Linearna algebra 1

24. februar 2020.

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 1 / 14

Nastavni plan

Polinomi
Vektorski prostori
Matrice
Sistemi linearnih jednačina
Literatura:
M. Drešević, Elementi linearne algebre, Matematički fakultet,
Beograd, 1984.
G. Kalajdžić, Linearna algebra, Matematički fakultet, Beograd, 1995.
T.S. Blyth and E.F. Robertson, Basic Linear Algebra, Springer,
London, 1998.
R. Kaye and R. Wilson, Linear Algebra, 1998.

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 2 / 14

Operacije
Neka je A , ∅ i n ∈ N.
Definicija
Preslikavanje f : A n → A se zove n-arna operacija na A .
Broj n = ar (f ) se zove dužina ili arnost operacije f .

n = 1, f : A → A unarna operacija,
n = 2, f : A 2 → A binarna operacija.
(∀x , y ∈ A ) f (x , y ) ∈ A - zatvorenost skupa A za operaciju f
ako f : (x , y ) 7→ z pišemo z = f (x , y ) ili z = xfy ,
oznake binarnih operacija: ∗, +, ·, ◦, ⊕ . . .
Dogovorno, za n = 0, c ∈ A je nularna operacija ili konstanta.
Primer
+ : N2 → N, (x , y ) 7→ x + y - sabiranje prirodnih brojeva,
2
∗ : R → R, x ∗ y = x2 + y2
oduzimanje nije operacija na skupu N (npr. 2 − 3 < N).
() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 3 / 14
Algebre

Definicija
Ako je F familija operacija na A , par (A , F ) se zove algebra.

Ako je F = {f1 , . . . , fm }, pišemo (A , f1 , . . . , fm ).

Uobičajeno je da se operacije navode po opadajućoj arnosti.

Primer
(N, +, ·),
(R, +, ·, 0, 1),
(P(E ), ∪, ∩, ∅, E ),
({⊤, ⊥}, ∨, ∧, ¬, ⊤, ⊥).

U zavisnosti od broja operacija i njihovih osobina algebarske strukture

imaju različite nazive.

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 4 / 14

Grupoid

Definicija
Neka je G , ∅ i ∗ : G × G → G. Uredjeni par (G , ∗) se zove grupoid.

Primer
(N, +), (Z, ·), (P(S ), ∪), (S S , ◦)
Zn = {0, 1, . . . , n − 1}, +n : Z2n → Zn (sabiranje po modulu n),
def
x +n y = ostatak pri deljenju x + y sa n,

·n : Z2n → Zn (množenje po modulu n)

def
x ·n y = ostatak pri deljenju x · y sa n.

(Zn , +n ) i (Zn , ·n ) su grupoidi.

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 5 / 14

Polugrupa

Definicija
Grupoid (G , ∗) je polugrupa ( semigrupa) ako je operacija ∗ asocijativna, tj.

(∀x , y , z ) x ∗ (y ∗ z ) = (x ∗ y ) ∗ z .

U semigrupi važi uopšteni asocijativni zakon: zagrade možemo premeštati

na proizvoljan način.

Primer
a ∗ b ∗ c ∗ d = ((a ∗ b ) ∗ c ) ∗ d = (a ∗ b ) ∗ (c ∗ d ) = a ∗ (b ∗ c ) ∗ d =
(a ∗ (b ∗ c )) ∗ d = a ∗ ((b ∗ c ) ∗ d )

Primer
(N, +), (Z, ·), (P(S ), ∪), (S S , ◦) (Zn , +n )

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 6 / 14

Grupa
Definicija
Grupoid (G , ∗) je grupa ako važi:
(G1 ) (∀x , y , z ) x ∗ (y ∗ z ) = (x ∗ y ) ∗ z (asocijativnost),
(G2 ) (∃e )(∀x ) e ∗ x = x ∗ e = x (egzistencija neutralnog elementa),
(G3 ) (∀x )(∃x ′ ) x ∗ x ′ = x ′ ∗ x = e (svaki element ima inverzni).

e se zove neutralni ili jedinični element.

Neutralni element grupe je jedinstven.
x ′ se zove inverzni od x i označava sa x −1 ili x1 .
Svaki element grupe ima jedinstven inverzni element.
pišemo i (G , ∗, −1 , e )
Ako je binarna operacija na G označena sa +, neutralni element se
označava sa 0, a inverzni sa −x (suprotni).
(G , +, −, 0) - aditivna grupa

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 7 / 14

Abelova grupa

Definicija
Ako u grupi (G , ∗) važi
(G4 ) (∀x , y ) x ∗ y = y ∗ x
onda se grupa zove Abelova ili komutativna grupa.

