima Zavoda za za{titu prirode.
- Tehnolo{ka voda se moè obezbe|ivati zahvatawem iz reke, ali uz potrebno
pre~i{}avawe.
- Kanalizaciju izvesti po separacionom sistemu, s tim {to se ~iste
atmosferske vode mogu upustiti direktno u vodotok, a upotrebqene i
tehnolo{ke vode potrebno je pre upu{tawa u vodotok pre~istiti do
kvaliteta koji ne ugroàva II klasu vode u recipijentu.
- Ne dozvoqava se direktno upu{tawe otpadnih voda u vodotok.
- Upotrebqene, tehnolo{ke i atmosferske vode sa lokacija koje pripadaju
ostalom zemqi{tu, prikqu~iti na planiranu kanalizacionu mreù.
- Tehnolo{ke vode, pre upu{tawa u kanalizaciju, pre~istiti do kvaliteta
propisanog za upu{tawe voda u gradski kanalizacioni sistem.
- Produkte pre~i{}avawa propisno skladi{titi do trenutka odvoèwa na
odgovaraju}u deponiju.
- Odvoèwe produkata pre~i{}avawa moè vr{iti samo nadle`na KRO.
- Obezbediti efikasno odvo|ewe atmosferskih i drena`nih voda sa svih
povr{ina razmatranog kompleksa kako bi se onemogu}ilo wihovo
nekontrolisano razlivawe po okolnom terenu, posebno imaju}i u vidu
potrebnu za{titu lesnog odseka.
B.5.4. URBANISTI^KE MERE ZA ZA[TITU OD PO@ARA
Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizovani prema odgovaraju}im

tehni~kim protivpoàrnim propisima, standardima i normativima:
- Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom o za{titi od poàra

(Sl. glasnik SRS br. 37/ 88 i 48/94).
- Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, koja se po protoku i
pritisku vode u mreì planira i projektuje prema Pravilniku o tehni~kim
normativima za spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra
(″Slu`beni list SFRJ″, br.30/91).
- Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila, shodno
Pravilniku o tehni~kim normativima za pristupne puteve ... (″Slu`beni list
SRJ″, br.8/95)
- Objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Odlukama o tehni~kim
normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova ( Sl. list grada
Beograda br.32/4/83), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu
skladi{ta od poàra i eksplozije (″Sl. list SFRJ″, br.24/87), Pravilnikom o
∗
Uslovi su ura|eni od strane Javnog vodoprivrednog preduze}a Srbijavode i sastavni su
deo dokumentacije plana
28
tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona (″Sl. list

SFRJ″, br.53 i 54/88 i 28/95), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu
objekata od atmosferskog pra`wewa (″Sl. list SRJ″, br.11/96), Pravilnikom o
tehni~kim normativima za klimatizaciju i ventilaciju (″Sl. list SFRJ″,
br.38/89), Pravilnikom o tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewe dima i
toplote nastalih u poàru (″Sl. list SFRJ″, br.45/85), Pravilnikom o tehni~kim
normativima za liftove na el. pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (″Sl.
list SFRJ″, br.16/86 i 28/89),Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu
niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafostanica (″Sl. list SFRJ″, br.13/78) i
Pravilnikom o izmenama i dopunama tehni~kih normativa za za{titu
niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafostanica (″Sl. list SFRJ″, br.37/95).
Za predmetni plan je pribavqeno Obave{tewe br. 217-949/03 od Uprave

protivpoàrne policije. Prilikom sprovo|ewa plana, postoji obaveza pribavqawa
uslova Uprave protivpoàrne policije.
B.5.5. URBANISTI^KE MERE ZA ZA[TITU OD ELEMENTARNIH NEPOGODA

Radi za{tite od potresa planirani objekti moraju biti realizovani i kategorisani
prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u
seizmi~kim podru~jima (″Slu`beni list SFRJ″, br.31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90).
B.5.6. URBANISTI^KE MERE ZA CIVILNU ZA[TITU

U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwa skloni{ta u skladu sa
posebnim elaboratom: Prilogom mera za{tite od elementarnih nepogoda i
prostorno planskim uslovima od interesa za odbranu, koji je sastavni deo
predmetnog plana.
B.6. IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI

