Tom Sojer

O piscu:

Mark Tven
Mark Tven, najslavniji humorista Severne Amerike, čije je pravo ime bilo Samuel
Langhorne Clemens (Samjuel Langhorn Klemens), rodio se 1835. godine u seocu Floridi
(drţava Misurii) u siromašnoj trgovačkoj porodici. Ubrzo se porodica preselila u
mestašce Hanibal, na reci Misisipi U tom neobičnom naselju svakojakih belaca i
dobroćudnih crnačkih robova, čupavi i nestašni dečak proveo je najlepše dane svoga
ţivota. Poznata su mu dela "Ţivot na Misisipiju; Doţivljaji Haklberi Fina, Jenki na
dvoru kralja Artura, ali je svetsku slavu stekao romanom za decu "Pustolovine Toma
Sojera". U njemu je Tven oţiveo uspomene iz svoga detinjstva. Nestašni junak ovog
dela, Tom Sojer, rastao je u istim uslovima kao Tven. Tu ništa nije izmišljeno. Tvenove
ličnosti zaista su ţivele. Sid je Tvenov mlađi brat, tetka Pola - majka. Poznavao je
crnce slične Dţimu, a među drugovima bilo je dečaka kao što je Hak. Čak je postojala i
strašna pećina koju opisuje - udaljena tri-četiri milje od mesta Hanibala niz reku
Misisipi. A nedeljne škole, sudije, sveštenici i sluţba boţja bili su zaista onako dosadni
kako ih je Tven opisao.
Glavni likovi u romanu:
Tom Sojer je glavni lik iz romana Marka Tvena "Pustolovine Toma Sojera". Ovo je jedan
nestašni dečak koji nije imao roditelje, pa je ţiveo sa tetkom Polom. Imao je loknastu,
smeđu kosu i plave oči. Ovaj dvanaestogodišnjak je prilično neposlušan zato što ga je
tetka Pola terala da ide u školu. U školu nije voleo ići jer je morao rano da ustaje, da se
češlja i lepo obuče pošto je obično bio raščupan i obučen u dronjke. Inače, to je
pametan dečak, ume da lenčari i da se sluţi izmišljotinama, ali čim se suoči sa svetom
tiranskih ljudi, čim neko od slabijih bude ugroţen, taj isti Tom se pretvara u visoko
moralnu ličnost: on prima na sebe Bekinu krivicu i svedoči u korist Mafa, izlaţući
opasnosti vlastiti ţivot. Poznat je po svojim pustolovinama i nestašlucima na obali reke
Misisipi u SAD. Imao je malo prijatelja, ali samo jednog najboljeg Haklberi Fina, koji je
bio odeven u odeću što su je ljudi bacili na smeće: sve rupa i zakrpa, sve sam boţiji
dronjak. Šešir mu je bio ogromna razvalina, pantalone su mu visile na jednom
naramnjaku. Hak se kretao kud je hteo, po lepom vremenu spavao je na stepenicama,
kraj tuđih vrata, a po ruţnom vremenu u praznim burićima. Što se tiče psovki, bio je
majstor od zanata.
Rebeka Tačer (Thatcher) (Beki), divna plavooka devojčica sa ţutom kosom, spletenom u
dve duge vitice koje su joj padale niz leđa, Tomova velika ljubav na prvi pogled.

