PRVA STRANA ZA NAZIV TEME, MENTOR,

STUDENT.
Uvod..................................................................................................5
1.Biodiverzitet.....................................................................................5
1.2. Zacaj biodiverziteta.....................................................................8
1.2.1.Globalni................................................................................8
1.2.2.Naučni značaj........................................................................8
1.2.3.Etički značaj..........................................................................8
1.2.4. Ekonomski značaj..................................................................9
3. Biodiverzitet Srbije..........................................................................9
3.1. Ugrožene vrste.........................................................................10
4. Biodiverzitet kičmenjaka.................................................................11
4.1. Ptice (Aves)................................................................................12
4.1.1. Podela ptica........................................................................13
4.1.2. Podela ptica prema staništu..................................................14
4.1.3.Podela prema načinu kretanja................................................15
4.2.Ptice Srbije i Evrope..................................................................15
4.2.2.Faktori ugrožavanja ptica......................................................16
4.2.3.Zaštićene i strogo zaštićene vrste...........................................17
4.2.6. Spisak retkih i zaštićenih vrsta ptica u Srbiji...........................19
4.2.7. Lista strogo zaštićenih vrsta ptica.......................................22
5. Načini ugrožavanja biodiveriteta.......................................................32
6.Mere zaštite biodiverziteta ptica........................................................33
6.1. Naučna osnova.........................................................................33
6.2 Pravna zaštita ugroženih vrsta.....................................................33
6.3.Praktične mere zaštite ugroženih vrsta..........................................34
6.4. Mere zaštite raznovrsnosti faune ptica.........................................35
6.5.Opšte mere zaštite faune ptica.....................................................35
6.6 Posebe mere zaštite faune ptica...................................................36
7. Zaključak......................................................................................37

2
3
4
 Ptice zašticene zakonom u Srbiji

Uvod

Ptice su kosmoplitska grupa životinja. Ljudi imaju snažan efekat na život

mnogih ptičijih vrsta. Ljudske aktivnosti u nekim slučajevima nekim
vrstama su omogućili naglo proširenje područija njihovih prirodnih
staništa ,drugim vrstama smanjenje područija, a neke vrste dovela do
izumiranja.Najbitniji uzrok izumiranja ptica je gubitak stanista, lov,
zagađenje staništa, upotreba pesticide,opasnost od grabljivica.Treba raditi
na zaštiti ptica kroz edukaciju stanovništva, istraživanja u cilju očuvanja i
zaštite, sprovođenja planskih akcija,stalno praćenje i zaštita
staništa,koordinacija sa ostalim evropskim zemljama.

1.Biodiverzitet

5
U poslednje vreme u naučnoj javnosti,ali i šire,sve se više govori o
biodiverzitetu,odnosno biološkoj raznovrsnosti.Termin je novijeg datuma,I
nastao je od reči bios (život) i diverzitet (raznovrsnost), na sastanku
Nacionalnog Foruma za biodiverzitet, održanog septembra 1986.g.u
Vašingtonu, u organizaciji Nacionalne Akademije Nauke (SAD) I
Smitsonijevog instituta. Pojam biodiverziteta uveden u terminologiju ,koja se
tiče globalnih aspekata zaštite životne sredine (Norce,Mc Manus 1980;
Levejoy 1980; Wilson,1985; Norse et al, 1986), na predlog ekologa, pre
tridesetak i godina, a s obzirom na rezultate fundamentalne, biogeografije
taksonomije. Naime, biodiverzitet prema najsire prihvaćenoj definiciji
označava: sveukupnost gena, vrsta, ekosistema i predela na Zemlji.
Prema konvenciji o bioloskoj raznovrsnosti donetoj na Konferenciji UN o
životnoj sredini I razvoju u Rio de Ženeiru 1992.g. definise ovaj pojam kao:
sveobuhvatnu raznolikost I različitost živih organizama, uključujući
izmedju ostalog kopnene, morske i ostale vodene ekosisteme i
ekološske komlekse čiji su deo;ovo uključuje diverzitet u okviru
vrsta, izmedju vrsta I izmedju ekosistema.

Iz definicije biodiverziteta proizilazi da on obuhvata nekoliko organizacionih

nivoa.

Genetički diverzitet je skup gena u svim postojećim živim bićima odnosno

skupgenetićkih informacija sadržanih u svim pojedinačnim vrstama biljaka,
životinja, gljiva i mikroorganizama. Raznovrsnost gena koju svaka vrsta nosi
omogućiće nove kombinacije gena.

Specijski diverzitet (vrste) - podrazumeva raznovrsnost, odnosno

sveukupnost organskih vrsta na nasoj planeti od nastanka zivota pa do
danas.

Ekosistemski biodiverzitet(ekosistemi)- ukupna raznovrsnost staništa i

biocenoza kao i svih procesa koji vrše organizmi u sklopu ekosistema. Svaka
organska vrsta ne živi u “idealnim” uslovima i ne predstavlja idealno rešenje
u odnosu na specifično stanište u čijem trofičkom sistemu je našla svoje
mesto.

Sva tri nivoa bioloske organizacije su medjusobno uslovljena.Tako je

genetički diverzitet sadrzan u jedinkama i populacijama datih vrsta,dok
same vrste cine specijski diverzitet.Vrste učestvuju u izgradnji
ekosistemskog diverziteta, stupajuci u razlicite ekoloske interakcije
(Radojević I Milovanović, 2014).

6
 Slika1.Piramida nivoa diverziteta
(
https://www.google.rs/search?q=slike+biodiverziteta&client=firefox)

7
 1.2. Zacaj biodiverziteta

1.2.1.Globalni

Generalno se moze reci da se bez životnih aktivnosti mnogobrojnih

raznovrsnih organizama ne bi mogli odvijati globalni ciklusi u prirodi(ciklus
vode,kiseonika,ugljen –dioksida…).Bez postojanja ukupno biodiverziteta
težko je zamisliti uravnoteženo funkcionisanje biosfere.

1.2.2.Naučni značaj

Smatra se da danas tek za jedan mali broj vrsta postoji detaljna naučna
saznanja.Većina postojećih vrsta nije još do kraja opisana i analizirana pa se
za biodiverzitet može reći da predstavlja neku vrstu biblioteka naucnih
informacija koje tek treba otkriti.Od ukupnog broja vrsta na Zemlji samo je
mali deo poynat,dokumentovan I šire korišten.Procenjuje se da je do sada
poznato samo oko 13% mikroorganizama,10% insekata I drugih
beskičmenjaka.Slično je I sa ekosistemima gde postoji velika
neujednačenost u pogledu izučenosti.Za razliku od kopnenih ekosistema
severne hemisphere koji su intezivno proučavani,tropskii i marinski
ekosistemi su znatno zapostavljeni.Značajna količina lekova je dobijena
direktno ili indirektno iz bioloških izvora.U većini slučajeva ovi lekovi se ne
mogu sintetisati u in vitro uslovima.

1.2.3.Etički značaj

Iako se često tvrdi das u problemi zaštite biodiverziteta ekonomske

prirode,oni su zapravo čisto etičko pitanje. Najčesce u današnjim
civilizacijskim uslovima, radi se klasičnimetičkim dilemama, sukoba interesa:
opštih (društvenih, državnih), pojedinačnih.