Predmetni prostor pripada jugoisto~nom delu zemunskog lesnog platoa, blago
zatalasan, sa apsolutnim kotama terena koje se kre}u od 81 go 90 mnv. Uzimaju}i sve
relevantne faktore, geolo{ki sklop terena, litolo{ki sastav, stawe
raspadnutosti stenskih masa kao i nivo podzemne vode, na prostoru Regulacionog
plana ( zona 1 i 2 ) mogu se zidvojiti tri reona :
Reon A — zastupqen je u severoisto~nom delu terena prema Batajni~kom putu, sa
apsolutnim kotama terena u rasponu 87.5-92.0 mnv maksimalno 95 mnv. Teren
izgra|uju lesne naslage, lesoidi a podinu izgra|uju aluvijalno-barski sedimenti.
Nivo podzemne vode je utvr|en je na dubini od 6-9 m odnosno na kotama 73-80 mnv.
Prma geotehni~kim karakteristika sredine koje u~estvuju u konstrukciji terena
mogu se koristiti kao podtlo za oslawawe gra|evinskih objekata uz uvaàvawe
slede}ih preporuka :
Pri izgradwi novih objekata ( objekata visokogradwe i i industriskih objekata)

neophodno je predvideti za{titu od kontrolisanog prodirawa vode u tlo, objekti
se mogu direktno fundirati. Poèqno je projektovati jednu podzemne etaè da bi
se eliminisao negativan uticaj makroporoznog lesa. Objekti moraju imati potpunu
komunalnu opremqenost,spoqna mreà na maksimalno 5 m od objekta.
Pri izgradwi saobra}ajnica, uvaìti osetqivost les na provlaàvawe i deistvo

mraza. Potrebnoje obezbediti brzo odvodwavawe, priprema lesnog tla i bigenu
za{titu kosina.
Podzemna voda koja je registrovana na koti 73-77 mnv moè se uslovno koristitit
kao tehni~ka voda, zbog povi{ene koncentracije gvo`|a i mangana.
29
Reon B- zahvata najve}i deo istra`nog prostora, sa apsolutnim kotama terena 83.0-
87.5 mnv.Teren je izgra|en od lesnih horizonata koji se smewuju sa horizontima
pogrebene zemqe. Podinu ovih naslaga ~ine aluvijalno-barski sedimenti. Nivo
podzemne vode je na dubini od 2-7 m, na apsolutnim kotama 79-82 mnv. Teren
izdvojen u ovom reonu moè se koristiti za urbanizaciju uz uvaàvawe slede}ih
ograni~ewa :
Fundirawe objekata se moè izvesti direktno na temeqima oblika plo~e ili

unakrsno povezanim trakama. U koliko se planira kori{}ewe podzemnih prostorija
ispod kote 79-82 mnv, neophodno je predvideti izgradwu drenaè za prihvatawe
podzemnih voda. Igradwa ve}ih indistriskih objekata mogu}a je bez ve}ih
ograni~ewa, uz eventualnu sanaciju podtla.
Vode sa krovova prikupiti i kontrolisano sprovesti u kanalizacionu mreù. Kotu

vodovoda i kanalizacije projektovati iznad kote fundirawa, uz primenu
fleksibilnih veza.
Kod projektovawa saobra}ajnica uzvaqiti krakteristi~na svojstva lesa i

osetqivost na provlaìvawe i deistvo mraza. Podtlo homogenizovati sabijawem
ili izradom tampona u zavisnosti od debqine makroporozne zone.
Reon C — zahvata teren sa najniìm kotama u rasponu 81-83 mnv. Reon je izdvojen na
relevantno malom prostoru u podru~ju auto-puta Novi Sad-Beograd. Samu povr{inu
terena gradi lesni horizont koji je ve}im delom ili u celini vodozasi}en. Nivo
podzmne utvr|en je na dubini od 0.3-3.0 m tj nakoti 80-82 mnv. Visok nivo podzemne
vode ~ini ovaj reon nepovoqnim za urbanizaciju.
Izgradwa objekata je mogu}a uz predshodnu mehani~ku stabilizaciju poftla.

Izbegavati ukopavawe objekta, a u slu~ajevima da je to nu`no uraditi adekvatan
drena`ni sistem.
Saobra}ajnice planirati u nasipu kako bi se izbegao nepovoqan uticaj podzemne

vode. Pri izvo|ewu nasipa neophodno je predvideti za{titu od zaru{avawa i
priliva podzemne vode, primenom adekvatnih meliorativnih mera.
Reon D- to je zavr{ni deo lesnog odseka {irine do 100 m,blago uzvi{en u odnosu
na zale|e sa postepeno promeqivim kotama 92-95 mnv, koji se zavr{ava lesnim
odsekom. Odsek je visine i do 25 m u odnosu na izvicu priobaqa. U wemu su brojni
lagumi , `qebovi du` prodora lokalne kanalizavije, preseci ka Dunavu.
Preporuka je da se cela zona iskqu~i iz urbanizacije ili detaqno istraì i

predloè adekvatne sanacione mere na stabilizaciji odseka. Prostor geodetski
snimiti. Neophodno je izvr{iti nivelaciju terena . Trajno obezbediti stabilnost
odseka i to regulacijom noì~nog dela u priobaqu. Lokalnim {karpirawem treba
ublaìti postoje}i skoro vertikalni nagib i po{umqavawem onemogu}iti eroziju.
Iskqu~iti sve nekontrolisane lokalne izvode iz kanalizacije.
Dogradwa i nadgradwa postoje}ih objekta je je mogu}e ako se istraìvawima utvrdi

