SADRŽAJ

UVOD………………………………………………………………………………….1 1. ISTORIJAT RAZVOJA ODNOSA S JAVNOŠĆU ........................................4 2. METODI ODNOSA S JAVNOŠĆU…………………………………………….6 2.1 PISANA REČ ..............................................................................................6 2.2 FOTOGRAFIJA...........................................................................................7 2.3 ŽIVA REČ....................................................................................................8 2.4 IZLOŽBE I KONFERENCIJE......................................................................9 2.5 SPONZORSTVO.........................................................................................9 2.6 LOBIRANJE I PARLAMENTARNE VEZE................................................10

3. ODNOSI SA JAVNOŠĆU U MEĐUNARODNIM OKVIRIMA.....................11
3.1 ZAMKE JEZIČKIH RAZLIKA....................................................................11 3.2 NEVERBALNA KOMUNIKACIJA.............................................................11 3.3 ŠTA JE KORISNO ZNATI O DRUGOJ ZEMLJI.......................................14 3.4 VAŽNOST ETIKE....................................................................................16 3.5 MEDIJI ZA KOMUNIKACIJU...................................................................17 4. PR PRIMERI U DOMAĆOJ PRAKSI..........................................................18 4.1 ZABLUDE O PR-u U SRBIJI...................................................................18 4.2 PRIMER IZ PRAKSE – PR INSTITUTA ZA TRANSFUZIJU KRVI SRBIJE .....................................................................................................................19 4.3 DRUŠTVO SRBIJE ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU....................................19 ZAKLJUČAK……………………………………………………………………….21 PRILOG 1: SPISAK DOBITNIKA NAGRADE ZA NAJUSPEŠNIJI PR U 2009 GODINI, OD STRANE DRUŠTVA SRBIJE ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU.......22 LITERATURA………………………………………………………………………25 1

UVOD
Odnosi s javnošću predstavljaju, prema nekim analitičarima, izgradnju Vaše reputacije. Rezultat onoga što radite; šta govorite i šta drugi govore o Vama. Odnosi s javnošću, ili skraćeno PR (od engleske reči Public Relations) definisani su kao disciplina koja gradi i podržava Vašu reputaciju, i pojačava mišljenja i ponašanja. Jedna od najranijih definicija PR-a je: ’’Odnosi s javnošću je funkcija menadžmenta koja gradi javna mišljenja, definiše politike, procedure i interesovanja organizacije u cilju javnog prihvatanja i razumevanja’’. Ovo je skup planiranih akcija i napora za izgradnju pozitivnog imidža i razumevanja između organizacije i javnosti – npr., zaposlenih u kompaniji, dobavljača, deoničara, kupaca itd. Svaki put kada se susretnete s medijima, imate šansu da plasirate pozitivna mišljenja o svom biznisu. Osnovi cilj intervjua ili slanja najnovijih vesti ili saopštenja iz kompanije je jačanje profila kompanije, proizvoda ili ekspertnosti Vaših zaposlenih. Dobre PR/marketing kampanje moraju da se fokusiraju na ciljne grupe korisnika u različitim medijima. Ukoliko se u kompaniji događa nešto, mnogo više će vam značiti podrška medija i dobar odnos s njima. I dobar PR i odnosi s medijima mogu lošu situaciju preokrenuti u mnogo bolju.1 Odnosi sa javnošću su bitni za uspešno pozicioniranje proizvoda na tržištu, bilo domaćem ili stranom. Među brojnim proizvodima koja se danas mogu naći u ponudi kupac će oceniti kao dobar ili loš proizvod tek nakon konzumiranja. Pre toga, odnosi sa javnošću ili PR moraju da odrade svoj deo posla, informišu kupce o postojanju i prednostima proizvoda i usluge i motivišu ga da se odluči upravo za njega. Zbog toga je veoma bitno da preduzeće izgradi dobar odnos sa kupcima i stvori poverenje u kvalitet svojih proizvoda. Kroz pažljivo planirane i dobro organizovane odnose sa javnošću preduzeće nastoji da ostvari neke od svojih osnovnih ciljeva: upozna širu javnost o delatnosti preduzeća, proizvodima i uslugama koje nudi, stvori što bolju sliku o preduzeću i izgradi poverenje u kvalitet svojih proizvoda. Upravo zbog značaja odnosa sa javnošću za uspeh izvoznog posla potrebno je da preduzeće posveti posebnu pažnju organizaciji PR aktivnosti. Složenost izvoznih poslova nekad će uticati da PR strategija koja se pokazala kao uspešna na domaćem tržištu jednostavno ne daje rezultate na stranim tržištima.
1

http://www.economy.rs/biznis-mali/action/marketing/podkategorije/marketing-osnove/subact/full/32.html

