Прва недеља: Осцилације математичког клатна

4
1. Математичко клатно дужине l скрати се за Δl=36cm. При томе период осциловања износи
5
од почетног. Колика је дужина клатна?

l  36cm  0,36m
4
T1  T Период осциловања клатна пре скраћивања:
5
l ?
l
T  2
g

Дужина клатна после скраћивања биће:

l1  l  l
Период осциловања после скраћивања клатна:

l1 l  l
T1  2  2
g g

Потражићемо однос периода осциловања:

l
2
T g

T1 l1
2
g
T l

T1 l1
T l

T1 l  l
T l

4 l  l
T
5
Квадрирати леву и десну страну
5 l

4 l  l
25 l

16 l  l
25l  25l  16l
25l  16l  25l
9l  25l
9l  25  36cm
9l  900cm
900cm
l
9
l  100cm  1m
l1  100cm  36cm
l1  64cm  0,64m
2. Од два клатна у једном истом месту за извесно време једно изврши 10 а друго 9 осцилација.
Разлика њихових дужина је 10 cm. Одредити дужине клатна.

n1  10
n2  9
t1  t 2
l  10cm  0,1m
T1 n1  T2 n 2
l 2  l1  l
l1 l
l1  ? 2 n1  2 2 n 2
g g
l2  ?

после скраћивања и квадрирања леве и десне стране добијамо:

l1n1  l 2 n2
2 2

2
l1 n 2

l 2 n1 2

l1 n2
 22
l1  l n1

l1 81

l1  0,1m 100
100l1  81l1  8,1m
100l1  81l1  8,1m
19l1  8,1m
8,1m
l1 
19
l1  0,43m
l 2  0,43m  0,1m
l 2  0,53m
3. Часовник са клатном ради тачно на Земљи. Колико би каснио овај часовник у току 24 h да се
m
налази на Месецу? Убрзање слободног падања на Земљи износи g z  9,81 2 , а на Месецу
s
m
g m  1,62 2 .
s

Периоди осциловања клатна на Земљи и Месецу се израчунавају помоћу формуле:

l l
Tz  2 Tm  2
gz gm

Релативна грешка часовника:

Tz  Tm T
 1 m
Tz Tz
l
2
Tz  Tm gm
 1
Tz l
2
gz
Tz  Tm gz
 1
Tz gm
m
9,81
Tz  Tm s2
 1
Tz m
1,62 2
s
Tz  Tm
 1  2,46
Tz
Tz  Tm
 1,46 или -146%
Tz
Ово значи да период клатна уместо Tz  1s колико је на Земљи, износи на Месецу
Tm  1s  1,46s  2,46s , Tm се добија када у образац са (*) ставимо да је Tz  1s .
Овај часовник ће на Месецу после 24 часа показати време од:
24  3600s
t
2,46
86400s
t
2,46
t  35121,95s
35121,95
t h
3600
t  9,76h
уместо 24 h па је његова грешка:

t  24h  9,76h
t  14,24h
тако да он касни.
4. Математичко клатно дужине 1,2 m осцилује у близини вертикалног зида. Испод тачке
вешања клатна, на растојању које је једнако половини дужине клатна пробијен је ексер тако
да нит клатна удара о њега. Одредити период осциловања овог клатна. На којој удаљености
испод тачке вешања треба да се налази ексер да би период осциловања клатна био једнак 2s?

l
Ово клатно десно осцилује дужином l , а лево дужином lx
2 x
l  1,2m
l
T ? T T
Период осциловања клатна је T 1 2
T0  2 s 2 2
x?

1,2m
T1  6,28
m
9,81 2
s
T1  2,2s
0,6m
T2  6,28
m
9,81 2
s
T2  1,54s
2,2s 1,54
T 
2 2
T  1,1s  0,77s
T  1,87s

Када је период осциловања клатна T0  2s удаљеност испод тачке вешања x налазимо:

T1 T3
T0  
2 2
2,2 s T3
T0  
2 2
T
2 s  1,1s  3
2
T3
 2 s  1,1s
2
T3
 0,9 s
2
T3  0,9 s  2
T3  1,8s
lx
T3  2
g
lx
2  1,8s
g
 1,2m  x
2  3,14  1,8s
m
9,81 2
s
1,2m  x 1,8s

m 6,28
9,81 2
s
1,2m  x Квадрирати леву и десну страну
 0,287s
m
9,81 2
s
1,2m  x
 0,082s 2
m
9,81 2
s
m
1,2m  x  9,81 2  0,082s 2
s
1,2m  x  0,81m
x  1,2m  0,81m  0,39m
Друга недеља: Осцилације математичког клатна и тега на еластичној опрузи