da su isti fundiran na odgovaraju}i na~in i da uve~awe optere}ewa na temeqe
ne}e izazvati {tetne posledice po stabilnost lesnog odseka i objekta . Dogradwa
koja se planira uz postoje}i objekat izahteva da se izvr{iti pravilan izbor
dubine i na~ina temeqewa. Postoje}e objekte, odnosno wihove temeqe {tititi
adekvatnim geotehni~kim merama ( podbetonirawe, mega-{ipovima)
Za planiranu intervenciju na ovom delu terena neophodna su detaqna

istraìvawa za svaki novoplanirani objekat u ciqu obezbe|ewa stabilnosti
lesnog odseka i novoplaniranih objekata. Istraìvawa sprovesti u skladu sa
Zkonom o Geolo{kim istraìvawima sl. gl. RS. 44/95, uz predpostavku da objekat u
konstruktivnom smislu zadovoqava potrebne uslove .
30
V.1. PRAVILA PARCELACIJE

Ovim planom utvr|uje se parcelacija zemqi{ta za javne namene (javno gra|evinsko
zemqi{te) i pravila parcelacije za ostale namene (ostalo gra|evinsko zemqi{te).
Parcele javnih namena prikazane su na grafi~kom prilogu br.5: ’’Plan javnih

povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe plana’’ u razmeri R= 1:2500.
Osnovni princip koji je potrebno po{tovati prilikom formirawa parcela ostalih

namena je da se sva neophodna za{tita (za{titna odstojawa od suseda, pojasevi
sanitarne za{tite..) mora obaviti unutar same parcele, kao i da se potrebe
parkirawa moraju re{avati unutar kompleksa.
Postoje}e komplekse privrednih delatnosti mogu}e je pro{iriti ili podeliti na

vi{e gra|evinskih parcela, u ciqu razdvajawa pojedinih tehnolo{kih celina,
Urbanisti~kim projektom, u skladu sa. Zakonom o planirawu i izgradwi (″Sl.
glasnik RS″, br. 47/03). Podela je mogu}a pod uslovom da svaka gra|evinska parcela
zadovoqava uslove date ovim planom.
Gra|evinska parcela je najmawa jedinica na kojoj se moè graditi. Definisana je

pristupom na javnu povr{inu, granicama prema susednim parcelama i prelomnim
ta~kama koje su odre|ene geodetskim elementima.
Prilikom izrade plana evidentirane su potrebe za novim parcelama razli~itih

veli~ina, i to od najmawih do onih do 10ha. U skladu sa tim, kao i sa veli~inama
postoje}ih kompleksa, izvr{ena je i kategorizacija parcela prema wihovoj
veli~ini:
- parcele ~ija je povr{ina do 1,0 ha;
- parcele ~ija je povr{ina od 1,0 do 5,0 ha;
- parcele ~ija je povr{ina od 5,0 - 10,0 ha;
- parcele ~ija je povr{ina ve}a od 10,0 ha.
Prema ovoj kategorizaciji utvr|ena su i pravila za izgradwu i rekonstrukciju

objekata na parcelama.
Prilikom formirawa gra|evinskih parcela potrebno je voditi ra~una o slede}em:

- Minimalna planirana gra|evinska parcela je oko 0,20 ha.
- Minimalni front parcele ne sme biti mawi od 20m
V.2. PRAVILA GRA\EWA NA POVR[INAMA NAMEWENIM PRIVREDNIM I

PRETE@NO KOMERCIJALNIM DELATNOSTIMA
Ova pravila se primewuju na izgradwu svih objekata, kao i na zamenu,

rekonstrukciju i dogradwu postoje}ih objekata prema pravilima i parametrima
datih ovim planom.
U okviru kompleksa dozvoqena je izgradwa ve}eg broja objekata u skladu sa

potrebama planiranih namena.
Poloàj objekata na parcelama definisan je gra|evinskim linijama u odnosu na

regulacione linije saobra}ajnica, obavezne zone za{titnog zelenila unutar
parcele, kao i elementima horizontalne i vertikalne regulacije i minimalnim
odstojawima od susednih parcela.
31
Prete`no komercijalni sadràji - objekti administracije ili za sadràje kojima

pristupaju posetioci (izlo`beni saloni, prodajni prostori i sl.), postavqaju se na
gra|evinsku liniju prema ulici, naro~ito na ulaznim pravcima uz Novi novosadski
put (autoput Beograd-Novi Sad) i Batajni~ki drum.
Proizvodni objekti se mogu postavqati na gra|evinsku liniju ili se povla~iti od

we prema unutra{wosti parcele, u skladu sa zahtevima tehnolo{kog postupka.
U slu~aju izgradwe objekata u zoni posebnih uslovqenosti u okviru privredne