Sporedni likovi:
Meri, Tomova rođaka, ima mnogo razumijevanja za njegove nestašluke. Ona se kao i
Sid dobro ponaša, ali za razliku od njega, ona je iskreno naklonjena Tomu, a ne čini to
kao Sid iz podlosti.
Emi Lorens (Amy Lawrence), bivša Tomova devojka, koju on ostavlja kad se zaljubi u
RebekuTačer. Malo mu je zbog toga neugodno pri njihovim susretima, ali nova ljubav
polako nadjačava.
G. Dobins - pedagog, pomalo je tuţan lik. Njegova ambicija da budelekar je propala i on
je postao teška pijanica. Veoma je strog prema učenicima: kaţnjava ih batinama, ali su
mu se oni na kraju osvetili. (Vidi scenu s mačkom i perikom).
Maf Poter, nesrećni pijanac i prijatelj Indijanca Dţoa. Veoma je zahvalan Tomu i Haku
koji su svojim svedočenjem spasili ga od optuţbi za ubistvo.
Indijanac Dţo - nasilnik, lopov i na kraju ubica, a planira da unakazi udovicu Daglas.
On je, inače pola belac, pa je i to jedan od razloga njegovog ponašanja, jer je zbog rase
bio isključen iz društva.
Dagas udovica - je vrlo poboţna i deca je doţivljavaju kao velikog prijatelja. Ljubazna je
prema Haku čak i pre nego što joj on sačuva ţivot. U njen dom često dolaze deca, pa i
Tom i Beki, a ona ih dariva slatkišima.
Vili Maferson, "uzor-dečko", ponos i dika svih starijih gospi. Dečaci su ga mrzeli zbog
njegove dobrote, ali i zato što im je uvek nabijan na nos da se na njega ugledaju". Po
svemu sudeći, ni Mark Tven nije imao mnogo ljubavi za njega. Škole su danas pune
"tomovasojera" više nego ikad, a nađe se i neki "Vili Maferson" koga vole nastavnici, a
mrze i dečaci i devojčice iz istih razloga kao u ovoj priči. Ako mene pitate, ja glasam
za Toma, a vi?
Sid - Tomov polu-brat, je još jedan "uzor-dečko". On je model dobrog ponašanja, ali je
prilično hladan i površan. Sve suprotno od Toma koji uţiva u nevoljama, loše se
ponaša, ali je zato srdačan i omiljen u društvu vršnjaka.
Tetka Pola - Tomova tetka i čuvar, jednostavna je ţena koja se bori da s
ljubavlju disciplinuje sestrića. Ona obično ne uspeva. Brine za njegovu sigurnost i plaši
se da gapreviše sputava. Međutim, tetka Pola iznad svega ţeli da Tom bude cenjen i
voljen.

Knjiţevni rod: epika

Knjiţevna vrsta: roman
Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija krajem 19-og veka na obali reke Misisipi u
Americi.
Tema romana: Vragolije Toma Sojera
Ideja (poruka) romana: Dečiju sklonost ka nestašlucima treba razumeti kao prirodan
bunt mladosti protiv "okova" društvene zajednice. Nepokornost prema pravilima
starijih, koji su prihvatili lance, jača duh i karakter ličnosti što se u Toma ispoljava
kad štiti slabije, ili kad svedoči u korist neduţnog Mafa, izlaţući opasnosti vlastiti
ţivot. I obrnuto, prema onoj narodnoj"Spolja gladac - unutra jadac"(vidi uglađenog
Sida).

Fabula
Roman počinje dozivanjem Toma. Tetka Pola doziva Tom Sojera na ručak.Međutim,
Tom se kao i uvek mota po okolnim ulicama i stalno je napolju. Nakon ručka,
Tom izađe napolje. Uskoropoče izazivati jednog dečaka. Na posletku, njih dvojica se
potukoše.Dečak je otišao plačući.
Sutradan, tetka Pola dade Tomu zadatak da ofarba ogradu da mu "subotnji odmor
pretvori u robiju", jer se prethodnog dana tukao i valjao po prašini, a kući se vratio
kasno.Tom Sojer je izašao napolje, te okupio mnogodečaka s kojima je to uradio. Tetka
jednostavno nije mogla da veruje kako je on to brzo učinio. ( Kako? Tako što je posao
pretvorio u zabavu. Pravio se da obavlja veoma stručan posao, pa su mu drugari čak
davali poklone samo da bi i oni farbali. Mudro zar ne?)
Škola i crkva za Toma su bile dva najdosadnija mesta na svetu. Ali i ovde je on umeo
muku da preobrazi u zabavu i razonodu. Setite se kako je "zaradio" sedam ţutih, sedam
crvenih i desetak plavih cedulja, koje su donosile Bibliju na dar. Ili, kako je u sred
crkvene besede dok su se svi pomalo dosađivali, izvadio veliku bubu jelenka, koju je on
zvao buba štipavica. Buba ga štipnu za prst i Tom je baci na sred crkve. Buba je leţala
na leđima, koprcajući se. Svet se ćutke zabavljao gledanjem ovog prizora. Ali vrhunac
zabave dogodio se kad je jedna radoznala pudlica htela da ulovi jelenka koji je šćapi.
Kako je pas reagovao ne treba ni govoriti, a tek svet!