8
 1.2.4. Ekonomski značaj

Kada se govori o ekonomskim razlozima, onda je jasno da se govori o

neposrednoj ekonomskoj koristi koja se dobija od diverziteta. Pri tome se
često zaboravljaju dugoročne koristi koje se ne mogu odmh i na relativno lak
način izračunati. Najopštije govoreći ove ekonomske razloge je moguce lako
sagledati ako se posebno pogledaju dve grane proizvodnja: poljoprivreda i
industrija. Tome bi trebalo dodati I koristi koje postoje usled ekonomskih
funkcija biodiverziteta. Ekonomska dobit od očuvanog biodiverziteta danas je
prepoznatljiva, takoreći u svim ljudskim, društvenim, naročito urbanism
civilizacijskim aktivnostima.

3. Biodiverzitet Srbije

Biodiverzitet Srbije karakteriše velika biološka raznovrsnost. Zahvaljujući

tome je deo bogatstva i raznovrsnosti evropske prirodne baštine. Moderna
istorija ekologije i ekoloških proučavanja kod nas započinje 1846.g.,u Srbiji
je došao Josif Pančic na nagovor Vuka Karadžića pošto je doktorirao
botaniku.Pančićevo najznačajnije pisano delo je prvi opis flore Srbije: ,,Flora
kneževine Srbije“ i ,,Dodatak flori kneževine Srbije“.Njegov najznačajniji rad
je na otkriču Pančićeve omorike,endemita tercijarnog doba,relikta, sa
rasprostranjenjem na planinama zapadne Srbije.

Nova saznanja o biodiverzitetu Srbije pokazuju da je opšta karakteristika

biološke raznovrsnosti veliki genetički, specijski i ekosistemski biodiverzitet.
Srbija i deo balkanskog poluostrva predstavlja jedan od sest centara
evropskog biodiverziteta. Opštem diverzitetu doprinosi klimazonalna
vegetacija kao i veliki broj klimazonalnih i azonalnih ekosistema kao što su:
vlažna staništa, slatine, peskovi, tresave.

Podrčije Srbije je tokom ledenog doba predstavljalo refugiju („skloniste“) za

brojne vrste. Tako da na ovom prostoru žive mnoge reliktne (stare vrst,
ostaci nekadašnje flore) i endemo-reliktne vrste.

9
Refugijalna teritorija Srbije su klisure i kanjoni sa pravcom prostiranja istok-
zapad.

3.1. Ugrožene vrste

Opstanak mnogih životinskih i biljnih vrsta danas je ugrožen,mnoge se

nalaze pred isčezavanjem a veliki broj vrsta je zauvek nestao.Jedan od prvih
i osnovnih koraka u zaštiti vrsta je da se utvrde obim i uzroci ugrožavanja
vrsta u određenim geografskim područijima. Za ove svrhe koriste se Crvene
knjige i Crvene liste,a imaju za cilj da pomognu u zastiti vrsta i njihovih
staništa.

Crvena lista je spisak ugroženih vrsta raspoređenih po kategorijama

ugroženosti.Nakon izrade Crvene liste pristupa se obradi Crvene
knjige.Crvena knjiga sadrži detaljnije podatke o osnovnim karakteristikama
vrste,faktorima ugrožavanja kao i predlog mera za zaštitu same vrste.Izrada
Crvenih knjiga je proces kojim se,po potrebi,reviduju kategorije ugroženosti
iz Crvenih lista,u skladu sa novim podacima. Srbija je dobila prvu Crvenu
knjigu 1999.g.,a dobila je naziv „Crvena knjiga flore i faune Srbije“ ( I tom
koji sadrži preliminarnu listu najugroženijih biljaka). Druga Crvena knjiga
„Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije“ objavljena je 2003.g.,i sadrži analizu
57 vrsta leptira koji čine 34% faune leptira Srbije. Knjiga „Preliminarni
spisak vrsta za Crvenu listu kičmenjaka „ objavljen je 1990-1991. Crvena
knjiga faune I –Vodozemci,2015.g.objavljena publikcija u kojoj je praćen
status za 10vrsta vodozemaca. Crvena knjiga faune II „Gmizavci“ izašla je
2015.g. i prikazan je status za 16 vrsta. Početkom 2019.g.objavljena je
Crvena knjiga faune III-Ptice.Date su informacije o istorijskom pregledu
istraživanja ptica Srbije,opštim odlikama ptica,njihovoj ugroženosti i
raznovrsnosti,izvorima i strukturi podataka za procenu rizika od isčezavanja
kao i procenu rizika isčezavanja ptica u Srbiji,o njihovim staništima i
faktorima ugrožavanja i merama zaštite,kao i pregled ugroženih gnezdećih i
negnezdećic populacija. Ukupno je obuhvaćena 352 pouzdano zabeležena
taksona u Srbiji do 2016.g.,procenjen je rizikod isčezavanja za gnezdećih
populacija 255 vrsta i negnezdećih populacija svih vrsta.U grupi gnezdećih
populacija ,u statusu regionalno isčezlih taksona identifikovano je 14 vrsta,
15 kritično ugroženih i po 22 ugrozene i ranjive.U grupi negnezdećih
10
populacija, u statusu regionalno isčezlog taksona identifikovana je po jedna
vrsta ,4 kritično ugroženih ,14 ugroženih i 17 ranjivih. Krajem 2018.g. izašla
je Crvena knjiga faune Srbije IV –Pravokrilci.(https:/zzps.rs)

Najpoznatiji spisak ugroženih vrsta na globalnom nivou je Crvena lista

IUCN(International Union for Conservacion of Nature).

U okviru Crvene liste postoji 9 osnovnih kategorija ugroženosti.

Slika 2. Kategorije ugroženosti vrste (IUCN)

4. Biodiverzitet kičmenjaka

Kičmenjaci (lat.Vertebrata) su bilateralno simetrični hordati sa razvijenom

lobanjom u kojoj se nalazi mozak i predstavljaju najznačajniju i
najrasprostranjeniju kategoriju životinja i nalazi se na vrhu evolucionog
razvoja.Smatra se da su kičmenjaci nastali pre oko 525 miliona godina
tokom ekplozije u Kambrijumu u kojem je doslo do porasti i raznovrsnosti
organizama.

11
Podrazdeo Vertebrata deli se na:

1. Nadklasa kičmenjaka bez vilice (Agnatha)

2. Nadklasa kičmenjaci sa vilicom (Gnathostomata):

 Klasa riba(Pisces)
 Klasa vodozemaca(Amphibia)
 Klasa sisara(Mammalia)
 Klasa ptica (Aves)

4.1. Ptice (Aves)

Ornitologija je naučna disciplina biologije koja se bavi proučavanjem ptica.

