Ранко Јаковљевић

КАКО СЕ КАЛИ ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

-КОНВЕРЗИЈА ПРАВА КОРИШЋЕЊА У ПРАВО СВОЈИНЕ НА
ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ У СВЕТЛУ ИЗМЕЊЕНИХ ОДРЕДАБА
ЗАКОНА О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ-

АПСТРАКТ: Предмет овог рада је поступање надлежних органа у процедури за

упис промена у катастру непокретности по основу бесплатне конверзије права
коришћења у право власништва за субјекте права обухваћене изменама и допунама
Закона о планирању и изградњи – чл.102. ст.7- 9, све у склопу Упутства
Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре о примени чл.102.Закона о
планирању и изградњи од 30.8.2023.г. и Упутства Републичког гедоетског завода о
начину поступања служби на основу Закона о изменама и допунама Закона о планирању и
изградњи (''Сл.гласник РС 62/2023) и Упутства о примени чл.102. Закона о планирању и
изградњи од 30.8.2023.г.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Конверзија, право коришћења, јавна својина, упис, катастар

Законом о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи (''Сл.гласник РС''

62/2023)- чл.102.ст.3. у вези ст.7- успостављен је систем претварања права
коришћења на грађевинском земљишту у право својине без накнаде за: а) лица која
су била или јесу привредна друштва и друга правна лица приватизована на основу
закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и за
њихове правне следбенике у статусном смислу; б) лица која су право коришћења
грађевинског земљишта стекла после 11.9.2009.г. куповином објеката са
припадајућим правом коришћења земљишта, од лица приватизованих по законима
којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, а која нису њихови
правни следбеници у статусном смислу; в) лица- носиоци права коришћења на
неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини, стеченог ради
изградње у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско
земљиште до 13.маја 2003.г. или на основу одлуке надлежног органа.

Одредбом чл.102.ст.9. Закона о планирању и изградњи од конверзије су изузете

катастарске парцеле: а) које су планским документом одређене за уређење или
изградњу објеката јавне намене или јавних површина за које је законом предвиђено
да морају бити у јавној својини и за које је предвиђено утврђивање јавног
интереса; б) за које у регистру непокретности и правима на њима постоји
забележба спора по тужби за утврђење права својине покренутог између титулара
права јавне својине са корисником земљишта, покренутог до 4.августа
2023.године; в) земљиште у отвореном стамбеном блоку, у режиму јавног
коришћења. Од бесплатне конверзије изузети су случајеви у којима су носиоци
права коришћења: лица чији је положај дефинисан законом којим се уређују спорт
и удружења, земљорадничке и стамбене задруге, лица чији је статус предмет
регулисања кроз имплементацију Анекса Г Споразума о питањима сукцесије
(''Сл.лист СРЈ-Међународни уговори'''6/2002) и друштвена предузећа.
Прву фазу процедуре конверзије права коришћења у право својине у наведеним
случајевима спроводи Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике
Србије, поводом захтева имаоца права коришћења грађевинског земљишта за
издавање ''информације о локацији са потврдом из које се утврђује намена
предметне катастарске парцеле односно катастарских парцела и могућношћу
уписа права својине без накнаде у корист подносиоца захтева'' (чл.102.ст.7. Закона
о планирању и изградњи).

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 30.августа 2023.г.

издало је акт ''Упутство о примени чл.102.Закона о планирању и изградњи'' које се
односи на рад Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије,
односно на поступање министарства које исте ингеренције има до момента
оснивања Агенције.