1. Колики је период осциловања математичког клатна дужине l , ако се оно налази у лифту:
а) који стоји
б) који се креће на горе убрзањем a
в) који се креће на доле убрзањем a - овде је потребно разликовати два случаја: a  g и
a  2 g У овом другом случају нацртати клатно и приказати начин његовог осциловања.
а) б)

l l
T1  2 T2  2
g ga

l
в) T3  2
g a

l
T3a  2  Ово је случај бестежинског стања па клатно задржи онај положај у
gg
коме се нађе, не осцилује јер су силе које делују на њега у равнотежи.

l l
T3b  2  2  T1 Клатно ће имати исти период осциловања као када се лифт
g  2g g
не би кретао, само ће оно осциловати око горњег вертикалног положаја, јер је инерцијална сила
 
ma , чији је интензитет 2 пута већи од интензитета силе теже mg која делује на куглицу клатна.

a  2g
2. Када се еластична опруга оптерети тегом масе m1  0,5kg она се издужи за x1  2cm . Колики
ће бити период осциловања опруге ако се на њен доњи крај обеси тег масе m2  1,5kg ?

m1  0,5kg
x1  2cm
m2  1,5kg
T ?
m
Период осциловања се израчунава по формули: T  2 где је к коефицијент еластичности
k
опруге, константа која зависи од материјала од кога је опруга направљена и израчунава се по
F mg
формули: k  где је x максимална удаљеност од равнотежног положаја, а F
x x
еластична сила која се због тога што је опруга постављена вертикално изједначава са силом
гравитације.
Када се замени к у формулу за период осциловања добија се:

m
T  2
mg
x
x
T  2
g
m1 : x1  m2 : x 2
m2 x1
x2 
m1
1,5kg  0,02m
x2 
0,5kg
x 2  0,06m
x2
T  2
g
0,06m
T  2  3,14
m
9,81 2
s
T  6,28 0,006s 2
T  6,28  0,077s
T  0,48s
3. На нивоу мора секундно клатно (тј. клатно периода 2s ) има дужину 992,29 mm. Колика је
његова дужина на надморској висини од 1,5 km? Земљин полупречник је 6370 km.

T  2s
У овом задатку не заокружујемо децимале
l 0  992,29mm  0,99229m због прецизности задатка
h  1,5km  1500m
rz  6370km  6370000m
l ?
Убрзање Земљине теже на надморској висини h је:
Mz
g  где је  универзална гравитациона константа,
(rz  h) 2
На нивоу мора убрзање Земљине теже је:
M
g 0   2z
rz

l
T  2
g
l0
T0  2
g0
T  T0
l l
2  2 0
g g0
после скраћивања и квадрирања леве и десне стране једнакости добија се:
l l
 0
g g0
l g

l0 g 0
Mz

l (rz  h) 2

l0 Mz
 2
rz
Скраћивањем и сређивањем двојног разломка добија се:
l r2z

l0 (rz  h) 2
r2z
l l0
(rz  h) 2
(6370000m) 2
l 0,99229m
(6370000m  1500m) 2
l  0,99953 0,99229m
l  0,99182m
l  991,82mm
4. Наћи период малих осцилација математичког клатна дужине 25 cm, ако се његова тачка
вешања креће убрзањем интензитета g усмереним под углом 1 2 00 у односу на смер
гравитационог убрзања g.

Због убрзаног кретања клатна, на њега делује инерцијална сила која има смер супротан смеру
кретања клатна. Fin  mg
Зато на клатно делују две силе, гравитациона Fg  mg и инерцијална, па клатно осцилује под

дејством резултујуће силе FR . g
FR  2h 300
300
mg 2
h  m2 g 2  ( )
2
3
h  mg
4
mg
h 3
2
mg
FR  2 3 
2 300
Fin 300 0
FR  mg 3 30 
h mg
FR  ma 
l FR
T  2
a
l
T  2
g 3
0,25m
T  6,28
m
9,81 2  1,73
s
T  6,28 0,0147s 2
T  0,76s