Reč ornitologija potiče iz grčkog jezika od reči ornithos-ptica i logos-nauka.
Postoji više teza o tome ko su bili preci ptica.Hipoteza koju danas prihvata
najveći broj naučnika je podkrepljena najčvršćim dokazima po kojoj su
današnje ptice evoluirale od izumrle grupe dinosaurusa iz reda
Saurishia.Ideju o vezi između dinosaurusa i ptica prvi put je dao još Čarls
Darvin u svom kapitalnom delu „Poreklo vrsta“.Osnovni problem za potvrdu
ove hipoteze bio je nedostatak fosilnih nalaza koji bi povezali ove dve grupe
životinja. Pronalazak fosilnih ostataka Archaeopteryx ,dve godine posle
objavljivanja Darvinove knjige,daje nove podatke o ovoj
teoriji.Archaeopteryx predstavlja značajno otkriće jer se smatra tranzicionim
oblikom izmedju ptica i reptila,odnosno takozvanu kariku koja nedostaje.
Današnje vrste ptica se karakterišu prisustvom perja,specijalne difernicjacije
kože.Poseduju kljun bez zuba,čvrste ali lagane kosti,srce sa dve komore i
dve prekomore,polažu jaja sa čvrstom ljuskom,visok intenzitet
metabolizma.Većina vrsta ima prednje ekstermitete modifikovane u krila i
sposobnost letenja, iako se neke sekundarno izgubile tu sposobnost. Imaju
stalnu telesnu temperaturu, razvijeno čulo vida i sluha. Prednji udovi su
preobraženi u krila i imaju dve noge. Mitarenje je pojava kada ptice
odbacuju perije.

12
Ptice žive na svim kontinentima čak i ledenim obastima Antartika.Ptice se
hrane vocem, biljnim nektarom,biljkama,raznim vrstama malih zivotinja
uklučujući i druge ptice

4.1.1. Podela ptica

Prvu klasifikaciju ptica napravili su Fancis Willughby i Johan Ray u svojoj

knjizi iz 1676.godine pod naslovom Ornithologiae (https://rtl.hr).Taj rad je
bio osnova za današnju klasifikaciju koju je prvi osmislio Karl Linne
1758.godine.

Sistematika ptica:

Carstvo: Animalia

Tip: Chordata

Podtip: Vertebrata

Klasa: Aves,

Današnje ptice dele se na dve grupe:

 Paleognathae (većinom ptice koje ne lete ,npr. nojevi)

 Neognathae (ptice koje lete,izazito raznolike ptice)

Paleognathae se dele na:

 Struthioniformes(nojevi)- kivi, nojevi, emui

 Tinamiformes (tinamuovke) - tinamu

Neognathae se dele na:

 Anseriformes (patke)
 Galliformes (kokške)
 Gaviiformes (plijenorke)
 Podicipediformes (gnjurci)
 Procellariiformes (cjevonosnice ili bubnjavke)
 Sphenisciformes (pingvini)
 Pelecaniformes (pelikani)
 Ciconiiformes (rode)

13
 Phoenicopteriformes (plamenci)
 Falconiformes (sokolovi, orlovi, jastrebovi)
 Gruiformes (ždralovi)
 Charadiformes (močvarice)
 Pteroclidliformes (sadže)
 Cuculiformes (kukavice)
 Strigiformes (sove)
 Psittaciformes (papagaji)
 Passeriformes (vrapci)
 Colliformes (mišjakinje)
 Trogoniformes (trogoni)
 Piciformes (detlici)
 Coraciiformes (smrdovrane ili kreštalice)
 Apodiformes (čiope)
 Caprimulgiformes (širokljunke)

4.1.2. Podela ptica prema staništu

1. Ptice vodenih staništa:običan galeb, bela roda, sinji galeb, ćubasta

patka, vodeni kos, vodomar, velika casrka šljuka, barska kokica, liska i
druge.
2. Ptice travnatih i žbunastih staništa: poljska ševa, crnoglava travarka,
vranac, gačac, jarebica, vivak ,fazan.
3. Ptice poljoprivrednih predela: prepelica, zeba, modrovrana, vrabac,
pokućar, poljski vrabac, čvorak, svraka, pupavac, zelena žuna,
kukuvija, ćuk.
4. Ptice urbanih sredina: običan kos, crna čiopa ,golub, gugutka,
kukuvmavka, gradska lasta, seoska lasta.
5. Ptice šumskih staništa: sojka, utina, šumska sova, veliki detlić, golub
grivaš, drozd imelaš, drozd pevač, siva grmuš, dugorepa senica,
obična kukavica, siva žuna, velika senica, ćubasta senica.
6. Ptice šumskih, stenovitih i planinskih stanista: bela čiopa, žutokljuna
galica, gavran,kos ogrličar, planinska trepetaljka, veliki tetreb, sivi
soko, šumska šljuka, crna žuna, buljina, beloglavi sup, belorepan.

14
 7. Grabljivice: jastreb, kobac, suri orao, eja močvarica, vetruška, crna
lunja.

4.1.3.Podela prema načinu kretanja

1. Trkačice (noj,nandu,kazuar)
2. Veslačice (pingvini)
3. Letačice (najbrojnija grupa ptica)

4.2.Ptice Srbije i Evrope

Područije Srbije se u biogeografskom smislu deli na tri regiona:

panonski(pre svega Vojvodina),kontinentalni(niža područija niže od Save) i
alpski region(Dinaridi).

Diverzitet ptica Srbije je veoma dobro proučen i postoji kontinuitet u

proučavanju jos od polovine prošlog veka.Prvi podaci o rasprostranjenju
ptica na područiju Srbije zabeleženi su u 17.i 18.veku,zahvaljujući
interesovanju naroda za sokolarstvo.Na osnovi zapisanih podataka
( Matvejev,1947) znamo da se ornitofauna na teritoriji Srbije,prati u
kontinuitetu skoro dva veka.Intenzivnija istraživanja počinju krajem 20.i
pocetkom 21.veka.Postoje i mnogi podaci iz 19.veka,ali ne u štampanoj
formi već u vidu ornitoloških zbirki,ornitoloških kolekciji pojedinaca i
arhivama muzeja.

U Srbiji je do sada evidentirano 352 vrsta ptica (Šćibani i sar.,2015) od kojih

je 309 zabeleženi više od 10 puta nakon 1950.godine (Vasić i Šćiban,2018).
Gnezdeći status u Srbiji do sada je imalo 259 vrsta ptica ili 70.7% od
ukupno zabeleženih vrsta (Šćiban i sar,2015).

Treba napomenuti podatak da je u Srbiji redovno prisutno 238 gnezdećih

vrsta kao i 54 vrsta koje redovno zimuju u našoj zemlji (Birdlife
International-a) možemo zaključiti da Srbiju naseljava 54.07% ornitofaune
Evrope.

Diverzitet ptica u Evropi predstavljen je sa oko 540 vrsta koje se redovno

gnezde ili zimuju na ovom kontinentu(Birdlife International,2017.).Medjutim,

15
u Evropi je do sada zabeleženo preko 850 vrsta ptica (htpp://avibse.bsc-
eoc.org). Ptice u Evropi naseljavaju raznovrsna staništa:tundre i guste
šumena severu,stepe i pašnjake,veliki broj močvara i planinske masive južne
Evrope, ali i oblast Mediterana na krajnjem jugu Evrope za koju se
karakteristične veoma visoke temperature i male količine padavina.