Обавезни елемент који захтев садржи је и ''основ стицања права коришћења са

одговарјућим доказима''. Без обзира на то, Агенција проверава да ли подносилац
захтева има ''уписано право коришћења на грађевинском земљишту у јавном
регистру непокретности'', шта више упутство има формулацију ''то је формални
услов без кога није могуће започети поступак''. У случају неиспуњености услова,
Агенција ''обавештава подносиоца захтева да нису испуњени услови за признавање
права, које обавештење није управни акт и странка нема право на подношење
правног лека''. Уместо ''обавештења'' Закон о општем управном поступку
(''Сл.гласник РС'' 18/2016... 2/2023) предвиђа решење о одбијању захтева за
издавање уверења и друге исправе (сертификати, потврде итд)-чл.29.ст.3. у вези
ст.1. за чињенице о којима орган води службену евиденцију, односно чл.30.ст.2. о
чињеницама о којима не води службену евиденцију. Постоји и право жалбе на
негативна решења, што је искључено као могућност упутством Министарста
грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре од 30.8.2023.г. које уместо
негативног решења уводи институт ''обавештења о неиспуњености услова''. Закон о
државној управи (''Сл.гласник РС'' 79/2005...30/2018) чл.15.ст.4. регулише да се
упутством одређује начин на који орган државне управе и имаоци јавних
овлашћења извршавају поједине одредбе закона или другог прописа.То не значи
могућност задирању у компетенцију законодавног органа. Законом о
министарствима (''Сл.гласник РС'' 182/20, 116/22) стриктно је дефинисана
надлежност у том домену - чл.7.ст.1.- ''послови државне управе који се односе на:
грађевинарство; грађевинско земљиште; урбанизам; просторно планирање,
односно организацију, уређење и коришћење простора Републике Србије;
утврђивање услова за изградњу објеката; уређивање стамбених односа и
стамбеног пословања; комуналну инфраструктуру и комуналне делатности,
изузев производње, дистрибуције и снабдевања топлотном енергијом; послове
инжењерске геодезије; инспекцијски надзор у области урбанизма, грађевина и
инспекцијски надзор над објектима комуналне инфраструктуре и обављањем
комуналних делатности, изузев производње, дистрибуције и снабдевања
топлотном енергијом, као и други послови одређени законом.'' ''Други послови
одређени законом'' у контексту чл.102.ст.7. Закона о планирању и изградњи
сведени су на издавање ''информације о локацији са потврдом из које се утврђује
намена предметне катастарске парцеле односно катастарских парцела и
могућношћу уписа права својине без накнаде у корист подносиоца захтева''.
Потврда није правни основ уписа права власништва у бази података катастра
непокретности. Отуд није на закону утемељена одредба упутства којом се
неовлашћено улази у сферу компетенције законодавног органа: ''потврда коју
издаје Агенција, да постоји могућност уписа права својине у смислу закона којим
се уређује упис права својине, представља исправу подобну за упис
непокретности''. Везано за последње -''...исправу подобну за упис непокретности''-,
чини се да су овде језичке непрецизности достигле зенит: предмет одлучивања је
упис промене врсте права односно облика својине- из права коришћења на
непокретности у јавној својини, конституисање приватног власништва ранијег
титулара права коришћења, а не ''упис непокретности''. Супротно идеји да је
потврда исправа за упис права, Закон о државном премеру и катастру (''Сл.гласник
РС'' 72/2009... 9/2020- почев од измена и допуна из 2015.г. ''Сл.гласник РС''
96/2015), члан 88а, не допушта да потврда има значај iustus titulus-а: ''Упис у
катастар непокретности, осим уписа права, врши се и на основу одговарајућих
потврда и уверења које издају надлежни органи, односно вршиоци јавних
овлашћења, елабората премера, односно елабората геодетских радова, налаза и
мишљења сталног судског вештака и тужбе поднете надлежном суду којима се
доказују чињенице које су од утицаја на податке катастра непокретности. Отуд
део цитираног упутства Агенције ''у смислу закона којим се уређује упис права
својине у јавни регистар непокретности, потврда по својој правној природи
представља исправу подобну за упис непокретности'' нема домашај дерогације
одредбе чл.88а. Закона о државном премеру и катастру, још мање има својство
исправе за упис непокретности, у оквиру истог закона у смислу уписа података о
парцели, с обзиром да је она већ уписана у катастру непокретности, иначе не би
било ни уписа права коришћења на њој а за које исто упуство ригидно закључује да
је ''формални услов без којег није могуће започети поступак, о чему Агенција без
одлагања обавештава подносиоца захтева да нису испуњени услови за признавање
права''. Исто није било препрека законодавцу да кроз одредбу чл.30. Закона о
изменама и допунама Закона о планирању и изградњи (''Сл.гласник РС'' 62/2023)
Агенцији за просторно планирање и урбанизам додели компетенцију издавања
''потврде из које се утврђује намена предметне катастарске, односно катастарских
парцела и могућношћу уписа права својине без накнаде у корист подносиоца
захтева'', али исто нема домашај значење исправе подобне за упис промене имаоца
права својине.