Buba jelenak "štipavica"

Osvanu ponedeljak. To je Tomu teško padalo jer je počinjala škola. Tom se doseti da bi
bilo dobro da ga boli zub, pa ne bi išao u školu. Tetka reče da treba da izvadi zub, a u
tom trenutku Tom skoči,i pođe u školu. Nije vredno toga jedan dan da ne ide u školu, a
da uz to ide vaditi zub. Tom je po običaju zakasnio na časove i znao je da tu nikakva
laţ neće ga spasiti batina. Dok je smišljao odgovor, spazi prazno mesto kod Rebeke u
redu za devojčice. Za to je na učiteljevo pitanje dao zastrašujući odgovor: -Zadrţao sam
se u razgovoru sa Haklberijevim Finom. Tako je zaradio, ne samo silne batine, nego i
kaznu da sedi sa devojčicom. Međutim, to za Toma beše velika nagrada, jer iskoristi
priliku da se udvara Tačerovoj. "Dečko stade kradimice da baca pogled na devojčicu.
Ona to zapazi, pa se napući i okrete mu leđa, čitav jedan minut". I znate već da se
ponovo ne vraćamo na ovu temu tu je pala ljubav, a ubrzo potom i "veridba" i naravno,
ono volim te krupnim slovima.
Kako se Tom udvara Tačerovoj?
"Ali kad je spazio onu malu pridošlicu, samo što se nije istopio od miline. I odmah se
dao na "izvođenje" - da se pokaţe, i to iz petinih ţila: e ćuškao je drugare, e čupkao ih
za kose, e kreveljio se - ti, boţe, znaj; jednom rečju: upotrebio je svaku veštinu koja bi
mogla da zanese jednu devojčicu i stekne njeno odobravanje".
Čime je Tom skrenuo paţnju na sebe u crkvi?
" I sad ... ispade Tom Sojer, u ruci drţi sedam ţutih, sedam crvenih i deset plavih - i
traţi Bibliju! To je bio grom iz vedra neba. Voters nije očekivao da mu sa te strane
izađe zatočenik bar za narednih desetak godina! Ali nema vrdanja - čekovi punovaţni i
isplatiti se moraju. Te tako Toma uznesoše na visoko postolje..."
Šta je ovde zanimljivo?
Dok su ostala deca učila napamet izreke iz Biblije, (za jednu plavu cedulju trebalo je
dve izreke itd.), Tom je do ovih vaţnih papirića došao tako što je za njih trampio
klikere, udice i druge kerefeke.Na času čitanja Tom je nadrljao kao nesrećnik. Na času
zemljopisa pretvorio je jezera u planine, planine u reke, a reke u kontinente. Na času
pravopisa uroljao se na bebinskim rečima dok dibidus nije uprskao kao ćuran motku,
te je morao drugom da ustupi kolajnu medalju koju je sa toliko ponosa već mesecima
nosio na grudima kao znak odlikovanja za dobar uspeh. Bilo je veče. Sid,
Tomovmlađi brat, već je odavno zaspao. Tom izađe kroz prozor, a napolju ga je čekao
Haklberi Fin, njegov verni drug. Otišli su na groblje. Pitali su se da li mrtvima smeta
što su oni tu. Nakon izvesnog vremena čuli su udaranje lopatom. Pribliţavali su se
mestu gde se stvarao zvuk. Stajali su iza jednog nadgrobnog spomenika. Videli su
tri čoveka koji su zakopavali jednog na nosilima. Pobledeli su kao krpa. Razgovarali su
da li da prijave slučaj. Jedan od kriminalaca bio je i Indijanac Dţo. Ipak, odlučili su
da će da se zakunu da neće progovoriti ni reči. Uzeše iglicu od mesinga i
iscediše kap krvi iz kaţiprsta. Napisali su krvlju ovu zakletvu : „ Hak Fin i Tom Sojer
se kunu da neće pisnuti. Neka smesta padnemo mrtvi ako šta kazali, istrunuli
dabogda. Tom se vrati kući u gluvo doba noći. Ujutro, kad se probudio, Sid je već bio
obučen. Otišao je u školu. Uskoro se gradićem pronese vest o zločinu Mafa Potera.
Niko nije ni slutio da su Tom i Hak svedoci toga. U sudnici, bio je Indijanac Dţo, koji
se kleo da nije kriv. Mirno je davao svoj iskaz."
U međuvremenu Beki se razbolela. Tom se toliko zabrinuo da je tetka Pola pomislila da
je bolestan. Zato mu daje čudotvorni lek "ubi-bol". Međutim, Tom lek daje mačku i
tetka Pola se uverila da leka zaista nestaje iz bočice.
Kako reaguje mačak?
"Pera poskoči neka dva jarda uvis, stade ga bajno kliktanje, pa se raţdţilitao po sobi,
sve u kovitlac, spoticao se o nameštaj, obarao saksije s cvećem i načinio sve opšti
krkljanac. Onda se ispravi na straţnje noge, pa od pomamne radosti, zaturivši glavu
što je igda mogao, izvi se u paradni marš po čitavoj sobi, a svetu obznani što ga je grlo
nosilo da je srećan kao niko njegov. Onda se stuštio kroz čitavu kuću, a svud za sobom
ostavljao je vašar i pustoš. Tetka Pola je naišla baš kad treba da ga vidi kako se
premeće preko glave... Stara se gospa skamenila od zaprepašćenja. ( Ovo je meni
najsmešniji prizor u romanu.)
Tom, Džo i Hak odlaze u gusare
Sedmicu dana kasnije krenuli subrodićem na jedno ostrvo. Pravio se da je gusar, a na
brodu sa Hakom i Tomom bio je i Dţo Harper, njihov stari prijatelj. Tu su i jeli… igrali
se, oponašajući junake iz romana Robin Hud.
U gradiću nije bilo ni malo smeha. Tetka Pola zacvili jer dečaka nije bilo nigde i mislili
su da su se udavili. Svi dečaci iz grada pričalisu o tome ko je zadnji video Toma
Sojera. Građani su ih smatrali mrtvima jer je njihova odeća ostala u koritu reke. Beki
Tačer tuguje: "Kuku, da mi je bar ono njegovo mesingano dugme". Deca govore sve
najlepše o Tomu i Dţou. Sveštenik, takođe, nalazi reči pohvale za "pokojne"
dečake. Sad je Tom nameravao da na svoju sahranudođe i svima otkrije istinu da su
oni ţivi i zdravi.
Tom se tajno vraća kući. Sakriven ispod kreveta sluša kako razgovaraju: tetka Pola,
Sid, Meri i Dţova majka.