Diverzitet ptica Evrope predstavljen je sa oko 540 vrsta koje se redovno

gnezde I zimuju na ovom kontinentu(Birdlife International,2017). Međutim u
Evropi je do sada zabeleženo preko 850 vrsta ptica (https:/avibase.bsc-
eoc.org).

Brojnost ptica u svetu je procenjena na preko 11.100 (HBV,Bird Life

International, 2017)

4.2.2.Faktori ugrožavanja ptica

U Crvenoj knjizi ptica Srbije (Radišic i sar.,2018) opisano je 123 vrste ptica
koje se suočavaju sa rizikom od nestajanja sa naših prostora. Od ukupno
352 vrste zabeleženo u Srbiji 35% ubraja u grupu ugroženih. Faktori koji
dovode do ugožavanja su raznoliki,medjutim,u one najupečatljivije spadaju:
degradacuja staništa, lov i čuvanje ptica iz divljine, lov i krivolov, trovanje.

Oko 90% vrsta svetske ornitofaune je pogodjeno degradacijom staništa.

Degradacija i gubitak staništa su najveći ekološki problemi u celom svetu.U
Srbiji se ovaj problem javlja zbog nekoliko činilaca.

 Intezivna poljoprivreda sa dominantnim monokulturama negativno

utiče na biodiverzitet.Prirodna stanista sa drvoredima,pašnjacima i
pojedinačnim stablima zamenjena su velikim površinama
useva.Ovakva situacija dovodi do nedostatka mesta za gneždenje i
nedostatka hrane i najviše ugrožava ptice grabljivice,orla krstaša i
stepskog sokola.
 Izmena prirodnih ekosistema uticajem coveka dešava se na nekoliko
načina: izgradnjom nasipa i hidroelektrana i korišćenjem
voda,nekontrolisana seča šume, eksploatacija rudnog bogastva,
izgradnja kamenoloma .

16
  Razvoj naselja i izgradnja komercijalnih gradjevina,od kojih je najveći
problem širenje površina za turizamuovakvim zaštićenim
područijima.Širenjem ovih površina u mahom u brdsko-planinskim
oblastima ,ugrožavaju se staništa mnogih ptica,a neke od naših
najredjih ptica su karakteristične baš za ovakve tipove staništa ( kos,
veliki tetreb, sivi soko). (Pantovići Ružic,2018).

4.2.3.Zaštićene i strogo zaštićene vrste

Pravilnikom o proglšenju zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka,

životinja i gljiva, obuhvaćeno je 2633 divljih vrsta, radi očuvanja biološke
raznovrsnosti,prirodnog genofonda, ekološkog, ekosistemskog,
biogegrafskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, kao
strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste i utvrđuju se mere
zaštite zaštićenih vrsta i njihovih staništa.

Pravilnikom su utvrđene mere zastite strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta i

njihovih staništa.Strogo zaštićene i zašticene vrste,koje se zajednički
nazivaju zaštićene vrste određuju se na osnovu nacionalnih i međunarodnih
crvenih lista i crvenih knjiga,potvrđenih međunarodnih ugovora,stručnih
nalaza i/ili naučnih saznanja.

 Divlje vrste koje su ugrožene ili mogu postati ugrožene,koje imaju

poseban značaj sa genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog,
zdravstvenog, ekonosmkog i drugog aspekta štite se kao strogo
zašticene divlje vrste.

Strogo zaštićenom divljom vrstom može se proglasiti:

1. Divlja vrsta isčezla u Republici Srbiji i vraćena programom

reintrodukcije.
2. Krajnje ugrožena divlja vrsta.
3. Ugrožena divlja vrsta.
4. Reliktna vrsta.
5. Lokalni endemit.
6. Stenoendemit.
7. Divlja vrsta koja je predmet potvrđenog međunarodnog ugovora.
8. Divlja vrsta kojoj je iz drugog razloga potrebna stroga zaštita.

17
Zaštita ovih vrsta se sprovodi zabranom korišćenja,uništavanja i
preduzimanjem svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti kako same divlje
vrste tako njihova staništa,kao i preduzimanjem mera i aktivnosti na
upravljanju populacijama.

Međutim,strogo zaštićene divlje vrste se na osnovu dozvole ministarstva

nadleznog za poslove zaštite prirode mogu koristit za istraživanja i uzgoja u
in –situ i ex-situ uslovima.Radi sprečavanja ozbiljnih šteta na
usevima,stoci,šumama,ribnjacima,vodi i drugim oblicima svojine. U cilju
zaštite javnog zdravlja i javne bezbednosti,a pod strogo kontrolisanim
uslovima i na ograničenom obimu,dozvoljava se uzimanje ili zadrzavanje
određenih jedinki u ograničim količinama.

Broj strogo zaštićenih divljih vrsta je 1783 od čega je čak 1042 vrste
životinja,50 vrsta sisara,307 vrsta ptica,18 vodozemaca,18 vrsta
gmizavaca,38 vrsta riba,610 beskičmenjaka,75 vrsta gljiva i lišajeva,641
vrsta biljaka i 25 vrsta algi. (https://www.zzps.rs)

Zaštićene divlje vrste su vrste koje u prirodi trenutno nisu ugrožene u meri
da im preti opasnost da nestanu ili postanu kritično ugrožene.

To su ranjive, endemične, indikatorske, ključne i kišobran vrste, reliktne,

medjunarodno značajne i zaštićene divlje vrste, kao i vrste koje nisu
ugrožene ali se zbog njihovog izgleda lako mogu zameniti sa strogo
zaštićenim vrstama. Među ovim vrstama su i divlje vrste od ekonomskog
značaja koje se mogu sakupljati na osnovu dozvole Ministarstva nadležnog
za poslove zaštite životne sredine,a koje b nekontrolisanom eksploatacijom
ili uništavanjem staništa mogle postati ugrožene.

Zaštita zaštićenih divljih vrsta sprovodi se slično kao zaštita strogo zaštićenih
divljih vrsta,odnosno zabranom uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti
kojima se nanosi šteta vrstama i njihovim staništima,kao i preduzimanjem
mera i aktivnosti na upravljanju populacijama.Razlika je u tome što postoji
mogućnost ograničenog korišćenja određenih divljih vrsta u cilju njihove
prerade,trgovine,prekograničnog prometa,kao i plantažnog i farmerskog
uzgoja.

18
Ukupno 860 divljih vrsta biljaka,životinja i gljiva ima status zaštićenih vrsta
od čega su 253 vrste životinja(30 vrsta sisara,35 vrsta ptica,2 vrste
gmizavaca,3 vrste vodozemca,29 vrsta riba,154 vrsta beskučmenjaka) 37
vrsta gljiva i lišajeva i 570 vrsta biljaka.(https://www.zzps.rs)

4.2.6. Spisak retkih i zaštićenih vrsta ptica u Srbiji

(https://sr.wikipedia.org)
Red: Anseriformes

Fam: Anatidae(plovke)

Patke,guske i labudovi su malene do velike ptice izduženih tela .Ove ptice

imaju kosmopolitsku rasprostranjenost osim Antarktika.

