Diskurs istorije" Rolan Bart Prevod sa francuskog jezika Marija Panié Formalna deskripcija nizova reei koje su viga ategorija od retenice, koju €emo radi jednostav- nosti nazivati diskursom, nije danainja tvorevina: diskurs je bio glavna tema proutavania stare retori- ke od Gorgije do XIX veka. Skorainji napredak u nauci o jeziku daje mu ipak novu aktvelnost i nova sredstva: modda je od sada nadalje moguéa lingvsti- ka diskursa. Usled svojih odraza na knyizevau anali- zu (Gil je znaéaj u nastavi dobro poznat), ona éak Uspostavija jedan od prvih zadataka semiologie. ‘Ova druga lingvistika, u isto vreme kada tre- ba da tradi univerzalie diskursa (ako postoje), u ob- lu jedinica i opitih pravila kombinovanja, oZigledno mora da odludi da li strukturalna analiza omoguéava céuvanje stare tipologije diskursa i da li je i dalle opravdano suprotstavijati diskurs poezije diskursu romana, fikcionalnu pripovest istoriskoj pripovest Upravo 0 ovom poslednjem Zelimo da predlozimo rnekoliko razmidljanja: da li se pripovest © proslim dogadajima, koja je u nao] kulturi, poeey od Gri, ‘opiteprihvaéeno bivala podredena zakonivostima istorijske “nauke”, stavijana pod neumoliivu garanci- ju “stvarnog”, opravdavana principima “racional- nog’ izlaganja ~ da lise, dakle, ta forma pripoveda nja zaisca razlikuje aekim posebnim svojstvom, ne- om nesumajivom specifzno8eu, od fikcionalne pri- povesti kakva postoji u epu, romanu, drami? A, ako to svojstvo ~ ita specifignost ~ postoji, na koje me~ co diskurzivnog sistema, na koji nivo iskazivanja ga treba postaviti? U nastojanju da se predlodi odgovor nna ovo pitanje biée razmotreni, slobodno i nimalo is crpno, diskursi nekoliko velikih Klasignih istoriéara — Herodota, Makijavelja, Bosijea i Mislea 1. Iskazivanje ‘Ali najpre, pod kojim uslovima klasiéan istori- ar ima moguénest ~ Ili pravo ~ da sim u svom dis- kursu odredi &in kojim ga iskazuje? Drugim retima, * flan Barts, "Le dicour de Misti, Le Brosemen del ange is ctiges tin Seal, ars, 1944, p 13-17. — »w— tatka gledita | koje su, na rivou diskursa ~ a ne vige na nivou jezi- ka ~ deikse (u znaéenju koje je Jakobson dao ovoj retil) koje obezbeduju pretax sa iskaza na iskaziva- nie (ii abrnuto)? Gini se,da istorijsi diskurs sadr¥i dva ustalje- na tipa deikse. Prvi tip obuhvata sve ono Sto bi se ‘moglo nazvati deiksama sluanja, Na nivou jezika Ja- Kobson je ove pojavu izdvojio pod imenom testimo- nia i sa formulom CeCal/Ca2: osim prenetog doga- aja (Ce), diskurs pominfe istovremeno din nosioca informacije (Cal) i reti iskazivata koje se na to od- nose (Ca2). Dakle, ova deiksa oznaéava svako pomi- nijanje izvora, svedodenja, svaku referencu na istori- Zarovo slufanje, koje obuhvata | ono drugo u diskur- sui koje ga izratava, Neposredno sluSanje predsta- via izbor, jer je moguée ne pozivati se na njega; ono istoritara priblizava etnologu, kada ovaj porinje no- sioca informacije; dakle, ova deiksa sluSanja obilato ‘se pojavlije kod istorigara-etnologe, kakav je Hero~ dot. Forme ove deikse su razlitite: od umetnutih is- aza poput kako sam éuo, po naéem saznanju, preko istoriéareve upotrebe sadalnjeg vremena koje po- twrduje intervenciu iskazivata, do svakog pominja- aja istoritaroveg liénog,iskustva ~ takay je sluéaj sa Migleom, koji istorju Francuske “slu8a” krenuvsi od lignog nadahnuéa (Julska revolucija 1830. godine) i to predofava u svom diskursu. Deiksa slufanja da- le, nije ono Sto istorijskom diskursu daje specifié- ost: ona se esto pojaviuje u razgovoru i u odre- denim veitinama izlaganja u romanu (na primer, anegdote ispriéane prema izvesnim fikcionalnim no- siocima informaciie kof su navedeni). Drugi