namene, posebno na mestu degradiranog dela lesnog odseka na delovima
katastarskih parcela 82/6, 156/4, 157/12 KO Zemun poqe, obavezuje se investitor da
preduzme neophodne mere u ciqu sanacije lesnog odseka.
Pravila ure|ewa i gra|ewa za benzinske pumpe ista su kao i za sve ostale

privredne delatnosti, uz uslov da ulaz-izlaz bude na propisanom udaqewu od
raskrsnice. Lokacije benzinskih pumpi prilazane su na grafi~kom prilogu br1:
Namena povr{ina.
Poloàj gra|evinskih linija je prikazan u grafi~kom prilogu br.4 ″Regulaciono -

nivelacioni plan za gra|ewe objekata i saobra}ajnih povr{ina sa analiti~ko-
geodetskim elementima za obeleàvawe ″ u razmeri 1:2500.
Odstojawe objekata u odnosu na susedne-razdelne granice gra|evinskih parcela -

kompleksa je minimum 1/2 visine objekta, ali ne mawe od 3,5 m. Izuzetak od ovog
pravila je gra|evinska linija kompleksa koji se grani~i sa pojasom javnog zelenila
uz saobra}ajnicu S26 koja je postavqena na granici parcele ka javnoj zelenoj
povr{ini.
Stepen zauzetosti predstavqen je odnosom povr{ine pod objektima i povr{ine

pripadaju}e gra|evinske parcele - kompleksa, moè biti do 50%.
Izuzetak od ovog previla je kompleks koji se nalazi izme|u saobra}ajnica S26, S27
i pravca ose saobra}ajnice S29 u okviru koga maksimalni stepen zauzetosti moè
biti 30%.
U povr{inu pod objektima ne ulaze manipulativne ni saobra}ajne povr{ine

(parkirawe).
Ukoliko tehnolo{ki proces zahteva pokrivawe i saobra}ajnih i manipulativnih

povr{ina u jedinstvenu zatvorenu celinu sa proizvodnim/komercijalnim objektom,
tada stepen zauzetosti moè biti i ve}i od 50%, ali ne ve}i od 70%, uz
obezbe|ewe ostalih uslova iz plana (indeks izgra|enosti, visina objekta, procenat
ozelewenih povr{ina na parceli, odstojawe od granica parcele,...)
U slu~aju da je postoje}i stepen zauzetosti parcele ve}i od dozvoqenog, zadràva

se postoje}i, bez mogu}nosti uve}awa. U slu~aju zamene objekata novim, stepen
zauzetosti se defini{e prema uslovima iz plana.
Indeks izgra|enosti ’’I’’ iskazan kao koli~nik gra|evinske bruto povr{ine

objekata i povr{ine pripadaju}e parcele, odre|en je prema veli~ini gra|evinske
parcele i to:
- kod parcela ~ija je povr{ina do 1,0 ha ’’I’’ je od 0,4 do 0,8;
- kod parcela ~ija je povr{ina od 1,0 do 5,0 ha ’’I’’ je od 0,35 do 0,7;
- kod parcela ~ija je povr{ina od 5,0 - 10,0 ha ’’I’’ je od 0,3 do 0,6;
- kod parcela ~ija je povr{ina ve}a od 10,0 ha ’’I’’ je od 0,3 do 0,5.
Maksimalna dozvoqena visina objekata je 15 m.

U zavisnosti od tehnolo{kog postupka ova visina moè biti i ve}a.
32
Ostali objekti mogu imati visinu od P do P+3 sprata. Kod postoje}ih kompleksa
zadràva se postoje}a visina objekata.
U zoni 4 nije dozvoqena izgradwa objekata vi{ih od 12m na udaqenosti mawoj od

150m od granice lesnog odseka.
Ukoliko proizvodne i skladi{ne namene ne zahtevaju veliku tehnolo{ku visinu

mogu imati spratnost do P+3, ali ne vi{e od 15 m.
Izgradwa ili bilo kakva promena u prostoru na jednoj parceli, ne sme da ugrozi
funkcionisawe i stati~ku stabilnost objekata na susednim parcelama.
Objekte projektovati u skladu sa namenom i predvi|enim tehnolo{kim postupkom, uz

primenu odgovaraju}ih gra|evinskih materijala.
Kako trasa planiranog ki{nog kolektora - tunela Zemun poqe-Dunav prolazi kroz
povr{ine namewene za privredne delatnosti u zoni 3, to je za postoje}e objekte i
izgradwu novih u okviru planiranih namena na trasi ovog kolektora potrebno
dokazati da ne}e remetiti stati~ku stabilnost i funkcionalnost budu}eg
kolektora. Navedeni dokaz treba dostaviti prilikom podno{ewa zahteva za
legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, odnosno prilikom podno{ewa zahteva
za odobrewe za izgradwu.
Na granicama parcela kako prema saobra}ajnici, tako i prema susednim parcelama

mogu}e je postaviti za{titnu ogradu.
Na parcelama koje se grani~e sa Batajni~kim i Novim novosadskim putem dozvoqeno

je postavqawe ograda na granicu parcele ka ovim saobra}ajnicama, ali ona mora
biti transparentna kako bi se omogu}ilo sagledavawe zelenog koridora du` ovih
puteva. Ukoliko se ograda postavqa na gra|evinsku liniju, ona moè biti i zidana.
U okviru kompleksa predvideti posebne prostore za sakupqawe, primarnu

selekciju i odno{ewe komunalnog i industrijskog otpada.
Prikqu~ewe na komunalnu infrastrukturu dato je u poglavqu "B - PRAVILA