Информација о локацији садржи податке о могућностима и ограничењима градње,

у односу на одређену катастарску парцелу, према планском документу (чл.53.ст.1.
Закона о планирању и изградњи). Како је наведено у Правилнику о садржини
иннформације о локацији и о садржини локацијске дозволе (''Сл.гласник РС''
3/2010) информација о локацији није управни акт (чл.2.ст.2.). Информација о
локацији, изузев података из захтева за издавање информације о локацији (име и
презиме, односно назив подносиоца захтева, број катастарске парцеле, место на
коме се налази и улица и број), обухвата и податке о:1) планском документу на
основу кога се издаје; 2) целини, односно зони у којој се налази; 3) намени
земљишта; 4) регулационим и грађевинским линијама; 5) правилима грађења;6)
условима прикључења на инфраструктуру;7) потреби израде плана детаљне
регулације или урбанистичког пројекта;8) катастарској парцели, односно о томе да
ли постојећа катастарска парцела испуњава услове за грађевинску парцелу са
упутством о потребном поступку за формирање грађевинске парцеле;9)
инжењерско-геолошким условима;10) посебним условима потребним за издавање
локацијске дозволе (попис услова).
Потврда ''из које се утврђује намена предметне катастарске, односно катастарских
парцела и могућношћу уписа права својине без накнаде у корист подносиоца
захтева'' треба да садржи одређење о претпоставкама бесплатне конверзије из
чл.102.ст.9. Закона о планирању и изградњи. Везано за услов да се не ради о
површинама планским документом одређеним за уређење или изградњу објеката
јавне намене или јавних површина који су по одредбама посебних закона у
обавезној јавној својини (улице, тргови, паркови...), односно о објектима
намењеним за јавно коришћење, у јавној својини по основу посебних закона
(линијски инфраструктурни објекти, објекти за потребе државних органа, органа
територијалне аутономије и локалне самоуправе итд.), потврда базира одређење о
намени земљишта односно објеката према стању у планским документима.

У односу на услов конверзије без накнаде формулисан ставом 9.чл.102.ЗПИ, да у

катастру непокретности нема забележбе по тужби за утврђење својинског спора
титулара права јавне својине са корисником земљишта, покренутог до дана
ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, логично је да проверу врши
првостепени орган који и води евиденцију о непокретностима, а уједно одлучује о
испуњености услова за упис промене коверзијом права коришћења у право својине.
Супротно томе, упутство Минисарства грађевинарства, саобраћаја и
инфраструктуре од 30.8.2023.г. одређује да ''надлежни орган или Агенција за
простоно планирање и урбанизам ову чињеницу утврђује увидом у јавни регистар
непокретности''

Трећа претпосатвка из чл.102.ст.9. ЗПИ тиче се чињенице да ли се ради о

земљишту у отвореном стамбеном блоку које је у јавном коришћењу. Стамбени
блок јесте заокружена просторна целина у грађевинском подручју насељеног места,
правилног геометријског облика са претежном стамбеном наменом (по правилу
вишепородично становање), оивичен јавним саобраћајним површинама, а унутар
блока се формирају интерне саобраћајнице, колско-пешачке стазе, слободне и
зелене површине у јавном коришћењу. Отворени стамбени блок се састоји од
слободностојећих објеката вишепородичног становања на земљишту које је у
јавном коришћењу.

Акт Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре од 30.8.2023.г.

садржи и одељак ''поступање надлежне службе за катастар непокретности'', где се
наводи да ''по добијању потврде Агенције о могућности уписа права својине без
накнаде, надлежна служба за катастар непокретности врши упис права на
непокретности у складу са законом којим се уређује упис права својине на
непокретностима''. Оредбу чл.102.ст.8. Закона о планирању и изградњи по којој
''Агенција по захтеву из ст.7. решава у року од осам дана, уз накнаду стварних
трошкова за доставу те информације и доставља је надлежној служби катастра
непокретности у циљу уписа права својине'', упутство тумачи на начин да ''служба
за катастар непокретности по добијању потврде од стране Агенције, уписује право
својине у корист лица коме је то право утврђено у поступку пред
Министарством односно Агенцијом''.