2

već se u poslednje vreme nameće kao neophodnost za uspeh malih i srednjih preduzeća. Takođe. prezentacijama ili slanjem saopštenja za novinare. interni PR je veoma važan instrument u stvaranju svesti i kreiranju korporativnog identiteta i imidža preduzeća i kao takav polazna je osnova za uspostavljanje uspešnog eksternog PR-a. preduzeće obrati posebnu pažnju na zaposlene i uspostavi dobru komunikaciju unutar firme. ljudski potencijal i energija koji se ulaže u internu komunikaciju mnogo je veći od budžeta predviđenog za realizaciju eksternih PR aktivnosti. Iz tog razloga menadžer ili odeljenje za odnose sa javnošću treba da obrati posebnu pažnju na uspostavljanje uspešnog internog PR-a. Najdelotvornija sredstva koja se najčešće primenjuju u praksi su prenos informacija putem oglasnih tabli. U suštini. 2 www.rs/exporter/odnosi s javnošću 3 .2 U realizaciji uspešne i delotvorne interne komunikacije mogu se koristiti različiti mehanizmi prenosa informacija.siepa. jer su upravi zaposleni oni koji najviše doprinose njenom dobrom imidžu. Zbog toga je bitno da pre kreiranja korporativnog identiteta u javnosti. sastanaka koji se održavaju svake nedelje i na kojima menadžer organizacije prenosi zaposlenima trenutne aktivnosi preduzeća i kratkoročne planove. koji se mora bazirati na razvoju internog i eksternog PR-a. Upravljanje PR aktivnostima kao što smo napomenuli je složan proces i obuhvata mnogo više od bavljenja eksternim PR-om. Ovi mediji se najčešće koriste za širenje informacija unutar firme i okupljanje zaposlenih oko jedinstvene ideje. Stoga. prilagođene potrebama i navikama kupaca na određenom stranom tržištu. U suštini. Zbog toga potrebno je da pored unutrašnje organizacije PR aktivnosti. Na taj način preduzeće prenosi svoju misiju i ciljeve na zaposlene i doprinosi da interesi zaposlenih budu u skladu sa interesima preduzeća. Pod ovim se podrazumeva prenošenje informacija o preduzeću.Izgradnja dobrih odnosa sa javnošću dugotrajan je i kompleksan proces. preduzeće posebnu pažnju obrati na kreiranje i sprovođenje eksterne PR strategije. i jedni i drugi moraju biti svesni da bez dobrog komuniciranja sa kupcima praktično je nemoguće izgraditi uspešan biznis. proizvodima i aktivnostima koje su trenutno aktuelne i doprinose izgradnji uspešnog imidža firme. intraneta i sve popularnijih team meetinga. osnovna uloga interne komunikacije je da zaposleni budu bolje organizovani i usmereni prevashodno ka ostvarivanju zajedničkog cilja. potrebno je imati na umu da odnosi sa javnošću nisu rezervisani samo za izgradnju imidža velikih kompanija. U velikim preduzećima budžet.

Otvaranje Univerziteta i koledža u SAD-u koji nude kompletne programe za obuku u oblasti odnosa sa javnošću na oko 150 univerziteta. tj. postoji i danas kao jedna od najvećih agencija za odnose sa javnošću u SAD-u. vici». 1923. kroz koje se vršio uticaj. februar 2004 4 . kao i u obrnutom smeru («Vox populi-Vox Dei».g.) Izdavanje prvog udžbenika koji se bavi praksom odnosa sa javnošću (dr Edvard Bernays «Crystallizing Public Opinion».) Otvaranje prve specijalizovane konsultantske firme: Hill & Knowlton (osnivač novinar John W. onda se može zaključiti da su stari koliko i civilizacija. 1930 Osnivanje Međunarodne organizacije za odnose sa javnošću (IPRA. knjige. »Alea iacta est»). Hill). do danas. a zatim u staroj antičkoj Grčkoj i Rimu. SPEM Komunikacijska skupina International London school of public Relations. Ako posmatramo odnose sa javnošću kao sredstvo uticaja na javno mnjenje i ponašanje ljudi.1. ISTORIJAT RAZVOJA ODNOSA SA JAVNOŠĆU Sigurno je da je oblast odnosa sa javnošću postojala i ranije . frizure. Prve tragove možemo primietiti u komunikaciji kod starih naroda Sumera. novine. Egipćana. vidi.g. Sprovođenje istraživanja javnog mnjenja «Gallupovo istraživanje»– George Gallup.g. kokarde.g. « Veni.Možemo se prisetiti čuvenih poruka narodu. Uvod u odnose sa javnošću-teorija. Maribor. da nije proizvod XX veka. Još u doba francuske revolucije (1789-1799) koristio se pojam javnog mnjenja – kroz pamflete.3 Kada se prati razvoj civilizacije mogu se primetiti promene u shvatanju oblasti odnosa sa javnošću: • • Formiranje prve agencija za publicitet (The Publicity BureauBoston 1900. • • • • 3 Ritlop Tomaž M. Persijanaca.The International Public Relations Association) 1955. kao i 400 specijalizovanih programa od 1985.

IPRA. Odnosi s javnošću. Izvor: S. etiku već i da doprinese da odnosi sa javnošću budu tretirani kao disciplina menadžmenta. čije poznavanje od strane PR 5 . možemo ga predstaviti u obliku tri koncentrična kruga. Kada pogledamo preporuke Međunarodnog udruženja za odnose sa javnošću (IPRA).Posebna pažnja u razvoju oblasti sa javnošću bila je formiranje instituta i specijalizovanih škola. dok se u trećem i najvećem nalaze opšte slobodne umetnosti i humanistika. Globalni ciljevi ovoga udruženja su ne samo da unapređuje obrazovanje i istraživanja. Formiranje Međunarodnog udruženja za odnose sa javnošću. maja 1955. potpomoglo je razvoj ove oblasti u svetskim razmerma. 2003 U prethodnom grafikonu može se videti da su u najmanjem krugu smešteni predmeti koji su specifični za odnose sa javnošću. koje kroz standardizovan proces edukacije nastoje da ovu struku postave na mesto koje joj zaista pripada. drugi sadrži popis predmeta na polju komunikacije. Black. . godine. u vezi sa nastavnim planom za sticanje zvanja u odnosima sa javnošću.

4 4 Sam Black. Odnosi sa javnošću. ali ne manje značajan uslov za uspešno obavljanje aktivnosti. 2003.agenta treba tretirati kao dodatni. CLIO. strana 224 6 .

