The Status Civilization

Za Anyu

ZATVORSKI PLANET OMEGA

PREDVIĐENI ŢIVOTNI VIJEK:
MAKSIMALNO TRI GODINE

MNOGI IMAJU VIŠE SREĆE...

 PRVO POGLAVLJE

Njegov povratak k svijesti bio je spor i bolan proces. Bilo je to putovanje u kojem se ĉitavo
vrijeme kretao na sve strane. Sanjao je. Probio se kroz guste slojeve sna i iz imaginarnog poĉetka
svih stvari. Podigao je pseudopod iz primordijalne juhe, a pseudopod je bio on. Postao je ameba koja
je sadrţavala njegovu esenciju, a onda riba s oznakama svoje vlastite, posebne individualnosti; onda
je bio majmun potpuno razliĉit od drugih majmuna. I napokon je postao ĉovjek.
Kakva vrsta ĉovjeka? Maglovito je vidio sebe, bez lica, energetski pištolj drţi u jednoj ruci,
neĉiji leš mu je pod nogama. Takva vrsta ĉovjeka.
Probudio se, protrljao oĉi i ĉekao da mu se vrati još sjećanja.
Sjećanja se nisu vratila. Ĉak ni njegovo ime.
Naglo je sjeo i naporom volje ih pokušao povratiti. Kad mu to nije uspjelo, pogledao je oko
sebe, traţeći u okolini bilo kakav kljuĉ svojeg identiteta.
Sjedio je na krevetu u maloj sivoj sobi. Na jednoj su se strani nalazila zatvorena vrata. Na
drugoj, zakriven zavjesom, nalazio se mali toalet. Svjetlo je u sobu dolazilo iz nekog skrivenog
izvora, moţda iz stropa. U sobi su se nalazili krevet i jedan stolac i ništa više.
Ruku je stavio pod bradu i zatvorio oĉi. Pokušao je katalogizirati sve svoje znanje i
implikacije tog znanja. Znao je da je ĉovjek, pripadnik vrste Homo sapiens, i stanovnik planeta
Zemlje. Govorio je jezikom za koji je znao da je engleski. (Znaĉi li to da postoje i drugi jezici?) Znao
je uobiĉajena imena za stvari: soba, svjetlo, stolac. Osim toga je imao ograniĉenu koliĉinu općeg
znanja. Znao je da postoje mnoge vaţne stvari koje ne zna, a koje je jednom znao.
Mora da mi se nešto dogodilo.
To nešto je moglo biti i puno gore. Malo više i mogao je postati besvjesno stvorenje bez
jezika, nesvjesno da je ĉovjek, da je muškarac, da je sa Zemlje. Ostavljen mu je malen dio njega.
No kad je pokušao razmišljati dalje od osnovnih ĉinjenica koje je imao, naišao je na mraĉno,
uţasom ispunjeno podruĉje. Ne ulaziti. Istraţivanje njegovog vlastitog uma bilo je jednako opasno
kao i putovanje do - kuda? Nije mogao pronaći analogiju premda je sumnjao da mnoge postoje.
Zasigurno sam bio bolestan.
To je bilo jedino razumno objašnjenje. Bio je ĉovjek s malo sjećanja. Nekada prije je
zasigurno imao neprocjenjivo bogatstvo sjećanja o kojima sada moţe samo zakljuĉivati iz
ograniĉenog broja dokaza koji su mu bili na raspolaganju. Jednom je zasigurno imao specifiĉna
sjećanja na ptice, prijatelje, obitelj, status, a moţda i na suprugu. Sad je mogao samo teoretizirati o
njima.
Nekada prije je mogao reći ―ovo je poput‖ ili ―podsjeća me na‖. Sada ga ništa nije podsjećalo
ni na što drugo, a stvari su bile same poput sebe. Izgubio je moć razlikovanja i usporeĊivanja. Više
nije mogao analizirati sadašnjost u terminima prošlosti koju je iskusio.
Ovo mora biti bolnica.
Naravno. Ovdje ga njeguju. Briţni doktori rade kako bi povratili njegovu memoriju, vratili
njegov identitet, obnovili njegovu sposobnost rasuĊivanja, kako bi mu rekli tko i što je on. Bilo je to
vrlo lijepo od njih; osjetio je kako mu se u oĉima pojavljuju suze zahvalnosti.
Ustao je i sporo hodao po svojoj maloj sobi. Otišao je do vrata i otkrio da su zakljuĉana. Ta su
mu zakljuĉana vrata izazvala trenutak panike koji je jedva doveo pod kontrolu. Moţda je nekad bio
nasilan.
No više neće biti nasilan. Vidjet će to oni. Nagradit će ga svim mogućim povlasticama koje
pacijent moţe dobiti. Razgovarat će s doktorom o tome.
Ĉekao je. Nakon dugog vremena ĉuo je korake kako prolaze hodnikom ispred njegovih vrata.
Sjedio je na rubu leţaja i osluškivao, pokušavajući drţati svoje uzbuĊenje pod kontrolom.
Koraci su se zaustavili pred njegovim vratima. Klizna vrata su se otvorila i liceje provirilo
unutra.
―Kako se osjećaš?‖ upitao je ĉovjek.
Otišao je do kliznih vrata i vidio da je ĉovjek koji ga je ispitivao odjeven u smeĊu uniformu.
Za pojasom je imao predmet koji je, nakon nekoliko trenutaka, mogao biti identificiran kao oruţje.
Taj je ĉovjek, bez imalo sumnje, bio ĉuvar. Imao je tupo lice na kojem se nije moglo ništa proĉitati.
―Moţete li mi reći moje ime?‖ upitao je ĉuvara.
―Zovi se 402‖, odgovorio je ĉuvar. ―To je broj tvoje ćelije.‖
Nije mu se to sviĊalo. No 402 je bilo bolje nego ništa. Upitao je ĉuvara: ―Jesam li dugo bio
bolestan? Da li se oporavljam?‖
―Da‖, odgovorio je ĉuvar glasom u kojem nije bilo nimalo uvjerenja. ―Vaţno je da ostaneš
miran. Slijedi pravila. To je najbolji naĉin.‖
 ―Naravno‖, odgovorio je 402. ―Ali zašto se ne mogu niĉega sjetiti?‖
―Pa, tako to ide‖, odgovorio je ĉuvar. Poĉeo se udaljavati.
402 ga je pozvao: ―Ĉekajte! Ne moţete ovako otići, morate mi nešto reći. Što mi se dogodilo?
Zašto sam u ovoj bolnici?‖
―Bolnici?‖ rekao je ĉuvar. Okrenuo se prema 402 i nacerio. ―Otkud ti ideja da je ovo
bolnica?‖
―Tako sam pretpostavio‖, rekao je 402.
―Krivo si pretpostavio. Ovo je zatvor.‖
402 se sjetio svog sna o ubijenom ĉovjeku. San o sjećanju? Oĉajniĉki je vikao za ĉuvarem:
―Koji je moj zloĉin? Što sam uĉinio?‖
―Otkrit ćeš‖, rekao je ĉuvar.
―Kada?‖
―Nakon što sletimo‖, rekao je ĉuvar. ―Sad se spremi za zbor.‖
Otišao je dalje. 402 je sjeo na krevet i pokušao razmišljati. Nauĉio je nekoliko stvari. Bio je u
zatvoru, a zatvor je trebao sletjeti. Što je to znaĉilo? Zašto zatvor treba sletjeti? I što je to zbor?
402 je imao samo zbunjeno poimanje onoga što je slijedilo. Prošla je nemjerljiva koliĉina
vremena. Sjedio je na svom krevetu pokušavajući posloţiti ĉinjenice o sebi. Uĉinilo mu se da zvono
zvoni. A onda su se vrata njegove ćelije otvorila.
Zašto se to dogodilo? Što to znaĉi?
402 je otišao do vrata i provirio u hodnik. Bio je vrlo uzbuĊen, no nije ţelio napustiti
sigurnost svoje ćelije. Ĉekao je, a onda se pojavio ĉuvar.
―No dobro,‖ rekao je ĉuvar, ―nitko ti neće ništa uĉiniti. Idi ravno niz hodnik.‖
Ĉuvar ga je blago pogumuo. 402 je hodao niz hodnik. Vidio je kako se otvaraju vrata drugih
ćelija, drugi su ljudi izlazili na hodnik. Isprva je bilo malo ljudi, no kako je nastavio hodati, sve više i
više ih se naguravalo u prolaz. Većina ih je izgledala unezvijereno, a nitko nije govorio. Jedine rijeĉi
su dolazile od ĉuvara:
―Idemo dalje, nastavite se kretati, samo naprijed.‖
Kretali su se prema velikoj kruţnoj dvorani. Gledajući oko sebe, 402 je vidio da se ĉitavom
prostorijom proteţe balkon, a na njemu su se na svakih nekoliko metara nalazili straţari. Njihovo se
prisustvo ĉinilo nepotrebnim; ti ustrašeni i zbunjeni ljudi sigurno neće pokrenuti pobunu. Svejedno,
pretpostavio je da ĉuvari mrkih lica nose simboliĉno znaĉenje. Podsjećali su netom probuĊene ljude
na najvaţniju ĉinjenicu u njihovim ţivotima: oni su zatvorenici.
Par minuta kasnije na balkon je istupio ĉovjek u tamnoj uniformi. Podigao je ruku kako bi
privukao paţnju premda su ga zatvorenici već pratili fiksiranim pogledima. Onda je, iako nije imao
vidljiv izvor pojaĉanja, njegov glas šuplje zagrmio kroz auditorij.
―Ovo je indoktrinacijski govor‖, rekao je. ―Paţljivo slušajte i pokušajte upiti ono što ću vam
reći. Te će ĉinjenice biti vrlo vaţne za vašu egzistenciju.‖
Zatvorenici su ga gledali. Govornik je rekao: ―Svi ste se vi, unutar proteklih sat vremena,
probudili u svojim ćelijama. Otkrili ste kako se ne moţete sjetiti svojih bivših ţivota - ĉak niti svojih
imena. Sve što posjedujete je mizerno generalno znanje; dovoljno da vas drţi u dodiru sa
stvarnošću.
Ja vašem znanju neću ništa dodati. Svi ste vi, tamo na Zemlji, bili opaki i izopaĉeni zloĉinci.
Bili ste ljudi najgore vrste, ljudi koji su odbacili bilo kakvo pravo na obzir od strane drţave. U manje
prosvijećeno doba bili biste smaknuti. U naše doba, prognani ste.‖
Govornik je podigao ruke kako bi utišao ţamor koji se širio auditorijem. Rekao je: ―Svi ste vi
kriminalci. I svima vam je jedna stvar zajedniĉka: nesposobnost da se povinujete osnovnim
pravilima ljudskog društva. Ta su pravila nuţna da bi civilizacija funkcionirala. Prekršivši ih, vi ste
poĉinili zloĉin protiv ĉitavog ĉovjeĉanstva. Zbog toga vas ĉovjeĉanstvo odbacuje. Vi ste pijesak u
mašineriji ĉovjeĉanstva, i poslani ste na svijet u kojem vladaju takvi poput vas. Ovdje moţete
stvarati svoja vlastita pravila, i moţete umirati u skladu s njima. Ovdje se nalazi sloboda za kojom
ste ţudjeli; neograniĉena, samouništavajuća sloboda kanceroznog rasta.‖
Govornik je obrisao ĉelo i znaĉajno pogledao zatvorenike. ―No moţda‖, rekao je, ―za vas
postoji mogućnost rehabilitacije. Omega, planet na koji idete, vaš je planet, mjesto kojim u
potpunosti vladaju zatvorenici. To je svijet na kojem moţete poĉeti ispoĉetka, bez ikakvih
predrasuda prema vama, s ĉistim dosjeom! Vaši prošli ţivoti su zaboravljeni. Ne pokušavajte ih se
sjetiti. Takva bi sjećanja posluţila samo ponovnom stimuliranju vaših kriminalnih sklonosti.
Smatrajte da ste iznova roĊeni trenutkom buĊenja u svojoj ćeliji.‖
Govornikove polagane, odmjerene rijeĉi bile su hipnotiĉke. 402 je slušao, oĉi su mu bile
blago defokusirane i uperene u govornikovo blijedo ĉelo.
―Nov svijet‖, rekao je govornik. ―Vi ste iznova roĊeni - ali uz nuţnu svijest o grijehu. Bez nje
se ne biste bili sposobni boriti protiv zla koje je svojstveno vašim osobnostima. Zapamtite to.
Zapamtite da nema bijega i nema povratka. Danju i noću nebom iznad Omege patroliraju straţarski
brodovi naoruţani najnovijim energetskim oruţjima. Ti su brodovi postavljeni kako bi uništili sve
što se digne iznad 150 metara od površine planeta - nevidljiva barijera kroz koju niti jedan
zatvorenik nikada ne moţe proći. Prilagodite se tim ĉinjenicama. One ĉine pravila koja moraju
upravljati vašim ţivotima. Razmislite o ovome što sam rekao. A sada se pripremite za slijetanje.‖
Govornik je napustio balkon. Zatvorenici su neko vrijeme samo zurili u mjesto na kojem se
nalazio. Onda je, postupno, poĉeo ţamor razgovora. Nakon nekog vremena je zamro.
Nije se imalo o ĉemu razgovarati. Zatvorenici, bez sjećanja na prošlost, nisu imali ništa na
ĉemu bi temeljili spekulacije o svojoj budućnosti. Osobnosti nisu mogle biti izraţene jer su se te
osobnosti tek pojavljivale i još su bile nedefinirane.
Sjedili su u tišini, nekomunikativni ljudi koji su previše vremena proveli u samicama. Ĉuvari
na balkonu su stajali poput kipova, udaljeni i bezliĉni. A onda se kroz pod auditorija osjetilo blago
podrhtavanje.
Podrhtavanje se ponovilo; nakon toga se pretvorilo u vibraciju. 402 se osjećao teţim, kao da
je neka nevidljiva teţina pritiskala njegovu glavu i ramena.
Zaĉuo se glas iz zvuĉnika: ―Paţnja! Brod upravo slijeće na Omegu. Uskoro ćete se iskrcati.‖
Posljednje vibracije su zamrle, a pod pod njima se malo zanio. Zatvorenici su, još uvijek tihi i
ošamućeni, postrojeni u dugu liniju i nareĊeno im je da izaĊu iz dvorane.
Opkoljeni ĉuvarima hodali su niz beskrajan hodnik. Iz te je ĉinjenice 402 poĉeo dobivati
ideju o veliĉini broda.
Daleko naprijed mogao je vidjeti komadić sunĉevog svjetla koji je ţarko sjao nasuprot
blijedog osvjetljenja hodnika. Njegov dio duge, bauljajuće linije je stigao do sunĉevog svjetla i 402 je
vidio da ono dolazi iz otvorenog grotla kroz koje su zatvorenici prolazili.
Kad je bio red na njega, 402 je prošao kroz grotlo, spustio se niz dugo stubište i našao se na
ĉvrstom tlu. Stajao je na otvorenom, suncem obasjanom trgu. Ĉuvari su zatvorenike koji su se
iskrcali formirali u redove; 402 je mogao vidjeti gomilu promatraĉa kako ih gledaju sa svih strana.
Glas iz zvuĉnika je zatutnjao: ―Odazovite se kad vaš broj bude proĉitan. Vaš će vam identitet
sada biti otkriven. Odazovite se ĉim vaš broj bude prozvan.‖
402 se osjećao vrlo umorno i slabo. U ovom trenutku ga ĉak niti njegov identitet nije
zanimao. Ţelio je samo leći, spavati, i dobiti mogućnost da razmisli o svojoj situaciji. Pogledao je oko
sebe i usput primijetio ogroman meĊuzvjezdani brod iza sebe, ĉuvare, promatraĉe. Iznad glave je
vidio crne toĉke kako se pomiĉu na plavom nebu. Isprva je pomislio da se radi o pticama. Onda je,
pogledavši bolje, vidio da su to straţarski brodovi. Nisu ga posebno zanimali.
―Broj 1! Odazovi se!‖
―Ovdje‖, odgovorio je glas.
―Broj 1, tvoje ime je Wayn Southholder. Star 34 godine, krvna grupa A-L2, indeks AR-461-C.
Kriv za izdaju.‖
Kad je glas završio, iz gomile su se zaĉuli glasni povici odobravanja. Pljeskali su
zatvorenikovim izdajniĉkim djelima i zaţeljeli mu dobrodošlicu na Omegu.
Imena s popisa su ĉitana i 402 je, omamljen od sunca, drijemao na nogama i slušao zloĉine:
ubojstva, prijevare s kreditnim karticama, devijantnost i mutanti- zam. Napokon je prozvan i njegov
broj.
―Broj 402.‖
―Ovdje.‖
―Broj 402, tvoje ime je Will Barrent. Star 27 godina, krvna grupa 0-L3, Indeks JX-221-R.
Kriv za umorstvo.‖
Gomila je uzvikivala, no 402 ih je jedva ĉuo. Pokušao se navići na ideju da ima ime. Pravo
ime umjesto broja. Will Barrent. Nadao se da ga neće zaboraviti. Ime je ponavljao iznova i iznova i
skoro propustio posljednju najavu koja se ĉula s brodskih zvuĉnika.
―Novi ljudi su upravo pušteni na Omegu. Dobit ćete privremeni smještaj na trgu A-2. Budite
oprezni i paţljivi u svojim djelima i rijeĉima. Gledajte, slušajte i uĉite. Zakon zahtijeva od mene da
vam kaţem da je prosjeĉan predviĊeni ţivotni vijek na Omegi pribliţno tri zemaljske godine.‖
Bilo je potrebno nеко vrijeme da te zadnje rijeĉi stignu do Barrenta. Još uvijek je razmišljao
o novini imanja imena. Nije razmišljao o implikacijama toga što je bio ubojica na planetu koji je
naseljavao ološ.
 DRUGO POGLAVLJE

Novi zatvorenici su odvedeni do niza baraka na trgu A-2. Bilo ih je skoro pet stotina. Još
uvijek nisu bili ljudi; bili su entiteti ĉija su stvarna sjećanja sezala jedva sat vremena u prošlost.
Sjedeći na svojim leţajevima, novoroĊeni su ljudi znatiţeljno gledali svoja tijela, s velikim
zanimanjem su prouĉavali svoje šake i stopala. Zurili su jedan u drugoga i vidjeli kako se njihova
bezobliĉnost odraţava u tuĊim oĉima. Još uvijek nisu bili ljudi, no isto tako nisu bili niti djeca. Još
uvijek su u njima bili neki bivši koncepti i duhovi sjećanja. Odrastanje je brzo stiglo, roĊeno iz starih
navika i crta karaktera zadrţanih u potrganim nitima njihovih nekadašnjih ţivota na Zemlji.
Novi su se ljudi drţali nejasnih sjećanja na koncepte, ideje, pravila. U roku od par sati
njihova je ravnodušna bezliĉnost poĉela nestajati. Postajali su ljudi. Pojedinci. Izlazeći iz
ošamućenosti i površnog konformizma, poĉele su se pojavljivati znaĉajne razlike. Osobnosti su se
ponovo uspostavljale i pet stotina ljudi je poĉelo otkrivati tko su.
Will Barrent je stajao u redu kako bi se dobio priliku pogledati u ogledalu u baraci. Kad je
došao red na njega, vidio je odraz zgodnog mladića uskog lica, tankog nosa i ravne, smeĊe kose.
Mladić je imao odluĉno, pošteno, ni po ĉemu posebno lice na kojem nije bilo tragova bilo kakvih
snaţnih osjećaja. Barrent se razoĉarano okrenuo - bilo je to lice stranca.
Kasnije, kad se detaljnije pregledavao, nije uspio naći oţiljke niti bilo što drugoga po ĉemu bi
svoje tijelo razlikovao od tisuća drugih. Šake mu nisu bile ţuljevite. Bio je više viţljast nego mišićav.
Pitao se kojim se poslom bavio na Zemlji.
Ubijanjem?
Namrštio se. Nije to bio spreman prihvatiti.
Ĉovjek ga je potapšao po ramenu. ―Kako se osjećaš?‖
Barrent se okrenuo i vidio velikog crvenokosog muškarca širokih ramena kako stoji kraj
njega.
―Priliĉno dobro‖, rekao je Barrent. ―Ti si bio u redu iza mene, zar ne?‖
―Tako je. Broj 401. Ime mi je Danis Foeren.‖
Barrent se predstavio.
―Tvoj zloĉin?‖ upitao je Foeren.
―Ubojstvo.‖
Foeren je izgledao impresionirano i kimnuo je glavom. ―A ja, ja sam krivotvoritelj. Ne bi to
pomislio kad pogledaš moje ruke.‖ Ispruţio je dvije masivne šape pokrivene rijetkim crvenim
dlakama. ―No vještina je tu. Moje su se ruke sjetile prije bilo kojeg drugog dijela tijela. U brodu sam
sjedio u ćeliji i promatrao svoje ruke. Svrbjele su me. Htjele su nekuda otići i nešto raditi. Ali ostatak
mene se nije mogao sjetiti što.‖
―I što si uĉinio?‖ upitao je Barrent.
―Zatvorio sam oĉi i dozvolio rukama da preuzmu komandu‖, rekao je Foeren. ―Nisam se niti
snašao, a one su bile ispruţene i pokušavale obiti vrata ćelije.‖ Podigao je svoje velike ruke i gledao
ih s divljenjem. ―Pametni mali vragovi!‖
―Obijanje brave?‖ upitao je Barrent. ―Ali mislio sam da si bio krivotvoritelj.‖
―Pa, šta da kaţem,‖ rekao je Foeren, ―krivotvorenje je bilo moje glavno zanimanje. No par
spretnih ruku moţe raditi skoro sve. Pretpostavljam da sam bio uhvaćen zbog krivotvorenja, no isto
tako sam mogao biti i obijaĉ sefova. Moje ruke znaju previše da bih bio samo krivotvoritelj.‖
―Otkrio si više o sebi nego što sam ja uspio‖, rekao je Barrent. ―Ja imam samo san od kojeg
mogu krenuti.‖
―Pa, i to je poĉetak‖, rekao je Foeren. ―Mora postojati naĉin da saznamo više. Ipak, najvaţnije
je da smo na Omegi.‖
―Slaţem se‖, kiselo je dodao Barrent.
―Nema tu niĉega lošeg‖, rekao je Foeren. ―Zar nisi ĉuo štoi je ĉovjek rekao? Ovo je naš
planet!‖
―S oĉekivanim ţivotnim vijekom od tri zemaljske godine‖, podsjetio ga je Barrent.
―To je vjerojatno samo priĉa kojom nas ţele zastrašiti‖, rekao je Foeren. ―Ne vjerujem takvim
stvarima kada dolaze od ĉuvara. Bitna stvar je da imamo svoj planet. Ĉuo si što su rekli. ‗Zemlja vas
odbacuje.‘Nova Zemlja! Tko ju treba? Mi ovdje imamo svoj planet. Ĉitav planet, Barrente! Slobodni
smo!‖
Drugi ĉovjek je rekao: ―Tako je, prijatelju.‖ Bio je omalen, skrivao je pogled i ponašanje mu je
bilo dodvoriĉko. ―Moje ime je Joe‖, rekao im je. ―Toĉnije, ime mi je Joao, no ja preferiram arhaiĉni
oblik s njegovim ozraĉjem ljepših vremena. Gospodo, nisam mogao ne ĉuti vaš razgovor i svim
srcem se slaţem s našim crvenokosim prijateljem. Pomislite na mogućnosti pred nama! Zemlja nas
je odbacila? Odliĉno! Bolje nam je bez nje. Ovdje smo svi jednaki, slobodni ljudi u slobodnom
društvu. Nema uniformi, nema ĉuvara, nema vojnika. Samo pokajniĉki bivši kriminalci koji ţele
ţivjeti u miru.‖
―Zbog ĉega su tebe ulovili?‖ upitao je Barrent.
―Rekli su da sam varao s kreditnim karticama‖, rekao je Joe. ―Sramim se priznati da se ne
mogu sjetiti što je prijevara s kreditnim karticama. No moţda će mi se sjećanje vratiti.‖
―Moţda vlasti imaju neku vrstu treninga za povratak sjećanja‖, rekao je Foeren.
―Vlasti?‖ ozlojeĊeno je rekao Joe. ―Kako to misliš, vlasti? Ovo je naš planet. Ovdje smo svi
jednaki. Po definiciji ne moţe postojati vlast. Ne, prijatelju, sve smo te besmislice ostavili iza sebe,
na Zemlji. Ovdje smo –‖
Naglo je prestao govoriti. Vrata barake su se otvorila i ušao je jedan ĉovjek. Oĉigledno je bio
stariji rezident Omege jer nije imao sivu zatvorsku uniformu. Bio je debeo i odjeven u jarko ţutu i
plavu odjeću. Na pojasu oko svog širokog struka nosio je futrolu s pištoljem i noţ. Stajao je u
dovratku, s rukama na bokovima, i zurio u novopridošlice.
―I?‖ rekao je. ―Zar vi novaci ne prepoznajete kvestora1? Ustanite!‖
Nitko se nije pomakao.
Kvestorovo lice je postalo jarko crveno. ―Izgleda da ću vas morati nauĉiti poštovanju.‖
Prije no što je izvadio oruţje iz futrole, novopridošlice su skoĉile na noge. Kvestor ih je
pogledao kao da mu je pomalo ţao što su ustali i gurnuo oruţje nazad u futrolu.
―Prva stvar koju biste vi ljudi morali nauĉiti je‖, rekao je kvestor, ―vaš status na Omegi. Vaš
status je nigdje. Vi ste peoni2, a to znaĉi ništa.”
Priĉekao je trenutak, a onda rekao: ―Paţljivo slušajte, peoni. Objasnit ću vam vaše duţnosti.‖

TREĆE POGLAVLJE

―Prva stvar koju vi novaci morate shvatiti je‖, rekao je kvestor, ―što ste toĉno vi. To je vrlo
vaţno. A ja ću vam reći što ste vi. Vi ste peoni. Vi ste najniţi od najniţih. Vi ste bez statusa. Ne
postoji ništa niţe osim moţda mutanata, a oni ustvari i nisu ljudi. Ima li pitanja?‖
Kvestor je ĉekao. Kad je vidio da nema pitanja, rekao je: ―Definirao sam što ste vi. Od toga
ćemo prijeći na osnovno razumijevanje što su svi drugi na Omegi. Kao prvo, svi su vaţniji od vas, ali
neki su vaţniji od drugih. Sljedeći nivo iznad vas je stanovnik, oni vrijede jedva malo više od vas, a
onda dolazi slobodni graĊanin. On nosi sivi prsten statusa, a njegova je odjeća crna. Niti on nije
vaţan, no puno je vaţniji od vas. Ako vam se posreći, neki od vas će postati slobodni graĊani.
Nakon toga dolaze povlaštene klase, sve se razlikuju po simbolima prepoznavanja prema
poloţaju - poput zlatnih naušnica, na primjer, klase hadţija 3 . Već ćete nauĉiti sve oznake i
prerogative razliĉitih klasa i poloţaja. Mogao bih spomenuti i svećenike. Premda oni nisu povlašteni
nivo, imaju odreĊene imunitete i prava. Jesam li bio jasan?‖
Svi u baraci su promrmljali da se slaţu. Kvestor je nastavio: ―Sad smo stigli do teme
ponašanja kad sretnete bilo koga višeg nivoa. Kao peoni, obavezni ste slobodnog graĊanina
pozdraviti s poštovanjem i njegovom punom titulom. Kod povlaštenih nivoa poput hadţija, govorite
samo kad vam se netko obrati, a i onda morate stajati s oĉima uprtim u pod i rukama sklopljenim
ispred sebe. Ne napuštate prisustvo povlaštenog graĊanina dok ne dobijete dozvolu. Niti pod kojim
okolnostima nećete sjediti u njihovom društvu. Jeste li razumjeli? Još puno toga trebate nauĉiti.
Moj poloţaj kvestora, na primjer, potpada pod klasifikaciju slobodnog graĊanina, no nosi i neke
povlastice povlaštenih.‖ Kvestor je zurio u ljude kako bi bio siguran da su shvatili. ―Ova baraka je vaš
privremeni dom. Napravio sam tablicu iz koje ćete vidjeti tko ĉisti, tko pere i tako dalje. U bilo
kojem trenutku mi moţete postaviti pitanje, no glupa ili nebitna pitanja mogu biti kaţnjena
odsijecanjem udova ili smrću. Jednostavno zapamtite da ste najniţi od najniţih. Ako to imate na
umu, moţda ćete uspjeti ostati na ţivotu.‖
Kvestor je nekoliko trenutaka stajao u tišini. Onda je rekao: ―Tijekom sljedećih nekoliko
dana svi ćete dobiti razliĉita zaduţenja. Neki od vas će ići u rudnike germanija, neki u ribarsku flotu,

1 Kvestor - najniţi politiĉki poloţaj u Rimskoj Republici. Nap. prev.

2 Peon - španjolski izraz za najamnog radnika bez prava i imovine, najĉešće u duţniĉkom ropstvu.
Nap. prev.
3 Hadţija - na arapskom hodoĉasnik, naziv koj i se daje muslimanima koji su obavili hadţ -

hodoĉašće u Meku. U prenesenom znaĉenju izraz za osobu od autoriteta u zajednici. Nap. prev.
neki će postati šegrti u razliĉitim zanatima. U meĊuvremenu ste slobodni razgledati Tetrahyde.‖
Ljudi su mu uputili poglede pune neshvaćanja pa je kvestor objasnio: ―Tetrahyde je ime
grada u kojem se nalazite. To je najveći grad na Omegi.‖ Razmišljao je jedan trenutak. ―Ustvari, to je
jedini grad na Omegi.‖
―Što ime Tetrahyde znaĉi?‖ upitao je Joe.
―Otkud bih ja to znao?‖ mrgodno je odgovorio kvestor. ―Pretpostavljam da se radi o jednom
od zemaljskih imena koja skreneri uvijek izvlaĉe. Svejedno, pazite što radite kad uĊete u njega.‖
―Zašto?‖ upitao je Barrent.
Kvestor se nacerio: ―To je, peonu, nešto što ćeš morati sam otkriti.‖ Okrenuo se i izašao iz
barake.
Kad je otišao, Barrent je prišao prozoru. Kroz njega je mogao vidjeti pusti trg i, u daljini,
ulice Tetrahydea.
―Misliš ići tamo?‖ upitao je Joe.
―Definitivno‖, rekao je Barrent. ―Ideš sa mnom?‖
Sitni prevarant s kreditnim karticama je odmahnuo glavom. ―Mislim da nije sigurno.‖
―A ti, Foerene?‖
―Niti meni se to ne sviĊa‖, rekao je Foeren. ―Bilo bi bolje da neko vrijeme ostanemo blizu
baraka.‖
―To je besmisleno‖, rekao je Barrent. ―To je sada naš grad. Ide li bilo tko sa mnom?‖
Foeren je izgledao kao da mu je neugodno, povio je svoja velika ramena i odmahnuo glavom.
Joe je slegnuo ramenima i legao na svoj leţaj. Ostatak novaka nije ĉak niti podigao pogled.
―Dobro‖, rekao je Barrent. ―Kasnije ću vam podnijeti kompletan izvještaj.‖ Priĉekao je još
trenutak za sluĉaj da se netko predomisli, a onda izašao kroz vrata.
Grad Tetrahyde je bio kolekcija graĊevina koje su se prostirale duţ uskog poluotoka
isturenog u tromo sivo more. Strana poluotoka okrenuta prema kopnu bila je ograĊena visokim
kamenim zidom, izbušena vratima i ĉuvana straţarima. Njegova je najveća graĊevina bila Arena
koja se jednom godišnje koristila za Igre. Nedaleko od Arene nalazio se skup upravnih zgrada.
Barrent je hodao uskim ulicama, gledao oko sebe i pokušavao stvoriti neku sliku o svom
novom domu. Krivudave, nepoploĉane ulice i tamne, od vremena šibane kuće u njemu su probudile
neuhvatljive ostatke memorije. Na Zemlji je vidio mjesto poput ovoga, no nije se mogao sjetiti
niĉega o njemu. Prisjećanje ga je draţilo poput svrbeţa; ipak, nije mogao locirati njegovo izvorište.
Prošao je Arenu i došao do glavnog poslovnog dijela Tetrahydea. Fasciniran, ĉitao je natpise
na poslovnim prostorima:

NEOVLAŠTENI LIJEĈNIK - POBAĈAJE

VRŠIMO DOK-VI-ĈEKATE.

Malo dalje:

PRAVNIK IZBAĈEN IZ KOMORE.

POLITIĈKE VEZE!

To se Barrentu ĉinilo nekako pogrešnim. Nastavio je dalje, pokraj dućana koji su reklamirali
ukradenu robu i pokraj malog prostora koji je oglašavao:

ĈITANJE MISLI!
KOMPLETAN TIM SKRENIRAJUĆIH
MUTANATA!
OTKRIVAMO VAŠU PROŠLOST NA ZEMLJI!

Barrent je bio u iskušenju da uĊe. No sjetio se kako nema novaca; Omega se ĉinila poput
mjesta na kojem je novac bio vaţan.
Skrenuo je niz ulicu, prošao pored nekoliko restorana i došao do velike zgrade na kojoj je
pisalo INSTITUT ZA OTROVE (Povoljni uvjeti. Do 3 godine za plaćanje. Jamčimo vam
zadovoljstvo ili vraćamo novac). Vrata dalje je bila GILDA UBOJICA, Lokal 452.
Na temelju indoktrinacijskog govora na zatvorskom brodu, Barrent je oĉekivao da će Omega
biti posvećena rehabilitaciji kriminalaca. Sudeći po natpisima na dućanima, to jednostavno nije bio
sluĉaj ili, ako je bio, rehabilitacija je dolazila u nekim vrlo ĉudnim oblicima. Nastavio je sporije
hodati, duboko u mislima.
Onda je primijetio da mu se ljudi sklanjaju s puta. Ugledali bi ga i sklonili se u ulaze i dućane.
Starija ţena je bacila jedan pogled na njega i otrĉala.
Što nije bilo u redu? Je li stvar bila u njegovoj zatvorskoj uniformi? Ne, ljudi s Omege su
vidjeli puno takvih. U ĉemu je onda bila stvar?
Ulica je bila skoro pusta. Vlasnik dućana blizu njega uţurbano je zatvarao ĉeliĉne kapke
preko svojih izloga s priborom za maĉevanje.
―U ĉemu je stvar?‖ upitao ga je Barrent. ―Što se dogaĊa?‖
―Jesi li sišao s uma?‖ rekao je vlasnik dućana. ―Danas je Dan slijetanja!‖
―Molim?‖
―Dan slijetanja!‖ rekao je vlasnik dućana. ―Dan na koji je sletio zatvorski brod. Vrati se u
svoju baraku, idiote jedan!‖
Zalupio je zadnji ĉeliĉni kapak na njegovo mjesto i zakljuĉao ga. Barrent je odjednom osjetio
hladan dodir straha. Nešto jako nije bilo kako treba. Bolje da se poţuri nazad. Bilo je glupo od njega
što nije otkrio više o obiĉajima na Omegi prije no što je...
Tri su se ĉovjeka kretala ulicom prema njemu. Bili su fino obuĉeni, a svaki je nosio malu
zlatnu hadţijsku naušnicu na lijevom uhu. Sva tri ĉovjeka su nosila oruţje.
Barrent se poĉeo udaljavati od njih. Jedan od ljudi je povikao: ―Stani, peonu!‖
Barrent je vidio da mu je ruka blizu pištolja. Stao je i rekao: ―U ĉemu je stvar?‖
―Danas je Dan slijetanja‖, rekao je ĉovjek. Pogledao je svoje prijatelje. ―Pa, tko će ga prvi?‖
―Dogovorit ćemo se.‖
―Evo, imam novĉić.‖
―Ne, igramo šije-šete.‖
―Spreman? Jedan, dva, tri!‖
―Moj je‖, rekao je hadţija s lijeve strane. Njegovi su se prijatelji udaljili dok je vadio oruţje.
―Ĉekaj!‖ uzviknuo je Barrent. ―Što to radiš?‖
―Ustrijelit ću te‖, rekao je ĉovjek.
―Ali zašto?‖
Ĉovjek se nasmijao. ―Zato što je to povlastica hadţija. Na svaki Dan slijetanja, mi imamo
pravo ustrijeliti svakog peona koji napusti podruĉje svojih baraka.‖
―Ali nitko mi to nije rekao!‖
―Naravno da nije‖, rekao je ĉovjek. ―Kad bi to rekli svim novacima, na Dan slijetanja nitko ne
bi otišao iz baraka. A to bi pokvarilo svu zabavu.‖
Nanišanio je.
Barrent je istog trenutka reagirao. Bacio se na tlo dok je hadţija pucao, ĉuo siktaj i vidio kako
nazubljeni plameni mlaz ostavlja oţiljak na ciglenoj zgradi kraj koje je stajao.
―Sad je moj red‖, rekao je jedan od ljudi.
―Oprosti mi, stari moj, no vjerujem da je moj red.‖
―Po hijerarhiji sam iznad tebe, dragi prijatelju, i to nosi svoje povlastice. Makni se.‖
Prije no štoi je drugi ĉovjekmogao nanišaniti, Barrent je bio na nogama i trĉao. Zaštitu mu je
pruţala ulica sa svojim oštrim zavojima, no iza sebe je mogao ĉuti zvukove svojih progonitelja.
Trĉali su laganim korakom, skoro da je to bio samo brz hod, kao da su bili sigurni da će uloviti svoj
plijen. Barrent je ubrzao, skrenuo s glavne ceste i odmah shvatio d a j e pogriješio. Gledao je u
završetak slijepe ulice. Krećući se laganim tempom, hadţije su mu se pribliţavali.
Barrent je luĊaĉki gledao oko sebe. Svi su ulazi u dućane bili zakljuĉani i zatvorenih kapaka.
Nije se mogao nigdje popeti i nigdje sakriti.
A onda je vidio otvorena vrata, na pola puta prema njegovim progoniteljima. Protrĉao je baš
pokraj njih. Na znaku isturenom na zgradi, iznad ulaza, pisalo je: DRUŠTVO ZA ZAŠTITU ŢRTAVA.
To je baš za mene, pomislio je Barrent.
Pojurio je prema ulazu, trĉeći skoro pred nosovima iznenaĊenih hadţija. Jedan jedini mlaz iz
pištolja sprţio je tlo pod njegovim nogama; onda je stigao do ulaza i bacio se unutra.
Ustao je. Njegovi ga progonitelji nisu pratili; još je uvijek mogao ĉuti njihove glasove na ulici,
prijateljski su raspravljali o pravu prvenstva. Barrent je shvatio da je ušao u neku vrstu utoĉišta.
Bio je u velikoj, dobro osvijetljenoj sobi. Nekoliko odrpanaca sjedilo je na klupi blizu vrata i
smijalo se internoj šali. Malo dalje sjedila je djevojka tamne kose i gledala Barrenta bez treptaja,
širom otvorenih zelenih oĉiju. Na drugom kraju prostorije nalazio se stol za kojim je sjedio jedan
muškarac. Rukom je pokazao Barrentu da priĊe.
Prišao je stolu. Ĉovjek za stolom bio je nizak i nosio je naoĉale. Ohrabrujući se nasmiješio
ĉekajući da Barrent progovori.
―Je li ovo Društvo za zaštitu ţrtava?‖ upitao je Barrent.
―Toĉno tako, gospodine‖, rekao je ĉovjek. ―Ja sam Rondolp Frendlyer, predsjednik ove
neprofitne organizacije. Mogu li vam biti na usluzi?‖
 ―Zasigurno moţete‖, rekao je Barrent. ―Ja sam praktiĉki ţrtva.‖
―Znao sam to ĉim sam vas ugledao‖, rekao je Frendlyer uz topao osmijeh. ―Imate neki izgled
žrtve; mješavinu straha i nesigurnosti i usto jedan trunak ranjivosti. To je nemoguće promašiti.‖
―To je vrlo zanimljivo‖, rekao je Barrent bacajući pogled prema vratima i pitajući se koliko
dugo će njegovo utoĉište biti poštovano. ―Gospodine Frendlyer, ja nisam ĉlan vaše organizacije -‖
―To nije vaţno‖, rekao je Frendlyer. ―Ĉlanstvo u našoj grupi je nuţno spontano. Osoba se
pridruţi kad se pojavi prilika. Naša je svrha da zaštitimo neotuĊiva prava svih ţrtava.‖
―Da, gospodine. Dakle, vani su tri ĉovjeka koja me pokušavaju ubiti...‖
―Razumijem‖, rekao je gospodin Frendlyer. Izvukao je ladicu i iz nje izvadio debelu knjigu.
Brzo je listao dok nije došao do dijela koji je traţio. ―Recite mi, jeste li utvrdili status tih ljudi?‖
―Vjerujem da su to hadţije‖, rekao je Barrent. ―Svi imaju malu zlatnu naušnicu na lijevom
uhu.‖
―Toĉno tako‖, rekao je gospodin Frendlyer. ―A danas je Dan slijetanja. Vi ste se iskrcali s
broda koji je danas sletio, i klasificirani ste kao peon. Je li to toĉno?‖
―Da, tako je‖, rekao je Barrent.
―Zadovoljstvo mi je što vam mogu reći da je sve u redu. Lov na Dan slijetanja završava sa
zalaskom sunca. Moţete otići odavde znajući da je sve u redu i da vaša prava ni na koji naĉin nisu
narušena.‖
―Otići? Nakon zalaska sunca, mislite.‖
Gospodin Frendlyer je odmahnuo glavom i tuţno se nasmiješio. ―Bojim se da nije tako. U
skladu sa zakonom, morate odmah otići.‖
―Ali oni će me ubiti!‖
―To je potpuna istina. Naţalost, tome nema pomoći. Ţrtva je po definiciji osoba koja će biti
ubijena.‖
―Mislio sam da je ovo organizacija za zaštitu.‖
―I jest. Ali mi štitimo prava, ne ţrtve. Vaša prava nisu narušena. Hadţije vas imaju pravo
ubiti na Dan slijetanja, u bilo kojem trenutku do zalaska sunca ako niste u podruĉju svojih baraka.
Vi, ako mogu dodati, imate pravo ubiti bilo koga tko pokuša ubiti vas.‖
―Ja nemam oruţje‖, rekao je Barrent.
―Ţrtve ga nikada nemaju‖, rekao je Frendlyer. ―U tome je razlika, nije li? Ali imali vi oruţje ili
ne, bojim se da sada morate otići.‖
Barrent je još uvijek mogao ĉuti neuţurbane glasove hadţija na ulici. Upitao je: ―Imate li
straţnja vrata?‖
―Ţalim.‖
―Ja onda jednostavno neću otići.‖
Još uvijek se smiješeći, gospodin Frendlyer je izvukao ladicu i uzeo pištolj. Uperio ga je u
Barrenta i rekao: ―Vi sada zaista morate otići. Moţete vidjeti imate li šanse s hadţijama ili umrijeti
ovdje bez ikakve šanse da preţivite.‖
―Posudite mi svoj pištolj‖, rekao je Barren!
―To nije dozvoljeno‖, rekao mu je Frendlyer. ―Ne moţemo dozvoliti da naokolo jurcaju
naoruţane ţrtve, znate. To bi poremetilo stvari.‖ Otkoĉio je sigurnosni prekidaĉ. ―Odlazite li?‖
Barrent je proraĉunavao svoje šanse ako skoĉi preko stola i pokuša uzeti pištolj, i zakljuĉio
da nema šanse za uspjeh. Okrenuo se i polako krenuo prema vratima. Odrpanci su se još uvijek
zajedno smijali. Tamnokosa djevojka je ustala od stola i stala blizu vrata. Kad joj je prišao, Barrent
je primijetio da je vrlo lijepa. Pitao se koji je zloĉin izazvao njeno izgnanstvo sa Zemlje.
Dok je prolazio kraj nje, osjetio je kako mu nešto pritišće rebra. Posegnuo je za time i otkrio
da drţi malen pištolj uĉinkovitog izgleda.
―Sretno‖, rekla je djevojka. ―Nadam se da ga znate koristiti.‖
Barrent je kimnuo u znak zahvalnosti. Nije bio siguran zna li, no uskoro će otkriti.