Primer
(Z, +, −, 0) je Abelova grupa
(Zn , +n , −n , 0) je Abelova grupa (−n x = n − x je suprotni od x , 0)
(Z, ·) nije grupa (npr. 2 nema inverzni)
(Q, ·) nije grupa jer 0 nema inverzni
(Q \ {0}, ·) je grupa

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 8 / 14

Prsten
Definicija
Neka je P , ∅, + : P 2 → P , · : P 2 → P. Uredjena trojka (P , +, ·) je prsten
ako važi:
(P1 ) (P , +, −, 0) je Abelova grupa,
(P2 ) (∀x , y , z ) (x · y ) · z = x · (y · z ), (asocijativnost operacije ·)
(P3 ) (∀x , y , z ) x · (y + z ) = x · y + x · z , (x + y ) · z = x · z + y · z.
(distributivni zakoni)

Umesto x + (−y ) pišemo x − y .

Znak · ćemo obično izostavljati, tj. umesto x · y pisaćemo xy .

Teorema
U prstenu (P , +, ·, 0) važi
(i) 0 · x = x · 0 = 0,
(ii) x (−y ) = −(xy ) = (−x )y ,
(iii) (−x )(−y ) = xy .
() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 9 / 14
Integralni domen

Definicija
Prsten (P , +, ·) je komutativan ako je operacija · komutativna, tj.

(∀x , y ) xy = yx .

Prsten (P , +, ·) je prsten sa jedinicom ako postoji element 1 ∈ P takav

da važi
(∀x ) 1 · x = x · 1 = x .
Element 1 se zove jedinica prstena.
Komutativan prsten sa jedinicom (P , +, ·, 0, 1) je integralni domen ako
nema delioce nule, tj.

(∀x , y ) (xy = 0 ⇐⇒ x = 0 ∨ y = 0).

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 10 / 14

Primeri

Primer
(Z, +, ·) je integralni domen,
(Q, +, ·) je integralni domen,
(Z4 , +4 , ·4 ) je komutativan prsten sa jedinicom, ali nije integralni
domen (npr. 2 ·4 2 = 0)

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 11 / 14

Karakteristika prstena
Definicija
Neka je (P , +, ·, 0, 1) prsten sa jedinicom.
1 + {z
Ukoliko postoji n ≥ 2, takvo da je | · · · +}
1 = 0 onda kažemo da je
n
prsten P konačne karakteristike i najmanje takvo n zovemo
karakteristika prstena P.
1 + {z
Ukoliko je | · · · +}
1 , 0, za sve n ≥ 2, onda kažemo da je prsten
n
karakteristike nula (ili beskonačne karakteristike).
Karakteristiku prstena P ćemo označavati sa char (P ).

Primer
(Z, +, ·), |
1 + {z
· · · +}
1 , 0 za svako n ∈ N, pa je char (Z) = 0.
n
(Zn , +n , ·n ), 1 +n · · · +n 1 = 0, 1 +n · · · +n 1 , 0 (za k < n), pa
| {z } | {z }
n k
je char (Zn ) = n.
() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 12 / 14
Polje
Definicija
Neka je F , ∅, + i · binarne operacije na F.
Uredjena trojka (F , +, ·) je polje ako važi:
(F1 ) (F , +, 0) je Abelova grupa ,
(F2 ) (F \ {0}, ·) je Abelova grupa,
(F3 ) (∀x , y , z ) x · (y + z ) = x · y + x · z.

neutralni za operaciju · označavamo sa 1,

inverzni od x (u odnosu na ·) sa x −1 ili sa x1 .

Primer
(Q, +, ·), (R, +, ·), (C, +, ·) su polja.
(Z, +, ·) nije polje (npr. 2 nema inverzni)
(Zn , +n , ·n ) je polje akko je n prost broj.

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 13 / 14

Osobine polja
Teorema
Svako polje je integralni domen, tj. nema delilaca nule.

Dokaz.
Neka u polju (F , +, ·, 0, 1) važi x · y = 0 ∧ x , 0
postoji x −1 ∈ F
x −1 · (x · y ) = x −1 · 0
(x −1 · x ) · y = 0
1·y =0
y=0


Teorema
Ako polje ima konačnu karakteristiku onda ona mora biti prost broj.

() Linearna algebra 1 24. februar 2020. 14 / 14