Odnosi sa javnošću. Poruku istovremeno može da primi veći broj ljudi na raznim mestima 5 Blek. koji može biti interni (namenjen unutrašnjoj ciljnoj javnosti) i eksterni (namenjen spoljnom čitalaštvu). Pisanu reč koristimo:      Ako želimo da izbegnemo kontakt Ako nemamo mogućnosti za kontakt Ako imamo potrebu da uputimo hitnu informaciju Ako treba da dokumentujemo informaciju Ako želimo da istaknemo i obrazložimo svoje stavove. Glavni cilj internih publikacija je komunikacija sa zaposlenima. METODI ODNOSA S JAVNOŠĆU 2. pisana reč ostaje najvažniji medijum komunikacije. U pripremi pisanog dokumenta potrebno je da:        Definišemo cilj dopisa Odredimo primaoca Predvidimo rezultate ili efekte poruke Osmislimo strukturu poruke Razmislimo o stilu i načinu pisanja Procenimo poželjan i potreban obim poruke Dizajniramo formu dopisa Prednosti pisane komunikacije su 1. radi poboljšanja ugleda ili ostvarivanja saradnje. Beograd 2003. Postoji nekoliko vrsta publikacija koje se štampaju za službu odnosa s javnošću. Poželjno je da svi štampani materijali firme (profakture. ali ju je kasnije potisla štampana reč. Primalac poruke može da zadrži i proučava informaciju 2. Najvažniji je list kompanije. a cilj spoljnih publikacija je da uspostavi kontakt sa grupama ili pojedincima vam kompanije. formulari i sl) imaju porodičnu sličnost. Ova termin obuhvata i ilustraciju i grafiku. Uprkos uvođenju radija i televizije. 5 Učinak štampe u jednoj tipičnoj kompaniji je veoma širok i obuhvata različite artikle za unutrašnju i spoljnu upotrebu. Clio. memorandumi.2.1 PISANA REČ Živa reč je predstavljala prvi organizovani metod komunikacije. str 83 7 . S.

Na sajmovima. 8 . 3. U odnosima sa medijima. godišnjim izveštajima i drugim publikacijama. argumente i zaključak Jasan i koncizan tekst Razviti lični stil pisanja uz poštovanje tehnika pisanja i imati u vidu osobu koja će koristiti pisani dokument  Prikupljene informacije sortirati po predmetnim jedinicama i subjektima    Poslovni ton     Jednostavno Sadržajno Bez emocija Ljubazno 2. 2. ali fotografija ima još i neke druge primene u odnosima s javnošću: 1. trgovinskim i tehničkim listovima. za oglase i postere.2 FOTOGRAFIJA Fotografije i ilustracije igraju važnu ulogu u odnosima s medijima. Za obuku i istraživanje. godišnjih izveštaja i drugih izdanja kompanije. 5. 4. Nemogućnost uvida u reakcije primaoca 2. sopstvenim izdanjima. Za ilustrovanje listova kompanije. Kao arhivski materijal. predmet.Nedostaci pisane komunikacije su 1. kao ilustracija biltena vesti koji se šalju novinskim. Ponekad nismo sigurni da li je poruka stigla do primaoca U pripremi pisanog dokumenta potrebno je da:        Definišemo cilj dopisa Odredimo primaoca Predvidimo rezultate ili efekte poruke Osmislimo strukturu poruke Razmislimo o stilu i načinu pisanja Procenimo poželjan i potreban obim poruke Dizajniramo formu dopisa Pravila: Naglasiti svrhu pisanja.

koristiti direktnu formu “ja” a ne “mi” ili “neki”  Korišćenje otvorenih pitanja. Neki ljudi mogu u svakoj situaciji da govore sa samopouzdanjem. Poštujte pravilo: govori kratko i jasno       9 . Govorite samo kada imate šta da kažete. posebno emocija  Preuzimanje odgovornosti za svoje stavove . i svaki dobar rukovodilac ne bi trebalo da okleva da pohadja neki od tih kurseva. Preduslovi uspešne govorne komunikacije su: Svest o sebi. Dobar govor može da ima izuzetno snažan efekat. Postoje kursevi za sticanje ovih veština. dok drugi moraju raditi na toj veštini. svojim potrebama. Morate da poznajete materiju o kojoj govorite.3 ŽIVA REČ Ekspanzija radija i televizije dovela je do toga da se sve više obraća pažnja na živu reč kao sredstvo komunikacije.naučiti slušati  Stvoriti atmosferu poverenja  Praktični saveti u komunikaciji: Razmislite unapred šta treba reći. Koristite iskustvo. veći nego bilo koje drugo sredstvo komuniciranja. namerama i vrednostima  Blagovremeno uočavanje i otklanjanje smetnji u komunikaciji. Budite kreativni. a ne retoričkih ili pitanja koja naglašavaju moć komunikatora  Izbegavanje ishitrene interpretacije (Znak neuvažavanja i demonstracije nadmoćnosti)  Omogućavanje i traženje povratne reakcije sagovornika  Ne ometati sagovornika upadanjem u reč .2.