tip deikse obuhvata sve iskazane znake kojima iskazivaé - u ovom slugaju istorigar ~ orga- nizuje sopstveni diskurs tako Sto ga uspostavla, us- put menija, jednom redju, rasporeduje eksplicitne repere. Ovo je znatajana deikso, a “organizatori” diskursa mogu da poprime razlitite raze; svi ori, medutim, mogu da se podvedu pod pokazatelle Ut fakbse, Ez de gti gta ati, 193, hp. Kkretanja diskursa u odnosu na njegov predmet, po- malo poput vremenskih ili mesnih deiksa eto/evo. Dakle, u odnosu fa fluks iskazivanja javjaée se: ne- pokretnost (kao Sto smo rekli gore), ponovno ukazi- Yanje na ranije mesto u tekstu (altius repetere, re- plicare do pity alto Iuogo™), vraéanje (ma ritornando alfordine nostro, dico come..."™), Zaustavijanje (0 njemu neéemo vike govorti), najavu (evo jo8 drugih dela dostojnih seéanja koje je uzinio za svoje viodavi- ne). Deikso organizacije postavija jedan problem vredan paznje, koji ovde mote biti samo naveden: problem koji nastaje iz koegzistencie ii, preciznije, doticanja dva vremena ~ vremena iskazivanja i vre- ‘mena iskazanog predmeta. Ovo doticanje.otvara rostor nekim za diskurs znagajnim dinjenicama, ovde éemo navesti tr. Prva se odnosi na sve poja- ve ubrzavanja istorije: jednak broj “stranica” (ako se na tako grub natin moze izmeriti vreme iskazi- vanja) obubvata razlitite protoke vremena (vreme iskazanog predmeta). U Makijavelijevim Firentin- skim istorijama ista mera (jedno poglavije) u jed- ‘nom sluéaju obuhvata vige vekova, a u drugom dva- desetak godina. 3to se vige priblidavamo vremenu istoriéara, poveéava se gustina iskazivanja, a istori- jase sve vide usporava; nema izohronije ~ Sto zna~ & implicitno narugiti linearnost diskursa i otvoriti ‘moguénost pojave “paragramatizma” istoriske re- &®, Druga tinjenica na svoj natin, takode podseéa da diskurs, Kolko god predmetno linearan, kada se suodi sa istorijskim vremenom, izgleda da za zada- tak ima da to vreme produbi: ret je 0 onome Sto bi se moglo nazvati zupéastom ili cik-cak istorijom. Tako se Herodot u svojoj Istorji pri svakoj pojavi rnekog novog lika vraéa u proslost na njegove pret- ke, da bi se zatim vratio na polaznu caéku kako bi nnastavio dalje | ponovo zapodeo. Na kraju, treca ‘znagajna éinjenica diskursa porvrduje destruktivnu Uulogu deikse organizacije u odnosu na hronolosko ‘vreme istorije: reé je o uvodenju istoriskog diskur- sa, 0 mestu gde se udrutuju pogetak iskazanog predmeta i uvod u iskazivanje?, Diskurs istorije. * Ponalaneo leg mesa, — “hi atino se naem redosede, dak faiem.— pin pe. sleet Hse ore eo imenom praraatine (tag prema So Sirovim Ragramina) azataai data pij, koa sare lg testa 1 drgintestvin, ake nova log rer, “Baling, emt, le ilo et roman, Crue, Mo 29 avi 1967, . 38.46, 3 Wo (veg dus) psa edo of anjisteresataih pole rea leone op presto pki ie jj se br gro- cia pre vopite uzev, poznaje dva oblika uvodenja: najpre, ‘ono Sto bi se mogio nazvati performativnim potet- kom, jer u njemu reé zaista predstavja sveéani gin Zapotinjanja ~ to je model poetskog tpa, poput ja evan pesnika. Tako, Zoenvil zapotinje svoju isto- ‘ju religioznim pozivom ("U ime svernoénoga Bo- 2 ja, Zan, sir od Zoenwila, pigem Zivot nagega Sve- toga krala Luja”), a ni socijalista Luj Blan ne prezi- re prodigeujui introitt, te se Gini da potetak govo- ra usebi sadrii izvesnu teZinu ~neito, recimo, sve- to. Potom, jedna daleko éeSéa jedinica, predgovor, predstavja odredujuéi gin iskazivanja, bilo da pret- hodi jer najavijuje diskurs koji ée usledit, bilo da sledi jer ga ocenjuje (to je sluéaj sa velikim Predgo- vvorom kojim je Mite krunisao svoju Istorju Francu- ske kada je vee bila do kraja