Druxtvo matematiqara Srbije

REXENjA ZADATAKA OKRUNOG TAKMIQENjA IZ MATEMATIKE

Prvi razred - A kategorija

1. Ponovimo da je na skupu N data relacija ϱ zahtevom

def 3k − 1
xϱy ⇐⇒ (∃k ∈ A) y = · x.
2
(a) Neka je A = N. Jasno je da relacija ϱ nije tranzitivna, jer je 4 ϱ 10, xto se dobija
za k = 2 (y = 25 x), kao i 10 ϱ 25, xto je taqno, takoe, za k = 2 (y = 52 x). Meutim,
(4, 25) ∈
/ ϱ, jer bi u protivnom 25 = 3k−1
2 · 4, tj. k = 92 ̸∈ N). Samim tim nije ni relacija
ekvivalencije, niti relacija poretka.
(b) Neka je, sada, A = T, gde je T skup neparnih prirodnih brojeva. Jasno je da je
relacija ϱ refleksivna, jer za svako x ∈ N vai (x, x) ∈ ϱ, xto se dobija za k = 1 ∈ T.
Kako vai (2, 8) ∈ ϱ, tj. 2ϱ8 (dobija se za k = 3 ∈ T), te kako (8, 2) ∈
/ ϱ, to relacija ϱ nije
simetriqna, a samim tim ni relacija ekvivalencije. Meutim, trivijalno se pokazuje
da je u ovom sluqaju relacija ϱ antisimetriqna i tranzitivna. Zaista, ako bi bilo
x ϱ y i y ϱ x, imali bismo da postoje k, ℓ ∈ T takvi da je x + 2y = 3k · x i y + 2x = 3ℓ · y.
Sabiranjem ovih jednakosti dobijamo da vai 3x + 3y = 3kx + 3ℓy, odakle je 3k = 3ℓ = 3,
tj. k = ℓ = 1. Kada to vratimo u jednakost x + 2y = 3k · x, dobijamo da je x = y, odnosno
da je relacija ϱ antisimetriqna.
Da bismo pokazali tranzitivnost relacije ϱ, pretpostavimo da je x ϱ y i y ϱ z, za
neke x, y, z ∈ N. Tada, postoje k, m ∈ T takvi da je x + 2y = 3k · x i y + 2z = 3m · y.
Kada iz prve jednakosti izrazimo y preko x, dobijamo y = 3k−1 2 x, xto kad uvrstimo u
(3km−k−m+1)
3 −1
drugu jednakost daje z = 3k−1 2 · 3m−1
2 ·x = 2
2 · x. Kako su k, m ∈ T neparni,
(3km−k−m+1) (3(2a+1)(2b+1)−(2a+1)−(2b+1)+1)
imamo da je k = 2a + 1 i m = 2b + 1, pa je i 2 = 2 =
(12ab+4a+4b+2)
2 = 2(3ab + a + b) + 1 ∈ T, jer je neparan. Time smo pokazali da iz x ϱ y i y ϱ z
sledi xϱz, pa je ova relacija i tranzitivna. Dakle, kako vae osobine refleksivnosti,
antisimetriqnosti i tranzitivnosti relacije ϱ, zakljuqujemo da je ona jedna relacija
poretka na skupu N. Ona nije relacija totalnog poretka, jer oqigledno vai (1, 3) ̸∈ ϱ,
kao i (3, 1) ̸∈ ϱ (moe se pokazati da je ϱ relacija parcijalnog poretka na N.)
x + 2y
(v) Neka je, sada, A = Q. Kako je k = ∈ Q, zakljuqujemo da je svaki element iz N u
3x
relaciji sa svakim drugim, pa je ta relacija refleksivna, simetriqna i tranzitivna,
tj. jedna relacija ekvivalencije na skupu N. S obzirom da je svaki element iz N u
relaciji sa svakim drugim, ista ima samo jednu klasu ekvivalencije, ceo skup N. Sa
druge strane, kako nije antisimetriqna, jer iz (1, 2) ∈ ϱ i (2, 1) ∈ ϱ ne sledi 1 = 2, to
ona nije relacija poretka na skupu N.
2. Neka je AA1 ∩ BB1 = M , BB1 ∩ CC1 = N i CC1 ∩ AA1 = P , ∠BAC = α, ∠ABC = β
i ∠BCA = γ. Tada je ∠P M N = φ − ∠B1 BC = φ − (φ − γ) = γ. Sliqno, ∠M N P = α
i ∠N P M = β. Neka je H ortocentar trougla ABC. Kako je ∠HCC1 = ∠HBB1 =
∠HAA1 = 90◦ − φ, sledi da je svaki od qetvorouglova ABM H, BCN H i ACHP tetivan
(qetvorougao je tetivan akko se stranica iz preostala dva temena vidi pod istim
uglovima). To znaqi da je ∠HM A = ∠HBA = 90◦ − α i ∠HP M = 180◦ − ∠AP H =
∠ACH = 90◦ − α, odakle sledi da je HP = HM , odnosno da se taqka H nalazi na
simetrali stranice M P . Sliqno bismo pokazali da se taqka H nalazi na simetrali
stranice M N . Dakle, H je centar opisanog kruga trougla M N P .
3. Neka su elementi skupa S poreani u poretku s1 < s2 < · · · < sn . Dokazaemo
indukcijom da s1 deli najmanjih k qlanova iz S, gde je 1 6 k 6 n. Bazni sluqaj k = 1
je, naravno, trivijalan. Stoga, moemo pretpostaviti da s1 | s1 , · · · , sk−1 , za neko
2 6 k 6 n. Posmatrajmo vrednost sk − s1 , koja je deljiva sa nekim si . Meutim, kako
je 0 < sk − s1 < sk , to je i < k (ako bi vailo i > k, onda sk − s1 > si > sk , xto je
naravno kontradikcija). Sledi si | sk − s1 za neko i < k, a po indukciji je s1 | si , odakle
zakljuqujemo da s1 | sk − s1 , odnosno s1 | sk , xto nam zavrxava induktivni korak.
Za cele brojeve nije taqno tvrenje. Na primer, uzmimo S = {2, −3, 5}, jer 2 | 5 − (−3),
3 | 5 − 2 i 5 | 2 − (−3), ali NZD (2, −3, 5) = 1, te bi moralo biti da je 1 ili −1 u skupu,
xto nije taqno.
4. (a) Primetimo da su na kraju otvoreni ormarii samo sa onim brojevima koji imaju
neparan
√ broj delilaca, a to su taqni kvadrati. Taqnih kvadrata ne veih od 2023 ima
⌊ 2023 ⌋ = 44, pa e na kraju biti 44 otvorena ormaria.
(b) To su ormarii sa brojevima koji imaju taqno 3 delioca, √ tj. ormarii sa bro-
jevima oblika p2 , gde je p prost broj. Zaista, kako je 2023 < 45, potrebno je
nai sve proste brojeve koji su manji od 45, tj. u Eratostenovom situ treba pre-
crtati sve brojeve koji su deljivi sa 2, 3 ili 5, nakon qega nam ostaje 14 bro-
jeva (to su brojevi 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, 37, 41, 43), te je samo
14 ormaria taqno dva puta otvoreno i jednom zatvoreno (to su oni sa brojevima
22 , 32 , 52 , 72 , 112 , 132 , 172 , 192 , 232 , 292 , 312 , 372 , 412 , 432 ).
√ √
5. (a) Ako je x = 1+2 2 i y = 1−2 2 , onda je x + y = 1 ∈ Q, x2 + y = x + y 2 = 54 ∈ Q, ali x
i y nisu racionalni.
(b) Ako je x racionalan, kako je x + y racionalan, sledi da je i y racionalan. Inaqe,
3
+y)−(x2 +y) x2 (x−1)
vai x ̸∈ {0, 1}, te je po uslovima racionalan i (x (x2 +y)−(x+y) = x(x−1) = x, a kako je
x + y racionalan, sledi racionalnost i y.
 Druxtvo matematiqara Srbije
REXENjA ZADATAKA OKRUNOG TAKMIQENjA IZ MATEMATIKE
Drugi razred - A kategorija

1. Jednaqina ima smisla za x > 0. Ako kvadriramo obe strane jednakosti

v √
u √
u √ √
t √
x + 4x + 42 x + · · · + 42023 x + 3 = x + 1,

dobijamo √ √ √ √ √
4x + 42 x + · · · + 42023 x + 3 = 2 x + 1.