. opera. istraživački projekti i sl) 6. umetničkim ili društvenim delatnostima) 8. stručne nagrade (za dostignuća u pojedinim profesijama. Pretvaranje zainteresovanosti u porudžbinu 2. atletika. i mora doneti korist i sponzoru i sponzorisanom..4 IZLOŽBE I KONFERENCIJE Svake godine se u svetu održava veliki broj izložbi. programi i uzorci). Sponzorstvo u oblasti sporta i umetnosti je svakako najuočljivije. a svaka ima svoju tržišnu vrednost. Dva su važna razloga za učestvovanje na izložbama ili sajmovima: 1. izložbe cveća. koji omogućaavju kompaniji da komunicira sa publikom do koje je teško dopreti uobičajenim marketinškim metodama. tako da je zaista teško odbarati prave. biciklizam. karnevali. dobrotvorne ustanove 7. knjige (sponzorišu se knjige ili se nagradjuju najbolje knjige) 5. pri čemu sponzori prilažu svoj logotip u promotivnoj seriji sportskih događaja.2. treba utvrditi tip izložbe. Mnoge kompanije izbegavaju da učestvuju u novim manifestacijama. Najčešći oblik je oglšavanje. plivačke manifestacije i sl. pozorište. moto trke. označavanje.) 9. Kada se bira učešće. događaji na lokalnom nivou) Svi sponzorski aranžmani imaju neopipljivu i opipljivu komponentu (oglašavanje u medijima. lokalno sponzorstvo (lokalni festivali. koncerti) 3. tenis i mnogi drugi sportovi na nacionalnom i lokalnom nivou) 2. ali se može ustanoviti devet različitih tipova sponzorstva: 1. sport (fudbal. umetnost i kultura (balet. Sponzorstvo direktno utiče na imidž korporacije i zato mora biti uključeno u ukupnu politiku onosa s javnošću. izložbe 4. Ono treba da se zasniva na zdravom komercijalnom prosuđivanju. ekspedicije (istraživačke. obrazovanje (stipencije. planinarske. 10 . jer je vrednost jedne manifestacije moguće utvrditi tek nekoliko godina kasnije. Odnosi sa javnošću 2. ulaznice. arheološke.5 SPONZORSTVO Sponzorstvo spada u relativno nove medije odnosa s javnošću. očekivani broj posetilaca i profil kupca. U nekim granama postoji potreba za redovnim učešćem na takvim manifestacijama.

Komunikacija (u pravom trenutku se idealnoj ciljnoj grupi emituje dobro komponovana poruka) 3. Lobiranje je legitimno samo ako je u skladu sa prihvaćenim normama ponašanja. Cit. Presing (pravi ljudi preduzimaju potrebne aktivnosti u najpogodnijem trenutku i bivaju dosledni u tome)6 6 Blek.2. Razumevanje (treba na vreme identifikovati prijatelje i neprijatelje. delo str 97 11 . i samo kao takvo ga možemo pozdraviti. a njegovu prirodu određuje tip parlamentarnog i političkog sistema.6 LOBIRANJE I PARLAMENTARNE VEZE Postoje velika neslaganja oko toga da li je lobiranje legitiman deo odnosa s javnošću. Lobiranje treba uvek izvoditi na fini način i sastoji se iz tri elementa: 1. Lobiranje je uključeno u sve demokratske procese. a i vremenski raspored je vrlo kritičan) 2. S.

Gestikulacija i nevoljni pokreti koji potpuno neopaženo mogu da prođu u jednoj zemlji. zahtevaju određenu meru podvlačenja takvog sadržaja mimikom i gestikulacijom. postoje mnoge zanimljive ali ozbiljne greške u marketingu koje se nalaze i u programima za odnose s javnošću. religiji. Potrebno je doduše naći pravu meru u gestikulaciji i mimici i. uz izbegavanje konflikata. uskladiti ukupan pristup tekstu s njegovim sadržajem. mimiku i položaj tela. Journal of Personality. Neverbalna komunikacija se može razvrstati u četiri kategorije: 7 Mehrabian i saradnici. što je bilo nezamislivo za kulturu tog podneblja. 3. 1968 12 . Razvoj nauke i tehnologije. U planiranju i sprovođenju programa mora se povesti računa o kulturi. što je najvažnije. u drugoj imaju uvredljivu konotaciju.3.2 NEVERBALNA KOMUNIKACIJA Pod pojmom neverbalne komunikacije podrazumevamo gestikulaciju. pod kojom se često podrazumeva govor tela. a naročito razvoj kompjuterske tehnike i satelitske komunikacije. Odnosi s javnošću pokušavaju da postignu harmoniju i razumevanje među zemljama. Tekstovi u kojima se obrađuje neka dramatična tema. 3. sugerisala je aresivan nastup žena prema muškarcima. Mnogi svetski kongresi za odnose s javnošću neprestano ističu sve veću međuzavisnost zemalja u svetu. npr. kulturnog i jezičkog jaza – ili svih triju istovremeno. TV reklama za dezodorans koja je prikazivana u nekim delovima Afrike. može da dovede do nedoumica. tradiciji. U jednoj zemlji nikako nije išla prodaja kola jer je ime kola u prevodu značilo „mrtvački kovčeg“.1 ZAMKE JEZIČKIH RAZLIKA Osim kulturoloških razlika. Postoji uvreženo mišljenje da je najbolji mogući način komunikacije onaj u kome su svedeni na minimum i mimika i gestikulacija. svakako je uticao da se smanje razdaljine među ljudima. Neverbalna komunikacija. kao i bilo kakvo pokazivanje emotivnih sadržaja. Primera ima bezbroj. Neki autori7 smatraju da 90% utiska koji ostavljamo sagovornicima zavisi upravo od nje. ekonomskim uslovima i drugim vrednostima. Ta pretpostavka uopšte nije tačna – takav prustup svodi izjavu na čisto čitanje teksta i najčešće deluje neinteresantno i monotono. a posledica su nepoznavanja lokalnih jezika. ODNOSI SA JAVNOŠĆU U MEĐUNARODNIM OKVIRIMA Uobičajena definicija međunarodnih odnosa s javnišću glasi: pokušaj da se postigne uzajamno razumevanja premošćavanjem geografskog.