URE\EWA" --> B.3.2. KOMUNALNA INFRASTRUKTURA.
Ostali uslovi dati su u poglavqu "B - PRAVILA URE\EWA" --> B.4 , B.7.
ZELENILO NA PARCELAMA PRIVREDNIH DELATNOSTI
U okviru podru~ja regulacionog plana Gorwi Zemun, zone 3 i 4, zelene povr{ine

proìmaju i dopuwuju osnovne namene privredne zone, a istovremeno poboq{avaju
ukupne mikroklimatske uslove ovog podru~ja.
U ciqu o~uvawa i unapre|ewa zelenih povr{ina potrebno je maksimalno za{tititi

i sa~uvati postoje}e ure|ene zelene povr{ine i zasade kvalitetne vegetacije u
kompleksima privrednih delatnosti i saobra}ajnih povr{ina. Obzirom da tereni
sa lesom predstavqaju najplodnija zemqi{ta, pri gradwi i drugim aktivnostima
humusni sloj ukloniti i sa~uvati, pa ga upotrebiti za sanirawe i ozelewavawe
terena.
U okviru kompleksa predvideti podizawe pojaseva za{titnog zelenila sastavqene

od kompaktnih zasada listopadne i ~etinarske vegetacije. Za{titno zelenilo
postaviti upravno na pravac dominantnih vetrova, odnosno pravac severozapad-
jugoistok.
33
Du` granica kompleksa koji se grani~e sa javnim zelenilom uz Dunav, neophodno je

predvideti kontinualne pojaseve zelenila minimalne {irine 20m, kako se ne bi
ugrozila stabilnost same krune nasipa.
U zoni planiranog zelenila unutar kompleksa privrednih delatnosti koji se

grani~e sa javnim zelenilom, odnosno granicom lesnog odseka uz Dunav, mogu}a je
izgradwa manipulativnih i drugih saobra}ajnih povr{ina koje su neophodne za
tehnolo{ko funkcionisawe kompleksa, a uz predhodno obavqena geomehani~ka
ispitivawa tla.
Du` granica kompleksa koji izlaze na regulaciju Novog novosadskog puta (autoputa
Beograd - Novi Sad) i Batajni~kog puta predvideti kontinualne pojaseve za{titnog
zelenila {irine min 10-15m prema Novosadskom putu, odn. 10-20m prema
Batajni~kom.
U grafi~kom prilogu ’’Regulaciono-nivelacioni plan za gra|ewe objekata i

saobra}ajnica’’ prikazana je pozicija i veli~ina dela kompleksa na kome je
obavezno podizawe za{titnog zelenila.
Na parcelama privrednih delatnosti predvideti min. 20% do 30% zelenila, i to:
- na parcelama povr{ine do 1 ha. predvideti min. 20% zelenila
- na parcelama povr{ine 1 do 5 ha. predvideti min. 25% zelenila
- na parcelama povr{ine preko 5 ha predvideti min. 30% zelenila
Za zasenu parking mesta primeniti drvoredne sadnice visokih li{}ara. Ovo

zelenilo ne ulazi u procenat zelenila na parceli.
TABELARNI PRIKAZ PRAVILA GRA\EWA NA PARCELAMA PRIVREDNIH I

PRETE@NO KOMERCIJALNIH DELATNOSTI
Maksimalan stepen zauzetosti 50%
maksimalni indeks Parcele do 1.0ha Do 0.8

izgra|enosti Parcela do 5.0ha Do 0.7
Parcela Do 0.6
5.0-10.0ha
Parcela Do 0.5
ve}a od 10.0ha
minimalni procenat parcela do 1.0ha Od 20%
zelenila Parcela do 5.0ha Od 25%
Parcela ve}a od 5.0ha Od 30%
Minimalna {irina prema bo~noj i zadwoj 2.0m
za{titnog zelenila granici parcele
Prema javnom putu 5.0m
maksimalna visina novih proizvodnih objekata 15.0m
maksimalna visina komercijalnih i maksimalno
administrativnih objekata na parceli P+3
uz proizvodni pogon
Minimalno rastojawe gra|evinske od Dato na grafi~kom prilogu
regulacione linije
rastojawe objekta od bo~nih i zadwe granice 1/2 h visine objekta na parceli, a ne mawe
parcele od 3.5m
broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele
34
V.3. PRAVILA GRA\EWA ZA STANOVAWE PREDVI\ENO ZA POSTEPENU