napisana i objaviiena). Podseéanje na ovin nekoliko jedinica tezi tome da sugeriée da potetak iskazivanja u istorljskom iska- 2, putem deikse organizaciie, manje ima za cij da istoriéaru da moguénostizrazavanja sopstvene “su- bjektivnosti”, kako se gesto kaze, nego da “zakom- plikuje” hronolosko vreme istorije suprosstavlajues 2 nekom drugom vremenu, koje nije vreme sa- ‘moga diskursa i koje bismo mogli raci skraéivanja nnazvati vreme-papir. Sve u svemu prisustvo ekspli- citnin znakova iskazivanja u istorijskom diskursu, teiilo bi da “dehronologizira” istorisku’ a Ponovo uspostavi, makar samo radi podseéanja il nostalge, jedno slozeno, parametriéno i nimalo li- rnearno vreme, dij bi duboki prostor podseéao na mitsko vreme drevnih kosmogonija, koje je | samo suBtinski povezano regju pesnika ili vraéa. Deikse corganizacije u stvari potvrduju ~ makar samo pone- kim udaljavanjima od onoga Sto je naizgled racio- rralno ~ predikativnu ulogu istoriéara: upravo u ‘ono meri u kojoj on zna ono Sto joé nije ispriéano, istoriéar, poput agensa mita, ima potrebu da udvo- if hronolosko odmoravanje dogadaja upucivanjima na vreme svofth redi. Znaci (ili deikse) o kojima je bilo redi odnose se samo na sim proces iskazivanja. Ima i drugih, “ren ta vet pr, ogo sam presi, ako wei sam a> Saoniia of zaineresoae priest eumsve tae, pois sam a Abi mogz tina ie strarina posit tak da eatin panded ina sin” L Blan, Moire dedi any, ve, Pogue, Fats, 142, —»y—koji se viée ne odnose na din iskazivanja, vee, pre- ma Jakobsonovo} terminologiji, na njegove prota~ sgoniste (Ta): primaoca poruke ili posiljaoca. Zna- @jna je i donekle nerazjainjena Einjenica da knj Zevni diskurs veoma retko sadrdi znake “éitaoca” Moze se éak reéi da knjitevni diskurs odreduje Lupravo to Sto je on — kako izgleda ~ diskurs bez ti, mada u stvarnosti tava struktura ovoga diskursa implicira nekog “subjekta” gitanja. U istorijskom diskursu, znakovi namene obiéno su odsutni: pri- sutni su samo kada je Istorija data kao lekcija. Ta- kay je sluéaj sa Bosijeovom Univerzalnom istorijom — diskursom koji je uéitelj namenio princu, uéeniku, Ipak, u izvesnom smistu, ova shemia moguéa je sa- mo U onoj meri u kojoj je Bosijeov diskurs name- njen tome da reprodukuje govor sliéan onom koji sm Bog upiéuje Zoveku, taéno u onom obliku u kojem mu daje Istoriju. Zato Sto je Istorja judi smo Bode, Bosie kao posrednik toga pisma moze da uspostavi odnos slanja poruke izmedu mladoga princa i sebe. Znaci iskazivata (ii posiljaoca poruke) oti- gledno su daleko ée8éi, Potrebno je rasporediti sve fragmente dislursa u kojima se istoritar, kao prazni subjekt iskazivanja, postepeno popunjava razliitim predikatima Kojima je cilj da ga uspostave kao oso- bu opskrblienu psihologkom punoéom il jo’ nekom sabranoséu (reé ima i znaajno figurativno znage- nje). Ovde éerno naznatiti jedan poseban oblik to- gA "popunjavanja", koji direktnije proistiée iz knji- Zevne kritike, Re? je o slutaju kada iskazivaé podra- zumeva da “odsustvuje” iz svoga diskursa i kada sa- mim tim postoji sistematski nedostatak bilo kog znaka koji upuéuje na poliljaoca istorijske poruke: istorija kao da se sama priéa. Ovaj slutaj je od po- sebnog znataja, jer zapravo odgovara istorijskom dliskursu, tzw. "objektivnom diskursu” (u kome isto- ri€ar nikada ne intervenige). U stvari, u tom sluéaju, iskazivaé ponitava svoju lignost koja sadrii i strasti i umesto nje postavija drugu, “objektivnu”: subjekt ‘opstaje U svojo] punoti, ali kao objektivan — to je ono sto je Fistel de Kulant uputno (| priligno naiv- no) nazivao “éedno’éu Istorije”. Na nivou diskursa, objektivnost — ili nedostatak znaka iskazivata — ja- vija se tako kao poseban oblik imaginarnog — pro- dukt onoga Sto bi se moglo nazvatireferencijalnom iluzijom, posto istori¢ar tvrdi da pusta referenta da sm govori. Ova iluzia nije svojstvena samo istorij- — @— skom diskursu: kollko romanopisaca — u epohi rea- lizma - smatra sebe “objektivnim” zato Sto u dis- kursu uklanjaju znake koji se odnose na ja! Lingvist- kai psihoanaliza danas nas tine daleko lucidnijim u pogledu iskazivanja putem nedostatka: znamo da je { nedostatak znaka znaéajan, Kako bismo brzo zavriil sa iskazivanjem, va- Jja pomenuti posebnan sluéaj ~ koji je Jakobson na rivou jezika predvideo u shemi svojh deiksi ~ kada je iskazivaé diskursa istovremeno uéesnik iskazanog procesa ili kada je protagonosta iskaza isto to i protagonista dina iskazivanja (T/Ta). tj. kada istori- Gar kao akter dogadaja postaje njegov pripovedaé Na primer, kao to Ksenofon, koji je ugesnik povla- Zenja Deset hiljada, posle toga postaje njegov isto- rigar. Jo8 slavniji primer takvog poklapanja ja iskaza i jo iskazivata je bez sumnje on Cezara, Ovo slavno on pripada iskazu; kada Cezar eksplicitno postaje is- kazivaé, prelazi na mi (ut supra demonstravimus™") Na prvi pogled Cezarevo on javija se uronjeno me- du druge utesnike iskazanog procesa i u tom svo|- stvu smo u njemu prepoznali vrhunski znak objek- tivnosti. Ipak, ini se da se mode napravitiformalna razlika. Kako? Posmatranjem kako su njegovi predi kati odabirani: Cezarevo on podnosi samo nekolike sintagmi, Koje se mogu nazvati sintagmamna vodstva (dovati naredenja, drati sednicu suda, posetit, dati naredbu, éestitati, objasniti, misliti) i koje su veoma bliske performativima u Kojima se re& mea sa éi- nom, Postoje drugi primeri ovoga on, koje je akter prodiog i pripovedat sadainjeg (narotito kod Klau- zevica) i oni pokazuju da izbor bezliéne zamenice predstavija samo retorski alibi i da prava situacijais- Keazivanja posta jasna iz izbora sintagmi kojima pri- povedat okrutuje svoje nekadainje éinove. 2. Iskaz Istorijslt iskaz bi trebalo da bude pogodan za podelu kojoj e cil da stvorijedinice sadrZaja, koje ée kasnije biti klasifkovane. Ove jedinice predstaviaju ono o demu istoria prita. Kao oznageni, one nisu ni sti referenti ni potpuni diskurs: njihova celina sagi- njena je od ispresecanog referenta, imenovanog, veé naslutljvog, ali jo uvek nepodvrgnutog jednoj sin- taksi. Ovde netemo podrobnije ispitati ove klase je- dinica, jer bi taj posao bio preuranjen, veé éemo se ograniéiti na nekoliko preliminarnih primedbi. Aan je ore para, — prin. re.Istorski iskaz, kao i reéenitni, sadrdi “egzi- stente” kao i “okurente” — biéa, entitete i njihove predikate. Veé prva procena otvara moguénost da se nasluti da i jedni i drugi (svaki za sebe) mogu da Gine relativno zatvorene i samim tim savladive li- ste, Jednom reéju, oni gine zbirke, dije se jedinice ponavijaju kroz ofigledno promenliive kombinaci je. Tako se kod Herodota egzistenti svode na dina- stije, viadare, generale, vojnike, narode I mesta, a okurenti na radnje kao Sto su: unigtii, poteinit, udrutiti se, iéi u ekspediciju, viadati, koristiti neku strategiju, obratiti se proroditu itd. Potrebno je da ove zbirke, posto su (relativno) zatvorene, bu- du podloine izvesnim pravilima supstitucie i tran- sformacije i da postojl moguénost njihovog struk- tuiranja ~ Sto je, po svemu sudeéi, u zavisnosti od istorigara manje-vige lak zadatak. Jedinice kod He- rodota, na primer, mahom zavise od jedne leksike —leksike rata. Vredelo bi znati da likod modernih istoridara treba odekivati slodenije udrutivanje razlitiih leksika i da li je, Zak i u tom sluéaju, isto- rijski diskurs naposletku