3. Neverbalna komunikacija obuhvata:      komunikaciju pomoću ’’govora tela’’ komunikaciju putem dodira komunikaciju pomoću izgleda komunikaciju upotrebom vremena i komunikaciju putem prostora. kojima se pokazuje zabrinutost ili stres. ali nikako isključena. izostavite slovo ili reč). sagovornik je auditorijum) pogled je usmeren ka objektivu kamere. kičma teži ka što više vertikalnom položaju (telo koje teži ka nazad deluje nezainteresovano.1. lupkanje ili piskaranje. uz eventualno kratko izvinjenje („izvinite“ je sasvim dovoljno) ukoliko se radi o krupnijoj grešci – izbegnite bilo kakve preterane gestove kao što je kruženje očima. osmeh. kao što je mahanje rukama ili pokazivanje prstom. • Na kraju izjave ili odgovora pogled ostaje na kratko usmeren pravo u sagovornika ili ka objektivu kamere (zavisno od slučaja) pre nego što se skrene • Ako na bilo koji način pogrešite (npr. Možemo nabrojati neke osnovne elemente koji se odnose na neverbalnu i emotivnu dimenziju nastupa: • gestikulacija je umerena. kao npr. kao prema sagovorniku. 4. Izrazi lica kojima se pokazuju osećanja. usplahirenost ili klaćenje. cerekanje ili grimase. • ako sedimo (što je najčešći slučaj) imajmo u vidu sledeće: 1. u džepu ili na bilo koji drugi način zaklonjene 3. npr. 13 . salutiranje ili podignut palac. ruke su uvek u vidnom polju. Samo ako se radi o izjavi za medije u kojima ne postoji realni sagovornik (tj. ponovite samo deo teksta koji je sadržao grešku. Simbolične kretnje. Govor praćen gestikulacijom. npr. nikako ispod stola. dok ako teži ka napred odaje utisak depresivnosti ili nemira) 2. kao i bilo kakvi drugi ponavljajući pokreti rukama nisu poželjni • Pogled je uvek usmeren ka sagovorniku (ili sagovornicima). Nervozne reakcije. odmahivanje glavom ili lupanje po čelu. 2.

Radost        Tapšanje rukama Smeškanje Sužene zenice Brbljivost Živahni pokreti i mimika Rumenilo lica Uspravan položaj tela Mržnja. bes         Oštar pogled Zakrvavljene oči Škrgutanje zubima Stezanje pesnica Siktav glas Oštar ton Stisnuti zubi Crvenilo ili bledilo lica 14 .

Ovde navodimo neke informacije koje treba posedovati.) (2000) Handbook of Communication Audits for Organizations. (ur. potrebno je pre svega dobro se informisati.           Puno zvanično ime države Glavni grad Ime predsednika Veru i verske običaje Državne i verske praznike koji se slave i običaje pri proslavi Specifičnosti u ishrani Satatističke i druge podatke o industrijskoj grani Pomalo istoriju i geografiju Neke važne ličnosti Omiljeni sport Zabranjene ili tabu teme u poslovnom kontaktu:       Politika Religija Nacionalna pripadnost Humor – šale Pol. D. bolest i smrt Lični novac u svim kombinacijama Ključni preduslovi za međukulturnu komunikaciju     opažanje širina duha izbegavanje stereotipa fleksibilnost Italija Opuštena formalnost u ophođenju. Cene se lepi maniri i učtivost.Izvor: Hargie. O..3 ŠTA JE KORISNO ZNATI O DRUGOJ ZEMLJI O zemlji sa kojom sarađujemo. London 3. Italijani vole da rade sa ljudima koje poznaju tako da će neko vreme posvetiti upoznavanju i razgovoru o ličnim pitanjima  Značaj porodice i dece  Mnogi Italijani govore engleski jezik. a koje će nesumnjivo biti od koristi. Tourish. Routledge. ali ako niste sigurni u ovu činjenjicu povedite prevodioca  Bučni i srdačni u komunikaciji   15 .

ne kritikujte italijansku kulturu. Madame (Mrs. lične i političke veze osnov za napredovanje.U obraćanju se najčešće koristi učtiva množina. Naklonost za poznavanje grčkog jezika. religiji.  Humor se retko koristi na poslu i u zvaničnim prilika  Sastanke treba planirati između 10 i 12 sati ili nakon 15 časova  Tačnost je na ceni  Prednost se daje konzervativnom odevanju s tamnim bojama odela  Nemačka Ponos na sposobnosti i dostignuća.  Očekujte cenjkanje i pomeranje rokova  Na osnovu vašeg izgleda procenjivaće vaš status. ali ako do toga dođe pokloni su intelektualnog karaktera  Lični odnosi im veoma važni.  Ne isplati se biti skroman i povučen. ali strance nerado vode u sopstvenu kuću.). politici Vatikana. Nepoverljivost prema pisanoj komunikaciji. Prijazni i gostoljubivi. U oslovljavanju dopušteno i korišćenje neformalnog “ti”.) i Mademoiselle (Miss) nakon čega sledi prezime i persiranje  Rujuju se napočetku sastanka i prilikom odlaska (rukovanje je jednokratno i lagano. Poverenje. svetskom ratu i mafiji.  16 . Francuska Izuzetno su ponosni na svoj jezik i kulturu i cene strane partnere koji znaju francuski jezik  Oslovljavanje terminima Monsieur (Mr. državnu administraciju ili lokalni fudbalski klub  Grčka       Značaj ličnog kontakta. porezima. ali ni arogantan. imovno stanje. uživanje i dobro raspoloženje. pa se višekratno ‘’drmanje’’ partnerove ruke smatra nekulturnim  Razmena poslovnih poklona nije opšte prihvaćena praksa. U odnosima važno steći poverenje. poreklo i stepen obrazovanja  Izbegacajte priče o politici u Italiji. 2. koji često prelazi u samozadovoljstvo i aroganciju.  Cene humor.