ČETVRTO POGLAVLJE

Na ulici su bili samo hadţije, stajali su na dvadesetak metara udaljenosti i tihe se dogovarali.
Kad je Barrent prošao kroz vrata, dva su se ĉovjeka udaljila; treći, s nehajno spuštenim oruţjem,
zakoraĉio je naprijed. Kad je vidio da je Barrent naoruţan, brzo je podigao pištolj u poloţaj za
pucanje.
Barrent se bacio na tlo i pritisnuo okidaĉ svog nepoznatog oruţja. Osjetio je kako mu vibrira
u ruci i vidio kako hadţijini glava i ramena postaju crni i poĉinju se mrviti. Prije no što je mogao
nanišaniti ostalu dvojicu, Barrentov je pištolj bio divljaĉki izbijen iz njegove ruke. Hitac koji je
hadţija ispalio na samrti okrznuo je završetak cijevi.
Barrent je oĉajniĉki skoĉio za pištoljem premda je znao kako ne moţe stići na vrijeme. Koţa
ga je svrbjela u oĉekivanju smrtonosnog hica. Zakotrljao se po pištolj, nekim ĉudom još uvijek ţiv, i
nanišanio najbliţeg hadţiju.
U zadnjem trenutku je odustao od pucanja. Hadţije su vratili oruţje u futrole. Jedan od njih
je rekao: ―Jadni stari Draken. Jednostavno nije mogao nauĉiti brzo nanišaniti.‖
―Nedostatak prakse‖, rekao je drugi ĉovjek. ―Draken nikada nije provodio puno vremena na
streljani.‖
―Pa, ako mene pitaš, to je vrlo pouĉna lekcija. Nikada ne smiješ ispasti iz forme.‖
―I‖, rekao je drugi ĉovjek, ―ne smiješ podcijeniti ĉak niti peona.‖ Pogledao je Barrenta.
―Odliĉan hitac, frajeru.‖
―Da, zaista odliĉan‖, rekao je drugi ĉovjek. ―Teško je precizno pucati pištoljem u pokretu.‖
Barrent je drhteći ustao, još uvijek drţeći djevojĉino oruţje, spreman pucati na prvi sumnjiv
pokret hadţija. No nisu radili ništa sumnjivo. Ĉinilo se da ĉitav taj incident smatraju gotovim.
―Što će se sada dogoditi?‖ upitao je Barrent.
―Ništa‖, rekao je jedan od hadţija. ―Na Dan slijetanja jedno ubojstvo je sve što je dozvoljeno
jednom ĉovjeku ili jednoj lovaĉkoj druţini. Nakon toga, vi ste izvan lova.‖
―To je ustvari vrlo nebitan praznik‖, rekao je drugi ĉovjek. ―Nije poput Igara ili Lutrije.‖
―Sve što ti preostaje da uĉiniš‖, rekao je prvi ĉovjek, ―jest da odeš u Registraturu i preuzmeš
svoje nasljedstvo.‖
―Svoje što!”
―Svoje nasljedstvo‖, strpljivo je rekao hadţija. ―Ti imaš pravo na sav imetak svoje ţrtve. U
Drakenovom sluĉaju, ţao mi je što to moram reći, to neće biti baš puno.‖
―On nikada nije bio dobar poslovni ĉovjek‖, tuţno je rekao drugi. ―Ipak, to će ti dati nešto s
ĉime ćeš zapoĉeti svoj ţivot. A budući da si postigao autorizirano ubojstvo - premda je ono vrlo
neuobiĉajeno - tvoj status raste. Postao si slobodni graĊanin.‖
Ljudi su se vraćali na ulice, a vlasnici su dućana otvarali svoje ĉeliĉne kapke. Došao je
kamion s oznakom JEDINICA ZA UKLANJANJE TIJELA br. 5, i ĉetiri muškarca u uniformama su
uklonila Drakenovo tijelo. Normalan ţivot Tetrahydea je opet poĉeo. To je, puno više nego
uvjeravanje hadţija, reklo Barrentu da je vrijeme za ubijanje prošlo. Djevojĉino oruţje je spremio u
dţep.
―Registratura je na ovoj strani‖, rekao mu je jedan od hadţija. ―Mi ćemo biti tvoji svjedoci.‖
Barrent je situaciju još uvijek samo djelomiĉno shvaćao. No budući da su se dogaĊaji
odjednom razvijali u njegovu korist, odluĉio je sve što se dogaĊa prihvatiti bez pitanja. Kasnije će
biti dovoljno vremena da otkrije u kojem se poloţaju nalazi.
U društvu hadţija je otišao do Registrature na Trgu pred pušĉanom cijevi. Tamo je ĉinovnik
koji se dosaĊivao saslušao ĉitavu priĉu, izvukao zapise o Drakenovom poslovanju i preko
Drakenovog imena nalijepio Barrentovo. Barrent je primijetio da je još nekoliko imena bilo
prelijepljeno. Ĉinilo se da tvrtke u Tetrahydeu ĉesto mijenjaju vlasnike.
Otkrio je da je vlasnik dućana s protuotrovima na Bulevaru sakoa.
Dokumenti o vlasništvu su isto tako sluţbeno priznavali Barrentov novi status slobodnog
graĊanina.
Ĉinovnik mu je dao i prsten statusa, napravljen od topovske bronce i savjetovao mu da se
presvuĉe u graĊansku odjeću ĉim prije moguće ako ţeli izbjeći neugodne incidente.
Kad su izašli, hadţije su mu poţeljeli sreću. Barrent je odluĉio pogledati svoj novi dućan.
Bulevar sakoa je bio kratka uliĉica koja je spajala dvije ulice. Blizu sredine uliĉice se nalazio
izlog sa znakom na kojem je pisalo: DUĆAN S PROTUOTROVIMA. Ispod toga je pisalo: Posebice za
svaki otrov, bilo životinjski, biljni ili mineralni. Nosite naš praktični Učini to sam komplet za
preživljavanje. Dvadeset i tri protuotrova u jednom spremniku koji stane u džep.
Barrent je otvorio vrata i ušao. Iza niskog pulta je vidio police koje su sezale do stropa,
ispunjene boĉicama s naljepnicama, limenkama i kartonskim kutijama, te jednu ĉetvrtastu
staklenku koja je sadrţavala razne komadiće listova, granĉica i gljiva. Iza pulta se nalazila i mala
polica s knjigama koje su nosile naslove poput Brzo dijagnosticiranje u slučajevima akutnog
otrovanja, Arsen i njegovi spojevi i Permutacije crne bunike.
Bilo je sasvim jasno da trovanje igra vaţnu ulogu u svakodnevnom ţivotu na Omegi. Tu je bio
dućan - a za pretpostaviti je da postoje i drugi - ĉija je jedina namjena prodaja protuotrova. Barrent
je razmislio o tome i zakljuĉio da je naslijedio ĉudan, ali pošten posao. Pregledat će knjige i otkriti
kako je dućan bio voĊen.
Dućan je u pozadini imao stan s dnevnom sobom, spavaćom sobom i kuhinjom. Barrent je u
jednom od ormara pronašao loše sašiveno crno odijelo graĊanina i obukao ga. Iz dţepa brodske
zatvorske uniforme uzeo je djevojĉin pištolj, trenutak ga odvagivao u ruci, a onda stavio u dţep svog
novog odijela. Izašao je iz dućana i našao put nazad do Društva za zaštitu ţrtava.
Vrata su još uvijek bila otvorena i tri odrpanca su još uvijek sjedila na klupi. Više se nisu
smijali. Ĉinilo se da ih je zamorilo njihovo dugotrajno ĉekanje. Na drugom kraju sobe gospodin
Frendlyer je sjedio za svojim stolom i prolazio kroz debelu hrpu papira. Djevojci nije bilo niti traga.
Barrent je došao do stola, a Frendlyer je ustao kako bi ga pozdravio.
―Ĉestitam vam!‖ rekao je Frendlyer. ―Dragi momĉe, primite moje najtoplije ĉestitke. Bio je to
sjajan primjer pucanja. I još k tomu u pokretu!‖
―Hvala vam‖, rekao je Barrent. ―Razlog zbog kojeg sam se vratio ovamo -‖
―Znam zašto ste se vratili‖, rekao je Frendlyer. ―Vi ţelite biti upoznati sa svojim pravima i
obavezama koje imate kao slobodni graĊanin. Što bi moglo biti prirodnije? Molim vas da sjednete
na tu klupu, doći ću vam -‖
―Nisam došao zbog toga‖, rekao je Barrent. ―Naravno, ţelim se upoznati sa svojim pravima i
obavezama. No sada ţelim pronaći onu djevojku.‖
―Djevojku?‖
―Sjedila je na klupi kad sam ušao. Ona mi je dala pištolj.‖
Gospodin Frendlyer je izgledao zapanjeno. ―GraĊanine, vi ste nešto krivo shvatili. U ovom
uredu ĉitav dan nije bila niti jedna ţenska osoba.‖
―Sjedila je na klupi blizu one trojice. Vrlo privlaĉna, tamnokosa djevojka. Zasigurno je niste
primijetili.‖
―Zasigurno bih je primijetio da je bila ovdje‖, namigujući je rekao Frendlyer. ―No kao što sam
već rekao, u ove prostorije danas nije ušla niti jedna ţena.‖
Barrent je zurio u njega, a onda iz dţepa izvukao pištolj. ―Ako je tako, kako sam onda došao
do ovoga?‖
―Ja sam vam to posudio‖, rekao je Frendlyer. ―Drago mi je da ste ga mogli uspješno
iskoristiti, no sada bih cijenio kad biste mi ga vratili.‖
―Laţete‖, rekao je Barrent ĉvrsto uhvativši pištolj. ―Pitajmo one ljude.‖
Otišao je do klupe, a Frendlyer je bio odmah iza njega. Privukao je paţnju ĉovjeka koji je
sjedio najbliţe djevojci i upitao ga: ―Kamo je djevojka otišla?‖
Ĉovjek je podigao mrgodno, neobrijano lice i rekao: ―O kojoj djevojci govorite, graĊanine?‖
―Onoj koja je sjedila baš ovdje.‖
―Ja nisam nikoga primijetio. Rafeel, jesi li ti vidio ţensku na ovoj klupi?‖
―Ja nisam‖, rekao je Rafeel. ―A sjedim ovdje ĉitavo vrijeme od jutros u deset sati.‖
―Niti ja je nisam vidio‖, rekao je treći ĉovjek. ―A ja odliĉno vidim.‖
Barrent se opet okrenuo prema Frendlyeru. ―Zašto mi laţete?‖
―Rekao sam vam istinu‖, rekao je Frendlyer. ―Ovdje ĉitav dan nije bila nikakva djevojka. Ja
sam vam posudio pištolj, što je moja povlastica kao predsjednika Društva za zaštitu ţrtava. A sada
bih cijenio da mi ga vratite.‖
―Ne‖, rekao je Barrent. ―Zadrţat ću pištolj dok ne naĊem djevojku.‖
―To ne bi bilo mudro‖, rekao je Frendlyer. Brzo je dodao: ―KraĊa, hoću reći, nije prihvatljiva
pod ovim okolnostima.‖
―Riskirat ću u ovom sluĉaju‖, rekao je Barrent. Okrenuo se i otišao iz Društva za zaštitu
ţrtava.

PETO POGLAVLJE

Barrent je trebao vremena da se oporavi od svog nasilnog ulaska u ţivot na Omegi. Poĉeo je s
bespomoćnim stanjem novoroĊenĉeta i prešao preko ubojstva do vlasništva nad dućanom s
protuotrovima. Iz svoje zaboravljene prošlosti na Zemlji bio je katapultiran u sumnjivu sadašnjost u
svijetu punom zloĉinaca. Dobio je samo mali uvid u sloţenu klasnu strukturu te natruhu
institucionaliziranog programa ubijanja. U sebi je otkrio odreĊenu mjeru samodostatnosti i
iznenaĊujuću brzinu s pištoljem. Znao je da još puno toga mora otkriti o Omegi, Zemlji i samome
sebi. Nadao se da će poţivjeti dovoljno dugo da doĊe do vaţnih otkrića.
No prvo ono najvaţnije. Morao je zaraditi za ţivot. A kako bi to uĉinio, morao je uĉiti o
otrovima i protuotrovima.
Vratio se u stan iza svog dućana i poĉeo ĉitati knjige koje je ostavio pokojni hadţija Draken.
Literatura o otrovima je bila fascinantna. Na Zemlji su postojali biljni otrovi poput bunike,
kukurijeka, velebilja i tise. Nauĉio je sve o djelovanju kukute - od prvotne intoksikacije do zadnjih
konvulzija. Postojalo je trovanje pruskom kiselinom iz badema i digitalinom iz ljubiĉaste zijevalice.
Jedić je bio strašno efikasan sa svojom smrtonosnom zalihom akonitina. Postojale su gljive poput
muhara i smrdljivih pupavki, da ne spominjemo biljne otrove od domaćih biljaka s Omege, poput
crvene ĉašice, cvjetastog ljiljana i nemrijetka.
No biljni otrovi, bez obzira koliko zaprepašćujući bio njihov broj, bili su samo jedan dio
njegovog uĉenja. Morao je uĉiti o ţivotinjama s kopna, vode i iz zraka, nekoliko vrsta smrtonosnih
pauka, zmijama, škorpionima i divovskim stršljenima. Postojao je zastrašujući raspon otrova od
metala poput arsena, ţive i bizmuta. Tu su bila i uobiĉajena korozivna sredstva - dušiĉna, solna,
fosforna i sumporna kiselina. A postojali su i otrovi destilirani ili ekstrahirani iz razliĉitih izvora,
meĊu njima su strihnin, mravlja kiselina, hiosciamin i velebilje.
Svaki otrov je imao naveden jedan ili više protuotrova, no to su bile sloţene, paţljivo sroĉene
formule za koje je Barrent pretpostavljao da su ĉesto bile neuĉinkovite. Kako bi stvari bile još gore,
ĉinilo se da je uĉinkovitost protuotrova ovisna o pravilnom otkrivanju upotrijebljenog otrova. A
simptomi koje je izazivao jedan otrov preĉesto su podsjećali na simptome drugog otrova.
Barrent je o tim problemima razmišljao dok je prouĉavao knjige. U meĊuvremenu je, vrlo
nervozan, posluţio svoje prve kupce.
Otkrio je da su mnogi od njegovih strahova neutemeljeni. Usprkos desecima smrtonosnih
supstanci preporuĉenih od strane Instituta za otrove, većina se trovaĉa ĉvrsto drţala arsena ili
strihnina. Bili su jeftini, naravno, i vrlo bolni. Pruska kiselina je imala miris koji je bilo lako
prepoznati, ţivu je bilo teško unijeti u sustav, a korozivna sredstva su, premda je njihova
spektakularnost pruţala ugodu, bila opasna za osobu koja ih koristi. Jedić i muhare su, naravno, bili
izvrsni; nije se moglo iskljuĉiti niti velebilje, a smrdljiva pupavka je imala svoj sablasni šarm. No to
su bili otrovi iz starijeg, mirnijeg doba. Nestrpljiva mlaĊa generacija - a posebno ţene koje su ĉinile
skoro 90% trovaĉa na Omegi - bila je zadovoljna obiĉnim arsenom ili strihninom, kako su to već
okolnosti i prilike zahtijevale.
Ţene s Omege su bile konzervativne. Jednostavno nisu bile zainteresirane za beskrajne
istanĉanosti umjetnosti trovanja. Naĉin ih nije zanimao, samo rezultat, i to što je moguće brţi i
jeftiniji. Ţene s Omege nisu bile poznate po svom zdravom razumu. Premda su nadobudni
teoretiĉari Instituta za otrove pokušavali prodati sumnjive mješavine kontaktnih otrova, ili
Trodnevnu plijesan, te radili naporno kako bi ponudili sloţene, otkaĉene sheme koje su ukljuĉivale
stršljene, sakrivene igle i ĉaše s dvostrukim dnom, nisu našli puno mušterija meĊu ţenama. Obiĉan
arsen i brzo djelujući strihnin su i dalje bili glavna roba u trgovini otrovima.
To je, naravno, pojednostavljivalo Barrentov posao. Njegova sredstva za pomoć - povraćanje,
ispiranje ţeluca, neutralizirajuće sredstvo - bilo je jednostavno savladati.
Susreo se s nešto problema s muškarcima koji su odbijali prihvatiti da su bili otrovani
neĉime tako uobiĉajenim poput arsena ili strihnina. Barrent je u takvim sluĉajevima prepisivao
razno korijenje, biljke, granĉice, lišće i homeopatsku mikro koliĉinu doze otrova. No tome je
svakako prethodilo nuĊenje povraćanja, ispiranja i neutralizirajućeg sredstva.
Nakon što se smjestio, Barrenta su posjetili Danis Foeren i Joe. Foeren je imao privremeni
posao na dokovima gdje je istovarivao brodove. Joe je organizirao noćno igranje pokre za gradske
sluţbenike Tetrahydea. Niti jedan se nije puno pomakao u statusu; nisu nikoga ubili i napredovali
su samo do stanovnika druge klase. Bili su nervozni zbog druţenja sa slobodnim graĊaninom, no
Barrent ih je umirio. Oni su bili jedini prijatelji koje je imao na Omegi i nije ih imao namjeru izgubiti
zbog pitanja društvenog poloţaja.
Barrent od njih nije uspio nauĉiti puno o zakonima i obiĉajima Tetrahydea. Ĉak niti Joe nije
uspio saznati ništa odreĊeno od svojih prijatelja u upravi. Zakoni na Omegi bili su tajni. Stariji
stanovnici su iskorištavali svoje poznavanje zakona kako bi osigurali vlast nad novopridošlicama.
Taj je sustav bio prihvaćen i pojaĉan zbog doktrine nejednakosti meĊu ljudima koja je bila u srţi
zakonskog sustava Omege. Putem planirane nejednakosti i prisilnog neznanja moć i status su
ostajali u rukama onih koji su bili duţe na Omegi.
Naravno, nije bilo moguće zaustaviti sva napredovanja. No moglo ih se oteţati,
obeshrabrivati pokušaje i uĉiniti ih krajnje opasnima. Naĉin na koji su ljudi upoznavali zakone i
obiĉaje Omege bio je riziĉan proces pokušaja i pogrešaka.
Premda mu je Dućan s protuotrovima oduzimao većinu vremena, Barrent je bio ustrajan u
svojim naporima da pronaĊe djevojku. Nije mogao pronaći niti nagovještaj da je uopće postojala.
Sprijateljio se s vlasnicima dućana s obje strane njegovog. Jedan od njih, Demond
Harrisbourg, bio je veseo brkat mladić koji je drţao dućan s hranom. Bio je to jednostavan i pomalo
besmislen posao, no, kao što je Harrisbourg objasnio, ĉak i kriminalci moraju jesti. A za to su bili
potrebni farmeri, preraĊivaĉi, prijevoznici i dućani s hranom. Harrisbourg je tvrdio da njegov posao
nije ni po ĉemu inferioran izvornijim djelatnostima na Omegi koje su bile usredotoĉene na nasilnu
smrt. Osim toga, ujak Harrisbourgove ţene je bio ministar javnih radova. Harrisbourg je oĉekivao
da će preko njega dobiti uvjerenje o ubojstvu. S tim vrlo vaţnim dokumentom mogao je doći do svog
šestomjeseĉnog ubojstva i popeti se do statusa povlaštenog graĊanina.
Barrent je kimnuo u znak slaganja. No pitao se hoće li ga Harrisbourgova supruga, mršava,
nemirna ţena, odluĉiti otrovati prije toga. Ĉinilo se da je nezadovoljna sa svojim suprugom, a na
Omegi je razvod bio zabranjen.
Njegov drugi susjed, Tem Rend, bio je krakat, veseo ĉovjek u ranim ĉetrdesetima. Imao je
oţiljak od opekotine koji se protezao od ispod lijevog uha pa skoro do kuta usta, suvenir koji mu je
dala osoba koja se nadala doći do statusa. Taj je nadobudni tip odabrao krivog ĉovjeka. Tem Rend je
posjedovao dućan s oruţjem, stalno vjeţbao i uvijek sa sobom nosio primjerke iz svoje ponude.
Prema svjedocima, poĉinio je kontra-ubojstvo na uzoran naĉin. Temov san je bio da postane ĉlanom
Gilde ubojica. Njegova je prijava bila predana toj staroj i strogoj organizaciji i imao je šanse za
primitak unutar mjesec dana.
Barrent je od njega kupio pištolj. Prema Rendo vom savjetu odabrao je Jamiason-Tyre koji je
izbacivao igle. Bio je brţi i precizniji od bilo kojeg projektilnog oruţja, a imao je istu udarnu moć kao
i metak velikog kalibra. Naravno, nije imao širinu plazma oruţja poput onih koja su koristili hadţije,
a koja su bila smrtonosna unutar 15 centimetara od mete. No plazma oruţja su poticala
nepreciznost. Bila su to neuredna, bezobzirna oruţja koja su podrţavala bezbriţnost. Bilo tko je
mogao pucati iz plazma pištolja, no za efikasno korištenje pištolja s iglama trebali ste stalno
vjeţbati. A vjeţba se isplati. Ĉovjek dobar s pištoljem s iglama mogao se mjeriti s dva ĉovjeka
naoruţana plazma pištoljima.
Barrent je ozbiljno shvatio taj savjet jer je dolazio od pripravnika za ubojicu i vlasnika
dućana s oruţjem. Proveo je puno sati vjeţbajući u Rendovoj streljani u podrumu, izoštravao je
svoje reflekse i navikavao se na Quik-Thro korice za oruţje.
Puno toga je trebalo uĉiniti i još više nauĉiti samo kako bi preţivio. Barrentu nije smetao
naporan rad dok god je bio za vrijedan cilj. Nadao se da će stvari neko vrijeme ostati mirne kako bi
mogao dostići starije stanovnike.
No na Omegi stvari nikada nisu bile mirne.
U kasno popodne jednoga dana, baš kad je zatvarao, Barrent je dobio mušteriju neobiĉnog
izgleda. Bio je to ĉovjek u pedesetim godinama, krupne graĊe i strogog, crnomanjastog lica. Nosio je
crvenu halju koja je sezala do gleţnjeva i sandale. Oko pojasa je imao remen od sirove koţe s kojeg
su visjele mala crna knjiţica i bodeţ crvene drške. Oko njega se širila atmosfera neuobiĉajene moći i
autoriteta. Barrent nije mogao odrediti njegov status.
Barrent je rekao: ―Upravo sam zatvarao, gospodine. No ako ţelite nešto kupiti
―Nisam došao ovamo kako bih kupovao‖, rekla je mušterija. Dozvolio si je jedva vidljiv
smiješak. ―Ovdje sam kako bih prodao.‖
―Prodao?‖
―Ja sam svećenik‖, rekao je ĉovjek. ―Ti si pridošlica u moj okrug. Nisam te primijetio na
sluţbama.‖
―Nisam znao ništa o —‖
Svećenik je podigao ruku. ―I po svetim i po profanim zakonima neznanje nije izgovor za
neispunjavanje neĉijih duţnosti. Dapaĉe, neznanje moţe biti kaţnjeno kao ĉin namjernog nemara,
prema Zakonu o totalno osobnoj odgovornosti iz ‗23 godine, a da ne spominjem Niţu novelu.‖ Opet
se smiješio. ―Kako bilo da bilo, ovdje se još uvijek ne radi o pitanju tvojeg kaţnjavanja.‖
―Drago mi je što to ĉujem, gospodine‖, rekao je Barrent.
―‘Ujak' je pravilan oblik oslovljavanja‖, rekao je svećenik. ―Ja sam ujak Ingemar, i došao sam
ti govoriti o pravovjernoj religiji Omege, a to je štovanje preĉistog i transcedentalnog duha Zla koji
je naše nadahnuće i naša utjeha.‖
Barrent je rekao: ―Bit će mi drago slušati o religiji Zla, ujaĉe. Hoćemo li otići u dnevnu
sobu?‖
―Svakako, netjaĉe‖, rekao je svećenik slijedeći Barrenta u stan iza dućana.

ŠESTO POGLAVLJE

―Zlo je‖, rekao je svećenik nakon što se udobno smjestio u Barrentov najbolji stolac, ―ona sila
unutar nas koja nadahnjuje ljude na ĉin snage i izdrţljivosti. Štovanje Zla je suštinski štovanje
samog sebe, a samim time i jedino istinsko štovanje. Osobnost koju netko štuje je idealno društveno
biće, ĉovjek zadovoljan u svojoj društvenoj niši, no ipak spreman zgrabiti svaku priliku za
napredovanje, ĉovjek koji svoju smrt doĉekuje s dostojanstvom, koji ubija bez uniţavajućeg grijeha
saţaljenja. Zlo je okrutno jer je ono istinski odraz neosjetljivog i nemarećeg univerzuma. Zlo je
vjeĉno i nepromjenjivo premda nam dolazi u mnogim oblicima vjeĉno promjenjivog ţivota.‖
―Jeste li za malo vina, ujaĉe?‖ upitao je Barrent.
―Hvala ti, to je vrlo ljubazno‖, rekao je ujak Ingemar. ―Kako ide posao?‖
―Nije loše. Malo manje prometa ovaj tjedan.‖
―Ljudi se više toliko ne zanimaju za trovanje‖, rekao je svećenik, zamišljeno pijući vino. ―Nije
to više kao kad sam ja bio djeĉak, svjeţe raspopljen i otjeran sa Zemlje. No govorio sam ti o Zlu.‖
―Tako je, ujaĉe.‖
―Mi štujemo Zlo,‖ rekao je ujak Ingemar, ―utjelovljeno u Crnom Stvoru, toj rogatoj i uţasnoj
utvari naših dana i naših noći. U Crnom Stvoru pronalazimo sedam smrtnih grijeha, ĉetrdeset
zloĉina i stotinu i jedan prekršaj. Ne postoji zlodjelo koje Crni Stvor nije poĉinio - bezgrešno, kao što
i pristaje njegovoj prirodi. I zato mi nesavršena bića oblikujemo sebe prema njegovom savršenstvu.
A ponekad nas Crni Stvor nagraĊuje pojavljujući se pred nama u uţasnoj ljepoti svojeg vatrenog
tijela. Da, netjaĉe, imao sam ga povlasticu vidjeti. Prije dvije godine se pojavio na zatvaranju Igara, a
pojavio se i godinu prije toga.‖
Svećenik je na trenutak promišljao o boţanskoj pojavi. Onda je rekao: ―Budući da u
sluţbenicima drţave prepoznajemo najveći potencijal za Zlo, mi isto tako štujemo drţavu kao
kreaciju prvotnog ĉovjeka, premda ispod boţanske.‖
Barrent je kimnuo glavom. Bilo mu je teško ostati budnim. Tih, monoton glas ujaka
Ingemara koji je drţao predavanje o tako uobiĉajenoj stvari poput Zla, djelovao je uspavljujuće na
njega. Muĉio se da oĉi drţi otvorenima.
―Netko bi mogao upitati,‖ nastavio je ujak Ingemar dosadnim glasom, ―ako je Zlo najviše
dostignuće ĉovjekove prirode, zašto onda Crni Stvor dozvoljava da u univerzumu postoji imalo
Dobra? Problem Dobra je stoljećima muĉio neprosvijetljene. Ja ću ti sada dati odgovor.‖
―Da, ujaĉe?‖ rekao je Barrent kradomice se štipajući za unutarnju stranu bedra u naporu da
ostane budan.
―Ali prvo‖, rekao je ujak Ingemar, ―definirajmo svoje okvire. Prouĉimo prirodu Dobra.
Pogledajmo odvaţno i neustrašivo svom velikom protivniku u oĉi i otkrijmo konture njegovih
znaĉajki.‖
―Da‖, rekao je Barrent pitajući se da li da otvori prozor. Kapci su mu bili nevjerojatno teški.
Snaţno je protrljao je oĉi i pokušao slušati.
―Dobro je samo iluzija‖, rekao je ujak Ingemar svojim ujednaĉenim, monotonim glasom,
―koja ĉovjeku pripisuje nepostojeće kvalitete altruizma, poniznosti i poboţnosti. Kako moţemo
prepoznati da je Dobro iluzija? Tako što u univerzumu postoje samo ĉovjek i Crni Stvor, i štovati
Crnog Stvora znaĉi štovati najviši izraz samoga sebe. Prema tome, sad kad smo dokazali da je Dobro
samo iluzija, njegove navedene atribute nuţno prepoznajemo kao nepostojeće. Jasno?‖
Barrent nije odgovorio.
―Razumiješ li?‖ upitao je svećenik, ovaj puta malo oštrije.
―Ha?‖ rekao je Barrent. Zadrijemao je otvorenih oĉiju. Prisilio se da se razbudi i uspio reći:
―Da, ujaĉe, razumijem.‖
―Odliĉno. Sad kad to razumijemo, pitamo se zašto Crni Stvor dozvoljava postojanje ĉak i
iluzije Dobra u univerzumu Zla. A odgovor nalazimo u Zakonu nuţnih suprotnosti, jer zlo ne bi
moglo biti prepoznato kao takvo bez neĉega s ĉim bi ga usporedili. Najbolji kontrast je suprotnost. A
suprotnost Zlu je Dobro.‖ Svećenik se pobjedonosno smiješio. ―To je tako jasno i nepobitno, zar ne?‖
―Definitivno je, ujaĉe‖, rekao je Barrent. ―Ţelite li još malo vina?‖
―Samo kapljicu‖, rekao je svećenik.
Još desetak minuta je govorio Barrentu o prirodnom i privlaĉnom Zlu uroĊenom zvijerima
polja i šume i savjetovao Barrentu da svoje ponašanje oblikuje po uzoru na ta iskrena stvorenja.
Napokon je ustao i spremao se krenuti.
―Zaista mi je drago da smo mogli malo popriĉati‖, rekao je svećenik, srdaĉno tresući
Barrentovu ruku. ―Mogu li raĉunati na tvoju prisutnost na misama ponedjeljkom naveĉer?‖
―Misama?‖
―Naravno‖, rekao je ujak Ingemar. ―Svaki ponedjeljak naveĉer - u ponoć - mi odrţavamo crne
mise u Malom savezu na Ulici Kirkwood. Nakon mise dame pomoćnice obiĉno iznesu grickalice,
imamo društveni ples i zbor pjeva. Sve je vrlo veselo.‖ Široko se smiješio. ―Vidiš, štovanje Zla može
biti zabavno.‖
―Siguran sam da moţe‖, rekao je Barrent. ―Doći ću, ujaĉe.‖
Ispratio je svećenika do vrata. Nakon što je zakljuĉao, paţljivo je razmislio o svemu što je
ujak Ingeniar rekao. Nema sumnje, prisustvo misi je bilo nuţno. Ustvari obavezno. Samo se nadao
da crna misa neće biti paklenski zatupljujuća poput Inegemarovog ekspozea o Zlu.
To se dogodilo u petak. Barrent je imao puno posla sljedeća dva dana. Zaprimio je pošiljku
homeopatskih biljaka i korijenja od svog dobavljaĉa u okrugu Krvava jama. Proveo je veći dio dana
razvrstavajući i klasificirajući pošiljku, te još jedan dan da ju rasporedi u pripadajuće staklenke.
U ponedjeljak, vraćajući se nakon ruĉka u svoj dućan, Barrentu se uĉinilo da je vidio
djevojku. Poţurio se za njom, no izgubio ju je u gomili ljudi.
Kad se vratio u svoj dućan, našao je pismo gurnuto ispod vrata. Bio je to poziv u obliţnji
Dućan snova. U pismu je pisalo:

Dragi graĎanine,
Ovom prilikom vam želimo dobrodošlicu u naše susjedstvo te vam ponuditi usluge
najboljih snova na Omegi.
Sve vrste i tipovi snova su vam na raspolaganju - po iznenaĎujuće niskoj cijeni. Mi smo se
specijalizirali za snove koji uskrsavaju sjećanja na Zemlju. Možete biti sigurni da Dućan snova iz
vašeg susjedstva nudi samo najbolje od života u snovima.
Kao slobodni graĎanin zasigurno ćete se koristiti našim uslugama. Možemo li očekivati
vaš posjet unutar tjedan dana?
Vlasnici Dućana snova

Barrent je odloţio pismo. Nije imao ideju što bi Dućan snova mogao biti niti kako se snovi
stvaraju. Morat će to otkriti. Premda je poziv bio ljubazno sastavljen, u njemu je postojao i ton koji
nije dozvoljavao odbijanje. Bez ikakve sumnje, posjet Dućanu snova je bio jedna od obaveza
slobodnog graĊanina.
Ali naravno, obaveza moţe biti i zadovoljstvo. Dućan snova se ĉinio zanimljivim. Osim toga,
istinsko vraćanje sjećanja sa Zemlje moglo bi vrijediti svake cijene koju vlasnici poţele zatraţiti.
No to će morati priĉekati. Te je veĉeri bila crna misa i njegovo je prisustvo bilo obavezno.
Barrent je te veĉeri otišao iz dućana oko 23 sata. Ţelio je imati nešto vremena za šetnju po
Tetrahydeu prije no što ode na misu koja je poĉinjala u ponoć.
Svoju je šetnju zapoĉeo osjećajući da mu dobro ide. No ipak, zbog iracionalne i neoĉekivane
prirode Omege, skoro da je umro prije no što je stigao do Malog saveza na Ulici Kirkwood.

