Derviš i smrt

Mesa Selimovic je pripovedac, romansijer i esejista. Do pocetka rata radio je kao profesor u Tuzli. Bio
je ucesnik partizanskog pokreta od 1941 godine. Njegovi romani postaju filozofski i psiholoski, koji u
srediste paznje dovode coveka, njegovo moralno pitanje i smisao njegovog postojanja.

O DELU: Dervis i smrt je roman lika od pocetka do kraja. U centru paznje je jedan covek i njegov
zivotni put - protagonista je ujedno i pripovedac. Roman pokrece univerzalne teme i pitanja aktuelna u
svakom vremenu: sta je covek, sta je drustvo, staje vlast, koji su putevi individualnog spasa, kako
odoleti mehanizmu, gde su koreni za u drustvu i coveku?
Podsticaj za ovaj roman je nasao u sopstvenom zivotu: krajem 1944.godine partizani su streljali
Selimovicevog najstarijeg brata Seftiju (koji je takodje bio partizan). I tako je bratovljeva smrt postala
njegova najveca tuga i zivotna tema. Da bi izegao politicku aktuelnost i subjektivnost ovaj potresni
biografski dogadjaj pomera u proslost 18. vek i tursko vreme, a politicko-ideoloski plan je zamenio
versko-ideoloskim.
Roman spada u vrstu intelektualistickog - tragicno vidjenje sudbine intelektualca bez samosvesti.
Roman je istovremeno i slika odnosa u bosanskoj muslimanskoj sredini i prikaz jednog drustvenog
poredka u kome je moc vlasti obezvredila svako nacelo slobode licnosti. Radnja je smestena u bosansku
kasabu u 18. veku, i prati tragediju glavnog junaka dervisa Ahmeda Nurudina - sejha (upravnika)
muslimanskog manastira mevlevijiskog reda.
Ahmed Nurudin se iz siromasnog bosanskog planinskog sela otisnuo u svet vodjen, koliko iskonskom
zeljom za lepsim zivotom, toliko i da sazna nesto vise o svetu. I on je u mladosti voleo devojku i divio
se hrabrosti u ratu. Iz rata se vracao obogacen saznanjem da je medjusobno ubijanje ljudi veliko
sramocenje coveka. Kad je dosao kuci voljena mu je vec bila udata. U grcu ljubavnog bola, ovo dvoje
nesrecnih ljubavnika zacece nov ljudski zivot, ali ce to za Nurudina ostati tajno sve do pred sam kraj
njegovog zivota. Razocaran, on se povlaci u svet knjiga, tisinu biblioteke i mir derviske askeze. Cenjen
zbog ucenosti i moralne postojanosti postaje, kao dervis mevlevijiskog reda, poznatog po ucenosti svoji
pripadnika i duboke odanosti islamu, upravnik mevlevijiske skole, tj. tekije u Sarajevu. Dervis i sejh,
Ahmed Nurudin, zivi dvadeset godina zivotom mislioca i propovednika. Zivot mu je ispunjen
prijateljstvom sa Hasanom (ucen i neobican sarajlija) i sa mladim tekijiskim kaligrafom Mula Jusufom
(kao ratno siroce ga doveo u manastir). Iz uravnotezenog zivota izbacuje ga (kad je ima 40 godina)
iznenadno hapsenje brata Haruna (bio je kadijski pisar). U isti mah Ahmed se, slucajno i protiv svoje
volje, upleo u neprijatan i mucan incident sa nepoznatim beguncem. Begunac se sklonio u tekiju i u tom
trenutku, neodlucni Ahmed, ga nije prijavio vlasti, mada mu nije bio bas ni naklonjen.
Ahmed se trudio da spasi brata, ali u tome nije uspeo - Harun je ubijen bez saslusanja i bez presude. Taj
dogadjaj je potpuno poljuljao Ahmedovu veru u visu pravednost. Pokrenut bolom i ogorcenjem zbog
ponizenja odlucuje se na osvetu. Smisljenom akcijom i autoritetom uspeva da ustalasa masu. U toj
pobuni carsije zivot gubi kadija i na taj polozaj dolazi Ahmed Nurudin. Kao predstavnik sudske vlasti,
na zahtev vezira, Ahmed potpisuje nalog za Hasanovo hapsenje. Ali, u epilogu radnje, pisac nalazi
neocekivano resenje: Hasan izbegava vezirov mac, a Ahmed za to placa glavom ...