Ako kvadriramo obe strane ove relacije, dobijamo da je

√ √ √ √
42 x + 43 x + · · · + 42023 x + 3 = 4 x + 1.

Ako nastavimo proceduru kvadriranja, dobijamo jednaqinu

√
42023 x + 3 = 42023 x + 2 · 22023 · x + 1,
1
odakle je x = 42023 .

2. Neka je B1 sredixte dui AC i neka prava AO seqe pravu BC u taqki D. Oznaqimo

sa E presek simetrale unutraxnjeg ugla u temenu C i prave AB. Ako bi ugao β bio
prav, tada bi vailo sin γ cos γ = 0, pa bi i ugao γ bio takav, xto je nemogue. Sledi,
c cos γ sin γ cos γ
cos β ̸= 0, pa je BD/DC = = , kao i CB1 /B1 A = 1, AE/EB = AC/BC,
b cos β sin β cos β
BD CB1 AE
odakle sledi da je, kada izmnoimo dobijeno, = 1, tj. pomenute prave, na
DC B1 A EB
osnovu Qevine teoreme, se seku u jednoj taqki.
3. Kako je 3y = 2x + 11 ≥ 12 > 9 = 32 , to je y > 3. Za y = 3 vai 2x = 16, pa je x = 4 i
par (4, 3) je rexenje. Za y > 4 imamo: 2x = 3y − 11 > 81 − 11 = 70 > 64 = 26 . Sledi, x > 7.
Kako je 2x + 11 ≡ 0 (mod 9) (6 je poredak broja 2 po modulu 9), te kako je 2x ≡ 7 (mod 9),
sledi x ≡ 4 (mod 6). Zbog Male Fermaove teoreme je 3y = 2x + 11 ≡ 24 + 11 (mod 7), tj.
3y ≡ 27 = 33 (mod 7). Meutim, kako je 6 poredak broja 3 po modulu 7, to je y ≡ 3 (mod 6).
Takoe, 3y ≡ 11 ≡ 37 (mod 32), pa kako je poredak broja 3 po modulu 32 jednak 8, to je
y ≡ 7 (mod 8), tj. y ≡ 3 (mod 4), tj. 3y ≡ 2 (mod 5), pa je 2x = 3y − 11 ≡ 1 (mod 5). Konaqno,
iz qinjenice da je broj 4 poredak broja 2 po modulu 5, to 4 | x, pa 2x daje mogue ostatke
1 i 16 pri deljenju sa 17, a 3y = 2x + 11 daje mogue ostatke 10 i 12 pri deljenju sa 17.
Sledi, y ≡ 3 (mod 16) ili y ≡ 5 (mod 16). Meutim, kako ve znamo da je y ≡ 7 (mod 8),
dobijamo da jednaqina nema rexenja za y > 4. Dakle, jedino rexenje je par (4, 3).
4. Za k > 1011 ima 0 naqina da izaberemo traeni podskup M , jer date brojeve moemo
razbiti u 1011 disjunktnih skupova A1 = {2022, 1}, A2 = {2021, 2}, A3 = {2020, 3},...,
A1009 = {1014, 1009}, A1010 = {1013, 1010}, A1011 = {1012, 1011}, pa po Dirihleovom pri-
ncipu postoje bar 2 koja su iz istog skupa Ai i njihov je zbir jednak 2023.
Za 2 6 k 6 1011 poreaju se u niz (xn ) brojevi:

2022, 1, 2021, 2, 2020, 3, 2019, 4, ..., 1008, 1014, 1009, 1013, 1010, 1012, 1011
(ovo je konaqan niz koji sadri prvih 2022 prirodnih brojeva u gorenavedenom re-
dosledu).
Tada, ne smeju da se odaberu dva uzastopna qlana niza (xn ), jer je njihov zbir
ili 2023 ili 2022. Zbir bilo koja dva nesusedna qlana nije jednak ni 2023, niti
2022. Ostaje da odredimo na koliko naqina moemo izabrati k qlanova ovog niza,
tako da meu njima ne postoje dva koji su susedni u nizu. To se svodi na izbor indeksa
j1 , j2 , ..., jk , za koje vai 1 6 j1 < j2 − 1 < j3 − 2 < . . . < jk − (k − 1) 6 2022 − (k − 1) (sa
ovakvim uslovima smo dobili da ne postoje dva uzastopna indeksa jℓ i jℓ+1 , xto je
ekvivalentno da nemamo dva uzastopna qlana niza xjℓ i xjℓ+1 ). Sada uvedimo smenu
sm = jm − (m − 1), za 1 6 m 6 k, i problem smo sveli na izbor brojeva s1 , s2 , ..., sk , za koje
vai 1 6 s1 < s2 < s3 < . . . < sk 6 2022 − (k − 1). Izbor k razliqitih brojeva s1 , s2 , ..., sk
u potpunosti odreuje izbor brojeva(j1 , j2 , ..., jk), u (kome se ) ne nalaze dva susedna broja
(i obrnuto). To moemo uqiniti na 2022−(k−1) k = 2023−k
k naqina.
5. (PRVO REXENjE) Neka su uglovi ^AT B = ^BT C = ^CT A = 120◦ . Tada iz kosi-
nusnih teorema za trouglove △AT B, △BT C i △CT A dobijamo: x2 = a2 − 2ab cos 120◦ +
b2 = a2 + ab + b2 = 144 = 122 , y 2 = b2 − 2bc cos 120◦ + c2 = b2 + bc + c2 = 25 = 52 , z 2 =
c2 − 2ca cos 120◦ + a2 = c2 + ca + a2 = 169 = 132 , odakle dobijamo da su stranice △ABC
jednake x = 12, y = 5 i x = 13. Pomou Heronovog obrasca (ili ako primetimo da je
ovaj trougao pravougli) dobijamo da je povrxina ovog trougla P△ABC = 30.
Sa druge strane, dobijamo da je ova povrxina √
ab sin 120◦ bc sin 120◦ ca sin 120◦ 3
P△ABC = P△ABT + P△BCT + P△CAT = + + = (ab + bc + ca).
2 2 √ 2 4
Izjednaqavanjem ovih izraza dobijamo da je ab + bc + ca = 40 3.