SEDMO POGLAVLJE

Kad je Barrent poĉeo svoju šetnju, noć je postala vruća i skoro zagušljivo vlaţna. Niti
najmanji dašak vjetra nije puhao niz mraĉne ulice. Premda je nosio samo crnu mreţastu košulju,
kratke hlaĉe, pojas s oruţjem i sandale, Barrent se osjećao kao da je bio omotan debelom dekom.
Većina stanovnika Tetrahydea, osim onih koji su već bili u Malom savezu, povukla se u svjeţinu
svojih podruma. Mraĉne ulice bile su skoro puste.
Barrent je nastavio hodati, no malo sporije. Nekolicina ljudi koje je susreo ţurila je svojim
domovima. U njihovom tihom, ustrajnom sprintu kroz vrućinu koja je i hodanje ĉinila napornim
osjećala se panika. Barrent je pokušavao otkriti o ĉemu se radi, no nitko nije htio stati. Jedan mu je
starac doviknuo preko ramena: ―Skloni se s ulice, idiote!‖
―Zašto?‖ upita ga je Barrent.
Starac je zareţao nešto nerazumljivo i poţurio dalje.
Barrent je nastavio hodati, nervozno se poigravajući prstima na dršci svojeg pištolja s
iglama. Sasvim sigurno nešto nije bilo u redu, no nije imao pojma o ĉemu se radi. Njegovo najbliţe
sklonište sada je bio Mali savez, udaljen oko osamsto metara. Ĉinilo mu se da je najbolje nastaviti u
tom smjeru, biti na oprezu i ĉekati kako bi vidio što nije u redu.
Kroz nekoliko minuta Barrent je bio potpuno sam u gradu ĉvrsto zatvorenih vrata i prozora.
Hodao je sredinom ulice, djelomiĉno izvukao pištolj iz korica i spremio se za napad s bilo koje
strane. Moţda se radilo o nekom posebnom prazniku poput Dana slijetanja. Moţda su noćas
slobodni graĊani bili lovina. Sve je bilo moguće na planetu poput Omege.
Mislio je kako je spreman na svaku situaciju. No kad je napad stigao, došao je iz
neoĉekivanog smjera.
Lagani vjetrić je uskomešao ustajali zrak. Nestao je i onda se opet vratio, ovaj puta jaĉi,
osjetno hladeći vrele ulice. Vjetar se kotrljao s planina u unutrašnjosti i prolazio ulicama
Tetrahydea, i Barrent je osjećao kako mu se znoj na prsima i leĊima poĉinje sušiti.
 Na nekoliko minuta klima Tetrahydea je bila ugodna koliko se to uopće moglo zamisliti.
Onda je temperatura nastavila padati.
Brzo je padala. Ledeni zrak je dolazio s udaljenih planinskih obronaka i temperatura je pala s
dvadeset i pet stupnjeva na oko dvadeset.
Ovo nema smisla, pomislio je Barrent. Bolje da ĉim prije stignem u Savez.
Ubrzao je hod, a temperatura je brzo padala. Brzo je pala na desetak stupnjeva, a zatim na
nulu. Prvi sjajni tragovi mraza pojavili su se na ulicama.
Ne moţe pasti puno niţe, razmišljao je Barrent.
No mogla je. Ljutiti zimski vjetar je zapuhao kroz ulice, a temperatura je pala na oko -5°C.
Vlaga u zraku poĉela se pretvarati u susnjeţicu.
Promrzao do kosti, Barrent je trĉao niz prazne ulice dok ga je vjetar, sad već olujne snage,
šibao i udarao. Ulice su se sjajile od leda zbog ĉega je svaki korak bio opasan. Okliznuo se i pao, te se
morao nastaviti kretati sporije kako bi ostao na nogama. Temperatura je još uvijek padala, a vjetar
je urlao i grizao poput bijesne zvijeri.
Vidio je svjetlo kroz zatvorene kapke. Stao je i poĉeo lupati po kapcima, no iznutra nije
dolazio nikakav zvuk. Onda je shvatio da ljudi iz Tetrahydea nikada ne pomaţu nikome; ĉim više
ljudi umre, tim su preţivjeli imali bolju šansu. I tako je Barrent nastavio trĉati na stopalima koja je
osjećao poput komada drveta.
Vjetar mu je zavijao u ušima, a komadi leda veliĉine njegove šake padali su na tlo. Postajao je
preumoran da bi nastavio trĉati. Mogao je još jedino hodati kroz smrznut bijeli svijet i nadati se da
će stići do Malog saveza.
Hodao je satima ili godinama. Na jednom uglu je prošao kraj tijela dva ĉovjeka šćućurena
uza zid i prekrivena mrazom. Prestali su trĉati i smrzli se do smrti.
Barrent se prisilio da ponovo potrĉi. Oţiljak na boku ga je bolio poput rane od noţa, a
hladnoća mu se penjala uz ruke i niz noge. Uskoro će stići do njegovog trupa, a to će biti kraj.
Nalet grada ga je omamio. Otkrio je, bez svjesnog prijelaza, kako leţi na ledenom tlu, a
ĉudovišni vjetar je izvlaĉio sićušne djeliće topline koje je njegovo tijelo bilo sposobno stvoriti.
Na daljnjem kraju bloka je vidio sićušna crvena svjetla Saveza. Privlaĉio im se na rukama i
koljenima, krećući se mehaniĉki, ustvari ne oĉekujući da će stići dotamo. Puzao je cijelu vjeĉnost, a
crveno svjetlo koje ga je dozivalo ostajalo je na uvijek istoj udaljenosti.
No nastavio je puzati, i na kraju je stigao do vrata Saveza. Uspravio se na noge i okrenuo
kvaku.
Vrata su bila zakljuĉana.
Slabašno je lupao po vratima. Već trenutak kasnije otvorio se prozorĉić. Vidio je ĉovjeka koji
je zurio u njega; prozorĉić se onda zatvorio. Ĉekao je da se vrata otvore. Nisu se otvarala. Minute su
prolazile, no još uvijek se nisu otvarala. Što su unutra ĉekali? Što je pošlo po krivu? Barrent je
pokušavao opet udarati po vratima, izgubio ravnoteţu i pao na tlo. Prevrnuo se na leĊa i oĉajniĉki
pogledao u vrata. Onda je izgubio svijest.
Kad je došao k svijesti, Barrent je otkrio da leţi na kauĉu. Dva su ĉovjeka masirala njegove
ruke i noge, a ispod sebe je mogao osjetiti toplinu grijaćih jastuĉića. Znatiţeljno ga je gledalo široko,
crnomanjasto lice ujaka Ingemara.
―Osjećaš li se sada bolje?‖ upitao je ujak Ingemar.
―Rekao bih da je tako‖, odgovorio je Barrent. ―Zašto vam je trebalo toliko dugo da otvorite
vrata?‖
―Umalo da ih uopće nismo otvorili‖, rekao mu je svećenik. ―Pomagati nepoznatoj osobi u
nevolji je protivno zakonu. Budući da još uvijek nisi pristupio Savezu, ti si tehniĉki još stranac.‖
―A zašto ste me onda primili unutra?‖
―Moj je pomoćnik primijetio da imamo paran broj štovatelja. Mi trebamo neparan broj, po
mogućnosti da završava na tri. Kad su sveti i profani zakoni u sukobu, profani moraju popustiti. I
tako smo te primili usprkos pravilima vlasti.‖
―To je besmisleno pravilo‖, rekao je Barrent.
―Baš i nije. Poput većine zakona na Omegi, stvoren je kako bi ograniĉio populaciju. Znaš,
Omega je ekstremno jalov planet. Stalni dolasci novih zatvorenika nastavljaju povećavati
populaciju, na krajnju štetu starijih naseljenika. Moraju se iznalaziti naĉini i putovi kako bi se riješili
viška novopridošlih.‖
―To nije pravedno‖, rekao je Barrent.
―Promijenit ćeš mišljenje kada postaneš stariji stanovnik‖, rekao je Ingemar. ―A po tvojoj
upornosti, siguran sam da ćeš to i postati.‖
―Moţda‖, rekao je Barrent. ―No što se dogodilo? Temperatura je pala za skoro ĉetrdeset
stupnjeva u petnaest minuta.‖
 ―Ĉetrdeset i dva stupnja, da budem precizan‖, rekao je ujak Ingemar. ―To je ustvari vrlo
jednostavno. Omega je planet koji se okreće ekscentriĉno oko sustava dvostruke zvijezde. Daljnja
nestabilnost, tako su mi rekli, dolazi od osebujnog reljefa planeta - rasporeda planina i mora.
Rezultat je ujednaĉeno i dramatiĉno loša klima koju karakteriziraju nenadane silovite promjene
temperature.‖
Pomoćnik, nizak tip s osjećajem vlastite veliĉine, rekao je: ―Izraĉunato je da se Omega nalazi
na vanjskoj granici planeta koji mogu podrţati ljudski ţivot bez ogromne umjetne podrške. Kad bi
fluktuacije izmeĊu toplog i hladnog bile još samo malo jaĉe, svi bi ljudi bili izbrisani.‖
―To je savršeno kaţnjavajući svijet‖, ponosno je rekao ujak Ingemar. ―Iskusni stanovnici
osjećaju kad dolazi promjena temperature i sklanjaju se u zatvorene prostore.‖
―To je - paklenski‖, rekao je Barrent ne našavši bolji izraz.
―Savršen opis‖, rekao je svećenik. ―To jest paklenski i prema tome savršeno za štovanje
Crnog Stvora. Ako se sada osjećate bolje, graĊanine Barrente, moţemo li nastaviti s misom?‖
Osim malih promrzlina na prstima ruku i nogu, Barrent je bio sasvim dobro. Kimnuo je
potvrdno i slijedio svećenika i štovatelje u glavnu prostoriju Savjeta.
Nakon svega što je preţivio, crna misa je morala biti antiklimaks. U svojoj toploj, zagrijanoj
klupi, Barrent je prodrijemao kroz propovijed ujaka Ingemara o nuţnosti izvoĊenja svakodnevnog
zla.
Štovanje Zla, rekao je ujak Ingemar, ne treba biti rezervirano samo za ponedjeljak po noći.
Baš nasuprot! Poznavanje i vršenje zla mora proţimati svakodnevni ţivot svakog ĉovjeka. Nije
svakome dano da bude veliki grešnik, no nitko zbog toga ne treba biti obeshrabren. Sitna zlodjela
izvoĊena tijekom ĉitavog ţivota akumuliraju se u grešnost koja ĉini veliko zadovoljstvo Crnom
Stvoru. Nitko ne treba zaboraviti da su neki od najvećih grešnika, pa ĉak i sami sveti demoni, ĉesto
imali skromne poĉetke. Nije li Thrastus zapoĉeo kao skromni vlasnik dućana, varajući svoje kupce
za porciju riţe? Tko bi mogao oĉekivati da će se taj jednostavan ĉovjek pretvoriti u Crvenog krvnika
ulice Thorndyke? A tko bi mogao zamisliti da će doktor Louen, sin luĉkog radnika, jednog dana
postati najveći svjetski autoritet za praktiĉnu primjenu muĉenja? Ustrajnost i poboţnost su tim
ljudima dozvolili da se izdignu iznad svojih prirodnih hendikepa na najistaknutiji poloţaj kao desna
ruka Crnog Stvora. A to je dokazivalo, rekao je ujak Ingemar, da je Zlo posao i siromašnih i bogatih.
S time je propovijed završila. Barrent se probudio kad su sveti simboli izneseni i pokazani
poboţnoj kongregaciji - bodeţ crvene drške i ţaba od gipsa. Opet je zadrijemao kroz polagano
iscrtavanje magiĉnog pentagrama.
Ceremonija se napokon pribliţavala svojem kraju. Ĉitana su imena zlih demona posrednika -
Bael, Forcas, Buer, Marchocias, Astaroth i Behemoth. Molitva je ĉitana kako bi se odbilo djelovanje
Dobra. A ujak Ingemar se ispriĉao što nema djevicu koju bi ţrtvovali na crvenom oltaru.
―Naši su fondovi nedostatni‖, rekao je, ―za kupnju djevice peonke certificirane od sluţbene
ustanove. Kako bilo da bilo, siguran sam da ćemo sljedećeg ponedjeljka moći izvesti punu
ceremoniju. Moji će pomoćnici sada proći meĊu vama...‖
Pomoćnici su nosili cmo obrubljene tanjure za priloge. Poput drugih vjernika i Barrent je
dao velikodušan prilog. Takav se postupak ĉinio mudrim. Ujak Ingemar je oĉito bio ozlovoljen jer
nije imao djevicu koju bi ţrtvovao. Ako postanejoš samo malo ljući, moglo bi mu pasti na pamet da
ţrtvuje nekoga iz kongregacije, bila ta osoba djevica ili ne.
Barrent nije ostao na zborskom pjevanju ili društvenom plesu. Kad je veĉernja misa završila,
paţljivo je gurnuo glavu kroz vrata. Temperatura se popela na preko dvadeset stupnjeva i led s tla se
otopio. Barrent se rukovao sa svećenikom i poţurio kući.

OSMO POGLAVLJE

Barrentu je bilo dosta šokova i iznenaĊenja koja mu je Omega priredila. Drţao se u blizini
svog dućana, bavio se svojim poslom i pazio da ne upadne u nevolju. Poĉeo je poprimati izgled
stanovnika Omege: stisnute oĉi sumnjiĉavog pogleda, ruka uvijek u blizini drške pištolja, noge
spremne za bijeg. Baš poput starijih stanovnika, poĉeo je razvijati šesto ĉulo za opasnost.
Po noći, kad bi na vrata i prozore navukao zasun i ukljuĉio trostruki sustav alarma, Barrent
bi legao u svoj krevet i pokušavao se sjetiti Zemlje. Istraţujući maglovite kutke svojeg pamćenja,
pronašao je naznake i tragove koji su ga izazivali te komadiće slika. Tamo se nalazila široka
autocesta koja je vijugala prema suncu, komadić ogromnog grada na više nivoa, pogled izbliza na
zakrivljen trup zvjezdanog broda. No slike se nisu nastavljale jedna na drugu. Postojale su na
najmanji djelić sekunde, a onda bi nestale.
 Barrent je subotnju veĉer proveo s Joeom, Danisom Foerenom i svojim susjedom, Temom
Rendom. Joeove pokra veĉeri su bile uspješne i mitom je uspio steći status slobodnog graĊanina.
Foeren je bio previše iskren i izravan da bi uĉinio nešto takvoga; ostao je na nivou stanovnika. No
Tom Rend je obećao povesti visokog krivotvoritelja kao pomoćnika ako Gilda ubojica prihvati
njegovu prijavu.
Veĉer je poĉela sasvim ugodno, no završila je, kao i obiĉno, u svaĊi oko Zemlje.
―Ma gledaj,‖ rekao je Joe, ―mi svi znamo kako je na Zemlji. To je skup divovskih plutajućih
gradova. IzgraĊeni su na umjetnim otocima na raznim oceanima –‖
―Ne, gradovi su na kopnu‖, rekao je Barrent.
―Na vodi‖, rekao je Joe. ―Ljudi sa Zemlje su se vratili moru. Svatko ima poseban adapter za
kisik koji im omogućava disanje u slanoj vodi. Kopneno podruĉje se više ni ne koristi. More pruţa
sve što —‖
―Nije tako‖, rekao je Barrent. ―Sjećam se divovskih gradova, no svi su oni na kopnu.‖
Foeren je rekao: ―Obojica ste u krivu. Što bi Zemlja s gradovima? Odustala je od njih prije
više stoljeća. Zemlja je sada ureĊeni park. Svatko ima svoj vlastiti dom i nekoliko jutara zemlje.
Omogućeno je da sve šume i dţungle ponovo narastu. Ljudi ţive s prirodom umjesto da je
pokušavaju pokoriti. Nije li tako, Teme?‖
―Skoro, no ne sasvim‖, rekao je Tem Rend. ―Gradovi još uvijek postoje, no oni su ispod
površine zemlje. Ogromne podzemne tvornice su proizvodna podruĉja. Ostatak je kao što je Foeren
rekao.‖
―Nema više tvornica‖, tvrdoglavo je inzistirao Foeren. ―Nema potrebe za njima. Sva dobra
koja ĉovjek treba mogu biti stvorena putem kontroliranih misli.‖
―Ma kaţem vam,‖ rekao je Joe, ―sjećam se plutajućih gradova! Ţivio sam u sektoru Nimui na
otoku Pasiphae -‖
―Zar mislite da to išta dokazuje?‖ upitao je Rend. ―Ja se sjećam da sam radio na
osamnaestom podzemnom nivou Novog Chicaga. Moja radna kvota je bila dvadeset dana godišnje.
Ostatak vremena sam provodio vani, u šumama -‖
Foeren je rekao: ―To nije toĉno, Teme. Ne postoje nikakvi podzemni nivoi. Mogu se jasno
sjetiti da je moj otac bio kontrolor, treća klasa. Svake godine je moja obitelj putovala stotinama
kilometara. Kad smo nešto trebali, moj bi to otac mislio i to bi se pojavilo. Obećao mi je da će me
nauĉiti kako se to radi, no rekao bih da nikada nije.‖
Barrent je rekao: ―Pa, dio nas svakako ima laţna sjećanja.‖
―To je sigurno‖, rekao je Joe. ―No pravo je pitanje tko je u pravu?‖
―To nikada nećemo otkriti,‖ rekao je Rend, ―osim ako se ne vratimo na Zemlju.‖
Time je razgovor bio završen.
Pred kraj tjedna Barrent je primio još jedan poziv od Dućana snova, napisan snaţnijim
rjeĉnikom nego prvi. Odluĉio je te veĉeri izvršiti svoju obavezu. Provjerio je temperaturu i otkrio da
se popela na preko 35 stupnjeva. Opametivši se po pitanju ponašanja na Omegi, malu torbu je
ispunio odjećom za hladno vrijeme i krenuo.
Dućan snova je bilo lociran u ekskluzivnom dijelu Reda za smrtnu kaznu. Barrent je ušao i
našao se u maloj, raskošno ureĊenoj ĉekaonici. Dotjerani mladić koji se nalazio iza uglaĉanog stola
uputio mu je umjetan osmijeh.
―Mogu li vam biti na usluzi?‖ upitao je mladić. ―Moje ime je Nomis J. Arkdragen, pomoćnik
sam upravitelja i odgovoran za snove s tamne strane.‖
―Ţelio bih saznati nešto o tome kako se sve to dogaĊa‖, rekao je Barrent. ―Kako netko sanja,
kakve vrste snova, sve takve stvari.‖
―Naravno‖, rekao je Arkdragen. ―Našu je uslugu lako objasniti, graĊanine -‖
―Barrent. Will Barrent.‖
Arkdragen je kimnuo i stavio kvaĉicu kraj imena na popisu koji je imao ispred sebe. Podigao
je pogled i rekao: ―Naši su snovi proizvod djelovanja droga na mozak i središnji ţivĉani sistem.
Postoje mnoge droge koje daju ţeljeni uĉinak. MeĊu najkorisnijima su heroin, morfij, opijum, koka,
konoplja i pejotl. Sve su to proizvodi sa Zemlje. Jedino na Omegi se mogu naći Crna papuĉa, uguda,
manikeja, tri-narkotin, djedalas i razni proizvodi karmoidne skupine. Svi oni induciraju snove.‖
―Vidim‖, rekao je Barrent. ―Vi prodajete droge.‖
―Nikako!‖ rekao je Arkdragen. ―Ništa tako jednostavno, ništa tako banalno. U drevnim
vremenima na Zemlji, ljudi su sami uzimali droge. Snovi koji su tako nastajali nuţno su po prirodi
bili nasumiĉni. Nikada niste znali o ĉemu ćete sanjati niti koliko dugo. Nikada niste znali hoće li san
biti noćna mora, uţas ili uţitak. Ta je nesigurnost u modernom Dućanu snova uklonjena. Danas su
naše droge paţljivo izvagane, miješane i odmjerene za svakog pojedinca. U stvaranju snova postoji
apsolutna preciznost koja se kreće od stanja smirenosti poput nirvane koje donosi Crna papuĉa,
preko višebojnih halucinacija pejotla i tri-narkotina, pa sve do seksualnih fantazija koje induciraju
uguda i morfij, a na kraju su tu i snovi karmoidne grupe koji vraćaju sjećanja.‖
―Mene zanimaju snovi koji vraćaju sjećanja‖, rekao je Barrent.
Arkdragen se namrštio. ―Ne bih to preporuĉio pri prvom posjetu.‖
―Zašto ne?‖
―Snovi o Zemlji mogu izazvati više uznemirenosti nego bilo koji imaginarni ishod. Obiĉno je
preporuĉljivo stvoriti toleranciju na njih. Preporuĉio bih krasnu malu seksualnu fantaziju za vaš
prvi posjet. Ovaj tjedan imamo posebnu ponudu seksualnih fantazija.‖
Barrent je odmahnuo glavom. ―Mislim da sam skloniji pravoj stvari.‖
―Ne biste trebali biti‖, rekao je pomoćnik upravitelja uz znalaĉki smiješak. ―Vjerujte mi,
jednom kad se naviknete na posredna seksualna iskustva, prava stvar blijedi u usporedbi s njima.‖
―Ne zanima me‖, rekao je Barrent. ―Ono što ţelim je san o Zemlji.‖
―Ali niste stvorili toleranciju!‖ rekao je Arkdragen. ―Niste ĉak niti ovisni.‖
―Je li ovisnost nuţna?‖
―Ona je vaţna,‖ rekao mu je Arkdragen, ―a isto tako i neizbjeţna. Sve naše droge stvaraju
naviku, baš kao što i zakon nalaţe. Vidite, da biste istinski cijenili drogu, vi morate stvoriti potrebu
za njom. To enormno povećava zadovoljstvo, a da povećanje tolerancije niti ne spominjem. Zato
vam sugeriram da poĉnete s —‖
―Ja ţelim san o Zemlji‖, rekao je Barrent.
―Onda dobro‖, mrgodno je rekao Arkdragen. ―No mi nećemo biti odgovorni za traume koje
se mogu nagomilati.‖
Odveo je Barrenta u dugi hodnik u kojem su se s obje strane nalazila brojna vrata. Iza nekih
od njih Barrent je mogao ĉuti stenjanje i uzdisanje od uţitka.
―Uţivatelji‖, rekao je Arkdragen bez daljnjeg objašnjavanja. Odveo je Barrenta do sobe
otvorenih vrata na kraju hodnika. Unutra je sjedio veseo bradat ĉovjek u bijeloj kuti i ĉitao knjigu.
―Dobra veĉer, doktore Wayne‖, rekao je Arkdragen. ―Ovo je graĊanin Barrent. Prvi posjet.
Inzistira na snovima o Zemlji.‖ Arkdragen se okrenuo i otišao.
―Pa,‖ rekao je doktor, ―mislim da to moţemo odraditi.‖ Odloţio je knjigu. ―Samo leţite tamo,
graĊanine Barrente.‖
Na sredini sobe nalazio se dugaĉak, podesiv stol. Iznad njega je bio ovješen instrument
kompliciranog izgleda. Na kraju sobe su bili ormari sa staklenim vratima ispunjeni ĉetvrtastim
staklenkama; podsjetile su Barrenta na njegove protuotrove.
Legao je. Doktor Wayn je obavio opći pregled, onda specifiĉan za sugestibilnost, hipnotiĉki
indeks, reakcije na jedanaest osnovnih grupa droga, te podloţnost grĉevima od tetanusa i epilepsije.
Rezultate je zapisao, provjerio brojke, otišao do ormara i poĉeo miješati droge.
―Moţe li to biti opasno?‖ upitao je Barrent.
―Ne bi trebalo biti‖, rekao je doktor Wayn. ―Ĉini se da ste dovoljno zdravi. Toĉnije vrlo
zdravi, i s niskim indeksom sugestibilnosti. Naravno, epileptiĉki napadi se dogaĎaju, vjerojatno
zbog kumulativne alergijske reakcije. Protiv toga nema pomoći. A tu su i traume koje ponekad
rezultiraju ludilom i smrću. One su već same po sebi zanimljivo podruĉje za istraţivanje. A neki ljudi
zaglave u svojim snovima i nije ih moguće izvući. Pretpostavljam da se to moţe klasificirati kao oblik
ludila, premda to ustvari i nije.‖
Doktor je završio s miješanjem svojih droga. Mješavinu je uvlaĉio u špricu. Barrent je
ozbiljno sumnjao o tome koliko je ĉitava stvar preporuĉljiva.
―Moţda bih trebao odgoditi ovaj posjet‖, rekao je. ―Nisam siguran da ja —‖
―Ništa se ne brinite‖, rekao je doktor. ―Ovo je najbolji Dućan snova na Omegi. Pokušajte se
opustiti. Napeti mišići mogu dovesti do grĉenja poput onih od tetanusa. ‖
―Mislim da je gospodin Arkdragen bio u pravu‖, rekao je Barrent. ―Moţda na prvom posjetu
ne bih trebao sanjati o Zemlji. Rekao je da je to opasno.‖
―Pa, na kraju krajeva,‖ rekao je doktor, ―što je ţivot bez malo rizika? Osim toga, najĉešća
šteta su lezije na mozgu i pucanje krvnih sudova. A mi imamo sve što je potrebno kako bismo se
pobrinuli za takve stvari.‖ Postavio je špricu iznad Barrentove lijeve ruke.
―Predomislio sam se‖, rekao je Barrent i poĉeo se dizati s kreveta. Doktor Wayn je spretno
zabio iglu u Barrentovu ruku.
―Nitko se ne moţe predomisliti‖, rekao je Barrentu, ―u Dućanu snova. Pokušajte se opustiti...‖
Barrent se opustio. Legao je nazad na krevet i zaĉuo piskutavo pjevanje u svojim ušima.
Pokušao se fokusirati na doktorovo lice. No lice se promijenilo.
Liceje bilo staro, okruglo i mesnato. Naborí od debljine su se isticali na bradi i vratu. Lice je
bilo znojno, prijateljsko, zabrinuto.
Bio je to Barrentov savjetnik za peti semestar.
 ―A sada, Wille,‖ rekao je savjetnik, ―moraš paziti. Moraš nauĉiti drţati tu tvoju narav pod
kontrolom. Wille, moraš! ‖
―Znam, gospodine‖, rekao je Barrent. ―Ali ponekad jednostavno poludim na to -‖
―Wille!‖
―Dobro‖, rekao je Barrent. ―Pazit ću što radim.‖
Otišao je iz sveuĉilišnog ureda i otpješaĉio do grada. Bio je to fantastiĉan grad nebodera i
ulica na više nivoa, blistav grad srebrnih i dijamantnih nijansi, ambiciozan grad koji je upravljao
udaljenom mreţom drţava i planeta. Barrent je hodao po trećem pješaĉkom nivou, još uvijek ljut, i
razmišljao o Andrewu Therkaleru.
Zbog Therkalera i njegove besmislene ljubomore, Barrentova je prijava za Svemirski
istraţivaĉki korpus bila odbijena. Njegov savjetnik po tom pitanju nije mogao ništa uĉiniti;
Therkaler je imao previše utjecaja na Odbor za selekciju. Proći će pune tri godine prije no što se
Barrent moţe ponovo prijaviti. U meĊuvremenu je bio vezan za Zemlju i nije se mogao zaposliti. Sve
što je studirao bilo je vezano za izvanzemaljsko istraţivanje. Za njega nije bilo mjesta na Zemlji, a
svemir mu je sada bio nedostupan.
Therkaler!
Barrent je otišao s pješaĉkog nivoa i brzom linijom otišao do distrikta Sante. Dok se linija
kretala, osjećao je malo oruţje u svom dţepu. Pištolji su na Zemlji bili ilegalni. Nabavio ga je putem
svojih veza koje nije bilo moguće pronaći.
Bio je odluĉan u namjeri da ubije Therkalera.
Preplavila su ga groteskna lica. San je postao zamućen. Kad se razbistrio, Barrent se našao
kako pištoljem nišani mršavog, razrokog tipa ĉije je molbe da ga poštedi naglo prekinuo.
Doušnik, strog i bezliĉan, primijetio je zloĉin i prijavio ga policiji.
Policajci u sivim uniformama su ga odveli u pritvor i izveli pred sudca.
Sudac, sa svojim bezobliĉnim, pergamentnim licem, osudio ga je na vjeĉno ropstvo na
planetu Omegi, a dodao je i obavezno brisanje Barrentovog sjećanja.
San se pretvorio u kaleidoskop uţasa. Barrent se penjao po kliskoj motki, po strmoj
planinskoj litici i po glatkom zidu. Iza njega se nalazilo Therkalerovo mrtvo tijelo s rasporenim
prsima. Tijelo su, svaki s jedne strane, podrţavali bezliĉni doušnik i sudac pergamentnog lica.
Barrent je trĉao niz brdo, niz ulicu, i po krovovima. Njegovi su progonitelji bili blizu. Ušao je
u mraĉnu ţutu sobu, zatvorio i zakljuĉao vrata. Kad se okrenuo, vidio je kako se zakljuĉao s
Therkalerovim lešom. Gljivice su rasle na otvorenoj rani na prsima, a ranjena je glava bila
okrunjena ljubiĉastom plijesni. Leš je prilazio, pruţajući ruke prema njemu, i Barrent je naglavce
skoĉio kroz prozor.
“IzaĎi iz toga, Barrente. Previše ti je. IzaĎi iz tog sna. ”
Barrent nije imao vremena slušati. Prozor se pretvorio u tobogan, a on je niz njegove
polirane stranice sletio u amfiteatar. Tamo se, preko sivog pijeska, na batrljcima ruku i nogu leš
kretao prema njemu. Ogromno gledalište je bilo prazno, osim sudca i doušnika koji su sjedili jedan
do drugoga i gledali.
“Zaglavio je. ”
―Pa, upozorio sam ga...‖
“IzaĎi iz sna, Barrente. Govori ti doktor Wayn. Ti si na Omegi, u Dućanu snova. IzaĎi iz
sna. Još uvijek nije prekasno ako se odmah izvučeš. ”
Omega? San? Nije bilo vremena za razmišljanje o tome. Barrent je plivao preko velikog
jezera koje je smrdjelo na zlo. Sudac i doušnik su plivali odmah iza njega, svaki sjedne strane leša s
kojeg se polako gulila koţa.
―Barrente! ”
Barrent je otvorio oĉi i našao se na podesivom krevetu u Dućanu snova. Nad njim je stajao
doktor Wayn, izgledajući lagano potreseno. U blizini je bila medicinska sestra s pladnjem punim
injekcija i maskom za kisik. Iza je stajao Arkdrragen i brisao znoj s ĉela.
―Nisam vjerovao da ćeš uspjeti‖, rekao je doktor Wayn. ―Zbilja nisam.‖
―Izvukao se u posljednjem trenutku‖, rekla je sestra.
―Upozorio sam ga‖, rekao je Arkdragen i napustio sobu.
Barrent je sjeo. ―Što se dogodilo?‖ upitao je.
Doktor Wayn je slegnuo ramenima. ―Teško je reći. Moţda ste skloni cirkulamoj reakciji;
ponekad droge nisu savršeno ĉiste. No ovakve se stvari obiĉno ne dešavaju više od jednom. Vjerujte mi,
graĊanine Barrente, iskustvo s drogama je vrlo ugodno. Siguran sam da ćete drugi put uţivati u njemu.‖
Još uvijek potresen svojim iskustvom, Barrent je bio siguran da za njega neće biti drugog
puta. Bez obzira na cijenu, neće riskirati ponavljanje te noćne more.
―Jesam li sada ovisan?‖ upitao je.
 ―Oh, ne‖, rekao je doktor Wayn. ―Ovisnost se ne razvija prije trećeg ili ĉetvrtog posjeta.‖
Barrent mu je zahvalio i otišao. Prošao je pokraj Arkdragenovog stola i pitao koliko je duţan.
―Ništa‖, rekao je Arkdragen. ―Prvi puta je uvijek besplatno.‖ Uputio je Barrentu znalaĉki
osmijeh.
Barrent je otišao iz Dućana snova i poţurio u svoj stan. Imao je puno za razmišljanje. Sada je
po prvi puta imao dokaz da je bio ubojica koji je namjerno poĉinio ubojstvo s predumišljajem.

DEVETO POGLAVLJE

Biti optuţen za ubojstvo kojeg se ne moţeš sjetiti je jedna stvar; sjetiti se ubojstva za koje si
bio optuţen sasvim je druga stvar. Teško je ne vjerovati takvom dokazu.
Barrent je pokušao shvatiti što osjeća po tom pitanju. Prije svog posjeta Dućanu snova
nikada se nije smatrao ubojicom, bez obzira na bilo što za što su ga zemaljske vlasti optuţile. Mislio
je kako je, u najgorem sluĉaju, mogao ubiti ĉovjeka u iznenadnom naletu nekontroliranog bijesa. Ali
hladnokrvno planirati i izvršiti umorstvo...
Zašto je to uĉinio? Je li njegova ţudnja za osvetom bila tolika da je odbacio sve stege
zemaljske civilizacije? Ĉinilo se da je bilo tako. Poĉinio je ubojstvo, netko ga je cinkao, i sudac ga je
osudio na Omegu. Bio je ubojica na planetu zloĉinaca. Kako bi ovdje bio uspješan u ţivotu,
jednostavno je trebao slijediti svoju prirodnu sklonost prema umorstvima.
A ipak, Barrentu je to bilo krajnje teško uĉiniti. Imao je iznenaĊujuće malo sklonosti za
krvoproliće. Na Dan slobodnih graĊana, premda je sa sobom nosio pištolj s iglama, nikako se nije
mogao natjerati da ubije nekog iz niţih klasa. Nije ţelio ubijati. S obzirom na mjesto na kojem se
nalazio, to je bila besmislena predrasuda; no ona je tu bila. Bez obzira na to koliko ĉesto su mu Tom
Rend ili Joe drţali prodike o njegovim duţnostima kao graĊanina, Barrentu ubojstvo još uvijek nije
bilo po ukusu.
Potraţio je pomoć psihijatra koji mu je rekao da njegovo odbijanje ubojstva ima svoje
korijene u njegovom nesretnom djetinjstvu. Fobija je bila dodatno zakomplicirana traumatiĉnošću
njegovog iskustva u Dućanu snova. Zbog toga mu je ubojstvo, ĉin najveće društvene dobrote,
postalo ogavno. Ova protuubojstvena neuroza kod ĉovjeka sposobnog za umjetnost ubijanja,
neumitno vodi prema Barrentovom uništenju. Jedino rješenje je odbacivanje neuroze. Psihijatar je
predlagao trenutni odlazak na tretman u sanatorij za kriminalne neubojice.
Barrent je posjetio sanatorij i ĉuo kako ludi pacijenti urlaju o dobru, igranju po pravilima,
svetosti ţivota i drugim opscenostima. Nije im se imao namjeru pridruţiti. Moţda je bio bolestan, ali
nije bio toliko bolestan!
Prijatelji su mu rekli da će ga njegovo odbijanje suradnje zasigurno dovesti u nevolju.
Barrent se sloţio, no nadao se da će, ubijajući samo kad je to nuţno, izbjeći paţnji
visokopozicioniranih pojedinaca koji provode zakone.
Nekoliko tjedana se ĉinilo da njegov plan radi. Ignorirao je sve oštrije poruke iz Dućana
snova i nije odlazio na mise u Mali savez. Posao je napredovao, a Barrent je slobodno vrijeme
provodio u prouĉavanju uĉinaka rjeĊih otrova i vjeţbanju s pištoljem s iglama. Ĉesto je razmišljao o
onoj djevojci. Još je uvijek imao pištolj koji mu je posudila. Pitao se hoće li je ikada više vidjeti.
Razmišljao je i o Zemlji. Otkako je posjetio Dućan snova, imao je povremene bljeskove
prisjećanja, izolirane slike kamenih zgrada istrošenih od vremena, nasada ţivih hrastova, zavoja rijeke
koji se vidio kroz vrbe. Ove napola zapamćene slike Zemlje ispunjavale su ga skoro nepodnošljivom
ĉeţnjom. Poput većine stanovnika Omege i njegova je jedina prava ţelja bila da se vrati kući.
A to je bilo nemoguće.
Dani su prolazili, a kad je nevolja stigla, stigla je neoĉekivano. Jedne je noći zaĉuo snaţno
kucanje na vrata. Još napola u snu, Barrent ih je otvorio. Ĉetvorica uniformiranih muškaraca su se
progurala unutra i rekla mu da je uhićen.
―Zbog ĉega?‖ upitao je Barrent.
―Nisi ovisan o drogama‖, rekao mu je jedan ĉovjek. ―Imaš tri minute da se obuĉeš.‖
―Kakva će biti kazna?‖
―To ćeš otkriti na sudu‖, rekao je ĉovjek. Namignuo je drugim straţarima i dodao: ―Ali jedini
naĉin da izlijeĉiš neovisnika je da ga ubiješ. Zar ne?‖
Barrent se obukao.

Odveden je u prostoriju u velikoj zgradi Ministarstva pravde. Prostoriju su nazvali Sud

gomile u ĉast drevne anglosaksonske pravne procedure. Na suprotnoj strani hodnika, isto tako po
drevnom uzoru, nalazio se Sud kraljevih pouzdanika. Odmah iza njega je bio Sud posljednje ţalbe.
Sud gomile je visokom drvenom pregradom bio podijeljen u dvije polovine jer je za pravdu
na Omegi bilo kljuĉno da optuţeni ne moţe vidjeti svog sudca niti svjedoke protiv sebe.
―Neka zatvorenik ustane‖, rekao je glas iza pregrade. Tanak, monoton i bezosjećajan glas
dolazio je iz malog pojaĉala. Barrent je jedva mogao razumjeti rijeĉi; ton i intonacija se nisu
razaznavali, baš kao što je bilo i planirano. Sudac je bio anoniman ĉak i dok je govorio.
―Wille Barrente,‖ rekao je sudac, ―dovedeni ste pred ovaj sud pod teškom optuţbom za
neovisnost o drogama i lakšom optuţbom za nereligioznost. Za lakšu optuţbu imamo svećenikovu
izjavu pod zakletvom. Za tešku optuţbu imamo svjedoĉenje Dućana snova. Moţete li pobiti bilo koju
od tih optuţbi?‖
Barrent je kratko razmišljao, a onda odgovorio: ―Ne, gospodine, ne mogu.‖
―Za sada,‖ rekao je sudac, ―vaša nereligioznost moţe biti odbaĉena jer se radi o prvom
prekršaju. Ali neovisnost o drogama je teţak zloĉin protiv drţave Omege. Nesmetano korištenje
droga je prisilna povlastica svakog graĊanina. Kad bismo izgubili tu povlasticu, izgubili bismo
kamen temeljac svoje slobode. Stoga, odbijanje ili propuštanje izvršenja povlastice na bilo koji drugi
naĉin jednako je veleizdaji.‖
Nastala je stanka. Straţari su se nemirno prebacivali sjedne na drugu nogu. Barrent je,
smatrajući svoju situaciju beznadnom, mirno stajao i ĉekao.
―Droga sluţi mnogim svrhama‖, nastavio je skriveni sudac. ―Ne trebam niti nabrajati sve
poţeljne kvalitete koje ima za korisnika. No govoreći sa stanovišta drţave, reći ću vam da je ovisna
populacija vjerna populacija; droge su jedan od glavnih izvora poreznih prihoda; droga predstavlja
naš ĉitav naĉin ţivota. Nadalje, kaţem vam da su se neovisne manjine bez iznimke dokazale kao
neprijateljske prema priroĊenim institucijama Omege. Pruţio sam vam ovo dugaĉko objašnjenje,
Wille Barrente, kako biste bolje shvatili presudu koja će vam biti izreĉena.‖
―Gospodine,‖ rekao je Barrent, ―pogriješio sam kad sam izbjegavao ovisnost. Neću se
pravdati neznanjem jer znam da zakon ne poznaje takvo opravdanje. No najponiznije ću vas moliti
za još jednu priliku. Molim vas da se sjetite, gospodine, da su ovisnost i rehabilitacija za mene još
uvijek mogući.‖
―Sud to prepoznaje‖, rekao je sudac. ―Sud će, zbog tog razloga, imati zadovoljstvo ukazati
vam najveći stupanj pravne milosti. Umjesto egzekucije moţete birati izmeĊu dvije manje presude.
Prva je kaznena; izgubit ćete desnu ruku i desnu nogu kako biste okajali svoje grijehe protiv Drţave;
no nećete izgubiti svoj ţivot.‖
Barrent je progutao i upitao: ―Koja je druga presuda, gospodine?‖
―Druga presuda, koja nije kaznena, jest da ćete biti podvrgnuti sudu kušnjom. A ako
preţivite takav sud, bit će vam vraćen status i poloţaj u društvu.‖
―Biram sud kušnjom‖, rekao je Barrent.
―Dobro‖, rekao je sudac. ―Nastavimo sa sluĉajem.‖ Barrent je bio odveden iz sobe. Iza sebe je
ĉuo brzo prigušen smijeh jednog od straţara. Je li krivo odabrao? pitao se. Moţe li sud kušnjom biti
gori od sakaćenja?

DESETO POGLAVLJE

Na Omegi, tako poslovica kaţe, niti list papira ne stane izmeĊu suĊenja i izvršenja kazne.
Barrent je odmah odveden do velike kruţne kamene prostorije u podrumu Ministarstva pravde.
Bijeli lukovi svjetla su sjali na njega s visokog luĉnog stropa. Ispod je jedan dio zida bio isjeĉen kako
bi ondje mogli stajati gledatelji. Kad je Barrent stigao, tribina je bila već skoro puna, a prodavaĉi su
prodavali primjerke dnevnog rasporeda.
Barrent je nekoliko trenutaka bio sam na kamenom podu. Onda su se u jednom dijelu
zakrivljenog zida otvorila klizna vrata i izašao je mali stroj.
Zvuĉnik postavljen visoko u promatraĉkoj tribini je najavio: ―Dame i gospodo, molim vas za
paţnju! Upravo ćete svjedoĉiti SuĊenju 642-BG223, kušnjom, izmeĊu graĊanina Willa Barrenta i
stroja GME 213. Molim vas da sjednete na svoja mjesta. Nadmetanje će poĉeti za nekoliko minuta.‖
Barrent je pogledao svog protivnika. Bio je to sjajan crni stroj oblikovan kao polukugla, visok
više od metra. Nemirno se kotrljao naprijed-nazad na svojim malim kotaĉima. Uzorci crvenih,
zelenih i jantarnih svjetala od uvuĉenih staklenih ţaruljica bljeskali su po njegovoj metalnoj koţi. U
Barrentu je pobudio nejasno sjećanje na neko stvorenje iz Zemljinih oceana.
―Vama koji po prvi puta posjećujete našu galeriju‖, rekao je glas iz zvuĉnika, ―slijedi kratko
objašnjenje. Zatvorenik, Will Barrent, slobodne je volje odabrao sud kušnjom. Instrument pravde, u
ovom sluĉaju GME 213, primjerak je najboljeg kreativnog inţenjerstva koji je Omega proizvela.
Stroj, ili Max, kako ga mnogi prijatelji i oboţavatelji zovu, smrtonosno je oruţje primjerne
uĉinkovitosti, sposobno koristiti ne manje od dvadeset i tri modaliteta ubijanja, od kojih su mnogi
krajnje bolni. Za potrebe ovog suĊenja podešen je da radi po principu sluĉajnosti. To znaĉi da Max
nema izbor oko naĉina na koji ubija. Modaliteti se biraju i mijenjaju sluĉajnim rasporedom dvadeset
i tri broja povezana s jednako sluĉajnim trajanjem od jedne do šest sekundi.‖
Max je iznenada krenuo prema sredini prostorije, a Barrent se povukao pred njim.
―Unutar je zatvorenikovih moći‖, nastavio je glas iz zvuĉnika, ―da onesposobi ovaj stroj; u
tom sluĉaju zatvorenik pobjeĊuje u borbi i odlazi slobodan, sa svojim punim pravima i povlasticama
svog statusa. Metoda onesposobljavan]a se razlikuje od stroja do stroja. Uvijek je teoretski moguće
da zatvorenik pobijedi. Praktiĉno govoreći, to se dogaĊa u prosjeku u 3,5 od sto sluĉajeva.‖
Barrent je digao pogled na tribinu s gledateljima. Sudeći po njihovoj odjeći, sve su to bili
muškarci i ţene visokog statusa; visoko u kategorijama povlaštenih klasa.
A onda je ugledao, kako sjedi u prvom redu, djevojku koja mu je na njegov prvi dan u
Tetrahydeu dala pištolj. Bila je lijepa baš kao što se sjećao, no na njenom blijedom, ovalnom licu nije
bilo niti traga emocija. Gledala ga je iskrenim i odsutnim zanimanjem osobe koja gleda neobiĉnog
kukca pod staklenkom.
―Neka borba zapoĉne!‖ najavio je glas iz zvuĉnika.
Barrent nije više imao vremena za razmišljanje o djevojci jer se stroj kotrljao prema njemu.
Oprezno je kruţio daleko od njega. Iz Маха je izašao jedan vitak pipak s bijelim svjetlom koje
je ţmirkalo na kraju. Stroj se kotrljao prema Barrentu i tjerao ga prema zidu.
Iznenada je stao i Barrent je ĉuo lupanje zupĉanika. Pipak se povukao, a na njegovom se
mjestu pojavila metalna ruka sa zglobom ĉiji je kraj završavao oštricom noţa. Stroj se brţe kretao i
stjerao Barrenta pred zid. Ruka je sijevnula prema naprijed, no Barrent se uspio izmaknuti. Ĉuo je
kako oštrica noţa struţe po kamenu. Kad se ruka povukla, Barrent je dobio priliku da se opet vrati
na sredinu prostorije.
Znao je da mu je jedina prilika za onesposobljavanje stroja tijekom stanke u kojoj je njegov
izbornik mijenjao jedan ubojiti reţim rada u drugi. No kako onesposobiti stroj glatke površine i
oklopa poput kornjaĉe?
Max je opet krenuo na njega, a sada je njegov metal blistao od sivozelene tvari koju je
Barrent odmah prepoznao kao kontaktni otrov. Potrĉao je i kruţio po sobi pokušavajući izbjeći
fatalni dodir.
Stroj se zaustavio. Neutralizator je preplavio njegovu površinu i uklonio otrov. Stroj je onda
opet krenuo na njega, ovaj puta bez vidljivog oruţja, oĉito se namjeravajući zabiti u njega.
Barrent se jako zapuhao. Odskoĉio je u stranu, a stroj se pomaknuo u skladu s njim. Stajao je
pred zidom, bespomoćan, a stroj je ubrzavao.
Stao je na nekoliko centimetara ispred njega. Izbornik je kliknuo. Max je ispruţio neku vrstu
toljage.
Ovo je, pomislio je Barrent, vjeţba iz primijenjenog sadizma. Ako se nastavi još neko duţe
vrijeme, stroj će ga srušiti i mirno ubiti. Što god uĉinio, to mora uĉiniti odmah, dok još ima snage.
Dok je još razmišljao o tome, stroj je zamahnuo metalnom rukom s toljagom. Barrent nije
mogao u potpunosti izbjeći udarac. Toljaga je udarila u njegovo lijevo rame i osjetio je kako mu je
ruka utrnula.
Max je opet birao naĉin rada. Barrent se bacio na njegovu glatku, zaobljenu pozadinu. Na
vrhu je vidio dvije sićušne rupe. Nadajući se da se radi o usisnicima za zrak, Barrent ih je zaĉepio
svojim prstima.
Stroj je stao na mjestu, a publika je zaurlala. Barrent se svojom utrnulom rukom drţao za
glatku površinu i pokušavao drţati prste u rupama. Uzorak svjetala na Maxovoj površini se
promijenio iz zelene boje u jantarnu i na kraju u crvenu. Njegovo duboko zujanje se pretvorilo u
prigušeno brujanje.
A onda je stroj izbacio cijevi kao alternativne usisnike.
Barrent ih je pokušao prekriti svojim tijelom. No stroj se, urlajući iznenadnim ţivotom,
naglo okrenuo i zbacio ga sa sebe. Barrent se otkotrljao, ustao i vratio na sredinu arene.
Borba nije trajala više od pet minuta, no Barrent je bio iscrpljen. Prisilio se na povlaĉenje
pred strojem koji je sada na njega išao sjajnom sjekiricom širokog sjeĉiva.
Kad je ruka sa sjekiricom zamahnula, Barrent se bacio na nju umjesto od nje. Ruku je
uhvatio s obje šake i savio je unazad. Metal je zaškripao i Barrent je pomislio da ĉuje kako zglob
poĉinje popuštati. Ako bi uspio odlomiti metalnu ruku, mogao bi onesposobiti stroj; ako ništa
drugo, ruka bi mogla posluţiti kao oruţje.
Max je iznenada krenuo unazad. Barrent je pokušavao zadrţati stisak na njegovoj ruci, no
ona mu se istrgla. Pao je na lice. Sjekiricaje zamahnula i ostavila posjekotinu u njegovom ramenu.
Barrent se otkotrljao i pogledao prema tribini. Bio je gotov. Mogao je primiti sljedeći napad
stroja s dostojanstvom i završiti s ĉitavom priĉom. Gledatelji su navijali gledajući Маха kako poĉinje
svoj preobraţaj u drugi ubojiti modalitet.
A djevojka mu je nešto pokazivala.
Barrent je zurio pokušavajući shvatiti. Pokazivala mu je da nešto prevrne, okrene i uništi.
Nije imao više vremena za ĉekanje. Osjećajući vrtoglavicu od gubitka krvi, teturajući se
uspravio na noge i gledao kako stroj juriša. Nije se trudio pogledati koje je oruţje sada izvukao,
njegova ĉitava paţnja je bila usredotoĉena na kotaĉe.
Dok ga je stroj napadao, Barrent se bacio pod njegove kotaĉe.
Stroj je pokušao zakoĉiti i skrenuti, no nije to uĉinio na vrijeme. Kotaĉi su se zakotrljali
preko Barrentovog tijela i stroj se naglo nagnuo. Barrent je zastenjao od udarca. S leĊima pod
strojem, uloţio je svu preostalu snagu u pokušaj da ustane.
Stroj se na trenutak ljuljao, njegovi su se kotaĉi divljaĉki okretali. Onda je pao na leĊa.
Barrent je kolabirao kraj njega.
Kad mu se vid vratio, stroj jejoš uvijek bio na leĊima. Ispuštao je par ruku kako bi se
prevrnuo nazad na kotaĉe.
Barrent se bacio na ogoljeni trbuh stroja i udarao šakama. Ništa se nije dogaĊalo. Pokušao je
išĉupati jedan kotaĉ; nije mogao. Max se dizao, spremao se prevrnuti nazad i nastaviti borbu.
Djevojĉine kretnje su privukle Barrentov pogled. Uporno je ponavljala je pokret ĉupanja.
Tek tada je Barrent blizu jednog kotaĉa vidio malu kutiju s osiguraĉima. Otrgnuo je
poklopac, izgubivši većinu nokata u procesu, i izvukao osiguraĉ.
Stroj se graciozno ugasio.
Barrent se onesvijestio.