uvek zasnovan na sna- Znim zbirkama (bolie je prigati o zbirkama, ne o Ieksikonima, jer smo ovde samo na planu sadraja). Makijaveli kao da je imao intuitivni oseéaj za ova- ku strukturu: na poéetku Firentinskih istorija on predstavija svoju “zbirku", odnosno listu sudski, politigkih, etnigkih objekata, koji ée kasnije biti uzeti i kombinovani u pripovedanju. U sluéaju zbirki koje su vige fluidne (kod istoriéara koji su manje arhaigni od Herodota), je- dinice sadréaja ipak mogu poprimiti snaénu organi- zaciju ne leksike, vee litne tematike autora. Ovi (rekurentni) tematski objekti brojni su kod roman- tiéarski istoriéara, poput Migtea, ali se mogu nad i kod autora koji se smatraju intelektualnim. Kod Ta- Cita, fama je liéna jedinica, a Makijaveli svoju istori- ju zasniva na jednoj tematsko} opozicij: izmedu montenere (glagola koji prenosi fundamentalnu energiju Eoveka od vlasti) i ruinare (koji, naprotiy, implicira logiku dekadencije stvari)$. Podrazumeva se da putem ovih tematslih jedinica, najée8ée za- > Prema: E. Rima, peed icoloMachiovel Ug Hui dare, Mian, 1986 tvorenih u jedno} jedino} reti, pronalazimo jedinice diskursa (ne vie samo sadrZaja). Tako dolazimo do problema imenovania istorijskih objekata. Reg mo- Ze da uStedi jednu situaciju ili niz situacija: ona po- vlaSéuje struktuiranje u ono] meri u kojo}, projek- tovana na sadrZa) i sama ini jednu malu strukturu, Tako Makljaveli koristi reé zavera da u8tedi opis jedne slozene datosti, koja oznagava jedinu mogué- ost borbe koja opstaje kada jedna vlast trijumfuje nad svim javno proglaenim neprijateljima. Imeno- vanje omoguéava snaznu povezanost diskursa i po- jaéava njegovu strukturu. Cvrsto struktuirane isto- rije su istorije U Kojima imenice zauzimaju vaino mesto. Bosije, za koga je istoriy ljudi struktuirao Bog, obilato koristi nizove imenica kao kraéi natin iskazivanja’. (Ove primedbe odnose se ina okurente i na egzistente. Sami istorjski procesi (kakav god da je niihov terminoloski razvoj) postavijaja — izmedu ‘ostalh i jedan zanimiljiv problem: pitanje statusa, Status jednog procesa mote biti asertivan, negati- van ili interrogativan, a status istorijskog diskursa jednoobrazno je asertivan, potvrdan. Istorijska njenica jezitki je povezana sa privilegijom postoja- ria: kazuje se ono Sto je bilo, ne ono Sto nije bilo il Sta se sumnja. Jednom regjy, istorjski diskurs ne ‘zna za negadij (ili veoma retko, samo u krajnjem sluéaju), Interesantno i znaéajno je to 8to se ova ti- njenica mote dovestiu vezu sa polozajem nekog is- kazivata koji nije istoriéar, koje psihotiéan i nespo- soban da iskazu nametne negativnu transformaci- ju’. Motemo reéi da se, u izvesnom smislu, “objek- tivni” diskurs (kao kod pozitivistitke istorije) pribl- ava situacijl shizofrenog diskursa. U oba slutaja, postojiradikalna cenzura iskazivania (samo dozivijaj ‘omoguéava negativnu transformacijy), veliki povra- tak diskursa prema iskazu i ak (y slualu istori¢ara) prema referentu: niko nije tu da preuzme odgovor- ost za iskaz. Kako bi se pristupilo drugome, sustinski ‘znatajnom aspektu istorijskog iskaza, valja rei ne- Sto 0 klasama jedinica sadrZaja i njthovom nizanju ric "ae pre veg ii evn muon ladoga Jil (..J ses va tajanvenasovidena [goa jbamarna baa (posi nop velo Zveka [J vertnst tj ava rena gspodar [..] jeg rad viva ira; proen opi bog oj; raver {near postnast Loc} Best, “icours sr Piste universe, Geos, BIBL de by Fade, Galina ars, 196, p64 "gaa, “Négton et ransoratoe nave dase angeage des schiop ins, Langage, oS, mars 196), p. 498 — 4Te klase, kako ukazuje neka prva procena, jesu iste cone za koje se misli da ih je moguée nai u