c
z y
120◦
T
a 120◦
b
A x B

(DRUGO REXENjE) Ako bi neki od a, b, c bio jednak 0 (npr. a = 0 ⇒ b = 12 i c =

13 ⇒ b2 + bc + c2 = 469, a ne 25; analogno bi se pokazalo i ako je b = 0 ili c = 0). Stoga
su a, b, c ̸= 0.
Dakle, moemo uzeti da je a = kb i c = ℓb (k, ℓ ̸= 0). Tada imamo da je:
a + ab + b2 = k 2 b2 + kb2 + b2 = b2 (k 2 + k + 1) = 144,
2

b2 + bc + c2 = b2 + ℓb2 + ℓ2 b2 = b2 (ℓ2 + ℓ + 1) = 25,

c2 + ca + a2 = ℓ2 b2 + kℓb2 + k 2 b2 = b2 (ℓ2 + kℓ + k 2 ) = 169.
Odavde je b2 [(k 2 +k +1)+(ℓ2 +ℓ+1)−(k 2 +kℓ+ℓ2 )] = 144+25−169 = 0, tj. b2 [2+k +ℓ−kℓ] = 0.
Dalje, kako je b ̸= 0, dobijamo da je 2 + k + ℓ − kℓ = 0, odakle dobijamo da je 2 + k = kℓ − ℓ,
2+k
tj. ℓ = (ako bi bilo k = 1, onda bi bilo b = a, xto daje a2 = b2 = 48, xto je
k−1
nemogue, jer je b2 + bc + c2 = 25 i b, c > 0).
k2 + k + 1 25 3
Iz b2 (k 2 + k + 1) = 144 i b2 (ℓ2 + ℓ + 1) = 3b2 = 25 dobijamo da je = ,
√ (k − 1) 2 144 (k − 1)2
odakle je k − 1 = 12 5 3.
2+k 2 2+k 2 k2 + k + 1 2 · 144 √
Konaqno imamo: ab + bc + ca = kb2 + b +k b = 2b2 = 12 √ = 40 3.
k−1 k−1 k−1 5 3
 Druxtvo matematiqara Srbije
REXENjA ZADATAKA OKRUNOG TAKMIQENjA IZ MATEMATIKE
Trei razred - A kategorija

1. Ako jednaqinu AB = A pomnoimo matricom A, sa desne strane, a jednaqinu BA = B

pomnoimo matricom A, sa leve strane, dobijaju se jednaqine ABA = A2 i ABA = AB.
Kako je AB = A po uslovu zadatka, to imamo da je ABA = A2 = A, tj. pokazali smo da
je matrica A idempotentna. Analogno se pokazuje i B 2 = B.
2. Poznato je da su taqke A, S i Sa kolinearne (sve tri lee na simetrali unutraxnjeg
ugla u temenu A trougla ABC), pa je zbog obrata Talesove teoreme dovoljno dokazati
′
′ ′
da je SSaaA AD (jer je po definiciji AD ⊥ BC i SS ⊥ BC, pa je AD ∥ SS ). Neka su
S
= SS
a, b, c duine stranica, naspram temena A, B, C, redom, i neka su s poluobim, ha visina
iz temena A, r polupreqnik upisane krunice i S povrxina polaznog trougla. Tada
′ 2S
je jasno da je SS 2r
AD = ha = 2S
s
= as .
a
Neka su, dalje, P i Q dodiri upisane i spolja pripisane krunice sa pravom AB,
redom. Tada je iz Talesove teoreme ispunjeno SSaaA S
= QP a
QA = s , jer je AP =
b+c−a
2 i
SS ′
AQ = s. Prema tome, Sa S
Sa A = a
s = AD , pa su Sa , S ′ i D, zaista, kolinearne.
3. Da! Xtavixe, dokazaemo da za svaki prirodan broj r postoje prirodni bro-
jevi a1 , a2 , a3 , ..., ar , kao i prirodan broj n, koji imaju traeno svojstvo. U tom
cilju, dovoljno je uzeti proizvoljne prirodne brojeve a1 , a2 , ..., ar−1 . Stavimo da je
ar = a1 !a2 !...ar−1 ! − 1. Tada za n = a1 !a2 !...ar−1 ! oqigledno vai
n! = (a1 !a2 !...ar−1 !)!
= (a1 !a2 !...ar−1 !)(a1 !a2 !...ar−1 ! − 1)!
= a1 !a2 !...ar−1 !ar !.

4. Vidimo odmah da je n > k − 1, jer k − 1 muxkaraca moemo upariti sa n ena. U

daljem, iskoristiemo Holovu teoremu za rexavanje zadatka. Primetimo da za svaki
pravi podskup skupa muxkaraca vai da je on podskup nekog (k − 1)-toqlanog podskupa
skupa muxkaraca, pa je mogue upariti taj podskup sa nekim podskupom skupa ena,
pa samim tim je i susedstvo tog skupa vee kardinalnosti od naxeg skupa. Meutim,
kako uslov Holove teoreme nije ispunjen, zakljuqujemo da mora da postoji neki podskup
skupa muxkaraca koji ima susedstvo manje kardinalnosti, a kako to nije nijedan pravi
podskup, to mora biti ceo skup svih muxkaraca. Meutim, kako je svaka ena kompa-
tibilna sa barem jednim muxkarcem, znamo da je susedstvo kardinalnosti upravo n,
te je onda k < n. Sada je u potpunosti jasno da mora biti k = n + 1.
5. Odgovor: f (x) = x, kao i f (x) = 0, za svako x ∈ R.
Ubacivanjem x = 0 u polaznu relaciju nalazimo da je f (0) = 0. Zatim, ubacivanjem
vrednosti y = 0, nalazimo xf (x) = f (x)2 , tako da je f (x) = x ili f (x) = 0, za svako
x. Meutim, ovo nije dovoljno da bismo zakljuqili da je uvek ista ,,opcija”. Pretpo-
stavimo da je f (a) = 0 i f (b) = b, za a, b ̸= 0. Uzmimo, sada, x = b i y = a − b. Tada
je f (a − b)f (a) + bf (b) + f ((a − b)b) = f (a)2 , odnosno, b2 + f ((a − b)b) = 0. Tada je, oqito,
f ((a − b)b) = −b2 ̸= 0, pa je (a − b)b = b2 . Stoga je a = 2b. Meutim, nije mogue da ovo
vai za svaki ovakav par (a, b). Na primer, moemo uzeti neko c ̸= 0, koje je ujedno
razliqito od a i b. Za njega vai da je ili f (c) = 0 ili f (c) = c, a ne vai ni a = 2c,
niti c = 2b. Trivijalno se proverava da su oba navedena rexenja validna, te je time
dokaz zavrxen.
 Druxtvo matematiqara Srbije
REXENjA ZADATAKA OKRUNOG TAKMIQENjA IZ MATEMATIKE
Qetvrti razred - A kategorija