JEDANAESTO POGLAVLJE

Na Omegi je zakon najvaţniji. Skriveni ili poznati, sveti ili profani, zakoni upravljaju svime
što graĊani rade, od najniţih preko niskih pa do najviših od visokih. Bez zakona ne bi mogle
postojati povlastice za one koji su zakone donijeli; zbog toga je zakon bio apsolutno nuţan. Bez
zakona i njegovog striktnog provoĊenja Omega bi bila nezamislivi kaos u kojem bi se prava
pojedinca prostirala samo onoliko koliko bi ih on sam mogao osigurati. Ta bi anarhija znaĉila kraj
ureĊenog društva na Omegi; posebice, to bi znaĉilo kraj za one starije graĊane vladajuće klase koji
su napredovali u statusu, no ĉije su vještine s oruţjem odavno prošle svoj zenit.
Zbog toga je zakon bio nuţan.
No Omega je isto tako bila i zloĉinaĉko društvo, u potpunosti sastavljeno od pojedinaca koji
su prekršili zakone Zemlje. Bilo je to društvo koje je, u finalnoj analizi, davalo naglasak na
individualne pothvate.
Bilo je to društvo u kojem je prekršitelj zakona kralj; društvo u kojem zloĉini nisu bili samo
prihvatljivi, već cijenjeni i ĉak nagraĊivani; društvo u kojem je devijacija od pravila bila prosuĊivana
samo na osnovu svoje uspješnosti.
A to je rezultiralo paradoksom kriminalnog društva s apsolutnim zakonima koji su stvarani
da bi bili kršeni.
Sudac je, još uvijek sakriven iza svoje pregrade, sve to objasnio Barrentu. Nekoliko je sati
prošlo od kraja suda kušnjom. Barrent je bio odveden u ambulantu gdje su njegove ozljede bile
sanirane. Uglavnom su bile lakše; dva napukla rebra, duboka posjeklina u lijevom ramenu te razne
porezotine i masnice.
―Prema tome,‖ nastavio je sudac, ―zakon u isto vrijeme mora biti i prekršen i neprekršen. Oni
koji nikada ne krše zakon nikada ne napreduju u statusu. Oni obiĉno budu ubijeni na jedan ili drugi
naĉin jer im nedostaje inicijativa nuţna za preţivljavanje. Za one koji, poput vas, krše zakone,
situacija je donekle drugaĉija. Zakon ih kaţnjava svom oštrinom - osim ako se ne uspiju izvući.‖
Sudac je zastao. Nastavio je promišljenim glasom: ―Najveći ljudi na Omegi su pojedinci koji
razumiju zakon, prihvaćaju njegovu nuţnost, znaju kazne za prekršaje, a onda ih krše i - uspiju! To
je, gospodine, idealan zloĉinac i idealan stanovnik Omege. A vi ste to uspjeli uĉiniti, Wille Barrente,
tako što ste pobijedili na sudu kušnjom.‖
―Hvala vam, gospodine‖, rekao je Barrent.
―Ţelim da shvatite‖, nastavio je sudac, ―kako to što ste jednom uspjeli prekršiti zakon ne
implicira da ćete uspjeti i drugi put. Šansa za uspjeh je svaki puta sve manja - baš kao što su nagrade
ako uspijete sve veće. Zbog svega navedenog ja vam savjetujem da, sad kad ste stekli novo znanje, ne
ĉinite ništa prije no što dobro razmislite.‖
―Neću, gospodine‖, rekao je Barrent.
―Vrlo dobro. Uzdiţem vas na status privilegiranog graĊanina sa svim pravima i obavezama
koje to sa sobom nosi. Dozvoljeno vam je zadrţati svoj dućan, bez promjena. Nadalje, dobili ste
tjedan dana besplatnog odmora u regiji Jezera oblaka, a na odmor moţete ići s bilo kojom ţenskom
osobom koju odaberete.‖
―Molim?‖ rekao je Barrent. ―Što je bilo ovo zadnje?‖
―Tjedan dana odmora‖, ponovio je sakriveni sudac, ―s bilo kojom ţenskom osobom koju
odaberete. To je velika nagrada jer su na Omegi muškarci šest puta brojniji od ţena. Moţete
odabrati neudanu ţenu, uz njen pristanak ili bez njega. Dajem vam tri dana za odabir.‖
―Ne trebam tri dana‖, rekao je Barrent. ―Ţelim djevojku koja je sjedila u prvom redu tribina.
Djevojku s crnom kosom i zelenim oĉima. Znate li na koju djevojku mislim?‖
―Da‖, sporo je izgovorio sudac. ―Znam na koju mislite. Njeno ime je Moera Ermais.
Predlaţem vam da odaberete neku drugu.‖
―Postoji li razlog za to?‖
―Ne. No bilo bi vam puno pametnije da odaberete nekog drugog. Moj će vam pisar sa
zadovoljstvom dati popis odgovarajućih mladih dama. Sve one imaju pisano jamstvo na svoje
vještine. Neke od njih su diplomirale na Ţenskom institutu koji, moţda to znate, nudi temeljiti
dvogodišnji teĉaj u umjetnostima i vještinama gejše. Osobno vam mogu preporuĉiti —‖
―Osoba koju ţelim je Moera‖, rekao je Barrent.
―Mladiću, griješite u prosuĊivanju.‖
―Riskirat ću.‖
―Onda dobro‖, rekao je sudac. ―Vaš odmor poĉinje sutra ujutro u devet sati. Iskreno vam
ţelim sreću.‖
Straţari su ispratili Barrenta iz sudĉeve prostorije i odveli nazad u dućan. Njegovi prijatelj
koji su ĉekali proglašenje smrti, došli su kako bi mu ĉestitali. Ţeljeli su ĉuti sve potankosti o sudu
kušnjom; no Barrent je nauĉio da je tajno znanje put prema moći. Dao im je samo najopćenitiji opis.
Te je noći postojao još jedan razlog za slavlje. Gilda ubojica napokon je prihvatila prijavu
Toma Renda. I, kao što je obećao, uzeo je Foerena kao svog pomoćnika.
Sljedećeg jutra Barrent je otvorio svoj dućan i vidio vozilo pred vratima. Poslalo ga je
Ministarstvo pravde za njegov odlazak na odmor. Na zadnjem sjedalu, izgledajući prekrasno i vrlo
ljutito, sjedila je Moera.
Rekla je: ―Jesi li poludio, Barrente? Misliš li da ja imam vremena za ovakve stvari? Zašto si
me izabrao?‖
―Spasila si mi ţivot‖, rekao je Barrent.
―Pretpostavljam da misliš kako to znaĉi da me zanimaš? Pa, ne zanimaš me. Kad bi bio imalo
zahvalan, rekao bi vozaĉu da si promijenio mišljenje. Još uvijek moţeš odabrati drugu djevojku.‖
Barrent je odmahnuo glavom. ―Ti si jedina djevojka koja me zanima.‖
―Znaĉi da nećeš promijeniti mišljenje?‖
―Nema šanse.‖
Moera je uzdahnula i naslonila se na sjedište. ―Jesi li zaista zainteresiran za mene?‖
―Više nego zainteresiran‖, rekao je Barrent.
―Dobro,‖ rekla je Moera, ―ako nećeš promijeniti mišljenje, pretpostavljam da ću te morati
trpjeti.‖ Okrenula se, no prije nego što je to uĉinila, Barrent je primijetio traĉak osmijeha.

DVANAESTO POGLAVLJE

Jezero oblaka je bilo najbolje mjesto za odmor na Omegi. Prije ulaska u odmaralište sve je
oruţje moralo biti predano na glavnom ulazu. Ni pod kojim okolnostima nisu bili dozvoljeni nikakvi
dvoboji. SvaĊe je arbitrarno presuĊivao najbliţi barmen, a ubojstvo se kaţnjavalo trenutnim
gubitkom cjelokupnog statusa.
U Jezeru oblaka su bile dostupne sve vrste zabave. Postojale su priredbe poput maĉevanja,
borbe s bikovima i borbe pasa protiv medvjeda. Postojali su sportovi poput plivanja, brdskog
biciklizma i skijanja. Naveĉer su se odrţavali plesovi u glavnoj plesnoj dvorani, iza staklenih zidova
koji su razdvajali stanovnike od graĊana i graĊane od elite. Postojao je i dobro opskrbljen bar s
drogama koji je sadrţavao sve što bi pomodni ovisnik mogao zaţeljeti, a i nekoliko noviteta koje bi
mogao poţeljeti kušati. Za one koji su se voljeli druţiti, svake srijede i subote naveĉer su se u
Satirovoj špilji odrţavale orgije. Za stidljive je uprava u slabo osvijetljenim prolazima pod hotelom
organizirala susrete pod maskama. No najvaţniji su bili blagi breţuljci i sjenovite šume po kojima se
moglo slobodno šetati, bez napetosti svakodnevne borbe za preţivljavanje koja je postojala u
Tetrahydeu.
Barrent i Moera su dobili sobu do sobe, a vrata izmeĊu njih nisu bila zakljuĉana. No prve
noći Barrent nije prošao kroz vrata. Moera mu nije dala znak da ţeli da on to uĉini, a na planetu na
kojem ţene imaju lagan i stalan pristup otrovima muškarac je morao dva puta promisliti prije nego
doĊe tamo gdje ga ne ţele. Ĉak je i vlasnik dućana s protuotrovima morao razmišljati o ĉinjenici da
moţda neće moći na vrijeme prepoznati simptome.
Drugog dana su se popeli visoko u brda. Ruĉak iz košare jeli su na travnatoj zaravni koja se
dalje spuštala sve do sivog mora. Nakon što su pojeli, Barrent je upitao Moeru zašto mu je spasila ţivot.
―Neće ti se svidjeti odgovor‖, rekla mu je.
―Svejedno ga ţelim ĉuti.‖
―Pa, tog si dana u Društvu za zaštitu ţrtava izgledao toliko besmisleno bespomoćno. Pomogla
bih svakome tko tako izgleda.‖
Barrentu je bilo neugodno i samo je kimnuo glavom. ―A drugi puta?‖
―Pretpostavljam da sam se do tada već zainteresirala za tebe. Ne u romantiĉnom smislu,
razumiješ. Ja uopće nisam romantiĉna.‖
―U kojem onda smislu?‖ upitao je Barrent.
―Pomislila sam da bi ti mogao biti dobar materijal za regrutiranje.‖
―Htio bih ĉuti više o tome‖, rekao je Barrent.
Moera je na trenutak bila tiho, netremice ga gledajući zelenim oĉima. Rekla je: ―Nemam ti
puno za reći. Ja sam ĉlanica jedne organizacije. Mi uvijek traţimo perspektivne ĉlanove. Obiĉno
provjeravamo ljude još dok silaze sa zatvorskog broda. Nakon toga, regruteri poput mene traţe ljude
koje moţemo iskoristiti.‖
―Kakvu vrstu ljudi traţite?‖
―Ne tvoju, Wille. Ţao mi je.‖
―Zašto ne ja?‖
―Isprva sam ozbiljno razmišljala da te regrutiram‖, rekla je Moera. ―Ĉinio si se baš kao ona
vrsta osobe kakvu mi trebamo. Onda sam provjerila tvoj karton.‖
―I?‖
―Mi ne regrutiramo ubojice. Ponekad ih zapošljavamo za odreĊene poslove, no ne primamo
ih u organizaciju. Postoje olakotne okolnosti koje priznajemo: samoobrana, na primjer. No osim toga,
mislimo da je osoba koja je na Zemlji poĉinila ubojstvo s predumišljajem pogrešna osoba za nas.‖
―Vidim‖, rekao je Barren! ―Bi li pomoglo kad bih ti rekao da nemam stav prema ubojstvu
kakav je uobiĉajen na Omegi?‖
―Znam da nemaš‖, rekla je Moera. ―Kad bi se mene pitalo, ja bih te primila u organizaciju. Ali
izbor nije moj... Wille, jesi li siguran da si ubojica?‖
―Vjerujem da jesam‖, rekao je Will. ―Vjerojatno jesam.‖
―Šteta‖, rekla je Moera. ―Kako bilo da bilo, organizacija treba tip ljudi sposobnih za
preţivljavanje, bez obzira što su poĉinili na Zemlji. Ne mogu ti ništa obećati, ali vidjet ću što mogu
uĉiniti. Pomoglo bi kad bi ti saznao više o tome zašto si poĉinio ubojstvo. Moţda su postojale
olakotne okolnosti.‖
―Moţda‖, rekao je Barrent sumnjiĉavo. ―Pokušat ću saznati.‖
Te je veĉeri, baš prije no što je zaspao, Moera otvorila vrata i ušla u njegovu sobu. Vitka i
topla, kliznula je u njegov krevet. Kad je htio progovoriti, stavila je ruku preko njegovih usta. A
Barrent, nauĉen da ne propitkuje kad mu se nešto dobro dogodi, nije ništa rekao.
Ostatak odmora je prebrzo prošao. Tema organizacije se više nije pojavila, no moţda kao
kompenzacija, vrata izmeĊu soba nisu bila zatvorena. Na kraju, kasno sedmog dana, Barrent i
Moera su se vratili u Tetrahyde.
―Kad te mogu ponovo vidjeti?‖ upitao je Barrent.
―Ja ću se javiti tebi.‖
―Taj dogovor mi nije baš po volji.‖
―To je najbolje što mogu uĉiniti‖, rekla je Moera. ―Ţao mi je, Wille. Vidjet ću što mogu uĉiniti
po pitanju organizacije.‖
Barrent je morao biti zadovoljan time. Kad ga je vozilo ostavilo pred dućanom, još uvijek nije
znao gdje ona ţivi niti kakvu organizaciju predstavlja.
Vrativši se u stan, paţljivo je razmatrao detalje svog sna iz Dućana snova. Sve je bilo tu:
njegov bijes prema Therkaleru, nezakonito oruţje, susret, leš, a onda doušnik i sudac. Samo je jedna
stvar nedostajala. Nije se mogao sjetiti samog ĉina ubojstva niti je imao sjećanje da je uperio oruţje i
upotrijebio ga. San je prestajao kad je sreo Therkalera i nastavljao se kad je ovaj bio mrtav.
Moţda je u svom umu blokirao trenutak ubojstva, no moţda je tu bila neka provokacija, neki
zadovoljavajući razlog zbog kojeg je ubio tog ĉovjeka. Morao je to otkriti.
Postojala su samo dva naĉina dolaţenja do podataka o Zemlji. Jedan je bio kroz uţasom
popraćene vizije u Dućanu snova, a bio je odluĉan da se tamo više ne vrati. Drugi je naĉin bio kroz
usluge skrenirajućih mutanata.
Barrent je imao uobiĉajenu odbojnost prema mutantima. Oni su bili potpuno zasebna rasa, a
njihov nedodirljiv status nije bio samo predrasuda. Bilo je dobro poznato da mutanti ĉesto prenose
nepoznate i neizljeĉive bolesti. Ljudi su ih izbjegavali, a oni su na izbjegavanje odgovarali
izdvajanjem. Ţivjeli su u Mutantskoj ĉetvrti koja je skoro bila zaseban grad unutar Tetrahydea.
GraĊani zdrave pameti su se drţali podalje od ĉetvrti, pogotovo nakon mraka; svi su znali da
mutanti mogu biti osvetoljubivi.
No samo su mutanti imali sposobnost skreninga. U njihovim su se izobliĉenim tijelima
nalazile nepoznate moći i talenti, ĉudnovate i abnormalne sposobnosti od kojih su normalni ljudi
bjeţali po danu, no koje su kriomice traţili po noći. Govorilo se da su mutanti u posebnoj milosti
Crnog Stvora. Neki su ljudi mislili da veliku vještinu crne magije, kojom su se svećenici hvastali,
mogu izvoditi samo mutanti, no nitko to nije govorio u prisutnosti svećenika.
Mutanti su, zbog njihovih ĉudnovatih talenata, imali reputaciju da se sjećaju puno više o
Zemlji no što je to bilo moguće za normalne muškarce i ţene. Ne samo da su se sjećali Zemlje
općenito, već su mogli skrenirati ĉovjekov ţivotni put unazad kroz vrijeme i prostor, probiti zid
zaborava i reći što im se zaista dogodilo.
Drugi su ljudi vjerovali da mutanti uopće nemaju posebnih sposobnosti. Smatrali su ih
lukavim otpadnicima koji su ţivjeli od ljudske lakovjernosti.
Barrent je odluĉio sam otkriti štoi je bilo toĉno. Kasno jedne noći, prikladno zaogrnut
plaštem i naoruţan, otišao je iz svog stana i zaputio se u Mutantsku ĉetvrt.

TRINAESTO POGLAVLJE

Barrent je hodao kroz uske krivudave ulice Mutantske ĉetvrti. Jedna mu je ruka uvijek bila
blizu oruţja. Hodao je izmeĊu kljastih i slijepih, pokraj hidrocefalnih i mikrocefalnih idiota, pokraj
ţonglera koji je pomoću rudimentarne treće ruke koja mu je rasla na prsima u zraku drţao dvanaest
upaljenih baklji. Bili su tu prodavaĉi odjeće, amajlija i nakita. Bila su tu kola natovarena pikantnom
hranom nimalo higijenskog izgleda. Prošao je pokraj niza jarko obojenih bordela. Djevojke su se
naguravale na prozorima i vrištale na njega, a ţena s ĉetiri ruke i šest nogu mu je rekla kako stiţe baš
na vrijeme za Delfski obred. Barrent se okrenuo od nje i skoro zaletio u monstruozno debelu ţenu
koja je rastvorila svoju košulju i otkrila osam sasušenih dojki. Provukao se oko nje i brzo prošao kraj
sijamskih ĉetvorki koje su ga gledale ogromnim tugaljivim oĉima.
Barrent je skrenuo iza ugla i stao. Visok, odrpan starac sa štapom u ruci blokirao mu je put.
Ĉovjek je bio napola slijep; koţa je glatko, bez dlaka, rasla preko duplje u kojoj je trebalo biti njegovo
lijevo oko. No njegovo desno oko je bilo oštro i ţivo pod bijelom obrvom.
―Ţeliš li uslugu istinskog skrenera?‖ upitao je starac.
Barrent je kimnuo.
―Slijedi me‖, rekao je mutant. Skrenuo je u uliĉicu, a Barrent ga je slijedio ĉvrsto drţeći dršku
pištolja. Mutantima je po zakonu bilo zabranjeno nošenje oruţja, no, baš kao i ovaj starac, mnogi od
njih su imali teške štapove za hodanje okovane ţeljezom. Nitko nije mogao traţiti bolje oruţje u
bliskoj borbi.
Starac je otvorio vrata i pokazao Barrentu da uĊe. Barrent je zastao, razmišljajući o priĉama
koje je ĉuo o naivnim graĊanima koji su pali mutantima u ruke. Onda je napola izvukao svoj pištolj s
iglama i ušao.
Na kraju dugog hodnika starac je otvorio vrata i uveo Barrenta u malu, slabo osvijetljenu
sobu. Kako su mu se oĉi privikavale na tamu, Barrent je razaznao oblike dviju ţena koje su sjedile
pred obiĉnim drvenim stolom. Na stolu se nalazila posuda s vodom, a u posudi je bio i komad stakla
veliĉine šake, rezan tako da je imao mnogo stranica.
Jedna od ţena je bila vrlo stara i potpuno bez kose.
Druga je bila mlada i lijepa. Kad je Barrent prišao stolu, vidio je, uz osjećaj šoka, da su njene
noge ispod koljena spojene membranom od koţe pokrivene krljuštima, a njena su stopala imala
oblik rudimentarnog ribljeg repa.
―Sto ţeliš da ti skreniramo, graĊanine Barrente?‖ upitala je mlada ţena.
 ―Kako ste znali moje ime?‖ upitao je Barrent. Kad nije dobio odgovor, rekao je: ―Dobro.
Ţelim saznati više o ubojstvu koje sam poĉinio na Zemlji.‖
―Zašto to ţeliš saznati?‖ upitala je mlada ţena. ―Zar ti vlasti nisu priznale to ubojstvo?‖
―Priznale su. No ja ţelim otkriti zašto sam ga poĉinio. Moţda su postojale olakotne okolnosti.
Moţda sam to uĉinio u samoobrani.‖
―Je li to zaista vaţno?‖ upitala je mlada ţena.
―Mislim da je‖, rekao je Barrent. Na trenutak je oklijevao, a onda se odvaţio. ―Stvar je u tome
da imam neurotiĉnu predrasudu prema ubojstvu. Radije ne bih ubio. Zbog toga ţelim otkriti zašto
sam na Zemlji poĉinio umorstvo.‖
Mutanti su se pogledali. Onda se starac nacerio i rekao: ―GraĊanine, mi ćemo vam pomoći
koliko god moţemo. I mi mutanti imamo predrasude prema ubijanju, ali zato što uvijek netko drugi
ubija nas. Mi smo za graĊane koji imaju neurozu od ubijanja.‖
―Onda ćete skrenirati moju prošlost?
―Nije to tako lako‖, rekla je mlada ţena. ―Sposobnost skreniranja, koja je jedna iz grupe psi
talenata, teška je za korištenje. A kad i radi, ĉesto ne otkriva ono što bi trebala.‖
―Mislio sam da svi mutanti mogu gledati u prošlost kad god to poţele‖, rekao je Barrent.
―Ne,‖ rekao mu je starac, ―to nije istina. Kao prvo, nismo svi mi koji smo klasificirani kao
mutanti stvarni mutanti. Danas se skoro svaka deformacija ili abnormalnost naziva mutantizmom.
To je zgodan termin koji pokriva sve koji ne odgovaraju standardu zemaljskog izgleda.‖
―No neki od vas su istinski mutanti?‖
―Sigurno. No ĉak i meĊu njima postoje razliĉite vrste mutantizma. Neki samo pokazuju
radijacijske abnormalnosti - gigantizam, mikrocefaliju i tome sliĉno. Samo mali dio nas posjeduje i
najmanje psi sposobnosti - premda svi mutanti tvrde da ih imaju.‖
―Moţeš li ti skrenirati?‖ upitao ga je Barrent.
―Ne. Ali Myla moţe‖, rekao je pokazujući na mladu ţenu. ―Ponekad moţe.‖
Mlada ţena je zurila u posudu s vodom, u staklo s brojnim facetama. Njene su blijede oĉi bile
širom otvorene, izgledale su kao da su se ĉitave pretvorile u zjenicu, a njeno tijelo s ribljim repom je
bilo uspravno, ukoĉeno i podrţavala ju je stara ţena.
―Poĉinje nešto vidjeti‖, rekao je ĉovjek. ―Voda i staklo su samo predmeti za fokusiranje njene
paţnje. Myla je dobra u skreniranju premda ponekad pomiješa budućnost i prošlost. Takva stvar je
sramotna i skreniranje dovodi na loš glas. Tome se, naţalost, ne moţe pomoći. Ponekad je u vodi
budućnost, a Myla mora reći što vidi. Prošlog tjedna je hadţiji rekla da će poginuti za ĉetiri dana.‖
Starac se nasmijao. ―Trebao si vidjeti izraz na njegovom licu.‖
―Je li vidjela kako će umrijeti?‖ upitao je Barrent.
―Da. Od uboda noţem. Jadni je ĉovjek ĉitava ĉetiri dana ostao u kući.‖
―Je li ubijen?‖
―Naravno. Ubila ga je njegova supruga. Bila je to vrlo odluĉna ţena, tako su mi rekli.‖
Barrent se nadao da mu Myla neće skrenirati budućnost. Ţivot je bio dovoljno teţak bez
mutanta koji predviĊa da će postati još i gori.
Digla je pogled sa stakla i tuţno odmahnula glavom. ―Jako malo ti mogu reći. Nisam mogla
vidjeti ubojstvo kako se dogaĊa. No skrenirala sam groblje i na njemu našla spomenik tvojih
roditelja. Bio je to star spomenik, moţda nekih dvadesetak godina star. Groblje se nalazilo na rubu
mjesta na Zemlji koje se zove Youngerstun.‖
Barrent je na trenutak razmišljao, no ime mu nije ništa znaĉilo.
―Isto tako sam‖, rekla je Myla, ―skrenirala ĉovjeka koji zna nešto o ubojstvu. On ti moţe
nešto reći o tome, ako će htjeti.‖
―Taj ĉovjek je vidio ubojstvo?‖
―Da.‖
―Je li on ĉovjek koji me cinkao?‖
―Ne znam‖, rekla je Myla. ―Skrenirala sam tijelo kojem je ime bilo Therkaler, a kraj njega je
stajao ĉovjek. Ime tog ĉovjeka je bilo Illiardi.‖
―Je li on ovdje na Omegi?‖
―Da. Moţeš ga naći baš u ovom trenutku u Euforijatorijumu u Ulici male sjekire. Znaš li gdje
je to?‖
―Mogu to pronaći‖, rekao je Barrent. Zahvalio je djevojci i ponudio da plati, no ona je odbila
bilo što primiti. Izgledala je vrlo nesretno. Dok je Barrent odlazio, doviknula mu je: ―Budi oprezan.‖
Barrent je zastao na vratima i osjetio kako mu hladnoća pada na prsa. ―Jesi li skrenirala
moju budućnost?‖ upitao je.
―Samo malo‖, rekla je Myla. ―Samo nekoliko mjeseci u budućnost.‖
―Što si vidjela?‖
 ―Ne mogu to objasniti‖, rekla je. ―Ono što sam vidjela je nemoguće.‖
―Reci mi što je to bilo.‖
―Vidjela sam te mrtvog. A ipak, uopće nisi bio mrtav. Gledao si u mrtvo tijelo koje je bilo
razbijeno u sićušne komadiće. A tijelo si isto tako bio ti.‖
―Što to znaĉi?‖
―Ne znam‖, rekla je Myla.

Euforijatorijum je bio veliko, raskošno mjesto koje se specijaliziralo za droge i afrodizijake

po diskontnim cijenama. Uglavnom je usluge pruţalo peonima i stanovnicima. Barrent je osjećao da
ne pripada na to mjesto dok se probijao kroz gomilu i konobara pitao gdje moţe naći ĉovjeka koji se
zove Illiardi.
Konobar je uperio prst. U separeu na uglu Barrent je vidio ćelavog muškarca širokih ramena
kako sjedi nad sićušnom ĉašom smrtiĉice. Barrent mu je prišao i predstavio se.
―Drago mi je što vas mogu upoznati, gospodine‖, rekao je Illiardi pokazujući obavezno
poštovanje stanovnika druge klase prema privilegiranom graĊaninu. ―Mogu li vam biti na usluzi?‖
―Ţelim ti postaviti nekoliko pitanja o Zemlji‖, rekao je Barrent.
―Ne sjećam se puno tog mjesta‖, rekao je Illiardi. ―No rado ću vam reći sve što znam.‖
―Sjećaš li se ĉovjeka koji se zvao Therkaler?‖
―Jasno‖, rekao je Illiardi. ―Mršav tip. Razrok. Opak koliko je to bilo moguće.‖
―Jesi li bio prisutan kad je bio ubijen?‖
―Bio sam tamo. To je prva stvar koje sam se sjetio kad sam sišao s broda.‖
―Jesi li vidio tko ga je ubio?‖
Illiardi je bio zaĉuĊen. ―Nisam to gledao. Ja sam ga ubio.‖
Barrent se prisilio da govori mirnim, staloţenim glasom. ―Jesi li siguran u to? Jesi li
apsolutno siguran?‖
―Naravno da sam siguran‖, rekao je Illiardi. ―I borit ću se protiv svakog ĉovjeka koji pokuša
preuzeti zaslugu za to. Ja sam ubio Therkalera, a on je zasluţio i puno gore od toga.‖
―Kad si ga ubio,‖ pitao je Barrent, ―jesi li mene vidio bilo gdje u blizini?‖
Illiardi ga je paţljivo pogledao, a onda odmahnuo glavom. ―Ne, mislim da vas nisam vidio.
No ne mogu biti siguran. Baš nakon što sam ubio Therkalera, sve je nekako prazno.‖
―Hvala ti‖, rekao je Barrent. Otišao je iz Euforijatorijuma.

ČETRNAESTO POGLAVLJE

Barrent je imao puno stvari o kojima je trebao razmisliti, no ĉim je više razmišljao, tim je
zbunjeniji bio. Ako je Illiardi ubio Therkalera, zašto je Barrent bio deportiran na Omegu? Ako je
poĉinjena sluĉajna pogreška, zašto nije bio osloboĊen kad je pronaĊen pravi ubojica? I zašto su
laţna sjećanja na taj zloĉin bila utisnuta u njegov um, odmah ispod svjesnog nivoa?
Barrent nije imao odgovore na svoja pitanja. No znao je da se nikada nije osjećao poput
ubojice. Sad je, na neki naĉin, imao dokaz da nije bio ubojica.
Osjećaj nevinosti je sve promijenio. Imao je manje tolerancije na obiĉaje koji su vladali na
Omegi i niti malo zanimanja za prilagoĊavanje zloĉinaĉkom naĉinu ţivota. Ţelio je samo pobjeći s
Omege i vratiti se na ono što ga je po svim pravima ĉekalo na Zemlji.
No to je bilo nemoguće. Straţarski brodovi su danju i noću kruţili iznad njih. Ĉak i kada bi
postojao naĉin da ih se izbjegne, bijeg bi još uvijek bio nemoguć. Tehnologija na Omegi je
napredovala samo do motora s unutarnjim sagorijevanjem; jedini zvjezdani brodovi su bili pod
zapovjedništvom Zemaljskih snaga.
Barrent je nastavio raditi u Dućanu s protuotrovima, no njegov nedostatak sklonosti prema
javnom istupanju je postao oĉit. Ignorirao je pozive iz Dućana snova i nikada nije prisustvovao
javnim egzekucijama. Kad su se formirale rulje koje su se išle zabaviti u Mutantsku ĉetvrt, Barrent
se obiĉno izvlaĉio na glavobolju. Nikada se nije pridruţio lovu na Dan slijetanja i bio je bezobrazan
prema trgovcu iz Kluba torture mjeseca. Ĉak niti posjeti ujaka Ingemara nisu mogli promijeniti
njegove antireligiozne obiĉaje.
Znao je da izaziva nevolje. Oĉekivao je nevolje, a to saznanje je bilo neobiĉno uzbudljivo. Na
kraju krajeva, nije bilo ništa lošeg u kršenju zakona na Omegi - dok god se moţete izvući s time.

Unutar mjesec dana je imao priliku da provjeri svoju odluku. Jednog dana, dok se vraćao u
dućan, neki se ĉovjek u guţvi zabio u njega. Barrent se odmaknuo, a ĉovjek ga je zgrabio za rame i
okrenuo.
―Koga ti misliš da si gurnuo?‖ upitao je ĉovjek. Bio je nizak i nabijen. Njegova je odjeća
oznaĉavala status privilegiranog graĊanina. Pet srebrnih zvijezda na njegovom pojasu za pištolj
oznaĉavalo je broj autoriziranih ubojstava.
―Nisam te gurnuo‖, rekao je Barrent.
―Laţeš, ti ljubitelju mutanata.‖
Gomila se utišala ĉim je ĉula smrtnu uvredu. Barrent se odmaknuo i ĉekao. Ĉovjek je
posegnuo za pištoljem brzim, artistiĉkim pokretom. No Barrentov pištolj s iglama je bio vani punih
pola sekunde prije no što je ĉovjek izvukao svoje oruţje iz korica.
Probio je ĉovjeka toĉno izmeĊu oĉiju; onda se, osjećajući pokrete iza sebe, brzo okrenuo.
Dva povlaštena graĊanina su izvlaĉila svoje plazma pištolje. Barrent je ispalio, nišaneći
automatski i sakrio se u zaštitu izloga dućana. Obojica graĊana su pala. Drveni izlog se raspao pod
udarcima projektila iz oruţja i komadići drveta su porezali Barrentovu ruku. Vidio je ĉetvrtog
ĉovjeka kako iz uliĉice puca na njega. Oborio ga je s dva hitca.
I to je bilo to. U samo nekoliko sekundi ubio je ĉetiri ĉovjeka.
Premda nije smatrao da ima mentalitet ubojice, Barrent je bio zadovoljan i ushićen. Pucao je
striktno u samoobrani. Dao je svima koji su traţili status nešto o ĉemu moraju razmisliti - više neće
tako lako potezati oruţje na njega. Bilo je sasvim moguće da će se koncentrirati na lakše mete i njega
ostaviti na miru.
Kad se vratio u svoj dućan, našao je Joea kako ga ĉeka. Mali kradljivac kreditnih kartica je
imao kiseo izraz lica. Rekao je: ―Vidio sam tvoj krasan rad s pištoljem danas. Vrlo lijepo.‖
―Hvala ti‖, rekao je Barrent.
―Misliš li da će ti takve stvari pomoći? Zar misliš da moţeš stalno kršiti zakon?‖
―Za sada mi to prolazi‖, rekao je Barrent.
―Jasno. No što misliš, koliko dugo moţeš tako nastaviti?‖
―Koliko god moram.‖
―Nema šanse‖, rekao je Joe. “Nitko ne moţe stalno kršiti zakon i provući se. Samo naivci to
vjeruju.‖
―Onda bi bilo bolje da pošalju dobre ljude na mene‖, rekao je Barrent i napunio svoj pištolj s
iglama.
―Neće se to tako dogoditi‖, rekao je Joe. ―Vjeruj mi, Wille, mogu te srediti na bezbroj naĉina.
Jednom kad se zakon odluĉi na djelovanje, ti nećeš moći uĉiniti ništa da ga zaustaviš. A nemoj
oĉekivati pomoć niti od one svoje djevojke.‖
―Ti ju poznaješ?‖ upitao je Barrent.
―Ja poznajem svakoga‖, mrgodno je rekao Joe. ―Imam prijatelje u vlasti. Znam da je ljudima
već dosta tebe. Slušaj me, Wille. Ţeliš li biti ubijen?‖
Barrent je odmahnuo glavom. ―Joe, moţeš li posjetiti Moeru? Znaš li kako doći do nje?‖
―Moţda‖, rekao je Joe. ―Zašto?‖
―Ţelim joj nešto reći‖, rekao je Barrent. ―Ţelim joj reći da nisam poĉinio ono ubojstvo za koje
sam bio optuţen na Zemlji.‖
Joe je zurio u njega. ―Jesi li ti sišao s pameti?‖
―Ne. Našao sam ĉovjeka koji ga je ustvari poĉinio. On je graĊanin drugog reda i zove se
Illiardi.‖
―Zašto bi to širio?‖ upitao je Joe. ―Nema smisla gubiti priznanje za ubojstvo.‖
―Ja nisam ubio tog ĉovjeka‖, rekao je Barrent. ―Ţelim da to kaţeš Moeri. Hoćeš li?‖
―Reći ću joj‖, rekao je Joe. ―Ako je uspijem locirati. Gledaj, hoćeš li imati na umu ono što sam
ti rekao? Moţda još uvijek imaš vremena da nešto uĉiniš po tom pitanju. Idi na crnu misu ili nešto
takvo. To bi moglo pomoći.‖
―Moţda ću to uĉiniti‖, rekao je Barrent. ―Sigurno ćeš joj reći?‖
―Reći ću joj‖, rekao je Joe. Otišao je iz Dućana s protuotrovima tuţno odmahujući glavom.