fikeio- ralno} pripovesti. Prva kiasa obuhvata sve seg- mente diskursa koji preko metafore upuéuju na implicitno oznageno. Tako, Migle opisuje Sarenilo ‘odeée, promenu grbova i meSanje arhitektonskih stilova s potetka XV veka, upravo kao oznaditelje jednog jedinog oznagenog, a to je moralna podela u srednjem veku na izmaku ~ ova klasa je dakle, klasa indikatora ili taénije znakova ($to je veoma esta klasa u klasignom romanu). Druga klasa jedi nica je sastavijena od fragmenata diskursa koji su rezonujuce, silogistike ili preciznije, entimemetié- ke prirode, poéto je gotovo uvek reé o nezavrie~ nim, aproksimativnim silogizmima’. Ovakvi enti- emi nisu stvojstveni istorijskom diskursu, oni su esti u romanu, gde su grananja anegdote u ogima Gitaoca uglavnom opravdana pseudorezonova- jem silogistizkog tipa. Entimem istorijskom dis- kursu prua nesimboligku inteligibnost i zbog to- ga je interesantan: da li on opstaje u novijim istori- jama, &iji diskurs tedi da raskine sa Klasignim, Ari- stotelovim modelom? Na kraju, treéa~ ne najma- ra ~ klasa jedinica poprima ono 8to se prema Pro- pu naziva “funkeijama” pripovedania ili taékama u kojima anegdota kreée drugim tokom. Ove funk- ie sintagmatski su grupisane u zatvorene, logitki zasiéene, nizove ili sekvence. Tako, kod Herodota, na vie mesta pronalazimo sekvencu Prorodiste, sa- stavljenu od tt pojma, od kojih je svaktiskljuénog tipa (obratiti se ili ne, edgovorit ili ne, sted ili ne) i koji medu sobom mogu biti razdvojeni jedinicama koje su van sekvence. Ove jedinice su ili pojmovi rneke druge sekvence itada je shema isprepletanog tipa, ili pak manjih ekspanzija (podaci, oznake) ka~ da je shema tipa katalizatora koji popunjava medu- prostor u jezgru, ‘Uopitavajuei ~ mozda previte ~ ovih nekoli- ko primedbi o strukturi iskaza, modemo sugerisat da istorijski diskurs osclira izmedu dva pola, u zavi- snosti od gustine indikatora, odnosno funkcija. Ka~ dda kod istoriéara preoviadavajy jedinice Indikatora (time Sto ukazuju u svakome trenutku na neki im- * Pama R Barthes, tradi 3 Tanase sacral du Comm: cations, o, Bove 164 (noo ean whic “Poise” ond e198) 5 tv legis shee eng Mier edna (Hired oyee Ag. lil chap. I: Da beware rai ol pobane, reba acpi. 2. Aaj natin je ametot mu etg fovea. 3. ake, vada tare staroga Obi, — a plicitni oznaéen’), Itorija je pokrenuta ka jedno] metaforiékoj formi | priblizena lic i simbolic: ta- lav je sluéaj kod Mislea, na primer. Naprotiy, kada preovladuju funkcionalne jedinice, lstorja poprima metonimisku formu, priblizavajuti se epu: &st pri- mer takve tendencije je pripovedna istorja Ogiste- ra Tenia. Posto istini za volju, jo8 jedna Istor cona koja strukturom ciskursa tedi da reprodukuje strukturu izbora koje su dotiveli protagonist ispri- %anog procesa. U njoj dominiraju rezonovania ~ to je refleksivna istorija, koja se mote nazvati i strate- giiskom, a Makijaveli bi bio najbolj primer. 3. Znaéenje Da Istorija ne bi oznaéavala, diskurs treba da se ogranigi na éisti, neorganizovani niz beledaka: to je siuéaj sa hronologijama i analima (u pravom smi- slu te reti). U potpuno formiranom istorijskom dis- kursu (“oblozenom”, moglo bi se red) ispriéane & njenice funkcionigu bilo kao indikatori, bilo kao je- zgra dij sled sim ima indikativnu vrednost. Cak 4 lead bi se ove Einjenice prikazale anarhiéno oznaéa- vale bi, u najmanju ruku, anarhiju i odnosile se na odredenu negativna idelu liudske istorie. ‘Oznateni istorijskog diskursa mogu zauzima- 11 najmanje dva razliita nivoa. Najpre, postoji nivo koji je imanentan iskazanom predmetu. Ovaj nivo zadréava svako znaéenje koje istorigar volino daje Einjenicama koje prenosi (Zarenilo