https://sr.m.wikipedia.

org/sr-el/Адам_Смит

Adam Smit
шкотски економиста и етичар
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Adam Smit (fudbaler).

Adam Smit (Kerkoldi, 16. jun 1723 – Edinburg, 17. jul 1790) bio je škotski ekonomista i etičar.
[1]
U svom delu „Bogatstvo naroda“ objavljenom 1776. godine uneo je nove ideje kojima je
isticana prirodna sloboda pojedinaca. Taj liberalizam koji je zagovarao bio je potpuna suprotnost
državnoj kontroli koju su zagovarali merkantilisti.

Adam Smit

Adam Smit
Puno ime Adam Smith
Datum rođenja 16. jun 1723.
Kerkoldi
Mesto rođenja
Velika Britanija
Datum smrti 17. jul 1790. (67 god.)
Edinburg
Mesto smrti
Velika Britanija
Potpis

Uz Davida Rikardoa najpoznatiji je predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Smit drži
da pravo bogatstvo ne leži u novcu, kako su tvrdili merkantilisti, nego u korisnom radu, radu koji
stvara prometne vrednosti. Izraziti je pristalica ekonomskoga liberalizma, koji prihvata i razvija
teoriju radne vrednosti, iako smatra da ona vredi samo za pretkapitalističku privredu.[2]

Adam Smit izučava unutrašnju povezanost ekonomskih kategorija, ali bez obzira na njegove
duboke analize pojedinih etapa u kapitalističkoj proizvodnji, pokazuje nerazumijevanje za neke
bitne karakteristike složenih oblika kapitalizma i njegovih imanentnih protivrečnosti, što nije niti
čudno s obzirom na stadijum razvoja kapitalizma u to vreme pre industrijske revolucije. Što
razvoj kapitalizma postaje složeniji i suprotnosti oštrije, Smitova teorija postaje sve više puki
opis pojava i izražava sve više odnose u njihovom prividnom, spoljnom izgledu.

Smitovu teoriju je veoma važno posmatrati u kontekstu vremena u kojem je nastala, odnosno
ekonomskih odnosa koji su obeležili prethodni vremenski period - merkantilizam. Temeljna
Smitova ideja je kritika merkantilizma, karakteriziranog trgovinskim monopolima osiguranim
kroz restriktivne trgovinske privilegije (carine, zabrane trgovanja, posebne dozvole) pojedinaca,
grupacija i celih država - protekcionizam. U svrhu zaštite tih trgovačkih interesa se, kroz cijeli
merkantilistički period, otvoreno upotrebljavala (i manipulirala) moć države i vojske
(mornarice).

Premda se njegova ideja slobodnog tržišta danas iskorištava kao podloga (neo)liberalnog
kapitalizma, Smit nije bio promotor ideje (neo)liberalnog kapitalizma u obliku u kojem isti danas
obeležava globalnu ekonomiju. To se može iščitati iz niza njegovih razmišljanja iznesenih u
„Bogatstvu nacija“.

Iako se Smit se u svom delu bavio isključivo posmatranjem činjenica i iznosio zaključke bez
emotivnih pristranosti, lako je uočiti humanu komponentu za koju prirodno podrazumeva da
doprinosi povećanju proizvodnosti, a time i efikasnosti ekonomije u celini.

Sadržaj








Biografija Uredi
Smit je rođen u gradu Kerkoldi, Fajv, Škotska. Njegov otac, koji se takođe zvao, Adam Smit, bio
je advokat, državni službenik, te je preminuo 1720, dva meseca nakon rođenja Smita, a majka
Margareta Daglas kćerka lokalnog zemljoposednika je tako rano ostala udovica.[3] Iako je tačan
datum rođenja nepoznat, zna se da je kršten 16. juna 1723. [4] Malo je tačnih podataka o
njegovom detinjstvu. Džon Rej (1845 – 1915), škotski novinar i Smitov biograf, beleži da su
Smita u dobu od četiri godine oteli Cigani, te je nakon intervencije vraćen. Smit je bio blizak s
majkom koja je podržavala njegove akademske ambicije.[5] U Kerkoldu je išao u školu Burgh
School, od 1729. do 1737, koja se u to vreme smatrala jednom od najboljih škola toga vremena.[6]
Tamo je učio latinski jezik, matematiku, istoriju i pisanje.[5] Započeo je da studira na univerzitetu
u Glazgovu u dobu od 14 godina, gde je učio etiku kod Fransisa Hačisona.[5] Tu je Smit razvio
strast prema slobodi, razumu i slobodnom govoru.