PETNAESTO POGLAVLJE

Tri dana kasnije Barrenta je posjetio visok dostojanstven ĉovjek koji je stajao uspravno
poput ceremonijalnog maĉa koji mu je visio o boku. Starac je nosio kaput visokog oko vratnika, crne
hlaĉe i sjajne crne ĉizme. Barrent je prema njegovoj odjeći znao da se radi o visokom vladinom
sluţbeniku.
―Vlada Omege vam šalje svoje pozdrave‖, rekao je sluţbenik. ―Ja sam Norms Јау,
podministar igara. Ovdje sam, kako to zakon nalaţe, da vas osobno obavijestim o vašoj dobroj
sreći.‖
Barrent je oprezno kimnuo i pozvao starog ĉovjeka u svoj stan. No Јау, uspravan i
dostojanstven, radije je ostao u dućanu.
―Sinoć je odrţano godišnje izvlaĉenje Lutrije‖, rekao je Јау. ―Vi ste, graĊanine Barrente,
jedan od dobitnika nagrada. Ja vam ĉestitam.‖
―Što je nagrada?‖ upitao je Barrent. Ĉuo je za godišnju Lutriju, no imao je samo mutnu ideju
o njenoj vaţnosti.
―Nagrada je‖, rekao je Јау, ―slava i ĉast. Vaše ime upisano na graĊanske svitke. Vaš broj
ubojstava saĉuvan za buduće naraštaje. Konkretnije, od vlasti ćete dobiti nov pištolj s iglama, a
kasnije ćete postumno dobiti ukras srebrnog sunĉevog sjaja.‖
―Postumno?‖
―Naravno‖, rekao je Јау. ―Srebrni sunĉev sjaj se dodjeljuje samo nakon smrti. No to ne
umanjuje poĉast.‖
―Siguran sam da ne umanjuje‖, rekao je Barrent. ―Još nešto?‖
―Samo još jedna stvar‖, rekao je Јау. ―Kao dobitnik na Lutriji, sudjelovat ćete u simboliĉnoj
ceremoniji lova koja oznaĉava poĉetak Igara. Lov, kao što moţda znate, personificira naš omeganski
naĉin ţivota. U Lovu vidimo sve sloţene ĉimbenike dramatiĉnog uspona i pada, kombinirane s
ushićenjem dvoboja i uzbuĊenjem progona. Sudjelovanje u Lovu je dozvoljeno ĉak i peonima, jer
ovo je jedini praznik za sve, i jedini praznik koji simbolizira ĉovjekovu sposobnost da se uzdigne
iznad ograniĉenja svoga statusa.‖
―Ako sam dobro shvatio,‖ rekao je Barrent, ―ja sam jedan od ljudi odabranih da budu
lovljeni.‖
―Da‖, rekao je Јау.
―No rekli ste da je ceremonija simboliĉna. Znaĉi li to da nitko neće poginuti?‖
―Nikako!‖ rekao je Јау. ―Na Omegi su simbol i stvar koja se simbolizira obiĉno jedno te isto.
Kad mi kaţemo Lov, mislimo na pravi lov. Inaĉe bi ĉitava stvar bila najobiĉnija predstava.‖
Barrent je zastao na trenutak kako bi razmislio o situaciji. Njegove mogućnosti se nisu ĉinile
nimalo ugodnima. U dvoboju jedan na jedan imao je odliĉne šanse za preţivljavanje. No u
godišnjem Lovu, u kojem je sudjelovala ĉitava populacija Tetrahydea, nije imao nikakve šanse.
Trebao je biti spreman na takve situacije.
―Kako sam izabran?‖ upitao je.
―Sluĉajnim odabirom‖, rekao je Norms Јау. ―Niti jedna druga metoda ne bi bila pravedna za
lovinu koja daje svoj ţivot za slavu Omege.‖
―Ne vjerujem da sam odabran ĉistom sluĉajnošću.‖
―Odabir je bio sluĉajan‖, rekao je Јау. ―Biralo se, naravno, s popisa prikladnih ţrtava. Ne
moţe svatko biti plijen u Lovu. Osoba mora pokazati znaĉajan nivo ţilavosti i vještine prije no što ju
Odbor za igre uzme u razmatranje za sudjelovanje. Biti lovina je ĉast; mi ju ne ukazujemo baš lako.‖
―Ne vjerujem u to‖, rekao je Barrent. ―Vi ljudi iz vlasti ţeljeli ste me srediti. Ĉini se da ste
uspjeli. I to je sve.‖
―Nikako. Uvjeravam vas da nitko od nas u vlasti nema apsolutno ništa protiv vas. Moţda ste
ĉuli glupe priĉe o osvetoljubivim funkcionarima, no one jednostavno nisu istinite. Vi ste prekršili
zakon, no vlasti više nije briga za to. To je sada striktno izmeĊu vas i zakona.‖
Jayeve plave oĉi su zasjale kad je govorio o zakonu. Uspravio se, a usta su mu postala kruta.
―Zakon je‖, rekao je, ―iznad kriminalca i suca, i vlada nad obojicom. Zakonu nije moguće
izmaći jer je svaki ĉin ili zakonit ili nezakonit. Moţe se reći da zakon ima svoj vlastiti ţivot,
egzistenciju potpuno odvojenu od kratkih ţivota bića koja ga provode. Zakon upravlja svakim
aspektom ljudskog ţivota; stoga, u istoj mjeri u kojoj je ĉovjek biće zakona, i zakon je ĉovjek. A kao
ĉovjek, zakon ima svoje idiosinkrazije kao i svaka osoba. Za graĊanina koji se drţi zakona, zakon je
dalek i teško ga je pronaći. Za one koji ga odbijaju i krše, zakon se pojavljuje iz svojih zagušljivih
grobnica i ide u potragu za prekršiteljem.‖
―A zbog toga sam‖, rekao je Barrent, ―odabran za Lov?‖
―Naravno‖, rekao je Јау. ―Da niste bili na taj naĉin odabrani, revnosni zakon koji nikada ne
spava odabrao bi neki drugi naĉin i koristio bi sve instrumente koje ima na raspolaganju.‖
―Hvala vam što ste mi to rekli‖, rekao je Barrent. ―Koliko vremena imam prije no što Lov
zapoĉne?‖
―Do zore. Lov onda poĉinje, a završava u zoru sljedećeg dana.‖
―Što se dogaĊa ako ne budem ubijen?‖
Norrins Јау se blago nasmiješio. ―To se ne dogaĊa ĉesto, graĊanine Barrente. Siguran sam da
se ne morate brinuti oko toga.‖
 ―No dogaĊa se, zar ne?‖
―Da. Oni koji preţive Lov su automatski prijavljeni za Igre.‖
―A ako preţivim i Igre?‖
―Zaboravite na to‖, rekao je Јау prijateljskim tonom.
―No što ako preţivim?‖
―Vjerujte mi, graĊanine, nećete.‖
―Svejedno bih ţelio saznati što se dogaĊa ako preţivim. ‖
―Oni koji preţive Igre su iznad zakona.‖
―To zvuĉi obećavajuće‖, rekao je Barrent.
―Nije. Zakon je, ĉak i kad je najveća prijetnja, još uvijek vaš zaštitnik. Vi moţda imate malo
prava, no zakon jamĉi da će se ona poštovati. Zbog zakona vas ja neću ubiti sada i ovdje.‖ Јау je
rastvorio šaku i pokazao sićušno oruţje sa samo jednim punjenjem. ―Zakon postavlja granice,
djeluje kao modifikator ponašanja prekršitelja zakona i prisiljava na poštovanje zakona. Istinu
govoreći, zakon sada nalaţe da vi morate umrijeti. No svi ljudi moraju umrijeti. Zakon, svojom
promišljenom i introspektivnom prirodom, odreĊuje trenutak u kojem ćete umrijeti. Vi imate
barem još jedan dan, a kada ne bi bilo zakona, vaše bi vrijeme već isteklo.‖
―Što se dogaĊa‖, upitao je Barrent, ―ako preţivim Igre i budem iznad zakona?‖
―Postoji samo jedna stvar iznad zakona,‖ zamišljeno je rekao Norrins Јау, ―a to je Crni Stvor
osobno. Oni koji su iznad zakona pripadaju njemu. No bolje je umrijeti tisuću puta nego ţiv pasti u
ruke Crnom Stvoru.‖
Barrent je već davno odbacio religiju Crnog Stvora kao praznovjernu besmislicu. No sada je,
slušajući Jayev iskreni glas, poĉeo sumnjati. Moţda postoji razlika izmeĊu obiĉnog štovanja zla i
stvarnog prisustva samog Zla.
―No budete li imali imalo sreće,‖ rekao je Jay, ―bit ćete brzo ubijeni. Sad ću ovaj razgovor
privesti kraju s posljednjim uputama za vas.‖
Još uvijek drţeći svoje sićušno oruţje, Јау je slobodnom rukom posegnuo u dţep i izvadio
crvenu olovku. Brzim, uvjeţbanim pokretima je vukao olovku po Barrentovim obrazima i ĉelu. Bio
je gotov prije no što se Barrent imao vremena odmaknuti.
―To vas oznaĉava kao lovinu‖, rekao je Јау. ―Oznake lovine su neizbrisive. Ovdje je vaš pištolj
s iglama koji vam daje vlast.‖ Izvukao je oruţje iz dţepa i stavio ga na stol. ―Lov, kao što sam vam
rekao, poĉinje s prvim svjetlom dana. Svatko vas moţe ubiti, osim druge lovine. Vi imate pravo ubiti
one koji ţele ubiti vas. No savjetujem vam da to ĉinite uz najveći oprez. Zvuk i bljesak pištolja su
odali mnogu lovinu. Ako se pokušavate sakriti, budite sigurni da imate neki izlaz. Zapamtite da
drugi poznaju Tetrahyde puno bolje od vas. Vješti su lovci tijekom godina pronašli sva moguća
mjesta za sakrivanje; mnoga lovina se naĊe u klopci tijekom prvih sati praznika. Sretno, graĊanine
Barrente.‖
Jay je otišao do vrata. Otvorio ih je i opet se okrenuo prema Barrentu.
―Postoji, ako mogu dodati, jedan jedva moguć naĉin da tijekom Lova saĉuvate i ţivot i
slobodu. No budući da je zabranjen, ne mogu vam reći o ĉemu se radi.‖
Norrins Јау se naklonio i izašao.
Barrent se uvjerio, nakon ponovljenog ribanja, kako je grimizna oznaka lovine na njegovom
licu zaista neizbrisiva. Tijekom te veĉeri rastavio je pištolj koji je dobio od vlasti i pregledao sve
njegove dijelove. Baš kao što je i sumnjao, oruţje je bilo neispravno. Odbacio ga je u korist vlastitog.
Pripremio se za Lov i u mali ruksak stavio hranu, vodu, uţe, noţ, dodatnu municiju i rezervni
pištolj s iglama. Nakon toga je ĉekao, nadajući se usprkos zdravom razumu da će mu Moera i njena
organizacija donijeti spas u zadnjem trenutku.
No spasa nije bilo. Sat vremena prije zore Barrent je stavio ruksak na rame i otišao iz Dućana
s protuotrovima. Nije imao pojma što rade druge lovine, no on je već odabrao mjesto na kojem bi
mogao biti siguran od lovaca.

ŠESNAESTO POGLAVLJE

Vlasti na Omegi se slaţu da iskustvo koje doţivljavaju ljudi koji su lovina mijenja karakter.
Kad bi ti ljudi na Lov mogli gledati kao na apstraktan problem, mogli bi doći do manje ili više
valjanih zakljuĉaka. No tipiĉna lovina, bez obzira o koliko se inteligentnoj osobi radilo, ne moţe
odvojiti emocije od rasuĊivanja. Na kraju krajeva, tu osobu love. Neke savlada panika. Ĉini se kako
se sigurnost nalazi u udaljenosti i dubini. Odlazi ĉim je dalje moguće, ide ĉim je moguće dublje u
zemlju, u podzemni labirint kanalizacije i spojnih prolaza. Odabire mrak umjesto svjetla, prazne
prostore umjesto onih punih ljudi.
To je ponašanje dobro poznato iskusnim lovcima. Potpuno prirodno, oni prvo provjeravaju
mraĉna, prazna mjesta u podzemnim prolazima, u napuštenim dućanima i zgradama. Na takvim
mjestima neumoljivom preciznošću pronalaze i od tamo istjeruju lovinu.
Barrent je razmišljao o tome. Odbacio je svoj prvi nagon koji je bio da se sakrije u sloţenoj
kloaki Tetrahydea. Umjesto toga, sat prije svitanja je otišao do velike, dobro osvijetljene zgrade u
kojoj se nalazilo Ministarstvo igara.
Kad se uvjerio da su hodnici prazni, brzo je ušao, proĉitao imenik i stepenicama se popeo na
treći kat. Prošao je pokraj desetak ureda i napokon stao pred uredom na kojem je pisalo NORRINS
JAY, PODMINISTAR IGARA. Na trenutak je osluškivao, a onda je otvorio vrata i ušao unutra.
Refleksima starog Јауа nije ništa nedostajalo. Prije no što je Barrent prošao kroz vrata,
starac je primijetio grimizne oznake lovine na njegovom licu. Јау je izvukao ladicu i posegnuo u nju.
Barrent nije ţelio ubiti starca. Bacio je pištolj koji mu je vlada izdala na Јауа i pogodio ga
posred ĉela. Јау je zateturao unazad do zida, a onda se srušio na pod.
Barrent se nagnuo nad njega i uvjerio da mu je bilo snaţno. Vezao je podministra, zaĉepio
mu usta i zagurao ga pod stol tako da ga se nije moglo vidjeti. Prekapao je ladice dok nije našao znak
na kojem je pisalo SASTANAK: NE OMETATI. Objesio ga je na vrata, koja je nakon toga zakljuĉao.
S izvuĉenim vlastitim pištoljem s iglama sjeo je za stol i ĉekao razvoj dogaĊanja.
Zora je stigla i vodenasto je sunce izašlo nad Omegom. Barrent je s prozora mogao vidjeti
kako se ulice pune ljudima. U gradu je vladala uţurbana karnevalska atmosfera, a buka prazniĉke
proslave bila je naglašena povremenim siktanjem plazme ili tupom eksplozijom projektilnog oruţja.
Barrent je do podneva još uvijek bio neotkriven. Gledao je kroz prozore i otkrio da ima
pristup krovu. Bilo mu je drago što je imao izlaz, baš kao što je Јау sugerirao.
Јау se osvijestio oko podneva. Nakon što se neko vrijeme borio sa svojim vezama, ostao je
tiho leţati pod stolom.
Malo prije veĉeri netko je pokucao na vrata. ―Ministre Jayu, mogu li ući?‖
―Ne sada‖, rekao je Barrent, barem se tako nadao, solidnom imitacijom Jayevog glasa.
―Mislio sam da će vas zanimati statistika Lova‖, rekao je ĉovjek. ―GraĊani su do sada ubili
sedamdeset i tri lovine, a preostalo je još osamnaest. To je priliĉno poboljšanje u odnosu na prošlu
godinu.‖
―Da, tako je‖, rekao je Barrent.
―Postotak onih koji su se sakrili u kanalizaciji je veći ove godine. Par ih je pokušalo blefirati
ostajući u svojim domovima. Ostale traţimo na uobiĉajenim mjestima.‖
―Izvrsno‖, rekao je Barrent
―Do sada se nitko nije probio‖, rekao je ĉovjek. ―Ĉudi me da se lovina rijetko toga sjeti. No
naravno, zbog toga ne moramo koristiti strojeve.‖
Barrent se pitao o ĉemu to ĉovjek govori. Probiti se? Kroz što se moglo probiti? I kako bi
strojevi bili upotrijebljeni?
―Već odreĊujemo zamjene za Igre‖, dodao je ĉovjek. ―Ţelio bih vaše odobrenje popisa.‖
―Procijeni sam‖, rekao je Barrent.
―Da, gospodine‖, rekao je ĉovjek. Barrent je trenutak kasnije ĉuo korake kako odlaze niz
hodnik. Zakljuĉio je da je ĉovjek postao sumnjiĉav. Razgovor je trajao predugo, trebao ga je ranije
prekinuti. Moţda bi se trebao preseliti u drugi ured.
Prije no što je mogao bilo što uĉiniti, zaĉuo je snaţno lupanje po vratima.
―Da?‖
―GraĊanski odbor za premetaĉinu‖, odgovorio je dubok glas. ―Budite ljubazni i otvorite
vrata. Imamo razloga vjerovati da se lovina skriva unutra.‖
―Besmislica‖, odgovorio je Barrent. ―Ne moţete ući. Ovo je ured Vlade.‖
―Moţemo‖, odgovorio je dubok glas. ―Niti jedna prostorija, ured ili zgrada nisu zatvoreni
graĊanima na Dan lova. Hoćete li otvoriti?‖
Barrent je već stigao do prozora. Otvorio ga je i iza sebe ĉuo kako ljudi provaljuju vrata. Dva
je puta opalio kroz vrata kako bi im dao nešto za razmišljanje, nakon toga se popeo kroz prozor.
Krovovi Tetrahydea su, Barrent je to odmah vidio, izgledali kao savršeno mjesto za lovinu;
zbog toga su bili posljednje mjesto na kojem bi lovina trebala biti. Labirint povezanih krovova,
dimnjaka i tornjeva je bio kao naruĉen za potjeru, no ljudi su već bili na krovovima. Poĉeli su vikati
kad su ga ugledali.
Barrent se dao u trk. Lovci su bili iza njega, a drugi su prilazili sa strane. Preskoĉio je metar i
pol razmaka izmeĊu zgrada, uspio odrţati ravnoteţu na strmom krovu i nekako proći sa strane.
Panika mu je davala brzinu. Lovci su zaostajali. Kad bi mogao ovaj tempo odrţavati desetak
minuta, stekao bi znaĉajnu prednost. Mogao bi se spustiti s krovova i naći bolje mjesto za skrivanje.
 Naišao je drugi razmak od metar i pol. Barrent ga je preskoĉio bez oklijevanja.
Sletio je kako treba. No, njegova je desna noga potpuno propala kroz trulu šindru i upao je
do boka. Upro se rukama i pokušao izvući nogu, no na strmom, raspadajućem krovu nije imao
dobro uporište.
―Tamo je!‖
Barrent je objema rukama poĉeo trgati šindru. Lovci su bili skoro u dometu pištolja s iglama.
Dok se napokon iskopa, bit će laka meta.
Do trenutka u kojem su se lovci pojavili na susjednoj zgradi, Barrent je u krovu otvorio rupu
široku metar. Oslobodio je nogu; onda je, ne vidjevši drugu mogućnost, skoĉio u rupu.
Na trenutak je bio u zraku; nakon toga je nogama sletio na stol koji se raspao pod njim i
skliznuo na pod. Podigao se i vidio da se nalazi u dnevnoj sobi hadţijske klase. Jedna je starica
sjedila u stolcu za ljuljanje, niti metar od njega. Vilica joj je pala od straha; automatski se nastavila
ljuljati.
Barrent je ĉuo kako lovci prelaze na krov. Prošao je kroz kuhinju i izašao na straţnja vrata,
ispod isprepletene uţadi za rublje i kroz nisku ţivicu. Netko je s prozora drugoga kata zapucao na
njega. Podigao je pogled i ugledao mladog djeĉaka kako ga pokušava nanišaniti teškim plazma
pištoljem. Njegov mu je otac vjerojatno zabranio da lovi na ulicama.
Barrent je skrenuo na ulicu i trĉao dok nije naišao na sporedni put. Uĉinio mu se poznatim.
Shvatio je da se nalazi u Mutantskoj ĉetvrti, nedaleko od Myline kuće.
Mogao je ĉuti povike lovaca koji su ga slijedili. Stigao je do Myline kuće i otkrio da su vrata
otkljuĉana.

Svi su bili zajedno - jednooki ĉovjek, ćelava starica i Myla. Nisu pokazali nikakav znak
iznenaĊenja kad je ušao.
―Znaĉi, izabrali su te na Lutriji‖, rekao je starac. ―Pa, to smo i oĉekivali.‖
Barrent je upitao: ―Je li to Myla skrenirala u vodi?‖
―Nije bilo potrebe za time‖, rekao je starac. ―Bilo je to sasvim predvidljivo, s obzirom na to
kakav si ti ĉovjek. Hrabar, ali ne i nemilosrdan. To donosi nevolju, Barrente.‖
Starac se nije drţao obaveznog oblika obraćanja povlaštenom graĊaninu, no to je, obzirom
na okolnosti, bilo isto tako predvidljivo.
―Vidio sam kako se to dogaĊa godinu za godinom‖, rekao je starac. ―Iznenadio bi se kad bi
znao koliko je obećavajućih mladića poput tebe završilo u ovoj sobi, bez daha, drţeći pištolj kao da je
teţak jednu tonu, s lovcima na tri minute iza sebe. Od nas oĉekuju pomoć, no mutanti se vole drţati
podalje od nevolje.‖
―Zaĉepi, Deme‖, rekla je starica.
―Rekao bih da ti moramo pomoći‖, rekao je Dem. ―Myla je to odluĉila iz nekih svojih
razloga.‖ Podrugljivo se nasmiješio. ―Njena majka i ja smo joj rekli da griješi, no ona je inzistirala. A
budući da je ona jedina od nas koja moţe skrenirati, moramo dozvoliti da bude po njenom.‖
Myla je rekla: ―Ĉak i uz našu pomoć, vrlo je mala šansa da ćeš preţivjeti Lov.‖
―Ako budem ubijen,‖ rekao je Barrent, ―kako će se tvoje proroĉanstvo obistiniti? Sjeti se,
rekla si da me vidiš kako gledam vlastiti leš, a on je bio u sjajnim komadićima.‖
―Sjećam se‖, rekla je Myla. ―No tvoja smrt nema utjecaja na proroĉanstvo. Ako ti se to ne
dogodi u ovom ţivotu, stići će te u nekoj drugoj inkarnaciji.‖
Barrentu nije bio utješen. Upitao je: ―Što bih trebao uĉiniti?‖
Starac mu je dao hrpu prnja. ―Obuci ovo, a ja ću raditi na tvom licu. Ti ćeš, moj prijatelju,
postati mutant.‖

Barrent je ubrzo bio na ulici. Bio je obuĉen u prnje. Ispod njih je drţao svoj pištolj s iglama, a
u slobodnoj ruci posudicu za priloge. Starac je bio izdašan u svom radu s plastikom ruţiĉasto-ţute
boje. Barrentovo je lice sada bilo monstruozno oteklo na ĉelu, a nos mu je bio spljošten i raširen
skoro do jagodiĉnih kostiju. Oblik njegovog lica je bio izmijenjen, a jarke oznake lovine su bile
sakrivene.
Grupa lovaca je prošla pokraj njega, jedva ga pogledavši. Barrent je poĉeo osjećati nadu.
Dobio je nešto dragocjenog vremena. Posljednje svjetlo vodenastog sunca Omege je nestajalo ispod
horizonta. Noć će mu dati dodatne mogućnosti i uz malo sreće moći će izbjegavati lovce do zore.
Nakon toga su, naravno, slijedile Igre, no Barrent nije planirao sudjelovati u njima. Ako je njegova
krinka bila dovoljno dobra da ga zaštiti od ĉitavog grada koji ga lovi, nije bilo razloga misliti da će
biti ulovljen za Igre.
Moţda bi se, nakon što praznik proĊe, mogao opet pojaviti u društvu Omege. Sasvim je
moguće da će ako preţivi Lov i u potpunosti izbjegne Igre, biti posebno nagraĊen. Takvo drsko i
uspješno kršenje zakona mora biti nagraĊeno...
Vidio je drugu grupu lovaca kako ide prema njemu. U grupi su bila petorica, a jedan od njih
je bio Tem Rend, izgledajući mraĉno i ponosno u svojoj novoj uniformi ubojice.
―Ti!‖ viknuo je jedan od Lovaca. ―Jesi li vidio plijen kako prolazi ovim putem?‖
―Ne, graĊanine‖, rekao je Barrent pognuvši glavu s poštovanjem i s pištoljem spremnim
ispod prnja.
―Ne vjerujem mu‖, rekao je jedan ĉovjek. ―Ti nam prokleti mutanti nikada ništa ne kaţu.‖
―Idemo, pronaći ćemo ga‖, rekao je drugi ĉovjek. Grupa je otišla dalje, no Tem Rend je ostao.
―Jesi li siguran da nisi vidio jednog od lovine kako prolazi ovuda?‖ upitao je Rend.
―Siguran sam, graĊanine‖, rekao je Barrent pitajući se hoće li ga Rend prepoznati. Nije ga
ţelio ubiti, ustvari nije niti bio siguran da bi uspio jer su Rendovi refleksi bili nevjerojatno brzi. U
ovom trenutku je Rendov pištolj s iglama nemamo visio u njegovoj ruci dok je Barrentov već bio
uperen. Taj djelić sekunde prednosti bi mogao poništiti Rendovu nadmoćnu brzinu i preciznost. No
ako bi se morao predvidjeti neki ishod, mislio je Barrent, vjerojatno bi bilo neriješeno; u tom bi
sluĉaju bilo izgledno da bi ubili jedan drugoga.
―Pa,‖ rekao je Rend, ―ako vidiš nekog od lovine, reci im da se ne maskiraju u mutante.‖
―Zašto ne?‖
―Taj trik nikada ne radi dugo‖, rekao je Rend mirnim glasom. ―To ĉovjeku donosi nekih sat
vremena. Nakon toga ga cinkaroši uoĉe. Sad, kad bi mene lovili, ja bih se mogao posluţiti
maskiranjem u mutanta. No onda ne bih takav sjedio na rubu ploĉnika. Ja bih bjeţao iz
Tetrahydea.‖
―Bjeţao?‖
―Sigurno. Malo lovine svake godine pobjegne u planine. Sluţbenici ne govore o tome,
naravno, a većina graĊana ne zna za to. No Gilda ubojica ĉuva kompletne zapise svakog trika,
naprave i bijega koji su ikada korišteni. To je dio našeg posla.‖
―Vrlo zanimljivo‖, rekao je Barrent. Znao je da je Rend prozreo njegovu masku. Tem je bio
dobar susjed - ali loš ubojica.
―Naravno,‖ rekao je Rend, ―izaći iz grada nije lako. A jednom kad ste vani, to ne znaĉi da ste
na sigurnom. Postoje patrole lovaca na koje treba paziti, a još gore od toga -‖
Rend je naglo stao. Grupa lovaca je išla prema njima. Rend je zadovoljno kimnuo glavom i
otišao.
Nakon što su lovci prošli, Barrent je ustao i poĉeo hodati. Rend mu je dao dobar savjet.
Naravno da neki ljudi pobjegnu iz grada. Ţivot u neplodnim planinama Omege bi bio krajnje teţak,
no svaka teškoća je bolja od smrti.
Kad bi prošao kroz gradska vrata, morao bi paziti na lovaĉke patrole. A Tem je spomenuo
nešto još gore. Barrent se pitao o ĉemu se radi. Moţda posebni lovci uvjeţbani za planine? Omegina
nestabilna klima? Smrtonosna flora i fauna? Ţelio je da je Rend mogao završiti reĉenicu.
Pred mrak je stigao do Juţnih vrata. Bolno savijen šepao je prema straţarima koji su mu
blokirali izlaz.

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

Sa straţarima nije bilo problema. Ĉitave su obitelji mutanata navirale iz grada i traţile
zaštitu planina dok ludilo Lova ne proĊe. Barrent se prikljuĉio jednoj od tih grupa i uskoro se našao
kilometar i pol izvan Tetrahydea, u niskim brdima koja su se polukruţno prostirala oko grada.
Mutanti su tamo stali i postavili logor. Barrent je nastavio i oko ponoći se poĉeo uspinjati od
vjetra izudaranom kamenom padinom više planine. Bio je gladan, no razveselio ga je svjeţ i ĉist
zrak. Poĉeo je vjerovati da će zaista preţivjeti Lov.
Ĉuo je grupu buĉnih lovaca kako pretraţuju oko planine. U mraku ih je lako izbjegao i
nastavio se penjati. Uskoro više nije bilo niti jednog zvuka osim postojanog puhanja vjetra po
liticama. Bila su moţda dva sata ujutro; još samo tri sata do svitanja.
U ranim jutarnjim satimaje poĉela kiša, prvo lagana, a zatim hladan pljusak. Ovakvo se
vrijeme moglo predvidjeti na Omegi. Predvidjeti su se mogli i olujni oblaci koji su se formirali iznad
planina, gromovi i jarko ţuti bljeskovi munja. Barrent je sklonište našao u plitkoj pećini i smatrao se
sretnim što temperatura još nije jako pala.
Sjedio je u pećini, napola drijemajući, ostaci maske su se slijevali niz njegovo lice, i pospano
straţario nad padinom planine ispod sebe. Onda je, u blistavom svjetlu munje, vidio kako se nešto
penje uz padinu i kreće ravno prema njegovoj pećini.
 Ustao je, pištolj je bio spreman, i ĉekao drugu munju. Stigla je i sada je mogao vidjeti hladan,
mokar odsjaj metala, bljeskanje crvenih i zelenih svjetala, par metalnih pipaka koji su se hvatali za
stijene i male grmove na padini planine.
Bio je to stroj sliĉan onome protiv kojeg se Barrent borio u podrumu Ministarstva pravde.
Sad je znao na što ga je Rend ţelio upozoriti. A vidio je i zašto tako malo lovine pobjegne, ĉak i kad
izaĊe iz grada. Ovaj puta Max neće raditi sluĉajnim odabirom kako bi dvoboj bio ravnopravniji. A
neće biti niti ogoljene kutije s osiguraĉima.
Kad je Max došao u domet, Barrent je pucao. Hitac se bezopasno odbio od oklopa stroja.
Barrent je napustio zaklon svoje pećine i poĉeo se uspinjati.
Stroj ga je uporno pratio uz opasan mokar obronak planine. Barrent ga se pokušao riješiti na
platou oštrih stijena, no nije se mogao otresti Маха. Barrent je shvatio da stroj zasigurno prati neki
miris; moţda je bio podešen da prati neizbrisivu boju na Barrentovom licu.
Barrent je na jednoj strmini kotrljao stijene na stroj nadajući se da moţe pokrenuti lavinu.
Max je izbjegao većinu letećih stijena, a ostatak se odbio od njega ne ostavivši vidljiv trag.
Na kraju je Barrent bio satjeran u usku, strmu klisuru. Nije se mogao popeti na veću visinu.
Ĉekao je. Kad je stroj stigao do njega, prislonio je pištolj s iglama uz njegovu metalnu koţu i
pritisnuo okidaĉ.
Max se pod udarom punog naboja na trenutak zatresao. Onda je odbio oruţje i jedan pipak
omotao oko Barrentovog vrata. Stisak metala se pojaĉao. Barrent je osjetio kako gubi svijest. Imao je
vremena upitati se hoće li ga stisak metala ugušiti ili mu slomiti vrat.
Pritisak je iznenada nestao. Stroj se udaljio nekoliko metara. Barrent je iza njega mogao
vidjeti prvo sivo svjetlo dana.
Preţivio je lov. Stroj nije bio programiran da ga ubije nakon zore. No isto tako ga neće
pustiti. Drţao ga je zarobljenim u klisuri dok lovci nisu došli.
Odveli su Barrenta u Tetrahyde gdje mu je gomila divlje pljeskala i pruţila herojski doĉek.
Nakon dvosatne procesije Barrent i ĉetiri druga preţivjela odvedeni su u ured Odbora za nagrade.
Predsjednik je odrţao kratak govor o vještini i hrabrosti koje su svi oni pokazali preţivjevši Lov.
Svakome od njih je dodijelio status hadţije i dao im malu zlatnu naušnicu koja je oznaĉavala njihov
poloţaj.
Na kraju ceremonije predsjednik je svakom od novih hadţija poţelio laku smrt na Igrama.

OSAMNAESTO POGLAVLJE

Straţari su odveli Barrenta iz ureda Odbora za nagrade. Proveden je pokraj niza tamnica
ispod Arene i zakljuĉan u ćeliju. Straţari su mu rekli da bude strpljiv; Igre su već poĉele i brzo će
doći red na njega.
U ćeliji graĊenoj za tri ĉovjeka bila su nagurana devetorica. Većina njih je sjedila ili leţala u
tihoj apatiji, već prepuštena svojoj smrti. No jedan od njih se definitivno nije prepustio. Dok je
Barrent ulazio, on se probio do prednjeg dijela ćelije.
―Joe!‖
Mali prevarant s kreditnim karticama se nacerio na njega. ―Loše mjesto za susret, Wille.‖
―Što ti se dogodilo?‖
―Politika‖, rekao je Joe. ―Opasan je to posao na Omegi, pogotovo za vrijeme Igara. Mislio
sam kako sam siguran. Ali...‖ Slegnuo je ramenima. ―Ovog sam jutra odabran za Igre.‖
―Postoji li ikakva šansa da se izvuĉemo?‖
―Postoji šansa‖, rekao je Joe. ―Rekao sam tvojoj djevojci za tebe, pa moţda njeni prijatelji
mogu nešto uĉiniti. A što se mene tiĉe, ja oĉekujem odgodu.‖
―Je li to moguće?‖ upitao je Barrent.
―Sve je moguće. No bolje se ne nadati niĉemu.‖
―Kako izgledaju Igre?‖ upitao je Barrent.
―Otprilike kao što i oĉekuješ‖, rekao je Joe. ―Borba ĉovjeka protiv ĉovjeka, bitke protiv
razliĉitih vrsta flore i faune s Omege, dvoboji s pištoljima s iglama i plazmom. Rekli su mi da je to
sve kopirano sa starih festivala sa Zemlje.‖
―A ako itko preţivi,‖ rekao je Barrent, ―on je iznad zakona.‖
―Tako je.‖
―Ali što znaĉi biti iznad zakona?‖
―Ne znam‖, rekao je Joe. ―Ĉini se da nitko ne zna puno o tome. Sve što sam uspio saznati je
da one koji preţive Igre vode pred Crnog Stvora. Pretpostavlja se da to nije ugodno.‖
 ―Mogu to shvatiti. Malo toga na Omegi je ugodno.‖
―Nije to tako loše mjesto‖, rekao je Joe. ―Ti jednostavno nemaš pravi duh -‖
Bio je prekinut dolaskom odreda straţara. Bilo je vrijeme da ljudi iz Barrentove ćelije uĊu u
Arenu.
―Nema odgode‖, rekao je Barrent.
―Pa, tako to ide‖, rekao je Joe.
Provedeni su van pod jakom straţom i poredani pred ţeljeznim vratima koja su odvajala blok
ćelija od glavne arene. Trenutak prije no što je zapovjednik straţe otvorio vrata, debeo ĉovjek u finoj
odjeći je uţurbano došao niz hodnik noseći komad papira.
―Što je to?‖ upitao je zapovjednik straţe.
―Podnesak o jamstvu‖, rekao je debeli ĉovjek dok je zapovjedniku predavao papire. ―Na
drugoj strani ćete naći nalog za prekid aktivnosti.‖ Izvadio je još papira iz svog dţepa. ―A ovdje je
dopis o transferu steĉaja, hipoteka nad imovinom, podnesak za habeas corpus i izvadak osobnog
dohotka.‖
Kapetan je gurnuo svoju kacigu na potiljak i poĉešao se po niskom ĉelu. ―Nikada ne mogu
shvatiti o ĉemu vi odvjetnici govorite. Što to sve znaĉi?‖
―To ga oslobaĊa‖, rekao je debeli ĉovjek i pokazao na Joea.
Kapetan je uzeo papire, bacio jedan jedini zbunjeni pogled na njih i predao ih svom
pomoćniku. ―U redu,‖ rekao je, ―vodite ga sa sobom. No prije nije bilo ovako. Ništa nije zaustavljalo
uredno odvijanje Igara.‖
Slavodobitno se smiješeći, Joe je istupio iz reda koji su ĉuvali straţari i pridruţio se debelom
odvjetniku. Upitao ga je: ―Imate li ikakve papire za Willa Barrenta?‖
―Nikakve‖, odgovorio je odvjetnik. ―Njegov je sluĉaj u drugim rukama. Bojim se da neće biti
u potpunosti procesuiran do završetka Igara.‖
―Ali ja ću do tada vjerojatno biti mrtav‖, rekao je Barrent.
―To, uvjeravam vas, neće zaustaviti propisno uruĉenje papira‖, ponosno je rekao debeli
odvjetnik. ―Ţiv ili mrtav, ti ćeš zadrţati sva svoja prava.‖
Zapovjednik straţe je rekao: ―Dobro, krenimo.‖
―Sretno!‖ doviknuo je Joe. A onda je niz zatvorenika prošao kroz ţeljezna vrata u
zasljepljujuće sunce Arene.
Barrent je preţivio dvoboje prsa u prsa u kojima je ubijena jedna ĉetvrtina zatvorenika.
Nakon toga su ljudi naoruţani maĉevima bili suprotstavljeni smrtonosnijoj fauni Omege. Beštije
protiv kojih su se borili ukljuĉivale su hintolite i hintosede - teško oklopljena ĉudovišta velikih
ĉeljusti ĉije je prirodno stanište bilo pustinjsko podruĉje daleko na jug od Tetrahydea. Petnaest ljudi
kasnije te su zvijeri bile mrtve. Barrent se borio protiv saunusa, letećeg crnog reptila sa zapadnih
planina. Neko ga je vrijeme to ruţno ĉudovište otrovnih zuba gadno pritiskalo. No na vrijeme je
otkrio rješenje. Prestao je pokušavati probiti saunusovu debelu koţu i usredotoĉio se na odsijecanje
široke lepeze njegovih repnih pera. Kad mu je to uspjelo, saunusova ravnoteţa u letu bila je jako
narušena. Reptil se zabio u visoki zid koji je odvajao borce od gledatelja i bilo mu je relativno lako
zadati završni udarac kroz saunusovo jedino ogromno oko. Brojna i entuzijastiĉna gomila na
stadionu je Barrentu poklonila dugaĉak aplauz.
Vratio se nazad u tor za rezerve i gledao kako se drugi ljudi muĉe protiv trihomotreda,
nevjerojatno brzih malih stvorenja veliĉine štakora i naravi bijesne lasice. Tu je potrošeno pet
timova zatvorenika. Nakon kratkog meĊuĉina dvoboja prsa o prsa, Arena je opet bila ispraţnjena.
Sad su se unutra sporo dovukli vodozemci krijatini debelih oklopa. Premda usporeni,
krijatini su bilo potpuno zaštićeni ispod desetak centimetara oklopa. Njihovi su tanki repovi kojima
su mahali naokolo, a koji su im sluţili i kao ticala, bili bez izuzetka smrtonosni za svakog ĉovjeka
koji bi im prišao. Barrent se morao boriti s jednim od njih koji se već riješio petorice njegovih kolega
zatvorenika.
Već je ranije paţljivo promatrao borbe i otkrio je jedino mjesto do kojeg antene nisu mogle
doseći. Barrent je ĉekao svoju priliku i skoĉio na sredinu krijatinovih širokih leĊa. Kad se oklop
rastvorio u divovska usta - a to je bio krijatinov naĉin hranjenja - Barrent je u otvor zabio svoj maĉ.
Krijatin je izdahnuo brzinom na kojoj je Barrent bio zahvalan, a gomila je svoje odobravanje izrazila
zasipajući Arenu jastucima.
Ta je pobjeda Barrenta ostavila usamljenog na krvlju natopljenom pijesku. Ostatak
zatvorenika je bio ili mrtav ili previše izranjavan da bi se mogao boriti. Barrent je ĉekao, pitajući se
kakvu je zvijer Odbor za igre odabrao kao sljedeću.
Kroz pijesak se probio jedan jedini izdanak, zatim i drugi. Unutar nekoliko sekundi u Areni
je naraslo nisko, debelo drvo, ispuštajući dodatno korijenje i izdanke i privlaĉeći sve meso, ţivo ili
mrtvo, u pet malih otvora za hranjenje koji su se nalazili uokrug podnoţja stabla. Bilo je to stablo
lešinar, udomaćeno u sjeveroistoĉnim moĉvarama i uvezeno uz ogromne teškoće. Govorilo se da je
vrlo osjetljivo na vatru, no Barrentu nikakva vatra nije bila dostupna.
Koristeći svoj maĉ s dvije ruke, Barrent je odsijecao vrijeţe; druge bi izrasle na njihovom
mjestu. Radio je mahnitom brzinom kako bi sprijeĉio da ga vrijeţe opkole. Ruke su mu se umarale, a
drvo se regeneriralo brţe no što je on mogao sjeći. Ĉinilo se kako ne postoji naĉin da ga uništi.
Jedina mu je nada bila u sporom kretanju drva. Kretalo se solidnom brzinom, no nije se
moglo usporeĊivati s ljudskom muskulaturom. Barrent se izvukao iz kuta u koji su ga puzeće vrijeţe
stjerale. Drugi maĉ je leţao dvadesetak metara dalje, napola pokriven pijeskom.
Barrent je posegnuo za njim i zaĉuo povike upozorenja iz gomile. Osjetio je kako mu se
vrijeţa ovila oko gleţnjeva.
Zamahnuo je na nju, a druge su se vrijeţe omotale oko njegovog pasa. Zabio je pete u pijesak
i udario maĉem o maĉ, pokušavajući dobiti iskru.
Maĉ u njegovoj desnoj ruci se već pri prvom pokušaju prelomio na pola.
Barrent je pokupio polovice i dok su ga vrijeţe privlaĉile sve bliţe otvorima za hranjenje,
nastavio pokušavati. Vodopad iskri sruĉio se sa sudarenog ĉelika. Jedna od njih je dotakla vrijeţu.
Vrijeţa je nevjerojatnom brzinom buknula u plamen. Plamen je navalio duţinom vrijeţe
prema glavnom sustavu stabla. Pet usta je zastenjalo dok je vatra skakala prema njima.
Da je bilo dozvoljeno da se stvari nastave, Barrent bi izgorio do smrti jer je Arena bila skoro
ispunjena vrlo zapaljivim vrijeţama. No plamenovi su ugroţavali i drvene zidove Arene. Odjel
straţara Tetrahydea je na vrijeme ugasio vatru te spasio i Barrenta i gledatelje.
Ljuljajući se od iscrpljenosti, Barrent je stajao na sredini Arene, pitajući se što će sljedeće biti
upotrijebljeno protiv njega. No ništa se nije dogaĊalo. Nakon nekoliko trenutaka iz predsjednikove
loţe je dan signal i gomila je eksplodirala u aplauzu.
Igre su bile završene. Barrent je preţivio.
Još uvijek nitko nije napuštao svoje mjesto. Gledatelji su ĉekali da vide što će se dogoditi
Barrentu koji je sada bio iznad zakona.
Zaĉuo je dubok, smjeran uzdah gomile. Brzo se okrenuo i vidio vatrenu toĉku svjetla kako se
pojavljuje usred zraka. Nadimala se, ispuštala zrake svjetla i ponovo ih uvlaĉila. Brzo je rasla,
presjajna da bi ju bilo moguće gledati. A Barrent se sjetio ujaka Ingeniara kako mu govori: ―Ponekad
nas Crni Stvor nagraĊuje pojavljujući se u uţasnoj ljepoti svojeg vatrenog tijela. Da, netjaĉe, ja sam
ga imao privilegiju vidjeti. Prije dvije godine se pojavio na Igrama, a pojavio se i godinu prije toga...‖
Toĉka je postala crvena i ţuta kugla promjera oko šest metara, na donjem dijelu svoje
zakrivljenosti nije dodirivala tlo. Opet je rasla. Središte kugle postalo je tanje, pojavio se struk, a
iznad struka je kugla postala neprobojna crnina. Bile su to sada dvije kugle, jedna sjajna, jedna
mraĉna, spojene uskim strukom. Dok je Barrent gledao, mraĉna se kugla izduţivala i mijenjala u
nezaboravan rogati oblik Crnog Stvora.
Barrent je pokušao bjeţati, no figura s crnom glavom je krenula prema naprijed i progutala
ga. Bio je zarobljen u zasljepljujućem vrtlogu sjaja, s tamom iznad njega. Svjetlo se probijalo u
njegovu glavu i pokušao je vrištati. Onda se onesvijestio.