Поводом измена Закона о планирању и изградњи и упутства министарства о

примени чл.102 од 30.8.2023.г, Републики геодетски завод (РГЗ) је 11.10.2023.г.
издао акт о начину поступања служби за катастар непокретности. Поред осталог,
указује се да у поступцима по службеној дужности иницираним доставом исправе
од стране Агенције за просторно планирање и урбанизам ''врше се само провере у
смислу чл.32.ст.1. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова''.
Наведена законска одредба насловљена као ''одлучивање у поступку покренутом на
основу исправе достављене од стране обвезника доставе'' предвиђа да служба
врши проверу формалних услова за упис, укључујући: да ли је исправа која је
основ за упис промене састављена у оквиру законом утврђене стварне
надлежности, да ли је достављена исправа која представља правни основ за упис у
катастар непокретности по службеној дужности, да ли су чињенице о
непокретности и лицима које су наведене у исправама које су основ за упис, у
складу са стањем катастра непокретности у тренутку одлучивања о упису.

Акт РГЗ од 11.10.2023.г. о начину поступања служби указује да оцена да ли се

ради о неком од случајева конверзије из чл.102.ст.7. Закона о планирању и
изградњи често представља сложено чињенично и правно питање на које се не
може одговорити без спровођења испитног поступка'', па с тим у вези даје примере
''типичних случајева када та оцена не зависи од додатног утврђивања стања увидом
у збирку исправа и другим доказним средствима: а) подносилац захтева је правно
лице а уз захтев није приложена исправа из Агенције за привредне регистре или
Министарства привреде којом се искључује могућност да је било предмет
приватизације у било ком облику; б) подносилац захтева је правно лице и уз захтев
доставља уговор о продаји друштвеног капитала, процену вредности капитала или
решење из поступка стечаја или извршења; в) подносилац захтева је правно лице, а
катастарска парцела представља неизграђено земљиште у смислу Закона о
планирању и изградњи; г) подносилац захтева је физичко лице, а из списа предмета
произилази да је право коришћења стекло након 11.9.2009.г. од правног лица; д)
подносилац захтева је физичко лице, из списа произилази да је земљиште додељено
на коришћење, а и даље представља неизграђено земљиште у смислу Закона о
планирању и изградњи.

У односу на неопходност прибављања информације и потврде'' из чл.102.ст.7.

Закона о планирању и изградњи, те управне радње пре имају својства претходне
сагласности, евентуално мишљења другог органа неопходног за доношење
решења, како је регулисано чланом 138.ст.1. и 3.ЗУП. Таквим тумачењем
искључује се придавање ''потврди'' значаја исправе за упис права, како је то
погрешно упутством Министарства грађевинарства наведено, а одлучивање
првостепеног органа Републичког геодетског завода своди се у оквире
компетенције и начела законитости из чл.3.ст.1.т.6. Закона о поступку уписа у
катастар непокретности и водова које подразумева да Завод, одлучујући о упису у
катастар проверава да ли су испуњени услови за упис прописани овим законом и
другим прописима, изузев ако се врши на основу јавне исправе, у ком се случају не
врши провера законитости те промене с обзиром да се о законитости промене води
рачуна у поступку доношења, састављања односно потврђивања те исправе. Исти
закон, чл.21.ст.1.т.2.-у верзији која је на снази на дан доношења упутстава
Министарства и Републичког геодетског завода- регулише и да поступак уписа у
катастар непокретности покреће Служба по службеној дужности по ступању закона
на снагу, односно у року прописаном законом, ако се упис у катастар
непокретности врши по сили закона. У том случају се провера испуњености услова
везано за исправе предвиђене чланом 107.ст.2. Закона о планирању и изградњи-
''информација о локацији са потврдом из које се утврђује намена предметне
катастарске парцеле и могућношћу уписа права својине без накнаде у корист
подносиоца захтева'' своди на рад службе за катастар непокретности по питању
утврђења околности ''да ли је достављена документација прописана законом''
(чл.32.ст.1.т.2.Закона о поступку уписа...). У делу у којем управне радње Агенције
за просторно планирање и урбанизам резултирају одређењем у односу на чињенице
о којима не воде службену евиденцију немају доказну снагу јавне исправе (чл.30
ЗУП), таква потврда иначе не може бити основ уписа промене, јер то не допушта
Закон о државном премеру и катастру.