TRANSFORMACIJU U PRIVREDNE DELATNOSTI
U okviru zone postoje}eg stanovawa, a do potpune transformacije u privredne

delatnosti, primewuju se slede}a pravila:
- Minimalna gra|evinska parcela iznosi oko 1000m2 i wome se obuhvata najmawe

jedan postoje}i objekat.
- Na ovakvim parcelama izgradwa novih stambenih objekata nije dozvoqena.
- Dozvoqena je zamena postoje}ih stambenih objekata, rekonstrukcija postoje}ih
objekata u okviru postoje}ih gra|evinskih linija, prenamena postoje}eg
stambenog prostora u nestambeni i izgradwa novih komercijalnih i privrednih
delatnosti i to iskqu~ivo onih koje su prema potencijalnom ekolo{kom
optere}ewu odre|ene Generalnim planom Beograda do 2021. kao kategorije A i B:
Kategorija A - male firme koje prema nivou ekolo{kog optere}ewa mogu

biti locirane unutar stambenog naseqa i ne izazivaju neprijatnosti
susednom stanovni{tvu, kao {to su pekarske i poslasti~arske radwe,
tehni~ki servisi;
Kategorija B - male i sredwe firme koje prema nivou ekolo{kog
optere}ewa mogu biti locirane na rubnim delovima stambenog naseqa
tako da wihova funkcije ne izazivaju neprijatnosti susedstvu, kao {to su
ve}e elektromehani~ke radionice, skladi{ta gra|evinskog materijala,
prerada plasti~nih masa, fabrike hleba i drugo;
- Transformacija se smatra zavr{enom ukoliko u~e{}e stanovawa u ukupnoj zoni

ili na svakoj pojedina~noj gra|evinskoj parceli ne prelazi 10% ukupne
povr{ine.
- formirawe novih gra|evinskih parcela na neizgra|enim povr{inama unutar
naseqa nije dozvoqeno do potpuno zavr{ene transformacije stambene u
privredne delatnosti.
- Zadràti postoje}u grupaciju kvalitetnog zelenila na ulazu u Privrednu zonu.
- Do privo|ewa kona~noj nameni, stanovni{tvo }e gravitirati ka objektima
osnovnog obrazovawa, pred{kolske za{tite i obrazovawa, kao i socijalne i
zdravstvene za{tite koji se nalaze u okolnim stambenim naseqima (Zemun poqe,
Kamendin...)
TABELARNI PRIKAZ PRAVILA GRA\EWA ZA STANOVAWE PREDVI\ENO ZA

POSTEPENU TRANSFORMACIJU U PRIVREDNE DELATNOSTI
maksimalni stepen zauzetosti 50%

maksimalni indeks izgra|enosti 0.5 za stanovawe;
1.0 za privredno-komercijalne delatnosti
minimalni procenat zelenila 30%
minimalna prema bo~noj i zadwoj 3.0m
{irina granici parcele
za{titnog prema javnom putu 5.0m
zelenila
maksimalna visina objekata 9m / P+2
minimalno rastojawe gra|evinske od Dato na grafi~kom prilogu
regulacione linije
rastojawe objekta od bo~nih i zadwe 1/2 h visine objekta na parceli,
granice parcele a ne mawe od 3.5m
broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele po normativu:
- 0.7PM / stan za stanovawe;
- poslovawe 1PM na 60m2 neto povr{ine
- trgovina 1PM na 50m2 neto povr{ine prodajnog prostora
odnos stanovawa i delatnosti st. 100 - 10% ; del. 0 — 90%
35
Plan se sprovodi u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi (’’Sl. glasnik RS’’

47/03), Izvodima iz plana ili Urbanisti~kim projektom.
SPISAK PLANOVA KOJI SE STAVQAJU VAN SNAGE DONO[EWEM PLANA
Stupawem na snagu ovog plana prestaju da vaè (u granicama ovog plana):
- DUP industrijske zone Gorwi Zemun (″Slu`beni list grada Beograda″, br. 13/74);
- Detaqni urbanisti~ki plan dela Batajni~kog puta (″Sl.list grada Beograda″ br.
15/73),
- DUP dela transverzale T-8 od Batajni~kog puta do autoputa Beograd-Zagreb (E-4)
(″Sl.list grada Beograda″ br. 13/74),
- DUP dela saobra}ajnice T-10 u Zemunu(″Sl.list grada Beograda″ br. 21/75),
Ovim planom, u wegovim granicama, delimi~no se mewa DUP kompleksa

uskladi{tewa i distributivnog sistema naftnih derivata na podru~ju Gorweg
Zemuna (″Slu`beni list grada Beograda″, br. 20/81):
- Za{titna zona produktovoda smawena je na 15m obostrano od spoqnih ivica

cevi produktovoda.
- Deo kompleksa pristani{ta produktovoda smawen je u korist prenamene u
ostalo zemqi{te kao {to je prikazano na grafi~kom prilogu 3 ’’Namena
povr{ina’’.
- Deo kompleksa pristani{ta produktovoda smawen je u korist prenamene u
vodoprivredno zemqi{te, koje zadràva funkciju pristani{ta, kao {to je
prikazano na grafi~kom prilogu 3 ’’Namena povr{ina’’.
Sve ostale uslovqenosti iz osnovnog plana produktovoda ostaju i daqe na snazi.
U granicama ovog plana mewa se i Regulacioni plan ki{nog kolektora Zemun-poqe