Dobio je stipendiju „Snell Exhibition“ 1740. te se preselio da studira u Bejliol koledžu, Oksford.
Iako nije bio zadovoljan studijem u Oksfordu, dobro je iskoristio brojna dela na policama
njihove tamošnje opsežne biblioteke. Oksford je napustio 1746, ranije nego što mu je istekla
stipendija.[7][8] Pred kraj boravka u Oksfordu počeo je trpeti napade drhtanja, verovatno simptom
živčanog sloma.[7]

Godine 1748. počeo je sa javnim predavanjima na univerzitetu u Edinburgu, koja je sponzorisalo

Filozofsko društvo Edinburga i koja su bila vrlo uspešna. Godine 1750. upoznao je starijeg
kolegu Dejvida Hjuma. Godine 1751. postao je profesor na univerzitetu u Glazgovu, a 1752.
primljen je u Filozofsko društvo Edinburga.

Pred kraj 1763. Čarls Taunsend, kojeg je Smit upoznao preko Dejvida Hjuma, predložio mu je da
bude tutor njegovom posinku, Henriju Skotu. Smit je napustio mesto profesora. Kako je napustio
univerzitet na polovini započetih predavanja, htio je studentima da nadoknadi novac, ali su to
studenti odbili.[9]

U sklopu novog posla pratio je Skota na putovanjima po Evropi. Plata mu je iznosila £300 na
godinu uz troškove, te £300 penzije po godini; otprilike dvostruko više nego njegov prethodni
prihod kao učitelj.[10]

Prvo putovanje mu je bilo u Tuluz u Francuskoj gde se zadržao godinu i po. Nakon južne
Francuske grupa se preselila u Ženevu, gde je upoznao Voltera.[11] Iz Ženeve preselili su u Pariz,
gde je upoznao brojne znamenite ljude toga vremena, kao što su npr.: Bendžamin Frenklin,[12] An
Rober Žak Tjurgo, Žan d'Alamber, Andre Morelet, Helvecius i Fransoa Kene.[13]

Godine 1766. u Parizu preminuo je mlađi brat Henrija Skota i Smitova putovanja kao tutor su se
završila.[12] Vratio se kući u Kerkoldi, gde je desetak godina posvetio „Bogatstvu naroda“.[14]

U maju 1773. Smit je izabran za člana Kraljevskog društva u Londonu.[15] „Bogatstvo naroda“ je
izdato 1776. i bilo je odmah uspešno. Prvo izdanje je rasprodano u šest meseci.[16]

Godine 1778. dobio je radno mesto u carini u Škotskoj te je preselio kod svoje majke u
Edinburg, tačnije Kanongejt, dvorac „Pejnmur haus“. [17] Pet godina kasnije dobio je kraljevsku
povelju, čime je automatski postao jedan od osnivača Kraljevskog društva Edinburga (engl.
Royal Society of Edinburgh), u kojem je od 1787. do 1789. imao počasno mesto Lorda rektora
univerziteta u Glazgovu (engl: Lord Rector of the University of Glasgow).[18] Preminuo je u
Edinburgu 17. jula 1790. Na samrtnoj postelji, Smit je rekao da je razočaran što nije postigao
više.[19]
Za sobom je u svojoj biblioteci ostavio brojne zapise i neobjavljene materijale. Smitova dva
prijatelja iz škotskog akademskog sveta: fizičar i hemičar Džosef Blek, te geolog Džejms Haton,
su pregledala materijale, te prema njegovim željama sve što nije bilo vredno objavljivanja
uništili.[20][21] Biblioteku je nasledio Dejvid Daglas, koji je živeo sa Smitom, a kasnije je
podeljena između Daglasove dece.

Ideje Uredi
Inquiry into the nature and causes of the wealth of nations, 1922.[22][23]

Osnovna Smitova ideja, koja ga je učinila slavnim, jeste da rad pojedinca u racionalnom
sopstvenom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi povećanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja
temelj tržišne privrede, odnosno pokazuje kako naizgled haotičan tržišni sistem poseduje
unutrašnju logiku i pokorava se regulaciji tzv. nevidljive ruke tržišta. Da bi neko zaradio novac u
sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tržištu pruži drugima nešto što oni cene i
smatraju odgovarajućom protivvrednošću, čime i nesvesno i nevoljno potpomaže njihove
interese. Kako je Smit rekao: “Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i
pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa“. Znači, ukoliko se poštuju tuđi život, imovina
ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima, obezbeđen je osnovni način usklađivanja različitih
interesa - tržište. Polazeći od svog interesa, pojedinci će sami znati šta se može prodati i to će
proizvoditi, te stoga nema potrebe da se bilo ko sa strane meša u tržišnu razmenu i određuje
pojedincima šta da proizvode, u kojim količinama i po kojim cenama.