učtivost i skromnost. S.  Humor prema prilikama. od niskih 42% u Zapadnoj Evropi pa do visokih 94% u Japanu. Mnoge multinacionalne kompanije sada rutinski nude programe etičke obuke za svoje zaposlene.  Ceni se prijatnost. Ne prihvataju ekscentričnost.  Averzija prema ozbiljnosti i prisustvo humora.. Simbolika kravata. Korišćenje pzdravne fraze. menadžeri i članovi odbora da razmišljaju i donose odluke kroz prizmu zajedničkog seta vrednosti. Jak osećaj odgovornosti i pripadnosti kompaniji. Etička obuka je postala uobičajena širom sveta. Cit.  Odevanje na poslu formalno. 8 Blek. baš kao i u nacionalnim ili lokalnim. Kravata i sako. uglavnom zakopčani.4 VAŽNOST ETIKE U odnosima svih vrsta. mora se stalno voditi računa o važnosti etičkih i moralnih normi. delo str 203 17 . ali to je takođe pokušaj da se ohrabre zaposleni. koje predstavljaju osnovu učenja odnosa s javnošću i imaju ogromnu važnost u medjunarodnim odnosima.  Takmičarski nastrojeni i ambiciozni. kašnjenje i po 20 minuta.  Netačnost. Retko se šale kada je reč o poslu i novcu. Automobil kao simbol statusa.  Nenaklonost prema nepripremljenim i neargumentovanim stavovima.  Rukuje se samo prilikom prvog susreta i nakon dužeg vremena. 8 Poslovna etika nije samo pokušaj da se postave standardi pomoću kojih će zaposleni kompanije znati šta se očekuje.  Tačnost.  Muško odevanje kao izraz pripadnosti više nego ukusa. komercijalnim i nekomercijalnim.  Velika Britanija Složenost klasne svesti ogleda se u celokupnom životu.  Uštogljeni i formalni.   3.  Namerno neprecizni i puni nagoveštaja i prikrivenog lukavstva.  Obavezno oslovljavanje sa Herr i prezime.Propisi se izuzetno poštuju i sprovode.  Ponosni na tradiciju.

delo. Francuskoj i Japanu. 207 18 . bolje se osloniti na sve veći broj međunarodnih poslovnih novina. a međunarodna izdanja se štampaju u SAD. ali ako se traže odnosi sa medijima na daljinu. Nemačkoj. Metodi koji su sasvim prihvalivi u nekim zemljama. zavisi od postavljenog cilja.5 MEDIJI ZA KOMUNIKACIJU Kada se sastavljaju lokalne liste medija.3. Da li će se koristiti međunarodna ili lokalna štampa. u tiražu koji prevazilazi 100 000 primeraka. 9 9 Cit. važno je poznavati lokalne običaje i tradiciju. primenjuje se normalan izbor. str. Financial Times ima dvadeset potpuno opremljenih biroa u inostranstvu. potpuno su neprihvatljivi u drugim. U kontaktima sa nacionalnim i lokalnim medijima. Tu su i International Herald Tribune i Wall Street Journal koji imaju razvijenu prodajnu mrežu.

a nema sumnje da žene lepše izgledaju od muškaraca. za uspešno obavljanje bilo kog od ova dva posla potrebna je potpuna posvećenost. Verovatno najzapostavljeniji segment odnosa s javnošću u Srbiji su interni ili unutrašnji odnosi u kompaniji ili organizaciji. PR javnog sektora.1 ZABLUDE O PR-u U SRBIJI Jedna od zabluda o PR-u u Srbiji. u kojima se već odavno podrazumeva podela posla i uska specijalizacija u svim deltnostima pa i u PR-u. Još češća zabluda od prethodne je da je za PR-a dovoljno angažovati devojku atraktivnog izgleda. Najzad. Ne zna se u čijem interesu radi novinar. kultura. PR nevladinog sektora. da li u interesu javnosti ili u interesu organizacije koja ga je angažovala. Tek nam predstoji izdvajanje kvaliteta iz kvantiteta i specijalizovanje PR konsultanata i agencija za različite vrste odnosa s javnošću (ekonomija. dobavljače. krizni PR. čak i one PR agencije i pojedinci koji mogu da pruže dobar kvalitet u odnosima s javnošću. iako su oni mnogo više od toga. jeste da novinari mogu biti honorarno angažovani portparoli neke organizacije ili institucije. PR PRIMERI U DOMAĆOJ PRAKSI Iako su prethodnih godina učinjeni krupni koraci u razvoju odnosa s javnošću u Srbiji. na lokalnu zajednicu. akcionare i sve druge stejkholdere (zainteresovani za poslovanje preduzeća).4. kreditore i druge poslovne partnere. a to se ne može postići uporednim angažovanjem. To je jedan od pokazatelja da i dalje zaostajemo za razvijenim zemljama. a spoljni. pre svega u novinarstvu. Verovatno najšire rasprostranjena zabluda o PR-u u Srbiji jeste da su odnosi s javnošću ustvari odnosi s medijima. Trenutno. osim odnosa s medijima. Novinarstvo i PR su dve tesno povezane profesije ali nemoguće je obavljati ih uporedo na profesionalan način. ali nikako dovoljan da bi se neko uspešno bavio ovim poslom. Poželjno je da onaj ko intenzivno komunicira s javnošću izgleda prijatno. 4. državu. zbog toga što se time ozbiljno dovode u pitanje etička pravila. ali i u ovom slučaju važi isto pravilo kao i kada je reč o iskustvu u novinarstvu – prijatan izgled je poželjan. kupce. moglo bi se zaključiti da je sveukupna razvijenost i dalje na nedovoljnom nivou. Bazična podela odnosa s javnošću mogla bi da bude na spoljne i unutrašnje. odnosno portparol. uprkos tome što je naučno dokazano da je motivisanost zaposlenih u direktnoj vezi s njihovom 19 . itd). Unutrašnji su usmereni prema zaposlenima. iako je profesija značajno omasovljena. politika. koja još nije sasvim iskorenjena. nude usluge u svim oblastima ove delatnosti.