Dunav (″Sl.list grada Beograda″ br.4/2001) tako {to se poloàj revizionih silaza
predvi|a na javnim povr{inama.
Ovim planom mewa se i Plan detaqne regulacije Privredne zone Gorwi Zemun -
zone 1 i 2 (″Sl.list grada Beograda″ br.34/2003) u delu Batajni~kog puta obuhva}enog
granicom ovog plana, radi obezbe|ewa saobra}ajnih prikqu~aka.
SPISAK ZONA, ODNOSNO PARCELA KOJE SE RAZRA\UJU URBANISTI^KIM

PROJEKTOM
Granice gra|evinskih parcela javnih namena analiti~ki su definisane u

grafi~kom prilogu br.5: ″Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe
plana″, u R 1:2500.
Izvod iz plana moè se izdati za parcele javnih namena i one gra|evinske parcele
ostalih namena koje zadovoqavaju kriterijume iz ta~ke V.2. ″Pravila parcelacije″,
a ome|ene su granicama jedne katastarske parcele i/ili granicama javnih namena, tj.
u ~ijem formirawu u~estvuje samo jedna katastarska parcela,
Urbanisti~ki projekat radi}e se u svim zonama ili delovima zona ostalih namena u
kojima se postoje}a katastarska parcelacija mewa, tj. kod onih gra|evinskih
parcela u ~ijem formirawu u~estvuje vi{e ili mawe od jedne katastarske parcele.
ETAPNOST REALIZACIJE
36
Za realizaciju planiranih kapaciteta potrebno izgraditi slede}e objekte

primarnog sistema kanalisawa otpadnih voda:
• fekalne i ki{ne kolektore du` Internacionalnog puta Beograd - Subotica i

Autoputa Beograd - Novi Sad sa me|esobnim vezama kolektora i
• ki{ni kolektor - tunel Zemun poqe - Dunav.
• fekalnu crpnu stanicu "Zemun poqe" i postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih
voda.
Do zavr{etka izgradwe objekata primarnog vodovodnog sistema Beograda:
• CS "Beànija B";
• primarni vodovod Φ1200 od CS "Beànija B" do Gorweg Zemuna sa vezom na
postoje}i primarni vodovod Φ1000 u Ugrinova~koj ulici i
• izgradwa prstena Sur~in - Dobanovci - Ugrinovci - Batajnica sa vezom na
primarni vodovod iz pravca Gorweg Zemuna.
ne}e biti mogu}e uredno snabdevawe predmetnog prostora vodom za pi}e.
37
Sastavni deo plana su i :
Grafi~ki prilozi Plana detaqne regulacije:
1. Izvod iz Generalnog plana Beograda do 2021 R 1: 20 000

2. Postoje}e stawe R=1:2500
3. Namena povr{ina R=1:2500
4. Regulaciono - nivelacioni plan za gra|ewe objekata i saobra}ajnih
povr{ina sa analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe R=1:2500
5. Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe plana R=1:2500
6. Plan mreè i objekata infrastrukture - Vodovod i kanalizacija R=1:2500
7. Plan mreè i objekata infrastrukture - Elektro i TT instalacije R=1:2500
8. Plan mreè i objekata infrastrukture -Toplovod R=1:2500
9. Plan mreè i objekata infrastrukture (Sinhron plan) R=1:2500
Dokumentacija plana:
Tekstualni deo:
1. Odluka o pripremawu Regulacionog plana

2. Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli
3. Izve{taj o javnom uvidu
4. Obrazloèwe plana
5. Kopije uslova i podataka ovla{}enih institucija, organa, organizacija i
preduze}a koja su zakonom ovla{}ene da ih utvr|uju
6. Elaborat Koncepta Regulacionog plana privredne zone Gorwi Zemun
verifikovan od strane IO Skup{tine grada Beograda juna 2002.
7. Elaborat geolo{ko-geotehni~ke dokumentacije
8. Inèwersko-geolo{ka karta i profili
9. Elaborat predhodne analize uticaja objekata i radova na prostoru regulacionog
plana
10. Elaborat detaqne analize uticaja na ìvotnu sredinu″Anicom″-″Gemax″
postrojewa za proizvodwu asfaltnih me{avina
Grafi~ki deo:
D1. Aùrirane geodetske podloge R=1:1000