Tetka Pola: "Nije bio rđavo dete, nego da se tako izrazim, nestašno. Okačenjak,
vetropir, eto, tako bih mogla reći, ţdrebence jedno".
Gospođa Harper: "Pa isti je takav bio i moj Dţo, đavo i po, ne zna šta će od nestašluka,
spreman na svaki obešenjakluk, ali nesebičan do krajnosti, pa dobar, što samo moţe
biti".
Sid: "Ja se nadam da je Tomu bolje tamo gde je sada, a da je i ovde bar malo bio bolji".
Meri plače i s vremena na vreme, kaţe lepu reč o Tomu.
U jednom trenutku Tom je bio gotov da iskoči ispod kreveta i brigu udari na veselje, ali
odustaje od te namere i vraća se u logor i druţini priča svoje pustolovine. Druţina se
provodi u igri, a Tom razmišlja o Beki.
Oko ponoći Dţo probudi dečake. Pribili su se jedan uz drugog i gledali u logorsku
vatru. Poče oluja.
Oluja (deskripcija) navod iz knjige
Kroz drveće je urlao vihor i kako bi se čega dočepao, sve bi se pod njim razlelekalo. A
zaslepljujuća munja sve je vijala drugu i zaglušeni grom zaglušivo stizao gromove. Sad
se tek spusti pljusak kao iz kabla, a uraganski vihor koji se pridigao stade tući tlo
šibom od kiše. Deca su se dozivala iz glasa, ali urlik vihora i tresak gromova sasvim su
im zaglušili glasove..." Dečaci se veoma uplašiše. Bili su izgubljeni na pustom ostrvu.
Povratak dečaka
Napokon, Tom se vratio kući. Tetka je bila u isto vreme i ljuta, ali i srećna zbog toga
što je Tom ţiv. Tom je rekao tetki da je jedne noći, dok je ona spavala, on došao i
poljubio je. Tetka se začudila.
Flert
Beki priča o izletu koji će organizovati. Svi bi da prisustvuju, samo, bajagi, Tom nije
zainteresovan.
Kako Beki vraća udarac? Flertuje sa Alfredom Templom koga je Tom izmakljao prvog
dana. Beki je bila presrećna kad je videla da Tom pati.
Pomirenje
Beki zaviruje u učiteljevu knjigu. Nailazi Tom i ona nehotimice pocepa prvu stranicu.
Uplaši se da će je Tom prijaviti.
Šta je, zapravo, uradio Tom?
Prvo je "pojeo" batine za "zakrmačenu" stranicu čitanke.
Gospodin Dobins pogleda po razredu: "Ko je pocepao knjigu?". Ni glaska. Ispituje đake.
Uzbuđenje raste. Učitelj pita i Rebeku. Ona bledi, koleba se... Tom dreknu:
- Ja sam!
Posle je Beki prišla Tomu i rekla: "Tome, kako si samo mogao da budeš tako plemenit".
Tako su se pomirili.
Kako su se đaci osvetili učitelju Dobinsu?
Pribliţavao se raspust. Učitelj,inače, strog postao je još stroţi. Deca su recitovala za
kraj školske godine. Dobins je imao naviku da se pred velike prilike napije. Za vreme
priredbe dok je učitelj na tabli nesigurnom rukom crtao mapu Amerike sa tavana
spuštala se mačka svezane glave i usta da ne mauče. Spuštala se niz konac i šapama
mlatarala da bi se za nešto uhvatila te tako dočepa učiteljevu vlasulju (periku). U isti
mah dečaci je povukoše na tavan zajedno sa perikom. Svetlost se odbi i razli sa