1. Neka je a − b = q ∈ Q. Posmatrajmo polinom Q(x) = P (x − q), x ∈ R. Jasno je da

je ovako konstruisani polinom istog stepena (barem jedan) kao i polinom P , da ima
racionalne koeficijente, jer je takav polinom P , ali i isti vodei koeficijent kao i
polinom P . Ako oznaqimo sa R(x) = NZD (P (x), Q(x)) nalazimo da i polinom R, takoe,
ima racionalne koeficijente, jer isti dobijamo korixenjem Euklidovog algoritma,
primenjenog na polinome P i Q (korixenjem te procedure nalaenja polinoma R, svi
njegovi koeficijenti ostaju unutar Q). Takoe, kako je Q(a) = P (a−q) = P (b) = 0 = P (a),
to (gledano nad R[x]) vai da x − a | R, tj. stepen polinoma R je barem 1, a kako R | P i
kako je P ireducibilan, to je stepen polinoma R, zapravo, jednak stepenu polinoma P ,
odakle nalazimo da je P (x) = r1 R(x) i Q(x) = r2 R(x), za svako x ∈ R i neke racionalne
brojeve r1 i r2 . Meutim, iz qinjenice da su vodei koeficijenti polinoma P i Q
identiqni, dobijamo da je r1 = r2 , tj. da vai P (x) = Q(x), za svako x ∈ R. Konaqno,
0 = P (a) = Q(a) = P (a − q) = Q(a − q) = P (a − 2q) = Q(a − 2q) = · · · = P (a − kq) = · · · , te
ako bi vailo q ̸= 0, tada bi polinom P imao beskonaqno mnogo nula, xto nije mogue.
Dakle, q = 0, tj. a = b.
2. Konveksan qetvorougao ABCD je tangentan ako i samo ako je AB + CD = AD + BC.
Dui EF i BD su paralelne ako i samo ako vai AE AD
AF = AB , pa kako je AE = AF , to mora
biti AD = AB i obrnuto. Analogno, dui GH i BD su paralelne ako i samo ako je
BC = CD. Stoga, ako su sve tri dui paralelne, dobijano da vai AB+CD = AD+BC,
tj. da je qetvorougao ABCD tangentan.
Pretpostavimo da se prave odreene trima duima EF , BD i HG seku u jednoj
−→ −
−→ −→
→ = − −→ · − → = − AF ·
BS FB EA BF
taqki, recimo S. Primenom Menelajeve teoremom dobijamo − −
SD AF DE
−→
EA
ED = − ED
BF
, zbog usmerenosti odgovarajuih dui i AF = AE. Analogno, BS
−→ = − HD
BG
.
SD
BG BF
Sledi, HD = ED , a dobijeno vai ako krugovi upisani u trouglove ABD i BCD
dodiruju pravu BD u istoj taqki, xto je ekvivalentno sa BA+BD−AD 2 = BC+BD−DC
2 , tj.
BA − AD = BC − DC, tj. BA + DC = BC + AD, pa je qetvorougao ABCD tangentan.
Konaqno, ako je qetvorougao ABCD tangentan, tada, ako je AB = AC i CB = CD, to
su (znamo iz prvog dela dokaza) dui BD, GH i EF paralelne. Ako AB ̸= AD i CB ̸=
CD, tada nikoje dve od pravih BD, EF i GH nisu paralelne. Stoga, pretpostavimo da
se prave BD i EF seku u taqki X, a BD i GH u taqki Y . Primenom Menelajeve teoreme
−−→ −−
→ −→ −
−→ −−
→ − −→
−→ = − −→ · −→ = − AF · ED = − ED , kao i −→ = − −→ · −−→ = − AG · HD = − DH , te
BX F B EA BF EA BF BY GB HA BG HA BG
dobijamo: − − −
XD AF DE YD AG DH
BA+BD−AD BC+BD−CD AD+BD−AB
koristei ranije jednakosti, BG = 2 = 2 = BF , DH = 2 =
−−→ −
−→
CD+BD−CB BX BY
2 = DE, odakle sledi −−→ =−−→ , xto je ekvivalentno sa X = Y , pa se sve tri
XD YD
prave seku u jednoj taqki.
3. Za m = n imamo f (n) | n!. Stoga, f (1) = 1 = 1! i za n = m = 1 imamo f (n) + 1 | n! + 1.
Stoga, f (n) | n! − f (n), f (n) + 1 | n! − f (n), te kako su f (n) i f (n) + 1 uzajamno prosti,
√ (n) + 1) | n! − f (n). Za f (n) < n!, n > 1, je n! > f (n)(f (n) + 1) > f (n) , pa
2
imamo f (n)(f
je f (n) < n!. Za n = 2, imamo f (2) + 1 | 3, a kako je f (2) + 1 > 1 i 3 je prost, sledi
f (2) + 1 = 3, tj. f (2) = 2 = 2!. Za n = 3, imamo f (3) + 1 | 7, a kako je f (3) + 1 > 1
i 7 je prost, sledi f (3) + 1 = 7 i f (3) = 6 = 3!. Za n = 4, imamo f (4) + 1 | 25, pa je
f (4) ∈ {5 − 1, 25 − 1} = {4, 24} i kad uzmemo m = 2, imamo f (4) + 2 | 26, a za f (4) = 4
imamo da 6 | 26, xto je netaqno, pa je f (4) = 24 = 4!. Za n = 5, imamo f (5) + 1 | 121,
f (5) + 1 ∈ {11, 121}, pa je f (5) ∈ {10, 120}. Ako je f (5) = 10, za n = 5, m = 2, dobi-
jamo 12 | 122, xto je netaqno. Stoga, f (5) = 120 = 5!. Za n = 6 je f (6) + 1 | 721, pa je
f (6) ∈ {6, 102, 720}. Za f (6) = 6 i m = 2 vai 8 | 722, xto nije taqno. Za f (6) = 102 i
m = 2 vai 104 | 722, xto opet nije taqno. Stoga f (6) = 720 = 6!.

Dokazujemo indukcijom da je f (n) = n!, za svako n > 7. Ako f (n − 1) = (n − 1)!, onda je

f (n)+(n−1)! | (n−1)! (n+1), pa za neko prirodno k, imamo kf (n)+k(n−1)! = (n−1)! (n+1),
tj. kf (n) = (n − 1)!(n + 1 − k) > 0, pa je n + 1 > k, tj. k 6 n. Takoe, vai
f (n) = (n−1)!(n+1−k) > (n−1)! . Ako f (n) ̸= n!, kako f (n) + 1 | n! + 1, znamo da je f (n) 6 n!,
k n √
odakle sledi da moemo pretpostaviti√da je f (n) < n!, pa f (n) < n!. Stoga, imamo
(n−1)!
√ √ √
n < n!, pa je (n − 1)! < n · n = n3 , odnosno (n − 1)! < n3 . Meutim, ovo nije
taqno za n > 7. Zaista, (n − 1)!, za n = 7, je 6! = 720, a 73 = 343, kontradikcija. Za n > 8,
(n − 1)! > ((n − 1) · 2) · ((n − 2) · 3) · ((n − 3) · 4) > n · n · n = n3 . Dakle, za sve n > 1 je f (n) = n!,
kao i za sve n < 5 je f (n) = n!. Stoga, f (n) = n!, za sve prirodne n. Trivijalno se
proverava da pomenuta funkcija zadovoljava uslove zadatka.
( )100
4. (a) Odgovor je 22023 2023 . Zaista, za prvi skup imamo 22023 izbora. Dokaimo da
101 (2023)
za svaki sledei skup imamo 101 naqina, odakle sledi navedeno. Primetimo da vai
B ∩ C = B \ (B△C) i C \ B = (B△C) \ B, xto se lako proverava. Odatle sledi da vai i
C = (B \ (B△C)) ∪ ((B△C) \ B). Dakle, ukoliko fiksiramo neki skup S ⊂ {1, 2, 3, ..., 2023},
takav da je |S| = 101, jedinstveno je odreen skup C takav da |B△C| = S. Takoe, oqito
nije mogue da dva razliqita takva skupa S daju isti skup C, pa je( broj ) traenih
skupova C jednak broju skupova S za koje vai |S| = 101, a on je taqno 2023 101 .
(b) Odgovor je 0, zbog parnosti. Zaista, primetimo da za svaka dva skupa B i C,
B, C ⊂ {1, 2, 3, ..., 2023}, za koje vai |B△C| = 101, takoe vai da je parnost brojeva |B|
i |C| razliqita. To direktno sledi iz identiteta |A| + |B| = |A△B| + 2 |A ∩ B|, koji se
trivijalno da proveriti. Dakle, ukoliko bismo imali niz skupova A1 , A2 , ..., A101 koji
ispunjava traeno, moralo bi biti da su |A1 |, |A3 |, ..., |A101 | iste parnosti, ali to nije
mogue, jer, zbog dodatne osobine, tj. qinjenice da vai i |A1 △A101 | = 101, brojevi
|A1 | i |A101 | moraju biti razliqite parnosti.
5. Odgovore je ne. Posmatrajmo funkciju f : N → N zadatu sa f (2) = 3, f (3) = 2,
f (n) = n, n ∈ N \ {2, 3}. Lako se proverava da ona ispunjava uslov iz zadatka, a nije
neopadajua, jer f (2) > f (3).
 Druxtvo matematiqara Srbije
REXENjA ZADATAKA OKRUNOG TAKMIQENjA IZ MATEMATIKE
Prvi razred - B kategorija

1 1
1. Kako je > 0, 03 > 0, 004 = 0, 972 − 0, 968, tj. + 0, 968 > 0, 972, to za sve racionalne
31 31
k
brojeve oblika , 2 6 l 6 31 i 1 6 k 6 l − 1, a koji su manji od 1 su, takoe, manji i od
l
31
0, 968. Odavde nalazimo da traeni broj mora biti vei od 31. Kako je = 0, 96875 u
32
ovom zatvorenom intervalu, dobijamo da je traeni broj 32.
−−→ −−→ −−→ −−→
2. (PRVO REXENjE) Iz uslova zadatka imamo da je EF = BC i EG = AD. Kako
−→ −−→ ⃗ −−→ −−→ ⃗
je E sredixte AB i H sredixte CD imamo da je EA + EB = 0 i CH + DH = 0, pa je
−−→ −→ −−→ −−→ −−→ −−→ −−→ −−→
EH = EA + AD + DH i EH = EB + BC + CH. Sabiranjem ove 2 jednakosti dobijamo da
−−→ −−→ −−→ −−→ −−→ −−→ −−→ −−→
je 2EH = AD + BC = EG + EF , tj. EH = 12 EG + 12 EF , pa je taqka H sredixte dui F G.