DEVETNAESTO POGLAVLJE

Barrent je došao k svijesti u slabo osvijetljenoj sobi visokog stropa. Leţao je na krevetu.
Dvoje ljudi je stajalo u blizini. Ĉinilo se da se svaĊaju.
―Jednostavno više nema vremena za ĉekanje‖, govorio je muškarac. ―Ti ne shvaćaš hitnost
situacije.‖
―Doktori su rekli da treba barem još tri dana odmora.‖ Bio je to ţenski glas. Trenutak kasnije,
Barrent je shvatio da je to bila Moera.
―Moţe dobiti tri dana.‖
―A treba i vrijeme za indoktrinaciju.‖
―Rekla si mi da je pametan. Indoktrinacija ne bi trebala dugo trajati.‖
―Moţe trajati tjednima.‖
―Nemoguće. Brod slijeće za šest dana.‖
―Eylane,‖ rekla je Moera, ―pokušavaš ići prebrzo. Ne moţemo to uspjeti u tom roku. Bit ćemo
puno bolje pripremljeni na sljedeći Dan slijetanja —‖
―Do tada će situacija već biti izvan kontrole‖, rekao je ĉovjek. ―Ţao mi je, Moera, Barrenta
moramo iskoristiti sada ili nikada.‖
Barrent je rekao: ―Iskoristiti me za što? Gdje sam? Tko ste vi?‖
 Ĉovjek se okrenuo prema krevetu. Barrent je u prigušenom svjetlu vidio vrlo visokog,
mršavog, pognutog starca s tankim brkovima.
―Drago mi je da ste budni‖, rekao je. ―Moje ime je Swen Eylan. Ja zapovijedam Drugom
grupom.‖
―Što je Druga grupa?‖ upitao je Barrent. ―Kako ste me izvukli iz Arene? Jeste li vi agenti
Crnog Stvora?‖
Elyan se nacerio. ―Ne baš agenti. Sve ćemo vam objasniti u kratkim crtama. No mislim da je
najbolje da prije svega nešto pojedete i popijete.‖
Medicinska sestra je donijela pladanj. Dok je Barrent jeo, Elyan je privukao stolac i govorio
mu o Crnom Stvoru.
―Naša grupa‖, rekao je Eylan, ―ne moţe tvrditi da je zapoĉela religiju Zla. Ĉini se da je to
spontano zapoĉelo na Omegi. No budući da je bila tu, mi smo je povremeno iskorištavali. Svećenici
su bili izrazito kooperativni. Na kraju krajeva, štovanje Zla daje vrlo pozitivnu ocjenu na korupciju.
Zbog toga, u oĉima svećenika s Omege, pojava laţnog Crnog Stvora nije anatema. Baš suprotno, jer
u pravovjernom štovanju Zla laţni prikazi su ĉesti - pogotovo ako se radi o velikim, vatrenim
prizorima poput onog koji vas je spasio iz Arene.‖
―Kako ste to izveli?‖ upitao je Barrent.
―To ima veze s tamim plohama i poljima sile‖, rekao je Eylan. ―Morali biste pitati naše
inţenjere za više detalja.‖
―Zašto ste me spasili?‖ upitao je Barrent.
Eylan je bacio pogled na Moeru, a ona je slegnula ramenima. Izgledajući nelagodno, Elyan je
rekao: ―Ţeljeli bismo vas iskoristiti za vaţan posao. Ali prije no što vam kaţem više o tome, mislim
da trebate znati nešto o našoj organizaciji. Sigurno imate neka pitanja o nama.‖
―Puno‖, rekao je Barrent. ―Jeste li vi neka vrsta kriminalne elite?‖
―Mi smo elita,‖ rekao je Elyan, ―no ne smatramo se kriminalcima. Na Omegu su slane dvije
potpuno razliĉite vrste ljudi. Tu su istinski zloĉinci krivi za ubojstva, paleţe, oruţane pljaĉke i tomu
sliĉno. To su ljudi meĊu kojima ste ţivjeli. A postoje i ljudi koji su krivi za zloĉine odstupanja poput
politiĉke nepouzdanosti, znanstvene neortodoksnosti i nereligioznosti. Takvi ljudi ĉine našu
organizaciju koju, za potrebe identifikacije, zovemo Grupa dva. Koliko se mi moţemo sjetiti i
rekonstruirati, naši su zloĉini u najvećem dijelu bili to što smo imali drugaĉije stavove od onih koji
su prevladavali na Zemlji. Mi smo bili nekonformisti. Vjerojatno smo ĉinili nestabilan element i
prijetnju ukorijenjenoj vlasti. Zbog toga smo deportirani na Omegu.‖
―A odvojili ste se od drugih deportiranih‖, rekao je Barrent.
―Da, iz nuţnosti. Kao prvo, istinske zloĉince iz Grupe jedan nije lako kontrolirati. Mi ih
nismo mogli voditi niti smo mogli dozvoliti da oni vode nas. No još vaţnije od toga je da smo imali
zadatak koji se moţe obaviti jedino u tajnosti. Nismo imali pojma kakve su naprave straţarski
brodovi koristili za nadgledanje površine Omege. Kako bismo svoju sigurnost odrţali netaknutom,
maknuli smo se s površine Omege - doslovno. Soba u kojoj ste sada je nekih šezdeset metara ispod
površine. Drţimo se podalje od pogleda, osim specijalnih agenata poput Moere, koja razdvaja
politiĉke i društvene zatvorenike koji pripadaju Grupi dva od ostalih.‖
―Mene niste odvojili‖, rekao je Barrent.
―Naravno da nismo. Vi ste navodno bili krivi za ubojstvo, a to vas stavlja u Grupu jedan.
Kako bilo da bilo, vaše ponašanje nije bilo tipiĉno za Grupu jedan. Vi ste se ĉinili kao dobar
potencijalni materijal za nas te smo vam, s vremena na vrijeme, pomagali. No morali smo biti
sigurni prije no što vas primimo u Grupu. Vaše odbijanje optuţbe za ubojstvo vam je jako išlo u
prilog. Isto tako, ispitali smo Illiardija nakon što ste ga locirali. Ĉinilo se kako nema razloga
sumnjati da je on poĉinio ubojstvo za koje ste vi bili optuţeni. Još više su vam u korist išle vaše
izraţene sposobnosti preţivljavanja, koje su imale svoj najveći test u Lovu i na Igrama. Jako nam
treba ĉovjek vaših sposobnosti.‖
―O kakvom se poslu toĉno radi?‖ upitao je Barrent. ―Što ţelite postići?‖
―Ţelimo otići nazad na Zemlju‖, rekao je Eylan.
―Ali to je nemoguće.‖
―Mi ne mislimo tako‖, rekao je Eylan. ―To smo pitanje temeljito prouĉili. Mislimo da se,
usprkos straţarskim brodovima, moguće vratiti na Zemlju. To ćemo sa sigurnošću otkriti za šest
dana, kada moramo pokušati proboj.‖
Moera je rekla: ―Bilo bi bolje ĉekati još šest mjeseci.‖
―Nemoguće. Odgoda od šest mjeseci bila bi kobna. Svako društvo ima svoju svrhu, a
kriminalna populacija Omege teţi samouništenju. Barrente, izgledate iznenaĊeno. Niste li to mogli
vidjeti?‖
―Nikada nisam razmišljao o tome‖, rekao je Barrent. ―Na kraju krajeva, bio sam dio toga.‖
 ―To je jasno samo po sebi‖, rekao je Eylan. ―Pogledajte institucije - sve su usredotoĉene na
legalizirano ubojstvo. Praznici su izgovori za masovno ubijanje. Ĉak se i zakon koji upravlja stopom
ubojstava poĉinje urušavati. Stanovništvo ţivi na rubu kaosa. A tako im i treba. Nema više nikakve
sigurnosti. Jedini naĉin preţivljavanja je ubijanje. Jedini naĉin napredovanja u statusu je ubijanje.
Jedino sigurno je ubiti - sve više i više, sve brţe i brţe.‖
―Ti preuveliĉavaš stvari‖, rekla je Moera.
―Ne mislim tako. Shvaćam da postoji odreĊena trajnost u institucijama Omege, jedan
uroĊeni konzervativizam ĉak i prema ubojstvu. No to je samo iluzija. Uopće ne sumnjam da sva
umiruća društva projiciraju svoju iluziju trajnosti - sve do samog kraja. Pa, kraj društva na Omegi se
ubrzano pribliţava.‖
―Koliko još vremena preostaje?‖ upitao je Barrent.
―Toĉka eksplozije će biti dostignuta za otprilike ĉetiri mjeseca‖, rekao je Elyan. ―Jedini naĉin
da se to promijeni je da se stanovništvu da novi smjer, neki drugi cilj.‖
―Zemlja‖, rekao je Barrent.
―Toĉno tako. I zato se mora odmah pokušati.‖
―Pa, ja ne znam puno o tome‖, rekao je Barrent. ―No slaţem se s vama. Rado ću biti dio
ekspedicije.‖
Ĉinilo se da je Elyanu opet neugodno. ―Pretpostavljam da nisam bio jasan‖, rekao je. “Vi ćete
biti ekspedicija, Barrente. Vi i samo vi... oprostite mi ako sam vas iznenadio.‖

DVADESETO POGLAVLJE

Prema Eylanu, Grupa dva je imala jednu ozbiljnu manu: ljudi koji su je ĉinili prošli su,
većinom, vrhunac fiziĉke snage. Naravno, bilo je tu i mlaĊih ĉlanova, no oni su imali malo dodira s
nasiljem i malo prilike da razvijaju samodostatnost. Sigurni u podzemlju, većina njih nikada nije u
ljutnji pucala iz plazma pištolja, nikada nisu bili natjerani da trĉe kako bi spasili ţivu glavu, nikada
se nisu našli u situacijama u kojima im je ţivot visio o niti, a kakve je Barrent preţivio. Bili su hrabri,
ali se nisu dokazali. Oni bi svojevoljno krenuli u ekspediciju na Zemlju, no imali bi malo šanse za
uspjeh.
―A vi mislite da ja imam šanse?‖ upitao je Barrent.
―Mislim da imate. Vi ste mladi i snaţni, priliĉno inteligentni i ekstremno snalaţljivi. Imate
visok kvocijent preţivljavanja. Ako netko moţe uspjeti, vjerujem da ste to vi.‖
―Zašto samo jedan ĉovjek?‖
―Zato što nema smisla slati grupu. Samo bi se povećala šansa za otkrivanje. Koristeći jednog
ĉovjeka, osiguravamo najveću sigurnost i izglede. Ako uspijete, dobit ćemo dragocjene podatke o
prirodi našeg neprijatelja. Ako ne uspijete, ako budete uhvaćeni, vaš će se pokušaj smatrati djelom
pojedinca, a ne grupe. Mi ćemo i dalje biti slobodni i pokrenuti opći ustanak na Omegi.‖
―Kako bih se trebao vratiti na Zemlju?‖ upitao je Barrent. ―Imate li zvjezdani brod sakriven
ovdje negdje?‖
―Bojim se da nemamo. Planiramo vas transportirati na Zemlju sljedećim zatvorskim
brodom.‖
―To je nemoguće.‖
―Baš suprotno. Prouĉavali smo slijetanja. Ona slijede isti obrazac. Zatvorenici se sprovode
van, a straţari ih prate. Kad su svi postrojeni na trgu, brod je nebranjen premda su straţari oko
njega. Kako bismo vas ubacili u brod, mi ćemo zapoĉeti nerede. To bi trebalo straţarima odvratiti
paţnju dovoljno dugo da se vi uvuĉete.‖
―Ĉak i ako uspijem, bit ću ulovljen ĉim se straţari vrate.‖
―Ne biste trebali biti‖, rekao je Eylan. ―Zatvorski brod je ogromna struktura s puno mjesta za
skrivanje. A i element iznenaĊenja će biti na vašoj strani. To bi mogao biti prvi put u povijesti
Omege da netko pokušava pobjeći.‖
―A kada brod stigne do Zemlje?‖
―Bit ćete maskirani kao ĉlan posade broda‖, rekao je Elyan. ―Zapamtite, za vas radi
neizbjeţna neuĉinkovitost ogromne birokracije.‖
―Nadam se‖, rekao je Barrent. ―No pretpostavimo da stignem sigurno do Zemlje i nabavim
podatke koje ţelite. Kako ću ih poslati nazad?‖
―Poslat ćete ih sljedećim zatvorskim brodom‖, rekao je Elyan. ―Mi planiramo zauzeti taj
brod.‖
Barrent je umorno protrljao ĉelo. ―Zbog ĉega mislite da bilo što od ovoga - moja ekspedicija
ili vaš ustanak - moţe uspjeti protiv organizacije moćne poput Zemlje?‖
―Moramo riskirati‖, rekao je Eylan. ―Riskirati ili propasti u krvavom meteţu zajedno s
ostatkom Omege. Slaţem se da su izgledi protiv nas. No naš izbor je ili pokušati ili umrijeti bez
ikakvog pokušaja.‖
Moera je potvrdno kimnula na ovo. ―Osim toga, postoje i druge mogućnosti u ovoj situaciji.
Vlada Zemlje je oĉito represivna. Iz toga slijedi da na samoj Zemlji postoje tajne grupe otpora.
Moţda ćeš uspjeti stupiti u kontakt s tim grupama. Ustanak i ovdje i na Zemlji dali bi vladi nešto za
razmišljanje.‖
―Moţda‖, rekao je Barrent.
―Moramo se nadati najboljem‖, rekao je Elyan. ―Jeste li uz nas?‖
―Sigurno‖, rekao je Barrent. ―Radije bih umro na Zemlji nego na Omegi.‖
―Zatvorski brod slijeće za šest dana‖, rekao je Eylan. ―Dok se to ne dogodi, dat ćemo vam
podatke koje imamo o Zemlji. Dio toga je rekonstrukcija sjećanja, dio su mutanti skrenirali, a
ostatak je logiĉna konstrukcija. To je sve što imamo, a ja mislim da pruţa priliĉno toĉnu sliku
trenutnog stanja na Zemlji.‖
―Kad poĉinjemo?‖ upitao je Barrent.
―Ovog trenutka‖, odgovorio je Elyan.

Barrent je dobio opće upute o Zemljinom reljefu, klimi i glavnim naseljima. Onda je poslan
pukovniku Brayu, bivšem ĉlanu Zemaljskih naselja u dubokom svemiru. Bray mu je govorio o
vjerojatnim vojnim snagama Zemlje, temeljem broja straţarskih brodova oko Omege i na njima
uoĉljivog stupnja znanstvenog razvoja. Dao mu je procjene veliĉine zemaljskih snaga, njihove
vjerojatne podjele na kopnene, pomorske i svemirske grupe i njihove pretpostavljene efikasnosti.
Njegov pomoćnik, kapetan Carell, odrţao je predavanje o specijalnom naoruţanju, njegovim
vjerojatnim vrstama i dometima te dostupnosti općoj zemaljskoj populaciji. Drugi pomoćnik,
poruĉnik Daoud, govorio je o ureĊajima za otkrivanje, njihovim vjerojatnim lokacijama te kako ih
izbjeći.
Barrent se nakon toga vratio Elyanu na zemaljsku indoktrinaciju. Od njega je Barrent nauĉio
kako vjeruju da na Zemlji vlada diktatura. Nauĉio je metode diktature, njene snage i slabosti, ulogu
tajne policije, upotrebu terora i problem doušnika.
Kad je Eylan bio gotov s njime, Barrent je otišao do niskog ĉovjeka okruglastih oĉiju koji mu
je predavao o zemaljskom naĉinu uništenja sjećanja. Krenuvši od premise da se uništavanje sjećanja
redovito koristi kako bi se eliminirala opozicija, ĉovjek je konstruirao vjerojatnu prirodu
podzemnog pokreta na Zemlji koji je mogao nastati pod tim uvjetom, kako ih Barrent moţe
kontaktirati i kakve bi njihove sposobnosti mogle biti.
Na kraju je dobio potpune detalje plana Grupe dva za svoje ubacivanje na brod.
Kad je došao Dan slijetanja, Barrent je osjetio jasan osjećaj olakšanja. Bilo mu je već muka
od danonoćnog štrebanja. Svaka vrsta akcije se ĉinila boljom od toga.

DVADESET I PRVO POGLAVLJE

Barrent je gledao kako ogromni zatvorski brod manevrira na svoj poloţaj i bešumno tone
prema tlu. Mutno je sjao na poslijepodnevnom suncu, opipljiv dokaz Zemljinog dalekog dosega i
moćnog stiska. Otvorila su se vrata brodskog grotla i izlazna rampa je spuštena. Zatvorenici, praćeni
straţarima s obje strane, marširali su niz rampu i postrojavali se na trgu.
Kao i obiĉno, veći dio populacije Tetrahydea se okupio kako bi gledao i uzvicima pratio
ceremoniju iskrcavanja. Barrent je prolazio kroz guţvu i postavio se iza redova zatvorenika i
straţara. Dodirnuo je svoj dţep kako bi se uvjerio da je pištolj s iglama još uvijek ondje. Izradili su ga
za njega majstori iz Grupe dva, potpuno od plastike kako bi mogao izbjeći sve detektore metala.
Ostatak njegovih dţepove bio je pun opreme. Nadao se da neće morati upotrijebiti ništa od toga.
Glas iz zvuĉnika je poĉeo ĉitati brojeve zatvorenika, baš kao i kad se Barrent iskrcao. Slušao
je, lagano povijenih koljena, ĉekajući poĉetak diverzije.
Glas iz zvuĉnika je prilazio kraju popisa zatvorenika. Ostalo ih je još samo desetero. Barrent
se pomaknuo prema naprijed. Glas je bezizraţajno nastavio. Ĉetiri zatvorenika, tri...
Kad je proĉitan broj posljednjeg zatvorenika, diverzija je zapoĉela. Crni oblak dima zatamnio
je blijedo nebo i Barrent je znao da je Grupa zapalila prazne barake na trguA-2. Ĉekao je.
Krenulo je. Ĉula se zaglušujuća eksplozija i probila se kroz dva reda praznih zgrada. Svi su
zateturali od udarnog vala. Ĉak i prije no što su krhotine poĉele padati, Barrent je trĉao prema
brodu.
Druga i treća eksplozija su se dogodile kad je stigao u sjenu broda. Brzo je skinuo svoju
vanjsku odjeću s Omege. Pod njom je nosio kopiju straţarske uniforme. Sad je trĉao prema izlaznoj
rampi.
Glas iz zvuĉnika je glasno zazivao red. Straţari su još uvijek bili izbezumljeni.
Ĉetvrta je eksplozija bacila Barrenta na tlo. Odmah je ustao na noge i poĉeo trĉati uz rampu.
Bio je u unutrašnjosti broda. Mogao je ĉuti kako vani kapetan izvikuje nareĊenja. Straţari su se
poĉeli formirati u redove, a oruţje im je bilo spremno za upotrebu protiv nepokorne gomile. U brod
su se povlaĉili u urednoj formaciji.
Barrent više nije imao vremena za osluškivanje. Nalazio se u dugom, uskom hodniku.
Okrenuo se nadesno i pojurio prema prednjem dijelu broda. Daleko iza sebe mogao je ĉuti teško
stupanje straţara.
A sada, mislio je, bolje da su podaci koje je dobio o brodu toĉni, ili će ekspedicija završiti
prije nego što je i poĉela.
Trĉao je pokraj redova ćelija i došao do vrata na kojima je pisalo STRAŢARSKA SOBA ZA
SASTANKE. Upaljena ţarulja iznad vrata pokazivala je kako je sustav opskrbe zrakom ukljuĉen.
Prošao je pokraj njih i došao do drugih vrata. Pokušao ih je otvoriti i otkrio da su otkljuĉana. U sobi
se nalazila visoka hrpa rezervnih dijelova. Ušao je i zatvorio vrata za sobom.
Straţari su marširali niz hodnik. Barrent je mogao ĉuti kako govore dok su ulazili u sobu za
sastanke.
―Što ti misliš, što je izazvalo te eksplozije?‖
―A tko to zna? Ti zatvorenici su ionako ludi.‖
―Raznijeli bi ĉitav planet, samo kad bi mogli.‖
―Barem bismo ih se riješili.‖
―Pa, nisu izazvali nikakvu štetu. Takva se eksplozija dogodila prije petnaestak godina. Sjećaš
li se?‖
―Nisam tada bio ovdje.‖
―Pa, bilo je gore od ovoga. Dva su straţara bila ubijena, i moţda stotinjak zatvorenika.‖
―Tko je to zapoĉeo?‖
―Ne znam. Ti Omeganci jednostavno uţivaju u dizanju stvari u zrak.‖
―Kako je krenulo, još će pokušati nas dići u zrak.‖
―Nema šanse. Ne dok su straţarski brodovi ondje.‖
―Misliš? Pa, bit će mi drago da se vratim na kontrolnu toĉku.‖
―Baš kao što si rekao. Bit će mi drago kada siĊem s ovog broda i malo ţivim.‖
―Pa ţivot na kontrolnoj toĉci nije loš, no ja bih se radije vratio na Zemlju.‖
―Ne moţeš imati sve.‖
Posljednji straţar je ušao u sobu za sastanke i zalupio vrata. Barrent je ĉekao. Nakon nekog
vremena brod je poĉeo vibrirati. Poĉeo se kretati.
Došao je do vrijednih podataka. Ĉinilo se da su se svi ili barem većina straţara iskrcali na
kontrolnoj toĉci. Znaĉi li to da se druga jedinica straţara ukrcala? Vjerojatno. A kontrolna toĉka je
implicirala da je brod bio pretraţen zbog mogućih odbjeglih zatvorenika. Bila je to vjerojatno samo
površna pretraga, jer u ĉitavoj povijesti Omege niti jedan zatvorenik nije pobjegao. Svejedno, morao
je otkriti naĉin da izbjegne pretragu.
No s time će se suoĉiti kad doĊe vrijeme za to. Sad je osjećao kako vibracije prestaju i znao je
da je brod napustio površinu Omege. Bio je u brodu, neotkriven, a brod je bio na putu prema Zemlji.
Do sada je sve išlo prema planu.
Sljedećih nekoliko sati Barrent je ostao u skladištu.
Bio je vrlo umoran i zglobovi su ga poĉeli boljeti. Zrak u prostoriji imao je kiseli, ustajali
miris. Prisilivši se da ustane, Barrent je otišao do ventilacijskog otvora i prislonio ruku na njega.
Zrak nije ulazio unutra. Iz dţepa je izvadio mali mjerni ureĊaj. Nivo kisika u sobi je ubrzano padao.
Oprezno je otvorio vrata skladišta i provirio van. Premda je bio odjeven u savršenu repliku
straţarske uniforme, znao je da ne bi mogao proći meĊu ljudima koji su se tako dobro meĊusobno
poznavali. A morao je doći do zraka.
Hodnici su bili pusti. Prošao je pokraj sobe za sastanke i iznutra ĉuo prigušene zvukove
razgovora. Iznad vrata je svijetlilo jarko zeleno svjetlo. Barrent je nastavio hodati osjećajući prve
znakove vrtoglavice. Njegov mu je ureĊaj pokazivao da je koliĉina kisika u hodniku poĉela opadati.
Grupa je pretpostavljala da će opskrba kisikom biti na ĉitavom brodu. Sad je Barrent vidio
kako samo sa straţarima i posadom nije bilo potrebe za opskrbu zrakom na ĉitavom brodu. Zraka će
biti u malim podruĉjima u kojima ima ljudi, poput sobe za straţare i odjeljaka za posadu, i nigdje
drugdje.
 Barrent je ţurio niz slabo osvijetljene, tihe hodnike i pokušavao doći do daha. Zrak je
ubrzano postajao sve gori. Moţda ga koriste za sobu za sastanke prije no što uopće i taknu glavne
brodske zalihe zraka.
Prolazio je pokraj otkljuĉanih prostorija, no zelena svjetla iznad njih nisu bila upaljena. U
glavi mu je tutnjalo od bola i osjećao je kao da su mu noge od ţelatine. Pokušao je stvoriti plan
akcije.
Ĉinilo mu se da najviše šanse ima u odjelu za posadu. Posada broda moţda nije naoruţana.
Ĉak i da jesu, oni bi bili manje skloni nevoljama nego straţari. Moţda bi mogao uzeti nekog od
ĉasnika kao taoca; moţda bi mogao preuzeti brod.
Bilo je to vrijedno pokušaja. Morao je pokušati.
Na kraju hodnika je došao do stubišta. Popeo se uz desetak nivoa i napokon stigao do
šablonom napravljene oznake najednom od zidova. Pisalo je KONTROLNI ODJELJAK - Pristup
dozvoljen samo brodskom osoblju.
Ĉinilo se kao da je hodnik ispunjen sivom maglom. Na trenutak se rašĉistio i Barrent je
shvatio da me se oĉi nisu pravilno fokusirale. Digao se na noge i stisnuo kvaku. Vrata su se poĉela
otvarati. Ĉvrsto je uhvatio pištolj s iglama i pokušao se pripremiti na akciju.
No ĉim su se vrata otvorila, neprobojna se tama obavila oko njega. Ĉinilo mu se da vidi
zapanjena lica, da ĉuje glasove kako uzvikuju: ―Pazite! Naoruţanje!‖ A onda se tama potpuno
nadvila i poĉeo je beskrajan pad prema naprijed.

DVADESET I DRUGO POGLAVLJE

Barrentov povratak k svijesti je bio iznenadan i potpun. Sjeo je i vidio da je pao unutar
kontrolne sobe. Metalna vrata iza njega su bila zatvorena, a disao je bez poteškoća. Od posade nije
bilo niti traga. Vjerojatno su otišli po straţare, pretpostavljajući da će on ostati u nesvijesti.
Digao se na noge, instinktivno pokupivši pištolj. Pregledao je oruţje, onda se namrštio i
spremio ga. Zašto bi ga posada, pitao se, ostavila samog u kontrolnoj sobi, najvaţnijem dijelu
broda? Zašto bi ga ostavili naoruţanog?
Pokušao se sjetiti lica koja je vidio prije no što se srušio. Bila su to neodreĊena sjećanja,
nejasne i nefokusirane figure sa šupljim, snolikim glasovima. Jesu li ljudi zaista bili ovdje?
Ĉim je više razmišljao o tome, tim je sigurniji bio kako je te ljudi prizvao iz svoje sve slabije
svijesti. Nikoga nije bilo ovdje. Bio je sam u ţivĉanom središtu broda.
Prišao je glavnim brodskim kontrolama. Bile su podijeljene na deset postaja. Svaka postaja
je imala svoj red instrumenata ĉije su tanke kazaljke pokazivale nerazumljive vrijednosti. Svaka je
imala svoje prekidaĉe, kotaĉiće reostata i poluge.
Barrent je polako prolazio pokraj postaja, promatrao kako se uzorci bljeskajućih svjetala
penju do stropa i pulsiraju niz zidove. Ĉinilo se da je posljednja postaja neka vrsta ukupne kontrole
nad svim ostalima. Mali ekran je bio oznaĉen: Koordinacija, Ručno/Automatsko. Svijetlio je dio
oznaĉen s Automatsko. Postojali su sliĉni ekrani za navigaciju, nadzor, kontrolu sudara, ulaz i izlaz
iz podsvemira, normalan ulaz i izlaz te slijetanje. Svi su bili podešeni na automatski rad. Dalje je
našao ekran za programiranje koji je odbrojavao napredak leta u satima, minutama i sekundama.
Vrijeme do Kontrolne toĉke jedan bilo je 29 sati, 4 minute i 51 sekunda. Vrijeme zadrţavanja 3 sata.
Vrijeme od kontrolne toĉke do Zemlje, 480 sati.
Kontrolna ploĉa je bljeskala i mumljala sama za sebe, smirena i samodovoljna. Barrent nije
mogao izbjeći osjećaju da je prisutnost ĉovjeka u ovom hramu strojeva bila svetogrĊe.
Provjerio je ventilacijske otvore. Bili su postavljeni na automatski rad i davali su taman
dovoljno zraka za trenutnu populaciju sobe od jednog ĉovjeka.
No gdje je bila posada? Barrent je mogao shvatiti potrebu da se brodom upravlja uglavnom
automatski. Struktura veliĉine i sloţenosti poput ove morala je biti samodovoljna. No ljudi su je
izgradili i ljudi su napisali programe. Zašto ovdje nisu bili ljudi kako bi nadgledali kontrolne ploĉe i
prema potrebi mijenjali programe? Pretpostavimo da straţari trebaju više vremena na Omegi?
Pretpostavimo da je nuţno zaobići Kontrolnu toĉku i vratiti se izravno na Zemlju? Pretpostavimo da
je nuţno potpuno promijeniti odredište? Tko bi resetirao programe, tko bi brodu dao naredbe, tko je
imao upravljaĉku inteligenciju koja je vodila ĉitavu operaciju?
Barrent je pretraţio kontrolnu sobu. Našao je spremište puno respiratora s kisikom. Stavio je
jedan, provjerio ga i izašao u hodnik.
Nakon dugog hoda došao je do vrata na kojima je pisalo ODJELJAK ZA POSADU. Ušao je i
našao praznu i urednu prostoriju. Kreveti su stajali u urednim redovima, bez plahti i pokrivaĉa. U
ormarima nije bilo odjeće niti bilo kakvih osobnih stvari. Barrent je izašao i pregledao prostorije za
ĉasnike i kapetana. Nije našao niti traga ljudskog prisustva.
Vratio se u kontrolnu sobu. Sad je bilo jasno kako brod nema posade. Moţda su vlasti na
Zemlji bile toliko sigurne u svoje rasporede i pouzdanost svojeg broda da su posadu smatrali
suvišnom. Moţda...
No Barrentu se to ĉinilo nepromišljenim. Bilo je nešto vrlo ĉudno sa Zemljom koja
dozvoljava zvjezdanim brodovima da plove bez ljudskog nadzora.
Odluĉio je odustati od prosuĊivanja dok ne doĊe do više ĉinjenica. Trenutno je morao
razmisliti o problemu vlastitog preţivljavanja. U dţepovima je imao koncentriranu hranu, no nije
mogao ponijeti puno vode. Hoće li na brodu bez posade biti zaliha? Sjetio se odreda straţara,
duboko dolje u njihovoj sobi za sastanke. A morao je i razmišljati o tome što će se dogoditi na
kontrolnoj toĉci, i što će uĉiniti po tom pitanju.
Barrent je otkrio da ne mora koristiti vlastite zalihe hrane. U ĉasniĉkoj kantini strojevi su još
uvijek izbacivali hranu i vodu na pritisak gumba. Barrent nije znao radi li se o prirodnoj ili kemijski
rekonstituiranoj hrani. Imala je dobar okus i ĉinilo se da je hranjiva, tako da ga nije bilo briga.
Istraţio je dio gornjih nivoa broda. Nakon što se nekoliko puta izgubio, odluĉio je da više
neće bespotrebno riskirati. Ţivotni centar broda bio je njegova kontrolna soba i Barrent je ondje
provodio većinu vremena.
Pronašao je promatraĉnicu. Barrent je aktivirao prekidaĉ koji otvara kapke i mogao je
promatrati beskrajan prizor zvijezda koje sjaje u crnilu svemira. Beskraj zvijezda se prostirao preko
najširih granica njegove mašte. Gledajući taj prizor, Barrent je osjećao snaţan nalet ponosa. Ovamo
je pripadao, a ove su nepoznate zvijezde bile njegovo nasljeĊe.
Vrijeme do kontrolne toĉke je spalo na šest sati. Barrent je promatrao kako novi dijelovi
kontrolne ploĉe oţivljavaju, provjeravaju i mijenjaju sile koje upravljaju brodom, i pripremaju se za
slijetanje. Tri i pol sata prije slijetanja Barrent je došao do zanimljivog otkrića. Otkrio je središnji sustav
za komunikaciju ĉitavog broda. Ukljuĉivši prijem, mogao je slušati razgovore u straţarskoj sobi.
Nije nauĉio ništa što bi mu bilo korisno. Bilo zbog opreza ili nedostatka zanimanja, straţari
nisu razgovarali o politici. Ţivote su provodili na kontrolnoj toĉci, osim razdoblja sluţbe na
zatvorskom brodu. Neke su stvari koje su govorili Barrentu bile nerazumljive. No nastavio je slušati,
fasciniran svime što su ti ljudi sa Zemlje imali reći.
―Jesi li ikada plivao na Floridi?‖
―Nikada nisam volio slanu vodu.‖
―Godinu dana prije no što sam pozvan u Straţu, dobio sam treću nagradu na Sajmu orhideja
u Daytoni.‖
―Kupujem vilu na Antartici u kojoj ću ţivjeti kad odem u mirovinu.‖
―Koliko još moraš odraditi?‖
―Osamnaest godina.‖
―Pa, netko to mora raditi.‖
―Ali zašto baš ja? I zašto nema odmora na Zemlji?‖
―Gledao si snimke i znaš zašto. Kriminal je bolest. Zarazan je.‖
―Pa što onda?‖
―Dakle, ako radiš u blizini kriminalaca, u opasnosti si da se zaraziš. Mogao bi bolest prenijeti
nekome na Zemlji.‖
―To nije pravedno...‖
―Nema tu pomoći. Oni znanstvenici znaju što govore. Osim toga, kontrolna toĉka nije tako loša.‖
―Ako voliš sve umjetno... zrak, cvijeće, hranu...‖
―Pa, ne moţeš imati sve. Je li tvoja obitelj ondje?‖
―Oni se ţele vratiti na Zemlju.‖
―Kaţu da nakon pet godina na kontrolnoj toĉci više ne moţeš podnijeti Zemlju. Gravitacija te
sredi.‖
―Biram gravitaciju. U bilo koje doba...‖
Iz tih je razgovora Barrent otkrio da su mrgodni straţari ljudska bića, baš kao i zatvorenici na
Omegi. Ĉinilo se kako se većini straţara nije sviĊao posao koji su radili. Baš kao i stanovnici Omege,
i oni su ţudili za povratkom na Zemlju.
Zapamtio je taj podatak. Brod je stigao do kontrolne toĉke i divovska kontrolna ploĉa je
bljeskala, a svjetla su se palila i gasila u valovima, obavljajući posljednja podešavanja za potankosti
slijetanja.
Manevar je napokon bio dovršen i strojevi su se prebacili u prazan hod. Barrent je kroz
komunikacijski sustav ĉuo kako straţari odlaze iz svoje sobe za sastanke. Slijedio ih je kroz hodnike
sve do iskrcavanja. Ĉuo je kako zadnji od njih, napuštajući brod, govori: ―Stiţe jedinica za pretragu.
Što kaţete, deĉki?‖
Nije bilo odgovora. Straţari su otišli, a u hodnicima se ĉuo novi zvuk: teško stupanje onoga
što je straţar nazvao jedinicom za provjeru.
Ĉinilo se kako ih je puno. Pretragu su zapoĉeli u prostorijama sa strojevima, nakon toga su
metodiĉno krenuli prema gore. Sudeći prema zvukovima, ĉinilo se da otvaraju svaka vrata na brodu
i provjeravaju svaku sobu i svaki ormar.
Barrent je u znojnoj ruci drţao pištolj s iglama i pitao se gdje bi se na brodu mogao sakriti.
Morao je pretpostaviti da će svuda gledati. U tom sluĉaju, najbolja mu je šansa bila da ih izbjegava i
skriva se u dijelovima broda koje su već pregledali.
Stavio je respirator na glavu i krenuo u hodnik.

DVADESET I TREĆE POGLAVLJE

Pola sata kasnije Barrent još uvijek nije otkrio naĉin za provlaĉenje pokraj jedinice za
pretragu. Završili su s provjerom donjih nivoa i kretali su se prema gore, do nivoa na kojem je bila
kontrolna soba.
Barrent ih je ĉuo kako marširaju niz hodnike. Nastavio je hodati, stotinjak metara ispred
njih, i pokušavao otkriti kako da se sakrije.
Na kraju ovog prolaza bi se trebalo nalaziti stubište. Mogao bi njime sići do niţeg nivoa, do
dijela koji je već bio pretraţen. Poţurio je pitajući se je li pogriješio u lokaciji stubišta. Imao je samo
mutnu ideju o tlocrtu broda. Ako je pogriješio, naći će se u zamci.
Došao je do kraja hodnika, a stubište je bilo tamo. Ĉinilo se kao da su koraci iza njega bliţi.
Krenuo je niz stepenice i bacio pogled iza sebe.
I zaletio se u neĉija ogromna prsa.
Barrent se bacio unazad i uperio svoj plastiĉni pištolj na ogromnu figuru. No nije pucao.
Stvar koja je stajala pred njim nije bila ĉovjek.
Bila je visoka preko dva metra i obuĉena u crnu uniformu sa šablonskim natpisom EKIPA ZA
INSPEKCIJU -ANDROID B212 na prednjem dijelu. Lice mu je bilo stilizirano po ljudskom,
pametno napravljeno od plastike boje kita. Oĉi su mu sjale dubokom, nemogućom crvenom bojom.
Gegao se na dvije noge, paţljivo balansirao, gledao Barrenta i polako se kretao prema njemu.
Barrent se povukao unazad, pitajući se moţe li ga pištolj s iglama zaustaviti.
Nije to imao priliku otkriti jer je android prošao pokraj njega i nastavio se kretati uz
stepenice. Na leĊima njegove uniforme nalazio se šablonski natpis ODJEL ZA KONTROLU
GLODAVACA. Taj android je, shvatio je Barrent, bio programiran samo da traţi štakore i miševe.
Prisustvo slijepog putnika na njega nije ostavilo nikakav dojam. Bilo je za pretpostaviti kako su i
drugi androidi bili sliĉno specijalizirani.
Ostao je u praznoj prostoriji na niţem nivou dok nije zaĉuo zvukove odlaska androida. Onda
je poţurio nazad u kontrolnu sobu. Niti jedan straţar se nije ukrcao. Brod je kontrolnu toĉku
napustio toĉno prema rasporedu. Odredište: Zemlja.
Ostatak putovanja je bio bez vaţnijih dogaĊaja. Barrent je spavao i jeo i, prije no što je brod
ušao u podsvemir, s osmatraĉnice promatrao beskrajan zvjezdani spektakl. Pokušao je vizualizirati
planet na koji je išao, no niti jedna slika se nije formirala u njegovom umu. Kakvi su to ljudi koji
grade ogromne zvjezdane brodove, ali ih ne uspijevaju opremiti posadom? Zašto su slali ekipe za
inspekciju, a onda im dali najuţu i najspecijaliziraniju vrstu provjere? Zašto su morali deportirati
znaĉajan dio svoje populacije - a onda nisu imali kontrolu nad uvjetima pod kojima deportirane
osobe ţive i umiru? Zašto im je bilo bitno da zatvorenicima izbrišu sva sjećanja o Zemlji?
Barrent nije mogao smisliti niti jedan odgovor na bilo koje od pitanja.
Kontrolna sobaje nastavila raditi, odbrojavati minute i sate putovanja. Brod je ušao u
podsvemir, zatim izašao iz njega, te ušao u orbitu za spuštanje nad plavim i zelenim svijetom koji je
Barrent gledao s pomiješanim osjećajima. Bilo mu je teško shvatiti da se vraća na Zemlju.