U skladu s tim, Smit je bio uverljivi zagovornik slobodne trgovine kako unutar zemlje, tako i u
međunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja snažan napad na tada preovlađujući koncept
merkantilizma, po kome je najvažnija stvar za jednu zemlju količina zlata u trezorima i po kome
je država dužna da popravlja trgovinski bilans širokim intervencionizmom. A Smit je dokazivao
da je slobodna trgovina između zemalja korisna za sve, tj. da ona povećava dohodak i jedne i
druge zemlje. Smatrao je da je slobodna trgovina bolja u odnosu na model protekcionizma.[24]

Raširena je zabluda da Smit, kao pobornik tržišnog sistema, negira svaku ulogu države. Smit
veruje da država može doneti veliku korist ekonomskom životu ukoliko čini prave stvari, kao što
su zaštita ugovora i patenata, državno obrazovanje za siromašne i infrastrukturni projekti (putevi,
mostovi itd). Kako je rekao: “Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarizma stigne do
najvišeg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi
prirodan poredak stvari”.

Glavnog pokretača ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smit je video u podeli rada i njenom
sve većem širenju. Podela rada donosi sve veću specijalizaciju znanja i veština radnika, sa kojom
ide sve veća efikasnost proizvodnje.

Teorija apsolutnih prednosti Uredi

Najbolja politika države je lese fer politika (nemešanje države u privredne poslove). Ovu ideju
takođe treba posmatrati u kontekstu vremena kad je nastala, jer su države svojim delovanjem
(rastrošnost, parazitizam) uglavnom negativno uticale na društvenu vrednost. Džon Mejnard
Kejns, 200 godina kasnije, iznosi ideju drugačije uloge države u ekonomskim odnosima. Svrha
ekonomske politike je povećanje bogatstva naroda, ali u obliku roba, ne zlata. Povećanje
bogatstva će se najbolje ostvariti ako se preduzetniku ostavi autonomija u donošenju odluka šta,
koliko, kada, kako, i za koga proizvoditi. U nastojanju da maksimalizuje svoj profit, preduzetnik
ulaže svoj kapital tamo gde će ostvariti najveću proizvodnju te na taj način biva vođen
nevidljivom rukom.

Ako jedna zemlja može proizvesti neku robu efikasnije nego neka druga, kaže se da ona ima
apsolutnu prednost u proizvodnju te robe. Efikasnost proizvodnje se meri utroškom rada u
proizvodnji jedinice proizvoda.

Apsolutne prednosti neke zemlje mogu biti prirodne (klima, tlo, prirodna bogatstva i sl.) i
stečene (znanje, veština i dr.). Ako zemlja A ima apsolutnu prednost u proizvodnji jednog
proizvoda, ona će se specijalizovati u proizvodnji tog proizvoda i deo te proizvodnje
razmenjivati za proizvod zemlje B u kojem zemlja B apsolutnu prednost. Na taj način će ukupna
proizvodnja i potrošnja biti veća i u zemlji A i u zemlji B.

Uticaj Uredi
Adam Smit se smatra ocem savremene ekonomske nauke i rodonačelnikom liberalne škole u
ekonomskoj nauci. Mnoge od važnih ideja postojale su i pre Smita, ali ih je on iskoristio na
dobar način stvorivši sveobuhvatno i uverljivo delo. Njegovo Bogatstvo naroda predstavlja
osnovno delo klasične političke ekonomije i pripada grupi knjiga sa najvećim uticajem u istoriji.
Ta knjiga je izvršila prevrat u ekonomskim idejama s kraja XVIII veka, odbacujući
merkantilizam, i intelektualno utemeljila savremeni kapitalistički ekonomski poredak. Tokom
jednog dela 20. veka, u vreme širenja državnog intervencionizma i komunizma, Smitova slava
bila je pomračena, ali je obnovljena tokom 1980-ih godina i kasnije, sa širenjem liberalnih ideja
na zapadu i padom komunizma na istoku.

Reference Uredi
1.

 „Great Thinkers of the Scottish Enlightenment”.