F C

D
G

A E B
−−→ −−→
(DRUGO REXENjE) Iz uslova zadatka imamo da je EF = BC ⇒ qetvorougao EF CB je
−−→ −−→ 1 −−→ −−→ −−→
paralelogram, pa je i F C = EB = 2 AB. Sliqno, imamo da je EG = AD ⇒ qetvorougao
−−→ −→ −−→ −−→ −−→
EGDA je paralelogram, pa je i DG = EA = 12 AB. Stoga je i F C = DG, pa je i qetvor-
ougao F CGD je paralelogram. Kako se dijagonale paralelograma polove, dobijamo da
je taqka H i sredixte dijagonale CD i dijagonale F G, qime smo pokazali da su taqke
F , G i H kolinearne.
3. Primetimo da je 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 = 21 i 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 7 = 22, a svaka suma 6
razliqitih brojeva je vea od 22, moemo zakljuqiti da su 1, 2, 3, 4, 5, 7 svi delioci od
n. Onda je n deljiv i sa NZS{1, 2, 3, 4, 5, 7} = 420.
4. Kako je vrednost f (3) = 13 ve data, ostaje da odredimo jox vrednosti za
f (1), f (5), f (7), f (9), f (11) i f (13) (to su sve razliqiti parni brojevi iz N12 ), kao i vred-
nosti za f (2), f (4), f (6), f (8), f (10) i f (12) (to su sve razliqiti neparni brojevi iz N11 ).
I jedno i drugo moemo odrediti na 6! = 6 · 5 · 4 · 3 · 2 · 1 = 720 naqina, pa traenih
funkcija ima (6!)2 = 7202 = 518 400.
5. U svakom minutu ukupan broj osoba se promeni za broj koji daje ostatak 1 pri
deljenju sa 3. Oznaqimo sa Si broj osoba u prostoriji nakon i-tog minuta. Na poqetku
je S0 = 0, a zbog opisanog pravila je Si+1 ≡ Si + 1 (mod 3). Zato je za svako k ∈ N
ispunjeno S3k ≡ S3(k−1) + 3 ≡ S3(k−1) ≡ · · · ≡ S0 ≡ 0 (mod 3). Dakle, nakon 100 sati, tj.
nakon 6000 minuta, broj osoba u prostoriji mora biti deljiv sa 3. Meutim, kako 3 ne
deli 2023, odgovor na pitanje iz zadatka je odreqan.
 Druxtvo matematiqara Srbije
REXENjA ZADATAKA OKRUNOG TAKMIQENjA IZ MATEMATIKE
Drugi razred - B kategorija

1. Prema uslovima zadatka, dati izraz, oznaqimo ga sa I, moemo transformisati na

sledei naqin:
√ √
√ √ √ √
I = a+b+c+2 c a+b+ a+b+c−2 c a+b
√ √ √ √
√ √
= ( c + a + b)2 + ( c − a + b)2 ,
√ √ √ √
= c+ a+b+ c− a+b
√
= 2 c.
√ √
jer je a + b < c. Odavde je jasno da dati izraz ne zavisi od a i b.
2. (a) Iz P = a·5 2 = 2 = 2 ⇒ a = 5 , b = 12 , c = 13 . Kako za ove stranice ne vai
b·12 c·13 2P 2P 2P
2P ·25 ·25
nejednakost trougla a = 5 = 125 > b + c = 12 + 13 = 2P156
2P 2P 2P
, takav trougao ne postoji.
(b) Iz P = 2 = 2 = 2 ⇒ a = 6 , b = 9 , c = 12 . Kako za ove stranice vai
a·6 b·9 c·12 2P 2P 2P
2P ·6 2P ·7
nejednakost trougla, jer a = 2P 2P 2P
6 = 36 < b + c = 9 + 12 = 36 , takav trougao postoji
(dovoljno je proveriti samo ovu nejednakost, jer je a najdua stranica). Kako vai
2
4P 2 4P 2 ·25 4P 2 ·36 4P 2
81 + 144 = 1296 < 1296 = 36 = a ⇒ △ je tupougli.
b2 + c2 = 4P 2

3. Oznaqimo sa D diskriminantu polazne kvadratne jednaqine. Tada vai D > 0 i

√ p
s obzirom da su rexenja iste racionalni brojevi, to je 0 6 D = ∈ Q, za neke
q
uzajamno proste prirodne brojeve p i q, tj. za neke prirodne brojeve p i q za koje
p2
je NZD (p, q) = 1. Stoga, mora biti D = 2 , tj. q 2 D = p2 , odakle vai da q | p2 , tj.
q
q | p, jer je NZD (p, q) = 1, xto je mogue samo u sluqaju q = 1. Dakle, D = p2 , pa je
diskriminanta D kvadrat prirodnog broja.
Pokaimo, u daljem, da pri datim uslovima, diskriminanta polazne jednaqine mora
dati ostatak 5 po modulu 8. U tom cilju, neka je a = 2n − 1, b = 2m − 1 i c = 2k − 1, za
neke cele brojeve m, n i k. Tada vai