odela XV veka kod Miglea, znaéaj izvesnih sukoba ked Tukidida itd). To] vrsti pripadaju i “pouke”, moralne ili pol- tigke, koje pripovedaé izvodt iz pojedinih epizoda (kod Makijavelia, kod Bosijea). Ako se “pouka” na- stavi, dostide se drugi nivo — nivo oznagenog koji prevazilazi ceo istorijski diskurs prenet istoritare~ ‘yom tematikom, te tako imamo pravo da ga identi- fikujemo sa formom oznatenog, Tako, smo nesa- yréenstvo Herodotove pripovedne strukture (na~ stale iz izvesnih nizova &injenica, bez zaokrufenost) na kraju upuéuje na odredenu filozofiju Istorije, ato je podredenost evata Iiudi zakonu bogova. Dale, kod Mislea, veoma snaina organizacia pojedinih‘oznaéenih koji su povezani opozicijama (antitezama ‘pa nivou oznatitelja), kao konaéini smisao ima mani- hejsku filozofiu Zivota i smrti, U istoriskom diskur- su nae civilzacije, proces oznatavanja uvek tedi da “popuni” smisao Istorije: istoriar je neko ko manje prikuplia Zinjenice, a vibe znatenja, i njih prenosi, ‘odnosno organizuje tako da uspostavi pozitivn’ smi- sao i prevazide prazninu éistoga niza. Moguée je uvideti da istoriski diskurs, sa- mom strukturom | bez potrebe da prizove su8tinu sadriaja, u osnovi predstavlia jedno ideolosko, il, dda budemo preciznij, imaginarno izlaganje, ukolike je taéno da je imaginarno jezik lojim fskazivaé jed- rnoga diskursa (Eisto lingvistiéki entitet) “popunjava” tem iskazivania (psiholo8ki ili ideoloski entitet). ‘Stoga je razumljivo za8to je pojam istorijske “Einje~ rice”, tu i tamo, izazivao odredeno nepoverenie. \Veé je Nige govorio: “Nema dinjenica po sebi. Uvek najpre treba uvesti izvesno znaéenje da bi mogia da posto neka injenica.” Od trenutka kada interveni- 4e jezik (@ kada on ne bi intervenisao?), &injenica mote biti defiisana samo tautolotki: zabelezeno proistite iz zabelezivog, ali zabeletivo — jof od He~ rodota, kod koga je reé izgubila svoje mitsko znate- ne — jeste samo ono Sto je dostojno seéanja, odno- sno dostojno da bude zabelezeno. Tako dolazimo do paradoksa koji upravija pitanjem specifgnosti istorijskog diskursa (u odnosu na druge vrste dis- keursa): Zinjenica moze da postoji samo na nivou lin- gvistke, kao pojam u okviru diskursa, a sve se od- vija kao da je to postojanje samo potpuna i jedno- stavna “kopifa” jednog drugog postojanja koje je smefteno u vanstrukturalnom pollu, U "stvarnom”. Po svemu sudeéi, jedino se u ovome diskursu refe- rent posmatra kao da je van diskursa, a istovreme- ro nije moguée do¢i do njega van tog diskursa. Tre- ba se, dakle, zapitati sa vie preciznosti koje je me- sto "stvarnog” u strukturi diskursa. Istorijski diskurs pretpostavija, ako se tako mote reéi, dvostruku, veoma isprepletanu, opera- iu. U prvom trenutku (ova dekompozicija je od gledno samo metafora), referent je odvojen od dis- kursa, pomera se izvan njega, on je osnivaé i smisao mu je da zavede red: to je vreme res gesta™™™, a diskurs se jednostavno pretvara da je historia rerum gestarum™""". No, u drugom trenutku, sm ozna- Zen’ je potisnut, pomesan u referentu; referent ula- iu direktni odnos sa oznaéiteljem, a diskurs, kome je jedini zadatak da izrazi stvarno, smatra da Stedi ‘osnovni pojam imaginarnih struktura, tj. oznageno. Poput svakog diskursa “realstitke” pretenzi, isto- rijski diskurs tako smatra da poznaje semantiéku shemu koju dine samo dva termina: referent i ozna- ite, MeSanje (laino) referenta i oznagenog defini 4e, kao Eto znamo, somoreferencijalni diskurs, kakav je performativni diskurs. Mote se reéi da je istori ski diskurs lazniperformativni diskurs, u kome je prividna tvrdnja (opis) u stvari samo oznatitel) go- vornog dina kao ina autoritetal