DVADESET I ČETVRTO POGLAVLJE

Zvjezdani brod je sletio u podne briljantno sunĉanog dana, negdje na Zemljinom kontinentu
Sjevernoj Americi. Barrent je planirao priĉekati mrak prije no što siĊe, no svjetla u kontrolnoj sobi
su bljeskala drevnim i ironiĉnim upozorenjem: Svi putnici i posada moraju odmah napustiti brod.
Brod je spreman za postupak potpune dekontaminacije. Dvadeset minuta.
Nije znao što se misli pod postupkom pune dekontaminacije. No budući da je posadi bilo
odluĉno nareĊeno da napusti brod, respirator moţda neće pruţiti potpunu sigurnost. Birajući
izmeĊu dvije opasnosti, ĉinilo se da je napuštanje broda manja.
Pripadnici Grupe dva su ozbiljno razmišljali o odjeći koju će Barrent nositi kad se iskrca. Te
prve minute na Zemlji mogu biti kritiĉne. Nikakva lukavost mu neće pomoći ako je njegova odjeća
naoĉigled strana, izvanjska, s drugog svijeta. Odgovor je bio tipiĉna zemaljska odjeća, no nitko u
grupi nije bio siguran što graĊani Zemlje nose. Jedan dio Grupe je ţelio da Barrent nosi njihovu
rekonstrukciju procijenjene zemaljske odjeće. Drugi je dio smatrao da će mu straţarska uniforma
koju je nosio na brodu biti dovoljno dobra i za dolazak na Zemlju. Barrent se sloţio s trećom
opcijom koja je smatrala kako je jednodijelni kombinezon mehaniĉara najmanje upadljiv u
zvjezdanoj luci, i najmanje podlijeţe promjeni stilova tijekom godina. U naseljima i gradovima ta bi
ga krinka mogla dovesti u nevolju, no probleme će morati rješavati jedan po jedan. Brzo je skinuo
svoju straţarsku uniformu. Pod njom je nosio lagani kombinezon. Pištolj mu je bio sakriven, u ruci
je nosio sloţivu kutiju za ruĉak i takav je sišao niz hodnike do nivoa za iskrcavanje. Na trenutak je
oklijevao, pitajući se treba li oruţje ostaviti na brodu. Odluĉio se ne rastati od njega. Pregled bi ga
ionako otkrio; s pištoljem s iglama je barem imao šansu za bijeg od policije.
Duboko je udahnuo, izašao iz broda i spustio se niz rampu.
Nije bilo straţe, osoblja za pregled, policije, vojske niti carinskih sluţbenika. Nije bilo nikoga.
Daleko na jednoj strani široke ravnice mogao je vidjeti redove zvjezdanih brodova kako se
presijavaju na suncu. Ravno ispred njega je bila ograda, a na njoj su se nalazila otvorena vrata.
Barrent je prešao preko polja, brzo no bez vidljive ţurbe. Nije imao pojma zašto je sve tako
jednostavno. Moţda je tajna policija na Zemlji imala suptilnije metode provjere putnika sa
zvjezdanih brodova.
Stigao je do vrata. Kod njih nije bilo nikoga osim ćelavog, sredovjeĉnog ĉovjeka i djeĉaka od
nekih deset godina. Ĉinilo se da ga ĉekaju. Barrentu je bilo teško povjerovati da su oni vladini
sluţbenici; ipak, tko zna kakvi su obiĉaji na Zemlji? Prošao je kroz vrata.
Ćelavi je ĉovjek prišao, drţeći djeĉaka za ruku. ―Oprostite‖, rekao je.
―Da?‖
―Vidio sam da ste izašli iz zvjezdanog broda. Mogu li vam postaviti par pitanja?‖
―Naravno‖, rekao je Barrent dok mu je ruka bila blizu smiĉka ispod kojeg se nalazio njegov
pištolj s iglama. Sad je bio siguran kako ĉovjek nije policijski agent. Jedina stvar koja nije imala
smisla bilo je prisustvo djeĉaka, osim ako on nije bio agent na obuci.
―Stvar je u tome,‖ rekao je ĉovjek, ―moj djeĉak Ronny, ovaj ovdje, radi disertaciju za svoj
magistarski stupanj desetog razreda. O zvjezdanim brodovima.‖
―Zato sam ţelio vidjeti jedan brod‖, rekao je Ronny. Bio je nisko dijete nezdravog, ali
inteligentnog lica.
―Ţelio je vidjeti brod‖, objasnio je ĉovjek. ―Rekao sam mu da to nije nuţno jer su sve
ĉinjenice i slike u enciklopedijama. No on je ţelio vidjeti brod.‖
―To će mi omogućiti dobar uvodni odjeljak‖, rekao je Ronny.
―Naravno‖, rekao je Barrent ţustro kimajući glavom. Poĉeo je sumnjati u ĉovjeka. Odabrao je
zaista podmukao naĉin rada za jednog pripadnika tajne policije.
―Vi radite na brodovima?‖ upitao je Ronny.
―Tako je.‖
―Kojom brzinom se kreću?‖
―U obiĉnom ili podsvemiru?‖ upitao je Barrent.
Ĉinilo se da je pitanje izbacilo Ronnyja iz kolosijeka. Izbacio je donju usnu i rekao: ―Ĉovjeĉe,
nisam znao da idu u podsvemir.‖ Razmišljao je na trenutak. ―Dapaĉe, mislim da ne znam što je to
podsvemir.‖
Barrent i djeĉakov otac su se nasmiješili s razumijevanjem.
―Pa,‖ rekao je Ronny, ―koliko brzo idu u stvarnom svemiru?‖
―Stotinu šezdeset tisuća kilometara na sat‖, rekao je Barrent izbacivši prvu brojku koja mu je
pala na pamet.
Djeĉak je kimnuo, a kimnuo je i njegov otac. ―Vrlo brzo‖, rekao je otac.
―I puno brţe u podsvemiru, naravno‖, rekao je Barrent.
―Naravno‖, rekao je ĉovjek. ―Zvjezdani brodovi su zaista brzi. Moraju biti. U pitanju su velike
udaljenosti. Nije li tako, gospodine?‖
―Vrlo velike udaljenosti‖, rekao je Barrent.
―Kakav je brodski pogon?‖ upitao je Ronny.
―Uobiĉajen‖, rekao mu je Barrent. ―Prošle smo godine instalirali trostruke potisnike, no to
više spada podpomoćnu snagu.‖
―Ĉuo sam za te trostruke potisnike‖, rekao je ĉovjek. ―Strahovito moćne stvari.‖
―Sluţe svrsi‖, oprezno je rekao Barrent. Sad je bio siguran kako je ĉovjek samo ono što je
rekao da jest: graĊanin bez posebnog znanja o svemirskim brodovima koji je jednostavno doveo
svog sina u zvjezdanu luku.
―Kako imate dovoljno zraka?‖ pitao je Ronny.
―Generiramo vlastiti zrak‖, rekao je Barrent. ―No zrak nije problem. Voda je velik problem.
Znaš, vodu se ne moţe sabiti. Teško ju je skladištiti u dovoljnoj koliĉini. A tu je i problem navigacije
kada brod izaĊe iz podsvemira.‖
―Što je podsvemir?‖ upitao je Ronny.
―U suštini,‖ rekao je Barrent, ―to je jednostavno razliĉit nivo stvarnog prostora. No sve to
moţeš pronaći u svojoj enciklopediji.‖
―Naravno da moţeš, Ronny‖, rekao je djeĉakov otac. ―Ne smijemo zadrţavati pilota ovdje.
Siguran sam da ima puno vaţnih stvari za obaviti.‖
―Priliĉno sam u ţurbi‖, rekao je Barrent ―Razgledajte koliko god ţelite. Sretno s disertacijom,
Ronny.‖
Barrent je hodao pedesetak metara osjećajući tmce u kraljeţnici i svakog trenutka oĉekujući
pogodak iz pištolja s iglama ili puške. No, kad se osvrnuo, otac i sin su gledali na drugu stranu,
ozbiljno prouĉavajući ogromni brod. Barrent je na trenutak oklijevao, duboko zabrinut. Do sada je
ĉitava stvar bila prelagana. Sumnjivo lagana. No nije mogao ništa uĉiniti osim nastaviti dalje.
Cesta iz zvjezdane luke je vodila pokraj niza skladišnih baraka do šume. Barrent je hodao
dok svemirska luka nije bila izvan dometa pogleda. Onda je sišao s ceste i otišao u šumu. Bilo mu je
dosta dodira s ljudima za njegov prvi dan na Zemlji. Nije ţelio više iskušavati sreću. Ţelio je
razmisliti o dogaĊajima, prenoćiti u šumi, a onda ujutro krenuti u neko naselje ili grad.
Kroz nisko raslinje se probio dublje u šumu. Tamo je hodao kroz sjenovite nasade divovskih
hrastova. Svuda oko njega ĉuo se cvrkut i meteţ nevidljivih ptica i ţivotinjskog svijeta. Daleko pred
njim se nalazio bijeli znak pribijen na stablo. Barrent je stigao do njega i proĉitao:

NACIONALNI PARK FORESTDALE

KAMPIRANJE I ODRŢAVANJE PIKNIKA JE
DOBRODOŠLO

Barrent je bio malo razoĉaran iako je shvatio da prava divljina ne moţe postojati tako blizu
zvjezdane luke. Ustvari, na planetu starom i visokorazvijenom poput Zemlje, vjerojatno uopće nije
postojala djeviĉanska divljina, osim ako je bila saĉuvana kao nacionalni park.
Sunce je bilo nisko na horizontu, a u dugim sjenama koje su padale na šumsko tlo osjećala se
hladnoća. Barrent je pronašao udobno mjesto ispod divovskog hrasta, napravio si leţaj od lišća i
legao. Imao je mnogo toga za razmišljanje. Na primjer, zašto straţari nisu bili postavljeni na
najvaţnijoj zemaljskoj toĉci kontakta, meĊuzvjezdanom terminalu? Poĉinju li sigurnosne mjere
kasnije, u naseljima i gradovima? Ili je već bio pod nekom vrstom nadzora, nekim beskrajno
suptilnim špijunskim sustavom koji je pratio svaki njegov pokret i koji će ga privesti tek kad bude za
to spreman? Ilije to bilo previše fantastiĉno? Je li moguće -?
―Dobra veĉer‖, rekao je glas blizu njegovog uha.
Barrent se u grĉu ţivĉane reakcije bacio dalje od glasa, a ruka mu je posegnula za pištoljem.
―A veĉer je zaista ugodna‖, nastavio je glas, ―ovdje u Nacionalnom parku Forestdale.
Temperatura je 25,7 stupnjeva celzijusa, vlaţnost je 23 posto, barometar je stabilan na 1013,25
hektopaskala. Iskusni kamperi, siguran sam, već prepoznaju moj glas. Za nove ljubitelje prirode
meĊu vama, dozvolite da se predstavim. Ja sam Hrastko, vaše prijateljsko stablo hrasta. Ţelim
dobrodošlicu svima vama, starim i novim izletnicima u vašu prijateljsku nacionalnu šumu.‖
Sjedeći uspravno u tami koja je padala, Barrent je gledao oko sebe i pitao se o kakvom se
triku radi.
Ĉinilo se da glas zaista dolazi iz divovskog stabla hrasta.
―Uţivanje u prirodi je‖, rekao je Hrastko, ―sada lako i jednostavno za svakoga. Moţete uţivati
u potpunoj osami i biti na manje od deset minuta hoda od javnog prijevoza. Za one koji ne ţele
osamu imamo voĊene ture kroz ove drevne nasade po nominalnoj cijeni. Priĉajte svojim prijateljima
o svom prijateljskom nacionalnom parku. Sve pogodnosti ovog parka ĉekaju vas, ljubitelje
prekrasne divljine.‖
Na stablu se otvorio pretinac. Iz njega su ispali leţaj, termos boca i kutija s objedom.
―Ţelim vam ugodnu veĉer‖, rekao je Hrastko, ―u divljoj raskoši ĉudesne prirode. A sada će za
vas Nacionalni simfonijski orkestar pod ravnanjem Ottera Kruga izvesti ‗Planinske proplanke‘
Emesta Nestrichale. Snimka je vlasništvo Nacionalnog sjevemoameriĉkog radija. Vaše prijateljsko
stablo se odjavljuje.‖
Glazba je dopirala iz nekoliko skrivenih zvuĉnika. Barrent se poĉešao po glavi; onda je,
odluĉivši se nositi sa stvarima kako će dolaziti, pojeo hranu, pio kavu iz termosice, razmotao leţaj i
legao.
Pospano je razmišljao o ozvuĉenoj šumi opremljenoj hranom i pićem, na samo deset minuta
udaljenosti od javnog prijevoza. Zemlja se oĉito brinula za svoje stanovnike. Vjerojatno su im se
sviĊale ovakve stvari. Ili nisu? Moţe li ovo biti samo ogromna prepredena zamka koju su mu vlasti
postavile?
Neko se vrijeme prevrtao i pokušavao priviknuti na glazbu. Nakon nekog vremena glazba se
uklopila u pozadinu od vjetrom nanesenog lišća i škriputavih grana. Barrent je zaspao.

DVADESET I PETO POGLAVLJE

Ujutro je prijateljsko stablo izbacilo doruĉak i opremu za brijanje. Barrent je jeo, oprao se i
obrijao te krenuo prema najbliţem naselju. Ĉvrsto je odluĉio što će uĉiniti. Morao je doći do neke
neprobojne krinke, a morao je i stupiti u kontakt sa Zemljinim podzemljem. Kad to postigne, mora
otkriti ĉim više moţe o Zemljinoj tajnoj policiji, vojnim snagama i sliĉnom.
Grupa dva je izradila procedure za postizanje tih ciljeva. Kad je Barrent stigao do ruba
naselja, nadao se da će Grupine metode raditi. Do tog je trenutka Zemlja na kojoj se on nalazio vrlo
malo izgledala kao Zemlja koju je Grupa rekonstruirala.
Hodao je beskrajnim ulicama obrubljenima malim bijelim kućicama. Isprva je mislio da sve
kuće izgledaju jednako. Onda je shvatio da svaka ima jednu ili dvije male arhitektume razlike. No,
umjesto da se kuće zbog toga razlikuju, te beznaĉajne razlike su sluţile samo kako bi istaknule
monotone sliĉnosti. Postojale su stotine tih kućica, prostirale su se dokle god je mogao vidjeti, a
svaka se nalazila usred malog komada paţljivo njegovane trave. Deprimirala ga je njihova uglaĊena
jednakost. Iznenada je osjetio kako mu nedostaju besmislene, nezgrapne, skrpane individualnosti
graĊevina na Omegi.
Stigao je do trgovaĉkog centra. Dućani su ponovili uzorak koji su uspostavile kuće. Bili su
niski, diskretni i vrlo sliĉni. Samo bi paţljivo promatranje izloga otkrilo razliku izmeĊu dućana s
hranom i dućana sa sportskom opremom. Prošao je pokraj male graĊevine na kojoj je pisalo
ROBOTSKA ISPOVJEDAONICA - Otvoreno 24 sata dnevno. Ĉinilo se kako se radi o nekoj vrsti
crkve.
Procedura koju je Grupa dva postavila za lociranje podzemnog pokreta na Zemlji bila je
jednostavna i pravocrtna. Revolucionari se u najvećem broju nalaze, tako mu je bilo reĉeno, meĊu
najpotlaĉenijim elementima civilizacije. Bijeda stvara nezadovoljstvo; oni koji nemaju ţele uzeti od
onih koji imaju. Zbog toga je logiĉno mjesto za traţenje subverzivnih elemenata u sirotinjskim
predgraĊima.
Bila je to dobra teorija. Problem je bio u tome što Barrent nije mogao naći niti jedno
sirotinjsko predgraĊe. Hodao je satima, pokraj urednih dućana i ugodnih kućica, igrališta i parkova,
paţljivo odrţavanih farmi, a zatim pokraj još kuća i dućana. Ništa nije izgledalo puno bolje ili lošije
od neĉeg drugog.
Do veĉeri je bio umoran i noge su ga boljele. Koliko je mogao zakljuĉiti, nije otkrio ništa
vaţnoga. Prije no što uspije prodrijeti imalo dublje u kompleksnost Zemlje, morat će razgovarati s
lokalnim stanovništvom. Bio je to opasan korak, no nije ga mogao izbjeći.
Dok je padala veĉer, stajao je pred dućanom s odjećom i odluĉivao o sljedećem koraku.
Morat će se predstaviti kao stranac, ĉovjek koji je tek stigao u Sjevernu Ameriku iz Azije ili Europe.
Na taj će naĉin moći postavljati pitanja uz odreĊenu dozu sigurnosti.
Prema njemu je išao bucmast ĉovjek, obiĉnog izgleda, obuĉen u smeĊu poslovnu tuniku.
Barrent ga je zaustavio. ―Oprostite mi,‖ rekao je, ―stranac sam ovdje, tek sam stigao iz Rima.‖
―Zbilja?‖ rekao je ĉovjek.
―Da. Bojim se da ne razumijem stvari ovdje baš najbolje‖, rekao je Barrent uz opravdavajući
smiješak. ―Ne mogu pronaći jeftin hotel. Moţete li mi pokazati -‖
―GraĊanine, je li vam dobro?‖ upitao je ĉovjek, a lice mu se uozbiljilo.
―Kao što sam rekao, stranac sam i traţim -‖
―Ma gledajte,‖ rekao je ĉovjek, ―vi znate jednako dobro kao i ja da više ne postoje stranci.‖
―Ne postoje?‖
―Naravno da ne. Ja sam bio u Rimu. Sve je isto kao i ovdje u Wilmingtonu. Ista vrsta kuća i
dućana. Nitko više nije stranac.‖
Barrent se nije mogao dosjetiti što da kaţe. Nervozno se smiješio.
―Nadalje,‖ rekao je ĉovjek, ―na Zemlji više nigdje ne postoje jeftina prenoćišta. Zašto bi ih
bilo? Tko bi odsjedao u njima?‖
―Zaista, tko bi?‖ rekao je Barrent. ―Ĉini se da sam malo previše popio.‖
―Nitko više ne pije‖, rekao je ĉovjek. ―Ne razumijem što se dogaĊa. Kakva je ovo igra?‖
―A što vi mislite, kakva je ovo igra?‖ upitao je
Barrent koristeći tehniku koju mu je preporuĉila Grupa.
Ĉovjek je zurio u njega i mrštio se. ―Mislim da shvaćam‖, rekao je. ―Vi morate biti anketar.‖
―Mmm‖, rekao je Barrent ne potvrĊujući.
―Mora biti, to je to‖, rekao je ĉovjek. ―Vi ste jedan od onih graĊana koji idu okolo i pitaju
ljude o njihovim mišljenjima. Za istraţivanja i takve stvari. Toĉno?‖
―Vrlo ste inteligentno pogodili‖, rekao je Barrent.
―Pa, pretpostavljam da nije bilo preteško. Anketari uvijek hodaju naokolo i pokušavaju od
ljudi dobiti stavove o raznim stvarima. Prepoznao bih vas odmah da ste nosili anketarsku odjeću.‖
Ĉovjek se opet namrštio. ―Zašto niste odjeveni kao anketar?‖
―Tek sam završio obuku‖, rekao je Barrent. ―Još nisam stigao nabaviti odjeću.‖
―Oh. Pa, trebate nabaviti odgovarajuću odjeću‖, mudro je rekao ĉovjek. ―Kako će inaĉe
graĊani moći prepoznati vaš status?‖
―Ovo je bilo samo testno anketiranje‖, rekao je Barrent. ―Hvala vam za suradnju, gospodine.
Moţda ću uskoro imati priliku razgovarati s vama.‖
―U svakom trenutku‖, rekao je ĉovjek. Pristojno je kimnuo glavom i otišao.
Barrent je razmišljao o situaciji i zakljuĉio da je zanimanje anketara bilo savršeno za njega.
Pruţit će mu vrlo bitno pravo da postavlja pitanja, susreće se s ljudima i otkrije kako se ţivi na
Zemlji. Naravno, morat će biti oprezan kako ne bi otkrio svoje neznanje. No radeći oprezno, u
nekoliko će dana steći opće znanje o ovoj civilizaciji.
Kao prvo, mora nabaviti odjeću anketara. Ĉinilo se da je to vrlo vaţno. Problem je bio u tome
što nije imao novca kojim bi ju platio. Grupa nije uspjela duplicirati zemaljski novac, nisu se ĉak
mogli sjetiti niti kako izgleda.
No dali su mu sredstva za savladavanje ĉak i te prepreke. Barrent se okrenuo i otišao u
najbliţi dućan s odjećom.
Vlasnik je bio oniţi ĉovjek sa sivoplavim oĉima i spremnim trgovaĉkim osmijehom.
Pozdravio je Barrent i upitao kako mu moţe pomoći.
―Trebam anketarsku odjeću‖, rekao mu je Barrent. ―Upravo sam završio obuku.‖
―Naravno, gospodine‖, rekao je vlasnik. ―Došli ste na pravo mjesto. Većina manjih dućana ne
drţi odjeću za bilo što osim... ah... uobiĉajenih zanimanja. No ovdje, kod Julesa Wondersona, mi
imamo već gotovu odjeću za svih pet stotina i dvadeset glavnih zanimanja navedenih u Almanahu
graĊanskog statusa. Ja sam Jules Wonderson.‖
―Drago mi je‖, rekao je Barrent. ―Imate li već gotovo nešto u mojoj veliĉini?‖
―Siguran sam da imamo‖, rekao je Wonderson. ―Ţelite li obiĉno ili posebno?‖
―Obiĉno će biti u redu.‖
―Većina novih anketara preferira posebno‖, rekao je Wonderson. ―Dodatni simulirano ruĉno
raĊeni detalji povećavaju poštovanje javnosti.‖
―U tom ću sluĉaju uzeti posebno.‖
―U redu, gospodine. Ako ste voljni priĉekati dan ili dva, stići će nam nova tkanina -
simulirano domaće platno s tkalaĉkog stana, s prirodnim tkalaĉkim nepravilnostima. Za osobu koja
ţeli istaći svoj status. Zaista prestiţna stvar.‖
―Moţda ću se vratiti po to‖, rekao je Barrent. ―No sada trebam nešto gotovo.‖
―Naravno, gospodine‖, rekao je Wonderson, razoĉaran no hrabro to skrivajući. ―Ako biste
priĉekali samo jednu minuticu...‖
Nakon nekoliko podešavanja Barrent se našao kako nosi crno poslovno odijelo s tankim
bijelim obrubom oko revera. Neiskusnom oku je moglo izgledati identiĉno svim drugim odijelima
koja je Wonderson izloţio za bankare, burzovne mešetare, prodavaĉe povrća, raĉunovoĊe i ostale.
No za Wondersona, koji je govorio o bankarskim reverima i naborima agenata osiguranja, razlike su
bile jasne poput oĉitih statusnih simbola na Omegi. Barrent je zakljuĉio kako se jednostavno radi o
pitanju navike.
―Evo ga, gospodine!‖ rekao je Wonderson. ―Savršeno vam stoji, a tkanina ima doţivotno
jamstvo. I sve to za samo trideset devet i devedeset i pet.‖
―Izvrsno‖, rekao je Barrent. ―A sada, kad smo kod novca -‖
―Da, gospodine?‖
 Barrent je napravio korak nakon kojeg više nije bilo povratka. ―Nemam novaca.‖
―Nemate, gospodine? To je vrlo neobiĉno.‖
―Da, tako je‖, rekao je Barrent. ―No, imam neke vrijedne predmete.‖ Iz dţepa je izvadio tri
dijamantna prstena koje mu je dala Grupa dva na Omegi. ―Ovi kamenĉići su pravi dijamanti, a to će
vam rado potvrditi svaki draguljar. Ako biste htjeli uzeti jednog od njih dok ne doĊem do novca za
plaćanje
―Ali, gospodine,‖ rekao je Wonderson, ―dijamanti nemaju nikakvu vrijednost sami po sebi.
Ne od ‗23. kad je Von Blon napisao rad kojim je definitivno uništio vrijednost temeljenu na
rijetkosti.‖
―Naravno‖, tuţno je rekao Barrent koji je ostao bez rijeĉi.
Wonderson je pogledao prstenje. ―Pretpostavljam da imaju sentimentalnu vrijednost.‖
―Naravno. Već se generacijama nalaze u našoj obitelji.‖
―U tom sluĉaju,‖ rekao je Wonderson, ―ne ţelim vam ih oduzeti. Molim vas, niti rijeĉi,
gospodine! Sentimentalnost je najvrjednija emocija. Noćima ne bih mogao spavati kad bih od vas
uzeo i samo jedan komad vašeg obiteljskog nasljeĊa.‖
―No tu je pitanje plaćanja.‖
―Platite mi kada ćete moći.‖
―Ţelite reći kako mi vjerujete premda me ne poznajete?‖
―Sigurno‖, rekao je Wonderson. Lukavo se nasmiješio. ―Iskušavate svoje anketarske metode,
zar ne? Pa ĉak i dijete zna kako je naša civilizacija utemeljena na povjerenju, a ne zalogu. Prema
tome, aksiomatski je da ĉak i strancu treba vjerovati dok se konaĉno i nepogrešivo ne pokaţe
drugaĉijim.‖
―Jeste li ikada bili prevareni?‖
―Naravno da ne. Zloĉini su danas skoro nepostojeći.‖
―U tom sluĉaju,‖ upitao je Barrent, ―što je s Omegom?‖
―Molim?‖
―Omega, zatvorski planet. Sigurno ste ĉuli za njega.‖
―Mislim da jesam‖, oprezno je rekao Wonderson. ―Pa, trebao sam reći da je zloĉin skoro
nepostojeći. Pretpostavljam da će uvijek biti nekoliko uroĊenih tipova kriminalaca, lako
prepoznatljivih. No reĉeno mi je kako se ne radi o više od deset do dvanaest pojedinaca godišnje, u
populaciji od skoro dvije milijarde.‖ Široko se nasmiješio. ―Moja šansa da se sretnem s jednim od
njih je izrazito niska.‖
Barrent je razmišljao o zatvorskom brodu koji stalno prometuje izmeĊu Zemlje i Omege,
izbacuje svoj ljudski teret i vraća se po još. Pitao se otkuda Wondersonu njegove statistike. Kad je
već bio kod toga, pitao se i gdje je policija. Otkako je sišao sa zvjezdanog broda, nije vidio vojnu
uniformu. Rado bi upitao za to, no ĉinilo se mudrijim da prekine tu liniju ispitivanja.
―Hvala vam za kreditiranje‖, rekao je Barrent. ―Vratit ću se i platiti ĉim to bude moguće.‖
―Naravno da hoćete‖, rekao je Wonderson, srdaĉno tresući Barrentovu ruku. ―Kad stignete,
gospodine. Ne morate se ţuriti.‖
Barrent mu je opet zahvalio i izašao iz dućana.
Sad je imao zanimanje. A ako će mu drugi ljudi povjerovati poput Wondersona, imao je
bezgraniĉan kredit. Bio je na planetu koji se, barem na prvi pogled, ĉinio poput utopije. Utopija je,
naravno, donosila i neke proturjeĉnosti. Nadao se da će tijekom sljedećih nekoliko dana saznati više
o njima.
Malo dalje u istom bloku zgrada, Barrent je našao hotel koji se zvao Prilegni na tren. Uzeo je
sobu na tjedan dana, na kredit.

DVADESET I ŠESTO POGLAVLJE

Ujutro je Barrent zatraţio upute do najbliţe javne knjiţnice. Smatrao je kako treba saznati
ĉim je moguće više iz knjiga. S poznavanjem povijesti i razvoja zemaljske civilizacije imat će bolju
ideju što moţe oĉekivati i na što treba paziti.
Njegova mu je anketarska odjeća omogućila pristup zatvorenom dijelu polica na kojima su se
nalazile povijesne knjige. No knjige su bile razoĉaravajuće. Većina se od njih odnosila na drevnu
povijest Zemlje, od najranijih poĉetaka do svitanja atomskog doba. Barrent ih je samo površno
pregledao. Dok je ĉitao, vratilo mu se nešto sjećanja. Mogao je brzo skoĉiti s Grĉke iz doba Perikla i
carskog Rima na Karla Velikog i mraĉni srednji vijek, od normanskih osvajanja na Tridesetogodišnji
rat, a onda brzo pregledati Napoleonovo doba. Paţljivije je ĉitao o svjetskim ratovima. Knjiga je
završavala s eksplozijama prvih atomskih bombi. Druge su knjige na polici bile samo razraĊivanje
razliĉitih povijesnih razdoblja koja je već pronašao u prvoj knjizi.
Nakon dugog traţenja Barrent je pronašao malu knjigu koja se zvala ―Poslijeratna dilema,
knjiga prva‖, Arthura Whittlera. Poĉinjala je tamo gdje su druge povijesne knjige završavale -
eksplozijama atomskih bombi nad Hirošimom i Nagasakijem. Barrent je sjeo i poĉeo paţljivo ĉitati.
Saznao je za hladni rat iz pedesetih godina, kad je nekoliko nacija steklo atomsko i
hidrogensko naoruţanje. Već to je, navodi pisac, posijalo sjeme masivnog i suludog slaganja
svjetskih drţava u blokove. U Americi je postojao mahniti otpor komunizmu. U Rusiji i Kini je
postojao mahniti otpor kapitalizmu. Sve su svjetske drţave, jedna po jedna, bile privuĉene u ovaj ili
onaj tabor. Zbog potreba unutarnje sigurnosti sve su se drţave oslanjale na najnoviju propagandu i
tehnike indoktrinacije. Sve su nacije osjećale kako se trebaju, da bi preţivjele, ĉvrsto drţati doktrina
odobrenih od drţave.
Pritisak na pojedinca da se konformira je istovremeno postajao i sve jaĉi i sve suptilniji.
Opasnost od rata je prošla. Velik broj zemaljskih drţava se poĉeo spajati u jednu
superdrţavu. No pritisak za konformiranjem je, umjesto da opada, postajao sve jaĉi. Potrebu su
nalagali stalno eksplozivno povećanje populacije te veliki problemi koje je unifikacija imala po
nacionalnim i etniĉkim linijama. Razlike u mišljenjima su mogle biti smrtonosne; u tom je trenutku
previše grupa imalo pristup krajnje smrtonosnim hidrogenskim bombama.
U tim okolnostima devijantno ponašanje nije moglo biti tolerirano.
Unifikacija je napokon bila dovršena. Krenulo je osvajanje svemira, od brodova koji su stigli
do Mjeseca, preko brodova do drugih planeta, pa sve do zvjezdanih brodova. No Zemlja je kroz svoje
institucije postajala sve rigidnija. Civilizacija manje fleksibilna od bilo koje srednjovjekovne,
kaţnjavala je svaku opoziciju postojećim obiĉajima, navikama i vjerovanjima. To se kršenje
društvenog ugovora smatralo ozbiljnim zloĉinom, poput ubojstva ili podmetanja poţara. Kaţnjavalo
se na sliĉan naĉin. Korištene su drevne institucije tajne policije, politiĉke policije i doušnika. Svako
je moguće sredstvo korišteno kako bi se postigao najvaţniji cilj, konformizam.
Za nonkonformiste je postojala Omega.
Smrtna kazna je davno bila ukinuta, no nije bilo niti mjesta niti resursa za drţanje velikog
broja zatvorenika koj i su se posvuda nalazili u prenapuĉenim zatvorima. Svjetski su voĊe napokon
odluĉili te zloĉince transportirati na poseban svijet, kopirajući sustav koji su Francuzi koristili u
Gvajani i Novoj Kaledoniji, a Englezi u Australiji i rano u Sjevernoj Americi. Budući da je bilo
nemoguće vladati Omegom sa Zemlje, vlasti to nisu niti pokušale. Jednostavno su se pobrinule da
nitko od zatvorenika ne pobjegne.
To je bio kraj prve knjige. Bilješka na kraju je navodila kako će druga knjiga biti studija
suvremene Zemlje. Naslov će biti Civilizacija statusa.
Ta se druga knjiga nije nalazila na policama. Barrent se raspitao kod knjiţniĉara i bilo mu je
reĉeno kako je uništena zbog javne sigurnosti.
Barrent je napustio knjiţnicu i otišao u mali park. Tamo je sjeo, zurio u tlo i pokušavao
razmišljati.
Oĉekivao je da će Zemlja biti sliĉna onoj opisanoj u Whittlerovoj knjizi. Bio je spreman na
policijsku drţavu, ĉvrste sigurnosne kontrole, stanovništvo pod represijom i rastuće ozraĉje nemira.
No to je, ĉinilo se, bila prošlost. Do tog trenutka nije vidio niti jednog policajca. Nije vidio niti
sigurnosne kontrole, a ĉinilo se kako ljudi koje je sreo nisu pod represijom. Baš suprotno. Ovo je
izgledalo kao potpuno drugaĉiji svijet...
Osim što su, godinu za godinom, brodovi sa svojim teretom zatvorenika ispranih mozgova
dolazili na Omegu. Tko ih je uhitio? Tko ih je osudio? Kakvo ih je društvo stvorilo?
Morao je pronaći odgovore na ta pitanja.

DVADESET I SEDMO POGLAVLJE

Barrent je svoje istraţivanje poĉeo rano sljedećeg jutra. Njegova je tehnika bila jednostavna.
Zvonio je na vrata i postavljao pitanja. Sve je svoje subjekte upozoravao kako njegova prava pitanja
mogu biti prošarana trik ili besmislenim pitanjima ĉija je namjena bila ispitivanje općeg nivoa
svjesnosti. Barrent je otkrio kako na taj naĉin moţe pitati što god ţeli o Zemlji, istraţivati
kontroverzne ili ĉak nepostojeće teme, a pri tome ne otkrivati svoje neznanje.
I dalje je postojala opasnost da će neka sluţbena osoba traţiti njegove dokumente ili da će se
policija misteriozno pojaviti kad ju najmanje oĉekuje. No morao je riskirati. Krenuvši od poĉetka
Šetališta naranĉi, Barrent se kretao prema sjeveru, ispitujući stanovnike svake kuće kraj koje je
prolazio. Rezultati su mu bili neujednaĉeni, što i izdvojeni uzorci pokazuju:

(GraĎanka A. L. Gotthreid, 55 godina, domaćica. Snažna, uspravna žena, zapovjednog

stava, ali pristojna, ne dozvoljava besmislice.)
―Ţelite me pitati o klasi i statusu? 0 tome se radi?‖
―Da, gospoĊo.‖
―Vi anketari uvijek ispitujete o klasi i statusu. Ĉovjek bi pomislio da već znate sve o tome. No,
dobro. Danas, budući da su svi jednaki, postoji samo jedna klasa. Srednja klasa. Jedino pitanje koje
ovdje postoji je kojem dijelu srednje klase netko pripada. Visokoj, srednjoj ili niţoj srednjoj klasi?‖
―A kako se to odreĊuje?‖
―Pa, iz raznih stvari. Iz naĉina na koji osoba govori, jede, kako se odijeva, kako se ponaša u
javnosti. Njeno ponašanje. Njeno odijevanje. Visoku srednju klasu uvijek moţete prepoznati po
odjeći. Tu se ne moţe pogriješiti.‖
―Jasno. A niţa srednja klasa?‖
―Pa, jedna od stvari je nedostatak kreativne energije. Konfekcijska odjeća, na primjer, bez
truda da se ona poboljša. Isto vrijedi i za njihove domove. Ja bih rekla da nije dovoljno dodati
obiĉne neinspirativne ukrase. Tako nešto otkriva novopečenu gornju srednju klasu. Ĉovjek takve ne
prima u svoj dom.‖
―Hvala vam, graĊanko Gotthreid. A kako biste po statusu klasificirali sebe?‖
(Uz jedva primjetno oklijevanje). ―Oh, nikad nisam puno razmišljala o tome - gornja srednja
klasa, pretpostavljam.‖

(GraĎanin Dreister, 43 godine, prodavač cipela. Mršav, blag čovjek, mladolik za svoje
godine.)
―Da, gospodine. Myra i ja imamo troje djece školskog uzrasta. Sve deĉki.‖
―Moţete li mi dati neku ideju o sadrţaju njihovog obrazovanja?‖
―Uĉe ĉitati i pisati, te kako da postanu dobri graĊani. Već su poĉeli uĉiti svoja zanimanja.
Najstariji će se baviti obiteljskim poslom - cipelama. Druga dvojica su pripravnici u trgovini voćem i
povrćem te u maloprodajnom marketingu. To je obiteljski posao moje supruge. Oni isto tako uĉe
kako zadrţati status i kako koristiti standardne tehnike za napredovanje. To se uĉi na otvorenim
predavanjima.‖
―Postoje li druga školska predavanja koja nisu otvorena?‖
―Pa naravno da postoje zatvorena predavanja. Svako dijete ih pohaĊa.‖
―A što uĉe na zatvorenim predavanjima?‖
―Ne znam. Kao što sam rekao, ona su zatvorena.‖
―Djeca nikada ne govore o tim predavanjima?‖
―Ne. Govore o svemu drugome što postoji na ovom svijetu, ali o tome ne.‖
―Imate li ikakve ideje što se dogaĊa na zatvorenim predavanjima?‖
―Naţalost, nemam. Ako bih morao nagaĊati - a to je, napominjem, samo nagaĊanje - rekao
bih da se radi o neĉemu religijskom. No to biste morali pitati nastavnika.‖
―Hvala vam, gospodine. A kako biste sebe definirali po statusu?‖
―Srednja srednja klasa. Nema puno sumnje oko toga.‖

(GraĎanka Маrујапе Morgan, 51 godina, nastavnica. Visoka, košćata žena.)