D2. Katastarske podloge R=1:1000
D3. Katastar vodova i podzemnih instalacija R=1:1000 i R=1:500
D4. Grafi~ki prikaz ste~enih obaveza R=1:5000
Ovaj Plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana od objavqivawa u

Slu`benom listu grada Beograda.
38

Tekst Plana

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tekst Plana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Plan detaqne regulacije privredne zone “Gorwi Zemun” - zone 3 i 4

Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj ..................... godine, a na osnovu

PLAN DETAQNE REGULACIJE

A.1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV

Pravni i planski osnov za dono{ewe Plana detaqne regulacije privredne zone

- Zakonu o planirawu i izgradwi (″Sl. glasnik RS″, br. 47/03)

Saobra}ajni pristupi ovim lokacijama su uglavnom izvedeni direktno sa

Izvod iz koncepta plana

Prednosti ove lokacije ogledaju se u izuzetno dobroj saobra}ajnoj povezanosti,

Radi lak{e sagledqivosti i odnosa prema ranijem DUP-u zadr`ana je podela

UKUPNA POVR[INA PRIVREDNE ZONE 470 ha

POVR[INA ZONE 1 145,05 ha

Prema raspolo`ivim podacima Institut za kukuruz je deo, a PIK Zemun kompletno

U okviru svoje parcele u zoni 3 PIK Zemun je predvideo (i dostavio podatke)

U zoni 4 zemqi{te Instituta za kukuruz povr{ine oko 20 ha je gotovo potpuno

U okviru privredne zone ’’Gorwi Zemun’’ nalazi se stambeno naseqe ’’Mar{alat’’

Obzirom na nepovoqnost lokacije za stanovawe u zoni udaqenoj od Batajnice i

Osnovni principi izrade koncepta zasnovani su na:

− Po{tovawu postoje}eg stawa izgra|enosti uz uslov za{tite `ivotne sredine

Ovim konceptom se teritorija privredne zone Gorwi Zemun planira za privredne i

A.2. POVOD I CIQ IZRADE PLANA

A.3. OBUHVAT PLANA

Planom detaqne regulacije obuhva}ene su zone 3 i 4 privredne zone Gorwi Zemun

Granicu plana zone 3 predstavqaju: severozapadna granica kompleksa fabrike

Granicom zone 4 obuhva}en je prostor izme|u: spoqne regulacije planirane

Zonom intervencije obuhva}ena je kompletna regulacija Novog novosadskog puta, od

Podru~je plana ~ine slede}e katastarske parcele:

K.o. Batajnica d.l. 61;62;64;65;66;71;72 u R=1:1000:

Delovi katastarskih parcela:

K.o. Zemun poqe d.l. 8;9;15;16;23; u R=1:1000:

Delovi katastarskih parcela:

K.o. Zemun poqe

Delovi katastarskih parcela:

K.o.Zemun Poqe R=1:1000 ,i K.o.Batajnica R=1:1000

Delovi katastarskih parcela:

U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela sa brojevima na grafi~kom

B.1. NAMENA I NA^IN KORI[]EWA ZEMQI[TA

Ciq izrade plana je formirawe privredne zone zaokru`ewem ve} postoje}ih

U tom smislu zadr`ani su postoje}i proizvodni kompleksi, sa mogu}no{}u

U okviru granica plana predvi|ene su slede}e namene:

1. JAVNE NAMENE (JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE)

2. OSTALE NAMENE (OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE)

Javnim namenama obuhva}ene su slede}e katastarske parcele i wihovi delovi:

Parcela Cele parcele Delovi parcela

Parcela Cele parcele Delovi parcela

Parcela Cele parcele Delovi parcela

Parcela Cele parcele Delovi parcela

Parcela Cele parcele Delovi parcela

Parcela Cele parcele Delovi parcela

k.o.Zemun Poqe k.o.Zemun Poqe

U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela sa brojevima na grafi~kom

DISTRIBUCIJA POVR[INA PREMA NAMENAMA ZASTUPQENIM U PLANU:

JAVNO ZELENILO U KORIDORU

U okviru povr{ina namewenih za privredne delatnosti mogu da budu ukqu~eni i

U okviru povr{ina namewenih za privredne delatnosti koje se nalaze u direktnoj

Svaka aktivnost koja se odvija na povr{inama dozvoqenih namena unutar granice

U okviru privredne zone nije dozvoqeno:

- izgradwa i upotreba postrojewa i obavqawe aktivnosti ako nisu ispuweni

B.2. KARAKTERISTI^NE CELINE I ZONE

Zone 3 i 4 koje su obuhva}ene ovim planom, veoma su razli~ite po svojim

Zona 4, izme|u saobra}ajnice S-8, Batajni~kog puta, planirane saobra}ajnice S-10 i

Deoba kompleksa nekada planiranih za ve}e korisnike posledwih godina je

Na terenu je prisutan i izvestan broj novoizgra|enih stambenih objekata.