Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • K. Kvas Problem Relativizma U Teorji Tumačenja

    Uploaded by

    James Smith
    16 views9 pages
    Razmatranje kriterija interpretativne prihvatljivosti Rolana Barta.

    Original Title

    K. Kvas Problem Relativizma u teorji tumačenja

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Razmatranje kriterija interpretativne prihvatljivosti Rolana Barta.

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    16 views9 pages

    K. Kvas Problem Relativizma U Teorji Tumačenja

    Uploaded by

    James Smith
    Razmatranje kriterija interpretativne prihvatljivosti Rolana Barta.

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 9
    GODISNJAK za poctiéka i hermeneutiéka istrazivanja PH, urednik Dragan Stojanovié oe Beograd 1998 Kornelije Kvas PROBLEM RELATIVIZMA U TEORIJI TUMACENJA ‘roe vine ter tatej sede raza ‘oj lth stave Relans Bart Patt elt {SC kno deo ama po sth ne pede eden | op dch ule speeds pai, sin po {oh ispme cede imine Kteje Gv sh ra {ho pdt piven odio vans Aste Jsteretatme jor! Rola Bane Danas se i u estetct 1 w teorjl knjiZevnostl vodi spor oko prinvativostiiterpretacija kajidemnog dela. Ova] spor narotito se ZaoStrava u sutaju disparataih interpreta, kada nije nimalo j= sno na osnavu kojih s krterija opredeljjemo za jedno od dvaju suprorstavjenih tumagenja. Pstavlja se pitanje da fi je wx0k naSo) pogetnoj neodluénostinjenia to Sto kriterijinaosnova kojh od vjemo Koje je tumaéenje priwadjxo eventualno uopite nemaju ‘objektivno znaene, i pak to Sto sit kriterjtakvi da e th velika vecina interpretacja zadovoli, Disparatne iterpretacije jeduog knjewnog dela za zastupatke relativistidkog shvatanja interpretacje podjedaako su pritvatlive, ‘koko zadovolje ivesne minimal kriterj. Relativsti poritu da knjiZevno delo poseduyje odreden smisa0 ina taj natin ifovremeno ‘odbacuju nerelaiisidki pojam interpretatvne prihvatjvsti, kot bi se mogao definisat i na ova) natin: interpretaciaje pibvathiva ‘koko je saglasna sa ispravnim razamevanjem datog dela i nje- 36 upK e201 0vog smisa. ve one interpreta koje ns sagas sa sprain ‘azumevanjem smislajanatenja kne¥nog dela samim tim su ne prtvanjive; o je nerelaiistii sav w tumatenj knjiSernos. Od bacivanjem ovakvog pina interpretation pritvatvostprisalice telativistickog shvatanjaodbacuju i merilo a raztstavane inter peta: no one saglasne sa spravnim razamevanjem smisla datog ela zto piwative js deage strane, one koje nis i koje sy ‘ami tis, nepribvathjve. Medutim, odbscuushovakvo, ete tvisticho shwacane,zastupnicrelatistickog shvatana interpreta. cia sven su da je potpuno nodvo zastpatstav po kojem sve Jnterpetacie imaju jednaku vrednost ida, pema tome, ne posto ‘iter na osnowkojeg bi se opredelii za ek od nih. Zata je 22 sui prbvatjva sake interpretaija koja spunjava odredene mini- sale krtene. edan od najaticajighzastupnia relavstichog shvatanja i cexpretacia je Rolan Bart. U svoj) kt Kntia in oj je isovremeno ogovor na delo Rejmona Pkara Now rit i oa prevara,Rolan Bar, iamodu ostalog, razmata i problem aabiva tentaost znatenja takodewnog, omuaikat ez, alse os= éei na problem wodivanja macenjaismisl jezika klZevnog dela: -ambivalentnost praktiénog jezika zanemarlive su poredenju sa Imbialentnostima injzevady festa. Prve se moga rates Ur promot situa ukojo natu, er nto obruzaje najdvosmislnija Fetenicu: konteht, gest, vspomena, govore nara kak je reba raze ‘met ako limo drone upotebimo informa Koj oa ima 4 prenese: komtingentnost int smisao jst ‘Tecmo race nereltiitihog i relathicog po intepestion batts de Leones use} mama edna, Pip Virgie, Boge 108 st 4-3, 2 Roland Barthes, Coie wt, Batons du Seu Pas, 1986. 