D = (2m − 1)2 − 4(2n − 1)(2k − 1),

te kako je (2m − 1)2 = 4m2 − 4m + 1 = 4m(m − 1) + 1 ≡ 1 (mod 8), jer je broj m(m − 1) paran,
i 4(2n − 1)(2k − 1) ≡ 4 (mod 8), to je D ≡ 5 (mod 8). Lako se pokazuje da kvadrati celih
brojeva pri deljenju sa 8 ne mogu davati ostatak 5. Mogu dati samo ostatke 0, 1 ili
4, odakle zakljuqujemo da diskiminanta date kvadratne jednaqine ne moe biti potpun
kvadrat, odakle sledi da su rexenja kvadratne jednaqine iracionalni brojevi.
4. Ako bismo od 3 objekta jednaka po svim atributima, osim xto je jedan tei od
ostalih, traili najtei objekat, dovoljno je samo jedno merenje. To moemo izvesti
tako xto moemo staviti po jedan objekat na svaki od tasova. U slucaju neravnotee,
traeni objekat je onaj na tasu koji pretee, svakako. U suprotnom, traeni objekat
je onaj koji nije ni na jednom od tasova.
Ako bismo imali 9 kuglica od kojih je jedna tea od ostalih, potrebna su nam
dva merenja da pronademo upravo tu teu. Zaista, 9 kuglica moemo podeliti u tri
grupe od po tri kuglice i primeniti dva puta prethodno razmatranu strategiju. U
sluqaju sa 23 kuglice, moemo napraviti tri grupe tako da u njima imamo redom 9, 9
i 5 kuglica i onda na vagu staviti, recimo, prve dve grupe. Ako nastupi neravnotea,
zadatak se svodi na razmatrani sluqaj sa 9 kuglica. U suprotnom, dodavanjem 4 merene
kuglice u treu grupu, zadatak se opet svodi na sluqaj sa ukupno 9 kuglica. Kako nam
je za sluqaj sa 9 kuglica potrebno taqno 2 merenja, dovoljan broj merenja da pronaemo
najteu je 3.
√
5. Nejednaqina je definisana za x ∈ (−∞, 0) ∪ (0, 1], jer mora biti 1 − x > 0 i 1 − x ̸= 1.
Prebacivanjem izraza sa desne strane na levu, nakon sreivanja, dobijamo
√ √
1 − x − 2 3x
√ √ > 0.
( 1 − x − 1)( 1 − x + 1)
√
Oqigledno je da znak izraza √ u imeniocu zavisi samo od znaka izraza 1 − x − 1, jer je
za savako√ x 6 1 ispunjeno 1 − √ x + 1 > 1. Stoga, razmotrimo dva sluqaja.
1◦ : 1 − x − 1 > 0, tj. 1 < 1 − x, tj. 1 < 1 − x, tj. x < 0
√ √ √ √
U ovom sluqaju nejednaqina postaje 1 − x − 2 3 x > 0, odnosno 2 3 x 6 1 − x, xto je
taqno za √ sve x < 0. √
2◦ : 1 − x − 1 < 0, tj. 1 − x < 1, tj. 1 − x < 1, tj. x ∈ (0, 1], zbog oblasti
definisanosti nejednaqine
√ √ √ √
U ovom sluqaju nejednaqina postaje 1 − x − 2 3 x 6 0, odnosno 1 − x 6 2 3 x, tj. 12x2 +
x − 1 > 0. Analizom dobijene kvadratne funkcije trivijalno nalazimo da mora biti
1 1 1
x ∈ (−∞, − ] ∪ [ , +∞), te kako je u ovom sluqaju x ∈ (0, 1], to je x ∈ [ , 1].
3 4 4
Konaqno, uzimajui u obzir dobijeno u oba sluqaja, dolazimo do zakljuqka da je
1
skup rexenja polazne nejednaqine skup (−∞, 0) ∪ [ , 1].
4
 Druxtvo matematiqara Srbije
REXENjA ZADATAKA OKRUNOG TAKMIQENjA IZ MATEMATIKE
Trei razred - B kategorija

1. Uslov da je prvi logaritam definisan je x2 + 3x >(0, odnosno, x ∈ (−∞,

) −3) ∪ (0, +∞).
Prvu nejednaqinu moemo napisati u obliku x · log0.5 (x2 + 3x) + 2 > 0. Proizvod
dva broja je pozitivan ukoliko su oba broja pozitivni ili oba broja negativni, odakle
dobijamo dva sistema sa po dve nejednaqine:

(x > 0, log0.5 (x2 + 3x) + 2 > 0) i (x < 0, log0.5 (x2 + 3x) + 2 < 0).

Jednaqina log0.5 (x2 + 3x) + 2 > 0 ⇔ log0.5 (x2 + 3x) > −2 = log0.5 4, pa kad se oslobodimo
logaritma (zbog 0.5 < 1 menja se znak!), dobijamo kvadratnu nejednaqinu x2 + 3x − 4 < 0,
koja ima rexenje x ∈ (−4, 1). Rexenje prvog sistema, tj. sistema nejednaqina (x > 0,
log0.5 (x2 + 3x) + 2 > 0), je x ∈ (0, 1).
Sliqno, log0.5 (x2 + 3x) + 2 < 0 ⇔ log0.5 (x2 + 3x) < −2 = log0.5 4, pa kad se oslobodimo
logaritma (zbog 0.5 < 1 menja se znak!), dobijamo kvadratnu nejednaqinu x2 + 3x −
4 > 0, koja ima rexenje x ∈ (−∞, −4) ∪ (1, +∞). Rexenje drugog sistema, tj. sistema
nejednaqina (x < 0, log0.5 (x2 + 3x) + 2 < 0), je x ∈ (−∞, −4).
Konaqno, spajanjem rexenja ova dva sistema dobijamo da je rexenje prve logarita-
mske nejednaqine jednako x ∈ (−∞, −4) ∪ (0, 1).
Sreivanjem izraza u drugoj nejednaqini polaznog sistema dobijamo da je
2 log2 3 − 3 log8 45
= −1,
log4 75 + log0.25 3

te se ova nejednaqina svodi na x + 4 > −1 i ona ima rexenje x > −5.

Ukupno rexenje dobijamo kao presek ova dva rexenja: x ∈ (−5, −4) ∪ (0, 1).
2. Neka je ABC dati trougao. Oznaqimo sa a i b, redom, duine stranica BC i CA, a
sa β i γ unutraxnje uglove u temenima B i C tog trougla, redom. Pretpostavimo, prvo,
da trougao rotira oko svoje a stranice, tj. oko stranice BC. U sluqaju da je taqno
jedan od uglova β ili γ jednak 90◦ , u tom procesu emo dobiti obrtno telo (obiqnu
pravu kupu), koje ima polupreqnik osnove jednak ha = 2P a i visinu jednaku a. Ukoliko
su β i γ oxtri uglovi, nezavisno od veliqine ugla u temenu A, dobiemo dve kupe,
istih polupreqnika osnova jednakih ha (osnove su naslonjene jedna na drugu), qiji je
zbir visina jednak, upravo, a. U sluqaju da je neki od (taqno jedan) uglova β ili γ
tup, prilikom rotacije e se formirati telo identiqno telu koje nastaje kada iz jedne
kupe ,,izvadimo” manju kupu, istog polupreqnika osnove, s tim xto je razlika visina
tih kupa jednaka a. U svakom od ova tri sluqaja dobijamo istu zapreminu obrtnog
( )2 4P 2 π
tela: Va = 31 2P
a ·a= . Analogno se dobija i da je zapremina obrtnog tela koje
3a
4P 2 π
dobijamo kada trougao rotira oko svoje stranice b jednaka Vb = . Odalte imamo
3b
2 2
4P π 4P π 1 1
da je traeni odnos Va : Vb = : = : , tj. Va : Vb = b : a.
3a 3b a b
3. Iz poqetnog uslova imamo da je nn ≡ 2023 (mod n), odakle sledi n | 2023 = 7 · 172 .
Takoe, ukoliko je n > 14, tada bi vailo 0 ≡ nn ≡ 2023 (mod 49), xto nije mogue.
Iz prethodnih zapaanja preostaje jox ispitati sluqaj n = 7, xto i jeste rexenje
polaznog problema. Zaista, da bi vailo 24 · 32 · 5 · 7 = 7! | 77 − 2023, treba pokazati da
16 | 77 − 2023, 9 | 77 − 2023, kao i da 5 | 77 − 2023, jer, svakako, 7 | 77 − 2023. Stoga, treba
uporediti ostatke pri deljenju brojeva 77 i 2023 sa 16, 9 i 5.
Imamo da broj 48 daje ostatak 0 pri deljenju sa 16, odakle sledi da 72 daje ostatak
1 pri deljenju sa 16. Dakle, 77 mora dati ostatak 7 pri deljenju sa 16, a to je ujedno i
ostatak pri deljenju broja 2023 sa 16, jer 16 | 2016. Sliqno, ostatak pri deljenju broja
77 sa 9 je 7, jer 9 | (73 − 1) = 342, xto je ujedno i ostatak pri deljenju broja 2023 sa
9 (znamo da 9 | 2016). Konaqno, 74 pri deljenju sa 5 daje ostatak 1, odakle sledi da 77
daje ostatak 3 pri deljenju sa 5. Kako je ostatak pri deljenju broja 2023 sa 5 jednak 3,
to 5 | 77 − 2023.
4. Na sledeim slikama je u svako polje xahovske table upisan broj koliko polja
napada dama sa tog polja (slika levo) i koliko polja napada skakaq sa tog polja (slika
2. sleva) – to je isto i sa koliko polja bi skakaq napadao damu ukoliko se nalazi na
tom polju.