1. Anas crecca-krdža
2. Anas fabilis-zviždara
3. Cygnus olor-guska glogovnjača
4. Anser alfibrons-lisasta guska
5. Braunta canadensis-kanadska guska
6. Anas querqueduta-grogotovac
7. Anas platyrhynchos-gluvara

Red:Charadriiformes

Fam:Laridae (galebovi)

Galebovi su porodica tipično obalskih,obicno belih ili sivih ptica,relativno

dugog i tankog kljuna.U zavisnosti od vrste kreću se u rasponu od srednjih
do velikih ptica.Najveći broj vrsta živi u umerenim i hladnim podnebljima na
obe hemisfere.

1. Larus argentatus-srebranasti galeb

2. Larus cachinnans-sinji galeb
3. Larus canus-sivi galeb
4. Larus ridibundus-obican galeb

Fam:Scolopacidae(šljuke)

1. Scolopax rusticola-šumska sljuka

19
Red:Ciconiiformes fam:Ardeidea

Familija ptica iz reda pelikana,večina ima duge noge i dug šiljast

kljun.Vezana su isključivo uz slatkovodna staništa gde tragaju za ribom.

2. Ardea cinerea-siva čaplja

Red:Columbiformes

Fam:Columbidae- golubovi

Golubovi su porodica ptica koja obuhvata obične golubove,grlice,gugutke i

dodovke.Rasprostranjeni su širom sveta a najveća raznolikoste je u Australiji
i Indoneziji.

1. Columba palumbus-golub grivaš

2. Streptopelia decaocto-gugutka
3. Streptopelia turtur-grlica

Red:Falconiformes

Fam:Accipitirideae(jastrebovi)

Porodici jastrebova pripadaju orlovi,eje,lunje,jastrebovi,kopci,supovi.Svi

predstavnici porodice jastrebovi su grabljivice,hrane se manjim
sisarima,pticama izmijama,pa se odlikuje zakrivljenim kljunom i dugim
kandžama.

1. Acipiter gentilis-jastreb,jastreb kokošar

Red:Galliformes

Fam:Phasianidae(fazani)

20
U porodicu fazana ubrajaju se različite vrste fazana,jarebica,tetreba i
paunova. Rasprostranjene su u većem delu Evrope, Azije, Afrike, Australije,
Novog Zelanda. Uglavnom su ptice stanarice a ima i migratornih vrsta.

 Coturnix coturnix-prepelica

1. Perdix perdix-jarebica
2. Phasianus colchicus-fazan

Red:Galiformes

Fam:Rallidae-barske koke

Barske koke su velika porodica ptica iz reda ždralova koje naseljavaju sve kontinente osim
Antarktika.Staništa su im uglavnom bare i guste šume.To je relativno homogena grupa
ptica,male i srednje veličine,koje uglavnom veći deo života provode na tlu.

1. Fulica atra-liska
2. Gallinula chrolopus-barska kokica

Red:Passeriformes

Fam:Corvidae-vrane

1. Corvus corax-gavran
2. Corvus cornix-siva vrana
3. Corvus frugilegus-gačac
4. Corvus monedula-čavka
5. Pica pica-svraka
6. Garrulus glandarius-sojka

Fam:Remizidae-senice, vuge

1. Remus pendulinus- senica

Fam:Passeridae-vrapci

1. Passer domesticus-domći vrabac

2. Passer montanus-poljski vrabac

21
Fam.Sturnidae-čvorci

1. Sturnus vulgaris-običan čvorak

Fam:Phalacrocoracidae-vranci

1. Phalacrocorax carbo-veliki vran

4.2.7. Lista strogo zaštićenih vrsta ptica

Red:Anseriformes

Fam:Anatidae-plovke

Plovke, patke, guske su porodica ptica u koje se ubrajaju patke, utve, guske
i labudovi. Prilagođene su životu u vodi i tokom seobe pređu više hiljade
kilometara.

1. Anas acuta-šiljkan
2. Anser anser-divlja guska
3. Anas strepera –divlja guska
4. Cygnus cygnus-veliki labud
5. Todorna todorna –šarena utva

Red:Apodiformes

Fam:Apodidae-čiope

Čiope su porodica ptica su izuzeto prilagođene životu u vazduhu. Veoma su

slične lastavicam ali nisu u srodstvu sa njima.

1. Apus palidus-siva čiopa

2. Apus apus-crna čiopa
3. Tachymarptis melba-bela čiopa

Red:Charadriiformes

Fam:Laridae-galebovi

1. Larus fuscus-mrki galeb

22
 2. Larus marinus-crni galeb
3. Larus melanocephalus-crnoglavi galeb
4. Larus minutes –mali galeb
5. Rissa tridactyla-tropski galeb

Fam:Scolopacidae-šljuke

1. Calidris alba-bels sprutka

2. Calidri alpina-crnotrba sprutka
3. Calidri minuta-mala sprutka
4. Gallinago gallinago-barska šljuka
5. Numenius arquta-velika carska šljuka

Fam:Sternidae-čigre

1. Sterna albifrons-mala čigra

2. Sterna caspia-velika čigra
3. Sterna hirundo-obična čigra
4. Sterna nilotica-debelokljuna čigra

Red:Ciconiiformes Fam:Ardeidae-čaplje

To su ptice letačice koje se još nazivaju i štakarama zbog dugih

nogu,srednje su veličine i na prstima nema plovnih kožica.Obuhvataju pet
porodica; rode, čaplje, batoglavke, cipelarke, režnjevi.

1. Ardea purpurea-crvena čaplja

2. Bubulcus ibis-čaplja govedarka
3. Egretta garzetta-mala bela čaplja

Fam:Ciconidae

1. Ciconia nigra-crna roda

2. Ciconia alba-bela roda

Fam:Columbidae-golubovi

1. Columba livia-divlji golub

2. Columbia oenas-golub duplaš

23
Red:Accipitriformes

Fam:Accipitridae-jastrebovi

Jastrebovi su porodica ptica iz reda jastrebova i orlova,u kome se nalaze

zajedno sa porodicama orlovi ribari i sekretari.To je porodica ptica koja
uključuje vrste koje se međusobno razlikuju po veličini i obliku.

1. Accipiter brevipes-Kratkoprsti kobac

2. Accipiter nisus-Kobac
3. Aquila heliaca-orao krstaš
4. Aquila pomarina-orao kliktaš
5. Aquila chrysaetos-Suri orao
6. Buteo buteo-Orao mišar
7. Milvus migrans-Crna lunja
8. Haliaeetus albicilla-Orao belorepan
9. Gyps fulvus-Beloglavi sup
10. Gypaetus barbadus- Orao bradan

Fam:Falconidae- Sokolovi

1. Falco perigrinus-Sivi soko

2. Falco subbuteo-Soko lastavičar
3. Falco tinnunculus-Vetruška
4. Falco cherrug-Stepski soko
5. Falco columbarius-Mali soko

U cilju zaštite biljnih i životinjski vrsta u svetu formiran je Međunarodni

savez za očuvanje prirodnih resursa (IUCN),koji je objavio Crvenu listu
životinja i biljaka koje su pred istrebljanjem. U Srbiji je oko 430 vrsta
životinja stavljeno pod najviši stepen zaštite,a među njima je najvise ptica.
(https:/zzps.rs)