  L. Davis, William; Figgins, Bob; Hedengren, David; B. Klein, Daniel (2011). „Economics
Professors’ Favorite Economic Thinkers, Journals, and Blogs (along with Party and Policy
Views)” (PDF). Econ Journal Watch. 8 (2): 133.
  Bussing-Burks 2003, str. 38–39
  Buchan 2006, str. 12.
  Bussing-Burks 2003, str. 39
  Rae 1895, str. 5
  Bussing-Burks 2003, str. 42
  Buchan 2006, str. 29.
  Buchholz 1999, str. 16
  Buchholz 1999, str. 16.
  Buchholz 1999, str. 16–17.
  Buchholz 1999, str. 17
  Policonomics: Adam Smith
  Buchan 2006, str. 90.
  Buchan 2006, str. 89.
  Buchholz 1999, str. 19
  Buchan 2006, str. 128.
  Buchan 2006, str. 137.
  Bussing-Burks 2003, str. 53
  Buchan 2006, str. 25
  Buchan 2006, str. 88
  100 Best Scottish Books, Adam Smith Retrieved 31 January 2012
  Schmadel 2003, str. 829

24.  Stevanović, Jelena. „Nevidljiva ruka kao božja zapovest”. Politika Online.
Pristupljeno 2023-03-15. zero width space character u |title= na poziciji 1 (pomoć)

