Alergija na

pčelinje proizvode

Dr sc med Zorica Plavšić

Alergija – drugačije,
izmenjeno reagovanje
organizma
 Sve sa čime dolazimo u kontakt može
da izazove alergijsku reakciju
 Na svakom organu ili sistemu organa
u našem telu može da se ispolji
alergijska reakcija
 Alergijske reakcije se najčešće
ispoljavaju na koži i organima za
disanje.
Postavljanje dijagnoze
 Anamneza
 PRICK kožni test
 Specifični IgE
PRICK - kožni test
Specifični IgE
Urtikarija - koprivnjača
Ekcem
Edem - otok
Gušenje kao posledica
alegrijske reakcije
Skoro svaki drugi
Evropljanin patiti od
neke vrste alergije
 Alergija na pčelinje proizvode
5% ljudske populacije alergično na pčelinje
proizvode

 Kod osoba koje su preosetljive moguća je

alergijska reakcija na med, polen, propolis i
pčelinji otrov
 Alergija na med je povezana sa polenom biljke
tj. specifičnim proteinima
 Alergija na med se češće javlja kod osoba koje
su alergične na polene i/ili pčelinji otrov
(National Center for Biotechnology
Information)
 Alergijska reakcija je različita po intenzitetu i
simptomima u zavisnosti od vrste meda
 Poznato je da su neki ljudi preosetljivi
na med. Ova pojava je veoma retka,
samo u 0,8% alergičnih.
 Neki autori smatraju da je med jak
alergen te ga nealergični ljudi moraju
pažljivo uzimati, a alergični ga uopšte ne
smeju koristiti.
 U Pravilniku o deklarisanju, označavanju
i reklamiranju hrane med nije prepoznat
kao alergen.
Celikel, S; Karakaya, G; Yurtsever, N; Sorkun, K; Kalyoncu,
AF; Bee and bee products allergy in Turkish beekeepers:
determination of risk factors for systemic reactions
Allergol Immunopathol (Madr). 2006;34:180-4.
 Među ovim pčelarima, sezonski rinitis je bio
prisutan kod 27.6 %, alergija na pčelinje
proizvode kod 13.8 %, alergija kod drugih

članova porodice 10.3 % i astma kod 17.2 %.

 Svi ovi faktori su značajno bili povezani sa
sistemskom reakcijom na ubod pčele u
poslednjih 12 meseci.
 Dužina bavljenja pčelarstvom je značajno bila
povezana sa većim brojem pčelinjih uboda
(p < 0.01) ali nije bilo korelacije između dužine
bavljenja pčelarstvom i intenziteta sistemske
reakcije.
Bousquet J, Ménardo JL, Aznar R, Robinet-Lévy M,
Michel FB: Clinical and immunologic survey in
beekeepers in relation to their sensitization.
J Allergy Clin Immunol. 1984 Mar;73(3):332-40.

 Studijom je obuhvaćeno 200 pčelara

 Ispitanici su popunili upitnik, određen je ukupni IgE,

specifični IgE i IgG za venom pčele ( pčelinji otrov),
Urađen je i kožni test sa pčelinjim otrovom kod 176
pčelara

 Kožni test preosetljivosti na pčelinji otrov i simptomi

alergije su značajno bili povezani sa brojem uboda pčela
za godinu dana.
 Ukoliko su primili preko 200 uboda
pčela u toku jedne godine, pčelari
nisu imali alergijsku reakciju i kožni
test je bio negativan kod svih.
 Mnogi koji su primili između 50 i 200
uboda u toku jedne godine imali su
pozitivnu kožnu reakciju, a 9% od
njih su imali sistemsku reakciju.
 Kod onih koji su primili 25 – 50 uboda
u toku jedne godine, sistemska
anfilaktička reakcija se javila kod
20% pčelara.
 Kod onih koji su dobili manje od 25
uboda u toku jedne godine 45% je
imalo sistemsku anafilaktičku
reakciju.
Gulbahar O, Ozturk G, Erdem N, Kazandi AC, Kokuludag A:
Psoriasiform contact dermatitis due to propolis in a
beekeeper. Ann Allergy Asthma Immunol. 2005
Apr;94(4):509-11.(Turkey)

 Autori su opisali preko 250 osoba koje su imale kontaktni

dermatitis kao posledicu alergije na propolis.
Pčelar star 45. godina
 Biopsija kože: Kontaktni dermatitis sličan psorijazi
 PRICK test na med – negativan
 Specifični IgE za pčelinji otrov - negativan
 Patch test na pčelinji otrov – negativan posle 20 min.
kao i drugog i trećeg dana
 Patch test na propolis je pokazao pozitivnu reakciju
posle drugog dana
 Pacijent se više nije bavio pčelarstvom niti je koristio
proizvode koji su sadržali propolis. Promene na koži su
se potpuno povukle
Zaključak:
 Promene na koži kao posledica
alergije na propolis kod pčelara
nikada ne treba negirati.
 Neophodno je uraditi sve analize.
Otok posle uboda pčele
 Anafilaktički šok
je najdramatičnija
reakcija na ubod
pčele
 Simptomi: nagli
pad pritiska,
otežano disanje,
otežano
gutanje,gubitak
svesti
Opšte mere kod anafilaktičke
reakcije

1. Uklanjanje alergena-izvaditi žaoku

2. Ukloniti insekete, ili bolesnika iz

prostora u kome je on izložen dejstvu
alergena.
3. Pravilan položaj.

Bolesnik se postavlja u „šok položaj“ (da

leži sa glavom nižom od ostalog dela
tela) takozvani Trendelenburgov položaj
ili autotransfuzioni, ukoliko ne postoji
povreda glave, sa podignutim nogama,
jer se tako povećava priliv krvi u mozak
tj. u cerebralnu cirkulaciju.
Trendelenburgov položaj
4. Prolaznost disajnih puteva.

Disajni putevi moraju biti prolazni, što

se postiže; vađenjem jezika i zubnih
proteza iz usta, uklanjanjem stranih tela
iz usta i nosa i adekvatnim asistiranim
(veštačkim) disanjem usta na usta ili
specijalmim ambu balonom. U slučaju
dispneje i cijanoze, primenjuje se 8-10
litara kiseonika u minuti, preko
nazalnog katetera ili maske za lice.
5. Regulacija telesne temperature.

Bolesnika je potrebno utopliti kako bi se

sprečilo hlađenje tela bolesnika
(sprečavanjem gubitka toplote), pri
čemu treba izbegavati jako
utopljavanje, jer ono može da još više
proširi periferne krvne sudove.
 Specifične mere reanimacije

 Specifične mere obuhvataju primenu lekova koji su sastavni deo antišok

terapije, svake zdravstvene ustanove, i primenjuju se sledećim
redosledom
1. Adrenalin
- blaža reakcija: 0.3-0.5 ml(nerazređen) i.m.
- teška reakcija: 5 ml (razređen: 1 amp. + 9 ml NaCl o,9%) i.v. polagano
uz monitoring
- po potrebi ponoviti nakon 5-10 min.

 Adrenalin je lek izbora za lečenje AŠ, jer koriguje ekstremno proširenje

arteriola i venula, povećava arterijski pritisak i smanjuju propustljivost
kapilara. Pojačava kontrakcije srčanog mišića i poboljšava minutni
volumen srca, širi bronhijalno stablo i obezbeđuje bolji priliv kiseonika u
pluća.
2. Kiseonik
- 8-10 L/min. putem nosnog katetera po nalogu lekara, samostalno uključiti
odmah meksimalno 2l/ min.

3. Antihistaminik - Synopen
-1 amp. i.m. što je bolje jer obara krvni pritisak, po nalogu lekara kod težih
reakcija može i polagano i.v.

4. Kortikosteroidi – Urbason, Lemod Solu

- 60-125 mg i.v. rastvoren sa NaCl. Primena kortikosteroida nije od koristi u
akutnoj fazi, jer im dejstvo nastupa nakon 30-45 min

5. Aminofilin (Aminophyllinum)
1 amp. u 250 ml NaCl o,9% i.v. polagano.

Ako se i dalje održava bronhospazam ili se pojačava 10 minuta nakon

primene adrenalina treba primeniti aminofilin.
 Charles Mraz
24.02. 2014.

 Ukoliko patite od artritisa ili MS i razmišljate da na sebi

primenite apitoksinoterapiju savetujem vam da i vi pročitate
ovu knjigu, čitajte i tekstove o ovome koje sam ranije
napisao, razgovarajte sa vašim lekarom i uradite alergološko
ispitivanje. Primena pčelinjeg otrova može biti vrlo opasna
ukoliko ste preosetljivi. Zato budite sigurni da ste se
pripremili čak iako ste već primili pčelinji ubod i nije bilo
alergijske reakcije. Kod nekih pčelara alergijska reakcija se
razvije tek nakon više godina. Nije garancija da se alergijska
anafilaktička reakcija neće pojaviti ukoliko nakon prvih
nekoliko uboda nije bilo reakcije. Molim vas budite sigurni da
pri primeni pčelinjih uboda neko bude sa vama, da imate
antihistaminike, (lekove protiv alergije) ili još bolje api-pen i
da možete brzo da stignete do zdravstvene ustanove ukoliko
to bude potrebno.
EpiPen
adrenalin ili epinefrin
 Doza se određuje prema telesnoj
težini pacijenta.

 ≤30 kg: EpiPen 0,3 mg

 od 15 do 30 kg: EpiPen Jr 0,15 mg
Primena epipena
Desenzibilizacija

 Medicinski pristup

Primena alergena ( uzročnika alergije )

u najpre malim ali zatim rastućim
dozama u cilju stvaranja belančevine
koje će smanjiti ili sprečiti preosetljivost
organizma na taj alergen.
 Apiterapijski pristup
- alergija na polen

 Još uvek nema čvrstih naučnih

dokaza koji bi potvrdili da pčelinji
polen može u potpunosti da eliminiše
alergije.
 Med ne pomaže u desenzibilizaciji.
 Pčelinji polen je mešavina polena, i
najčešće nema polena koji je odgovoran
za većinu alergija (drveće, trava i
korov).
 Takođe, pčele dodaju enzimime koji se
luče u njihovom organizmu kada prave
med. Ovi enzimi menja strukturu
proteina polena.
 Enzimi koji se luče u toku varenja hrane
kod čoveka dodatno razgrađuju proteine
polena.
 Nema dovoljno netaknutog polena da bi
imuni sistem postao desenzibilizovan na
njega.
Apiterapijski pristup
- alergija na pčelinji otrov