FILOZOFSKI DEO DELA:

Ahmed Nurudin je covek koji pokusava da zivi na razmedji dva sveta: metafizickog i egzistencijalnog.

Metafizicki svet je pretezniji jer to zahteva sama vera. U tom svetu on je pronasao utociste posle
zivotnog i ljubavnog poraza. Vrativse se iz rata, osujecen u ljubavi, bio je isuvise slab da se uhvati u
kostac sa zivotom, pa je smisao nasao u veri. Iz tekije je izlazio povremeno u svet koji mu je bio tudj i
nepoznat. Obuzet strahom da ne pogresi i ne osramoti tekiju, Ahmed pazljivo odmerava svaku rec koju
ce izgovoriti van zidina tekije. Takvom coveku osecanja se gase, volja slabi i zat je potreban snazan
potres sa tragicnim posledicama da ga prene iz duhovne kontemplacije (Harunovo hapsenje).
Svaki susret sa vlastima pokazace mu kolko je nevican, nevest, nesposoban da se odrzi na povrsini
egzistencijalne kaljuge. U Ahmedovom ponasanju zapanjuje to sto je on primoran da dela. Primoran
zbog oca koji govori da mu je Hasan jedini ostao, kao da mu Ahmed i nije sin. To ga pogadja na licnom
planu. I primoran da dela zbog varosana, kasablija, jer ocekuju da se on izbori za pravdu. Zato ga
pogadja kada Alihodza u razgovoru kaze da ga ne vidi jer ne delanje ga je nacinilo nevidljivim.

Egzistencijalnom svetu ce se Ahmed pribliziti tek kada se u njemu probudi mrznja i zelja za osvetom -
prvi iskonski ljudski osecaj. I dok je ranije trazio oslonac u ljubavi prema veri, sad ga nalazi u mrznji i
zivot mu dobija smisao: postaje racionalan, opasan, lukav. Ranije se plasio vlasti, strepeo da se ne
ogresi o zakon, a sada shvata da vlast moze biti idealno oruzje osvetnika. Kada se i sam domogne vlasti,
Nurudin ce shvatiti da se ne vlada po zakonu i savesti, vec po volji mocnijih od sebe. Ahmed Nurudin
nije mogao n i napred ni nazad. Potpisavsi presudu prijatelju, on potpuno i konacno ostaje bez zivotnog
oslonca, a odatle je bio samo jedan korak od smrti i on ga je nacinio ...
Nasavsi se izmedju vlasti, vere i istinskog zivota, Ahmed nije mogao da se snadje. Njegov zivot je ostao
osakacen i prazan zbog igre slucaja i sudbine, ali i svog licnog izbora.
Ahmedov antipod, Hasan, pojavice se kao filmski junak - on je ovaplocenje zivotne snage, energije i
optimizma. Bogat i obrazovan napustio je Istambul i moguce unapredjenje u sluzbi, jer ne trpi
poslusnost i pokoravanje. Zivi u stalnom kretanju i vracanju. On je sve ono sto je Ahmed trebao, a nije
mogao, da bude. Prijateljstvo sa Hasanom za Ahmeda je uzivanje u samome sebi neostvarenom.
Zivotno pitanje Ahmeda Nurudina: sta je on, zakrzljali brat ili nesigurni dervis, ostace bez odgovora.

Roman donosi jednu opstevazecu univerzalnu istinu: u zivotu su izbori nuzni, jer zivot ne stedi nikoga i
ne postoji sigurno utociste u koje bismo pobegli, jer udarci sudbine stizu tamo gde smo najranjiviji i
najosetljiviji ...