organizaciju konferencija. seminara i obuka. ali se njihova uloga tu ne završava. S tim u vezi. (videti Prilog 1 – Spisak pobednika za 2009. državnih institucija i organizacija. privreda. Tokom proteklih godina. Zadatak medija sa jedne i službe za transfuziju krvi sa druge strane je da podstiču gradjane da redovno daju krv.10 4. iz svih društvenih segmenata (agencije. Mediji su naročito značajni tokom sezonskih deficita krvi. u letnjem i zimskom periodu. Osnivači društva su ugledni predstavnici Univerziteta.obaveštenošću o značajnim pitanjima za kompaniju ili organizaciju u kojoj rade i razvojem osećanja pripadnosti istoj.3 DRUŠTVO SRBIJE ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU Društvo Srbije za odnose s javnošću osnovano je 17. koje su u odredjenoj meri i na uglavnom ustaljeni način bile medijski propraćene . fakulteti. brojnih intervjua i saopštenja. maja 2004. 4.2 PRIMER IZ PRAKSE – PR INSTITUTA ZA TRANSFUZIJU KRVI SRBIJE11 Odnosi sa javnošću predstavljaju jedan od krucijalnih elemenata aktivnosti vezanih za promociju dobrovoljnog davanja krvi. zatim.biofonline.od lansiranja kampanje..rs) www.rs 20 .org. Misija Društva je da doprinese unapređenju oblasti i struke odnosa s javnošću. da utiču na podizanje nivoa svesti o potrebi za davanjem krvi jer to predstavlja opšti nacionalni interes.nbti.) i njihov broj se svakog meseca uvećava. godinu) Društvo broji 246 članova. preko gostovanja u informativnim emisijama. sprovedene su kampanja Da život pobedi i nacionalna kampanja Tvojih pet minuta nečiji ceo život. mediji imaju veoma važnu ulogu u informisanju javnosti o rutinskim. nevladine organizacije. 10 11 Biznis i finansije online (www. Mediji imaju i edukativnu ulogu u promociji dobrovoljnog davanja krvi. nastavivši tradiciju PR Društva Jugoslavije . pomogne uvođenje i primenu najviših profesionalnih i etičkih standarda i realizuje vrhunske stručne programe. godine. državne institucije. kao i međunarodnu saradnju i razmenu iskustava.. u proseku za 10 novih članova. da promovišu zdrav stil života.najstarije strukovne organizacije u ovoj oblasti na teritoriji bivše SFRJ. kao i velikih privatnih kompanija. unapredjuju zdravstvenu kulturu i prosvećenost i utiču na podizanje nivoa gradjanske solidarnosti i društvene odgovornosti. dnevnim i posebnim aktivnostima kojima se Institut bavi tokom godine. agencija za odnose s javnošću. do emitovanja TV i radio spotova na različitim TV i radio stanicama.

koje u svojoj struci obavljaju članovi. U saradnji sa privrednim subjektima. državljanima Republike Srbije koji se profesionalno bave delatnošću i poslovima odnosa s javnošću i koji zadovoljavaju određene kriterijume.org. Kodeks profesionalne etike Društva je u skladu sa Atinskim kodeksom i Kodeksom Međunarodne asocijacije za odnose sa javnošću. a pristup u članstvo je moguć svim građanima. pored ciljeva navedenih u Misiji. Društvo doprinosi unapređenju odnosa s javnošću na svim nivoima u našoj zemlji. Delatnost društva je javna.Dugoročni ciljevi za koje se Društvo Srbije za odnose s javnošću zalaže su. i poboljšanje obrazovanja i edukacija opšte i stručne javnosti. organizacijama i stručnjacima iz srodnih i drugih oblasti. Ovaj kodeks propisuje uslove ponašanja članova i naročito uređuje pitanja značajna za odnose članova prema korisnicima usluga.rs 21 .12 12 www.pr. Svi članovi su dužni da se ponašaju prema Kodeksu.

ZAKLJUČAK Odnosi sa javnošću su stari koliko i civilizacija. godine. umetnost i društvena nauka analiziranja trendova. Odnosi sa javnošću predstavljaju skup postupaka koji moraju biti konstantni. direktna komunikacija s korisnicima usluga i komunikacija putem telefona. sajetovanja rukovodstva organizacije i primena planiranih programa aktivnosti koji će služiti interesima kako organizacije tako i javnosti itd. dakle. ne svodi na puko objavljivanje podataka i saopštenja za javnost već podrazumeva i praćenje povratne sprege. Odnosi sa javnošću su multidisciplinarna oblast koje je doživela razvoj u zadnjih 30 do 40 godina i konstantno evoluira. a po svojoj suštini predstavlja skup praktičnih iskustava Formiranje Međunarodnog udruženja za odnose sa javnošću. ne utiče na ključne komentatore i ne bavi se sistematičnim informisanjem javnosti o aktivnostima kompanije/institucije. IPRA. maja 1955. veb sajt). dok se domen PR prvenstveno bavi tačnim i objektivnim informisanjem o delatnostima institucije. Postoji više definicija pojma odnosa sa javnošću: pozitivno predstavljanje organizacije njenoj sveukupnoj javnosti. Setimo se «Vox populiVox Dei». vici». odnosno javnog mnjenja i. mišljenja ciljne populacije. PR se. Najvažniji komunikacijski stubovi su reklamna i promotivna aktivnost. te doprinosu da odnosi sa javnošću budu tretirani kao disciplina menadžmenta. «Veni. komunikacija između organizacije i njene publike. «Alea iacta est» itd. Call Centri ili info telefoni. 22 . bazirani na proverenim informacijama te sistematski i kompleksni. e-mail. koje sve češće utiče na ostvarivanje ciljeva u odnosima s javnošću je i indirektna (ne medijska) komunikacija (zvanične prepiske. istraživanja i etike. Osnovna funkcija odnosa sa javnošću jeste održavanje dvosmerne komunikacije sa okolinom. Direktna komunikacija sa korisnicima predstavlja najjaču formu komunikacije kad je u pitanju kreiranja utiska o institiciji i pojedincima koji je predstavljaju. strateški usmereni. vidi. prvenstveno. PR-u i marketingu je zajedničko strateško kreiranje imidža institucije ili ompanije i njenih proizvoda/usluga. Razlikuju se u tome što je osnovni instrument marketinga reklamna promocija. Srodno polje komunikacije. predviđanja njihovih posledica. Marketing za razliku od PR-a ne zalazi u pitanja odnosa s medijima i novinarima. faks. potpomoglo je razvoj ove oblasti u svetskim razmerama sa ciljem unapređenja obrazovanja. interneta i zvanične prepiske sa korisnicima.