Drugim retima, u “objektivnoj” istorii “stvarno” je uvek samo neformulisano oznaéeno, skriveno iza prividne svemoéi referenta. Ovo stanje definige ono Sto bismo mogii nazvati efektom stvar- nog. Eliminisanje oznaéenog van “objektivnog” dis- kursa, ostaviajuéi da se otigledno suprotstave “stvarno” i njegov izraz, neizbedno stvara novo zna- Eenje, jer se jo8 jednom potvrduje da u nekom si- stemu odsustvo nekog elementa i simo nosi neko zna¥enje. Ovo novo znaéenje ~ koje se protiruje na ceo istorijski diskurs i koje mu konaéno definige znatenje ~ predstavlia simo stvarno, koje je krifom transformisano u sramno oznateno. Istorijski dis- kurs ne prati stvarno, on ga samo oznaéava, nepre- stano ponavijajuéi dogodilo se, a da ta asertacija ni kada neée moti da bude bilo Sta drugo do oznaée- ‘no nalije celokupnog istorijskog pripovedanja. Prestit toga dogodilo se ima zaista istorijski znaéaj | Birinu, U éitavoj naoj kulturi postoji sklo- nost ka efektu stvarnog, kolu potvrduje razvoj po- sebnih Zanrova kao 8to su realistiki roman, dnev- rik, dokumentarna knjiZevnost, novinska hronika, istorii muzej, izlodba drevrih predmeta, a naro- ito snazan razvoj fotografije, tia je jedina specifié- nest vige (u odnosu na crte#) upravo to ito oznaéa- * Dodaj ~ prim pe. Priporedaje dog. — prim pr Terje puso Gittins rio eu elerenaln nj i melanie ‘eereta i oanaeng sia tj ai ie sari “estat bit ‘akan, bi on ts ame sai i ita vile of ih, bt ita cx ‘rox ih, popula ione” rea. ulin, Histories angi IM sik, chet Pais, p — ava da se prikazani dogadaj stvarno odigrao. |" Seku- larizovana relikvia ge ne sadrdi svetost, osim one svetosti koja je povezana sa enigmom da onoga ée- ga je bilo vie nema, a ipak ju je moguée titati kao prisutni znak neega mrtvog. Suprotno tome, pro- fanacija relilvija u stvari je destrukcija same stvar- rosti, polazedi od predosetanja da je stvarno samo jedno znaéenje, opozivo kada istorija to zahteva | trai pravu subverziju samih temelja civilizacie ‘Odbijajuéi da privati stvarno kao oznageno {ii 08, da razdvoji referent od njegove proste aser- tacije), otigledno je da istorija tako, u privilegova- nom trenutku kada je htela da se uspostavi kao 2a- nf, odnosno wu XIX veku, dolazi do toga da u "Bi stom i jednostavnom” odnosu injenica nade najbo- Ij dokaz svojih dela i da ustanovi pripovedanje kao privlegovani oznatitel) stvarnog. Ogisten Tjeri je sebe uspostavio kao teoretitara te pripovedne isto- rij. Koja svoju “istinitost” erpi iz samog pripoveda- ria, arhitekture povezivania i obilia profirenja (koja se u ovom sluéaju nazivaju “konkretnim detalj- ma")!2, Tako se zatvara paradoksalni krug: pripo- vedna struktura, “zakuvana” u kotlu fikclje (kroz mitove i prve epove), postaje u isto vreme i znak | dokaz stvarnosti. Na taj nagin, razumemo da brisa~ nje (ako ne i nestanak) pripovedanja u aktuelno} istonjskoj nauci, koja te2i tome da govori vide 0 strukturama nego © hronologijama, implicira daleko vige od obiéne smene 8kola ~ pravu ideolosku tran- sformaciju. lstorjske pripovedanje umire zato sto je znak Istorije od sada manje stvarno, a vige inteli- sibilno. 1 pra ora sms treba dat va bil fale same regione eben, cu rvee gtd aja je plans (uanara 967 ram ma masta gé ‘ke nf, podsetimo danas “uaa rel vom le rane ia "wntaanje emora ke rc ie Barthes, “La hiterigue te image’, Communication No.4, avenre 1964, Poo bane u - vie bas, 18, Vie La chambre claire, 190. (A) 2 “fen je dae ij itrara d pri ne da dolar ne ma alsa una éje sterjialian daira, kj moi sane mgt edt svak uh on oj amaje mesa dae neoreeja i otal mana iesurj2 te pts warac [.}" A They, As des eps mero ingens vl I ure, Fats, 8] 22 4 —