Stepski ili Banatski soko(lat.Falco cherrug) je ptica grabljivica i selica,

ugrožena vrsta sokola,koji naseljavaju samo jugoistočnu i delom srednju
Evropu,dok se glavnina svetskog areala nalazi u srednjoj Aziji.Stepski soko
je snažne fizičke strukture i ceo je u svetlo smeđim tonovima perja.Na

24
gornjoj strani tela je smeđ a na donjoj bled i pegav,dok mu je glava
svetla.Prosečno naraste do 50cm i ima raspon krila između 105 i 130
cm.Gnezdi se u gnezdima gavrana,vrana,pa čak i orlova,bilo da su
napuštena ili da on sam otera vlasnika.Gnezdi se na tlu ili u šumi,u aprilu i
maju,gde ženka leži od 3 do 6 jaja,na kojima sede obe ptice 28-30
dana.Mladi sokolovi napuštaju gnezdo sa 40-45 dana starosti,a nakon 30-45
dana postaju nezavisni i napuštaju teritoriju.Pored ptica love i
sisare,posebno tekunice i zečeve, plen napada u letu vodoravnim
obrušavanjem do 320km/h.

Slika 3. Stepski soko (izvor:Wikipedia)

Orao krstaš ili Imperijalni orao (Aquila heliaca) je jedna od naših

najspektakularnijih prirodnih vrednosti.Većina evropske populacije živi u
Mađarskoj i Slovačkoj.Ova vrsta je grabljivica.Dužina tela mu je 72-83cm, a
raspon krila 150-210cm.Polovi se međusobno neznatno razlikuju,ženke su za
nijansu robusnije,mužjak teži 2.5-4kg,a ženka 2.8-4.5kg.Krstaš je
evroazijaks vrsta. Njegovo rasprostranjenje prati stepske zone u Rusiji i
Ukrajni od severnih obronaka Kavkaza do Bajkalskog jezera.U Evropi je
uglavnom prisutan Panonskoj niziji.Gnezdi se u Mađarskoj, Slovačkoj,
Austriji, Českoj, Srbiji, Rumuniji, Makadoniji i Bugarskoj. Orao krstač i
stepski soko su strogo zaštićeni u svim zemljamagde se sprovodi ovaj
projekat,s tim da orao krstaš nije zaštićen u Českoj.U Panonskoj niziji ova
vrsta je primorana da se naseli u dolinama ili podnožijima nižih planina,na
nižim nadmorskim visinama.Orlovi krstaši grde svoja gnezda na vrhovima
velikog drveća blizu mesta ishrane.Često imaju više od jednog gnezda na
teritoriji.Polog je pun do kraja marta ,uobičajeno se sastoji od dva

25
jajeta.Najviše vole da jedu tekunice i hrčke.Love i druge sitne glodare,i
ptice,hvataju i zečeve.Tokom oštrih zima orlovi krstaši se hrane i
leševima.Ukoliko su zime blage,parovi ne napuštaju teritoriju,dok se polno
nezrele jedinke sele i lutaju.Orao krstaš je ranjiva vrsta na svetskom
nivou ,dok je u Srbiji kritično ugrožen i preti mu opasnost od potpunog
izumiranja.Orao krstaš je došao na rub opstanka zbog gubitka
staništa,trovanja i krivolova.Lov na ove ptice je trajno zabranjen.

Mere zaštite orla kstaša su:

1. Čuvanje gnezda i sprečavanje uznemiravanja u reproduktivnom

periodu.
2. Redovno praćenje stanja populacije i ugrožavajućih faktora.
3. Kontinuirani rad hranilšta.

Slika 4. Orao Krstaš (izvor:Wikipedia)

Beloglavi sup (lat.Gyps fulvus) - je krupan lešinar koji naseljava Blakansko i

Pirinejsko poluostrvo,delove severne Afrike,Malu Aziju,Kavkaz i jugozapadne
delove Azije.Stanarica je mada mlade ptice dosta i daleko lutaju.Nastanjuju
prostrna otvorena područija sa klisurama i slabom vegetacijom u planinskim
i mediteranskim predelia,sa potkopima i tersama na visokim i nepristupčnim

26
liticama pogodnim za gneždenja.Potrebna mu je blizina vode.Veći deo dana
provodi odmarajući na stenama a otatak u letu ii na pronađenoj
lešini.Beloglavi sup je naša najveca ptica sa rasponom krila 2.80m i
prosečnom težinom 7.5-8.5kg a može dostiči i 11kg. Ženka nosi samo jedno
jaje,krajem januara ili početkom februara a na njemu leže oba roditelja 54-
56 dana.Proces rasta izeglog mladunca na gnezdu traje 110-130
dana.Gneždenje se obavlja uglavnom na krečnjackim stenama.Gnezdo pravi
u pukotinama stene uglavnom 500-1200m.n.v.Veoma retko se gnezdi na
drveću u gnezdima drugih grabljivica.Hrani se isključivo leševima srednjih i
krupnih sisara kopitara i papkara(krava, konj, ovca), ali i lisica, pasa,
zečeva. Retko napada živi plen jedino ako se radi o bolesnoj i iznemogloj
zivotinji.Ova retka vrsta je početkom devedesetih bila pre izumiranjem.
Zbog narušavanjem staništa (potapanja kanjona Uvca ), nedostatka hrane
(smanjenje stočnog fonda) i akcija ”trovanja štetočina ”(otrovana životinja)
na ovom područiju je ostalo samo 7 parova beloglavog supa. 1994.godine
organizovano je hranilište Manastirka,na kojem se iznose tela uginulih
zivotinja (godišnje se iznese preko 120 tona hrane) i pre svega zalaganjem
čuvara prirode i lokalnog stanovništva,brojnost beloglavih supova se
povećala na 90 gnezdećih parova,odnosno oko 500 jedinki.Tako je kolonija
ove jedinstvene vrste ptica u kanjonu Uvca postala jedna od najvećih u
Evropi.U Srbiji postoji mreža hranilišta beloglavog supa i to u specijalnim
rezervatima prirode “Uvac”,”Klisura reke Mileševke”,”Klisura reke
Trešnjice”,”Peštersko polje”,čime se omogućava neometano kretanje i
širenje populacija ove ugorožene vrste u Srbiji i na Balkanu.Markiranje
beloglavih supova je metoda kojom se postiže praćenje ponašanja i
strategije preživljavanja .Svaki markirani beloglavi sup postaje individua
koja se može pratiti u vremenu I prostoru I ima svoj karton sa svim
podacima.Prilikom markiranja uzimaju se morfometrijski podaci kao i uzorak
krvi.Markiranje se izvodi krajem maja I početkom juna dok su mladunci još
u gnezdu.Markiranje i praćenje strogo zaštićenih vrsta je zakonska obaveza
prema zakonu o zaštiti prirode i međunarodnim konvencijama. Lov na ove
ptice je zakonom zabranjen.