Важно је знати да је у међувремену, 13.10.2023.г. Влада Републике Србије

предложила Народној скупштини измену и допуну Закона о поступку уписа у
катастар непокретности и водовова, поред осталог, дајући образложење у одељку о
анализи ефеката закона- ''Кључна питања за анализу постојећег стања и правилно
дефинисање промене која се предлаже'':
''Један од проблема који неповољно утичу на остваривање основних циљева
реформе катастра је упис у катастар непокретности по службеној дужности,
по сили закона, у прописаним кратким роковима у складу са посебним законима, по
којима се претходно мора утврдити испуњеност услова за стицање права
прописаних тим законом, уз утврђивање чињеница и извођење доказа, у испитном
поступку и уз вођење усмене расправе /што не одговара постојећим одредбама
Закона о поступку уписа...чл.37.ст.1-''у поступку уписа у катастар искључено је
спровођење усмене расправе'', примедба аутора/. То је случај код конверзије...у
складу са ЗПИ (''Сл.гласник РС'' 72/09... 62/23)... У многим случајевима Служба за
катастар непокретности не може једноставно по аутоматизму да проведе
промену у катастру, већ је потребно да претходно разреши спорна правна
питања везана за непокретности и, по службеној дужности, утврди чињенице из
прошлости и правни след, односно континуитет права на непокретности''.

Уследила је измена односно допуна одредбе чл.21.ст.1.т.2. Закона о поступку уписа

у катастар непокретности и инфраструктуре (измењени назив закона уносом
термина ''инфраструктуре'' уместо ''водова'') тако што се после речи ''по сили
закона'' додају речи ''и ако је тим законом прописан безусловни упис без доношења
решења, у складу са програмом реализације активности на спровођењу закона''.

Без обзира за ''новоконституисану одступницу'' изменом тј допуном норме

чл.21.ст.1.т.2. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова,
првостепени орган РГЗ-а има обавезу извршити увид у сопствену службену
евиденцију и установити релевантне околности по питању података о субјекту
права- врста правног лица, његов назив, матични број, стање уписаног права
коришћења, у циљу подвођења тако утврђеног чињеничног стања под норму
чл.102.ст.1. и ст.3.у вези ст.7. Закона о планирању и изградњи о бесплатној
конверзији. На тај начин испоставља се беспредметном квалификација изнета у
распису РГЗ од 11.10.2023.г. да ''оцена је ли у питању случај конверзије из
чл.102.ст.7.ЗПИ често представља сложено чињенично и правно питање на које се
не може одговорити без спровођења испитног поступка''. Испитни поступак,
сагласно чл.106.ст.1.ЗУП, води се ако у поступку непосредног одлучивања не могу
да се утврде чињенице од значаја за поступање у управној ствари или ако
странкама мора да се пружи прилика да се изјасне ради заштите њихових права и
правних интереса.У случају пак, који је предмет расписа, ради се о ситуацији
подводивој под одредбе чл.104.ЗУПа- орган непосредно одлучује о управној ствари
ако је чињенично стање утврђено на основу чињеница... које су познате органу
(ст.1.т.1.) односно ако чињенично стање може да се утврди на основу података из
службених евиденција (ст.1.т.2.). Изузев података из сл.евиденције коју сам води,
служба за катастар непокретности има обавезу прибавити податке о чињеницама о
којима се води сл.евиденција код другог органа- чл.103.ЗУП.