Literatura Uredi
 Bonar, James (1895). A Catalogue of the Library of Adam Smith}and. London:
Macmillan. OCLC 2320634.
 Buchan, James (2006). The Authentic Adam Smith: His Life and Ideas. W. W. Norton &
Company. ISBN 978-0-393-06121-5.
 Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names – (12838) Adamsmith.
Springer Berlin Heidelberg. str. 829. ISBN 978-3-540-29925-7. Pristupljeno 9. 1. 2016.
 Buchholz, Todd (1999). New ideas from Dead Economists: An introduction to modern
economic thought. Penguin Books. ISBN 978-0-14-028313-6.
 Bussing-Burks, Marie (2003). Influential Economists. Minneapolis: The Oliver Press.
ISBN 978-1-881508-72-4.
 Campbell, R. H.; Skinner, Andrew S. (1985). Adam Smith. Routledge. ISBN 978-0-7099-
3473-8.
 Chomsky, Noam (2002). Understanding power: the indispensable Chomsky. Scribe
Publications. ISBN 978-0-908011-72-8.
 Coase, R.H. (1976). „Adam Smith's View of Man”. The Journal of Law and Economics.
19 (3): 529—546. doi:10.1086/466886.
 Rae, John (1895). Life of Adam Smith. New York City: Macmillan Publishers. ISBN 978-
0-7222-2658-2.
 Ross, Ian Simpson (1995). The Life of Adam Smith. Oxford University Press. ISBN 978-
0-19-828821-3.
 Skousen, Mark (2001). The Making of Modern Economics: The Lives and Ideas of Great
Thinkers. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-0480-4.
 Smith, Adam (1977) [1776]. An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of
Nations. University Of Chicago Press. ISBN 978-0-226-76374-3.
 Smith, Adam (1982) [1759]. The Theory of Moral Sentiments, ed. D.D. Raphael and A.L.
Macfie, vol. I of the Glasgow Edition of the Works and Correspondence of Adam Smith.
 Liberty Fund. ISBN 978-0-86597-012-0. Arhivirano iz originala 17. 10. 2013. g.
Pristupljeno 21. 6. 2017.
 Smith, Adam (2002) [1759]. Haakonssen, Knud, ur. The Theory of Moral Sentiments.
Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59847-7.
 Smith, Vernon L. (1998). „The Two Faces of Adam Smith”. Southern Economic Journal.
65 (1): 2—19.
 Helbroner, Robert L. The Essential Adam Smith. ISBN 978-0-393-95530-9.
 Tribe, Keith; Mizuta, Hiroshi (2002). A Critical Bibliography of Adam Smith. Pickering
& Chatto. ISBN 978-1-85196-741-4.
 Viner, Jacob (1991). Irwin, Douglas A., ur. Essays on the Intellectual History of
Economics. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04266-
4.
 Benians, E. A (1925). "Adam Smith’s Project of an Empire." Cambridge Historical
Journal 1 (3): 249–83.
 Bonar, James (1895). A Catalogue of the Library of Adam Smith. London: Macmillan.
OCLC 2320634.
 Nicholson, Joseph Shield (1909). A Project of Empire: A Critical Study of the Economics
of Imperialism, with Special Reference to the Ideas of Adam Smith. London.
 Otteson, James R. (2002). Adam Smith's Marketplace of Life. Cambridge: Cambridge
University Press. ISBN 978-0-521-01656-8.
 Palen, Marc-William (March 2014). “Adam Smith as Advocate of Empire, c. 1870–
1932.” Historical Journal 57 (1): 179–98.
 Ross, Ian Simpson (2010). The Life of Adam Smith (2 изд.). Oxford University Press.
 Butler, Eamonn (2007). Adam Smith – A Primer. Institute of Economic Affairs.
ISBN 978-0-255-36608-3.
 Cook, Simon (2012). Culture & Political Economy: Adam Smith & Alfred Marshall.
Tabur.
 Copley, Stephen (1995). Adam Smith's Wealth of Nations: New Interdisciplinary Essays.
Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-3943-0.
 Glahe, F. (1977). Adam Smith and the Wealth of Nations: 1776–1976. University Press
of Colorado. ISBN 978-0-87081-082-4.
 Haakonssen, Knud (2006). The Cambridge Companion to Adam Smith. Cambridge
University Press. ISBN 978-0-521-77924-1.
 Hardwick, D., and Marsh, L. (2014). Propriety and Prosperity: New Studies on the
Philosophy of Adam Smith. Palgrave Macmillan
 Hamowy, Ronald (2008). „Smith, Adam (1732–1790)”. The Encyclopedia of
Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 470—72. ISBN 978-1-
4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024.
doi:10.4135/9781412965811.n287.
 Hollander, Samuel (1973). Economics of Adam Smith. University of Toronto Press.
ISBN 978-0-8020-6302-1.
 McLean, Iain (2006). Adam Smith, Radical and Egalitarian: An Interpretation for the
21st Century. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2352-5.
 Milgate, Murray & Stimson, Shannon (2009). After Adam Smith: A Century of
Transformation in Politics and Political Economy. Princeton University Press.
ISBN 978-0-691-14037-7.
  Muller, Jerry Z. (1995). Adam Smith in His Time and Ours. Princeton University Press.
ISBN 978-0-691-00161-6.
 O'Rourke, P. J. (2006). On The Wealth of Nations. Grove/Atlantic Inc. ISBN 978-0-
87113-949-8.
 Nicholas, Phillipson (2010). Adam Smith: An Enlightened Life. Yale University Press.
стр. 352. ISBN 978-0-300-16927-0. pages; scholarly biography
 Otteson, James (2002). Adam Smith's Marketplace of Life. Cambridge University Press.
ISBN 978-0-521-01656-8.
 Otteson, James (2013). Adam Smith. Bloomsbury. ISBN 978-1441190130.
 Iain McLean, Adam Smith, Radical and Egalitarian: An Interpretation for the 21st
Century (Edinburgh University Press,) 2004
 Éric Pichet, (2004), Adam Smith, je connais !, French biography.
 Vianello, Fernando (1999). „Social accounting in Adam Smith”. Ур.: Mongiovi, G.;
Petri F. Value, Distribution and capital. Essays in honour of Pierangelo Garegnani.
London: Routledge. ISBN 978-0-415-14277-9.-
 Winch, Donald (2007) [2004]. „Smith, Adam”. Oxford Dictionary of National Biography
(online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/25767. (Subscription or UK
public library membership required.)
 Wolloch, N. (2015). "Symposium on Jack Russell Weinstein’s Adam Smith’s Pluralism:
Rationality, Education And The Moral Sentiments". Cosmos + Taxis
 "Adam Smith and Empire: A New Talking Empire Podcast," Imperial & Global Forum,
12 March 2014.

Spoljašnje veze Uredi

Portal:
Biografija

Adam Smit na Vikimedijinoj ostavi.

 Adam Smit na engl. Concise Encyclopedia of Economics („Sažeta enciklopedija

ekonomije“)
 Adam Smit Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. maj 2009) na Adam Smitovom
Institutu
 Adam Smit na sajtu Curlie (jezik: engleski)
 Sadrži Smitovo delo „Theory of Moral Sentiments“ prilagođeno zbog lakšeg čitanja
 Адам Смитова награда на "Treasury Today"
 „Adam Smith”. Arhivirano iz originala 17. 5. 2009. g. Pristupljeno 17. 5. 2009. at the
Adam Smith Institute
 Adam Smith na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
 Adam Smit na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
 Adam Smit na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
 References to Adam Smith in historic European newspapers