27
 Slika 5. Beloglavi sup(izvor:Wikipedia)

Prdavac (lat.Crex crex) –radi se o retkoj ptici čiji glas“kreks kreks“ podseća
na brušenje kose pa je tako dobio latinsko ime ,ali narodni naziv je još i
kosač.Prdavac je deo naše prirodne baštine,iako je rasprostranjen skoro po
celoj Evropi.Zimuje u Africi ,krajem marta kreće prema evropskim
gnezdilištima.Hrani se insektima,larvama,puževima,semenkama.U Evropi
brojnost mu opada i preti mu izumiranje.Prdavac se razmnožava u
poljima,travnatim područijima i stepama Evroazijskog kontinenta.Skriva se u
travi dobro kamuflirana svojim prugastim svetlosmeđim perijem.Prdavac
strada kao kolateralna šteta lova na prepelice .Ova retka i strogo zaštićena
vrsta na jesenjoj seobi se zadržava na staništima koje posećuju i
prepelice .Nakon pronalaska i dizanja od strane psa ,prdavac sporo i
nespretno poleće ,te predstavlja laku metu .Prdavac je veoma retka ptica i
nalazi se na listi ugroženih vrsta sveta.

28
 Slika 6.Prdavac-ženka i mužjak(izvor:Wikipedia)

Veliki tetreb(lat.Tetrao urogallus) je ptica stanarica i najveća šumska

koka.Ispružen mužjak meren od vrha kljuna do kraja repa ,može da dosegne
i do 95cm a ženka 70cm.Mužjak može da dosegne težinu do 5kg a ženka do
2.Primarno stanište velikog tetreba su četinarske šume(smrča,jela,bor) iznad
1200m.n.v.Osnovnu hranu čine biljke ali se mogu hraniti i insektima i sitnim
kičmenjacima.Tokom zime najviše se hrani iglicama četinara,ređe šišarkama,
tokom leta borovnicama,brusnicama,malinama,šipurkom.Do prve polovine
XX veka veliki tetreb je bio široko rasprostranjen u planinskim područijima
Srbije gde su bile očuvane četinarske i listopadne šume (Tara, Zlatibor,
Zlatr, Golija, Goč, Jastrebac, Stara planina, Prokletije i Šar planina). Danas
je tetreb na ivici izumiranja u Srbiji, jer je tokom druge polovine XX veka
usled intenzivne urbanizacije,velikih šumskih požara,prekomernog lova
dolazi do naglog opadanja brojnosti tetreba sa većine pređašnjih lokaliteta.
još uvek se može sresti na Staroj planini, Tari, Šar planini, Mokroj gori,
Kamenoj gori i Goliji. Ornitolozi procenjuje se da ima manje od 15 parova u

29
Srbiji i oko 70 na Kosovu i Metohiji.Usled male brojnosti i viskog stepena
ugroženosti,veliki tetreb je u Srbiji proglašen za prirodnu retkost i zašticen je
trajnom zabranom lova.

Slika 7. Veliki tetreb(izvor:Wikipedia)

Patka njorka(lat.Aythya nyroca) je vrsta patke srednje veličine.Prirodna

staništa su joj močvare i jezera oko metar ili nešto više dubine.Gnezdi se u
južnoj i istočnoj Evropi i u južnoj i zapadnoj Aziji.Odrasli mužjak je
kestenjaste boje sa tamnim leđima i žutim očima.Ženka je slična ali bleđa sa
tamnim očima.Vrlo je društvena.zimi formira velika jata.Hrani se vodenim
biljkama,mekušcima,sitnim ribama.Patrka njorka je ugrožena zbog
isušivanja staništa jer polaže jaja u blizinu jezera i močvara,propadanje
šaranskih ribnjaka,lov I krivolov.

30
 Slika8.Patka njorka(izvor:Wikipedia)

Kos(lat.Turdus merula) je ptica pevačica koja potiče iz Evrope,Azije i

Severne Afrike.Ptica je veličine od 29-29cm i težine 80-125g.Mužjak je crne
boje perja,crno smeđe boje nogu,a kljun je dug i zuto – boje.Ženka je
smeđe boje sa ponekom crnom mrljom i prilično neugledna.Uglavnom živi uz
sumarke,na livadama u gradovima.Par ima od 2-3 nasada godišnje od marta
do juna,ženka gradi gnezdo pretežno na zimzelenom drveću ,snese 3-5 jaja i
sedi na njima dve sedmice.Kos je svaštojed i uglavnom se hrani
insektima,crvima,orasima.

31
 Slika 9.Kos(izvor:Wikipedia)

5. Načini ugrožavanja biodiveriteta

Osnovni razlozi gubitka biodiverziteta mogu se predstaviti akronimom
HIPPO,koji su izvedeni od pocetnih slova reči na engleskom jeziku.

H-habitan alteration(narušavanje staništa)- najveći broj vrsta se gubi jer je

čovek svojom delatnošću naruši njihovo stanište.Najčešći tip narušavanja je
fragmentacija.

I-invasive species(invazive,introdukovane,alohtone vrste)-to su vrste koje su

unešene u životnu zajednicu ,nemaju prirodnih neprijatelja i mogu da prave
velike problema u odnosu na postojće organizme.Primer su unošenja kunića
u Australiji.

P-polution(zagađivanje)-specijalan vid narušavanja izuzetno viskokog

intenziteta.

P-population growt of human(prekomeran,eksponencijalan rast ljudske

populacije)

O-overexpliotation-preterana ekspoatacija prirodnih resursa,koji direktno

proizilazi iz eksponencijalnog rasta ljudske populacije.Biološki resursi jesu
obnovljivi ali nivo njihove obnovljivosti često je mnogo niži od nivoa
ekspoatacije,nivo ekspoatacije često je veći u odnosu na reproduktivni
potencijal vrste.

32
 6.Mere zaštite biodiverziteta ptica

Zaštita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugrožene

biljne i životinjske vrste štite od negativnog čovekovog delovanja.Ona se
sastoji od čitavog niza metoda i radnji,koja zalaze u oblast nauke,prava i
primenjenih bioloskih disciplina(sumarstvo,farmacija,hortikultura i dr.) i
mogu se grupisati u tri osnovne celine:

1. Naučnu osnovu za zaštitu gen,vrsta i ekosistema.

2. Pravnu zaštitu ugroženih vrsta
3. Praktične mere zaštite

6.1. Naučna osnova

Naučna osnova očuvanje diverziteta ptica zasniva se na četiri osnovna

savremena i međusobno koordinirana strateška pravca:

 Zaštita bioloških vrsta –Crvenim listama i Crvenim knjigama ptica.

 Zaštita značajnih područija.
 Zaštita disperznih vrsta,kroz zaštitu diverziteta staništa tj.
pojedinačnih ili grupisanih staništa,odnosno kompleksa ekoloških
faktora nužnih za opstanak komponenti diverziteta.
 Monitoring.(Vasic,1980)

6.2 Pravna zaštita ugroženih vrsta

Zvaničan korak prilikom zaštite ugroženih vrsta flore i faune i ekosistema

predstavlja pravno –administrativna zaštita koja uključuje pravne
akte,kojima se defininišu osnova,prava i mehanizmi očuvanja biodivertiteta i
celeokupne prirode na duži period.