učiteljeve ćele jer je molerov sin pozlatio. Priredba je prekinuta. Došao je raspust. (Ova
scena je , moţda, smešnija od one sa "ubi-bolom").
Tom se upisao u novu druţinu koja se zvala Trezvena mladeţ.Međutim, sve
više poče da se seća one noći na groblju. Hteo je da kaţe da je on svedok i da je video
šta se desilo. Ponovo je poveden slučaj ubistva. Kao svedok pojavio se i Tom. Sve je
iispričao kako se desilo.Međutim, dok je on pričao Maf Poter pobegne iz sudnice. Tom
uskoro zaţeli da idu traţiti izgubljeno blago. Odlučili su da kopaju bilo gde. Međutim,
to im dosadi, pa su se igrali. Robina Huda. Nekoliko dana kasnije, Tom i Beki
su odlučilida idu na izlet. U pećini oni zalutaju. Tu provode dramatične trenutke
iznureni od gladi i ţeđi. Uskoro su ih ljudi počeli traţiti. Iz pećine su pronašli izlaz pet
milja daleko niz reku. Stanovnici grada suodlučili da zatvore pećinu gvozdenim
rešetkama kako se niko više ne bi mogao izgubiti. Kad je Tom čuo tu vest pobledeo je.
Pa unutra je još uvek bio Indijanac Dţo! Brzo su ušli u pećinu.
Našli su Indijanca mrtvog uleţećem poloţaju. Indijanca Dţoa sahraniše uz sami ulaz
upećinu. Tom reši da prođu pećinom, jer je mislio da je unutra novac. Tako su se Tom
i Hak danima pripremali da krenu u pećinu da traţe izgubljeno blago. Naime, on je
pratio Indijanca Dţoa i video je da on čuva nešto u jednoj rupi. Ubrzo su ušli. I zaista
su našli jedan kovčeg zlata. Kući su se vratili potpuno prljavi od ilovače, ali sa dve
torbe dukata. Kad su izbrojali zlatnike, bilo je tačno 12000 dolara (u zlatu). Svi
u gradiću su pretraţili svoje kuće ne bi li našli štogod. Udovica Daglas dala je Hakov
novac "na priplod sa šest odsto", a sudija Tačer, na tetka Polinu molbu, to isto učini sa
Tomovim novcem. Bekin otac je stekao veliko mišljenje o Tomu. Govorio je da običan
dečak nikad ne bi spasio njegovu kćer iz pećine. A tek kad mu je ona ispriča kako je u
školi umesto nje primio batine, sudija je bio zaista ganut. Nadao se da će od Toma biti
veliki pravnik ili vojskovođa, pa reče da će biti njegova briga da Toma prime u Narodnu
vojnu akademiju, a zatim neka pohađa najbolju pravnu školu u zemlji.
Haka Fina je bogatstvo, a i to što je štićenik udovice Daglas, uvelo u visoko
društvo."Morao je da jede sve noţem i viljuškom, pa su ga naterali da se sluţi ubrusom,
čašom i tanjirom, morao je da govori pristojno..."Baš to ga je nateralo da pobegne od
udovice. Tom ga pronalazi u jednom buretu gde je proveo celu noć. Odbijao je da se
vrati, ali kad ču da ga Tom neće primiti u druţinu, Hak popusti.
Na kraju romana, imamo zakletvu ove druţine. Krvlju su se zakleli da će jedan drugom
pomagati kad god su umogućnosti. Njihovo prijateljstvo trebalo je biti večno.