8 21 21 21 21 21 21 21 21 8 2 3 4 4 4 4 3 2 8 23 24 25 25 25 25 24 23
7 21 23 23 23 23 23 23 21 7 3 4 6 6 6 6 4 3 7 24 27 29 29 29 29 27 24
6 21 23 25 25 25 25 23 21 6 4 6 8 8 8 8 6 4 6 25 29 33 33 33 33 29 25
5 21 23 25 27 27 25 23 21 5 4 6 8 8 8 8 6 4 5 25 29 33 35 35 33 29 25
4 21 23 25 27 27 25 23 21 4 4 6 8 8 8 8 6 4 4 25 29 33 35 35 33 29 25
3 21 23 25 25 25 25 23 21 3 4 6 8 8 8 8 6 4 3 25 29 33 33 33 33 29 25
2 21 23 23 23 23 23 23 21 2 3 4 6 6 6 6 4 3 2 24 27 29 29 29 29 27 24
1 21 21 21 21 21 21 21 21 1 2 3 4 4 4 4 3 2 1 23 24 25 25 25 25 24 23
a b c d e f g h a b c d e f g h a b c d e f g h

8 40 39 38 38 38 38 39 40
7 39 36 34 34 34 34 36 39
6 38 34 30 30 30 30 34 38
5 38 34 30 28 28 30 34 38
4 38 34 30 28 28 30 34 38
3 38 34 30 30 30 30 34 38
2 39 36 34 34 34 34 36 39
1 40 39 38 38 38 38 39 40
a b c d e f g h

Kada saberemo ove brojeve dobijamo sliku 3. sleva, a tu je u svako polje upisan
broj polja koje napada dama sa tog polja ili bi dama bila napadnuta ako bi tu bio
skakaq (primetimo da su ova polja disjunktna, zato ih samo sabiramo). Na poslednjoj
slici (skroz desno) je broj polja na kojima moe biti skakaq tako da nit njega napada
dama nit on damu (to ukupno 64 polja oduzmemo 1 polje gde se nalazi dama i d polja
koja napada dama sa tog polja i s polja sa kojih skakaq napada damu na tom polju, tj.
63 − (d + s), tj. od 63 oduzmemo broj sa 3. slike levo).
Ukupan broj naqina da se stave bela dama i crni skakaq na xahovsku tablu 8 × 8
tako da nijedna od te 2 figure nije napadnuta je jednak zbiru svih brojeva sa slike
skroz desno, a to je jednako:
4 · 40 + 8 · 39 + 16 · 38 + 4 · 36 + 16 · 34 + 12 · 30 + 4 · 28 = 2 240.
5. Ukoliko je XY Z trougao u ravni, sa PXY Z emo oznaqiti njegovu povrxinu.
Dokaimo da je PM N P jednako 2023 cm2 . Zaista, neka su A′ , B ′ i C ′ podnoja visina
iz temena A, B i C trougla ABC, koja odgovaraju stranicama BC, CA i AB, redom, i
neka je M ′ , takoe, podnoje visine iz temena M trougla CM N , koje odgovara strani-
ci N C. Oznaqimo sa a, b i c duini stranica BC, CA i AB, tim redom, trougla ABC.
Kako je N C = 2b, to je PCM N = b · M M ′ . Sa druge strane, ako posmatramo trouglove
BCB ′ i M CM ′ , zakljuqiemo, odmah, da su podudarni (USU), jer je BB ′ ||M M ′ . Sledi,
BB ′ = M M ′ , pa je PCM N = b · BB ′ = 2PABC .
 Analogno se pokazuje da je PAN P = c · CC ′ = 2PABC , kao i PBP M = a · AA′ = 2PABC .
Dakle, PM N P = PABC + PCM N + PAN P + PBP M = 7PABC = 2023 cm2 .
 Druxtvo matematiqara Srbije
REXENjA ZADATAKA OKRUNOG TAKMIQENjA IZ MATEMATIKE
Qetvrti razred - B kategorija

1. Kvadratna funkcija f (x) = x2 + x − 2 ima nule x1 = 1 i x2 = −2, a teme parabole je

taqka T (− 12 , − 94 ).
Funcija g(x) = −f (x) ={−x2 − x + 2 ima iste nule, a teme parabole joj je T ′ (− 21 , 94 ).
x2 + x − 2, x ∈ (−∞, −2] ∪ [1, +∞)
Stoga je |x2 + x − 2| =
−x − x + 2, x ∈ (−2, 1).
2

Odredimo za koje vrednosti parametra m prava y = x + m prolazi kroz neku od taqaka

N1 (−2, 0) i N2 (1, 0) ili je tangenta na parabolu y = −x2 − x + 2.
Kada ubacimo koordinate taqke N1 (−2, 0) u jednaqinu prave y = x + m dobijamo m = 2.
Kada ubacimo koordinate taqke N2 (1, 0) u jednaqinu prave y = x + m dobijamo m = −1.
Odredimo m tako da prava y = x + m i parabola y = −x2 − x + 2 imaju 1 zajedniqku
taqku (tad je ta prava tangenta parabole): x + m = −x2 − x + 2, tj. dobijamo kvadratnu
jednaqinu x2 + 2x + m − 2 = 0 koja ima diskirminantu D = 4 − 4(m − 2) = 12 − 4m. Da bi
imali jedinstveno rexenje mora biti D = 0, pa dobijamo m = 3.
Ove 3 prave, y = x + 2, y = x − 1 i y = x + 3 su graniqni sluqajevi za to koliko preseq-
nih taqaka imaju prava y = x + m i grafik funkcije y = |x2 + x − 2|. To je sve pred-
stavljeno na narednoj slici.

f (x)
y = x+3
6

5 y = x+2

3 y = x−1

N1 N2
−3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 x
−1

−2

Za m < −1 nema rexenja; za m = −1 ima 1 rexenje, za −1 < m < 2 i m > 3 ima 2

rexenja; za m = 2 i m = 3 ima 3 rexenja; za 2 < m < 3 ima 4 rexenja.

Napomena. Moe{se gledati i koliko preseqnih taqaka ima grafik

x2 − 2, x ∈ (−∞, −2] ∪ [1, +∞)
|x2 + x − 2| − x = sa pravom y = m, gde je
−x − 2x + 2, x ∈ (−2, 1).
2

m ∈ R.
2. (PRVO√REXENjE) Iz kvadrata A2 A4 A6 A8 , stranice d i dijagonale D, dobijamo
vezu D = d 2.
d· D2 d·D d·D
Povrxina deltoida OA2 A1 A8 je = , dok je povrxina celog osmougla 4· =
2 4 4
d · D, qime smo pokazali da je povrxina pravilnog osmougla jednaka proizvodu duina
njegove najmanje i najvee dijagonale.
 A1 A1
a a
A2 A8 A2 A8
D d
d
2 M a
a
A3 A7 A3 A7
O
D
N

A4 A6 A4 A6
a
A5 A5

(DRUGO REXENjE) Povrxina P osmougla je zbir povrxina 2 podudarna trapeza

A1 A8 A7 A6 i A2 A3 A4 A5 i pravougaonika A1 A2 A5 A6 . Neka je a stranica pravilnog os-
mougla. Tada je dijagonala
√ A1 A6 jednaka A1 A6 = A1 M√ + MN + √N A6 . Visina trapeza
a a 2 a 2 a 2 √ √
h = A8 M = √ = , a osnovice trapeza su A1 A6 = +a+ = a+a 2 = a(1+ 2)
2 2 2 2
A1 A6 + A8 A7 ( √ ) √
i A8 A7 = a, pa je povrxina trapeza PA1 A8 A7 A6 = · A8 M = a + a 2 2 · a 2 2 .
2 ( √ )
Povrxina pravougaonika A1 A2 A5 A6 je PA1 A2 A5 A6 = A1 A2 · A1 A6 = a · a + a 2 , pa je
√
povrxina celog osmougla P = 2PA1 A8 A7 A6 + PA1 A2 A5 A6 = 2a2 (1 + 2).
Iz pravogulog trougla △A1 A6 A5 nalazimo dijagonalu A1 A5 2 = A1 A 2 2
√6 + A√5 A6 =
√ √
a2 + a2 (1 + 2)2 = a2 (4 + 2 2), tj. najvea dijagonala je D = A1 A5 = a 4 + 2 2. Iz
pravogulog trougla △A1 N A7 nalazimo dijagonalu
( √ )2 ( √ )2
a 2 a 2 √
A1 A7 2 = A1 N 2 + N A7 2 = a+ + = a2 (2 + 2),
2 2
√ √
tj. najmanja dijagonala je d = A1 A7 = a 2 + 2. Dakle, proizvod najvee i najmanje
dijagonale polaznog osmougla je
√ √ (√ )
√ √ √ √ 2 √
D·d=a 4+2 2·a 2+ 2=a 2
2
2 + 2 = 2a2 (1 + 2) = P,

xto je i trebalo dokazati.

3. Trivijalno se proverava da x = 10 jeste rexenje polazne jednaqine. Oqigledno,
ako je x ∈ Z rexenje date jednaqine, da mora vaiti x > 0, jer za x < 0 leva strana
jednaqine je ceo broj, dok je desna racionalan, koji nije ceo.
Takoe, lako proveravamo (jednostavnim ubacivanjem vrednosti) da celi brojevi
0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 nisu rexenja polazne jednaqine (leva strana je u svim tim sluqa-
jevima strogo vea od desne).
Neka je sada x = n > 11. Kako je n ∈ Z i n > 11, to je n prirodan broj ne manji od 11.
Trivijalnom primenom principa matematiqke indukcije dokazujemo da za svako n > 11
vai 6(n + 1) < 2n . Zaista, za n = 11 tvrenje se svodi na 72 < 211 = 2048, xto je taqno.
Ako bismo pretpostavili da isto vai za neko n ∈ N, n > 11 (induktivna hipoteza),
tada e vaiti 6(n + 2) = 6n + 12 = 6(n + 1) + 6 < 2n + 6 < 2n + 2n = 2 · 2n = 2n+1 , jer je
za n > 11 ispunjeno 6 < 2048 6 2n . Dakle, za svako n > 11 vai 6(n + 1) < 2n .
Korixenjem prethodno pokazanog, tj. nejednakosti 6(n + 1) < 2n , n > 11, sliqno se
pokazuje da za svako n>11 vai i 3n2 +3n+1 < 2n . Zaista, za n = 11 nejednakost postaje
397 < 211 = 2048, koja je taqna. Ako bi nejednakost vaila za neko prirodno n > 11,
tj. ako bi bilo 3n2 + 3n + 1 < 2n , tada bi, na osnovu prethodno dokazane nejednakosti,
vailo i 3(n + 1)2 + 3(n + 1) + 1 = 3n2 + 3n + 1 + 6n + 6 = 3n2 + 3n + 1 + 6(n + 1) < 2n + 2n =
2 · 2n = 2n+1 , odakle, na osnovu principa matematiqke indukcije, sledi da je za svako
prirodno n > 11 ispunjeno 3n2 + 3n + 1 < 2n .
Konaqno, koristii, ponovo, primncip matematiqke indukcije, dokaimo na kraju
da e za svako n > 11 vaiti n3 + 24 < 2n . Za n = 11 je tvrenje trivijalno taqno, jer
je 1355 < 211 = 2048. Ako bi za neko n > 11, n ∈ N, vailo n3 + 24 < 2n (induktivna
hipoteza), tada e, na osnovu induktivne hipoteze i druge pokazane najednakosti, za
sledii prirodan broj, tj. za n + 1, biti ispunjeno (n + 1)3 + 24 = n3 + 3n2 + 3n + 25 =
n3 + 24 + (3n2 + 3n + 1) < 2n + 2n = 2 · 2n = 2n+1 . Dakle, n3 + 24 < 2n , za svako prirodno
n > 11, odakle sledi da polazna jednaqina nema rexenja u skupu prirodnih brojeva koji
nisu manji od 11.
Iz svega pokazanog, jedino rexenje jednaqine je x = 10.
4. U avionu postoji 25 ∗ 2 = 50 grupa od po tri sedixta koja emo zvati trojkama.
Primetimo da ako jedan putnik iz neke grupe sedi na sedixtu u nekoj trojci, onda
bar jox jedan putnik iz te grupe mora sedeti u toj trojci. Prema tome, u proizvoljnoj
trojci mogu sedeti putnici iz najvixe jedne grupe.
Posmatrajmo jednu grupu od qetvoro. Njeni putnici sede u dve trojke jednoj iza
druge. Broj naqina da izaberemo prednju od te dve trojke je 48 (jer ne moemo birati
one u poslednjem redu). Ako je ta trojka bax u prvom ili pretposlednjem redu, onda
prednju trojku druge grupe moemo odabrati na 46 naqina, dok inaqe tu trojku moemo
odabrati na 45 naqina. Ostale trojke biramo kako elimo meu slobodnima. Pritom u
dvema trojkama grupe od qetvoro moemo na dva naqina izabrati qetiri sedixta ( koja
zauzima ta grupa i sliqno za trojke grupa od dvoje. Ukupno, dakle, imamo (4 · 46 + 44 ·
) (( ) ) ((41) ) (46)(41)
45) · 22 · (4!)2 · 46
5 · 5! · (3!) ·
5
8 · 8! · 2 · (2!) · 111! = 2164 · 2 · 2! · 3! · 4! · 5! · 8! · 111! · 5
8 8 10 8 5 2
8
naqina da rasporedimo putnike u avion (jer nakon rasporeivanja grupa ostaje 111
nerasporeenih putnika).
5. (PRVO REXENjE) Primenom nejednakosti izmeu aritmetiqke i geometrijske
sredine dobijamo
n−1
z }| {
x+n−1 x + 1 + 1 + ... + 1 √
= > n x.
n n
Mnoenjem poslednje nejednakosti sa n dobijamo traenu nejednakost.
(DRUGO REXENjE) Posmatrajmo funkciju f (x) = nx n − x + 1, x > 1. Tada je f ′ (x) =
1

x n −1 − 1, za svako x > 1. Kako je za x > 1 oqigledno f ′ (x) 6 0, za bilo koje n ∈ N, to je

1

f opadajua na (1, +∞), pa vai f (x) 6 f (1) = n, za svako x > 1.

(TREE REXENjE) Neka je n = 1. Tada je nejednakost trivijalno ispunjena, jer se
svodi na jednakost, tj. na x 6 x, xto je taqno, za svako x > 1. Neka je, dalje, n > 2. Data
1
nejednakost je ekvivalentna sa n(x n − 1) 6 x − 1, za svako n > 2 i x > 1. Poznato je da
vai
y n − 1 = (y − 1)(y n−1 + . . . + y + 1),
1
za svako n ∈ N i y ∈ R, odakle, za y = x n , dobijamo
1 n−1 1
x − 1 = (x n − 1)(x n + . . . + x n + 1).
i
Kako je x > 1, to je x n > 1, za svako i ∈ {1, 2, · · · , n − 1}, pa je
n−1 1
x n + . . . + x n + 1 > n,
odakle sledi da je
1 n−1 1 1
x − 1 = (x n − 1)(x n + . . . + x n + 1) > n(x n − 1),
 1
tj. nx n < x + n − 1, za svako n > 2 i x > 1.