Značajni pravni dokumenti:

1. Pravilnik o proglašenju i zaštiti divljih vrsta biljaka,životinja i gljiva

(Anonimus,2011)
2. Uredba o zaštiti prirode (Anonimus,2009)

33
 3. Uredba o stavljanju pod kontrolu i korišćenje ipromet divlje flore i
faune (Anonimus,2005)

6.3.Praktične mere zaštite ugroženih vrsta

Pod praktičnim merama zastite ugroženih vrsta podraumevamo sledeće

metode:

 „In situ“ zaštita

 „Ex situ“zaštita
 Reintrodukcija
 Introdukcija
 Edukacije i prezentacije
 Banke gena

In situ zaštita je aktivna mera zaštite koja obuhvata zaštitu populacija vrsta
na prirodnom staništu,očuvanje prirodnih ekosistema,očuvanje i oporavak
populacija na njihovim prirodnim staništima,kao i očuvanje pojave
geodiverziteta na mestu nastanka ili nalazište
stena,ruda,minerala,kristala,fosila.Ova zaštita se sprovodi proglašenjem
odredđenog područija za zaštićeno prirodno dobro.Kategorije zaštićenog
područija su:

 Nacionalni parkovi(Tara,Fruška gora,Đerda,Kopaonik)

 Parkovi prirode(Golija,Mokra gora,Stara planina)
 Spomenici prirode(Đavolja varoš,Resavska pećina)
 Predeli izuzetnih odlika(Subotička peščara,Vlasina)
 Specijalni rezervati prirode(Jelašnička klisura,Obedska bara,Deliblatska
pešcara)

Ex situ zaštit je aktivn mera zaštite vrsta koja obuhvata aktivnosti na

očuvanju,gajenju i razmnožavanju vrsta na mestima van njihovog prirodnog
staništa kao što su botaničke bašte,bašte,vrtovi,arboretumi,zološki vrtovi
akvarijumi,terarijumi,banke gena,semena,plodova i vegetativnih delova kao i
specijalizovane laboratorije.

34
Rintrodukcija je metod zaštite i očuvanja biološke raznovrsnosti veštačkim
vraćanjem vrste na nekadašnje stanište sa kojih je isćezla ili na staništa na
kojima je brojnost populacije drastično smanjena.

6.4. Mere zaštite raznovrsnosti faune ptica

Biodiverzitet je ugrožen kako globalno tako i lokalno,jer se svet suočava sa

visokom stopom izumiranja organskih vrsta.

Srbija je jedna od svetskih centara biodiverziteta ,zaštita bogate biološke

raznovrsnosti ostvaruje se sprovođenjem mera zaštite i unapređenje
vrsta,njihovih populacija,prirodnih staništa i ekosistema u skladu sa
Zakonom o zaštiti prirode.

CITES ili Vašingtonska konvencija je konvencija o međunarodnom prometu

ugroženih vrsta divlje flore i faune .Ima za zadatak da zaštiti ugrožene vrste
divlje flore i faune,sprečavanjem međunarodne trgovine tim vrstama.CITES
konvencija obuhvata 40 vrsta ptica sa crvene liste ptica Srbije( Tucakov i
sar.,2018)

6.5.Opšte mere zaštite faune ptica

Zakon o zaštiti prirode donet je 2009.godine.Priroda se u njemu određuje

najpre kao deo životne sredine,ali i kao dobro od opšteg interesa za
Republiku Srbiju,koje uživa posebnu zaštitu propisanu zakonom.

Priroda jejedinstvo geosfere i biosfere,izloženo atmosferskim promenama i

različitim uticajima,i obuhvata prirodna dobra i prirodne vrednosti koje se
iskazuju biološkim,geološkim i predeonom raznovrsnošću.

Kao ciljevi zakona o zaštiti prirode normirani su:

 Zaštita,očuvanje i unapređenje biloške,geološke i predeone

raznovrsnosti;
 Uskalađivanje ljudskih aktivnosti, planova, programa, osnova i
projekata, sa održivim korišćenjem prirodnih resursa i dugoročnim
očuvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnoteže;

35
 Održivo korišćenje i upravljanje prirodnim resursima i dobrima,
obezbeđivanje njihove funkcije uz očuvanje prirodnih vrednosti i i
ravnoteže prirodnih ekosistema;
 Blagovremeno sprečavanje ljuskih aktivnosti i delatnosti koje mogu
dovesti do negativnih posledica u prirodi;
 Utvrđivanje i praćenje stanja u prirodi;
 Unapređenje stanja narusenih delova prirode i predela.
 Finansiranje sistema zaštićenih područija.
 Monitoring i istraživanje biodiverziteta.
 Podsticanje međunarodne saradnje na očuvanju divrziteta ptica.

6.6 Posebe mere zaštite faune ptica

 Zaštita ptica i migratornih vrsta ostvaruje se sprovođenjem mera

potrebnih za očuvanje, održavanje i obnovu raznovrsnosti i
rasprostranjenosti njihovih staništa, izbegavanje zagadjenja ili
narušavanje kvalitet staništa i podsticanje istraživanja i upravljanja.
 Kartografski prikaz staništa vrsta sastavni je deo planova,osnova i
programa.
 Proširiti zone zaštite zaštićenih područija.
 Formiranje baze DNK za ugrožene ptice grabljivice Srbije.Uvođenje
protokola u radu sa ugroženim vrstama,njihovom zbrinjavanju i
držanju.
 Angažovanje zooloških vrtova i stvaranje uslova za ex situ rad i zaštitu
ugroženih vrsta na zaštićenom područiju Srbije.
 Prekinuti introdukciju alohtonih vrsta.
 Aktivna zaštita ptica- monitoring,markiranje i praćenje ptica na
migratornom putu.
 Aktivna zaštita modrovrane postavljanjem veštačkih gnezdilišnih
duplji.
 Proširiti zone zaštite zaštićenih područija.
 Strogo je zabranjeno presecati migratorne puteve.
 Strogo je zabranjeno oštećivati ili uništavati njihove razvojne oblike,
jaja iako su prazna,gnezda i legla, kao i područija njihovog
razmnožavanja, podizanje mladih, migracije i hibernacije.

36
 7. Zaključak
Najugroženiji predstavnici flore i faune,ekosistemi i predeli predstavljaju
prioritet u očuvanju biodiverziteta. U našoj zemlji potrebno je sprovesti
dodatna istraživanja o ugrozenosti populacija pojedinih vrsta,među koje
spadaju populacije ptica koje su strogo zaštićene zakonom (orao krstaš, kos,
stepski soko, veliki tetreb, vetruška). Svako uznemiravanje,proganjanje i
nestručno pomaganje mogu biti na štetu populacija ptica i njihovih
staništa.Zakonski propisi koji štite vrste i njihova staništa moraju biti
poštovani, jer za siguran opstanak divljih vrsta ptica neophodna je edukacija
zasnovana na naučnim saznanjima a radi podizanja svesti stanovništva i
sticanja navika. Postoje podaci koji govore o osetljivosti populacija na
različite faktore ugrožavanja, a dodatni negativni uticaj čoveka samo u
velikoj meri pogoršava trenutni status populacija ptica. Na teritoriji Srbije
treba povećati broj i površine zaštićenih područija i tako obezbediti stanište
ugrošenim vrstama.

37