―Da, gospodine, mislim da to vrlo dobro pokriva kurikulum u Maloj beţ školskoj zgradi.‖
―Osim zatvorenih predavanja.‖
―Molim?‖
―Zatvorena predavanja. Njih niste spomenuli.‖
―Bojim se da to nije moguće.‖
―Zašto ne, graĊanko Morgan?‖
―Je li to trik pitanje? Svi znaju da nastavnicima nije dozvoljeno prisustvovati zatvorenim
predavanjima.‖
―Kome jest dozvoljeno?‖
―Djeci, naravno.‖
―No tko ih poduĉava?‖
―Vlast je zaduţena za to.‖
―Naravno. Ali tko toĉno predaje na zatvorenim predavanjima?‖
―Nemam pojma, gospodine. To nije moja stvar. Zatvorena predavanja su drevna i poštovana
institucija. Ono što se na njima dogaĊaje moţda vjerske prirode. No to je samo nagaĊanje. Što god
to bilo, nije moja stvar. A nije niti vaša, mladiću, bili vi anketar ili ne.‖
 ―Hvala vam, graĊanko Morgan.‖

(GraĎanin Edgar Nief, 107 godina, vojni časnik u mirovini. Visok, pogrbljen čovjek sa
štapom, ledenoplavih očiju koje starost nije pomutila.)
―Malo glasnije, molim vas. Moţete li ponoviti pitanje?‖
―Pitao sam vas o oruţanim snagama. Specifiĉno sam pitao —‖
―Sad se sjećam. Da, mladiću, ja sam bio pukovnik u Dvadeset prvim sjevemoameriĉkim
svemirskim komandosima, a to je bila regularna jedinica Zemaljskih obrambenih snaga.‖
―A jeste li iz aktivne sluţbe otišli u mirovinu?‖
―Ne, sluţba je umirovljena.‖
―Oprostite, nisam vas razumio.‖
―Dobro ste me ĉuli, mladiću. To se dogodilo prije samo šezdeset i tri godine. Zemaljske
oruţane snage su demobilizirane, osim policajaca kojih ima bezbroj. No sve su regularne jedinice
demobilizirane.‖
―Zašto je to uĉinjeno, gospodine?‖
―Nije bilo nikoga protiv koga bi se borili. Nije se imalo od koga ĉuvati, barem su mi tako
rekli. Ja bih rekao da je to budalaština.‖
―Zašto, gospodine?‖
―Zato što iskusni vojnici znaju da ne moţete predvidjeti kada će se neprijatelj pojaviti. To bi
se moglo dogoditi baš ovog trenutka. A što bi onda bilo sa svijetom?‖
―Zar se oruţane snage ne bi mogle opet oformiti?‖
―Jasno da bi. No sadašnja generacija nema koncept oruţane sluţbe. Nema više voĊa, osim
nekoliko beskorisnih starih budala poput mene. Potrebne su godine kako bi se formirala uĉinkovita
sila, uĉinkovito voĊena.‖
―A u meĊuvremenu je Zemlja potpuno otvorena izvanjskoj invaziji?‖
―Da, osim policijskih snaga. A ja ozbiljno sumnjam u njihovu efikasnost pod vatrom.‖
―Moţete li mi nešto reći o policiji?‖
―O njima ne znam ništa. Nikada se nisam zamarao stvarima koje nisu imale veze s vojskom.‖
―No moguće je da je policija preuzela funkcije vojske, zar ne? Moguće je da policija ĉini
discipliniranu paravojnu silu znaĉajne veliĉine?‖
―Moguće je, gospodine. Sve je moguće.‖

(GraĎanin Moerten Homers, 31 godina, verbalizator. Mršav, trom čovjek iskrenog,

dječačkog lica i glatke kose boje kukuruza.)
―Vi ste verbalizator, graĊanine Honnerse?‖
―Jesam, gospodine. Premda bi ‗autor‘ bila bolja rijeĉ, ako vam to ne smeta.‖
―Naravno. GraĊanine Honnerse, jeste li trenutno angaţirani na pisanju za bilo koje
periodiĉno izdanje koje mogu naći na stalcima za distribuciju?‖
―Jasno da nisam! Njih pišu nestruĉna piskarala za dvojbeno oduševljenje niţe srednje klase.
Te su priĉe, ako niste znali, redak po redak prepisane iz djela raznih popularnih autora iz
dvadesetog i dvadeset i prvog stoljeća. Ljudi koji to rade samo zamjenjuju pridjeve i priloge.
Povremeno, tako su mi rekli, hrabrije će piskaralo zamijeniti glagol ili ĉak imenicu. No to je
rijetkost. Urednici takvih periodiĉnih izdanja se mršte na tako velike promjene.‖
―A vi se ne bavite takvim poslom?‖
―Nikako! Moj posao je nekomercijalan. Ja sam kreativni Conrad specijalist.‖
―Moţete li mi reći što to znaĉi, graĊanine Honnerse?‖
―Sa zadovoljstvom. Ja sam se odvaţio na rekreiranje radova Josepha Conrada, pisca koji je
ţivio u predatomskom dobu.‖
―A kako rekreirate te radove, gospodine?‖
―Pa, trenutno sam angaţiran na svojoj petoj rekreaciji Lorda Jima. Kako bih to uĉinio,
uranjam ĉim je više moguće u originalno djelo. Onda ga mijenjam onako kako bi to Conrad uĉinio
kad bi danas bio ţiv. To je trud koji zahtijeva krajnju budnost i najveći stupanj umjetniĉkog
integriteta. Jedna pogreška moţe ukaljati rekreaciju. Kao što moţete i sami vidjeti, za to je nuţno
vrhunsko poznavanje Conradovog vokabulara, tema, zapleta, likova, raspoloţenja, pristupa i tako
dalje. Sve to ulazi u rad, a knjiga ipak ne smije biti ropska repeticija. Ona mora imati nešto novo za
reći, baš onako kako bi to Conrad rekao.‖
―A vi ste uspješni u tome?‖
―Kritike su bile velikodušne, a moj me izdavaĉ potiĉe na svaki naĉin.‖
―Što planirate raditi kad završite svoju petu rekreaciju Lorda Jima?‖
―Prvo ću uzeti dug odmor. Onda ću rekreirati jedno od Conradovih manjih djela, moţda
Plantažera s Malate.‖
―Vidim. Je li rekreacija pravilo u svim umjetnostima?‖
―To je cilj svakog istinskog umjetnika koji ţeli nešto postići, bez obzira koji je medij odabrao
za rad. Bojim se da je umjetnost okrutan gospodar.‖

(GraĎanin Willis Ouerka, 8 godina, učenik. Veseo, crnokos dječak potamnio od sunca.)
―Ţao mi je, gospodine anketaru, moji roditelji trenutno nisu doma.‖
―To je potpuno u redu, Willise. Mogu li ti postaviti par pitanja?‖
―Nema problema. Što vam je to ispod jakne, gospodine? Nekakva kvrga?‖
―Ja ću postavljati pitanja, Willise, ako ti to ne smeta... A sada, sviĊa li ti se škola?‖
―U redu je.‖
―Koje predmete imaš?‖
―Pa, tu su Ĉitanje i pisanje, Razlikovanje statusa, Umjetnost, Glazbeni, Arhitektura,
Knjiţevnost, Balet i Kazalište. Uobiĉajene stvari.‖
―Jasno. To je u otvorenim predavanjima?‖
―Naravno.‖
―Ideš li i na zatvorena predavanja?‖
―Naravno. Svaki dan.‖
―Moţemo li razgovarati o tome?‖
―Nema problema. Je li ta kvrga pištolj? Znam što su pištolji. Neki su stariji deĉki prije par
dana pod pauzom za ruĉak pokazivali slike i ja sam virio. Je li to pištolj?‖
―Nije. Odijelo mi ne pristaje baš najbolje, to je sve. Moţeš li mi reći što radiš na zatvorenim
predavanjima?‖
―Mogu.‖
―I, što se tamo dogaĊa?‖
―Ne sjećam se.‖
―Ma daj, Willise ‖
―Zaista, gospodine anketaru. Mi svi idemo u tu uĉionicu i dva sata kasnije izlazimo na veliki
odmor. Ali to je sve. Ne mogu se sjetiti niĉeg drugog. Razgovarao sam s drugim klincima. Niti oni se
ne mogu sjetiti.‖
―Ĉudno...‖
―Nije, gospodine. Kad bismo se trebali sjećati, ne bi bilo zatvoreno.‖
―Moţda je tako. Sjećaš li se kako izgleda soba ili tko ti je uĉitelj na zatvorenom predavanju?‖
―Ne, gospodine. Zaista se ne sjećam niĉega od toga.‖
―Hvala ti, Willise.‖

(GraĎanin Cuchulain Dent, 37 godina, izumitelj. Prerano oćelavio čovjek s ironičnim

očima teških kapaka.)
―Da, tako je. Ja sam izumitelj specijaliziran za igre. Ja sam prošle godine stvorio
Trianguliraj - ili se pazi! Bila je priliĉno popularna. Jeste lije vidjeli?‖
―Bojim se da nisam.‖
―Zgodniĉka igra. Simulira da ste izgubljeni u svemiru. Igraĉi dobiju nepotpune podatke za
svoja minijaturna raĉunala, dodatne podatke ako su uspješni. Svemirske nesreće kao kazne. Puno
bljeskajućih svjetala i takvih stvari. Jako se dobro prodavala.‖
―Jeste li izumili bilo što drugo, graĊanine Dente?‖
―Kad sam bio klinac, izradio sam poboljšanu sijaĉicu-kombajn. Stvorena da bude otprilike tri
puta efikasnija od postojećih modela. A nećete mi vjerovati, zbilja sam mislio kako imam šansu
prodati taj izum.‖
―Jeste li ga prodali?‖
―Naravno da nisam. Tada nisam shvaćao da je ured za patente permanentno zatvoren, osim
odjela za igre.‖
―Jeste li bili ljuti zbog toga?‖
―Malo, u tom trenutku. No uskoro sam shvatio da su modeli koje imamo dovoljno dobri.
Nema potrebe za efikasnijim ili ingenioznijim izumima. Ljudi su danas zadovoljni onim što imaju.
Osim toga, novi izumi ne bi koristili ĉovjeĉanstvu. Stope nataliteta i mortaliteta na Zemlji su
stabilne i svega ima dovoljno za sve. Kako bi proizvodili nov izum, morali bi prilagoditi ĉitavu
tvornicu. To bi bilo skoro nemoguće jer su danas tvornice automatske i samopopravljajuće. Zbog
toga postoji moratorij na nove izume, osim u podruĉju novih igara.‖
―Što vi mislite o tome?‖
―Što bih trebao misliti? Stvari su takve kakve jesu.‖
 ―Biste li ţeljeli da su stvari drugaĉije?‖
―Moţda. No kao izumitelj, ionako sam klasificiran kao potencijalno nestabilan karakter.‖

(GraĎanin Barn Thernten, 41 godina, atomski inženjer specijaliziran za dizajn svemirskih

brodova. Nervozan čovjek inteligentnog izgleda i tužnih smeĎih očiju.)
―Ţelite znati što radim na svom poslu? Ţao mi je što ste to pitali, graĊanine, jer ja ne radim
ništa osim što šećem po tvornici. Sindikalni pravilnik zahtijeva po jednog ĉovjeka u pripravnosti za
svakog robota ili robotiziranu operaciju. Ja to radim. U pripravnosti sam.‖
―Zvuĉite nezadovoljno, graĊanine Threntene.‖
―I jesam. Ţelio sam biti inţenjer atomske fizike. Uĉio sam za to. A onda, kad sam diplomirao,
otkrio sam kako je moje znanje pedeset godina zastarjelo. Ĉak i kada bih nauĉio što se sada dogaĊa,
ne bih to imao gdje upotrijebiti.‖
―Zašto ne?‖ .
―Zato što je u atomskoj fizici sve automatizirano. Ne znam zna li to većina stanovništva, no to
je istina. Od sirovina do gotovog proizvoda, sve je potpuno automatizirano. Jedino ljudsko
sudjelovanje u programu je kontrola kvalitete u terminima sluĉajnog odabira. A ĉak je i to
minimalno.‖
―Što se dogaĊa ako se dio automatske tvornice pokvari?‖
―Popravi ga robotska jedinica za popravke.‖
―A ako se oni pokvare?‖
―Proklete stvari se same popravljaju. Sve što ja mogu uĉiniti je stajati sa strane i gledati, te
ispuniti izvještaj. Kakva besmislena pozicija za ĉovjeka koji se smatra inţenjerom.‖
―Zašto se ne prebacite u neko drugo podruĉje?‖
―Nema smisla. Provjerio sam, i svi drugi inţenjeri su u istoj poziciji u kojoj se i ja nalazim,
samo gledaju automatske procese koje ne razumiju. Odaberite bilo koje podruĉje: prerada hrane,
autoindustrija, graĊevina, biokemija, sve je isto. Ili inţenjeri u priĉuvi ili potpuno bez inţenjera.‖
―Vrijedi li to i za svemirske letove?‖
―Naravno. Niti jedan ĉlan sindikata svemirskih pilota nije napustio Zemlju u posljednjih
skoro pedeset godina. Oni više ne bi znali upravljati brodom.‖
―Vidim. Svi su brodovi podešeni na automatsko upravljanje.‖
―Toĉno tako. Trajno i nepovratno automatsko.‖
―Što bi se dogodilo kad bi jedan se od tih brodova našao u nepredviĊenoj situaciji?‖
―Teško je to reći. Brodovi ne mogu razmišljati, znate, oni jednostavno prate unaprijed
postavljene programe. Ako se brod naĊe u situaciji za koju nije programiran, bit će paraliziran,
barem privremeno. Mislim da imaju izbornike optimalnog izbora koji bi trebali preuzeti u
nepredviĊenim situacijama, no oni nikada nisu bili iskušani. U najboljem sluĉaju reagirali bi
usporeno. U najgorem, ne bi uopće radili. A meni to ne bi smetalo.‖
―Zaista tako mislite?‖
―Potpuno. Već mi je muka od stajanja sa strane i gledanja strojeva kako dan za danom rade
istu stvar. Većina profesionalaca koje poznajem misli isto. Mi ţelimo nešto raditi. Bilo što. Jeste li
znali da su prije stotinu godina planete drugih solarnih sustava istraţivali brodovi kojima su
upravljali ljudi?‖
―Da.‖
―Pa, to bismo sada mi trebali raditi. Ići dalje, istraţivati, napredovati. To je ono što trebamo.‖
―Slaţem se. No ne mislite li da govorite priliĉno opasne stvari?‖
―Znam da govorim. No iskreno govoreći, više mi uopće nije stalo. Neka me otpreme na
Omegu ako ţele. Ovdje ionako ne radim ništa pametno.‖
―Dakle, vi ste ĉuli za Omegu?‖
―Svatko tko ima veze sa zvjezdanim brodovima zna za Omegu. Kruţna putovanja izmeĊu
Omege i Zemlje, to je sve što naši brodovi rade. To je strašan svijet. Osobno, za to krivim
svećenstvo.‖
―Svećenstvo‖?
―Apsolutno. Te prijetvorne budale s njihovim beskonaĉnim trabunjanjem o Crkvi
utjelovljenog duha ĉovjeĉanstva. Već to je dovoljno da ĉovjek poţeli malo zla...‖

(GraĎanin otac Boeren, 51 godina, svećenik. Dostojanstven, okruglast čovjek odjeven u

halju boje šafrana i bijele sandale.)
―Tako je, moj sinko, ja sam opat mjesnog ogranka Crkve utjelovljenog duha ĉovjeĉanstva.
Naša je Crkva sluţbeni i ekskluzivni religijski izraz zemaljske Vlade. Naša religija govori u ime svih
naroda Zemlje. Ona je spoj najboljih elemenata svih nekadašnjih religija, malih i velikih, vješto
uklopljenih u jednu sveobuhvatnu vjeru.‖
―GraĊanine opate, ne postoje li kontradikcije u doktrinama izmeĊu razliĉitih religija koje
ĉine vašu vjeru?‖
“Postojale su. No ljudi koji su iskovali našu sadašnju Crkvu izbacili su sav kontroverzni
materijal. Ţeljeli smo slaganje, ne neslogu. Saĉuvali smo samo neke osebujne strane tih ranih velikih
religija; strane s kojima se ljudi mogu poistovjetiti. Nikada nije bilo raskola u našoj religiji jer nas svi
prihvaćaju. Ĉovjek moţe vjerovati u što god ţeli, sve dok to ĉuva sveti utjelovljeni duh ĉovjeĉanstva.
Jer naše je štovanje, vidite, istinsko štovanje Ĉovjeka. A duh koji mi priznajemo je duh boţanskog i
svetog Boga.‖
―Moţete li mi definirati Dobro, graĊanine opate?‖
―Naravno. Dobro je ona sila u nama koja nadahnjuje ljude na ĉin konformizma i podloţnosti.
Štovanje Dobra je suštinski štovanje samog sebe, a samim time i jedino istinsko štovanje. Osobnost
koju netko štuje je idealno društveno biće: ĉovjek zadovoljan u svojoj društvenoj niši, no ipak
spreman kreativno napredovati u statusu. Bog je blag jer je on istinski odraz univerzuma punog
ljubavi i saţaljenja. Bog se neprekidno mijenja u svojoj vanjštini premda nama dolazi u... Imate
ĉudan izraz lica, mladiću.‖
―Oprostite, graĊanine opate. Vjerujem da sam već ĉuo tu propovijed, ili barem neku njoj vrlo
sliĉnu.‖
―To je istina, bez obzira gdje je ĉuli.‖
―Naravno. Samo još jedno pitanje, gospodine. Moţete li mi reći nešto o vjerskom
obrazovanju djece?‖
―Tu duţnost obavljaju roboti-ispovjednici.‖
―Da?‖
―Ta nam je pomisao došla iz drevne, danas nepostojeće religije transcendentalnog
frojdijanizma. Robot-ispovjednik daje savjete i djeci i odraslima. On sluša njihove probleme unutar
društvene matrice. On je njihov stalni prijatelj, njihov socijalni mentor, religijski instruktor. Budući
da je robot, ispovjednici mogu dati toĉne i nepromjenjive odgovore na bilo koje pitanje. To pomaţe
velikom radu na konformiranju.‖
―Vidim da pomaţe. A što rade ljuski svećenici?‖
―Oni nadgledaju robote-ispovjednike.‖
―Jesu li ti roboti-ispovjednici prisutni u zatvorenim uĉionicama?‖
―Bojim se da nisam dovoljno struĉan kako bih odgovorio na to pitanje.‖
―Jesu, zar ne?‖
―Zaista ne znam. Zatvorena predavanja su zatvorena jednako opatu kao i svim drugim
odraslima.‖
―Po ĉijem nareĊenju?‖
―Po nareĊenju šefa tajne policije.‖
―Shvaćam... Hvala vam, graĊanine opate Boerene.‖

(GraĎanin Епуеп Dravivian, 43 godine, službenik u upravi. Čovjek uskog lica, škiljavog
pogleda, stariji od svojih godina.)
―Dobar dan, gospodine. Kaţete da ste sluţbenik u upravi?‖
―Tako je.‖
―Je li to mjesna ili drţavna uprava?‖
―Oboje.‖
―Jasno. A jeste li već dugo zaposleni na tom mjestu?‖
―Otprilike osamnaest godina.‖
―Dobro, gospodine. Moţete li mi reći što je toĉno vaš posao?‖
―Naravno. Ja sam šef tajne policije.‖
―Vi ste - jasno, gospodine. To je vrlo zanimljivo i ja-‖
―Nemojte posezati za svojim pištoljem s iglama, bivši graĊanine Barrente. Uvjeravam vas
kako neće raditi u zaštićenom podruĉju oko ove kuće. A ako ga izvuĉete, bit ćete ozlijeĊeni.‖
―Kako?‖
―Ja imam svoja sredstva zaštite.‖
―Otkuda znate moje ime?‖
―Znam za vas skoro od trenutka kad ste stupili na Zemlju. Znate, imamo mi svoje naĉine
rada. No o svemu tome moţemo raspravljati unutra. Hoćete li ući?‖
―Radije ne bih.‖
―Bojim se da morate. UĊite, Barrente, neću vas ugristi.‖
―Jesam li uhićen?‖
 ―Naravno da niste. Samo ćemo porazgovarati. Tako je, gospodine, tim putem. Raskomotite
se.‖

DVADESET I OSMO POGLAVLJE

Dravivian ga je uveo u veliku sobu obloţenu kestenovim drvom. Namještaj je bio od teškog,
crnog drveta, ukrašen sloţenim rezbarijama i lakiran. Visok i ravan stol imao je antikni izgled. Na
jednom je zidu visjela teška tapiserija. Izblijedjelim je bojama prikazivala scenu srednjovjekovnog
lova.
―SviĊa li vam se?‖ upitao je Dravivian. ―Moja obitelj je namjestila sobu. Supruga je kopirala
tapiseriju po originalu iz Muzeja Metropolitan. Moja dva sina su zajedno radila na namještaju.
Ţeljeli su nešto drevno i španjolsko po ugoĊaju, ali uz više udobnosti nego što antikviteti pruţaju. To
su postigli malim podešavanjima linija. Moji doprinosi nisu vidljivi. Moja specijalnost je glazba iz
razdoblja baroka.‖
―Osim policijskog posla‖, rekao je Barrent.
―Tako je, osim toga.‖ Dravivian se okrenuo od Barrenta i zamišljeno gledao tapiseriju. ―Do
policijskog posla ćemo stići kad bude vrijeme za to. No prije toga mi recite što mislite o ovoj sobi?‖
―Vrlo je lijepa‖, rekao je Barrent.
―Dobro. Još nešto?‖
―Pa - nisam struĉan da tu nešto presuĊujem.‖
―Vi morate presuditi‖, rekao je Dravivian. ―U ovoj sobi vidite ĉitavu civilizaciju Zemlje u
minijaturi. Recite mi što mislite o njoj.‖
―Ĉini se beţivotnom‖, rekao je Barrent.
Dravivian se okrenuo prema Barrentu i nasmiješio. ―Da, to je dobar opis. Moţda bi bilo bolje
reći da je preokupirana sama sobom. Ovo je soba za ljude s visokim statusom, Barrente. Puno je
kreativnosti uloţeno u umjetniĉko poboljšavanje drevnih arhetipova. Moja je obitelj rekreirala
komadić španjolske prošlosti, baš kao što su drugi rekreirali komadić majanske, ranoameriĉke ili
oceanijske prošlosti. A ipak, oĉito je kako je cijela stvar potpuno šuplja. Naše automatizirane
tvornice godinu za godinom za nas proizvode iste stvari. Budući da svi imaju iste stvari, nuţno je
mijenjati tvorniĉki proizvod, poboljšati i ukrasiti ga kako bi se izrazili kroz taj proizvod, kako bi kroz
njega oznaĉavali svoj status. Tako vam stoje stvari na Zemlji, Barrente. Naša energija i vještina su
usmjereni u esencijalno dekadentne djelatnosti. Mi ponovno rezbarimo starinski namještaj,
brinemo se o poloţaju i statusu, a u meĊuvremenu granice sa svojim udaljenim planetima ostaju
neistraţene i neosvojene. Davno smo se prestali širiti. Stabilnost je donijela opasnost stagnacije
kojoj smo podlegli. Postali smo toliko visoko socijalizirani da je individualnost morala biti skrenuta
prema najbezazlenijim aktivnostima, usmjerena prema unutra, drţana podalje od svake smislene
izraţajnosti. Mislim da ste vidjeli dosta toga u vremenu koje ste proveli na Zemlji?‖
―Jesam. No nikada ne bih oĉekivao da ću to ĉuti od šefa tajne policije.‖
―Ja sam neobiĉan ĉovjek‖, rekao je Dravivian uz podrugljiv smiješak. ―A tajna policija je
neobiĉna institucija.‖
―Mora da je vrlo efikasna. Kako ste saznali za mene?‖
―To je ustvari bilo vrlo jednostavno. Većina ljudi je sigurnosno uvjetovana još od djetinjstva.
Znate, to je dio našeg nasljedstva. Skoro svi ljudi koji su vas sreli uspjeli su prepoznati da je s vama
nešto vrlo pogrešno. Bili ste izvan svog okoliša poput vuka meĊu ovcama. Ljudi su to primijetili i
javili izravno meni.‖
―U redu‖, rekao je Barrent. ―A što će se sada dogoditi?‖
―Prvo ţelim da mi priĉate o Omegi.‖
Barrent je šefu policije ispriĉao sve o svom ţivotu na zatvorskom planetu. Dravivian je
kimnuo glavom, a na usnama mu se nalazio jedva vidljiv smiješak.
―Da, ĉini se baš onako kao što sam i oĉekivao‖, rekao je. ―Na Omegi se dogaĊa ista stvar kao
što se dogodila i rano u Americi i Australiji. Naravno, postoje razlike; vi ste više ili manje bili
potpuno odsjeĉeni od svoje domovine. No tu su ţestoka energija i nagon, a i ista nemilosrdnost.‖
―Što ćete uĉiniti?‖ upitao je Barrent.
Dravivian je slegnuo ramenima. ―Uopće nije bitno što ću uĉiniti. Pretpostavljam da bih vas
mogao ubiti. No to ne bi sprijeĉilo vašu grupu na Omegi da pošalje druge špijune ili da zarobi jedan
od zatvorskih brodova. A ĉim se stanovnici Omege pokrenu u većem broju, ionako će otkriti istinu.‖
―Kakvu istinu?‖
―Do sada je to moralo i vama postati oĉito‖, rekao je Dravivian. ―Zemlja nije ratovala skoro
osam stotina godina. Mi više ne znamo kako ratovati. Organizacija straţarskih brodova oko Omege
je obiĉna fasada. Brodovi su potpuno automatizirani, podešeni prema uvjetima kakvi su postojali
prije nekoliko stotina godina. Odluĉan napad će zarobiti brod, a kada doĊete do jednog, ostali će
pasti. Nakon toga neće postojati ništa što bi sprijeĉilo stanovnike Omege da se vrate na Zemlju, a na
Zemlji ne postoji ništa za borbu protiv njih. To je razlog zbog kojeg se, pretpostavljam da ste to
shvatili, svim zatvorenicima koji napuštaju Zemlju briše memorija. Kad bi se sjećali, Zemljina bi
ranjivost bila bolno oĉita.‖
―Ako ste znali za sve ovo,‖ upitao je Barrent, ―zašto vaši voĊe nisu nešto poduzeli po tom
pitanju?‖
―To je bila naša izvorna namjera. No iza te namjere nije bilo stvarne ţelje. Preferirali smo ne
razmišljati o tome. Pretpostavljali smo da će status quo vjeĉno trajati. Nismo ţeljeli razmišljati o
danu kad će se ljudi s Omege vratiti na Zemlju.‖
―što će te vi i vaša policija uĉiniti po tom pitanju?‖ upitao je Barrent.
―I ja sam takoĊer fasada‖, rekao mu je Dravivian. ―Ja nemam policiju. Poloţaj šefa je u
potpunosti poĉastan. Policijske snage na Zemlji nisu bile potrebne skoro jedno stoljeće.‖
―Trebat će vam kad se stanovnici Omege vrate kući‖, rekao je Barrent.
―Da. Ponovo će biti kriminala i ozbiljnih nevolja. No mislim da će krajnja amalgamacija biti
uspješna. Vi na Omegi imate nagon i ambiciju da stignete do zvijezda. Vjerujem da trebate odreĊen
nivo stabilnosti i kreativnosti koje Zemlja moţe pruţiti. Kakav god rezultat bio, unija je neizbjeţna.
Mi smo ovdje predugo ţivjeli u snu. Bit će potrebne nasilne mjere kako bismo se probudili.‖
Dravivian je ustao. ―A sada,‖ rekao je, ―budući da se ĉini kako su sudbine Zemlje i Omege
odluĉene, mogu li vam ponuditi neko osvjeţenje?‖

DVADESET I DEVETO POGLAVLJE

Barrent je uz pomoć šefa policije poslao poruku brodom koji je sljedeći trebao krenuti za
Omegu. Poruka je objašnjavala stanje na Zemlji i traţila trenutnu reakciju. Kad je to bilo završeno,
Barrent je imao svoj zadnji zadatak - pronaći sudca koji ga je osudio za zloĉin koji nije poĉinio i
laţljivog doušnika koji ga je prijavio sucu. Barrent je znao da će, kad pronaĊe tu dvojicu, povratiti
nedostajuće dijelove svojeg sjećanja.
Noćnim ekspresom je otputovao za Youngerstun. Njegove sumnje, duboko urezane od ţivota
na Omegi, nisu mu dozvoljavale da miruje. Morala je postojati kvaka u svoj ovoj izuzetnoj
jednostavnosti. Moţda će ju pronaći u Youngerstunu.
Tamo je stigao rano izjutra. Na prvi pogled, uredni redovi kuća su izgledali kao u svakom
drugom gradu. No za Barrenta su bili drugaĉiji i bolno poznati. On se sjećao ovog grada i monotone
kuće su za njega imale individualnost i znaĉenje. Rodio se i odrastao u ovom gradu.
Tu je bio Grothmeiorov dućan, a preko puta ulice se nalazio dom Haveninga, mjesnog
prvaka u unutarnjem ureĊenju. Tamo se nalazila kuća Вillуја Havelocka. Billy je bio njegov najbolji
prijatelj. Zajedno su planirali postati zvjezdani putnici i ostali su dobri prijatelji i nakon škole - sve
dok Barrent nije bio osuĊen na Omegu.
Tu je bila kuća Andrewa Therkalera. A dalje niz blok nalazila se škola koju je pohaĊao.
Mogao se sjetiti predavanja. Mogao se sjetiti kako su svaki dan prolazili kroz vrata koja su vodila na
zatvorena predavanja. No još uvijek se nije mogao sjetiti što je ondje uĉio.
Baš tu se, pokraj dva velika brijesta, dogodilo umorstvo. Barrent je otišao do tog mjesta i
sjetio se kako se sve desilo. Bio je na putu kući. Odnekud niz ulicu zaĉuo je vrisak. Okrenuo se i
ĉovjek je - Illiardi - trĉao ulicom i nešto bacio na njega. Barrent je to instinktivno uhvatio i našao se
kako drţi ilegalno oruţje. Nekoliko koraka dalje vidio je iskrivljeno, mrtvo lice Andrewa Therkalera.
A što se dogodilo nakon toga? Zbunjenost. Panika. Osjećaj kako netko gleda dok on stoji, s
oruţjem u ruci, nad mrtvim tijelom. Tamo je, na kraju ulice, bilo sklonište u koje je otišao.
Uputio se do njega i prepoznao kabinu robota-ispovjednika.
Barrent je ušao u kabinu. Bila je malena, a u zraku se osjećao slab miris tamjana. U prostoriji
se nalazio jedan jedini stolac. Nasuprot njemu je stajao sloţen, jarko osvijetljen zaslon.
―Dobro jutro, Wille‖, obratio mu se zaslon.
Barrent je iznenada, ĉuvši taj topao mehaniĉki glas, osjetio bespomoćnost. Sad se sjećao.
Bezosjećajan glas je znao sve, razumio sve i nije opraštao ništa. Umješno proizveden glas je
razgovarao s njime, slušao ga i onda presudio. U svom je snu robota-ispovjednika personificirao u
figuru ljudskog sudca.
―Sjećaš me se?‖ upitao je Barrent.
 ―Naravno‖, rekao je robot-ispovjednik. ―Bio si jedan od mojih ţupljanaprije no što si otišao
na Omegu.‖
―Ti si me tamo poslao.‖
―Za zloĉin umorstva.‖
―Ali ja nisam poĉinio taj zloĉin!‖ rekao je Barrent. ―Ja to nisam uĉinio i ti si to morao znati!‖
―Naravno da sam to znao‖, rekao je robot-ispovjednik. ―No moje su moći i duţnosti striktno
odreĊene. Ja presuĊujem na temelju dokaza, ne intuicije. Po zakonu, robot-ispovjednik mora
presuĊivati samo na osnovi ĉvrstih dokaza koji su izneseni pred njega. Ako ima sumnje, mora
osuditi. Štoviše, sama prisutnost ĉovjeka osumnjiĉenog za umorstvo preda mnom mora biti uzeta
kao jaka presumpcija njegove krivnje.‖
―Jesu li postojali dokazi protiv mene?‖
―Jesu.‖
―Tko ih je iznio?‖
―Ja ne mogu otkriti njegovo ime.‖
―Moraš!‖ rekao je Barrent. ―Vremena se mijenjaju na Zemlji. Zatvorenici se vraćaju. Jesi li to
znao?‖
―Oĉekivao sam to‖, rekao mu je robot-ispovjednik.
―Daj mi ime!‖ vikao je Barrent.
―Ne bih trebao, za tvoje vlastito dobro. Opasnost bi bila prevelika. Vjeruj mi, Wille...‖
―Ime!‖
―Dobro onda. Doušnika ćeš pronaći u Ulici javora, na broju 35. No ja ti ozbiljno savjetujem
da ne ideš onamo. Bit ćeš ubijen. Ti jednostavno ne znaš —‖
Barrent je pritisnuo okidaĉ i uski snop je presjekao zaslon. Svjetla su bljeskala i gasnula dok
je rezao sloţena oţiĉenja. Napokon su sva svjetla bila mrtva, a rijedak sivkasti dim je izlazio iz
zaslona.
Barrent je izašao iz kabine. Vratio je pištolj s iglama u dţep i otpješaĉio do Ulice javora.

Već je prije bio ovdje. Poznavao je ovu ulicu, smještenu na brdu, koja se strmo uzdizala
izmeĊu hrastovih i javorovih stabala. Stupovi javne rasvjete su bili stari prijatelji, a ta pukotina u
ploĉniku je bila drevni orijentir. Tu su bile i kuće, pune prepoznatljivosti. Ĉinilo se kao da se u
oĉekivanju naginju prema njemu, poput gledatelja koji ĉekaju na posljednji ĉin skoro zaboravljene
drame.
Stajao je na Ulici javora ispred kućnog broja 35. Tišina koja je okruţivala tu kuću obiĉnih
bijelih kapaka ĉinila se zlokobnom. Izvadio je pištolj s iglama iz svog dţepa, traţeći nešto što će ga
umiriti, premda je znao kako to ne moţe naći. Onda je hodao po urednom ploĉniku do ulaza i
pokušao otvoriti vrata. Otvorila su se. Ušao je.
Vidio je mutne sjene svjetiljki i namještaja, tup sjaj slike na zidu, kip na postolju od
ebanovine. S pištoljem u ruci ušao je u sljedeću prostoriju.
U njoj se našao licem u lice s doušnikom.
Gledajući u doušnikovo lice, Barrent se svega sjetio. U naletu sjećanja koja su ga nadvladala,
vidio je sebe, malog djeĉaka, kako ulazi u uĉionicu. Opet je ĉuo umirujući šum strojeva, vidio kako
lijepa svjetla trepere i blješte, ĉuo kako insinuirajući strojni glas šapuće u njegovo uho. Glas ga je
isprva ispunjavao uţasom; ono što je sugerirao bilo je nezamislivo. A onda se polako navikavao na
njega i prilagoĊavao svim neobiĉnim stvarima koje su se dogaĊale u zatvorenoj uĉionici.
On je učio. Stroj je poduĉavao na dubokom, podsvjesnom nivou. Strojevi su isprepletali svoje
lekcije s osnovnim nagonima, tkali uzorak sastavljen od nauĉenog ponašanja i ţivotnih nagona. Oni
su pouĉavali, zatim blokirali svjesno znanje o poukama, zapeĉatili ga - i postavili detonator.
Što je nauĉio? Za dobro društva, ti moraš biti vlastiti policajac i svjedok. Ti moraš preuzeti
odgovornost za svaki zločin koji bi se mogao smatrati tvojim.
Lice doušnika je ravnodušno zurilo u njega. Bilo je to Barrentovo vlastito lice, odraţavano u
ogledalu na zidu.
On je sam sebe prijavio. Stojeći tog dana s pištoljem u ruci, gledajući dolje u ubijenog
ĉovjeka, kontrolu je preuzeo nauĉen, nesvjestan proces. Presumpcija krivnje je za njega bila
prevelika da bi se odupirao i sliĉnost s krivicom je postala sama krivica. Otišao je do kabine
robota-ispovjednika, ondje je predao potpune i osuĊujuće dokaze protiv sebe i optuţio samog sebe
na temelju vjerojatnosti.
Robot-ispovjednik je donio obavezujuću presudu i Barrent je napustio kabinu. Dobro
pouĉen na predavanjima, sam je sebe uhitio i otišao u najbliţi centar za kontrolu misli, u Trenton.
Djelomiĉna amnezija je već nastupila, uvjetovana i pokrenuta poukama sa zatvorenih predavanja.
Sposobni tehniĉari-androidi u centru za kontrolu misli su naporno radili kako bi dovršili
amneziju, kako bi u potpunosti izbrisali sve ostatke sjećanja. Kao standardni osiguraĉ protiv bilo
kakvog mogućeg vraćanja sjećanja, oni su ugradili logiĉki konstrukt njegovog zloĉina ispod svjesnog
nivoa. Kao što su propisi traţili, taj je konstrukt sadrţavao implikaciju dalekoseţne moći Zemlje.
Kad je posao bio dovršen, automatizirani Barrent je izašao iz centra i ravno na posebnu
autocestu do postaje zatvorskog broda, ukrcao se na zatvorski brod, ušao u svoju ćeliju, zatvorio
vrata i ostavio Zemlju iza sebe. Onda je spavao sve dok nisu prošli kontrolnu toĉku, nakon ĉega su
novopridošli ĉuvari probudili zatvorenike kako bi se iskrcali na Omegu...
Sada je, dok je zurio u vlastito lice u ogledalu, posljednja nesvjesna pouka sa zatvorenih
predavanja postala svjesna:
Pouke sa zatvorenih predavanja nikada ne smiju biti svjesno znane od strane pojedinca.
Ako postane svjestan, ljudski organizam mora počiniti trenutno djelo samouništenja.
Sad je vidio zašto je njegovo osvajanje Zemlje bilo tako lako; zato što nije ništa osvojio.
Zemlja nije trebala snage sigurnosti jer su policajac i krvnik bili ugraĊeni u um svakog ĉovjeka.
Ispod površine Zemljine blage i ugodne kulture nalazila se samoodrţavajuća robotska civilizacija.
Svijest o toj i takvoj civilizaciji je bila kaţnjiva smrću.
I tu je, u tom trenutku, poĉela prava borba za Zemlju.
Nauĉeni obrasci ponašanja, isprepleteni s osnovnim ţivotnim nagonima prisiljavali su
Barrenta da podigne pištolj s iglama i uperi ga u svoje ĉelo. Na to ga je robot-ispovjednik pokušavao
upozoriti, a to je i djevojka mutant skrenirala. MlaĊi Barrent, uvjetovan na potpuni i bezumni
konformizam, morao je ubiti sam sebe.
Stariji Barrent, koji je proveo vrijeme na Omegi, borio se protiv tog slijepog nagona.
Shizofreni Barrent se borio sam protiv sebe. Dva dijela njega su se borila za vlasništvo nad oruţjem,
za kontrolu nad tijelom i za vlasništvo nad umom.
Pištolj s iglama se prestao kretati na nekoliko centimetara od njegovog ĉela. Cijev se ljuljala.
Onda je, polako, novi Barrent s Omege, Barrent2, silom uklonio oruţje.
Njegova je pobjeda bila kratkotrajna. Sada su se ukljuĉile lekcije nauĉene na zatvorenim
predavanjima i prisilile Barrenta2 na borbu za ţivot s neumoljivim Barrentom koji je ţelio smrt.

TRIDESETO POGLAVLJE

Uvjetovanje je preuzelo kontrolu i bacilo Barrente koji su se borili unazad kroz subjektivno
vrijeme, do onih stresnih situacija u prošlosti u kojima je smrt bila blizu, gdje su tkanja
ovozemaljskog ţivota bila oslabljena, gdje je predispozicija za smrt već bila uspostavljena.
Uvjetovanje je prisililo Barrenta2 da ponovo proţivi te trenutke. No sada je opasnost bila
pojaĉana punom snagom zloćudne polovice njegove osobnosti - pojaĉavao ju je doušnik koji je ţelio
ubiti, Barrent1.

Barrent2 je stajao pod bliještećim svjetlima na krvlju natopljenom pijesku Arene, maĉ mu je
bio u ruci. Bilo je vrijeme za Igre na Omegi. Prema njemu se kretao saunus, teško oklopljen reptil s
nacerenim licem Barrenta1. Barrent2 je stvorenju odsjekao rep i ono se promijenilo u tri
trihomotreda veliĉine štakora, s licem Barrenta i naravi bijesnih lasica. Ubio je dvije, a treća se
nacerila i do kosti zagrizla u njegovu lijevu ruku. Ubio ju je i gledao kako krv Barrentai curi u
natopljeni pijesak...

Tri odrpanca su sjedila na klupi i smijala se, a djevojka mu je dala maleni pištolj. ―Sretno‖,
rekla je. ―Nadam se da ga znate koristiti.‖ Barrent je kimnuo u znak zahvalnosti prije no što je
primijetio da djevojka nije Moera; bila je to skrenirajuća mutantkinja koja je prorekla njegovu smrt.
Svejedno, izašao je na ulicu i suoĉio se s trojicom hadţija.
Dvojica su bila stranci blagih lica. Treći, Barrent1, stupio je prema naprijed i brzo podigao
pištolj u poloţaj za pucanje. Barrent2 se bacio na tlo i pritisnuo okidaĉ nepoznatog oruţja. Osjetio je
njegovu vibraciju u svojoj ruci i vidio kako glava i ramena hadţije Barrenta crne i poĉinju se mrviti.
Prije no što je mogao ponovo nanišaniti, pištolj mu je bio silovito izbijen iz ruke. Hitac koji je
umirući Barrent1 uputio okrznuo je kraj cijevi.
Oĉajniĉki se bacio za oruţjem, i dok se kotrljao prema njemu, vidio je kako drugi ĉovjek,
noseći sada Barrentovo lice, paţljivo nišani. Barrent2 je osjetio kako mu bol probada ruku, već
razderanu trihomotredovim zubima. Uspio je ustrijeliti Barrenta1 i kroz izmaglicu bola suoĉio se s
trećim ĉovjekom koji je takoĊer postao Barrent. Ruka mu se ubrzano koĉila, no prisilio se da
pritisne okidaĉ...
 Igraš njihovu igru, rekao je Barrent2 sam sebi. Uvjetovanje na smrt će te izmoriti i ubiti.
Moraš vidjeti kroz to, izaći iz toga. To nije stvarno, to se dogaĎa u tvojoj glavi...
No nije bilo vremena za razmišljanje. Nalazio se u velikoj kruţnoj kamenoj prostoriji visokog
stropa u Ministarstvu pravde. Bio je to sud kušnjom. Prema njemu se kotrljao sjajan crni stroj
oblikovan kao polukugla, visok više od metra. Napao ga je, a u uzorku koji su stvarala crvena, zelena
i jantama svjetla mogao je vidjeti mrsko lice Barrenta1.
Sad je njegov neprijatelj bio u svojem konaĉnom obliku: nepromjenjiva robotska svijest,
laţna i stilizirana poput uvjetovanih snova o Zemlji. Barrent-stroj je izvukao jedan jedini tanki pipak
na ĉijem kraju se nalazilo ţmirkajuće bijelo svjetlo. Dok je prilazio, pipak se povukao, a na njegovom
se mjestu pojavila metalna ruka s više zglobova, koja je završavala oštricom noţa. Barrent 2 se
izmaknuo i ĉuo kako je noţ zastrugao o kamen.
To nije ono što ti misliš, rekao je Barrent2 sam sebi. To nije stroj i ti se nisi vratio na Omegu.
Ti se boriš protiv polovice sebe, ovo je samo smrtonosna iluzija.
No on to nije mogao povjerovati. Barrent-stroj ga je opet napadao, a sada je njegov metal
blistao od odurne zelene materije koju je Barrent2 odmah prepoznao kao kontaktni otrov. Potrĉao je
i kruţio po sobi pokušavajući izbjeći fatalni dodir.
To nije smrtonosno, rekao je sam sebi.
Neutralizator je preplavio njegovu površinu i uklonio otrov. Stroj se pokušao zabiti u njega.
Barrent ga je malodušno pokušao odgurnuti. Zabio se u njega silom od koje je Barrent bio ošamućen
i osjetio je kako mu rebra pucaju.
To nije stvarno! Dozvoljavaš da te uvjetovani refleks nagovori na smrt! Ti nisi na Omegi!
Ti si na Zemlji, u svom vlastitom domu, i zuriš u ogledalo!
No bol je bio stvaran, a stvarnom se ĉinila i metalna ruka koja je poput toljage udarila u
njegovo rame. Barrent je zateturao.
Osjećao je uţas, ne zbog umiranja, već što će umrijeti prerano, prije no što uspije upozoriti
stanovnike Omege na ovu konaĉnu opasnost, usaĊenu duboko u njihove vlastite umove. Nije
postojao nitko drugi tko bi mogao upozoriti na katastrofu koja će pogoditi svaku osobu kad povrati
svoja vlastita sjećanja na Zemlju. Koliko je on znao, nitko drugi to nije doţivio i preţivio. Ako on
uspije preţivjeti, moći će se poduzeti protumjere, moći će se provesti kontrauvjetovanje.
Nekako se osovio na noge. Od djetinjstva je bio uvjetovan na društvenu odgovornost, i sada
je razmišljao o tome. Nije si mogao dozvoliti da umre, jer je njegovo znanje bilo kljuĉno za Omegu.
Ovaj stroj nije stvaran.
Ponavljao je to sam sebi dok je Barrent-stroj hvatao zalet, ubrzavao i bacio se prema njemu s
drugog kraja prostorije. Prisilio se da vidi dalje od stroja, da vidi strpljivo zatupljivanje
predavanjima u uĉionici koja su stvorila ovog monstruma u njegovom umu.
Ovaj stroj nije stvaran.
Povjerovao je...
I zamahnuo svojom šakom u lice koje je mrzio, lice koje se odraţavalo u metalu.
Na trenutak je osjetio zasljepljujuću bol, a onda je izgubio svijest. Kad je došao k sebi, bio je
sam u svojem domu na Zemlji. Ruka i rame su ga boljeli, a ĉinilo se i kako mu je nekoliko rebara
slomljeno. Na lijevoj ruci je nosio trag trihomotredovog ugriza.
No svojom je porezanom i krvavom rukom razbio ogledalo. Razbio je i njega i Barrenta,
potpuno i zauvijek.

RELIGIJA OMEGE: ŠTOVANJE ZLA

ZADOVOLJSTVA: UZBUĐENJE LOVA NA LJUDSKI PLIJEN
STATUS: POSTIŢE SE JEDNIM PO JEDNIM UBOJSTVOM
PREVIĐENI ŽIVOTNI VIJEK: TRI ZEMALJSKE GODINE

“SVI STE VI KRIMINALCI I ZBOG TOGA VAS JE LJUDSKA VRSTA ODBACILA, A POSLANI
STE NA SVIJET NA KOJEM VLADAJU LJUDI POPUT VAS. OVDJE MOŽETE STVARATI SVOJA
VLASTITA PRAVILA I UMIRATI U SKLADU S NJIMA... ”