iako su prethodnih godina učinjeni krupni koraci u razvoju odnosa s javnošću i iako je profesija značajno omasovljena.Što se Srbije tiče. moglo bi se zaključiti da je sveukupna razvijenost i dalje na nedovoljnom nivou. 23 .

b.pr.d.org.org. 6717 PIB: 103443419. e-mail: drustvo@pr. OD STRANE DRUŠTVA SRBIJE ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU Korporativne komunikacije 1 a) Velika preduzeća Organizac ija Naziv projekta Executive Group VIP Mobile Korporativne komunikacije 1 b) Mala i srednja preduzeća Organizacija Hochegger Communications Consulting Raiffeisen Investment Naziv projekta Planiranje i uspostavljanje korporativne komunikacije Raiffeisen Investmenta u Srbiji Interne komunikacije Organizacija Coca.rs Upisano u registru Ministarstva za ljudska i manjnska prava r.org. Resavska 31.PRILOG 1: SPISAK DOBITNIKA NAGRADE ZA NAJUSPEŠNIJI PR U 2009 GODINI.d. 11 000 Beograd telefon: 32 444 37.o. web: www. Resavska 31. Erste Bank a. e-mail: drustvo@pr. Novi Sad Naziv projekta Hello!Music 4 You EU Kancelarija Erste Banke Društvo Srbije za odnose s javnošću. matični broj: 17564196.Cola HBC Serbia a.org.rs. Zemun Naziv projekta Aktivacija kutija za sugestije zaposlenih Brand i marketing PR Organizacija Fruvita d. 6717 PIB: 103443419. web: www. matični broj: 17564196.rs. 11 000 Beograd telefon: 32 444 37.rs Upisano u registru Ministarstva za ljudska i manjnska prava r. šifra delatnosti: 91330 tekući račun: 160-127612-02 Banka Intesa 24 . šifra delatnosti: 91330 tekući račun: 160-127612-02 Banka Intesa Društvo Srbije za odnose s javnošću.o.pr.b.

Steel Serbia New Moment New Ideas Company Klub samohranih majki Smedereva Javni i neprofitni sektor Organizacija Univerzijada Beograd 2009 PR sektor Naziv projekta Kampanja za okupljanje volontera za Univerzijadu „Volim da volontiram“ Krizne komunikacije Organizacija Klinički centar Vojvodine Naziv projekta „Samo život“.o Naziv projekta Agencija godine Izuzetan lični doprinos u oblasti komunikacija Andrea Brbaklić Posebno priznanje: Komunikaciona kampanja u okviru lične i građanske inicijative za kampanju za unapređenje stanja u porodilištima u Srbiji Branka Stamenković („Građanske inicijative Majka hrabrost“) Društvo Srbije za odnose s javnošću. Resavska 31.Just life Agencija godine Organizacija Executive Group d.org.b. e-mail: drustvo@pr. 11 000 Beograd telefon: 32 444 37.org.pr. 6717 PIB: 103443419.o.S.rs. šifra delatnosti: 91330 tekući račun: 160-127612-02 Banka Intesa 25 .rs Upisano u registru Ministarstva za ljudska i manjnska prava r. matični broj: 17564196.Korporativna društvena odgovornost Organizacija Naziv projekta U. web: www.

Kultura medijskog nastupa 26 .Integrisane kampanje Organizacij Naziv a projekta Executive Group Holcim Serbia Kuća snova “No budget“ kampanja Organizacij Naziv projekta a Executive Group Holcim Serbia „Bezbednost i zdravlje na radu na gradilištima“ Inovativna upotreba novih tehnologija Organizacija Naziv projekta McCann Erickson Public Relations Allen Carr’s Centar Allen Carr’s Easyway to Stop Smoking Najgrada za najbolji akademski rad „Dr Dragutin Vračar“ Organizacija Naziv projekta Aleksandra Savić Milica Vasiljević Blagojević Jelena Važić Specijalistički rad.Odnosi s javnošću u muzejima Magistarski rad –Odnosi s javnošću u visokom školstvu Diplomski rad.

Tourish.economy.nbti.www.Hargie.rs 6.Sam Black.pr. D. (ur.rs 27 . februar 2004 3. SPEM Komunikacijska skupina International London school of public Relations. Maribor. O.LITERATURA 1.rs) 5. London 2. Beograd.www. Uvod u odnose sa javnošću-teorija. Odnosi sa javnošću..www. 2003 4.www.Biznis i finansije online (www. Routledge.rs 8.siepa. CLIO.biofonline.) (2000) Handbook of Communication Audits for Organizations.org.org.rs 7.Ritlop Tomaž M.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful