MEMORIJE

Kao što smo već rekli memorije služe za trajno ili trenutno čuvanje podataka i dele se na:
1. Elektronske
 RAM i ROM
2. Magnetne
 hard disk (HDD)
3. Optičke
 sve vrste diskova CD, DVD, Blu Ray

U svim memorijama se podaci čuvaju u binarnom obliku, dva stanja 0 i 1.

1. Elektronse memorije se sastoje od čipova. Čipovi su složena elektronska kola pa

otuda i naziv za ove memorije. U elektronskim memorijama postoje male elektronske
komponente koje se nazivaju kondenzatori (nešto kao minijaturne baterije). Kada je kondenzator
pun upisana je jedinica a kada je prazan upisana je nula. Znači pun i prazan kondenzator su dva
stanja za binarni prikaz podataka.
 O RAM memoriji smo već malo pričali. To je elektronska memorija koja ne može
da čuva podatke bez napajanja. Njena uloga je da ubrza rad računara. A služi da
se u nju sa hard diska preslika svaki pokrenuti program. Kada se uključi računar
u ovu memoriju se najpre učitava operativni sistem - WINDOWS na primer.
Kada se računar isključi sadržaj ove memorije se briše, zato svaki sledeći put
kada uključimo računar čekamo da se ponovo učita operativni sistem (mi obično
kažemo da čekamo da se sistem podigne).
 ROM memorija se nalazi na matičnoj ploči, na jednom čipu na kojem obično piše
ROM, FLASH ili BIOS. U nju je upisan program BIOS, njega upisuju
proizvođači matičnih ploča pre montiranja čipa na ploču. BIOS je program koji
objašnjava hardveru gde mu se nalazi operativni sistem i kako da ga podigne.
Kaže se da bios upravlja radom računara dok se ne učita operativni sistem.

Pojašnjenje: Rekli smo da hardver ništa ne ume da uradi bez softvera odnosno programa.
Softver je taj koji objašnjava hardveru šta sve treba da uradi da bi obradio podatke. Zato je i u
startu, čim se uključi računar, hardveru potreban neki program koji će da mu objasni šta treba da
radi po uključivanju, a taj program je BIOS. ROM memorija trajno čuva podatke, čak i kada
nema napajanja.
ROM memorija se ne koristi samo za skladištenje BIOS-a. ROM čipovi čine i FLASH
memorije koje mi zovemo FLEŠKE (spoljašnje memorijske kartice) i novije hard diskove koji se
nazivaju SSD hard diskovi.

2. Magnetne memorije (HARD DISK) su memorije koje se sastoje od jednog ili više
diskova. Svaki disk je sa obe strane prevučen feromagnetnim (gvožđe-magnet) materijalom. To
je materijal koji se lako magnetiše. Materijali koji se lako magnetišu u sebi imaju male magnete
koji se nazivaju magnetni dipoli (ili ako su veći - magnetni domeni). Svaki dipol kao i svaki
magnet uopšte ima dva pola, Severni N i južni S. Okretanjem magnetnih dipola jednim polom na
gore upisuju se nule i jedinice:
Npr: N pol na gore je 1
S pol na gore je 0
I to su dva stanja za binarni prikaz podataka.
Elektromagnet može da menja polove u zavisnosti od smera struje koja protiče kroz kalem
elektromagneta. Magnetne memorije trajno čuvaju podatke i bez napajanja. Na hard disku se
čuvaju svi instalirani programi na računaru (a pre svega operativni sistem) kao i sve ono za šta
kažemo da je prebačeno na računar npr. slike, filmovi, muzika...

https://www.youtube.com/watch?v=f3BNHhfTsvk

3. Optičke memorije takođe čuvaju podatke trajno i bez napajanja. To su spoljašnje

memorije, nisu neophodne za rad računara. Na njima se nalazi softver kada ga kupimo.
Npr. igrice ili drajveri za neki deo računara (za grafičku, štampač...)
Nazivaju se optičke jer se kod njih podaci upisuju i čitaju pomoću svetlosnog zraka. Ovaj
zrak emituje laser koji se nalazi u CD čitaču. Cela površina diska je ogledalasta. Ogledalaste
površine odbijaju svu svetlost koja na njih padne. Na disk se, tokom procesa proizvodnje,
utiskuju udubljenja i ispupčenja (doline i brdašca) i doline i brdašca su ogledalca od kojih se
odbija svetlo lasera.
Kada svetlo iz lasera padne na brdašce ono se odbije direktno u senzor i pročita se 1.
Kada svetlo lasera padne u dolinu ono se odbije tako da promaši senzor i pročita se 0.
 Kod diska narezanog rezačem priča je malo drugačija. Na praznom disku sve tačkice su
ogledalca. Rezač PRŽI one tačkice koje će biti 0 a tačkice koje će biti 1 ostaju ogledalca. Tačkice
se PRŽE takođe laserski svetlom samo veće snage nego svetlo za čitanje podataka. Kada svetlost
lasera kod čitanja podataka padne na ogledalce odbije se i dođe do senzora i tako se pročita 1.
Kada svetlost lasera padne na crnu tačku ova tačka upije svu svetlost, ništa se ne odbija ka
senzoru i tako se pročita 0.

Drugačije boje svetlosti imaju različite debljine svetlosnog snopa. Što je svetlosni snop
tanji to je moguće pročitati manju tačkicu sa CD-a. A to znači da je moguće više tačkica imati na
CD-u. Više tačkica znači veći broj nula i jedinica, odnosno veća količina podataka koju možemo
da smestimo na jedan CD. Kažemo da je veći kapacitet diska.