3 Nall crtigue ou nowale impor, Pati. clletion sider e* 1968" U stain preven Rate inf Bastin vod ow age 4 Griguet in. 54 37 Doknamodredenasituaiuilikontekstomoguéavajuda azreim0 ambivalentnost paling jeaka, na drug strani, Bart, eto nije ‘okruieno,odredeno, zaSiéeno, yosteno nikakvom staciom, kaka Drak vot ne govori nam Koji mu smisao valja dat, ono ek imma eit citasko u seb unjemu je ambivalentnost sasvim ita! Sa sigurnoiu se, edi Bart, mogu otkritteino znagenja rei knjitevnog dela Koja se mogu ustanoviti upotrébom odgovarajuceg rednika, Medutim, nastvja Bar, vlojeteSko, ako ne i nemoguce, ‘otkrt smisao i zmagenja ne pojedinih ret, ejaleksitka znaéenja i tako mozemo naéiu odgovarajudem reéniku, veé smisuo izmagenja Jezka knjézemnog dela. Koji onda tetnik reba korstii, pita se Bart, {abi se saviadao 13) drugi, duibok, nea, simbolik fez (..) Koj je, precaijereteno,visemagan'™? tigledno, Bart govori o dve vrte jezika. Prvi je jezik koji potrebjavamo w medusobnoj komunikacji i ju eventual ambi- valentnost i nejasnost mozemo rest koritéenjem dobrog eéaika ili pozmavanjem ougovarajuceg konteksta w kojem je jezik upotrebljen lina kojeventualnoaludia. Za razumevanj knjewnog dela mno- 20 je biti simbolicki jezik knjidewnost, koji nud vke znagenja od oil su, pretpostvjamo to, sva vadna 24 razumevanie itumasenje knjidevnog dela. Jedan od teoretigara knidewnost, nastavija Bart, koj je ,insstirao na suStinskoj ambivalentnosti pesniéke poruke (enjzevnost)" je Roman Fakobson, Takva ambivalentnost mofe se, kate Bart, formulisati w okview koda: ,simbolihi jezik? kome The deoaes 2 Navdeoate 18 3 Na deo 53, 4 Rola Bart Zak Desa, pta njieras sae slags pjmovis Fedo de Soir. pre mesh po lana, aia foe ‘pmo ha Ss bjs fenomen jis. Si Soa seca oh Pr Eon ope Inge kate ar ne ena cr vim zat sum oto bjasia. Te sjepova aie neopbodans ‘Seren sh jn acon wl ts Ieee htc Minoan pevede oll dabodems Soto, 38 pripadaju knjiZevna dela je po svoj suknaripluraloi jezik i ajegov kod satinjen je ako da svaki gover (sakodelo) koji unjemu nastaje ima viestruki smisao"' Knjezevno delo je viSesmisleno, u toe Batt siguran, a iz og stava on izvodi sledede zakljudke: ,Ako je taén0 da delo veé po svojoj strukturi ima viestruki smisto, onda ono rnvino podstige dva razltta diskursa:s jedne strane moguéno je usmeriiilaganje ka svim smislovima koje ono pokriva il, Sto je ‘sto, praznom smisiu koji predstavlja njihovu zajedaicku osnows s druge strane moguéno je usmertizlaganje na sumo jedan od th smislova".? Prvu moguénost ilaganja, koje e ckzenuto svim mogu- im smislovima, Bart naziva naukor knjizevnosti, dok je -Anjze: a kita diskurs koji se, na vastituodgovornost,odluguje da odredi poseban smisuo dela"! Nauka o knjiZevnost, nastavlja Bat, nema ‘2ciljtumaéenje dela, nit de knjidewom del pripsat samo jedan sma, odbaciti sve druge. Na Grugoj strani, kritika ,otkriva dela iavesnu suvslost iu tom smisiu ona zasta deSifruje i ugestuje w imterpretzej. Medutim, ono Sto kritka otktiva ne moze biti ozna-

    You might also like