Како било, упуство Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре од

30.8.2023.г. и распис Републичког геодетског завода од 11.10.2023.г, у циљу
једнообразног поступања, позивањем на околности да се ради о ''новој правној
ситуацији за проширени круг лица која право својине на грађевинском земљишту
стичу без накнаде, па се указала потреба да се одређена поступања, врсте доказа и
специфичне правне ситуације које могу настатати, ближе објасне'', одређују
следеће :

(А) Процедура код Службе за катастар непокретности

1.У поступцима по захтеву за упис права својине услед конверзије у корист лица из
чл.102.ст.7. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ), покренутим након 4.8.2023.г,
захтев поднет Служби за катастар непокретности прослеђује се Агенцији за
просторно планирање и урбанизам (а до почетка њеног рада- Министарству
грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре) као надлежном органу, уз пропратни
акт са позивом на одредбе чл. 102.ст.7. ЗПИ, чл. 62. Закона о општем управном
поступку (ЗУП; резервисан за ситуације ако орган није надлежан за пријем
поднеска – ''прослеђује га надлежном органу и о томе обавештава подносиоца''),
самостални члан 77.ст.3. Закона о изменама и допунама Закона о планирању и
изградњи (''Сл.гласник РС 62/2023''), ''када се захтев прослеђује Министарству зато
што Агенција није почела са радом''- ''поступак пред службом се тиме окончава,
изузев ако буде изазван сукоб надлежности'';

2.У поступцима по службеној дужности иницираним доставом исправе путем е-

Шалтера од стране Агенције односно Министарства, врше се само провере у
смислу чл.32.ст.1. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова;

3. У ситуацијама ''апсолутне неоснованости захтева, као нпр. када се упис својине

тражи у корист лица које уопште није уписано као ималац права коришћења нити
прилаже исправу за такав упис, захтев се мора одбити, односно одбацити (када се
поступак води по Закону о поступку уписа у катастар непокретности и водова)'';

(Б) Процедура код Агенције односно Министарства

1.Захтев који садржи нарочито:

-личне податке,
-идентификационе ознаке непокретности које укључују број катастарске парцеле,
катастарску општину,
-основ сицања права коришћења са одговарајућим доказима,
странка у форми писаног поднеска предаје непосредно Министарству, односно
Агенцији, на писарници надлежног органа или путем поште, односно на други
начин прописан чланом 60.ЗУП (електронским путем...)

2.Агенција односно Министарство утврђује активну страначку легитимацију

проверавајући да ли се ради о лицу из чл.102.ст.7.ЗПИ и да ли то лице има уписано
у бази података катастра непокретности право коришћења на грађевинском
земљишту; уколико услови нису испуњени Агенција односно Министарство
обавештава подносиоца захтева да нису испуњени услови за признавање права;

3.У року од осам дана од подношења уредног захтева Министарство односно

Агенција издаје информацију о локацији и потврду о могућности уписа права
својине без накнаде за односне непокретности.

4.Потврда се доставља путем Е-шалтера служби за катастар непокретности, док се

информација о локацији уз обавештење о испуњености услова уручује подносиоцу
захтева.

Извори

Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова (''Сл.гласник РС''

41/2018...15/2020)
Закон о планирању и изградњи (''Сл.гласник РС 72/2009...62/2023)
Закон о државном премеру и катастру (''Сл.гласник РС'' 72/2009...9/2020)
Закон о општем управном поступку (''Сл.гласник РС'' 18/2016... 2/2023)
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 30.августа 2023.г. ''Упутство о
примени чл.102.Закона о планирању и изградњи'' , приступљено 30.10.2023.г:
https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/image2023-08-30-101458.pdf
Републички геодетски завод Упутство о начину поступања служби на основу Закона о
изменама и допунама Закона о планирању и изградњи (''Сл.гласник РС 62/2023) и Упутства
о примени чл.102. Закона о планирању и изградњи од 30.8.2023.г. објављеног на интернет
страници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Архива СКН
Неготин, приступљено 28.10.2023.г.
Предлог Владе Р Србије 05 Број 011-3600/2023-5 достављен Народној скупштини
13.10.2023.г. за измене и допуне Закона о поступку уписа у катастар непокретности и
водова http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/13_saziv/011-
1982_23.f.pdf приступљено 30.10.2023.г.
Закон о поступку уписа у катастар непокретности и инфраструктуре (''Сл.гласник РС''
92/2023)